PRIPREMA PRODAJE

Priprema prodavnice za rad

Generalno posmatrano, uspenom poslovanju prodavnice u velikoj meri doprinosi dobra

priprema same prodaje. Preciznije reeno, da bi se omoguila kontinuirana, uspena i za

potroae zadovoljavajua prodaja neophodno je da prodavci pre, posle ili za vreme radnog

vremena obave veliki broj poslova koji se odnose na pripremu prodavnice za rad.

Poslovi pripreme prodavnice za rad mogu se klasifikovati u dve grupe:

1. prvu grupu ine poslovi pripreme prodavnice za rad posredno vezani za robu, a

2. drugu grupu ine poslovi pripreme prodavnice za rad neposredno vezani za robu.

1-U poslove pripreme prodavnice za rad posredno vezane za robu ubrajaju se:

priprema alata za robu

priprema pribora za usluivanje

priprema materijala za pakovanje

priprema pribora za zatitu robe

priprema korpi za noenje robe (u samouslugama)

provera oznaka na robi i stavljanje novih

provera radnog odela

provera kase

ienje radnih prostorija i dr.

2- U poslove pripreme prodavnice za rad neposredno vezane za robu ubrajaju se:

poslovi pripreme robe za prodaju (Ovi poslovi se najee obavljaju u tzv. prirunom

skladitu ili u samom prodajnom prostoru kada u njemu nema potroaa, odnosno, pre ili

posle radnog vremena. Re je o poslovima kao to su raspakivanje, ienje, sortiranje,

klasiranje, markiranje robe i sl.)

kontrola zaliha robe (Odnosi se na proveru ukupnih koliina robe, koliina robe po

asortimanu i koliina robe po prodajnim cenama)

snabdevanje radnog mesta prodavca robom (Svoje radno mesto prodavac snabdeva

kako bi blagovremeno obezbedio dovoljne koliine robe, potrebni asortiman, povoljne

cene, traeni kvalitet i dr. Sam nain snabdevanja radnog mesta prodavca robom moe da

bude razliit, najee iz prirunog skladita, ree iz centralnog skladita preduzea, a

ponekad i od dobavljaa. Vremenski period snabdevanja zavisi od vrste robe i mnogih

drugih inilaca kao to su lokacija prodavnice, nain prodaje, prodajne cene, asortiman i

sl. )

rasporeivanje robe na radno mesto prodavca (Svrha rasporeivanja robe jeste bolja

preglednost robe, lake snalaenje prodavca i potroaa, racionalnije troenje energije

prodavca, uteda u vremenu prilikom kupovine i dr. Roba e biti pravilno rasporeena

samo ukoliko se ispotuju tri osnovna naela rasporeivanja i to:

a) naelo svrsishodnosti, odnosno loginosti (npr. prehrambena roba treba da bude

rasporeena u jednom delu prodavnice, a hemijska u drugom i sl.)

b) naelo estetskog, odnosno lepog i

c) naelo preglednosti i vidljivosti (npr. roba mora biti rasporeena po svom sastavu

i nameni).

Pre izlaganja robu je neophodno oznaiti, to, u stvari, podrazumeva stavljanje cene na

robu i drugih informativnih podataka o artiklu (npr. poreklo robe, nain upotrebe, sastav i

dr.).

izlaganje robe u prodajnom prostoru (Za izlaganje robe koriste se razne vrste

nametaja, pribora za izlaganje i drugih sredstava. Pri tome je mogue razlikovati:

a) normalno i

b) specijalno izlaganje.

a- Normalno, odnosno standardno izlaganje se obavlja na standardnoj opremi (gondolama,

zidnim policama i sl.) i moe biti vertikalno, horizontalno i kombinovano. Prihvaeno je

shvatanje da je vertikalno izlaganje prihvatljivije od horizontalnog jer omoguava pravilniji

raspored prodajnih jedinica po njihovoj veliini, veu preglednost i bri izbor. (na dnu su

smetena vea i tea pakovanja, a iznad njih manja i laka).

b- Sa druge strane, specijalno izlaganje robe se odnosi na robu interesantnu potroaima

(npr. roba na snienjima, noviteti, sezonska roba i dr.). Ovakav nain prodaje robe obino

se moe uoiti na ulazu u prodajni prostor i u blizini kasa.)

