prava zaposlenih po osnovu autorskog dela i patenta · strana 1 raa an n atr a atnta 0918 prava...

Strana 1

Prava zaposlenih po osnovu autorskog dela i patenta

09/18

Prava zaposlenihpo osnovu autorskog delai patenta

Uvodne napomene

Savremeno poslovanje više nego ikad podra-zumeva promet roba i usluga koje su predmet zaštite prava intelektualne svojine (izdavaštvo, štampani mediji, grafička industrija, reklamna industrija, muzička industrija, filmska indu-strija, dizajn i moda, radio i televizija, softver i baze podataka, različiti predmeti industrijskog dizajna i sl). Značajan deo autorskih dela na-staje u manjim ili većim privrednim subjekti-ma i to od strane zaposlenih koji imaju vrlo aktivno učešće u kreiranju određenih proi-zvoda ili usluga. Kreativne industrije u svetu stvaraju više od 7% bruto društvenog proizvo-da, sa rastom od 10% godišnje. U razvijenim državama ovo su vodeće industrije sa najve-ćim godišnjim rastom, od 5 do 20%, a prema podacima Privredne komore Srbije, učešće kreativnih industrija u BDP je 3,1 %, što pred-stavlja doprinos približan sektoru finansijskih usluga (3,2%), obrazovanju (3,9%) i proizvod-nji električne energije (3,3 %). Imajući u vidu podatak da oko 4% zaposlenih u Srbiji radi u

Strana 2


09/18

nekoj od ovih industrija, pitanje autorskih pra-va zaposlenih za dela nastala u radnom odnosu se nameće kao izuzetno značajno.

Oblast autorskih prava regulisana je prven-stveno Zakonom o autorskom i srodnim pra-vima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US) koji je u na-čelu usaglašen sa aktuelnim međunarodnim konvencijama i sporazumima. Pored ovog za-kona, oblast intelektualne svojine, pronalazaka i patenata u domaćem zakonodavstvu reguli-šu Zakon o patentima („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011), kao i Zakon o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009 i 10/2013) i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 45/2015). U ovom trenutku, ra-zumno je očekivati da će u doglednoj budućno-sti doći do promena zakonskih okvira za prava intelektualne svojine, imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija u pristupnim pregovo-rima sa Evropskom unijom u junu 2017. go-dine otvorila pregovaračko poglavlje 7 koje se odnosi na reformu zakonodavstva u oblastima intelektualne svojine, autorskih prava, zaštite potrošača, borbe protiv digitalne piraterije i brendiranja.

Strana 3


09/18

Osnovni pojmovi autorskog prava

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravi-ma, autorsko delo je originalna duhovna tvo-revina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Dakle, ključna odlika autorskog dela je da je ono originalno, odnosno da predstavlja duhovnu tvorevinu lica koje se predstavlja kao njen autor. Pritom, upotrebna ili estetska vrednost sačinjenog au-torskog dela nisu ni od kakvog uticaja na ste-pen zaštite koje to delo uživa. Pored ove opšte definicije, Zakon taksativno nabraja kreacije koje se smatraju autorskim delima: pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu), govorna dela (predavanja, be-sede), dramska, dramsko-muzička, koreograf-ska i pantomimska dela, muzička dela, film-ska dela, dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr), dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog obliko-vanja, kartografska dela, planovi, skice, make-te i fotografije, kao i pozorišna režija.

Treba napomenuti da autorsko delo ne mora biti dovršeno da bi se smatralo autorskim de-

Strana 4


09/18

lom. Isto tako, sve prerade autorskog dela u kome su prepoznatljivi karakteristični elemen-ti izvornog dela, takođe se smatraju autorskim delom. Autorskim delom smatra se i zbirka koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava navedene uslove (enciklope-dija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzič-ka zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba, zbirka narodnih književnih i umetnič-kih tvorevina, zbirka dokumenata, sudskih od-luka i slične građe), a u tom smislu se zbirkom smatra i baza podataka, bez obzira da li je u mašinski čitljivoj ili drugoj formi.

Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno jav-nosti, odnosno učinjeno dostupnim većem bro-ju lica koja nisu međusobno povezana rodbin-skim ili drugim ličnim vezama, i to od strane samog autora ili lica koje je on ovlastio.

Zakon o autorskim i srodnim pravima ekspli-citno navodi da je autor fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Autorom se smatra lice čiji su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavlji-vanja dela. Koautor je fizičko lice koje je za-jedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo. Koautori su nosioci zajedničkog

Strana 5


09/18

autorskog prava, a za ostvarivanje i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koau-tora.

