pravilnik o imunizaciji i naČinu zaŠtite lekovima

7/28/2019 PRAVILNIK O IMUNIZACIJI I NAINU ZATITE LEKOVIMA

1/24

PRAVILNIK

O IMUNIZACIJI I NAINU ZATITE LEKOVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 11/2006, 25/2013 i 63/2013)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi, nain i indikacije za sprovoenje imunizacije,kao i nain voenja evidencija o izvrenoj imunizaciji, i nain zatite lekovima.

Za imunizaciju i zatitu lekovima (u daljem tekstu: hemioprofilaksu) protiv odreenihzaraznih bolesti upotrebljavaju se imunobioloki preparati (vakcine i specifiniimunoglobulini) i lekovi za koje je izdata dozvola za stavljanje u promet od strane Agencijeza lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija).

lan 2

Imunizacija moe biti aktivna i pasivna.

Aktivna imunizacija sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom.

Za aktivnu imunizaciju protiv odreenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se vakcineproizvedene od mrtvih ili ivih, ali oslabljenih uzronika zaraznih bolesti ili njihovihproizvoda i vakcine dobijene na bazi genetske tehnologije.

Za pasivnu imunizaciju upotrebljavaju se specifini imunoglobulini humanog porekla.

lan 3

Vakcinacija protiv jedne zarazne bolesti sprovodi se davanjem pojedinane vakcine, a protivvie zaraznih bolesti davanjem kombinovanih vakcina, ili istovremenim davanjem vievakcina.

Kod istovremenog davanja vie injekcionih vakcina, vakcine se daju u razliite ekstremitete.

Revakcinacija protiv zarazne bolesti sprovodi se davanjem jedne doze (buster) odgovarajuepojedinane, odnosno kombinovane vakcine.

lan 4

Razmaci izmeu davanja dve razliite mrtve ili jedne mrtve i jedne ive vakcine nisupotrebni.


2/24

Razmak izmeu davanja razliitih ivih virusnih vakcina, ukoliko se ne daju istovremeno,mora biti najmanje etiri nedelje, osim oralne polio vakcine koja moe da se da u bilo komrazmaku ili istovremeno sa drugim ivim vakcinama.

Razmaci izmeu davanja dve doze iste vakcine ne smeju biti krai od preporuenih

minimalnih intervala izmeu doza.

Razmaci izmeu davanja mrtvih vakcina i imunoglobulina nisu potrebni.

Razmaci izmeu davanja ivih vakcina i imunoglobulina potrebni su u sledeim sluajevima:

1) ukoliko su transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulini dati u razmakukraem od 14 dana nakon davanja ive virusne vakcine, iva vakcina se mora dati ponovo u

predvienom razmaku nakon imunoglobulina, osim oralne polio vakcine koja se u tom sluajune mora ponoviti;

2) ako je data transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulin, iva vakcina semoe dati najranije posle tri meseca, a prema savetu imunologa, osim oralne polio vakcinekoja moe da se da u bilo kom razmaku posle davanja navedenih preparata.

lan 5

Aktivna imunizacija protiv zaraznih bolesti sprovodi se tokom cele godine.

Aktivna imunizacija sprovodi se sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisanaimunizacija, osim lica kod kojih su utvrene trajne kontraindikacije.

Pasivna imunizacija sprovodi se po indikacijama.

II KONTRAINDIKACIJE

lan 6

Epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija zaimunizaciju lica protiv te bolesti.

Epidemija jedne zarazne bolesti moe biti privremena kontraindikacija za sprovoenje

imunizacije protiv drugih zaraznih bolesti (izuzev protiv: besnila, akutnog virusnog hepatitisaB i tetanusa, kod eksponiranih i povreenih lica), na osnovu miljenja epidemioloke slubenadlene zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritorijuvie optina, odnosno grada i nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnogzdravlja osnovane za teritoriju Republike.

lan 7

Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne moe se sprovoditi kod lica kod kojih postojekontraindikacije, sve dok one postoje.

Kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica protiv zaraznih bolesti mogu biti opte iposebne, a po trajanju - privremene ili trajne.


3/24

lan 8

Opte kontraindikacije za aktivnu imunizaciju jesu:

1) akutne bolesti;

2) febrilna stanja;

3) anafilaksija na komponente vakcine;

4) tee neeljene reakcije na prethodnu dozu vakcine.

Osim kontraindikacija iz stava 1. ove take, kontraindikacije za ive virusne vakcine jesu i:

1) stanja smanjene otpornosti (imunodeficijentna stanja usled: malignih bolesti, terapijeantimetabolicima, veim dozama kortikosteroida, alkilirajuim jedinjenjima ili radijacijom i

druga utvrena stanja imunosupresije);

2) trudnoa.

Kontraindikacije ne odnose se na imunizaciju kod eksponiranih i povreenih lica protivbesnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, osim u sluaju anafilaksije na komponentevakcine protiv besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, kada se moe dati samospecifini imunoglobulin.

Posebne kontraindikacije za aktivnu imunizaciju navedene su uz svaku imunizaciju posebno.

lan 9

Privremenu kontraindikaciju za imunizaciju protiv odreene zarazne bolesti utvruje doktormedicine koji sprovodi imunizaciju, odnosno pod ijim se nadzorom ona sprovodi, pregledomlica koja se imunizuju i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju tih lica.

Postojanje privremene kontraindikacije upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju i odreuje sevreme i mesto sprovoenja odloene imunizacije.

lan 10

Trajne kontraindikacije za primenu odreene vakcine kod pojedinih lica odreuje Struni timza kontraindikacije (u daljem tekstu: Struni tim) na zahtev doktora medicine koji sprovodiimunizaciju.

Nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritorijuRepublike na predlog epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove

javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada odreuje lanove Strunogtima iz stava 1. ovog lana, o emu se vodi posebna evidencija.

Struni tim se odreuje za podruje na kojem se nalazi zdravstvena ustanova koja obavlja

poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada.


4/24

Struni tim ine stalni lanovi:

1) doktor medicine specijalista epidemiolog - koordinator;

2) doktor medicine specijalista pedijatar.

Struni tim zaseda na zahtev lekara koji sprovodi imunizaciju i koji podnosi zahtev zautvrivanje trajne kontraindikacije za sprovoenje imunizacije odreenom vakcinom kod

pojedinog lica ili na zahtev nadlene epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavljaposlove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada nakon istraivanjaprijavljene neeljene reakcije.

Zahtev iz stava 5. ovog lana lekar podnosi na Obrascu br. 1, a nadlena epidemiolokasluba na Obrascu br. 1A.

Obrasci iz stava 6. ovog lana odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

Lekar koji podnosi zahtev za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju odreenomvakcinom pojedinog lica uestvuje u radu Strunog tima do utvrivanja trajnekontraindikacije.

Na zahtev stalnih lanova Strunog tima u radu Strunog tima mogu uestvovati i povremenilanovi:

1) doktor medicine specijalista pedijatar;

2) doktor medicine specijalista neurolog;

3) doktor medicine pedijatar, subspecijalista - neonatolog;

4) doktor medicine internista, subspecijalista - imunolog;

5) doktor medicine i druge specijalnosti, odnosno subspecijalnosti drugih grana medicine, popotrebi.

lan 11

Struni tim utvruje trajnu kontraindikaciju za imunizaciju odreenom vakcinom i o tomeizdaje potvrdu.

Potvrda se izdaje ako se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za imunizaciju protivodreene bolesti odreenom vakcinom, ili ako se utvrdi tea neeljena reakcija na prethodnodatu dozu vakcine.

Potvrda iz stava 1. ovog lana izdaje se na Obrascu br. 2 koji je odtampan uz ovaj pravilnik iini njegov sastavni deo.

Potvrda Strunog tima upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju pacijenta (zdravstveni karton,

karton imunizacije, zdravstvenu knjiicu i lini karton o izvrenim imunizacijama).


5/24

Nadlene zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovana za teritorijuvie optina, odnosno grada i nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnogzdravlja osnovana za teritoriju Republike vode evidenciju svih izdatih potvrda.

III IMUNIZACIJA PROTIV ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

lan 12

Imunizacija protiv odreenih zaraznih bolesti, obuhvata:

1) obaveznu aktivnu imunizaciju lica odreenog uzrasta;

2) obaveznu imunizaciju lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima;

3) aktivnu imunizaciju lica po klinikim indikacijama;

4) aktivnu imunizaciju putnika u meunarodnom saobraaju.

1) Obavezna aktivna imunizacija lica odreenog uzrasta

1.1. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze

lan 13

Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se vakcinom dobijenom od Bacillus Calmette-Guerin(u daljem tekstu: BCG vakcina) kod dece u prvoj godini ivota s ciljem spreavanja odreenihklinikih oblika tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

lan 14

Deca u prvoj godini ivota vakciniu se BCG vakcinom prilikom otputanja iz porodilita, adeca roena izvan porodilita do navrena dva meseca ivota.

Deca koja nisu mogla biti vakcinisana u porodilitu, odnosno do navrena dva meseca ivotamoraju se vakcinisati do navrenih 12 meseci ivota.

lan 15

Vakcina BCG daje se u dozi 0,05 ml, intradermalno u predeo deltoidnog miia, na spojuspoljne i unutranje strane leve nadlaktice.

lan 16

Osim optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika, za vakcinaciju protiv tuberkulozeposebne kontraindikacije su poremeaji celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugihuzroka.

1.2. Aktivna imunizacija protiv deije paralize

lan 17


6/24

Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do navrenih18 godina ivota.

lan 18

Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se mrtvom, inaktivisanom polio vakcinom (udaljem tekstu: IPV) ili ivom oralnom polio vakcinom (u daljem tekstu: OPV).

Vakcinacija protiv deije paralize zapoinje kad dete navri dva meseca ivota i mora sezavriti do est meseci ivota, a najkasnije do navrenih 12 meseci ivota.

Vakcinacija sa IPV sprovodi se sa tri doze u razmacima koji ne mogu biti krai od etirinedelje ili sa OPV u sluaju utvrene epidemioloke indikacije, kada se moe dati u najmanjetri doze u razmaku od mesec dana.

U sluaju utvrene epidemioloke indikacije, lice kod kojeg Struni tim iz lana 11. ovog

pravilnika utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za primenu OPV, odnosnoimunodeficijencije, kao i lica iz porodinog kontakta lica kod kog je utvreno stanjeimunodeficijencije, vakciniu se sa tri doze IPV.

lan 19

Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze IPV ili OPV, osim u sluajevimaimunodeficijencije kada se daje iskljuivo jedna doza IPV.

Prva revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece godinu dana od zavretkapotpune vakcinacije davanjem jedne doze IPV.

Druga revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se davanjem jedne doze OPV pre upisa uprvi razred osnovne kole.

Trea revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se davanjem jedne doze OPV u zavrnomrazredu osnovne kole, a najkasnije do navrenih 18 godina ivota.

IPV se daje intramuskularno u odgovarajuoj dozi na osnovu saetka karakteristika leka iuputstva za lek, a OPV ukapavanjem dve kapi vakcine u usta.

