priređivač: pss “sombor” doo...

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 3, Sombor, mart, 2013.

Priređivač: PSS “Sombor” doo Sombor

2013. Novi Sad

1

S A D R Ž A J

PREDGOVOR........................................................................................................................... 3Jelena Ivan, Vladimir Sabadoš Savremena agrotehnika u proizvodnji uljane tikve Modern agrotechnique in production of oil pumpkin................................................................ 4Zoran Boca, Olivera Sekulić, Vladimir Sabadoš Gajenje ricinusa i njegova upotrebna vrednost Castor beans growing and its use value.................................................................................... 8Zoran Boca, Jelena Ivan Gajenje facelije kao medonosne biljke (Phacelia spp.) Growing phacelia as honez plant (Phacelia spp.)..................................................................... 11Olivera Sekulić, Vladimir Sabadoš Čičoka – retko gajeno povrće Jerusalem artichoke – rarely cultivated vegetable.................................................................... 14Olivera Sekulić, Vladimir Sabadoš Uticaj zapremine i vrste supstrata na dinamiku prinosa paradajza u objektima bez grejanja The influence of volume and a sort of substrat on dynamics of tomato yields in glass house without heating.......................................................................................................................... 17Gordana Forgić Integralni pristup suzbijanja korova i značaj u poljoprivrednoj proizvodnji Integral approach to weed control and its importance in agricultural production................... 21Tatjana Veselinović, Gordana Forgić, Gordana Mrdak, Jelena Perenčević Štete od pamukove (kukuruzne) sovice Helicoverpa armigera u 2012. i načini borbe u budućnosti Damage cotton (corn) bollworm Helicoverpa armigera in 2012. and fight the future............. 26Gordana Forgić, Gordana Mrdak Značaj prouzrokovača bakteriozne pegavosti pasulja – Xanthomonas axonopodis pv.phaseoli Importance of bacterial spot of bean – Xanthomonas axonopodis pv.phaseoli........................ 31Jelena Perenčević Ispitivanje selektivnosti heljde na primenjene herbicide nakon nicanja heljde i korova Examination selectivity of buckwheat after emergence herbicides and weed buckwhea.......... 35Branislav Ogrizović Hodni sistem traktora Tractor running systems............................................................................................................. 39Lazar Lukić Proizvodnja konzumnih jaja Production of eggs..................................................................................................................... 49

2

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS “Sombor” doo, Sombor Godina 2, broj 3, Sombor, Mart, Godina 2013.

3

PREDGOVOR

Treći broj u drugoj godini izlaženja „Aktuelnog savetnika“ koji su pripremili savetodavci i drugi stručnjaci Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ doo Sombor nema jedinstvenu temu već je autorima priloga prepušteno da odaberu temu i obrade problem za koji smatraju da je u ovom trenutku najznačajniji. U ovom broju „Aktuelnog savetnika“ poljoprivredni proizvođači se mogu upoznati sa tehnologijom gajenja, prednostima i manama manje poznatih biljnih vrsta kao što su uljana tikva, ricinus, facelija, čičoka, heljda kao i specifičnostima gajenja paradajza u zaštićenom prostoru na različitim supstratima. U ovim radovima date su specifičnosti manje poznatih gajenih vrsta sa naglaskom prednosti uvođenja u proizvodnju na prostoru Vojvodine pa i šire. Obuhvaćene su i biljne vrste koje su veoma zanimljive za gajenje na principima integralne i organske proizvodnje.

U ovom broju „Aktuelnog savetnika“ značajan deo obuhvataju teme iz oblasti zaštite bilje koje pre svega obuhvataju aktuelne probleme iz ove oblasti i na osnovu naučnih saznanja ali i sopstvenog iskustva iz rezultata ogleda i proizvodne prakse date su i mere i načini za prevazilaženje problema i to u integralnom suzbijanju korova, u načinima borbe protiv pamukove (kukuruzne) sovice, značaju prouzrokovača bakteriozne pegavosti pasulja kao i u borbi protiv korova u proizvodnji heljde.

U ovom broju „Aktuelnog savetnika“ iz oblasti poljoprivredne mehanizacije obrađen je hodni sistem traktora kao i njegove pozitivne i negativne strane u vezi sa sabijanjem zemljišta.

U delu vezanom za stočarsku proizvodnju obuhvažena je proizvodnja konzumnih jaja i to sa aspekta naučno stručnih saznanja ali i iz proizvodne prakse.

Poljoprivrednim proizvođačima na početku jedne nove proizvodne godine, želimo puno uspeha sa nadom da će bar jedan deo napisanih saznanja primeniti na svojim poljima, kako mi to radimo na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ doo Sombor.

Direktor PSS “Sombor” doo Sombor PSS APV OJ Sombor

Vladimir Sabadoš,dipl.ing.




4

SAVREMENA AGROTEHNIKA U PROIZVODNJI ULJANE TIKVE

Jelena Ivan, dipl.ing., Vladimir Sabadoš, dipl.ing.

Izvod: Uljana tikva se gaji zbog semena koje je bogato uljem (42-51%) koje se izdvaja hladnom ekstrakcijom. Uljanu tikvu treba gajiti u odgovarajućem plodoredu, osnovnu obradu zemljišta izvesti u jesen i koristiti odgovarajuća đubriva zavisno od nivoa hraniva u zemljištu. Takođe, veoma je važno poštovati optimalni agrotehnički rok setve, uspešno kontrolisati korove i međuredno kultivirati useve, kao i pri ubiranju koristiti kombajn koji podiže plodove sa zemljišta. Proizvodnja uljane tikve je atraktivna za proizvođače jer nije veoma komplikovana a njeni ekonomski efekti su veoma značajni. Ključne reči: uljana tikva, seme, setva, ubiranje

MODERN AGROTECHNIQUE IN PRODUCTION OF OIL PUMPKIN

BSc Jelena Ivan, BSC Vladimir Sabadoš Abstract: The oil pumpkin is grown for seeds rich in oil (42-51%), which is extracted by cold pressing. It is important to place the oil pumpkin in a proper crop rotation, deep tillage oil pumpkin requires in the fall, and to use proper fertilisation, depending on level of nutrients in soil. It is very important to respect optimal sowing period, to have effective weed control and to practice regular beetween-row cultivation and to harvest oil pumpkin with harvester with picks fruits from the graund. Production of oil pumpkin is becoming atractive for producer becouse production process is not too complicated and the economic effects are very important. Key words: oil pumpkin, seed, sowing, harvest

o Uvod o Savremena agrotehnika u proizvodnji uljane tikve o Zaključak o Literatura

UVOD

Poslednjih godina kod nas se sve više gaji posebna forma obične tikve (Cucurbita pepo) koja se naziva uljana

tikva u cilju proizvodnje semena bogatog uljem. Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva golica. Seme uljane tikve sa ljuskom ima čvrstu semenjaču, koristi se za grickanje ili se oljušteno seme upotrebljava za dobijanje ulja 7. Seme uljane tikve golice ima sve slojeve semenjače kao i uljana tikva sa ljuskom, ali oni nisu odrveneli nego predstavljaju tanku, meku opnu. Prinos mesa ploda uljane tikve je 50-60t/ha, prinos vlažnog semena uljane tikve je 1000-1400 kg/ha, a prinos semena nakon sušenja (sa 7-8% vlage) je 500-700 kg/ha. Meso ploda nakon vađenja semena kvalitetna je sirovina za spravljanje stočne hrane, najbolje silaže. Tikvino ulje dobija se hladnim ceđenjem, bez upotrebe hemikalija i bez rafinacije. Ovo ulje specifičnog ukusa i mirisa najčešće se upotrebljava kao salatno ulje, a poznata su i njegova lekovita svojstva. Površine zasejane uljanom tikvom dobra su pčelinja paša.




5

SAVREMENA AGROTEHNIKA U PROIZVODNJI ULJANE TIKVE Zemljište

Sa stanovišta izbora zemljišta za uljenu tikvu ograničavajući faktor nije toliko tip zemljišta, koliko je plodnost zemljišta 1. Uljanoj tikvi najviše odgovara srednje rastresito, strukturno i plodno zemljište sa sadržajem humusa preko 2,5%. Suviše rastresito ili suviše teško zemljišta ne odgovaraju gajenju tikve. Reakcija zemljišta treba da bude veća od pH 6. Tikvama pogoduju sunčani tereni, zaštićeni od hladnog i jakog vetra 6. Plodored

Uljanu tikvu treba gajiti u plodoredu, na istu parcelu može se vratiti nakon 3-4 godine. Tikvu ne treba gajiti nakon biljnih vrsta iz familije Solanaceae (npr. paradajz, krompir, paprika, patlidžan, duvan) zbog postojanja zajedničkih bolesti. Nepovoljne preduseve takođe predstavljaju i vrste iz familije Cucurbitaceae (lubenica, dinja, krastavac) takođe zbog zajedničkih bolesti. Dobri predusevi za uljanu tikvu su strna žita kao i jednogodišnje mahunarke (npr. soja). Prema iskustvu iz prakse uljana tikva dobro uspeva i nakon šećerne repe. U plodoredu uljana tikva dolazi na prvo mesto, odnosno gaji se već u prvoj godini nakon korišćenja stajnjaka. Uljana tikva je veoma dobar predusev za većinu gajenih biljaka jer rano napušta zemljište i ostavlja ga čisto. Obrada zemljišta

Za uspešnu proizvodnju uljane tikve osnovna obrada zemljišta obavlja se u jesen, na dubinu od 25-30cm 2. Blagovremenim i kvalitetno izvedenim oranjem utiče se na stvaranje dobre strukture zemljišta, konzervira se zimska vlaga i suzbijaju korovi. Zimsku brazdu treba zatvoriti u proleće, čim to vremenski uslovi dozvole. Predsetvenu pripremu treba izvesti 5-7 dana pre setve, najbolje setvospremačem. Ovom merom se u zemljište unose i mineralna đubriva namenjena primeni u proleće. Đubrenje

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa uljane tikve neophodna je dobra obezbeđenost zemljišta korovima 3. Uljana tikva naročito dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, posebno na lakim, peskovitim terenima. Ako se stajnjak rastura po celoj površini preporučuje se upotreba 30-40 t/ha. Ovom merom pozitivno se utiče kako na vodno-vazdušni tako i na toplotni kapacitet zemljišta i mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Efekat đubrenja stajnjakom traje u proseku četiri godine jer je stajnjak kompletno đubrivo sa produženim dejstvom.

U savremenoj proizvodnji uljane tikve redovno se primenjuju mineralna đubriva. U zavisnosti od tipa zemljišta i sadržaja hraniva u njemu preporučuje se upotreba sledećih količina čistih hraniva: 80-120 kg/ha N, 90-130 kg/ha P2O5, 120-150 kg/ha K2O. Uobičajena praksa je da se celokupna količina fosfornih, kalijumovih đubriva primenjuje u jesen kao i polovina potrebnih količina azota, a da se preostala količina azotnih đubriva unosi u zemljište startno. Prihranjivanje uljane tikve se po pravilu ne praktikuje, jer biljke u proleće brzo prelaze u fazu intenzivnog porasta. U ovoj fazi se preporučuje folijarno prihranjivanje uljane tikve mikroelementima u helatnoj formi, kao i mikroelementom bor u obliku neke od bornih soli, jer se ovim tretmanom može uticati na bolju oplodnju uljane tikve 1. Setva

Uljana tikva je toploljubiva kultura koja spada u grupu jarih kultura kasnog roka setve 4. Vreme za setvu je kada temperatura gornjeg sloja zemljišta dosegne minimalno 12oC, što je obično u periodu od kraja aprila do polovine meseca maja. Ako je zemljište suvo bolje je sačekati kišu, pa tek onda posejati uljanu tikvu u optimalno vlažno zemljište. Ako je nakon setve suviše hladno i vlažno moguća je pojava masovnog propadanja semena i klijanaca uljane tikve.

U cilju postizanja visokog sklopa optimalna gustina useva je 10.000-11.000 biljaka/ha, što se postiže setvom 13-14.000 klijavih semena/ha. Preporučeni međuredni razmak je 140cm, a konačno rastojanje u redu 70cm. Ukoliko je zemljište dobro obezbeđeno hranivima setva može biti i na međuredni razmak od 70cm i razmak u redu od 70cm. U zavisnosti od veličine vegetacionog prostora, mase 1000 semena i klijavosti semena utrošak semena po hektaru varira od 2,7 do 5kg. Dubina setve na težim zemljištima je 3-3,5cm a na lakšim, pekovitim je 4-5cm. Pri optimalnoj temperaturi i vlažnosti uljana tikva niče za 5 do 7 dana. Setvu treba obaviti koristeći pneumatsku sejalicu, u cilju postizanja sigurnog sklopa treba sejati na rastojanje u redu od 30cm, da bi se u fazi razvoja useva od 2 do 3 para pravih listova usev proredio na konačan sklop. Tokom setve potrebna je stalna kontrola rada sejalice. Zbog lakog zagušenja semena pri setvi




6

preporučuje se mešanje semena sa sredstvom za glaziranje površine semena kao što je npr. talk ili grafitni prah. Uljana tikva se može gajiti u čistom usevu, ali takođe i kao združeni usev sa kukuruzom, u ovom slučaju na parceli se nalaze 2 reda kukuruza i 3 reda tikve i tako naizmenično. Kukuruz omogućava stvaranje povoljnije mikroklime za tikvu, a služi i kao vetrozaštitni pojas. Nega

Nega useva uljane tikve sastoji se od međuredne kultivacije, a po potrebi i okopavanja, sve dok vreža ne pokrije zemlju. Postoje herbicidi koji se mogu koristiti za zaštitu uljane tikve od korova, ali ih treba izbegavati, već treba primenjivati mehaničke mere borbe protiv korova. Savremeno rešenje u proizvodnji uljane tikve je korišćenje folije za pokrivanje zemljišta 1. Prednost ovakve proizvodnje je ranije nicanje, ubrzan početni porast, skraćivanje dužine vegetacije, a folijom se tokom cele vegetacije kontrolišu korovi u redovima i čuva vlaga u zemljištu. S obzirom na veliku lisnu masu uljana tikva u drugom delu vegetacije uspešno potiskuje većinu korova 5. U našim uslovima uljana tikva nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina. Krajem vegetacije usled velike količine padavina može se javiti trulež ploda(prouzrokovač je antraknoza, Collectotrichum lagenarium). Prvi simptomi se manifestuju u vidu svetlomrkih pega na površini ploda koje se šire, spajaju i zahvataju sve veći deo ploda, a zatim prodire u meso ploda. Zbog komplesnog karaktera ove pojave ne postoji konkretna preporuka za način direktnog hemijskog suzbijanja truleži ploda uljane tikve 1. Upotreba zdravog semena, plodored, pažljivo zagrtanje plodova najefikasnije su indirektne mere zaštite od truleži ploda. Novije, opasno oboljenje uljane tikve predstavljaju viroze. Hemijsko suzbijanje prenosioca virusa, odnosno vaši daje samo delimične rezultate. Pošto se ovi virusi ne šire semenom preporučuje se setva zdravog, deklarisanog sortnog semena uljane tikve. Danas postoje i biološki preparati za zaštitu uljane tikve od štetočina, kao i korisne biljke koje odbijaju vaši. Uljana tikva je samooplodna vrsta koju oprašuju insekti, pa se povećanje prinosa može postići postavljanjem 2 košnice sa pčelama na svakih 10 ha useva. Ubiranje plodova i vađenje semena

Plod i seme tikve dostižu punu zrelost za 40 do 45 dana od dana cvetanja ženskih cvetova iz koga se razvijaju. Iako je lisna masa osušena, to još ne znači da je plod zreo. Spoljašnji izgled ploda može poslužiti kao indikator faze zrelosti semena u plodu. Kora zrelog ploda teško se može probosti noktom, a plodna drška je potpuno suva. Kako bismo se uverili u stanje zrelosti ploda preporučuje se probno vađenje semena, ako je seme popunjeno, čvrsto i lako se odvaja od hiluma može se započeti ubiranje. Nakon momenta fiziološke zrelosti plodovi dozrevaju na polju što doprinosi poboljšanju kvaliteta i lakšem vađenju semena.

Ubiranje plodova može biti ručno i mašinsko. Ubiranje plodova počinje kada je 80-85% plodova na parceli zrelo. Prilikom skupljanja plodova treba obratiti pažnju da ne dođe do povrede na plodovima 3. Ručno vađenje semena obično se izvodi u ekonomskom dvorištu, na čistoj najlonskoj foliji, plodovi se presecaju oštrim nožem, maljem ili specijalnom napravom u obliku sečke. Ručno vađeno seme se po pravilu mora prati, dobija se dobar kvalitet semena, ali je ovakvo vađenje semena skupo.

Prilikom mašinskog vađenja prva operacija je otkidanje plodova od loze i postavljanje u red, za šta postoji uređaj. U mašinu za vađenje semena tikve se mogu ubacivati ručno, ali postoji sve više mašina opremljenih posebnim dodatkom u obliku „ježa“ koji podiže tikve iz rada na njivi. Kombajn za tikve ima uređaj za drobljenje i uređaj za separaciju semena. Pri ovom vidu ubiranja meso plodova ostaje na parceli kao organsko đubrivo, a učinak mašine je 2-4 ha tikava na dan.




7

Tabela br.1. Demonstracioni ogled sorti uljane tikve u Somboru Demonstration trial with oil pumpkin varieties in Sombor lokalitet: Ogledno polje Toplana

Red. br.