Izuzetno, zakon navodi da se pravno ili fizič-ko lice čiji je naziv, odnosno ime na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra pro-izvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije. Dakle, autor prvenstveno može biti fizičko lice, i to jedno ili više njih, dok pravna lica mogu biti samo nosioci određenih autorskih prava.

Autor je nosilac autorskog prava od trenut-ka nastanka autorskog dela. Korpus autorskih prava obuhvata moralna prava i imovinska prava koja autor uživa od trenutka nastanka autorskog dela.

Moralna prava autora štite dostojanstvo au-torskog dela i njegovo “pripadanje” autoru (pravo paterniteta), i podrazumevaju:

- Pravo autora da bude naznačen kao autor, i to imenom, pseudonimom ili znakom;

- Pravo autora da odredi način na koji će delo biti objavljeno;

Strana 6


09/18

- Pravo autora na zaštitu integriteta dela, koje podrazumeva pravo da se protivi iz-meni dela, pravo da se suprotstavlja sa-opštavanju svog dela u izmenjenoj formi, odnosno da daje saglasnost za preradu svog autorskog dela;

- Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju autorskog dela;

Imovinska prava autora štite njegove eko-nomske interese vezane za eksploataciju au-torskog dela. Najvažnije pravo predviđeno zakonom jeste pravo na naknadu za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica. Pored ovog prava, imovinska prava autora su, primera radi:

- Pravo na umnožavanje, koje podrazume-va pravo autora da dozvoli ili zabrani be-leženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično;

- Pravo autora da drugome zabrani ili do-zvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela;

- Pravo autora da drugome zabrani ili do-zvoli davanje originala ili umnoženih pri-meraka svog dela u zakup;

- Pravo autora da drugome zabrani ili do-zvoli izvođenje ili emitovanje svoga dela.

Strana 7


09/18

Zakon predviđa i druga, slična ovlašćenja autora, koja mu omogućuju da dozvoli ili ne dozvoli postupanje drugih lica sa njegovim au-torskim delom. Najčešće, ovakva ovlašćenja su stvar dogovora, koji u praksi podrazumeva-ju i davanje određene novčane naknade autoru.

Za pravna lica je na primer važna činjenica to što autor nema isključivo pravo da dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično ako je reč o:

1) građevinski realizovanom delu arhitekture;2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u

vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda (industrijski dizajn);

3) delu koje je nastalo ili je umnoženo radi da-vanja u zakup kao isključivog oblika iskori-šćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.

Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti. Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.

Osnovna razlika između moralnih i imovin-skih prava autora jeste u prenosivosti. Autorom dela se može smatrati samo i isključivo njegov

Strana 8


09/18

tvorac, i on ne može otuđiti prava kojom se ostvaruje moralna komponenta zaštite autor-skog dela. Nasuprot tome, imovinska prava se, načelno govoreći, mogu slobodno prenositi, i to na sledeće načine:

1) nasleđivanjem;2) na osnovu ugovora (autorski ugovor, izda-

vački ugovor, ugovor o narudžbini autor-skog dela itd.)

3) kroz radni odnos, odnosno tokom trajanja radnog odnosa, izvršavajući svoje radne obaveze.

Autorsko delo nastalo u radnom odnosu

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravi-ma, autorsko delo nastalo u radnom odnosu je ono delo koje je autor stvorio tokom traja-nja radnog odnosa, izvršavajući svoje radne obaveze. Na ovom mestu ćemo pojedinačno objasniti svaki od uslova izraženih u iznetoj definiciji, ali i obeležja definisana kroz redov-nu praksu i druge propise.

Radni odnos – Iz postojanja ovog uslova za-ključujemo da autorska dela nastala kroz dru-ge vidove rada (privremeni poslovi, ugovor o delu, dopunski rad, ugovor o stručnom ospo-

Strana 9


09/18

sobljavanju) ne potpadaju pod ovaj svojevrsni pravni režim. Za postojanje autorskog dela u radnom odnosu, irelevantno je da li je radni odnos uspostavljen na određeno ili neodređe-no vreme. Važno je, međutim, da autorsko delo nastane u toku trajanja radnog odnosa. Kako autorsko delo ne mora da bude završeno da bi uživalo pravnu zaštitu, to znači da bi hipote-tički moglo da dođe do situacije da autorsko delo bude započeto tokom trajanja radnog od-nosa, ali ne bude dovršeno od strane istog za-poslenog. U takvom slučaju, bivši zaposleni bi mogao ostvarivati autorska prava koja mu po zakonu pripadaju.