1.3. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja

lan 20

Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja zapoinje kad dete navri dva mesecaivota i mora se zavriti do navrenih est meseci ivota deteta, a najkasnije do navrenih 12meseci ivota.

Ako se iz bilo kojih razloga vakcinacija iz stava 1. ovog lana ne sprovede u roku ili se nesprovede potpuno, dete e se vakcinisati u periodu i posle navrenih 12 meseci, a najkasnijedo navrenih pet godina ivota deteta.

lan 21


7/24

Potpuna vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se kombinovanomvakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (u daljem tekstu: DTaP vakcinom), u tridoze.

lan 22

Razmak izmeu dve doze DTaP vakcine ne sme biti krai od jednog meseca.

lan 23

Pored optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika - posebne kontraindikacije zavakcinaciju protiv velikog kalja su evolutivna neuroloka oboljenja.

lan 24

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do

navrenih 18 godina ivota.

Dete uzrasta od navrena dva meseca do navrenih pet godina ivota kod kojeg se utvrdipostojanje trajne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kalja, vakcinie sekombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa (u daljem tekstu: DT vakcina), na nainna koji se vakcinie vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kalja.

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa dece od navrenih pet do navrenih sedam godina ivotasprovodi se DT vakcinom.

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa lica starijih od sedam godina sprovodi sekombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa za odrasle (u daljem tekstu: dT vakcina).

lan 25

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se i kod dece od navrenih pet do navrenih 18godina ivota, ako do tada nisu vakcinisana protiv tih bolesti, ili ako nema dokaza da suvakcinisana davanjem tri doze kombinovane vakcine, i to: prva doza dT vakcine daje seodmah, druga doza u razmaku ne kraem od mesec dana od prethodne prve doze vakcine, atrea doza u razmaku ne kraem od est meseci od prethodne druge doze.

Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili samo jednu dozu vakcine koja sadrikomponente protiv difterije i tetanusa, primaju nedostajue doze, do ukupno tri doze i to,drugu dozu odmah; treu dozu u razmaku ne kraem od mesec dana od druge doze.

Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili dve doze vakcine koja sadri komponente protivdifterije i tetanusa primaju nedostajuu treu dozu odmah.

lan 26

Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 18 godina ivota, ako do tadanisu vakcinisana protiv te bolesti, ili ako nema dokaza o vakcinaciji davanjem tri doze

vakcine protiv tetanusa (u daljem tekstu: TT vakcina), i to: prva doza daje se odmah, druga


8/24

doza u razmaku ne kraem od mesec dana, a trea doza u razmaku ne kraem od est meseciod prijema druge doze vakcine.

Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 18 godina ivota, ako sunepotpuno vakcinisana, a primili su jednu ili dve doze vakcine, davanjem nedostajuih doza

do ukupno tri doze.

lan 27

Revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon potpune vakcinacije.

Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se jednom dozom DTaPvakcine kad protekne jedna godina od potpune vakcinacije, a najkasnije do navrenih petgodina ivota deteta.

Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom DT vakcine pre

upisa u prvi razred osnovne kole, odnosno do navrenih sedam godina ivota deteta.

Trea revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom dT vakcine uzavrnom razredu osnovne kole, odnosno do navrenih 18 godina ivota deteta.

Naredne revakcinacije protiv tetanusa sprovode se jednom dozom TT vakcine svakih desetgodina.

Vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kalja daju se intramuskularno u odgovarajuojdozi na osnovu saetka karakteristika leka i uputstva za lek.

Revakcinacija lica iz l. 25. i 26. i lana 42. stav 1. taka 3) sprovodi se godinu dana nakontree doze odgovarajuom vakcinom.

1.4. Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole

lan 28

Vakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se kod dece odnavrenih 12 meseci do navrenih 14 godina ivota jednom dozom kombinovane ive vakcine

protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole (u daljem tekstu: MMR vakcine).

Vakcinacija MMR vakcinom sprovodi se kad dete navri 12 meseci, a mora se sprovestinajkasnije do navrenih 15 meseci ivota.

Vakcinacija protiv malih boginja MMR vakcinom moe se zapoeti kod dece uzrasta od estdo 12 meseci ivota, ukoliko epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove

javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada utvrdi postojanjeepidemioloke indikacije za vakcinaciju. Ponovna vakcinacija ove dece sprovodi se jednomdozom vakcine u uzrastu od navrenih 15 do navrena 24 meseca ivota.

Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) vakcinacija ne sprovede u

predvienom roku iz stava 2. ovog lana, dete e se vakcinisati do navrenih 14 godina ivota.


9/24

Revakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se redovno donavrenih sedam godina ivota, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne kole, jednomdozom MMR vakcine.

Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) revakcinacija ne sprovede u

predvienom roku iz stava 5. ovog lana, dete e se revakcinisati do navrenih 14 godinaivota.

Vakcina se daje duboko supkutano, ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidni mii.

1.5. Aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B

lan 29

Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (udaljem tekstu: HB vakcina) proizvedenom metodom genetskog inenjeringa.

Vakcinacijom se obuhvataju:

1) novoroenad;

2) nevakcinisana deca u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole.

lan 30

Vakcinacija novoroenadi sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine.

Prva doza vakcine, deci koja su roena u porodilitu, daje se u porodilitu u roku do 24 satapo roenju.

Prva doza vakcine deci koja nisu roena u porodilitu mora se dati odmah u nadlenom domuzdravlja.

Druga doza vakcine daje se u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana nakon prve dozeHB vakcine.

Trea doza vakcine daje se u razmaku ne kraem od est meseci nakon prve doze HB vakcine,

odnosno ne kraem od dva meseca nakon davanja druge doze.

Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B mora se zavriti najkasnije do navrenih 12meseci ivota deteta.

Nepotpuno vakcinisana deca nakon 12 meseci ivota primaju nedostajue doze.

lan 31

Novoroenad i odojad dobijaju dozu od 0,5 ml (pedijatrijska doza HB vakcine)intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice (bedra).

lan 32


10/24

Vakcinisanje dece u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole sprovodi sedavanjem tri doze HB vakcine za odrasle (1,0 ml) po emi 0,1. i 6. meseca, koja je

preporuena od strane Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO).

Vakcina se daje duboko intramuskularno u deltoidni mii.

1.6. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B"

lan 33

Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi sekonjugovanom vakcinom protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip "B" (u daljemtekstu: Hib vakcina) kod dece uzrasta od navrenih dva meseca ivota do navrenih petgodina ivota.

Vakcinacija Hib vakcinom sprovodi se od navrena dva meseca do navrenih est meseci

ivota davanjem tri doze vakcine.

Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih est meseci ivota sprovodi sedavanjem dve doze u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana.

Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih 12 meseci ivota, sprovodi sedavanjem jedne doze do navrenih pet godina ivota.

Ukoliko je vakcinacija izvrena sa tri doze pojedinane vakcine protiv oboljenja izazvanihhemofilusom influence tip "B", revakcinacija se ne sprovodi.

Ukoliko je vakcinacija izvrena sa tri doze kombinovane vakcine koja u svom sastavu ima ikomponentu protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip "B", revakcinacija sesprovodi davanjem jedne doze pojedinane vakcine ili kombinovane vakcine.

Revakcinacija se sprovodi nakon godinu dana od kompletno sprovedene vakcinacije, anajkasnije do navrenih pet godina ivota.

Hib vakcina daje se intramuskularno u odgovarajuoj dozi na osnovu saetka karakteristikaleka i uputstva za lek.

2) Obavezna imunizacija lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima

2.1. Aktivna i pasivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B

lan 34

Obavezna vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se kod svihnevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, ukljuujui iuenike i studente zdravstveno-obrazovne struke, koji dolaze u neposredan kontakt sainfektivnim materijalom (krv ili serum).

Pored lica iz stava 1. ove take, vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se,i kod:


11/24

1) hemofiliara;

2) bolesnika na dijalizi;

3) polnih partnera HBsAg pozitivnih lica;

4) tienika ustanova socijalne zatite;

5) intravenskih narkomana;

6) insulin zavisnih bolesnika od eerne bolesti;

7) novoroenadi HBsAg pozitivnih majki.

lan 35

Za vakcinaciju dece mlae od deset godina daje se pedijatrijska doza (0,5 ml), a zavakcinaciju lica starijih od deset godina doza za odrasle (1 ml).

lan 36

Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se sa tri doze intramuskularnimdavanjem HB vakcine po emi: 0,1. i 6. meseca.

Vakcinacija lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom i vakcinacijanovoroenadi HBsAg pozitivnih majki sprovodi se sa etiri doze po emi 0, 1, 2. i 12.meseca.

Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana lica koja su imala akcident sa infektivnimmaterijalom (krv ili serum) i novoroenad HBsAg pozitivnih majki obavezno se zatiuju iintramuskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIG) u koliinikoju preporuuje proizvoa, odmah po akcidentu, odnosno roenju, a najkasnije do 12 satiod momenta akcidenta, odnosno roenja.

HBIG se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u suprotni ekstremitet.

Vakcinacija pacijenata pre stupanja na dijalizu sprovodi se sa etiri doze po emi 0,1, 2.

i 6. meseca davanjem dvostruke doze za odreeni uzrast.

lan 37

Revakcinacija se sprovodi u sluajevima imunodeficijencije i kod bolesnika na dijalizi,jednom dozom HB vakcine, pet godina posle potpune vakcinacije.

2.2. Aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila

lan 38


12/24

Aktivna imunizacija protiv besnila sprovodi se savremenim inaktivisanim vakcinama protivbesnila za humanu upotrebu, proizvedenim na kulturi elija koje preporuuje SZO, sapotencijom od najmanje 2.5 I.J. po pojedinanoj dozi.

Pasivna imunizacija protiv besnila sprovodi se primenom humanog antirabikog

imunoglobulina.

lan 39

Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno izloenainfekciji virusom besnila, i to: laboratorijski radnici koji su neposredno izloeni virusu

besnila, veterinari, veterinarski tehniari, veterinarski higijeniari, zoohigijeniari, lovouvari,umari i preparatori ivotinja, krznari (lica koja odvajaju krzno sa leeva ivotinja i

pripremaju ga za dalju upotrebu) i lica koja profesionalno dolaze u kontakt sa slepimmievima.

Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinane doze vakcineprotiv besnila u deltoidni mii, naizmenino u naspramnu ruku, po emi 0, 7. i 21. dana.

Kontrola imuniteta je obavezna kod preekspoziciono potpuno vakcinisanih u periodu od dvedo etiri nedelje nakon poslednje date doze.

Kod laboratorijskih radnika neposredno izloenih virusu besnila, redovna kontrola imunitetasprovodi se svakih est meseci, a kod ostalih lica profesionalno izloenih virusu besnilasvakih 12 meseci.

Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom (RapidFluorescent Focus Inhibition Test) lice se revakcinie jednom dozom vakcine u deltoidnimii.

Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom nijepotrebna revakcinacija.

lan 40

Postekspoziciona obavezna imunizacija protiv besnila sprovodi se kod:

1) lica koje je ugrizla ili na drugi nain ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaaivotinja;

2) lica koje je ugrizao pas ili maka nepoznatog vlasnika, koji se ne mogu drati poddesetodnevnim veterinarskim nadzorom;

3) lica koje je ugrizao pas ili maka koji u toku deset dana od dana ozlede, pokau znakebesnila, uginu, budu ubijeni ili odlutaju, a besnilo ivotinje se ne moe iskljuitilaboratorijskim pregledom;

4) lice koje se moglo zaraziti virusom besnila preko sluzokoe ili oteene koe.

lan 41


13/24

Imunizacija protiv besnila sprovodi se odmah po utvrivanju indikacije, davanjem petpojedinanih doza vakcine protiv besnila u deltoidni mii a kod male dece u anterolateralnideo natkolenice, intramuskularno, naizmenino u suprotni ekstremitet, po emi: 0, 3, 7, 14. i28. dana.

Istovremeno sa davanjem prve doze vakcine protiv besnila, u svim sluajevima, daje sejednokratno i humani antirabijski imunoglobulin (u daljem tekstu: HRIG) u dozi od 20 I.J. nakilogram telesne mase.

HRIG se infiltruje u ranu i oko rane, a ostatak potrebne koliine daje se intramuskularno uglutealnu regiju.

HRIG se aplikuje u svim sluajevima, bez obzira na vreme proteklo od ekspozicije virusubesnila.

Potrebna koliina HRIG-a ne sme da se prekorai.

Ukoliko je postekspoziciona imunizacija zapoeta davanjem samo vakcine, naknadno davanjeHRIG-a se moe primeniti najkasnije do osmog dana od zapoete vakcinacije.

Kontrola imuniteta je obavezna kod postekspoziciono potpuno vakcinisanih lica u periodu oddve do etiri nedelje nakon poslednje date doze, i to:

1) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je besnilo utvreno laboratorijskim pregledom;

2) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je na osnovu anamnestikih podataka iveterinarskog nalaza postavljena sumnja na besnilo;

3) kod lica sa dokazanom imunosupresijom.

Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom, lice serevakcinie jednom dozom vakcine, a lica sa dokazanom imunosupresijom revakciniu seistovremenim davanjem dve doze vakcine protiv besnila, i to u oba deltoidna miia po jednudozu.

Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom nijepotrebna revakcinacija.

Kod lica koja su kompletno vakcinisana protiv besnila primenom savremenih vakcina protivbesnila sa kulture elija, u skladu sa preporukama SZO, nakon ponovno utvrene indikacije izlana 40. ovog pravilnika, sprovodi se vakcinacija davanjem dve pojedinane doze vakcine

protiv besnila u deltoidni mii, po emi 0. i 3. dana, bez davanja HRIG-a.

Kontrola imuniteta kod lica iz stava 10. ovog lana vri se kao i obavezna kontrola imunitetakod postekspoziciono potpuno imunizovanih lica.

Kod lica koja su nekompletno vakcinisana, ili kod kojih ne postoji dokumentacija ovakcinaciji, ili kod kojih postoji dokazana imunosupresija, nakon ponovno utvrene indikacije

iz lana 40. ovog pravilnika, sprovodi se kompletna aktivna i pasivna imunizacija u skladu saovim lanom.


14/24

Istovremeno sa imunizacijom protiv besnila sprovodi se imunizacija protiv tetanusa, u skladusa ovim pravilnikom.

2.3. Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica

lan 42

Imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica sprovodi se vakcinisanjem adsorbovanom TTvakcinom i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIG) na sledei nain:

1) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a odposlednje doze do povrede je prolo manje od deset godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIG;

2) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a odposlednje doze do povrede je prolo vie od deset godina, dobijaju jednu dozu TT vakcine i250 I.J. HTIG, odmah po povreivanju;

3) lica koja nisu vakcinisana, lica koja su nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaze oimunizaciji protiv tetanusa, dobijaju etiri doze: prvu dozu TT vakcine odmah, drugu dozu urazmaku ne kraem od mesec dana, treu dozu est meseci nakon druge doze, a revakcinacijase vri etvrtom dozom, godinu dana nakon tree doze. Ova lica dobijaju i HTIG sa prvomdozom vakcine, odmah po povreivanju.

Vakcine TT i HTIG daju se istovremeno, intramuskularno u suprotni ekstremitet.

3) Aktivna imunizacija po klinikim indikacijama

3.1. Aktivna imunizacija protiv gripa

lan 43

Vakcinacija protiv gripa sprovodi se inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom odcelih virusa ili SPLIT vakcinom koja sadri delove virusa odgovorne za imunitet.

Prema klinikim indikacijama, vakcinacija se sprovodi kod svih lica starijih od est meseci sahroninim poremeajima plunog i kardiovaskularnog sistema i sa metabolikim

poremeajima (ukljuujui eernu bolest), bubrenom disfunkcijom, hemoglobinopatijom,

imunosupresijom i dr.

Prema epidemiolokim indikacijama vakcinacija se sprovodi:

1) kod lica smetenih u gerontolokim centrima i kod lica zaposlenih u gerontolokimcentrima;

2) kod dece, omladine i starih lica smetenih u ustanovama socijalne zatite i kod licazaposlenih u tim ustanovama;

3) kod lica zaposlenih u objektima u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, a naroito u

odeljenjima sa poveanim rizikom, stacionarima za hronino obolela lica i dr;


15/24

4) kod lica zaposlenih u javnim slubama posebno eksponiranih infekciji;

5) kod lica starijih od 65 godina ivota.

lan 44

Za zatitu dece uzrasta od navrenih est meseci do navrenih osam godina ivota koristi seiskljuivo SPLIT vakcina.