Sorta Prinos kg/ha

1. Olinka 1144 2. Olivia 2423 3. Hibrid 1/02 1633 4. Hibrid 2/02 1122 5. Gleindorf 1136

Slika br. 1 Različite sorte uljane tikve na oglednom polju PSS „Sombor“ doo Sombor Different varieties of oil pumpkin in trial field of PSS „Sombor“ doo Sombor

ZAKLJUČAK

Uspešna proizvodnja uljane tikve podrazumeva blagovremenu i doslednu primenu svih agrotehničkih mera

kojima se ostvaruju optimalni uslovi za rast i razvoj uljane tikve tokom celog vegetacionog perioda. Poštujući osnovne principe ove proizvodnje počevši od izbora zemljišta i plodoreda, setve, đubrenja i nege pa sve do ubiranja mogu se ostvariti visoki prinosi semena uljane tikve. Rezultati demonstracionih ogleda sa uljanom tikvom koje je PSS „Sombor“ izvela tokom više godina takođe ukazuju na mogućnost postizanja visokih prinosa uljane tikve u našim proizvodnim uslovima (tabela br.1). Prinos ulja sa jedinice površine kod uljane tikve manji je nego kod drugih gajenih uljanih kultura kod nas (npr.suncokret), ali cena tikvinog ulja na domaćem i stranom tržištu neuporedivo je veća 8. Gajenje uljane tikve dobija poseban značaj i u kontekstu divezifikacije poljoprivredne proizvodnje, tj. smanjenju udela tzv. „masovnih“ kultura na našim poljima i povećanja udela tzv. „alternativnih“ kultura čija je proizvodnja intenzivnija, ali su proizvodi mnogo atraktivniji na tržištu poljoprivrednih proizvoda 5. Literatura 1 Berenji, J. (2010.): Uljana tikva i njena proizvodnja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, str.6-63 2 Đurovka, M. (2008.): Gajenje povrća na otvorenom polju, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 199-202 3 Berenji, J., Sabadoš, V., Ivan, J. (2004.): Uljana tikva korisna i unosna kultura, Tampograf Novi Sad. Str. 3-21 4 Lazić, B., Đurovka, M., Marković, V., Ilin, Ž. (2001.): Povrtarstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 411-413 5 Sabadoš, V., Berenji, J., Martinov, M. (2002.): Analiza rezultata proizvodnje uljane tikve-golice na području Sombora u 2002.godini, Zbornik radova 37.seminara agronoma, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, str. 239-248 6 Berenji, J. (2006.): Savremena proizvodnja uljane tikve, Zbornik radova 47.Savetovanje industrije ulja „Proizvodnja i prerada uljarica“, Herceg Novi, str. 161-167 7 Berenji, J. (1999.): Tikve-hrana, lek i ukras, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, str. 63-75 8 Sabadoš, V., Berenji, J., Martinov, M. (2003.): Proizvodnja uljane tikve golice, Zbornik radova 44.Savetovanje industrije ulja „Proizvodnja i prerada uljarica“,Budva, str. 105-111




8

GAJENJE RICINUSA I NJEGOVA UPOTREBNA VREDNOST

Zoran Boca, dipl.ing.,Olivera Sekulić, dipl.ing., Vladimir Sabadoš, dipl.ing. Izvod: Gajenje ricinusa zbog proizvodnje semena i upotrebe u farmaciji, idustriji boja i lakova, maziva i biodizela 6 itd. može da bude veoma interesantno za proizvođače u Srbiji. Povoljni agroekološki uslovi omogućavaju uspešnu proizvodnju. Ricunus je ređe gajena vrsta kod nas, ali u narednim godinama to može da bude prednost jer se proizvodnja može odvijati za poznatog kupca ili prerađivača, sa unapred dogovrenom cenom. Agrotehnika ricinusa nije ništa zahtevnija od agrotehnike drugih okopavina, ricinus nije veliki potrošač vode, dobro ekonomiše vodom, ima vrlo moćan korenov sistem i dobro podnosi sušu što može biti garancija uspešne proizvodnje u agroekološkim uslovima kavi su vladali poslednjih godina na našem terenu i izraženom vodnom deficitu. Ricinus može biti alternativa uobičajenim ratarskim kulturama. Ključne reči: ricinus, proizvodnja, upotreba, prednost, alternativa

CASTOR BEANS GROWING AND ITS USE VALUE

BSc, Zoran Boca, BSc, Olivera Sekulić, BSc,Vladimir Sabadoš Abstract: Growing castor beans for production oil seeds and use in the pharmaceutical industry, Industry of paints and varnishes, lubricants, biodiesel etc.. could be very interesting for farmers in Serbia. Good growing conditions allow for a successful production. Ricunus is rarely cultivated species in our country, but in the coming years, this could be an advantage because production can take place for a specific buyer or processors, and It was agreed in advance with the price. Growing Castor is nothing more demanding than other field crops, Castor oil is not a big consumer of water, well economizes water, has a very powerful root system and tolerates drought and it can be assured of successful production in agro-ecological conditions prevailing in recent years in our field and pronounced water deficit. Castor oil can be an alternative to conventional field crops. Key words: Castor beans, production, usage, advantage, alternative

o Hemijski sastav i upotreba ricinusovog semena o Biološke osobine i uslovi gajenja o Agrotehnika o Literatura

HEMIJSKI SASTAV I UPOTREBA RICUNUSOVOG SEMENA

Ricinus se gaji za proizvodnju semena koje je veoma cenjena sirovina za proizvodnju ulja zbog njegovog hemijskog sastava. Količina ulja u semenu ricinusa zavisi od uslova u kojima biljka uspeva, od sortnih karakteristika, vremena žetve, jer je različit sadržaj ulja u različitim fazama zrelosti. U fazi mlečne zrelosti sadržaj ulja iznosi 55% od moguće količine ulja u punoj fiziološkoj zrelosti. U voštanoj zrelosti je oko 90%. Ricinusovo ulje je viskozno, minimalno se menja pri temperaturnim promenama, ne suši se na vazduhu, ne mrzne na niskim temperaturama. Zbog tih osobina ima široku upotrebu – koristi se kao motorno ulje 3, u tekstilnoj industriji, kozmetici, proizvodnji boja i lakova, u farmaciji, a u nekim zemljama koristi se i kao jestivo ulje 1 i u novije vreme za proizvodnju biodizela 6.




9

Od belančevina u semenu ricinusa najviše su zastupljeni albumini (oko 54%), zatim iglobulin (oko 23%). U sastavu ricinusovog ulja preovladava riconolna kiselina (80 – 90%), a ostale su stearinska, linolna, oleinska i dezoksisterainska kiselina. U semenu nema skroba, ima vrlo malo šećera, fosfatida, ćilibarne kiseline i alkaloid ricin koji deluje na krvne sudove i nervni sistem. Za čoveka smrtonosna doza je 0,2g, a ona se nalazi u 6-7 semenki. 4 Pored toga sadrži i alakloid ricinin 0,15%. Ricinusovo ulje nije suvo, jodni broj je 81 – 90, veoma je viskozno i dobro je motorno ulje. Zbog sadržaja ricinina koristi se i za uništavanje nematoda u kompostu za organsku poljoprivredu. 5 Stablo može da služi za ogrev, iz njega se dobija grubo vlakno, u nekim zemljama list služi za ishranu svilenih buba.

BIOLOŠKE OSOBINE I USLOVI GAJENJA

Poreklo i istorija gajenja. Ricinus vodi poreklo iz tropskih delova istočne Afrike i u tim delovima ima neograničen porast. Gajili su ga jos stari Egipćani i Grci, gde se koristio za osvetljavanje. PROIZVODNJA RICINUSA U SVETU (prosek 2000-2002). Region Površine u ha Prinosi (t/ha) Proizvodnja (t) Svet 1 418 364 0,9 1 268 850 Evropa 2 733 0,96 2 620 Indija 806 967 0,89 708 567 Kina 323 000 1,23 394 333 Brazil 159 334 0,55 87 035

Kod nas ricinus se proizvodi u Vojvodini, okolini Bečeja, istočnoj i južnoj Srbiji Ricinus je jednogodišnja ili višegodišnja biljna vrsta. Pripada porodici: Euphorbiaceae, rodu: Ricinus. Nekad se ricinus delio na krupnosemeni i sitnosemeni. Danas se smatra najpotpunija klasifikacija prema Popovoj

koja ih deli na tri elemntarne vrste: 1. Krupnosemeni - Ricinus macrocarpus pr. sanguineus – crveni pr. indicus – indijski pr. japonicus – japanski pr. chinensis – kineski ricinus 2. Sitnosemeni - Ricinus macrocarpus ssp. Spontaneus – divlji ricinus ssp. cultus – gajeni 3. Zanzibarski - Ricinus zanzibarinus ssp. mexicanus – meksički ricinus

BIOLOŠKE OSOBINE

Koren je veoma dobro razvijen. Kod jednogodišnjih formi prodire i do 2m u zemljište, što ga čini otpornim na sušne uslove. Ispod korenovog vrata izbija nekoliko (4 – 7) veoma snažnih bočnih korenova koji se jako granaju. Koren ricinusa veoma dobro usvaja hranjive materije.

Stablo je u prvom delu vegetacije zeljasto, kasnije odrveni, člankovito je, a broj članaka zavisi od tipa i sorte. Na poprečnom preseku je okruglo i šuplje ispunjeno samo na nodiju. Na površini je glatko, a po dužini je blago izbrazdano. Stablo može biti različitih boja: bela ili siva, tamno ili svetlo zelena , ružičasta ili ljubičasta u raznim nijansama, zavisno od sadržaja antocijana. Na vrhu glavnog stabla formira se cvast, zbog čega je njegov porast determinantan. Iz pupoljaka u gornjem delu stabla izbijaju bočne grane od kojih često jedna preuzima ulogu glavnog stabla. Listovi su naizmenični, imaju dugačke cevaste drške slične ili iste boje kao i stablo.

List je krupan, složen i sastoji se od liski. Liske su krupne, i imaju 6 do 9 režnjeva. Cela liska može biti zelena ili antocijanski obojena.

Cvet ricinusa je jednodoma biljka, razdvojenih polova. Ženski i muški cvetovi smešteni su na istoj cvasti. Ženski su postavljeni u gornjem delu cvasti, a muški u donjem.

Cvast je grozdasta, dužina cvasti varira od 20 do 70 cm. U jednoj cvasti može biti 30 do 400 cvetova. Glavna grana cvasti može biti duža ili kraća zbog čega cvast može biti zbijena ili rastresita. Cvasti se formiraju postepeno. Prvo se formira cvast koja završava glavno stablo, zatim cvasti na bočnim granama prvog reda itd. Prve cvasti cvetaju 50 dana posle nicanja, a u toku sledećih 15 do 20 dana cvetaju i druge cvasti. Cvasti ricinusa mogu biti cilindričnog oblika, kupastog, obrnuto kupastog oblika.




10

Plod je trodelna čaura, loptasta ili ovalna. Površina može biti glatka ili naborana sa bodljama ili gola. Bodlje na čaurama mogu biti kratke ili duge, fine, grube, tanke ili debele. Zrele čaure su svetlosmeđe ili žutomrke, dok nezrele mogu biti bele, sivozelene, ružičastocrvene ili ljubičaste.

Seme ricinusa je ovalno, na prednjem kraju malo suženo, a sa strane spljošteno. Na prednjem kraju mu je najčešće jasno izraženo ispupčenje – karankula. Sastoji se od omotača, endosperma i klice sa dva kotiledona. Na omotač semena otpada u proseku 23%, a na jezgro 77%. Dužina semena varira od 5 – 30 mm, a širina do 10mm. Masa 1000 semenki iznosi 80 – 1000g. Boja zrelog semena je svetlosmeđa sa tamnijim pegama po celoj semenjači. 2

Ricinus je biljka tropskih i suptropskih krajeva i dužina vegetacije je od 115 – 150 dana. Potrebna suma temperatura za gajenje ricinusa je od 3000°C do 3500°C. Optimalna temperatura u toku vegetacije je oko 20°C. Kao i sve toploljubive biljke vrlo je osetljiv na niske temperature i izmrzava na -1°C. I temperature ispod 5°C dovode do zastoja u vegetaciji. Optimalna temperatura zemljišta za setvu je slična kao kod kukuruza i iznosi 10 - 12°C (setveni sloj).

Voda - ricinus stvara veliku nadzemnu masu i ima nepovoljan žetveni indeks, ali dobro ekonomiše vodom. Potrebno mu je više od 400 mm vodenog taloga godišnje ili 200mm u toku vegetacije.

Svetlost - ne podnosi zasenjivanje. Veća oblačnost u toku dana smanjuje prinos i procenat ulja. U našim uslovima cveta kada i kukuruz i suncokret.

Ricinus dobro podnosi zemljišta slabe plodnosti, jer koreni poseduje veliku apsorpcionu moć. Uspešno može da se gaji na slatinastim zemljištima, aluvijalnim i černozemu. 6

Plodored - ricinus je širokoreda okopavina osetljiva na često vraćanje na istu parcelu (vraća se nakon 3-4 godine, slično kao i ostale uljarice – suncokret, uljana repica). Ne bi trebalo gajiti ricinus iza suncokreta i kukuruza. Dobri predusevi su strnine, okopavine i leguminoze, a on je dobar za jare strnine i okopavine. Može da se uključi i u plodored u organskoj proizvodnji. 5




11

AGROTEHNIKA

Osnovna obrada se obavlja što ranije u jesen na dubinu od 30 – 35 cm. Predsetvena priprema počinje zatvaranjem brazda rano u proleće. Krajem marta se vrši predsetvena obrada (prvi put) na 6-8 cm dubine, a pred setvu na (drugi put) 10-12 cm.

Đubrenje - sa 1 t semena iznosi 72 kg azota, 17 kg fosfora i 60 kg kalijuma. Prilikom planiranja đubrenja mora se voditi računa o tome da je ricinus uljana biljka poreklom iz tropskih predela, pa padavine i N dovode do produženja vegetacije. Poželjna je upotraba stajnjaka u količini 15-20 t/ha pod osnovnu obradu. Osnovno đubrenje se takođe vrši u jesen pod osnovnu obradu sa NPK u količini 80kg azota, 70kg fosfora i 50 kg kalijuma po ha. Slično kao i za ostale jare okopavine N se unosi 1/3 u jesen, a 2/3 predsetveno ili sa setvom.

Setva – najbolje je koristiti samo seme iz centralnog grozda. Pre setve seme se potapa u vodu oko 4 sata i one semenke koje isplivaju ne koriste se za setvu. Vreme setve je kraj aprila-početak maja (kad se zemljište zagreje na 10-12°C). Razmak setve - seje se širokoredo 70-80 cm u redu 20 – 25cm 6. Dubina: 6-10 cm zavisno od vlažnosti zemljišta treba oko 20 - 25 kg/ha.

Nega - ricinus je okopavina i sve mere nege se svode na borbu protiv korova. Vrlo važno je razbijanje pokorice jer sporo niče. Međuredno kultiviranje počinje čim se ukažu redovi, 1-3 puta na dubinu 8 – 10 cm. U toku vegetacije preporučuje se zakidanje onih bočnih grana koji neće sazreti do kraja vegetacije.

Navodnjavanje - kritičan period je cvetanje i nalivanje zrna. Obavlja se po potrebi 2-3 puta sa zalivnom normom od 60-70 mm.

Žetva – ricinus može da se bere ručno ili mehanizovano. Ručna žetva je bolja kod starijeg sortimenta jer prvo sazrevaju grozdovi na glavnom stablu, zatim grozdovi sekundarnih grana po redu kako su se i formirali.. Žetva počinje kad grozdovi dobiju tamnosmeđu ili žutosmedju boju. Kod nekih sorti čaure napuknu, što govori da su mogući gubici. Kod nas normalno sazrevaju grozdovi prvog i drugog reda, retko trećeg reda. U prvoj berbi obično se obere oko 70% prinosa. Berba se obavlja tako što se odsecaju te se suše, a nakon sušenja se odvaja seme od čaure.

Za žetvu kombajnom pogodne su sorte koje ujednačeno sazrevaju. Budućnost ricinusa je u tome da se stvore hibridi sa jednovremenim sazrevanjem plodova tako da se izbegne osipanje uz dobijanje zrna sa normalnim sadržajem ulja, a što manje zrna sa neizvršenom sintezom ulja berbe odbacuju listove. 6 Čuva se sa 8-10% vlage. Literatura: 1.Todorović, J., Lazić, Branka, Komljenović, I. (2003): Ratarsko – povrtarski priručnik. GrafoMark. Laktaši. 2.Gatarić, Đ., (2005): Sjemenarstvo sa osnovama oplemenjivnja. Banjaluka.17 3. Posebno ratarstvo , prof.dr S. L.Jevtić, prof.dr S.Stanaćev, Nolit 1992. 4. http://faculty.ucc.edu/biology-ombrello/POW/castor_bean.htm 5. Priručnik za organsku proizvodnju – za osoblje savjetodavne službe - Nataša Mirecki, Thomas Wehinger i Polonca Repič – FAO konsultanti - Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) 6. Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 3-4, p. 117-270, Novi Sad, januar 2008, PROIZVODNJA BIODIZELA IZ RICINUSA BIODIESEL PRODUCTION FROM CASTOR OIL (Samardžija M*, Samardžija D*, Marinković R**, Furman T***, Tomić M***)

http://faculty.ucc.edu/biology-ombrello/POW/castor_bean.htm




12

GAJENJE FACELIJE KAO MEDONOSNE BILJKE (Phacelia spp.)

Zoran Boca, dipl.ing., Jelena Ivan, dipl.ing.

Izvod: Gajenje facelije kao medonosne kulture je odavno poznato. Zbog odličnog prinosa meda, atraktivnosti za insekte, dužine cvetanja i samim tim mogućnosti duge ispaše facelija se izdvojila kao vrlo važan usev. Takođe, facelija se može koristiti i za kosidbu i pripremu hrane za stoku u zelenom stanju ili češće kao seno. Poželjna je vrsta u voćnjacima na strmijim padinama jer sprečava eroziju, a doprinosi boljoj oplodnji voća jer privlači insekte. Sejana u visekratnoj setvi može imati cvetanje tokom celog leta i prinos meda i do 1000 kg/ha. Ključne reči: facelija, med, krma, dugo cvetanje

GROWING PHACELIA AS A HONEZ PLANT (Phacelia spp.)

BSc Zoran Boca, BSc Jelena Ivan

Abstract Growing Phacelia as honey culture has long been known. Due to high honey yield, attractiveness to insects, length of flowering and consequently features long grazing Phacelia become a very important crop. Also, Phacelia can be used for mowing and preparing food for the cattle in the green state or more often as hay. Preferred species in orchards on steeper slopes because it prevents erosion contributes to better pollination of fruit because it attracts insects. Sown in successive sowing can have flowering throughout the all summer, and honey yield up to 1000 kg / ha. Key wards: Phacelia, honey, provender, long flowering

o Botaničke osobine o Upotrebna vrednost o Agrotehnika o Literatura

BOTANIČKE OSOBINE

Poznato je nekoliko tipova facelije. Najraširenija je Phacelia tanacetifolia koja je visine 70-100 cm. To je jednogodišnja zeljasta biljka. Cela biljka je gusto pokrivena kratkim dlačicama. Listovi su perasto usečeni. Cvetovi su plavičasti ili modri sakupljeni na vrhu stabljike ili bočnih grana.