Izvršavanje radnih obaveza podrazumeva da je delo nastalo radi ostvarivanja poslovnih ci-ljeva poslodavca koji su poznati zaposlenom. Da bi se smatralo stvorenim u radnom odno-su, autorsko delo mora biti sačinjeno u okviru redovnih radnih zadataka zaposlenog ili po posebnom nalogu poslodavca, odnosno pret-postavljenog. Pritom, irelevantno je da li je autorsko delo nastalo u toku radnog vremena i na redovnom radnom mestu na kojem zaposle-ni obavlja svoje poslove. Autorskim delom iz radnog odnosa smatraće se i ono delo koje je nastalo, primera radi, tokom pauze za ručak ili tokom prekovremenog rada, bio on plaćen ili

Strana 10


09/18

ne. Takođe, i delo koje je zaposleni stvorio van prostorija poslodavca smatraće se autorskim delom iz radnog odnosa, naravno uz uslov da stvaranje tog dela predstavlja ispunjavanje radnih obaveza.

Odsustvo ovog uslova znači da autorsko delo koje nije nastalo u okviru radnih obaveza zapo-slenog ne predstavlja autorsko delo iz radnog odnosa. Tako, primera radi, stihovi ili notni za-pis koje radnik u prehrambenoj industriji stavi na papir tokom radnog vremena ne predstav-ljaju autorsko delo iz radnog odnosa. To znači da poslodavac nema ni moralna ni imovinska prava na tako nastalom autorskom delu. Dok su stvari prilično jasne u primeru poput pret-hodnog, u praksi mogu biti sporni slučajevi u kojima je zaposleni stvorio autorsko delo van svojih radnih obaveza, ali koje je usko vezano za poslodavčevu delatnost.

Primer 1: Pravnica u modnoj kući za vreme radnog vremena sačini skice kišnih mantila. Kako u redovne radne obaveze diplomirane pravnice ne spada kreiranje novih modela, ja-sno je da zakonski uslov nije ispunjen, te da su skicirani modeli autorsko delo na kojem ona ima isključiva prava.

Strana 11


09/18

Primer 2: Grafički dizajner samoinicijativno u toku radnog vremena izradi plakate za jednog od poslodavčevih klijenata. Ovo bi bio granič-ni slučaj. Izrada plakata predstavlja redovnu radnu obavezu grafičkog dizajnera, ali činje-nica da je plakat izrađen svojevoljno pravi distancu od zakonske definicije autorskog dela iz radnog odnosa.

Osnovni uslov za postojanje autorskog dela iz radnog odnosa jeste da njegovo kreiranje spa-da u radne obaveze zaposlenog. Imajući to u vidu, kao najpovoljnije rešenje za poslodav-ca se može uzeti u obzir i široko postavljanje radnih obaveza u ugovoru o radu. Ukoliko bi se kao radna obaveza zaposlenog na određeni način ugovorilo i aktivno, odnosno samoin-cijativno angažovanje na izradi novih grafič-kih rešenja, taj okvir bi obuhvatio i slučajeve slične našem primeru. Time bi poslodavac za-štitio svoje interese. Naravno, potrebno je da formulacija takve obaveze terminološki, ali i suštinski, bude unutar zakonskih okvira, kako bi se izbegla eventualna ništavost. Generalne formulacije radnih obaveza prema već ustalje-noj sudskoj praksi ostaju bez pravnog dejstva.

Strana 12


09/18

Prava na autorskom delu iz radnog odnosa

Poslodavac je ovlašćen da autorsko delo na-stalo u radnom odnosu objavi, i nosilac je is-ključivih imovinskih prava na njegovo isko-rišćavanja u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela, ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukči-je određeno. Poslodavac je dužan da prilikom objavljivanja dela naznači ime, pseudonim ili znak zaposlenog koji je autor tog dela.

Zaposlenom pripadaju preostala moralna pra-va na autorskom delu, a posle isteka petogodiš-njeg roka, stiče i sva imovinska prava koja su do tada pripadala poslodavcu.

Izuzetak od ovakvog pravnog režima predstav-ljaju računarski programi kao autorska dela. Na računarskim programima poslodavac sti-če vremenski neograničena imovinska prava, koja ne prelaze na zaposlenog, ukoliko nešto drugo nije ugovoreno.

Iako pravo objavljivanja načelno pripada po-slodavcu, zaposleni je zakonom ovlašćen da u svojim sabranim delima objavi autorsko delo nastalo u radnom odnosu, i to bez dozvole ili saglasnosti poslodavca.

