Александар Поповић – Судбина једног Чарлија

Живели су мали сироти неуки мишеви у једној дрвеној рупи и јели су само старе суве новине. Цео су свој живот размишљали какав би укус имала једна масна кобасица. О њој им је причао само један стари миш, који је пробао и зна ког је укуса. Одлучили су да оду месару и да узму једну кобасицу, како би се нахранили. Нашли су рупу кроз коју су сви, предвођени старим мишем, ушли код месара у месарницу и најели се кобасице. Њихови су стомаци били препуни и округли као лопта. Али, када је то видео месар, и пожалио се својим муштеријама, једна старија госпођа је рекла да ће му дати једну жуту мачку, која ће те мишевве ловити, јер она има две. Тако је и било. Мачка је чувала месарницу, а мишеви су поново били гладни и јели само старе суве новине. Та мачка је имала примедбе на тај њен начин живота. Она је говорила да никада неће дозволити свом детету да буде само чувар једне месарнице, већ ће га укрцати на брод како би обишло свет и прошло много авантура. Када је омацила једно лепо маче, једне ноћи када месар није био ту, она га је кришом однела међу сандуке које је требало укрцати на брод. Иако је као и свака мајка много патила, решила је да то учини, јер му она бољи живот не може пружити. Тако је мало и глупо маче, јер је било неуко и тек рођено, дрхтало од страха у ноћи међу кутијама и молило се да му се мајка врати. А мајка је дошла у месару и имала шта затећи. Мишеви су искористили то што она није била ту па су узели једну масну кобасицу како би се најели. Тада је мачка ухватила једног миша и таман га је хтела појести видела је маму мишицу како на улазу у рупу плаче. Она је жалила што ће јој дете умрети. Мачка се на то сажалила, јер је управо оставила своје дете, да се само бори кроз живот и пустила малог миша да оде својој мајци.Али, месар је био љут. Пребио је мачку и истерао је из месаре због тога што су мишеви опет ушли код њега. Тада је олучио да о жутој мачки измисли причу која ће се на далеко чути и нико је неће хтети. То је била прича коју је он свим муштеријама причао сутрадан, а они су одлучили да пренесу ту причу другим људима и тако нико никада неће желети жуту мачку. Наиме, у његовој причи та жута мачка је била љубоморна на девојчицу која је била веома лепа. То је натерало мачку да затвори девојчицу Соњу у жуто буре и да је никада не пусти да отуда изађе. Требало је да другари Соње, мали човечуљци дођу из шуме и ослободе је, иначе би цео свој живот била тамо затворена. Мачка јој је још и везала реч, тј. узела јој је могућност говора, и успела је да онеми девојчицу Соњу. Соња је уз помоћ добрих човечуљака побегла и почела да прича а отуда, да би себе спасила, мачка је дошла у месарницу и умиљкивала се месару, а он не знајући за њену тамну прошлост примио је. Сада, када је за то сазнао решио је да је пребије и отера.Сутрадан је то маче нашла ћерка капетана тог брода, мала Виолета, и желела је да га задржи. Отац јој то одмах није дозволио, али је касније пристао, јер је она рекла да ће им користити, да ће ловити мишеве на броду. Мала Виолета је хтела да му да име Рикардо, али отац није дозволио, јер се кувар звао Рикардо, па на позив ће се обоје одазивати. Тако је мачак добио име које му је капетан дао. Звао се Чарли. Мали и глупи мачак није знао чак ни шта је море, мала Виолета је покушавала да му објасни, али јој није ишло од руке, све док није мачка у море спустила. Мали Чарли није ништа знао, и све је упознавао и учио са Виолетом. Али, као и свака животиња, предосетио је да ће се нешто догодити на том броду. Наиме, предосећање је изазвало страх у њему и он се сакрио у кухињи испод полице, док је кувар Рикардо покушавао да га извуче одатле, он то није дозвољавао. Тада је избила побуна на броду. То је нешто најгоре што се на броду може догодити. Морнарима је било досадно, и како се досада не би настављала, одлучили су да побуна избије. Капетан је покушавао да је заустави тако што је побуњенички бокал бацио у воду, али су морнари ускочили у воду и поново га донели