Phacelia campanularia je niža biljka, visine 15-20 cm. List je u obliku srca, a cvet u obliku zvončića zagasito je plave boje, znatno krupniji od predhodnog tipa. Seme je znatno sitnije, a takođe i prinos semena je manji. 1 4 Facelija pripada porodici Hydrophyllaceae, i kao takva dobro je došla u sve varijante plodoreda.2

UPOTREBNA VREDNOST

Phacelia tanacetifolia se koristi kao medonosna biljka, a koristi se i kod mešanog cveća. Može se koristiti i za zelenišno đubrenje. Phacelia campanularia je takođe medonosna biljka, ali zbog lepog cveta koristi se više kao cvetna vrsta u cvetnim lejama. Oba tipa imaju prednost da cvetaju pre svih biljaka. U istovremenoj setvi cvetaju već krajem maja. Pošto je ovo medonosna biljka potrebno je povezati proizvodnju semena sa potrebama pčelara. Cveta 45-50 dana




13

posle setve. Cvetanje traje 30-40 dana. Ako se setva podesi u vremenskim razmacima, na pojedinim parcelama, može se period paše ove biljke produžiti tokom celog leta, odnosno od maja do septembra. Cvetovi daju obilje nektara i cvetnog praha. Prinosi meda sa 1 ha kreću se od 150-300 kg. Pod povoljnim uslovima (višekratna setva) može se postići i 1000 kg meda po 1 ha. Boja meda je svetložuta ili bela, prijatnog mirisa i ukusa i odličnog kvaliteta. 1. Pored ispaše za pčele facelija se koristi za pripremu sena za stoku i za proizvodnju semena.

AGROTEHNIKA

Zemljište: Najbolje uspeva na kvalitetnim zemljištima kao što su karbonatni černozem, livadske crnice i aluviumi, ali može se sejati i na drugim tipovima zemljišta. Predsetvena priprema treba da je što kvalitetnija, da obezbedi uslove za dobru setvu, zatim ujednaceno i dobro nicanje. Važno je da se pre nicanja ne stvori pokorica na površini, jer su klijanci facelije vrlo nežni. Đubrenje: Ako se facelija proizvodi za krmu količina mineralnih đubriva zavise od više uslova kao što su predusev, plodnost zemljišta, itd. Prosečna količina NPK koja se unosi pod osnovnu obradu iznosi oko 300 kg/ha đubriva. U prihranjivanju dodaje se dodatnih 50 – 100 kg azota. Na plodnim zemljištima đubrenje se u potpunosti može izostaviti posebno ako je proizvodnja facelije namenjena za pašu pčela. Setva se obavlja u drugoj polovini marta. Za proizvodnju krme setva se obavlja žitnim sejalicama na međuredno rastojanje od 25 cm ili 12,5 cm. Dubina setve treba da bude 2-3 cm. Količina semena je 5-10 kg/ha. Jedna od specifičnih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunčevim svetlom zbog čega ono nesme ostati na površini. 5 Upotreba herbicida je moguća, ali treba biti oprezan sa izborom i vremenom primene, naročito nakon razvoja petog lista. Kod proizvodnje facelije za pašu pčela pesticide je poželjno izostaviti, a setvu obaviti na 12,5 cm razmaka redova uz utrošak semena od 10-12 kg. U ovako gustom usevu korovi će teško doći do izražaja. Setva facelije za pašu pčela

15-20 dana. Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet paše u celom vegetacionom periodu.

obavlja se do polovine jula meseca u vremenskim razmacima od

etva semenskog useva treba da započne kada se u

ata može

Ako se usev gaji za proizvodnju krme najbolje je započeti kosidbu facelije pred početak punog cvetanja, jer u toj fazi

iteratura:

. Dušan Adamović, Toša Stanojev (1996): Tehnologija proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, Subotica

Ždonjem delu klasa vide semenke, usev može da se tretira desikantima. Nakon nekoliko dana kada je usev suv kombajnira se žitnim kombajnom. Ukoliko nije izvodljivo koristiti desikante usev se može direktno kombajnirati, ali gubici su veći. Takođe, ako se izbegava upotreba desikanse obaviti dvofazna žetva. Usev se pokosi travokosačicom i ostavi u otkosima da se prosuši 5-7 dana, te se posle toga kombajnom “pokupe” otkosi, izvrši vršidba. Nakon žetve seme se dosuši po potrebi - maksimalna vlaga 12%. Prinosi se kreću od 500-800 kg/ha.

vegetacije ima najbolju nutritivnu vrednost. L 12. http://www.greenmanure.co.uk/ 3. Petanidou, T. 2003. Introducing plants for bee-keeping at any cost? Assessment of Phacelia tanacetifoliaas a nectar source plant under xeric Mediterranean conditions. Plant Systematics and Evolution 238: 155 – 168. 4. http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=PHTA 5. http://www.agroklub.com/ratarstvo/facelija-proizvodna-i-medonosna/5195/

http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=PHTA




14

ČIČOKA – RETKO GAJENO POVRĆE

Olivera Sekulić, dipl.ing., Vladimir Sabadoš, dipl.ing.

vod: Čičoka je veoma kvalitetno povrće, visoke hranljive vrednosti i lekovitih svojstava. Zbog mnogostruke

ljučne reči: čičoka, agrotehnika,gajenje

JERUSALEM ARTICHOKE – RARELY CULTIVATED VEGETABLE

BSc Olivera Sekulic, BSc Vladimir Sabados

bstract: Jerusalem artichoke is a vegetable of good quality, of high nutritive value and healthful properties. Due to

ey words: Jerusalem artichoke, agrotechnique, cultivation

POREKLO I UPOTREBA ČIČOKE

Čičoka je u Evropu preneta iz Amerike početkom osamnaestog veka, gde se značajno raširila. Kao dijetalna i lekovit

Izmogućnosti upotrebe ove kulture i jednostavne agrotehnike proizvodnje poslednjih godina raste interesovanje proizvođača za njenim gajenjem. Ovo povrće još nazivaju divlji krompir, slatki krompir a kako ukusom kao kuvana podseća na artičoku u literaturi se nalazi i engleski naziv „Jerusalimska artičoka“ .Čičoka – Helianthus tuberosus, artičoka – Cynara scolymus i slatki krompir – Ipomea batatas su povrtarske vrste koje međusobno nemaju nikakve sličnosti. K

Avarious possibilities of this culture’s usage and due to simple production agrotechnics ,there has been an increase of producers’ interests for cultivating it over the last several years. This vegetable is also called a wild potato, sweet potato, since its flavour when it is cooked, reminds of an artichoke it is also known as ,,Jerusalem artichoke”. Jerusalem artichoke-Helianthus tuberosus, artichoke Cynara scolymus and sweet potato- Ipomea batatas are vegetable species which do not have any mutual similarities. K

o Poreklo i upotreba čičoke o Morfološke osobine o Uslovi uspevanja o Agrotehnika proizvodnje o Literatura

a namirnica krtole čičoke se koriste u ishrani sirove, kuvane ili pečene. Sadrže 13 - 20% ugljenih hidrata koji su u jesen sastavljeni uglavnom od inulina, a u proleće ih ima vrlo malo, jer se transfromišu u skrob. Prosečan sadržaj suve materije iznosi 20,8% , a ulja 0,17% 1. Ovu namirnicu mogu da koriste dijabetičari - ali samo u jesen. Tada je ona lekovita i hranljiva. Fruktoza, osnovni sastojak inulina, je prirodni šećer, neškodljiv za obolele od šećerne bolesti. Za ishranu stoke koriste se krtole i zelena masa, direktno za ishranu ili kao silaža 2.

MORFOLOŠKE OSOBINE

ičoka je višegodišnja vrsta, kao divlja raste samoniklo oko puteva, pruga i po napuštenim površinama a gaji se kao Čjednogodišnja biljka. Ova biljka ima moćan, snažno razvijen koren koji prodire duboko u zemlju, zbog čega je i jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Stablo je u početku zeljasto a kasnije odrvenjava, visine je od 1,5-3,5 m.




15

Listovi zelene boje su srcastog do jajsto-pljosnatog oblika. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi su glavičasti, slični cvetovima suncokreta ali znatno su sitniji. U našim uslovima cveta kasno, pre nastupanja jesenjih mrazeva i obično ne donosi seme pa se razmnožava krtolama. Ova kultura se i gaji zbog krtola, koje su slične krtolama krompira, bele do ljubičasto crvene boje, dužine do 10 cm i širine 5-7 cm 3. Kod gajenih sorti krtole su bele boje i grupisane su uz glavno stablo, dok divlje forme formiraju izdužene crvenkaste krtole na kraju dugih rizoma. Slika br.1 Krtole čičoke - Jerusalem artichoke tuber

USLOVI USPEVANJA

Ima skromne zahteve prema toploti dok zahteva intenzivno osvetljenje i tipična je biljka kratkog dana. Mlade

biljke

AGROTEHNIKA

Čičoka se uglavnom gaji van plodoreda u monokulturi, dok je njeno gajenje u plodoredu moguće na peskovitim zemljiš

zemljišta. Kasnija setva utiče n

mogu dobro da podnesu prolećne mrazeve a u našim uslovima ova biljka veoma dobro prezimljava. Optimalni prisnosi postižu su pri temperaturama od 18 do 30o C. U pogledu zahteva za tipovima zemljišta čičoka nije zahtevna biljka, uspeva i na manje plodnim zemljištima. Pogodnija su peskovitija ocedna zemljišta nego teška ilovasta i glinovita na kojima se zadržava voda. Na kvalitetnim i đubrenim zemljištaima daje visoke prinose.

tima gde se krtole lakše vade. Kako čičoka formira produktivne organe u zemljištu tako je obrada zemljišta kao i za ostale korenasto-krtolaste kulture. Da bi se formirale krupne, sočne i dobro oblikovane krtole osnovnu obradu potrebno je obaviti u jesen na dubinu od 30-40 cm, a predsetvenu pripremu što ranije u proleće.

Čičoka se sadi u proleće što ranije, čim vremenski uslovi omoguće kvalitetnu obradu a smanjenje prinosa i na formiranje sitnijih krtola. Krtole klijaju 10 do 17 dana nakon setve a minimalna

temperatura zemljišta treba da je 7o C. Za setvu se koriste cele, zdrave male krtole ili delovi krtola koji teže 50 g i imaju najmanje 2-3 pupoljka svaki. Razmak pri sadnji je 75 do 100 cm između redova i 30 do 60 cm u redu na dubinu od oko 7 cm. Sadnjom bi trebalo obezbediti 35-40000 biljaka/ha. 2. Gušćom setvom dobija se niže biljke a veći prinos krtola. Da bi se ostvarili visoki prinosi neophodno je primeniti mere nege sličnim merama nege za krompir.

Nakon izmrzavanja od prvih jesenjih mrazeva krtole čičoke se vade. Pre vađenja potrebno je ukloniti nadzemni deo, a krtole se vade vilama, ašovima ili se izoravaju. Treba imati u vidu, da ne izvađene krtlode, daju nove biljke i da se zemljište može lako zakoroviti čičokom. Za razliku od krtola krompira koje se lako odvajaju od stabljika, krtole čičoke su čvrsto povezane i isprepletane korenom. Kako su krtole čičoke sitnije od krtola krompira, da bi se izbegao značajan pad prinosa pri vađenju čičoke klasičnom vadilicom za krompir potrebno je vadilicu adaptirati. Čičoka se može vaditi cele zime, a prinos se kreće od 20 do 40 t/ha. Za razliku od krtola krompira, krtole čičoke se teško čuvaju preko zime. Potrebno ih je utrapiti u vlažan pesak, kao mrkvu ili celer.




16

Literatura:

www.poljoberza.net 1

niverzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Biljke za proizvodnju stočne hrane

2 dr Dragan J.Đukić, U3 Prof.dr Branka Lazić, prof dr Mihail Đurovka, prof dr Vladan Marković, prof.dr Žarko Ilin, Univeruzitet u Novom Sadu, Povrtarstvo




17

UTICAJ ZAPREMINE I VRSTE SUPSTRAT NA DINAMIKU PRINOSA PARADAJZA U

Olivera Sekulić,dipl.ing., adimir Sabadoš, dipl.ing.

Izvod: Hidroponske tehnologije podrazumevanju sisteme pr izvodnje bez zemlje. U početku hidroponske tehnologije su

ljučne reči: Sistem proizvodnje bez zemlje, dinamika prinosa paradajza, zapremina i vrsta supstrata

THE INFLUENCE OF VOLUME AND A SORT RAT ON DYNAMICS OF TOMATO

BSc Olivera Sekulić, BSc Vladimir Sabadoš

bstract: Soilless technology can be production with substrat and without substrates. In the beginning, hydroponic

ey words: soiless technology sistems, dinamics of tomato yields, volume and a sort of substratum

UVOD

Paradajz je jednogodišnja vrsta i najčešće gajeno povrće u svim vrstama zaštićenog prostora 1

A OBJEKTIMA BEZ GREJANJA

Vl o

se koristile u naučno istraživačke svrhe dok je u novije vreme ova tehnologija sve zastupljenija u proizvodnji povrća i cveća. Danas se proizvođačima nudi veliki broj gotovih industrijski proizvedenih supstrata. Gotovi supstrati treba da su odgovarajućeg kapaciteta za vodu i vazduh, da su inertni i sterilni. Kako na dinamiku prinosa paradajza utiče zapremina i vrsta supstrata ispitivano je u ogledu postavljenom u stakleniku PSS „Sombor“. K

OF SUBSTYIELDS IN GLASS HOUSE WITHOUT HEATING

Atechnologies were used for scientific research purposes while in recent times this technology is increasingly used in flower and vegetable production. Today, producers are offered a large number of final industrial substrat. Final supstrats should be of suitable capacity for water and air, they should be inert and sterile. The influence of volume and a sort of substrat on dynamics of tomato yields was examined in the trial set in hothouse in pss Sombor. K

o Uvod o Materijal i metod rada o Rezultati istraživanja o Zaključak o Literatura

. Paradajz je

najzast

upljenija povrtarska vrsta u plasteničkoj proizvodnji kod nas. U novije vreme, razvojem savremenih tehnologija proizvodnje, sve češće se dešava da se u toku godine u plastenicima odvija više ciklusa proizvodnje. Nakon izvesnog broja godina, zbog intenzivnog i često jednostranog iskorišćavanja zemljišta u plastenicima, uprkos primenjenim merama ne postižu se zadovoljavajući prinosi. Problemi koji nastaju u vezi sa opadanjem plodnosti zemljišta kao što su zaslanjenost, bolesti korenovog sistema, prisustvo nematoda, opadanje prinosa i kvaliteta paradajza, usmeriće proizvođače da pređu na neki od sistema proizvodnje „bez zemlje“. U PSS „Sombor“ u oglednom stakleniku bez dodatnog zagrevanja postavljen je ogled sa ispitivanjem uticaja različitih supstrata na dinamiku prinosa, broj plodova i ukupan prinos paradajza kod dve indeterminantne sorte paradajza.




18

MATERIJAL I METOD RADA

Sadnja rasada paradajza obavljena je u fazi 6-8 listova na rastojanje od 80 cm između redova i 40 cm u redu. U ogle

(5 l/saksiji supstrata, firme “Klasmann Deilmann+0,5 l perlita na dnu saksije

a vuna (Grodan) jene preko injektorske pumpe vodotopivim đubrivima sa ukupno 214,7

g/biljci

Tokom vegetacionog perioda od 12. aprila do 8. oktobra dodato je ukupno 750,5 l vode po biljci što je u proseku 4,72 l/

ajz je bran 11 puta. Prilikom berbi u

Slika br.1 Ogled sa paradajzom nakon rasađivanja

Prva berba kod sorte „Pepito“ bila je 77 dana nakon sadnje na svim ispitivanim varajantama. Na kontoroli ukupno utvrđen prinos paradajza iznosio je 2.971 g/biljci odnosno 9,284 kg/m2. Značajan porast prinosa paradajza po biljci ili

du je bilo sledećih pet varijanti na dve indeterminantne sorte paradajza: 1. Kontrola – sadnja paradajza na zemlji 2. Saksije punjene supstratom podgrond H3. Najlonske vreće punjene supstratom podgrond H (10 l/vreći + 0,5 l perlita na dnu najlonske vreće) 4. Grow bag (20 l supstrata) 5. Mineralna vlakna – kamen

Tokom izvođenja ogleda biljke su hran (5367,5 kg/ha). Azot, fosfor i kalijum dati su u odnosu 1:0,89:1,6. Magnezijum u obliku MgO (535,35 g),

sumpor (985,05 g) a od mikroelemenata Fe (7,185 g), B (1,656 g), Cu (3,708 g), Zn (6,03 g), Mn (6,03 g) i Mo (0,121 g).

biljci dnevno i sprovedene su redovne mere nege, zakidanje zaperaka, uklanjanje listova, vezivanje, vođenje, povlačenje stabala i zaštita od Chladosporium spp. „Folicurom EM 50WP“ 0,2% rastvor.

Prva berba obavljena je 77 dana nakon sadnje rasada a u naredna 102 dana paradtvrđivan je prinos, broj plodova i prosečna masa ploda na sortama „Lambada“ i „Pepito“ u svih pet varijanti.