Deca koja se prvi put vakciniu dobijaju dve doze vakcine u razmaku od 30 dana, a narednihgodina samo po jednu dozu vakcine.

Deca od navrenih est meseci do navrene tri godine ivota dobijaju 0,25 ml SPLIT vakcine,a deca uzrasta od navrene tri do navrenih osam godina ivota dobijaju dozu za odrasle (0,5ml).

Sva lica starija od osam godina ivota vakciniu se samo jednom dozom celovirusne ili SPLITvakcine (0,5 ml).

Vakcina se daje intramuskularno ili duboko supkutano u deltoidnu regiju.

3.2. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B"

lan 45

Vakcinacija, protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi se Hibvakcinom, prema klinikim indikacijama, kod dece starije od dve godine ivota bez obzira na

prethodni vakcinalni status, u sluajevima:

1) transplantacije organa i tkiva;

2) splenektomije i srpaste anemije;

3) hemioterapije i terapije zraenjem kod malignih tumora;

4) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;

5) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija.

Vakcinacija se sprovodi sa jednom dozom vakcine:

1) u periodu 14 i vie dana pre planirane transplantacije, elektivne splenektomije, terapijezraenjem ili hemioterapije kod malignih tumora;

2) kod asimptomatske HIV infekcije.

Vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine u razmaku ne kraem od mesec dana u sledeimsluajevima:


16/24

1) posle izvrene transplantacije organa i tkiva u toku imunosupresivne terapije, a premasavetu imunologa;

2) kad slezina nije u funkciji ili 14 i vie dana posle izvrene splenektomije;

3) srpaste anemije;

4) u toku hemioterapije ili terapije zraenjem malignih tumora;

5) simptomatske HIV infekcije;

6) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija.

3.3. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije(pneumokokom)

lan 46

Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) vri sekonjugovanom ili polisaharidnom vakcinom po klinikim indikacijama, u sledeimsluajevima:

1) anatomske ili funkcionalne asplenije;

2) srpaste anemije;

3) hronine kardiovaskularne i plune bolesti;

4) eerne bolesti;

5) hroninog oboljenja jetre;

6) hroninog oboljenja bubrega;

7) nefrotskog sindroma;

8) alkoholizma;

9) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;

10) transplantacije organa i tkiva;

11) malignog oboljenja;

12) ugradnje kohlearnog implantata;

13) lica starijih od 65 godina u kolektivnom smetaju;

14) drugih utvrenih imunodeficijencija.


17/24

Vakcinacija se sprovodi od navrena dva meseca do navrenih est meseci ivota davanjem tridoze konjugovane vakcine.

Ukoliko vakcinacija nije zapoeta do navrenih est meseci ivota sprovodi se davanjem dvedoze konjugovane vakcine u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana.

Ukoliko vakcinacija nije zapoeta do navrenih 12 meseci ivota sprovodi se davanjem jednedoze konjugovane vakcine do navrenih pet godina ivota.

Ukoliko vakcinacija nije zapoeta kod dece do navrenih pet godina ivota, kao i kododraslih, sprovodi se davanjem jedne doze polisaharidne vakcine.

lan 47

Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine tri godine nakonvakcinacije kod dece uzrasta do navrenih deset godina, odnosno pet godina nakon

vakcinacije kod dece od navrenih deset godina i odraslih, ukoliko i dalje postoje klinikeindikacije.

lan 48

Konjugovana vakcina daje se intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju ilianterolateralni deo femoralne regije u zavisnosti od uzrasta.

Polisaharidna vakcina daje se intramuskularno ili subkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnuregiju.

3.4. Aktivna imunizacija protiv velikog kalja

lan 49

Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se polisaharidnom vakcinom poklinikim indikacijama kod dece starije od dve godine i kod odraslih.

lan 50

Klinike indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa jesu:

1) anatomska i funkcionalna asplenija (splenektomija, srpasta anemija);

2) imunodeficijencija komplementa (C5-C9).

lan 51

Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine protiv meningokoknogmeningitisa odmah po utvrivanju indikacije.

Revakcinacija se sprovodi u razmaku ne kraem od tri godine od izvrene vakcinacije u

sluaju da indikacije i dalje postoje.


18/24

Revakcinacija polisaharidnom vakcinom moe se sprovoditi i ukoliko je osoba prethodnovakcinisana konjugovanom vakcinom.

Vakcina protiv meningokoknog meningitisa daje se supkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnuregiju.

lan 52

(Brisano)

3.6. Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti

lan 53

Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti koje nisu navedene u l. 12-52. ovog pravilnika,sprovodi se u skladu sa lanom 1. stav 2. ovog pravilnika i u skladu sa preporukama SZO.

4) Aktivna imunizacija putnika u meunarodnom saobraaju

lan 54

Putnici u meunarodnom saobraaju vakciniu se ako putuju u zemlje koje zahtevajuodreenu vakcinaciju i prema epidemiolokim indikacijama, u skladu sa Meunarodnimzdravstvenim pravilnikom protiv sledeih bolesti:

1) ute groznice;

2) meningokoknog meningitisa;

3) trbunog tifusa;

4) kolere;

5) difterije;

6) drugih zaraznih bolesti (akutnog virusnog hepatitisa B, besnilo, tetanus, malih boginja i dr).

IV HEMIOPROFILAKSA ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

1. Hemioprofilaksa tuberkuloze

lan 55

Odluka o hemioprofilaksi tuberkuloze donosi se uz konsultaciju sa lekarompneumoftiziologom.

Hemioprofilaksa tuberkuloze sprovodi se:

1) kod dece iz bliskog kontakta sa obolelim od direktno pozitivne tuberkuloze ili tekih oblikaplune tuberkuloze;


19/24

2) kod HIV pozitivnih osoba i drugih stanja imunosupresije.