Araniranje i dekoracija prodavnice

Uopteno posmatrano, poznato je da je osnovni zadatak svake prodavnice prodaja robe krajnjim

potroaima i da svaka prodavnica tei da povea svoj obim prodaje. Jedan od veoma efikasnih

naina poveanja prodaje jeste araniranje i dekoracija prodavnice.

Araniranje i dekoracija predstavljaju dva, meusobno povezana posla i odnose se kako na izlog

prodavnice, tako i na njen enterijer. Araniranje predstavlja uloeni rad u ureenje i izlaganje

robe u izlogu i samoj prodavnici, sa ciljem da se privue panja prolaznika kao bi doneli odluku

o kupovini konkretne robe. Sa druge strane, dekoracija obuhvata rad koji se odnosi na

doterivanje i ulepavanje prodavnice i izloga. Araniranje, dakle, ima reklamni cilj, dok

dekoracija pomae da se taj cilj to uspenije ostvari. Pri tome je veoma vano da dekoracija ne

bude previe naglaena, jer bi u tom sluaju potisnula cilj araniranja u drugi plan, odnosno u

tom sluaju vei deo panje potroaa bi bio usmeren na dekoraciju, a ne na izloenu robu.

Priprema robe za prodaju

Pre nego to se unese i izloi u prodajnom prostoru robu je neophodno pripremiti za prodaju.

Tehnika pripreme robe za prodaju obuhvata sledee poslove:

1. raspakivanje robe

2. ienje robe

3. proveravanje i doterivanje robe

4. grupisanje robe

5. sortiranje i klasiranje robe

6. prethodno merenje, pakovanje i adjustiranje robe

7. stavljanje oznaka na robu i

8. uvanje robe

1- Nakon pristizanja u priruno skladite robu je neophodno raspakovati, odnosno odvojiti od

transportne ambalae. Raspakivanje robe vre prodavac, skladitar ili pomono osoblje, vodei

pri tome, rauna da robu ne otete. Za raspakivanje je potreban odgovarajui alat kao to su npr.

eki, makaze, kleta i sl. Posebnu panju potrebno je obratiti kod raspakivanja sledeih vrsta

robe:

tekstilne robe kako se ne bi pocepala, raila i zaprljala,

kod nametaja kako se ne bi deformisao i izgrebao,

kod robe od staka, porculana i keramike kako se ne bi razbila,

elektrotehnike robe zbog osetljivosti na mehanike udare,

hemijske robe, naroito one koja je otrovna, zapaljiva i nagrizajua jer neodgovornost i

nestrunost prilikom raspakivanja ovakve robe moe ozbiljno da ugrozi zdravlje radnika i

imovinu preduzea.

2- Na putu od dobavljaa ili centralnog skladita do prirunog skladita prodavnice postoji

mogunost da se roba zaprlja. Iz tog razloga, pre unoenja u prodajni prostor, robu je veoma

vano oistiti, bez obzira da li se ona izlae na prodaju u neodvojivoj ambalai ili poptuno

osloboena ambalae.

3- Cilj doterivanja je otklanjanje manjih promena na robi nastalih pri pakovanju i transportu.

Doterivanjem je mogue otkloniti odredjene nedostatke na robi, a da ona pri tome ne izgubi nita

od svoje upotrebne vrednosti. (npr. odivena dugmad na tekstilnoj konfekcijskoj robi). Sa druge

strane, promene nastale na robi mogu da budu i takve da se nikakvim doterivanjem ne mogu

vratiti u prvobitno stanje (npr. naprsla roba od stakla, keramike i sl.). Takoe postoje i sluajevi

kada je na robi dolo do veih promena koje se doterivanjem samo delimino mogu srediti.