Trial with tomato after seeding

Slika br.2 Biljke u fazi razvića Plant in growing stage

REZULTATI ISTRAŽIVANJA




19

jedinice površine utvrđen je povećanjem zapremine supstrata. Pa tako, najveći prinos paradajza utvrđen je na varijanti grow bag i iznosio je 4446,5 g/biljci što je za 49,66 % veći prinos od kontrole, dok je najniži prinos utvrđen na varijanti grodan svega 2679 g/biljci ili 8,372 kg/m2 što je za 9,83 % manje nego na kontroli. Tabela 1. Prinos paradajza kod sorte „Pepito“ (g/10 biljaka) Tomato yield, variety Pepito (g/10 plants)

Saksije Najlonske vreće

Grow bag Grodan Berba Datum berbe Kontrola

1. 28.jun 4225 3505 6765 7535 3075 2. 2. jul - 3295 1745 1510 665 3. 7.jul 4605 3160 4122 4385 3345 4. 12. jul 4120 4780 7210 6185 2540 5. 29.jul 4300 5635 - 6030 3735 6. 8. avgust 3355 2507 2610 3365 3280 7. 12.avgust 4170 3070 2370 3215 2645 8. 19. avgust 1230 840 720 1925 770 9. 26. avgust 1400 1455 1735 2775 1945

10. 2. septembar 485 650 610 2045 745 11. 8.oktobar 1790 3050 8090 5260 3200

Uk 0 7 7 0 upno 2971 3194 3489 44465 2679

d h rida „Lambada“ ijanti ko pri sadn a parada zemlji u vrđen prinos i najlonske vreće i

grow b

dajza kod sorte “Lambada“ (g/10 biljaka) , variety Lambada (g/10 plants)

je Najlonske vreće

Grow bag Grodan

Ko ib na var ntorla, ji rasad jza na kupno ut

paradajza iznosio je 3250 g/biljci odnosno 10156 kg/m2. Porastom zapremine supstrata na varijantaga utvrđen je značajan porast prinosa paradajza po biljci. Za 32,92 % veći prinos od kontrole utvrđen je na

varijanti grow bag (20 l supstrata) i iznosio je 4320 g/biljci odnosno 13,5 kg/m2. Na varijanti grodana utvrđen je najmanji prinos paradajza i iznosio je 2672,5 g/biljci ili 8,352 kg/m2, što je za 17,77 % manje nego na kontroli. Treba napomenuti da je sadnja na kontroli – na zemlji bila prvi put (tek podignuti staklenik) na zemljištu tipa livadska crnica, neutralne reakcije.

Tabela 2 Prinos para

Tomato yield Berba Datum berbe Kontrola Saksi

1. 28.jun - 460 560 - 250 2. 2. jul - 3050 5605 2165 3855 3. 7.jul 4075 2995 5220 4505 39154. 12. jul 940 10 6330 5760 11640 3720 5. 29.jul 4770 3410 5070 6590 3375 6. 8. avgust 2575 2355 3390 2385 2350 7. 12.avgust 3055 2290 3175 3550 2560 8. 19. avgust 1650 835 1295 1385 1030 9. 26. avgust 1200 1825 1730 210 1815

10. 2. septembar 395 680 680 1710 1705 11. 8.oktobar 3840 4600 3890 5620 3840

Uk 0 0 5 upno 3250 2883 3462 43200 26725

ača e komponente p u masa broj fo plodov hibrida “ na kontroli tvrđena je prosečna masa plodova na nivou od 77,58 g a sa deset biljaka ubrano je 331 plod. Najveća prosečna masa

ploda

Zn jn rinosa s ploda i rmiranih a. Kod „Pepitou

utvrđena je na varijanti grow bag i iznosila je 95,74 g a ubrano je 455 plodova, dok je najmanja prosečna masa ploda utvrđena na varijanti najlonske vreće i iznosila je 74,58 g. Kod hibrida „Lambada“ na kontroli utvrđena je znatno




20

niža prosečna masa plodova u odnosu na druge ispitivane varijante i iznosila je 63,60 g a sa deset biljaka ubrano je 369 plodova. Najveća prosečna masa ploda utvrđena je na varijanti saksije punjene sa 5 l supstrata, iznosila je 92,51 g a ubrano je 323 ploda dok je za nijansu niža prosečna masa ploda utvrđena na varijanti najlonske vreće punjene sa 10 l supstrata.

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata jednogodišnjih istraživa ine i vrste supstrata na dinamiku prinosa paradajza

u objektima bez dodatnog zagrevanja može se zaključiti da apremina i vrsta supstrata ima velikog uticaja na prinos po biljci k

nja uticaja zaprem z

od oba ispitivana hibrida. U ovom ogledu najbolje se pokazala varijanta grow bag (20 l supstrata) s utvrđenim prinosom od 13,8 kg/m2 kod sorte „Pepito“, odnosno 13,5 kg/m2 kod sorte „Lambada“ 2. Literatura: Dr Branka Lazić, Dr Vladan Marković, Dr Mihal Đurovka, Dr Žarko Ilin, Povrće iz plastenika

čni časopis iz oblasti povrtarstva “Savremeni povrtar” Godina IV; decembar 2005; broj 16

12 Naučno stru




21

INTEGRALNI PRISTUP SUZBIJANJA KOROVA I ZNAČAJ U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

Izvod: U radu se govori o integralnom pristupu su kcentom na značaj agrotehničkih mera u kontroli

ednoj proizvodnji. Biće obrađene najvažnije agrotehničke mere kao deo strategije u suzbijanju

grotehničke mere, herbicidi

INTEGRAL APPROACH TO WEED CONTROL AND ITS IMPORTANCE IN AGRICULTURAL PRODUCTION

Abstract: The paper is about integral approach to he emphasis on the importance of agrotechnical easures in weed control in agricultural production. The most important agrotechnical measures will be discussed as the

environmental protection.

ical measures, herbicides

UVOD

Korovi predstavljaju posebnu ekološku iljaka,koje se javljaju, uglavnom, kao pratioci pojedinih kultura.[1]

mr Gordana Forgić

zbijanja korova, sa akorova u poljoprivrkorova. Prikazaće se značaj i mesto herbicida u konceptu integralnog suzbijanja korova. Daće se analiza prisustva korova i suzbijanja na regionu Sombora sa posebnim akcentom na divlji sirak, kao i potrebe nove strategije u suzbijanju korova intenziviranjem primene agrotehničkih mera. Osnovni cilj je da se kordinišu sve mere kontrole korova na najefikasniji način uz postizanje osnovnih principa: efikasnost, ekonomičnost i zaštita čovekove sredine. Ključne reči: Korovi, divlji sirak, integralni pristup, a

mr Gordana Forgić

weed control with tmpart of the weed control strategy. The place and importance of herbicides in the concept of integral weed control will also be discussed. The analyses will be given of the presence of weed and their control in the region of Sombor with special emphasis on wild sorghum as well as the need for the new strategy in weed control by intensifying the application of agrotechnical measures. The basic aim is to coordinate all the measures of weed control in the most efficient way with achieving the basic principles: efficiency, economizing and Key words: weed Sorgum halepense, integral approach, agrotechn

o Uvod o Integralni pristup suzbijanju korova i diskusija o Zaključak o Literatura

grupu b Korovi su ograničavajući faktor postizanja planiranih prinosa u poljoprivrednoj

proizvodnji, često su domaćini mnogih štetnih organizama (štetočine, patogeni..) Svojim prisustvom korovi uzimaju prostor gajenim biljkama, troše vodu i hraniva, mehanički guše usev i kao posledica toga imamo smanjenje prinosa gajenih biljaka. Među svim faktorima, nedostatak vode tj. kompeticija između kukuruza i korova za vodu, izaziva najveće smanjenje prinosa. [3] Prema podacima FAO iz 1967. godine štete od korova iznose 10% od vrednosti svetske poljoprivredne proizvodnje. [1] Borba protiv korova provodi se administrativno (sprečavanje unošenja i širenja novih korovskih vrsta), agrotehnički (primenom




22

agrotehničkikh mera), mehanički (okopavanje, drljanje, plijevljenje, ogrtanje i sl.), hemijski (primenom selektivnih herbicida), biološki (primenom živih mikro i makroorganizama koji parazitiraju na korovima ili se njima hrane). Primena herbicida za suzbijanje korova treba da bude samo deo integralnog sistema mera za kontrolu zakorovljenosti u cilju postizanja ekonomske opravdanosti proizvodnje i zaštite životne sredine.

INTEGRALNI PRISTUP SUZBIJANJA KOROVA I DISKUSIJA

Konvecionalna po ačkih đubriva sa ciljem povećanja prinosa po jedinici površine i stabilne proizvodnje.Kao rezultat takvog pristupa u poljoprivrednoj proizvodnji imamo

ljoprivredna proizvodnja bazira se na povećanoj primeni pesticida,vešt

povećane troškove proizvodnje, pojavu rezistentnih korova, promene u sastavu korovskih zajednica pa je veće učešće otpornih višegodišnjih korova sa dubokim korenovim sistemom i krupnosemenih širokolisnih korova.Zahtevi savremenih tehnologija gajenja su smanjenje cene koštanja po jedinici površine, smanjenje primene pesticida i očuvanje životne sredine.Ti zahtevi su sadržani u Novom sistemu propisa EU-Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta br 2009/128/EC kojom je uspostavljen okvir za dostizanje održive primene pesticida smanjenjem rizika i uticaja upotrebe pesticida na zdravlje ljudi I životnu sredinu-Sistem integrisanog suzbijanja štetnih organizama. [6]

Integralni sistem suzbijanja korova podrazumeva primenu svih mera gajenja i nege useva kojima se brojna zastupljenost korova smanjuje do nivoa da ne utiče značajno na smanjene prinosa. [1] Posebno značajno mesto u integra

Zaoravnje strništa ima velikog uticaja na korove i u sklopu integralnih mera borbe protiv korova predstavlja om suzbijanju. Zaoravanjem strništa uništavaju se korovi koji se nalaze na strništu, ali ovom

merom

anjem manjenju regenerativne sposobnosti višegodišnjih korova.Osnovnom dubokom obradom zemljišta

Plodored je jedna od najstarijih i najefikasnijih agrotehničkih mera u redukciji primene pesticida koja va disciplinovan pristup setvenoj strukturi i ne zahteva nikakva materijlna ulaganja. Smenom useva u

plodor

lnom pristupu suzbijanja korova pripada agrotehničkim merama kao deo strategije u racionalnijoj primene herbicida. Zaoravnje strništa

važnu meru u njihov seme korova se provocira za klijanje i nicanje kako bi se kasnijim merama uništile nikle korovske biljke.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je jedna od značajnijih agrotehničkih mera u integralnoj zaštiti od korova koja zaoravkorova doprinosi sseme korova ostaje na većoj dubini (20-30 cm) čime se izlaže nepovoljnim uslovima i na taj način se smanjuje klijavost semena korova. Izbacivanjem na površinu podzemnih organa višegodišnjih korova dubokim oranjem, značajno se smanjuje njihova vitalnost Višekratna obrada zemljišta (predsetvena priprema, kultivacija) tokom vegetacije doprinosi redukciji korova pre njihove generativne faze i donošenja semena. Kvalitetna obrada zemljišta dugoročno posmatrano smanjuje opasnost od vegetativnog obnavljanja višegodišnjih korova. Plodored

podrazumeedu menjaju se ekološki uslovi za rastenje i razviće korova. Pravilnom smenom useva gustog sklopa i širokoredih

jarih okopavina znatno se smanjuje prisustvo višegodišnjih i otpornih korovskih vrsta. Primer je divlji sirak, koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, a pšenica kao gusti usev mu ne odgovara. Pozitivno delovanje plodoreda u integralnom pristupu suzbijanja korova ogleda se u sprečavanju mogućnosti prekomerne zastupljenosti i širenja nekih vrsta korova i nagomilavanja njihovog semena i organa vegetativnog rarazmnožavanja u zemljištu. [1] Plodoredom se umanjuje reprodukcija korova i smanjuje potencijalna zakorovljenost površina u poljoprivrednoj proizvodnji. Poštovenjem plodoreda smenjuju se i herbicidi koji se primenjuju,a time se smanjuje rizik pojave rezistentnosti korova na herbicide. Setva

Optimalni rokovi setve i dubine kao i poštovanje sklopa biljaka za pojedine biljne vrste utiču na ispoljavanje entske sposobnosti gajenih biljaka. Intenzitet kompeticijskog delovanja useva u odnosu na korove, posebno

širokorkonkur

edih kao što su kukuruz i soja, je uglavnom određen njihovom gustinom (brojem biljaka useva po ha) i prostornim rasporedom biljaka (međuredno i rastojanje između biljaka u redu). [3] Optimalna gustina je ona gustina pri kojoj dalje povećanje količine semena ima veću vrednost nego zarada od ostvarenog povećanja prinosa. [4] Poštovanje




23

tehnoloških zahteva pojedinih gajenih kultura obezbeđuje se najpovoljnije nicanje, rast i razvoj biljaka, time se ostvaruje i lakšoj borbi protiv korova. Đubrenje

Đubrenje povoljno utiče na proizvodnju gajenih biljaka, ali takođe pogoduje i razvoju korova naročito ukoliko se a slepo“ kada može doći do suviška đubriva. Stoga, opravdana primena đubriva treba da je bazirana na

je seme očišćeno od semena

Integralni pristup suzbijanja korova ne podrazumeva izostavljanje herbicida, ali ima za cilj da smanji količinu agađenja hrane, zemljišta i vodotokova herbicidima.

Primen

ikasnosti herbicida u suzbijanju divljeg sirka iz rizoma-Sorghum halepense

slabija efikasnost) 31.05.2012.

primenju „nagrohemijskoj analizi zemljišta i kontrolisanoj primeni đubriva što doprinosi optimalnom đubrenju prema zahtevima gajenih biljaka, a time se povećava njihova konkurentska sposobnost u odnosu na korove. Indirektne mere suzbijanja korova u integralnom pristupu imaju značajnu ulogu u sprečavanju širenja korova. U okviru ovih mera veliki značaj ima setva deklarisanog semena gajenih biljaka koje garantuje dakorova što se naročito odnosi na jednogodišnje korovske vrste koje se šire uglavnom semenom. Održavanje poljoprivrednih mašina čistim, sprečava se širenje reproduktivnih organa korova koje se zadržavaju naročito u kombajnima nakon žetve ili u transportnim sredstvima. Pored agrotehničkih mera u integralnom suzbijanju korova veoma važna mera jeste održavanje ivičnih delova parcela-uvratine, čistim od korova i na taj način ne dozvoliti širenje korova u parcele (sve veći problem poslednjih godina predstavlja vilina kosica koje se najvećim delom širi sa uvratina i sve više predstavlja problem u gajenju šećerne repe, kao i cigansko perje...). Primena herbicida u integralnom pristupu suzbijanja korova

primene herbicida posebno zbog potrebe smanjenja rizika od za herbicida za suzbijanje korova treba da bude deo integralnog sistema mera za kontrolu zakorovljenosti u cilju

postizanja ekonomske opravdanosti proizvodnje i zaštite životne sredine. To zahteva poznavanje sastava korovske flore na parceli, a prema zastupljenim vrstama korova uskladiti izbor i primenu odgovarajućih kombinacija herbicida za njihovo suzbijanje, korišćenje ispravne i pravilno podešene mehanizecije pri primeni herbicida. Prema rezultatima naših ispitivanja vreme primene herbicida kao i poštovanje porasta korova u suzbijanju divljeg sirka ima veliki značaj. Iz tabele 1 se vidi da ukoliko se herbicidi za suzbijanje divljeg sirka primene u fazi porasta korova do 10 cm ocena efikasnosti je veća u odnosu na primenu herbicida pri porastu korova 15-20 cm bez obzira na ispitivani herbicid, što ukazuje da suzbijanje divljeg sirka treba da bude u dvokratnoj primeni herbicida - split aplikaciji, pogotovo ako znamo da su poslednjih godina proleća hladna što uslovljava razvučeno nicanje divljeg sirka iz rizoma. Split aplikacija se preporučuje da bi se dala mogućnost višekratnog delovanja herbicida i obuhvatila što veća populacija divljeg sirka i drugih korova. Split primena herbicida za suzbijanje divljeg sirka podrazumeva da prvi tretman bude kada je kukuruz 3-5 listova kada imamo nicanje dela rizomskog sirka sa primenom 1/2 do 2/3 planiranog herbicida, a drugu polovinu najduže za 10 dana kada kada se očekuje nicanje preostalog semena i rizoma divljeg sirka iz dubljih slojeva zemljišta. Primena herbicida u trake uz višekratno kultiviranje je mera koja doprinosi smanjenju korišćenja herbicida za 30%. Za uspešno suzbijanje korova herbicidima veoma je značajno parćenje agroekoloških uslova, na osnovu kojih će se kreirati strategija primene herbicida u datoj sezoni. Tabela 1. Rezultati ogleda sa ispitivanjem ef

zavisnosti od porasta korova uResults of the experiment of examination of pests efficiency Lokalitete:Ogledno polje PSS Sombor Sombor

atum primene herbicida :10.05.2012. DDatum ocene efikasnosti:31.05.2012. Ocena efikasnosti 1-9 Herbicid Ocena 1-9 (ocena 1=naj1 Divlji sirak preko 15 cm efikasnost 4, do 10 cm ocena 9 2 Divlji sirak preko 15 cm efikasnost 4, do 10 cm ocena 9




24

Integralni pristup suzbijanja korova u poljoprivrednoj proizvodnji je posebno značajan u godinama sa manjom količin m padavina u uslovima suše kakva je bila 2012. godina. Usled vremenskih uslova u 2012. godini u Regionu Sombora u okopavinama dominirali su uskolisne termofilne korovske vrste, korovi tolerantni na sušu, višegodišnji korovi

o

sa dubokim korenovim sistemom kao što je rizomski divlji sirak od uskolisnih i palamida, poponac od širokolisnih korova kao i krupnosemeni širokolisni korovi-čičak, abutilon... Sigurno da se ova korovska populacija može očekivati i u ovoj godini, jer se radi prvenstveno o korovima koji se razmnožavaju vegetativno (divlji sirak, palamida). Prema našim analizama proizvodnje u prethodnoj godini u okviru kojih se radi i analiza zaštite svih okopavina i strnih žita divlji sirak iz rizoma u 2012. godini suzbijan je herbicidima pozicioniranih za suzbijanje ovog korova na 91% površina u merkantilnom kukuruzu što je najviše u poslednjih 12 godina, u šećernoj repi na 58,7% površina, soji na 54,8% i na površinama pod suncokretom na 41% površina. (Tab.2) Višegodišnji podaci proizvodnje kukuruza u regionu Sombora ukazuju da se kukuruz gaji u ponovljenoj setvi na 22% površina (podaci kompanija i zadruga) što je na individualnom sektoru znatno više što sigurno doprinosi prenamnožavanju divljeg sirka i jasno ukazuje da u plodored proizvodnje treba uključiti veće površine pod strnim žitima-pšenica, ječam... [4] Iz ovih podataka se jasno vidi da je rizomski divlji sirak veliki problem u okopavinama iako se godinama rešava. Dati procenti o suzbijanju divljeg sirka primenom herbicida na našem regionu jasno ukazuju da dominantna primena herbicida u suzbijanju višegodišnjih korova ne daje zadovoljavajuće rezultate i da bez integralnog pristupa suzbijanja ovih korova pre svega uključivanjem kvalitetne obrade zemljišta i plodoreda i dalje ćemo povećavati troškove proizvodnje bez očekivanih rezultata suzbijanja. Tab. 2 Prikaz suzbijanja divljeg sirka u kukuruzu u periodu od 2001-2012 godine

regionu Sombor-a (Opštine Sombor, Odžaci, Apatin) iew control from Sorghum halepense rhizomes in corn between 2001-2012 year

UVIn the region of Sombor (Municipality Sombor, Odžaci, Apatin)

Godina Zasejano ha

Suha

zbijano %

2001. 15360 8909 58.0

2002. 14749 7817 53.0

2003. 14509 8996 62.0

2004. 12971 8691 67.0

2005. 14365 10056 70.0

2006. 10036 4908 48,9

2007. 11573 7222 62,4

2008. 11570 7266 62,8

2009. 10411 6497 62,4

2010. 8655 5098 58,9

2011. 10060 7686 76,4

2012. 9784 8933 91,3




25

ZAKLJU

Kao deo strategije u poljopr j pro ji u b sti mor uključen integralni pristup suzbijanja korova kao jedino opravdan u cilju racionalne prim uspostavljanja održive poljoprivredne proizvodnje. Pravilnom primenom i kombinovanjem mera gajen enom herbicida mogu se očekivati željeni rezultati u cilju

orovi 2 Kov čević,D.,Momirović,N.,(2008)Uloga agrotehničkih mera u suzbijanju korova u savremenim konceptima razvoja poljoprivrede. Acta herbologica vol.17, br.2, str.23-28 vol. 17, br. 2, str. 23-38

.,Stefanović,L., (2008)Kompeticija - najčešći oblik interakcija između useva i korova.Acta herbologica,vol.17,br.2,str.7-

ical

todavci i ostali agronomi)(Interna dokumentacijaPSS Sombor)

ČAK

ivredno izvodn udućno a biti ene herbicida i

ja, stručnom prim samanjene zakorovljenosti i redukciji divljeg sirka i drugih višegodišnjih korova koji su veliki problem u

poljoprivrednoj proizvodnji.