Hemioprofilaksa se sprovodi:

1) izonijazidom i rifampicinom u trajanju od tri meseca;

2) samo izonijazidom tokom est meseci;

3) samo izonijazidom tokom 12 meseci kod HIV pozitivnih lica ili lica koja imaju drugastanja imunosupresije prema strategiji direktno opservirane kratkotrajne terapije tuberkuloze(DOTS), u skladu sa preporukama SZO.

2. Hemioprofilaksa malarije

lan 56

Hemioprofilaksa malarije sprovodi se kod lica pre odlaska, za vreme boravka i po povratku izzemlje, odnosno podruja u kojima postoji endemija malarije.

U skladu sa preporukama SZO zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravljaosnovana za teritoriju Republike blagovremeno dostavlja svom zdravstvenim ustanovamakoje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovanim za teritoriju vie optina, odnosno grada zaleenje malarije preporuke za izbor vrste i doziranje lekova za hemioprofilaksu malarije.

3. Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti

lan 57

Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti sprovodi se, po epidemiolokim indikacijama, kodlica izloenih tim zaraznim bolestima, a na osnovu preporuka epidemioloke slubezdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosnograda.

V PRIJAVA NEELJENIH REAKCIJA POSLE IMUNIZACIJE

lan 58

Neeljena reakcija posle imunizacije je medicinski incident koji se dogodio posle izvreneimunizacije i moe se povezati sa primenom imunobiolokog preparata.

Lekar koji utvrdi postojanje neeljene reakcije posle imunizacije svaki pojedinani sluajodmah prijavljuje (telefonom, faksom, elektronskim putem) epidemiolokoj slubizdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovanim za teritoriju vieoptina, odnosno grada, i istovremeno im dostavlja prijavu i na Obrascu br. 3 koji jeodtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Zdravstvena ustanova, iji je lekar utvrdio postojanje neeljene reakcije posle imunizacije,dostavlja prijavu o neeljenom dejstvu i Agenciji u skladu sa zakonom.


20/24

Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vieoptina, odnosno grada kopiju prijave obrasca iz stava 2. ovog lana podnose zdravstvenojustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike.

Epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za

teritoriju vie optina, odnosno grada istrauje prijavljenu neeljenu reakciju ili sumnju naneeljenu reakciju, ukoliko pripada nekoj od sledeih kategorija:

1) apsces na mestu aplikacije (injekcije);

2) limfadenitis posle davanja BCG vakcine;

3) sluaj smrti za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u vezi saimunizacijom;

4) poremeaj zdravstvenog stanja za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u

vezi sa imunizacijom;

5) po zdravlje opasna ili neoekivana neeljena reakcija za koju se smatra u javnosti ili odstrane zdravstvenog radnika da je u vezi sa imunizacijom.

Sve neeljene reakcije iz stava 5. ovog lana moraju se proveriti odmah, a najkasnije 48 satipo prijavi.

Dokumentaciju o sprovedenom istraivanju neeljene reakcije nadlena epidemioloka slubadostavlja Strunom timu iz lana 10. ovog pravilnika.

Struni tam donosi zakljuak o utvrenoj teoj neeljenoj reakciji posle imunizacije pojedinihlica odreenom vakcinom (u daljem tekstu: zakljuak) na Obrascu br. 4 koji je odtampan uzovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Zakljuak Strunog tima dostavlja se nadlenom doktoru medicine koji je prijavio neeljenureakciju posle imunizacije.

Zakljuak Strunog tima zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovaneza teritoriju vie optina, odnosno grada dostavlja se zdravstvenoj ustanovi koja obavlja

poslove javnog zdravlja osnovanoj za teritoriju Republike.

Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavljaizvetaj o istraivanju sluaja neeljene reakcije proizvoau imunobiolokog preparata,odnosno nosiocu dozvole za stavljanje leka u promet u Republici Srbiji i Agenciji, na Obrascu

br. 5 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

VI USLOVI ZA SPROVOENJE IMUNIZACIJE I HEMIOPROFILAKSE PROTIV

ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

lan 59


21/24

Imunizaciju, kao i zatitu lekovima, organizuju i sprovode nadlene zdravstvene ustanove izdravstveni radnici prema utvrenom planu imunizacije, a prema strunom-metodolokomuputstvu u skladu sa Zakonom.

lan 60

Planove imunizacije za narednu godinu zdravstvene ustanove iz lana 59. ovog pravilnikadostavljaju zavodima za javno zdravlje do 15. juna tekue godine, a zdravstvene ustanovekoje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada dostavljajuobjedinjene planove za teritoriju svoje nadlenosti do 1. jula tekue godine, zdravstvenojustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike.

Objedinjeni plan potreba u vakcinama i imunobiolokim preparatima za narednu godinuzdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavljaRepublikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja do 15. jula tekuegodine.

Na osnovu objedinjenog plana vri se centralizovano snabdevanje svih vakcina iimunobiolokih preparata.

Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike, odnosnozdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina,odnosno grada trebuju vakcine kvartalno i distribuiraju ih do zdravstvenih ustanova kojesprovode imunizaciju na teritoriji svoje nadlenosti.

lan 61

Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju izvetavaju epidemioloke slubenadlenih zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vieoptina, odnosno grada o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih

preparata u skladu sa struno-metodolokim uputstvom.

Obraene izvetaje u elektronskom obliku o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina iimunobiolokih preparata, zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju dostavljajuepidemiolokim slubama nadlenih zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnogzdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada kvartalno do 15. dana prvog mesecasledeeg kvartala, a zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju

vie optina, odnosno grada objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcinadostavljaju zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritorijuRepublike kvartalno, do kraja prvog meseca sledeeg kvartala.

Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republikedostavlja objedinjene kvartalne izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina iimunobiolokih preparata Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvuzdravlja.

Godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparatanadlene zdravstvene ustanove dostavljaju nadlenim zavodima za javno zdravlje do 20.

januara naredne godine za prethodnu godinu.


22/24

Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina,odnosno grada objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina dostavljajuzdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovanoj za teritoriju Republikedo 20. februara naredne godine za prethodnu godinu.

Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republikedostavlja godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina i imunibiolokihpreparata svim zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritorijuvie optina, odnosno grada, Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvuzdravlja do 1. aprila naredne godine za prethodnu godinu.

lan 62

Vakcine i drugi imunobioloki preparati moraju se transportovati i uvati do njihove upotrebepod uslovima koje je utvrdio proizvoa, pridravajui se principa hladnog lanca uzobezbeivanje indikatora temperaturnih uslova prilikom njihove isporuke.

Dokaz o adekvatnim uslovima transporta i uvanja vakcine i imunobiolokog preparata jepostojanje overenog zapisa o nadzoru temperature, a u skladu sa struno-metodolokimuputstvom.

lan 63

Za imunizaciju vakcinama koje se daju parenteralno, upotrebljavaju se autodestruktivnipricevi ili pricevi i igle za jednokratnu upotrebu.

lan 64

Pribor koji je upotrebljen u toku imunizacije (brizgalice, igle, vata, prazne boice odimunobiolokog preparata), kao i boice imunobiolokog preparata koje nisu ispranjene, alivie nisu za upotrebu iz bilo kojeg razloga, treba prikupljati u namenske kontejnere u skladusa propisima o bezbednoj imunizacionoj praksi i unititi sa ostalim medicinskim otpadom uskladu sa propisima o bezbednom unitavanju medicinskog otpada.

lan 65

Prilikom sprovoenja imunizacije vakcinama i imunobiolokim preparatima koje se daju

parenteralno mora biti obezbeena antiok terapija (ampule adrenalina, kortizonskogpreparata sa brzim delovanjem i antihistaminskog preparata).

lan 66

Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv akutnog virusnog hepatitisaB, novoroenadi roene u porodilitu, kao i kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki idavanje HBIG, sprovode porodilita.

Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv hepatitisa B,novoroenadi roene van porodilita, sprovode nadlene zdravstvene ustanove.

lan 67


23/24

Nadlene zdravstvene ustanove - porodilita, pri otputanju iz porodilita, dostavljaju podatkeo svakom ivoroenom detetu domu zdravlja na ijoj teritoriji roditelji deteta imaju

prebivalite.

Podaci koji se dostavljaju jesu ime i prezime roditelja, mesto i adresa prebivalita roditelja i

datum o izvrenoj imunizaciji novoroeneta protiv tuberkuloze, kao i datum davanja prvedoze vakcine protiv hepatitisa B, a kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki i datumdavanja HBIG.

lan 68

Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju vode evidenciju u Kartonuimunizacije na Obrascu br. 6 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Ustanove iz stava 1. ovog lana, na osnovu evidencija u Kartonu imunizacije, izdaju i Linikarton o izvrenoj imunizaciji na Obrascu br. 7. koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini

njegov sastavni deo.

lan 69

Radi postizanja potrebnog kolektivnog imuniteta stanovnitva, neophodno je proveritivakcinalni status na sledei nain:

1) prilikom svake posete doktoru medicine;

2) prilikom upisa u sve vrste predkolskih ustanova;

3) prilikom upisa u sve vrste kola, od osnovne kole do visokoobrazovnih ustanova;

4) prilikom prijema u Vojsku;

5) prilikom povrede u smislu l. 38-41. i lana 42. ovog pravilnika;

6) prilikom prijema dece i omladine na bolniko leenje;

7) na zahtev nadlene zdravstvene ustanove i u drugim sluajevima;

8) kod zamene line karte posle 30 godine ivota podnoenjem dokaza o sprovedenojvakcinaciji protiv tetanusa;

9) kod ena generativnog doba (15 do 45 godina) pri poseti ginekolokim slubama proveromvakcinalnog statusa protiv tetanusa;

10) serolokim istraivanjima u populaciji.

Provera vakcinalnog statusa vri se na osnovu uporeenja priloene dokumentacije o svimprethodnim imunizacijama, po osnovu Linog kartona o izvrenim imunizacijama ili izvoda izKartona imunizacije, sa Kalendarom obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta.


24/24

Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta sadri struno preporueni uzrast lica,odnosno vreme kada se daju odgovarajui imunobioloki preparati, tj. kada se vri obaveznaimunizacija lica odreenog uzrasta.

Obrazac br. 8 - Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta odtampan je uz ovaj

pravilnik i ini njegov sastavni deo.

VII ZAVRNA ODREDBA

lan 70

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasnikuRepublike Srbije".

Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o imunizaciji i nainu zatite lekovima

("Sl. glasnik RS", br. 25/2013 i 63/2013)

lan 17

Imunizacija lica kod kojih je zapoeta vakcinacija u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji inainu zatite lekovima ("Slubeni glasnik RS", broj 11/06) do potpune vakcinacije sprovodise prema tom pravilniku.

lan 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasnikuRepublike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2014. godine.

Samostalni lanovi Pravilnika o izmenamaPravilnika o imunizaciji i nainu zatite lekovima

("Sl. glasnik RS", br. 63/2013)

lan 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasnikuRepublike Srbije".

pravilnik o imunizaciji i naČinu zaŠtite lekovima

Documents