Ovakva roba se obino prodaje po niim cenama. (npr. zaprljana tekstilna roba)

4- Kako bi se olakalo i ubrzalo rasporeivanje, izlaganje i prodaja robe veoma je vani izvriti

grupisanje robe u odgovarajue robne grupe. Pri tome razvrstavanje robe moe ostvariti:

prema nameni (prehrambena roba, roba za decu, sportska oprema, kozmetiki proizvodi i

dr.)

prema sirovinskom sastavu (tekstilna roba- npr. pamune, svilenei vunene tkanine;

prehrambena roba-npr. mleko i mleni proizvodi, hleb i dr.; roba izraena od koe-npr.

kona obua, kona galanterija, konfekcijska roba izraena od koe i sl.)

prema funkcionalnoj upotrebnoj vezi (etkica za zube i pasta; ampon, regenerator i

pakovanje za kosu; krema i tonik za negu lica i dr.)

5- Pod sortiranjem robe se podrazumeva razvrstavanje robe prema vrsti, proizvoau, veliini i

sl., dok se klasiranje robe sastoji u grupisanju, prebiranju i svrstavanju robe prema njenom

kvalitetu.

6- Po pravilu, roba se meri pre samog ina kupoprodaje i to obino u onim koliinama koje

potroai najee kupuju.

Prethodno pakovanje robe u stvari predstavlja postupak omotavanja robe i obavlja ga proivoa

ili sama trgovina sa ciljem da izloena roba deluje lepe, da je pogodnija za noenje i da je kupac

bre usluen. Materijal koji se tom prilikom koristi za pakovanje najee slui i kao reklamno

sredstvo, s' obzirom da je na njemu obino ispisan zatitni znak, prepoznatljiv slogan, adresa i

telefon prodavnice i dr.

Prethodno austiranje robe je postupak lepog i za oko potroaa dopadljivog pakovanja robe. Cilj

austiranja je to uspenije prikazivanje i s' tim u vezi to uspenija prodaja robe. Kao najei

primeri ovakvog doteravanja i ukraavanja robe navode se razliita pakovanja bombonjera,

setovi kozmetike robe, roba upakovana u plastinim, drvenim, papirnim kutijama privlanog i

neobinog dizajna i boja i dr.

7- Pre izlaganja robu je neophodno oznaiti, to se, u stvari, odnosi na stavljanje razliitih etiketa

na robu kao to su cene, barkod i drugi informativni podaci o artiklu (npr. poreklo robe, nain

upotrebe, sastav, nain odravanja i dr.). Artikli se mogu obeleiti ili u skladitu ili u samom

prodajnom prostoru. Ukoliko se oznaavanje robe vri u prodajnom prostoru onda ga je

neophodno uiniti pre izlaganja kako bi se izbeglo dvostruko manipulisanje robom i guva i

nered u samoj prodavnici.

8- Pod uvanjem robe se podrazumevaju svi oni poslovi koje je neophodno obaviti kako bi se

sauvao kvalitet i kvantitet robe. Uslovi uvanja robe se mogu klasifikovati na:

a) opte i

b) specifine uslove.

a)- U opte uslove spadaju:

mikroklimatski uslovi o kojima treba voditi rauna u skladinim prostorima

( temperatura, vlanost i strujanje vazduha) i

ostali uslovi (npr. zatita robe od mraza, zatita robe od insekata i drugih tetoina, zatita

od negativnog dejstva druge robe i sl.)

b)- Specifini uslovi se odnose na uvanje robe koje mora da bude prilagoeno specifinim

svojstvima pojedinih vrsta robe (npr. elektrotehnika roba, staklo, nametaj, hemijska roba i dr.)