Literatura 1 Kojić, M.,Šinžar, B.,(1985) K

a

3 Simić,M 21 4 Mohler, C.L. (2001) Enhancing the competitive ability of crops. u: Liebman M., C.L.Mohler, C.P. Straver (ur.) Ecolog Management of Agricultural Weeds, Cambridge: Cambridge University Press 5 Tehnološke informacije o proizvodnji kukuruza,šećerne repe,soje i suncokreta u regionu Sombora u 2012.godini,Kolektiv autora (save6 (Directive 2009/128/EC of the European Parliament and of the Council of 21 October 2009 establishing a framework for Community action to achieve the sustainable use of pesticides);




26

ŠTETE OD PAMUKOVE (KUKURUZNE) SOVICE Helicoverpa armigera U 2012. I NAČINI BORBE U BUDUĆNOSTI

Tatjana Veselinović dipl.ing., mr Gordana Forgić, Gordana Mrdak dipl.ing., Jelena Perenčević dipl.ing.

Izvod: Pamukova sovica spada u grupu polifagn že naći na oko 250 vrsta biljaka. Gusenica, koja je i najštetnija, oštećuje veliki broj ratarskih, povrtarskih i oćarskih kultura, ali štete mogu nastati i na vinovoj lozi, lekovit uruzu, suncokretu, soji i duvanu) kao i na povrtarskim kulturama (paradajz, paprika i boranija).

kticida za suzbijanje pamukove

DAMAGE COTTON (CORN) BOLLWORM Helicoverpa armigera in 2012. AND FIGHT THE

BSc Tatjana Veselinović, MSc Gordana Forgić, BSc Gordana Mrdak, BSc Jelena Perenčević

Abstract: The cotton bollworm belong to the group of pests that can be found at least 250 species of plants. Caterpillar, which is the most harmful, damaging a number crops, vegetable and fruit crops, but damage can occur on grapevines, h sunflower, soybean and tobacco) and the vegetable crops (tomatoes, pe rs and green beans).

OST

Kukuruzna sovica u toku godine ima 3 generacije, veliki areal rasprostranjenosti. Spada u grupu termofilnih sekata što znači da je najprisutnija u toplijim područjima. Masovna pojava i veoma visok procenat oštećenja gistrovan je u Vojvodini 2003. U severnoj Bačkoj registrovano je 94 % napadnutih biljaka sa 2-3 gusenice po jednom

lipu. U suncokretu broj oštećenih biljaka je bio 80-100% a po jednoj biljci je utvrđeno 2-17 gusenica. U severnom anatu u usevu začinske paprike 39% plodova je bilo neupotrebljivo 2

ih štetočina koja se mo

vom bilju, cveću i drugim kulturama. Najveće štete kod nas utvrđene su na ratarskim usevima (kuk

PSS “Sombor“ je kao RC PIS Vojvodine tokom 2012. pamukovu sovicu pratila pomoću svetlosne lampe postavljene na tri lokaliteta, feromonskih klopki na četiri lokaliteta. Na osnovu podataka sa lampe i feromonskih klopki vršen je monitoring ove štetočine na velikom broju kultura. Na osnovu prikupljenih podataka na oglednom polju PSS “Sombor“ postavljen je ogled u cilju praćenja i utvrđivanja pravovremenog momenta primene insesovice. Ključne reči: pamukova sovica, oštećenja, svetlosna lampa, praćenje

FUTURE

polyphagous

oferbs, flowers and other crops. The greatest damage to us were found on arable crops (corn,

ppePSS "Sombor" during 2012.cotton bollworm. followed by light lamps in three locations, pheromone traps at 4 locations. Based on data from the lamps and pheromone traps was carried out monitoring of this pest in many cultures. Based on data collected in the experimental field of PSS "Sombor" an experiment in order to monitor and determine the optimum method for suppression of cotton bollworm Key words: coton bollworm, damage, light lamp, monitoring

o Štetnost o Problemi u suzbijanju o Načini borbe u budućnosti o Zaključak o Literatura

ŠTETN

inrekB 3.




27

Na području delovanja Regionalnog centra Sombor za praćenje kukuruzne sovice u toku 2012. godine korišćene svetlosne lampe, feromonske klopke i vizuelni pregledi. Feromonske klopke su bile raspoređene na 4 punkta ugovo, Kljajićevo, Gakovo i Karavukovo) i to u usevima paprike i semenskog kukuruza. Svetlosne lampe su

ostavljene na punktovima Toplana (Sombor), Riđica i Karavukovo. Prvi registrovani imago u 2012. godini je na sva tri lokaliteta registrovan 24.05. pri akumulacijama od 110 do 140

DD računajući od 01.01.2012. (tabela 1) abela 1: broj ulovljenih imaga, datum prvog ulova i akumulisani stepen dani od 01.janura 2012. godine

Table 1: The number of adults caught, the date of the first c lated degree days of 01.janura 2012 Broj ulovljenih Datum prvog ulova Prvi ulov imaga CDD

su(Lp

CT

atch and accumu

Lokacija monitoringa imaga imaga u 2012. (°C) od 01.jan.

Toplana 3644 24.05. 140 Riđica 2004 24.05. 116 Karavukovo 1947 24.05. 110

Prema brojnosti imaga uhvaćenih na svetlosnim lampama na punktu Toplana maksimum ulovljenih leptira I

generacije je registrovan 16.06. pri 272 DD. Na punktovima Riđica i Karavukovo nismo registrovali velik broj ulovljenih imaga na osnovu kojih bi odredili maksimum leta imaga I generacije (tabela 2).

Tabela

imaga

2: Datum maksimalnog ulova imaga I generacije Table 2: Date of maximum catches image first generation

Lokacija monitoringa

Datum maks. ulova I genera ini

generacije CDD (°C) Broj ulovljenihcije u 2012. god

Maks. ulov I

od 01.jan. Toplana 16.06. 272 20 Riđica - - - K vo aravuko - - -

Mak aga II generacije tlosnim lampam van je 03.07. na p Karavukovo pri 416 DD dok je na punktovima Toplana i Riđica maksimum ulovljenih leptira II generacije registrovan 18.07. pri 562 CDD

u Riđic

ni.

Maks. ulov II generacije CDD (°C) od 01.jan.

Broj ulovljenih imaga

simum leta im na sve a registro unktuC

i i 648 CDD na Toplani. Najveći broj ulovljenih imaga II generacije očitan je na punktu Karavukovo (tabela 3).

Tabela 3: Datum maksimalnog ulova imaga II generacije Table 3: Date of maximum catches image II generation

Lokacija monitoringa generacije u 2012. godiDatum maks. ulova II

Topla 648 10 na 18.07. Riđica 18.07. 562 19 Karav 416 20 ukovo 03.07.

Na iđica maksimum leta III generacije regist je 10.08. pri 790 dok je na punktu Toplana m leta imaga III generacije io 24.08. pri 1049 CDD na punktu Karavukov 7.08. pri 948 CDD. Najveći bro aga registrovali sm a punktu Toplana (248 i 4).

Datum maks. ulova III dini

Maks. ulov III generacije CDD (°C) od 01.jan.

Broj ulovljenih imaga

punktu R imaga rovan CDDaksimum b a o 2j uhvaćenih im o n maga)(tabela

Tabela 4: Datum maksimalnog ulova imaga III generacije Table 4: Date of maximum catches image III generation

Lokacija monitoringa generacije u 2012. go

Toplana 24.8. 1049 248 Riđica 10.8. 790 213 Karavukovo 27.8. 948 5 14PSS Sombor kao Regionalni centar Prognoznoizveštajne službe u zaštiti bilja AP Vojvodine je o postavio u

cilju i utvrđivanja najoptimalni zbijanje kukuruz vice na lokaciji monit a Toplana. Ogle po opštim principima 1/135, PP 1/152 I PP (I).

gledpraćenja jeg metoda za su ne so oringd je postavljen za oglede PP 1/181




28

Sorta :Slonovo uvo

Broj pVeliči

tu Toplana maksimum ulov eptira I generacije regi i smo 16.06. Vizuel pregledima useva na punktu Toplana sveže p a jaja pamukove sovice r rovali smo 09.07.20 indeksom napad monitoringom 17.07. vu paprike registrovali sm većanje broja novo enih jaja u indeks

sekticidne tretmane. Vizuelnim pregledima obuhvaćene su sve biljke u središnja dva reda. Na osnovu vizuelnih pregleda koji su se

vodili kontinuirano u razmaku od 3 do5 dana, utvrđivana je dinamika polaganja jaja i promene na položenim jajima. a osnovu tih pregleda određivali smo datume ostalih tretmana u ogledu.

oloženih jaja registrovali smo u periodu od 27.07. do 13.08. Novopoložena jaja (jaja bele boje) 19.07. do 02.08. i 13.08. i 18.08. Broj parazitiranih jaja (siva i crna jaja) u najvećem broju 0.07. do 07.08. a najveći broj nevitalnih jaja registrovan je u periodu od 23.07. do 07.08.

ći insekticidi(tabela 5.)

sekticidi

Podaci o ogledu : Biljna vrsta :paprika

Datum rasađivanja:05.06. Broj varijanti: 5+1 (kontrola)

onavljanja: 4 ne varijante: 4 reda x 6 mNa punk ljenih l stroval nim

paprike oložen egist 12. saa 0,25. Daljim u use o po položu napada 11,25. Na osnovu ovih podataka kao i praćenjem brojnosti imaga na svetlosnoj lampi na kojoj smo maksimum leta

imaga II generacije registrovali 18.07. u svim varijantama u ogledu uradili smo prve in

izN

Najveći broj pregistrovali smo od registrovali smo od 3U ogledu su korišćeni slede Tabela 5: primenjeni inTable 5: applied insecticides

Primenjeni insekticid Aktivna materija Primena Avaunt 15 SC indoxikarb na početku piljenja gusenica Alverde metaflumizon za mlađe larvene stadijume Laser 240 SC spinosad za mlađe larvene stadijume

Coragen 20 SC hlorantraniliprol za vreme polaganja jaja, pre I na početku piljenja gusenica

Affirm 095 SC emamektin benzoat za larve Tabela 6.Datumi primene insekticida i primenjeni insekticidi u varijantama: Table 6.Date application of insecticides and insecticides applied in variants

Lokacija Datum T1 T2 T3 T4 T5 T6

Sombor/Toplana 18.7.2012 0,25l/ha l/hAvaunt Laser 0,1 Coragen Afirm Alverde K

+Trend 90 a

+Trend 90 0,15l/ha + Trend 90

1,5kg/ha+ Trend 90

1l/ha+ Trend 90

ontrola

Sombor/Toplana 4.8.2012 Avaunt 0,25l/ha

Laser 0,1l/ha +Trend 90

Coragen 0,15l/ha+

0

Afirm 1,5kg/ha+ trend 90

Alverde 1l/ha + Trend 90

Kontrola

+Trend 90 Trend 9

Som na 20.8.2012 Laser 0.1 l/ha+Trend 90

Afirm 1,5kg/ha+ Trend 90

Kontrola bor/Topla 1l/ha+Trend

Alverde

90

Avaunt Coragen 0,25l/ha+ 0,15l/ha+ trend 90 trend 90

Som 9.2012 Laser 0,1 l/ha

rend 90 + 0

0,15l/ha + Trend 90

1,5kg/ha + Trend 90

ola bor/Toplana 3.

Alverde 1l/ha +Trend 90 +T

Avaunt 0,25l/ha

Coragen Afirm Kontr

Trend 9

Finalnim ocenjivanjem koje je bilo u berbi, obrani su svi plodovi u središnja dva reda u svim varijantama u sva 4 va u svi jantama. Na obranim pl vima

re o da l tećen larvi. Pre svih oštećenih plo tvrdili sm a li u plo a ima p i ro senica d lod egistrov tvo a gus determ ja o vrs tabela 7

ponavljanja. Vizuelnim pregledima plodova utvrđen je broj plodo m varidova u

ododovimgistrovali sm i ima oš ja od secanjem o d

risutnih gusenica enica,urađena je

kolika je binaci

jnost gugusenica p

. U slučajutama (

a smo u p).

ovima r ali prisus većeg broj




29

TTable 7 -

IP

abela 7.- finalne ocen final evaluations

e u berbi at harvest

Lokacija Datum Tretman Broj pregledanihplodova

Broj infestiranihplodova

(%)

Sombor/Topl .2012 3,ana 15.9 T1 356 13 7 Sombor/Topl 2 4,ana 15.9.201 T2 381 18 7 Sombor/Topl 12 1,ana 15.9.20 T3 391 4 0 Sombor/Topl .9.2012 2,ana 15 T4 388 10 6 Sombor/Toplana 15.9.2012 T5 427 15 3,5 Sombor/Toplana 15.9.2012 T6 362 50 13,8

Na osnovu dobijenih rezultata možemo reći da je najbolju efikasnost imala primena insekticida u tretmanu 3

ovicidnog i larvicidnog delovanja (Coragen, Coragen, Avaunt, Avaunt) u odnosu na kontrolu.

PROBLEMI U SUZBIJANJU H.armigera

S obzirom da spada u grupu polifagnih štetočina i samo je je o jer vrlo brzo postaje rezistentna na insekticide. U toku g 3 generac se p j težana.

O E U B ĆNOST

Za suzbijanje o

1. Agrotehničk ija s li sadnja đuredna a, uništavanje korova oranje plugo o -30 cm a 95- taka. oranje prouzrokuje uništavanje i o obavi ećeprež va 33-40% ka. Dubokim oranjem posle gajenja tanjem na binu 25 , dva p se smanju nost sovica u odnosu

suzbijane samim tim i

težanoaplikacija inseodine ima ije koje repliću pa kticida o

NAČINI B RB UDU I

ove štetočine prep ručuje se : e mere (dublja obrada zemljišta, ran etva i , me obradm, sa pretplužnik m, na dubinu 27 , uništav 100% lu Duboko do 100% lutaka skukuruza, prevr

vica a kada plasta

se todu

u prol-27cm

ivljauta

lutaje štet

na obradu putem rastresanja zemljišta ali bez prevrtanja plasta 4 2. Biološko suzbijanje (primena preparata na bazi B.thuringiesis kurstaki) 3. Hemijske mere 3

Zaštita insekticidima se sprovodi od vremena početka piljenja gusenica, a najefikasnije je delovanje na tek ispiljene gusenice, koje se u početk gde izazivaju najveće štete. Zbog razvučenog perioda leta leptira i polaganja jaja, na biljkam su istovremeno prisutni svi stadijumi razvića, što otežava suzbija

- ustanoviti početak leta leptira - posle 3-4 dana (dva puta nedeljno) pr - kada se ustanove prva položena jaja, a u naredna 2-3 preg eda useva brojnost se značajno uveća, treba pristupiti hemijs - p p - ako brsatima) - priliko

K brzo inicijalno i kontaktno delovanje.

u hrane na lišću, a zatim prelaze na plodovea

nje i pa je potrebno redovno pregledati useve. Za hemijsko suzbijanje pamukove sovice najznačajnije preporuke su:

egledati ugrožene kulture l

kom suzbijanju rvo rimeniti insekticide sa ovicidno-larvicidnim delovanjem

ojnost jaja i gusenica i dalje raste, tretiranje treba ponoviti posle 5-7 dana (tretiranja obavljati u večernjim

m svakog tretiranja menjati insekticide iz raznih hemijskih grupa. od primene insekticida za suzbijanje koristiti insekticide koji imaju

Suzbijanje treba obaviti pre ubušivanja gusenica u generativne organe.




30

ZAKLJUČAK

Za uspešno suzbijanje pampraćenje pojave prvih imaga, maksimuma leta koristiti svetlosne lamrazvojnom ciklusu kukuruzne (pamukove) sovice kao i pratiti fenofazu razvoja useva.