1

на брод. Побуна је била заиста опасна. Тада је Виолета са Чарлијем спасила очев брод. Одлучила је да прекине побуну и изведе смешну представу како морнарима не би било досадно. Она и Чарли су извели представу, цртали су свим морнарима бркове, љубичасте, наранџасте, плаве.....и сви су се смејали. А од оца је су добили златно ордење за то што су учинили. Чарли је тај златни орден носио на свом репу. Тако је Чарли научио да буде учесник у смешном позоришту. Након тога Чарли више није био само глупи мали мачак, он је порастао и био је веома паметан, јер је успео да види много више од обичног мачка. Он је знао само за месарницу и брод и њихово смешно позориште, није имао појма о свему осталом. Тада му је мала Виолета рекла да ће доћи у Напуљ, велики прелепи италијански град, и да ће ту остати читав дан. Али грешком и непажњом, Виолета се раздвојила од Чарлија. Она је ушла у неко ко бајаги двориште, где је свака девојчица ко бајаги принцеза, тамо има ко бајаги принчева и ко бајаги вртова. Она је ушла и читав дан била ко бајаги принцеза. Играла се са ко бајаги принцем, прскали су се водом, ко бајаги су јели, клацкали се на клацкалици, љуљали на љуљашци...али се у једном тренутку, када је пао мрак, сетила да је заборавила на Чарлија. Отишла је до луке и тамо чекала Чарлија и дозивала га. Али, Чарлија није било, и брод је морао да крене. Нису могли да га чекају. За то време Чарли је био негде по Напуљским улицама, видео је напуљске мачке, које су му на енглеском мјаукале да га воле, и да га примају у друштво. Он их није разумео ништа. На то је био љубоморан један црни мачак, који га је позвао да се бију. А баш када је туча почела, нека им је жена са прозора бацила конзерву и погодила Чарлија у лево око, тако да му је оно било натечено и црно као да је имао наочаре на једно око. Након тога је у некој кафани остао до јутра и тада се сетио да је заборавио своју најбољу другарицу Виолету. Питао саобраћајца да му покаже пут до луке, али брода није било. Тужан је ишао улицама, не знајући куда иде, док људи и жене нису почели да га јуре. Није знао шта је то гроф, и зашто су га тако звали, мислио је да је то можда због оног отеченог левог ока, јер можда то имају грофови лопови. Рекли су да им је он појео сланину, иако он то није учинио, и називали га најгорим лоповом. Тако је Чарли морао да се спашава, и успео је некако да побегне од њих. Али дошао је на ивицу једног моста и хтео је да скочи у воду и тако се убије, јер без Виолете није знао шта да чини. Одлучио је да скочи са ивице моста. И баш је тада чуо како једна девојка другу дозива именом Виолета. Он је стао испред њих и видео да то није његова Виолета. На овом свету је постојало много виолета, и ниједна није била иста, баш као што ни његови нокти на ногама нису били исти. Али, када су две сестре, старија Маргарета и млађа Виолета, виделе мачка који говори, одлучиле су да га узму и однесу својој кући. Маргарета је израђивала шешире, па ће мачак продавати те њене шешире, а напуљске госпође ће желети да их купе. Тако је и било, Чарли је продао много шешира и обогатила се Маргарета. Онда када је продала све своје шешире одлучила је да прода и мачка. Али, Виолета није то дозволила. Међутим, Виолета је волела највише на свету своје блузе. Све је облачила само једном, и то 5-6 блуза дневно, и одмах би их сматрала старима. Тада је Маргарета рекла да ће јој купити три нове блузе и Виолета је пристала да продају мачка. Продале су Чарлија чика глупом Августу, који га је одвео своме циркусу. Чика глупи Август је имао ћерку Виолету која је била будућа најбоља другарица на свету мачку Чарлију. Ставили су га са њима у кућици на точковима, која није имала врата већ неку завесу коју су качили са зихернадлом, а на крову те покретне куће на точковима била су светлећа слова. Било му је све чудно, али је Виолета била добра и рекла му да ће га чувати и да ће са њом бити део смешног позоришта у циркусу. Било је то најсмешније позориште кје је чика глупи Август имао. Виолета и Чарли су пунили позориште и обогатили чика глупог Августа. Виолета га је чувала, хранила и мазила, али и чика глупи Август. Деца су добијала грчеве у стомаку од њихових смешних песми и