Literatura: 1 EP

ukove sovice treba veliku pažnju posvetiti monitoringu ove štetočine. Kao alat za pe. Potrebno je poznavati ključne biološke tačke u

P 1/181(3) -Efficacy evaluation of plant protection

products; Conduct and reporting of efficacy evaluation trials, including good experimental practice , PP 1/13(3) - Efficacy evaluation of insecticides; Ostrinia nubilalis 2 Injac M., Krnjajić S., Forgić Gordana, Radonjić Katarina., Vajgand D. i Glavaški B. 2003. Informacije o aktuelnoj pojavi Helicoverpa armigera Hübner (sovica kukuruza). Chemical Ag sava. pp 30. Novi Beograd. 3 R.Sekulić, R.Spasić,T.Kereši,2008.,Štetočine povrća i njihovo zbijanje Novi Sad I Beograd 4 D.Čamprag, R.Sekulić, T.Kereši, F.Bača, 2004., Kuku Sad

PO standardi: PP 1/135 (3) - Efficacy evaluation of plant protection products; Phytotoxicity assessment ,PP 1/152 (3) - Efficacy evaluation of plant protection products; Design and analysis of efficacy evaluation trials, P

rosu

ruzna sovica, Novi




31

ZNAČAJ PROUZROKOVAČA BAKTEROIZNE PEGAVOSTI PASULJA – XANTHOMONAS AXONOPODIS PV. PHASEOLI

mr Gordana Forgić, Gordana Mrdak dipl.ing.

vod: Proizvodnja pasulja je veoma često praćena pojavom prouzrokovača bolesti bakteriozne prirode. Xanthomonas

xonopodis pv.phaseoli (Smith) Dye je patogen pasulja široko rasprostranjen u svetu. Bakterija se prenosi semenom. okom dužeg perioda toplog i vlažnog vremena, bolest može biti veoma destruktivna, prouzrokujući gubitke u prinosu i valitetu semena [1]

IzaTk .

ljučne reči: pasulj, bolesti, bakterija, seme

IMPORTANCE OF BACTERIAL SPOT OF BEAN - XANTHOMONAS AXONOPODIS PV. PHASEOLI

Abstract: Bean production is often accom agent of bacterial nature. Xanthomonas axonopodis pv.phaseoli (Smith) Dy rld. The bacteria are spread by seed.During extended periods of w destructive, causing losses in both

K

Msc. Gordana Forgić, Bsc. Gordana Mrdak

panied by the appearance of the causale is a widespread pat ogen of beans in the woarm, humid weather, the disease can be highly

h

yield and seed quality[1]. Key words: bean, disease, bacteria, seed

SIMPTOMI

Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu malih vodenastih pega na lišću, lisnim drškama, mahunama i stabljici. Vodenaste pege na lišću postaju crveno-smeđe i nekrotične, okružene sa svetlo žutim pojasom (Slika br.1). Oboleli deo lista izumire, postaje krt, a dolazi do cepanja i krzanja lišća. Pri jačoj zarazi dolazi do sušenja i opadanja lišća. Na mahunama se uočavaju okruglaste, masne pege. Vremenom pege se proširuju, dobijaju nepravilan oblik i postaju udubljene, crvenkasto smeđe, sa prisustvom kapi žućkastog eskudata. Formiranje crvenkastog prstena (oreola) je karakteristično za ovu bakteriju. Pri jačoj zarazi mahune zaostaju u porastu i deformišu se. Posredstvom mahuna parazit dospeva i na seme. Jako zaražena semena mogu biti štura i slabo klijaju ili iz njih nastaju slabe biljke, ali mnogo inficiranih semena je bez simptoma (latentna infekcija). Na stabljici žutilo je odsutno. Na stablu su pege izdužene, prvo vlažnog izleda, a kasnije postaju crvenkastomrke i suve. Bakterije napadaju vaskularno tkivo, koje može dovesti do sušenja[2]

o Simptomi

.

o Ciklus razvića o Načini prenošenja o Metode za identifikaciju o Fitosanitarne mere o Zaključak o Literatura




32

Slika br.1 Simptomi na listu prouzrokovani Slika br.2 Simptomi na mahunama prouzrokovani Xanthomonas axonopodis

anthomonas axonopodis pv.phaseoli pv.phaseoli icture 1. Symptoms on the leaf caused by Picture 2. Symptoms on the pods caused by anthomonas axonopodis pv.phaseoli Xanthomonas axonopodis pv.phaseoli

CIKLUS R

Patogen m ostacima biljaka isemena se razvija kterije, a bakterije u vidu k na poputem kišnih kap s fekcija se ostvaruj°C) i visokoj vlaž t

XPX

AZVIĆA

epifitotično na domaćinima i dr. biljkama. Iz obolelog zatim zahvataju i parenhimska tkiva. Kada je vreme vlažno,

vršinu obolelog tkiva.Sekundarne zaraze na biljkama se ostvaruju e preko stoma i povreda na visokim temperaturama (28-32

ože preživeti na semenu, ju biljke u čije sudove prodiru ba

žuć astog eskudata dospevaju i,ro e,vetra ili insekata. Innos i [3].

NAČIN PREN

- insektima (Bemisia tabaci, Diaprepes abbreviatus, Cerotoma

OŠENJA

ruficornis i Epilachna varivestris) [3]

- semenom - kišnim kapima - vetrom

- preko zemljišta - kontaktom između mokrih listova - preko vode za navodnjavanje - biljnim ostacima

METODE ZA IDENTIFIKACIJU

- Ekstrakcija i izolacija na poluselektivne podloge (MT i XCP1) - Provera patogenosti - Biohemijsko-fiziološke karakteristike




33

- Serološka metoda (ELISA i IF) - Molekularna metoda (PCR) Slika br.3 Izgled kolonija na XCP1 podlozi Picture 3.View of colonies on XCP1 medium

FITOSANITAR E MERE

drav semenski materijal (sertifikovan) ajenje otpornih sorti prema ovom patogenu

Plodore

N - Z- G- d sa najmanje dve godine razmaka između setve pasulja [1] - Izolacija novih od starih zaraženih površina - Korovi, samonikli pasulj i ostali domaćini X.axonopodis pv.phaseoli bi trebali biti eliminisani herbicidima ili mehanički [1] - Duboko zaoravanje ostataka - Lišće bi trebalo biti prskano protektivno sa baktericidom na bazi bakra pre nego što se simptomi pojave

Izbegavati navodnjavanje veštačkom kišom

rezultata ispitivanja osetljivosti genotipova pasulja i boranije prikazanih u tabeli 1, na Xanthomonas seoli u zaštićenom prostoru navodi se podatak da je najveću otpornost ispoljila sorta Oreol. Slabo ovima u prvom ogledu pripadali su genotipovi KB 142, HR-45, Tisa, Panonski tetovac sa IO 2,73-

- Na osnovu campestris pv.phaosetljivim genotip3,93. Najveću osetljivost u oba ogleda ispoljile su sorte Dvadesetica, Prelom i Oplenac 5. Tabela 1. Ispitivanje genotipova pasulja i boranije (Table 1. Evaluated genotypes beans

Phaseolus vulgaris L.)

br. Genotipovi Status Poreklo

Red.1. Biser Pasulj, so Smederevska Palanka rta 2. Oplenac Palanka Pasulj, so a Smederevskart3. Prelom arska, General Toševo Pasulj, sorta Bug4. Sremac Pasulj, so a rt Novi Sad 5. HR 45 Eksperim.linija Kanada 6. Naya nayahit Pasulj, sorta SAD 7. Zlatko Pasulj, sorta Novi Sad 8. KB 101 Selekciona linija Bugarska, Plovdiv 9. KB 132 Boranija, ekotip Smederevska Palanka 10. A 55 Pasulj, sorta Kolumbija, CIAT 11. Tisa Boranija, sorta Novi Sad 12. Oreol Boranija, sorta Bugarska, Plovdiv




34

13. KB 142 Boranija, ekotip Novi Sad 14. Dvadesetica Pasulj, sorta Novi Sad 15. KB 100 Mutant Bugarska, Marica 16. Slavonski zeleni Domaća populacija Vukovar 17. Panonski tetovac Pasulj, sorta Smederevska Palanka

ZAKLJUČAK Identifikacija patogena je značajna radi sprovođenja mera zaštite useva i radi smanjenja gubitaka u proizvodnji. Radi što bolje zaštite od bakteriozne pegavosti pasulja, preporučuje se gajenje manje osetljivih genotipova, primena grotehničkih

a i praćenje pojave patogena . Za razvoj pešnih programa stvaranja otpornih sorti pasulja prema bakterioznoj egavosti, neophodna je pouzdana identifika dređenim rejonima i na određenim sortama

ulja [4]

merp

uscija prouzrokovača bolesti u o

pas .

05):Compendium of bean diseases, Second edition,The American Phytopathology

“doo Sombor (2008): Standardna operativna procedura za pasulj ology principles and practice, U.S.A.

agent of

otočnik, I., Stepanović, M. (2008.): Osetljivost genotipova pasulja na Xanth

Literatura: [1] Schwartz, H.,Steadman, J.,Hall, R.,Forster,R.(20 Society, U.S.A. [2] PSS“Sombor[3] Janse, J.D.(2005): Phytobacteri[4] Opio,A.F.,Allen,D.J.,and Teri,J.M.(1996):Pathogenic variation in Xanthomonas campestris pv. Phaseoli, the causal

nt Pathology common bacterial blight in Phaseolus beans, Pla Todorović, B., Milijašević, S., Rekanović, E., P5

omonas campestris pv.phaseoli u zaštićenom prostoru, Projekat Ministarstva nauke R.Srbije




35

ISPITIVANJE SELEKTIVNOSTI HELJDE NA PRIMENJENE HERBICIDE NAKON NICANJA HELJDE I KOROVA

Jelena Perenčević,dipl.ing.

de koji se odlikuje velikom hranljivom vrednošću 1

Izvod: Heljda je jednogodišnja zeljasta biljka, iz familije troskota (Polygonaceae). S obzirom na to da ima kratak vegetacioni period može se gajiti u različitim plodoredima. Najčešće se gaji posle pravih žita (pšenica, ječam, ovas i tritikale) i zrnenih mahunarki (pasulj, grašak, soja), posle krompira, kukuruza i povrtarskih biljaka. U ishrani ljudi koristi se plod helj . Heljda je i cenjena medonosna biljka 2. Zbog

risustva širokolisnih korova u usevu heljde, a naročito heljde koja je gajena u uslovima navodnjavanja, javila se potreba a ispitivanjem selektivnosti herbicida u usevu heljde.

HERBICIDES AND

bstract: Buckwheat is a hardy herbaceous plant of the family knotweed (Polygonaceae). Since it has a short growing ason can be grown in different plodoredima. Most grown after the real grain (wheat, barley, oats and triticale) and

rain legumes (beans, peas, goyabeans), after the potato, maize and vegetable crops. The human diet is used buckwheat uit that has great nutritional value 1

pz Ključne reči:heljda, korovi ,herbicidi, selektivnost

AFTER EMERGENCE EXAMINATION SELECTIVITY OF BUCKWHEAT WEED BUCKWHEAT

Jelena Perenčević, BSc.

Asegfr . Buckwheat honey is prized plant 2. Due to the presence of broadleaf weeds in rops of buckwheat, especially buckwheat was grown under irrigation, there was a need to examine the selectivity of the erbicide in the crop of buckwheat.

eywords: buckwheat, weeds, herbicides, selectivity

UVOD

Iz razloga što je u literaturi malo podataka vezano za primenu herbicida, radi suzbijanja korova u ovoj kulturi i iz zloga da se smanji prisusvo semena korovskih biljaka, nakon skidanja useva, javila se i potreba za izvođenjem ovog

g u si , Betanal expert, Lontrel, a u 2012.godini ponov ertom i Lontrelom iz razloga što je heljda prema ovim herbicidima pokazala manju, odnos ali smo još i herbicide kao što su:Basagran, Pulsar, Fusilade forte, Agil i Fokus ultra.

ch K o Uvod

o Podaci o ogledu o Zaključak i diskusija o Literatura

rao leda. Ogledi su rađeni u 2011. i 2012.godini u Somboru, na oglednom polju Toplana, PSS Sombor. Heljda je gajena

stemu navodnjavanja. Rađeno je sa herbicidima koji imaju primenu u strnim žitima (Laren, Secator, Lentemul)ili smo varijante sa Betanal exp

no veću selektivnost, a dod




36

PODACI O OGLEDU

Lokalitet: Sombor-Toplana Predusev: pšenica, zaštita od korova rađena herbicidom Secator 300gr/ha, Laren 10gr/ha

aza razvoja heljde:prvi trolist, početak cvetanja (heljda visoka 10cm) 4,8,9)

10.08.2012. početak cvetanja (heljda visoka 10cm-varijante 1,2,4,5,6,7,8,9) reme ocene fitotoksičnosti: 05.08.2012

Površina parcele za ispitivanje herbicida:5,5mSorta:B.Petrovac exp.1 Tabela 1. Pregled primenjenih herbicida

FVreme prskanja:01.08.2012. prvi trolist (varijante2, V

14.08.2012 ²

red br

varijante prinos čiste heljde(kg) (prosek dve parcelice)

prinos/ha (kg)

prinos u odnosu na kontrolu %

(K=100%)

fitotoksičnost od 1-9

1 Lontrel 1,2l 0,1545 280,1 34,5 3

2 Betanal expert I post 1,5l II post 1,5l

0,1907 346,7 42,7 9

3 Kontrola 0,4464 811,6 100 -

4 Basagran I post 2l II post 2l

0,1611 293 36,1 9

5 Fus.forte 1,2l 0,3465 630 77,6 1 6 Agil 1l 0,3722 676,7 83,4 1 7 Focus ultra 1,5l 0,3107 565 69,6 1

8 Pulsar I post 0,6l II post 0,6l

0,1339 243,5 30 8,5

9 Lontrel I postII st

0,5063 920,5 113,4 6,5 0,6l po 0,6l

skala fitotoksič t toksičnosti,9 potpuna fitotoksičnost) U t eli 1. prik n icida u POST-u i najmanju fitotoksičnost pokazao je herbicid Lontrel primenom u pu d r.1).

. su prikazani rezultati kod kasnije primene herbicida i većeg porasta heljde,faza porasta heljde:

da

red.br.

varijante herbicida

prinos čiste heljde (kg)

pri os/ha g)

prinos u odnosu na kontrolu % (K=100%)

fitotoksičnost (od 1-9)

nos i od 1-9 (1 bez fitoab aza a je ranija primena herb

noj ozi (redni b

U tabeli 210.08.2012. početak cvetanja heljde(heljda visoka 10 cm-varijante 2,4,8,9) 20.08.2012. intenzivno cvetanje heljde (varijante 1,2,4,5,6,7,8,9) Vreme ocene fitotoksičnosti: 14.08.2012. 30.08.2012. Površina parcele 11m² Tabela 2. Pregled primenjenih herbici

n(k

1. Lontrel 1,2l 0,1686 24,2 7 153,3

2. Betanal expert I post 1,5l

0,2007 182,5 28,8 7,5




37

II post 1,5l

skala fitot ksi bez fitotoksič tpuna fitotok ) U tabeli he u split aplikaciji je najmanju fi nost (red. Slika br. 1. vari sa Lontrelom

o2.

čnosti od 1-9 (1 nosti, 9 po pokazao

sičnosttotoksičrbicid Lontrel br.9).

jana broj 1.

3. kontrola 0,6974 634 100 -

4. I post 2l 0,09Basagran

37 85,2 13,4 8,5 II post 2l

5. Fus.forte 1,2l 1,1754 1068,5 168,5 1 6. Agil 1l 0,9648 877,1 138,3 1 7. Focus ultra 1,5l 0,9640 876,4 138,2 1,5 8 . Pulsar

I post 0,6l

st 0,6l0,2948 268

sklop ostao, ali je

II po 42,3

zaustavljen porast

9.

trel I post 0,II post

1,2723 56,6 1 1 Lon

6l 0,6l

11 82,4

Slika br. 2 varijanta broj 3. kontrola




38

AKLJUČA KUSIJA

dišnjih rezult anju selek heljde na prim rbicida u POST-u (na icanja ljde) jučiti da je najbolja selektivnost pokazana prema herbicidu Lonrel (u 2011. i imen plikaciji, u kasniji a porasta helj očetak cvetanja primenom Lon bila erbicida za suzbijanje uskolisnih korova moguća je u usevu heljde,jer nije došloljde.

a , Tom I, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Z K I DIS

Na osnovu dvogo ata u ispitiv tivnosi enu he kon nhe , može se zakl 2012. godini) i to

trela fitotoksičnost do fitotoksičnosti

pr om u split a m fazam de (p ) i sa je 1. Primena hhe Literaura: [1] Glamočlija, Đ., (2013): Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar , Dnevnik holding AD Lazić, B., Babović, J., Sekulić, P., Malešević, M., Lazić, S., Đurovka, M., Lazarević, R. (2008): Organska poljoprivred2




39

HODNI SISTEM TRAKTORA

Branislav Ogrizović, dipl. ing. Izvod: Traktor, od parnih lokomobila, a posebno od trenutka pojave prvih traktora pogonjenih motorima s unutrašnjim

gorevanjem, predstavlja centralno mesto u okviru poljoprivredne mehanizacije. Smatra se da je uvođenje traktora u oljoprivredu najviše doprinelo razvoju mehanizovanja radova, pa tako i razvoju civilizacije.Tekst obrađuje hodni

ktora: točkove, gusenice, pneumatike, njihov razvoj, označavanje, konstrukcione karakteristike i sabijanje

strukcija pneumatika, označavanje,sabijanje zemljišta

TRACTOR RUNNING SYSTEMS

BSc Branislav Ogrizović

bstract: Tractor, since steam lokomobil, especially since the onset of the tractor driven by internal combustion engines, present a central place in the context of agricultural mechanization. It is believed that the introduction of tractors in

griculture, mostly due to the development of mechanized work, including the development of civilization. The paper eals with the tractor running systems: wheels, tracks, tires, their development, labeling, design parameters and soil ompaction tires.

ey words: running systems, tires, tire design, labeling, soil compaction

UVOD

Hodni sistem traktora prihvata snagu koju generiše motor, a transformiše prenosnik pogona te, u kontaktu sa odlogom, ostvaruje silu za kretanje i/ili vuču. U najvećem broju slučajeva to se ostvaruje točkovima. Uobičajeni hodni stem kod traktora točkaša koncepcije 4 × 2 ili 4 × 4 čine točkovi različitih dimenzija. Prednji su obično manji od adnjih, koji su uvek pogonski 3

sapsistem trazemljišta pneumaticima Ključne reči: hodni sistem, pneumatici, kon

Areadc K o Uvod

o Traktori točkaši - točkovi o Pneumatici o Traktori guseničari – gusenice o Sabijanje zemljišta pneumaticima o Sabijanje zemljišta gusenicama

o Izbor pneumatika

o Balastiranje traktora i pneumatici

o Zaključak o Literatura

psiz .

etalne, a danas preovlađujuće gumene gusenice, takođe se primenjuju na savremenim traktorima.