2

представа, а то је био град смеха и радости и нико никада није био тужан захваљујући најславнијем мачку на свету. Али, његова слава није дуго трајала. Наиме, он је приликом једне преставе пао са љуљашке заједно са Виолетом. Њу је отац одвео у болницу, јер је ногу поломила, али мачка није имао ко да води, јер он није имао оца. Седео је три дана испод куће на точковима, али нико осим директора циркуса, редара није дошао. Он га је нахранио и однео га и бацио пред нечију кућу. Чарлију су од пада биле поломљене задње ноге, па није могао да хода, али је успут сазнао да је мала Виолета остала без те ноге, и да је послата у сиротиште за циркуску децу, а чика глупи Август се разболео од туге за својом ћерком. Некако је на том бетону на ком је био бачен, у новој кући, преживео ноћ. Изненада га ујутру буди нечији ход. То је ход човека са брода, мачак је могао да препозна тај ход јер је био на броду. Био је то неки човек са штапом. Када га је Чарли угледао одмах га је препознао, био је то капетан. Није могао да верује да су се опет срели. Са њим је још увек била његова ћеркица Виолета. Нахранили су га, позвали су ветеринара, и он им је рекао да ће бити добро, моћи ће да хода, али уз помоћ штапа. Иако се Чарли надао да ће са Виолетом опет представљати смешно позориште, то више није било могуће. Пошто је капетан у пензији и Чарли ће у пензију. Добио је пензијско решење да има пензију јер је био бродски мачак који је представљао смешно позориште. Није му се то свидело, чак ни Виолета није била она стара, није се са њим играла, већ га је терала да рачуна. Чарли то није знао. Већи је део свог дана проводио на тавану, све док једног дана на његовом месту није легла на истом том тавану стара жута мачка. И док је Чарли терао она му је причала њену тужну судбину и причала му је за жуту лаж, због које је нико више није хтео. Али, она би била добро само да зна да је и њено маче добро. Тада је он загрлио, била је то његова стара мајка. Онда је ослучио да се освети месару. Отишао је њему и питао га зашто је измислио ту причу, а он му одговорио да се 1000 пута покајао, јер више ни једна мачка није успела да сачува месарницу од мишева као она. Због једне ноћи и једне изгрицкане кобасице је протерао, и то му се обило о главу. Тада му је Чарли рекао да је она њега пратила те ноћи и зато се је то десило, а месар се покајао и поново је упослио да му чува месарницу. Тако је Чарли уживао у својој старости, јер му је мајка била добро, имао доста хране са капетаном, само Виолета није била она иста. Чудно је то што су сви остарели, а она је и даље била мала девојчица. Али Чарли није могао да разуме да је то капетанова братаница, а не ћерка. Она Виолета је била одрасла девојка. Да не би разочарали мачка капетан је замолио Виолету, девојчицу, да обраћа пажњу на њега, да се игра са њим, а не да га тера да рачуна. И Виолета је одлучила да глуми његову малу другарицу са којом је играо смешно позориште. Потражила га је на тавану, а он је гледао у звезде и размишљао о Напуљу, о томе како би волео да га још само једном види, и да види оне мачке, иако их није разумео и иако и данас не зна шта им значи: ај лав ју, хи из мај бој, хи из мај бој...

3