M




40

TRAKTORI TOČKAŠI - TOČKOVI

glavčinom obavlja s 6 – 10 vijaka, 6 – 8 kod traktora koji imaju isečene takozvane Trilex kova mora da se vodi vibracije i dopunska

pterećenja ležajeva. Dimenzije naplatka definisane su standardom ISO 4251 –3. Primeri konstrukcije naplataka dati su a sl. 1.

Pošto većinu traktora od ukupno prisutnih na tržištu čine traktori točkaši, to će i veći deo objašnjenja ovih sistema

biti posvećen njima. Točkove traktora čine disk, naplatak i pneumatik. Način povezivanja ovih elemenata u jednu celinu različit je kod različitih proizvođača, zavisno od uslova rada za koje su namenjeni. Za traktore točkaše uobičajeno je da se spajanje diska stočkove, dok se kod traktora većih snaga naješće koristi 10 vijaka. Pri konstrukciji i izradi točračuna da im uravnoteženost bude u određenim granicama jer neuravnotežene mase izazivajuon

Sl. 1 Primeri konstrukcije naplataka a) običan naplatak s niskom osnovom, b) naplatak s pomerenim centrom, c) široki naplatak s dve osnove

a slici su prikazaN na tri moguća tipa naplatka, koji se pretežno koriste za poljoprivredne

,50 F × 16 de je: ,50 – širina naplatka u inčima, – oznaka za tip ruba naplatka, – olučasti naplatak, 6 – prečnik naplatka u inčima,

50 17.00 × 22,5 de je 50 – naplatak s 157.00 – širina naplat u – olučasti naplata.5 – prečnik napl

W 14 × 26 de je: W – oznaka za šir n a dna

naplatka u inčima, – olu

astojanja – tragova

kontinualno, − stepenasto, promenom položaja naplatka u odnosu na disk − zamenom levih i desnih točkova, dve, odnosno četiri (prem štanjem položaja diska u odnosu na vezne segmente – žabice naplatka) širine.

praksi se najčešće primenjuje stepenasto podešavanje širine traga točkova, a nekoliko primera prikazano je na sl. 2.

traktore. Primeri označavanja prikazanih naplataka navedeni su u tekstu. rimeri označavanja naplatka: P

5g5F×1 1g1 o pomerenim centrom, 1 ka inčima, × k,

atka u inčima. 22 DgD(

oki aplatak s dvosnove), 4 – širina1

× časti naplatak, 26 – prečnik naplatka u inčima. Podešavanje rastojanja točkova traktora sprovodi se kada je neophodno da se širina tragova točkova prilagodi nekoj od radnih operacija, na primer, razmaku redova pri sprovođenju međuredne obrade. Podešavanje rtočkova, sprovodi se na prednjim i zadnjim. Širina tragova točkova može da se menja: −

ie

U




41

Sl. 2 Primeri podešavanja širine tragova točkova promenom položaja naplatka u odnosu na disk

rovedena je u Evropi kasnih rađeni su na traktore Allis

m Continental pneumatika na traktore Lanz 1934. godine. Prvi Nebraska test traktora ke sproveden je 1934. godine. Uvođenje pneumatika jedna je od najvećih inovacija na traktorima, što se

đenjem1

PNEUMATICI

Prva zamena čeličnih točkova gumenim, za kretanje izvan tvrdih puteva, sp

ore, Goodyear, ugdvadesetih godina prošlog veka. Prvi komercijalni pneumatici za traktChalmers 1932. godine.

ropi počinje ugradnjoPrimena u Evmatiza pneu

pokazalo decenijskim razvojem i unapre . Pneumatici prenose snagu traktora na podlogu i zbog toga je važno i zahtevi koje treba da ispuni traktorski pneumatik su:

– težina, balast i vertikalne komponente sila priključnih oruđa, b) uzdužnog – sila vuče dejstva bočnih sila. zemlje s pneumatika.

zemljište i malo gaženje. gušivanje (smanjenje vibracija).

re predmete. nošenja obrtnog momenta.

računa pri nabavci. Maksimalna nosivost vertikalnih komponenti je vrlo važna. ajvažniji faktor kod dimenzionisanja pneumatika za traktore, kao i za druga vozila, je nosivost, koja je definisana i

rema ISO standardima ISO 4223 –1(1989 AMD 1992); ISO 4251 –1 i 2 za dijagonalne pneumatike i ISO jalne pneumatike. Velika nosivost pneumatika postala je značajna zbog velike težine priključnih oruđa,

i za korišćenje velikih tereta. Važan podatak je i pritisak pneumatika na logu, zemljište – kontaktni pritisak. Odnos kontaktnog i pritiska u

pneumatiku prikazan je na sl. 3. Vrednost kontaktnog pritiska menja se u zavisnosti od opterećenja i pritiska vazduha u pneumatiku6

da budu pravilno odabrani. Glavnrtikalnog1. Nošenje tereta: a) ve

i kočenja, c) bočnog – sile usled . Samočišćenje – odstranjivanje2

3. Mali pritisak naičnost i pri4. Elast

5. Održavanje pritiska vazduha. na ošt6. Malo habanje, dug vek, otpornost

platkom – pre7. Dobar kontakt sa naO ovim zahtevima treba voditi Nkategorisana p

radi8664 zadodavanja balasta na traktore i mogućnost

pod

. Promena pritiska vazduha u pneumatiku iminimalna dozvoljena vrednost za određeno opterećenje zavisi od izvedbe – karakteristika pneumatika, odnosno krutosti karkasa.

aruje primenom širokih pneumatika, koj aju niži pritisak

osivost pneumatika izražava se i indeksom snage koji predstav rine – b i prečnika neumatika – d, (Renius, 1996)5

Orijentaciono, kontaktni pritisak kod radijalnih pneumatika jednak je pritisku vazduha u njima, a kod dijagonalnih malo viši. Da bi kontaktni pritisak bio što niži, površina kontakta mora da bude što veća, a to se ostv

i za određeno opterećenje dozvoljav

lja odnos snage traktora i proizvoda ši

vazduha u njima.

Sl. 3 Odnos kontaktnog i pritiska u pneumatiku (Schwanghart, 1994) Np . Vrednost indeksa snage pneum izrazom: Snaga motora ÷ Σ (bxd) pogonskih točkova ≤ 1÷4 … 1÷3 … 1÷

atika kreće se u granicama prikazanim2 (kW/dm2)




42

Visoke vrednosti indeksa snage primenjuju se za traktore namenjene za međurednu obradu sa manjim vrednostima specifične težine (težina traktora/snaga motora), tj. za „lake“ traktore predviđene za pogon mašina preko priključnog vratila. Pored funkcionalnosti pneumatik se ocenjuje i sa stanovišta: − bezbednosti, − ekonomičnosti i − komfora. Simetričnost deformacije, održavanje pravca kretanja, vraćanje u prvobitni oblik nakon deformisanja i otpornost na oštećenja svojstva su koja se odnose na bezbednost. Ekonomičnost se ocenjuje na osnovu cene pneumatika, trajnosti i univerzalnosti primene. Komfor pneumatika podrazumeva mogućnost za smanjenje vibracija pri kretanju.

neumatik se sastoji od nosećeg dela, sloja karkase, gazećeg sloja (protektora), bočnica i stopala s žičanim obručem, sl. 4 4

Konstrukcija pneumatika P

. Razvijena su dva najvažnija koncepta izrad gonalni i radijalni, sl. 5. Prvi radijalni traktorski neumatik razvila je 1957. godine kompanija Pirelli. Radijalni pneumatici imaju veću gazeću površinu, bolji odnos

pritisk

ovo tri četvrtine traktora renomiranih proizvođača na pogonskim točkovima ima

mo za traktore namenjene za om zemljištu, kada su efekti sabijanja znatno izraženi.

jem standardnih pneumatika takođe se smanjuje specifični pritisak, povoljnorešenje sa stanovišta ulaganja i efekata. Kod traktora većih

će je udvajanje prednjih i zadnjih pneumatika, dok se kod a uobičajeno udvajaju samo zadnji pneumatici. Oblik i

Za neke tipove pnese naduvava, a englpneumatika koji suzaptivanje sa rubovinazivaju se tubelpumpanje, ostvarujna naplatak.

e pneumatika: dijap

a pneumatika i kontaktnog pritiska zahvaljujući većoj visini bočnog pojasa i debljini bočnih zidova. Brojni testovi pokazali su da ovi pneumatici imaju veći stepen iskorišćenja, da se njima ostvaruje veća vučna sila i da im je za 25 – 40% duži vek. Danas gotugrađene radijalne pneumatike. Cena radijalnog pneumatika je viša, ali se povišena ulaganja nadoknade već nakon obrađenih nekoliko stotina hektara. Generalno može se reći da dobro izvedeni

dijagonalni pneumatici mogu da dostignu po kvalitetu loše izvedene radijalne. Poslednjih petnaestak godina na raspolaganjusu tvin i tera pneumatici izuzetne širine. Njihovom primenom značajno se smanjuje specifični pritisak, pa time i sabijanje zemljišta. Zbog visoke cene ređe se koriste, ili sa

d na vlažnraUdvajanpa je tosnaga mogutraktora manjih snagveličina naplatka podešeni su za udvajanje, bilo ubacivanjem odstojnika, bilo posebnom opremom za udvajanje pneumatika. Sl. 5 Prikaz dijagonalnog i radijalnog pneumatika Sl. 4 Presek pneumatika (Petrović,1997)

e unutrašnja guma, koja h je Tube type. Tipovi a se ostavaruje dobro maju unutrašnju gumu, vazduha u pneumatik, tubeless ventil montira

umatika potrebna jeski naziv za nji tako izvedeni, dma naplatka i neess. Dovođenje

e se kroz specijalni n

Označavanje pneumatika Osnovna oznaka je: xx, x – yy z AB Oznaka pneumatika sastoji se od




43

xx, x – širina gazećeg sloja u inčima, yy – prečnik naplatka u inčima, z – broj platana (kordova) karkase,

sa brojem platana).

nči, odnosno 430 mm,

6,9 R 38 141 A6

41 = indeks nosivosti 2.575 kg pri 160 kPa,

650 – označava širinu pneumatika u mm, /70 – označava visinu korda „balona“ pneumu odnosu na širinu u procentima, R – radijalna konstrukcija, 42 – označava prečnik naplatka, pri čem oizvođača pneumatika, zadržano označavanje u inčima. Na sl.6. prikazani su

PR – skraćenica za nosivost (u nekim slučajevima se poklapaPrimer 1: 16,9 – 38 8 PR 16,9 – 16,9 i38 – 38 inči, odnosno 965,2 mm, 8 – osam platana (kordova). Primer 2: 1R = radijalna, 1A6 = oznaka za dopuštenu brzinu, npr. 30 km/h; za 40 km/h oznaka je A8. Primena anglo saksonskog sistema mera zamenjuje se metričkim. Stoga proizvođači pneumatika sve više koriste način označavanja definisan ISO standardima. Dimenzije radijalnih pneumatika definisane su standardom ISO 8664. Način za označavanje dat je u primerima koji slede. Osim toga sve više se koriste niskoprofilni pneumatici. Dodatnom oznakom definiše se odnos širine i visine pneumatika. Na primer, oznaka 70 označava da je visina pneumatika 70% vrednosti njegove širine. Primer 3: 650/70 R 42

atika

u je samo ovde, na osnovu dogovora pr pneumatici za pogonske točkove traktora.

sl. 6 Pneumatici za pogonske točkove traktora 8 Prema ETRTO (The European Tire and Rim Technical OrganizatioInstitution Geneva) pneumatici se označavaju na sledeći način: 550/60 R 22,5 173 A8 550 – nazivna širina gume u mm (ili u inčima),

ine pneumatika,

n), i ECE (Economic Commision for Europe, UN

u ovom slučaju radijalni pneumatik), latka u inčima,

i, .

60 – odnos visine i širR – konstruktivna oznaka (

ik nap22,5 – nazivni prečnivost173 – indeks nos

A8 – oznaka za dozvoljenu brzinu




44

Indeks nosivosti je numerička vrednost koja određuje maksimalnu nosivost pneumatika, pri zadatoj brzini. Simbol simalnu brzinu kojom pneumatik može da se kreće za datu nosivost. Vrednosti indeksa

u tab. 1. Simboli brzine i dozvoljene brzine dati su u tab. 2.

deksa nosivosti i dozvoljena nosivost (prema ETRTO)

dozvoljene brzine označava maknosivosti i dozvoljena nosivost dati su Tab. 1 Vrednosti in

Tab. 2 Simboli brzine i dozvoljene brzine

(prema ETRTO)

Tokom vremena razvijene su različite varijacije visine i oblika rebara i dezena orebrenja, radi zadovoljenja specifičnih potreba, pri radu traktora u različitim uslovima. Oznake standardnih dezena gazećeg sloja definisane su u saradnji s međunarodnom asocijacijom proizvođača guma RMA (Rubber Manufacturer’s Association), a koriste se kao dopunske. U ovom sistemu kodiranja R znači zadnji (rear), F prednji (front), I oruđe (implement). Tako se sa R1 označavaju

eumatika. Pneumatici sa oznakom R2 su namenjeni za rad na izuzetno

ja dopuštena brzina za određenu nosivost pneumatika regulisani su ijagonalne pneumatike – mere u inčima; metrički sistem 9

pneumatici opšte namene – najveći broj pnvlažnim i rastresitim terenima i imaju značajno viša rebra. R1W označava oblik i dezen rebara za pneumatike namenjene za rad na vlažnim i lepljivim terenima, koji je između R1 i R2. Dezen R3 namenjen je za rad na peskovitim zemljištima. Osnovna nosivost pneumatika, kao i najman

51 – 4-5 za dstandardima ISO/DIS 4251 – 2; ISO 42 .

NIČARI

d dve osnovne grupe sklopova i elemenata: upa.

TRAKTORI GUSE

Hodni sistem guseničara sastoji se oa) grupa za oslanjanje, b)gusenična gr




45

Ovakva podela obuhvata sledeće sklopove: • sklop elemenata za oslanjanje, • gusenice, • zatezni (usmeravajući) točkovi s mehanizmom za zatezanje gusenica,

• oslone (noseće) rolne, • potporne rolne i (ne uvek) • nosači potpornih rolni. U zavisnosti od načina veze oslonih rolni s nosećom konstrukcijom razlikuju se tri osnovne vrste oslanjanja guseničnog vozila i to: kruto, polukruto (poluelastično) i elastično oslanjanje. U praksi se uglavnom primenjuju tri koncepcije guseničnih hodnih sistema: a) Prvu čine hodni sitemi s gusenicama standardne konstrukcije s pogonskim točkovima, zatezačima, potpornim i oslonim točkovima. b) Drugu koncepciju čine traktori poluguseničari, kod kojih su jedni pogonski točkovi s pneumatikom zamenjeni odgovarajućim na koje se montira gusenica. c) Treću koncepciju predstavljaju modifikovani traktori točkaši s gusenicama. Kod ovog rešenja skidaju se sva četiri pogonska točka i umesto njih montiraju odgovarajući za pogon gumene gusenice. U transmisiji traktora potrebne su minimalne rekonstrukcije. Ova tri najčešće korišćenja tipa gumenih gusenica na traktorima prikazana su na sl. 7.

• pogonski lančanici,

Sl. 7 Najčešći modeli gumenih gusenica na traktorima (Nikolić et al, 2002, skraćeno) a) gusenica standardne konstrukcije, b) poluguseničari, c) modifikovani točkaši s gusenicama Primenjuju se uglavnom tri tipa gumenih gusenica: a) Frikcione – negativna vuča (Caterpilar – USA), b) Lančaste – pozitivna vuča (Bridgstone – Japan), c) Zupčaste – pozitivna vuča (Waltanna – Australija) 3

SABIJANJE ZEMLJIŠTA PNEUMATICIMA

Dejstvo težine traktora prenosi se nazemljište preko točka ili gusenice, a definiše veličinom specifičnog

rostire u dubinu zemljišta. Specifični pritisak deluje negativno na zemljište, jer povećava zapreminsku masu i narušava pritiska, koji se

pstrukturu zemljišta. Sabijanje zemljišta vezano je za dve osnovne grupe faktora, a to su: 1. parametri traktora i 2. parametri zemljišta. Forma trodimenzionalne deformacije zemljišta zavisi od vrednosti navedenih grupa parametara. U zavisnosti od vrednosti ove dve grupe parametara ostvaruje se trodimenzionalna deformacija zemljišta, obuhvatajući elastičnu i plastičnu deformaciju. Ovu deformaciju definisao je, na osnovu prethodnih istraživanja, Söhne (1958) i nazvao baloni pritiska 7. Tri osnovna pravila za sabijanje zemljišta su: a) sabijanje zemljišta u gornjim slojevima posledica je kontaktnog pritiska, b) sabijanje je u većini slučajeva veće na vlažnim, nego suvim zemljištima. c) mali kontaktni pritisak zahteva šire pneumatike s manjim pritiskom. U slučaju manjeg pritiska u pneumatiku (manja

ogućnost nošenja tereta) kontaktni pritisak je uobičajeno neznatno veći od pritiska u pneumatiku. Nastala razlikmvezana

a je za tvrdoću karkase pneumatika. Šare nje zemljišta.

l. 8 pokazuje prostiranje balona pritiska u razli identičnom opterećenju. Za posmatrani o od tipa zemljišta.

(ripne) ostvaruju dodatno sabijačitim tipovima zemljišta priS

slučaj prostiranja pritiska može da se utvrdi za različitu dubinu prodiranja, zavisn




46

Sl. 8 Sőhne-ovi baloni pritiska (Söhne, 1958) Sabijanje zemljišta različitog sastava i vlažnosti pneumaticima i pri istom opterećenju prikazano je na sl. 9. Pri tome je u svim slučajevima korišćen pneumatik istih dimenzija i pritiska. Za različite tipove pneumatika, vrednosti pritiska u pneumaticima i različita zemljišta, različito je i prostiranje pritiska 2.

Sl. 9 Faktori koji utiču na sabijanje zemljišta (Lancas et al, 1996)

nego pneumatici, te se tako ostvaruje veća elastične, ukupna težina traktora prenosi se

iz Nikolić et al, 2002) 3

SABIJANJE ZEMLJIŠTA GUSENICAMA

Gusenice prenose težinu i obrtni moment na znatno veću površinuvučna sila, uz manje klizanje i manje pritiske na zemljište. Pošto su gusenicepreko prednjih, zadnjih i oslonih točkova. Na taj načinpovećava se ukupna oslona površina ido četiri puta u odnosu na traktor točkaš. To naravno rezultira i smanjenjem specifičnog pritiska do četiri puta, četiri puta manjim klizanjem i ostvarenjem veće vučne sile. Na osnovu višegodišnjih ispitivanja autora (Piria, 1990, preuzeto

prednost u odnosu na traktore točkaše.

postoji loša raspodela opterećenja kod nekih traktora guseničara, koja izaziva dvostruko veće pritiske kod poslednjeg oslonog točka u odnosu na prednji, pri čemu se neutrališe očekivana




47

IZBOR PNEUMATIKA

Pravilnim izborom pneumatika omogućava se bolji kontakt s podlogom i ostvarenje maksimalne vučne sile, smanjenje potrošnje goriva i ostvarenje manjeg sabijanja zemljišta. Pri kombinovanju pneumatika zadnjih i prednjih točkova standardnog traktora obavezno treba slediti uputstva proizvođača u pogledu izbora dimenzija. One su odabrane u skladu sa prenosnim odnosom između zadnjeg i prednjeg pogonskog mosta. Obimna brzina točkova treba da bude usklađena, a u praksi je, konstrukciono podešeno, tako da obimna brzina prednjih točkova, ima neznatno veću vrednost od obimne brzine zadnjih. Prilikom zamene pneumatika obavezno treba poštovati uputstva proizvođača traktora u vezi sa dimenzijama, pritiskom u pneumatiku i dimenzijama naplatka.

Dužina otiska pneumatika je najvažniji pokazatelj ispravnosti izbora pneumatika i pritiska vazduha u njemu. Kada je pritisak u radijalnom pneumatiku podešen na pravu vrednost, na podlozi ostavlja izduženi otisak. Ukupna površina otiska je važna, ali važnija je dužina otiska pneumatika. Ako je pritisak previsok dužina otiska se znatno

čne sile i oeficijenta iskorišćenja vuče. Pneumatik s visokim profilom

. To za posledicu ima smanjenje dužine tiska, smanjenje vučne sile i koeficijenta iskorišćenja vuče. Udvajanjem pneumatika povećava se površina oslanjanja čime se umanjuje gaženje proizvodnih površina, a istovremeno se povećava vučna sila traktora. Uobičajeno je da prilikom udvajanja pneumatici imaju identične dimenzije.

Traktori se često kreću i izvan mekih poljoprivrednih podloga, pa zbog toga moraju da imaju dobre performanse i za kretanje tvrdim putevima. Širok dijapazon mogućih pritisaka pneumatika mora da obuhvati i zadovolji oba slučaja, čime se obezbeđuje univerzalnost primene. Savremeni pneumatici, na primer 620/70R42, zavisno od opterećenja po osovini, pumpaju se na pritisak 0,55 do 1,60 bara.

BALASTIRANJE TRAKTORA I PNEMATICI

Balast je masa dodata na šasiju ili točkove traktora u nameri da poveća ukupnu težinu i utiče na raspored između prednjeg i zadnjeg pogonskog mosta. Statička distribucija masa znači da su mase determinisane kad traktor miruje. Uobičajeni raspored težine na standardnim traktorima sa pogonom na zadnje točkove je 30% na prednjem i 70% na zadnjem pogonskom mostu, a za traktore sa pogonom na sve točkove 40 na prednjem i 60% na zadnjem pogonskom mostu. Količina balasta i njegov raspored na traktoru zavisi od vrste priključaka koji se koriste. Plug i neki drugi priključci, u zavisnosti od načina priključivanja, dovode do dopunskog opterećenja zadnjeg pogonskog mosta i rasterećenja prednjeg. Dodavanjem balasta povećava se adheziona težina, što omogućava da se u teškim uslovima za rad poveća sila vuče i smanji specifična potrošnja goriva. Svaki proizvođač traktora daje u uputstvu za rukovanje traktorom količinu dozvoljenog balasta izraženu u kg i način za njegovo postavljanje. Balastiranje može znatno da doprinese povišenju iskorišćenja potencijala traktora, povećanju učinka i smanjenju utroška goriva po hektaru. Prema iskustvu, kod dobro balastiranog traktora, vučna snaga povećava se i do 20% u odnosu na rad bez balasta. Pri ugradnji balasta mora da se vodi računa i o podešavanju pritiska u pneumaticima, koji je tada viši.

matika vodom ili antifrizom u praksi se vrlo retko koristi. oizvođača pneumatika i raditi to samo do 75% zapremine

umatika.

smanjuje, što za posledicu ima smanjenje vu kumnogome će umanjiti vibracije traktora. Višlji pneumatik obezbeđuje duži otisak i veću količinu vazduha, što omogućuje dobro balastiranje traktora na nižim pritiscima. Niži pritisak u pneumatiku smanjuje tvrdoću i povećava njegovu savitljivost. Smanjenjem tvrdoće pneumatika povećava se vučna sila, jer nema poskakivanja traktora, a bočni

tisci pneumatika ostaju jasni. Ako su pneumatici niži pumpaju se na viši pritisakoo

Mogućnost za ostvarivanje balastiranja punjenjenjem pneukoliko se ipak sprovodi treba strogo poštovati preporuke prU

pne

ZAKLJUČAK

Hodni sistem traktora ima veliki uticaj na celokupne efekte koje traktor ostvaruje tokom eksploatacije, kako na one pozitivne tako i negativne koji se ispoljavaju sabijanjem zemljišta. Samo potpunim poznavanjem ovih činilaca može se očekivati da korisnik ostvari maksimalno korisne efekte tokom eksploatacionog veka traktora, a da pri tom smanji negativan uticaj na zemljište.




48

Literatura ] Ellis, R. W. 1977. Agricultural Tire Design. Requirements and Selection Considerations. ASAE Lecture Series (3). St. Joseph, MI,

Am

gricultural Tires. Proc. 6th European ISTVS Conference 28–

[1 erican Society of Agricultural Engineers. [2] Lancas, K. P, Santos Filho, A. G, Upadhyaya, S. K. 1996. Energy and time saving using“low/correct” inflation pressure in radial ply tires. Proc. Int. Conf. Agric. Engng., Ag-Eng ‘96 Madrid, 23. 09–26. 09, Report No. 96-A-021. [3] Nikolić, R. et al. 2002. Istraživanje uzroka, posledica i mera za smanjenje i kontrolu sabijanja zemljišta. Univerzitet u Novom Sadu – Edicija Univerzitetska naučna knjiga 8, Novi Sad. [4] Petrović, P. et al. 1997. Osnovni zahtevi i karakteristike pneumatika mobilnih mašina. Traktori i pogonske mašine, 2(1), 42-52. [5] Renius, K. T. 1996. Traktoren und Erdbaumaschinen. Predloške za nastavu. TechnischeUniversität München. [6] Schwanghart, H. 1994. Effect of Reduced Tire Inflation Pressure on A

30.9.1994, Vienna, zbornik radova, 277–294. [7] Söhne, W. 1958. Fundamentals of Pressure Distribution and Soil Compaction Under Tractor Tires. Agric. Engineering, 39(5), 276–291. [8] www.conti-online.com [9] Martinov, M.et al.2007. Moj traktor, ISBN 978-86910319-0-9, str 122-130




49

PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA

Lazar Lukić, dipl. ing. Izvod: Konvencionalna proizvodnja jaja je osnova današnje proizvodnje konzumnih jaja u svetu i u našoj zemlji. Stalni zahtevi u živinarskoj proizvodnji za bolje i više doveli su do toga da se kontinuirano radi na poboljšanju tehnologije proizvodnje konzumnih jaja. Poboljšanje tehnologije proizvodnje jaja zavisi od prirodnih resursa određene zemlje, ambijetalnih uslova i svakako mišljenja i zahteva potrošača. Pored količine proizvoda značajna pažnja će se pridavati dobrobiti živine, primeni novih sistema gajenja i shodno tome kvalitetu proizvoda. Ključne reči: konzumna jaja, sistemi gajenja, rase, hibridi, proizvodnja jaja.

PRODUCTION OF EGGS

BSc Lazar Lukić Abstract: Conventional egg production is the basis of today's production of eggs in the world and in our country. Standing requirements in poultry production for better and more have led to continuous efforts to improve production technology of eggs. Improving the technology of egg production depends on natural resources a country, ambiental conditions and we have opinions and demands. In addition to the amount of products due attention will be given to animal welfare, implementation of new systems of cultivation and therefore the quality of the product. Keywords: table eggs, rearing system, breed hybrids, egg production.

UVOD

Za proizvodnju jaja za konzum isključivo se koriste hibridne nosilje različitog porekla i trgovačkih imena sabrown, Hisex Brown i dr.). Osnovno svojstvo ovih hibrida nosilja je da se njihovim razmnožavanjem ne mogu dobiti osilje istog spoljašnjeg izgleda i istih proizvodnih sposobnosti. Sve hibridne nosilje karakteriše velika nosivost, inimalan utrošak hrane i dobrim kvalitetom jaja. One se kod nas najčešće drže u kavezima tzv. baterijama i hrane se

isoko izbalansiranim smešama za koke nosilje. Jaja za konzum spadaju u veoma kvalitetnu životnu namirnicu bogatu belančevinama. To je životna namirnica

rihvaćena na trpezama svih domaćinstava ali i veoma cenjena u kulinarskim krugovima kao i u konditorskoj industriji. Posebno se mora voditi računa o zdravlju jedinki a to se postiže nabavkom proverenog zdravog podmlatka kao i

bezbeđenjem zoohigijenskih uslova za život od prvod dana po izleženju pilića i isključenja iz proizvodnje sumljivih i olesnih jedinki. Svako obolenje stvara velike probleme, a lečenje je veoma teško a vrlo često i ekonomski neopravdano. bog toga je profitabilnije da se preduzmu sve preventivne i zoohigijenske mere pre a i tokom celog perioda nosivosti ]

o Uvod

o Sistemi proizvodnje konzumnih jaja

o Rase hibrida za proizvodnju jaja o Izbor hrane za nosilje o Zaključak o Literatura

(Inmv

p

obZ[1 .




50

SIS

Baterijski (kavezni) sistem se masovno p j proizvodnji na farmama sa više desetina pa i otina hiljada nosilja, ali i na mnogim malim i srednjim jatima kokošaka. Gazdinstva sa nekoliko stotina ili hiljada koka

Ovaj sistem ima i svoje protivnike pošto mnogi potrošači, a naročito tzv. zaštitnici životinja, smatraju da je mljama bio zabranjen, a u Švajcarskoj je i

da zabranjen. U Evropskoj uniji se takođe ozbiljno razmišlja da se zabrani baterijski sistem držanja koka nosilja [1]

TEMI PROIZVODNJE KONZUMNIH JAJA

rimenjuje u industrijskostnosilja mogu biti veoma uspešna i donositi profit za solidan život jednog domaćinstva. Kako mu sam naziv kaže, kokoši se drže u kavezima grupisanim u tzv. baterije koje mogu biti različitog tipa i od različitog materijala. Baterije mogu biti jednospratne i višespratne (od 2 do 8 spratova). Pojedine radne operacije u baterijama mogu biti ručne, mehanizovane ili automatizovane i u različitim kombinacijama. Automatizovano može biti hranjenje, napajanje, skupljanje jaja, sortiranje, klasiranje jaja, izđubravanje. Sve ove operacije olakšavaju posao čoveka.

baterijski sistem neprirodan i nehuman. Zbog toga je ovaj sistem u nekim zesa .

Nebaterijski sistem u Evropskoj uniji obuhvataju: proizvodnja jaja sa slobodnog ispusta, jaja iz poluintenzivnog sistema, jaja sa duboke prostirke i jaja iz avijarnog sistema [2].

1. Jaja sa slobodnog ispusta proizvode alan pristup otvorenom ispustu pretežno i po mogućnosti pokriven vegetacijom. To čija je maksimalna naseljenost 1000 kokoši po1 hektaru ili 10 m² za svaku kokoš.

kokoši koje tokom dana imaju st je vrsta pašnjaka

2. Jaja iz poluintenzivnog sistema proizvode kokoši koje tokom dana imaju pristup na otvorenom ispustu a čija naseljenost iznosi do 4000 kokoši po hektaru tj 2,5 m² pašnjaka po jednoj kokoši.

3. Jaja sa duboke prostirke proizvode kokoši koje se drže u živinarniku sa najvećom naseljenošću od 7 kokoši na 1 m² površine. Najmanje 1/3 površine mora da je pokrivena prostirkom od materijala kao što su slama, treset, pesak, piljevina i slično. 1/3 do 2/3 površine poda koristi se za sakupljanje kokošijeg izmpokriven rešetkom ili žičanom mrežom [2]

eta tj. mora biti .

lika 1. Kavezni sistem proizvodnje jaja S

Figure 1. Cage system of egg production

jene kokice pred pronošenje. Obično su te kokice uzrasta od 16 nedelja starosti. Budući proizvođači jaja će se ajčešće odlučiti za hibridne kokice, koje mogu da se nabave na domaćem tržištu. Danas se u savremenoj proizvodnji ja isključivo koriste hibridi međutim hibride mogu koristiti i proizvođači jaja sa manjim jatima i u ekstenzivnom ili

RASE I HIBRIDI ZA PROIZVODNJU JAJA

Svaki proizvođač pre ulaska u proizvodnju konzumnih jaja treba da postavi sebi pitanje koje kokoši obabrati? Da li se opredeliti za neku domaću rasu, neku inostranu rasu ili neki od hibrida. Koju rasu ili hibrid odabrati? Proizvođač koji se opredeljuje za proizvodnju konzumnih jaja kao glavni ili značajan dopunski izvor prihoda najčešće nabavlja odgonja




51

poluintenzivnom sistemu. Kod na haver i još neke hibridne nosilje ja obojene ljuske. U evropskim testovima ovih hibrida godišnje nose 290 do 310 jaja po useljenoj kokoši, smrtnost

kokoši

s se najviše koriste Isabrown, Hisex Brown, Tetra sl, Sja

se kreće od 3 % do 7 %, masa jajeta iznosi 63-65 grama, utrošak hrane po jajetu je od 140-145 gr. Telesna masa ovih kokica na početku iznosi 1,4-1,6 kg a na kraju oko 2 kg. U našim uslovima u industrijskoj proizvodnji u baterijskom sistemu ostvaruje se oko 80 % od navedenih proizvodnih potencijala dok u ekstenzivnom sistemu ovi potencijali su nešto slabije iskorišćeni [3].

Posebnu pažnju treba posvetiti kvalitetu jaja za potrošnju. Kvalitet se ocenjuje na osnovu njihovih spoljnih i unutrašnjih osobina. Osobine koje može da oceni potrošač čine tzv. konzumni kvalitet. Od spoljašnjih osobina najvažnije su veličina (masa), oblik jajeta, čistoća i građa ljuske. Poželjno je da jaje bude teško 60-65 grama, pravilnog oblika

izrazito

(bez deformiteta), tamno smeđe boje ljuske koja je čista, cela i pravilne građe. Od unutrašnjih osobina najviše se ceni svežina jajeta koja se određuje merenjem veličine vazdušne komore i gustinom belanca. Posebno se ceni boja žumanceta koja se meri poređenjem sa Rošovom lepezom spektra boja. Naši potrošači najviše vole

žutu do narandžastu boju žumanca sa smeđom i ravnom ljuskom [3]. Slika 2. Sortiranje jaja po težini i pakovanje za tržište Figure 2. Sorting eggs by weight and packing for market

Slika 3. Priprema za transport do prodavnice Figure 3. Prepared for transport to the store




52

IZBOR HRANE ZA NOSILJE

Ishranom kokoši moraju se zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima, tj. svim neophodnim hranljivim materijama, kako bi kokoši održale svoje telo, obezbedilo njegov porasti, što je za proizvođača najvažnije nosile jaja. Za nosilje se koriste 3 smeše:

1. Prva smeša za najveću nosivost i uzrast kokoši do 40 nedelja sa 17 do 18% sirovih proteina i 2800kcal ME/kg. 2.

privatnih mešaonica

Da bi troškove hrane sveo na manju meru (u troškovima proizvodnje jaja za potrošnju hrana čini 50% do 60% uper koncentrat i meša ga sa hranivima koje sam proizvodi ili ih u

ebu super koncentrata proizvođač jaja za potrošnju dobija od brike koja ga proizvodi.

ZAKLJUČAK

Prema gore navedenom nije ni malo lako baviti se jednom zahtevnom proizvodnjom, proizvodnjom konzumnih

ja, ali ta proizvodnja može značajno da poboljša kućni budžet ili ako se proizvodnja proširi može da obezbedi solidan ohodak proizvođačima koji se bave dotičnom proizvodnjom.

iteratura: [1] Dr Boško Mašić, Dr Milenko Krečov, Dr spec. vet. med. Miloš Gančić; Proizvodnja jaja za potrošnju; Poljoprivredna biblioteka; Beograd 2000.

] Krečov M., Rajić I., Pavlovski Z., Mašić B., Jovanović B., Radosavljević M. (1985) Jaja. Ekonomski biro, Beograd ] Supić B., Milošević N., Čobić T. (2000) Živinarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Druga smeša za srednju nosivost i uzrast kokoši od 40 do 60 nedelja sa 16 do 17% sirovih proteina i 2775 kcal ME/kg.

3. Treća smeša za manju nosivost i uzrast kokoši veći od 60 nedelja sa 15 do 16% sirovih proteina i 2750 kcal ME/kg.

Smešu treba nabavljati od poznate i renomirane fabrike. Sada postoji i veliki broj malihstočne hrane, koje hranu nude i po nižim cenama, ali se u takvom slučaju nabavci hrane mora prići uz sve moguće mere opreza, naročito pri prvim nabavkama.

ukupnih troškova), proizvođač ponekad nabavlja tzv. sokolini nabavlja po nižoj ceni. Uputstva za pravilnu upotrfa

jad L

[2[3

priređivač: pss “sombor” doo...

Documents