Strana 13


09/18

Zakon eksplicitno predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu od poslodavca, zavisno od efekata iskorišćavanja autorskog dela. Visina naknade, odnosno kriterijumi za naknadu se definišu ugovorom o radu, odnosno opštim pravnim aktom poslodavca. Modaliteti nakna-de su u praksi različiti. Zavisno od potreba, na-knada može biti predviđena kao jednokratna, kao procenat od plasmana autorskog dela na tr-žištu, kao procenat od efekata koje je autorsko delo stvoreno u radnom odnosu imalo na opšte poslovanje poslodavca ili kao uvećanje zarade.

Međutim, ostvarivanje prava na naknadu je dispozitivnog karaktera. Zaposlenom je zako-nom omogućeno da zahteva isplatu naknade, ali u praksi do toga ne mora da dođe. Štaviše, upravo u kreativnim industrijama se kreiranje autorskih dela i shvata kao osnovni radni zada-tak zaposlenog, kroz čije ostvarivanje i ostva-ruje zaradu. Štaviše, i same odredbe koje se tiču trajanja prava poslodavca na ekonomsko iskorišćavanje dela su dispozitivnog karaktera. Zakon daje ovlašćenje poslodavcu, odnosno zaposlenom, da opštim aktom, odnosno ugo-vorom o radu na drugačiji urede trajanje eko-nomskog iskorišćavanja autorskog dela. Tako, petogodišnji rok se može produžiti, što bi bilo u interesu poslodavca, ili skratiti, što bi išlo u korist zaposlenog.

Strana 14


09/18

Mogući su i drugi načini regulisanja prava na ekonomsko iskorišćavanje autorskog dela. U zavisnosti od poslodavčeve delatnosti, iskori-šćavanje autorskog dela stvorenog od strane zaposlenog može nakon isteka roka iskorišća-vanja biti isplativo, ali to ne mora biti slučaj, a naročito je teško tako nešto predvideti u savre-menim dinamičnim i promenljivim tržišnim uslovima.

Tako, moguće je sa zaposlenim ugovoriti pra-vo prioritetnog sticanja u korist poslodavca. Tako, nakon isteka zakonskog ili ugovorenog roka, zaposleni bi, pre nego što eventualno prenese imovinska prava na treće lice, bio du-žan da poslodavcu ponudi da ta prava otkupi pod istovetnim uslovima kao treće lice koje figurira kao potencijali sticalac. Kako posle isteka roka imovinska prava prelaze na zapo-slenog bez obzira na postojanje radnog odno-sa, preporučljivo je da se pravo preče ponude ustanovi kroz poseban ugovor sa zaposlenim.

Treba napomenuti i da je redovan slučaj da dva ili više zaposlenih udruže svoje kreativne sna-ge i zajednički stvore autorsko delo (koautor-stvo). U okvirima režima autorskih dela iz rad-nih odnosa, ti zaposleni su nosioci zajedničkih moralnih autorskih prava na koautorskom delu, ako svoj odnos nisu drugačije uredili.

Strana 15


09/18

Pravna zaštita pronalazaka i pojamnpatenta

Pravna zaštita pronalazaka u RS uređena je prvenstveno Zakonom o patentima, po kojem se svaki pronalazak štiti ili patentom ili malim patentom.

Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili njegov nasled-nik ili u slučajevima predviđenim zakonom, poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajed-ničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Kada više lica podnese prijavu za zaštitu zajedničkog pronalaska smatra se, ako nije između njih drugačije određeno, da su nji-hovi idealni delovi jednaki. Na sva međusobno sporna pitanja između nosilaca prava na istom pronalasku primenjuju se odgovarajuće odred-be zakona kojim se uređuju svojinskopravni i obligacioni odnosi.

Pronalazač ima pravo da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za zaštitu pronalaska, spisi-ma, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku, odnosno ima odgova-rajuća moralna prava. Isto tako, pronalazač ima pravo da uživa ekonomske koristi od svog

Strana 16


09/18

prijavljenog pronalaska, odnosno od pronala-ska zaštićenog patentom ili malim patentom, odnosno ima odgovarajuća imovinska prava. Prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se zakonom, op-štim aktima i ugovorom između poslodavca i zaposlenog ili njihovih predstavnika.

Patent je pravo koje se priznaje za pronala-zak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Predmet pronalaska koji se štiti pa-tentom može biti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka. Već na ovom mestu možemo primetiti bitne razlike u odnosu na autorsko delo – kod patenta se traži izvesna “vrednost” pronalaska koja se ogleda u inven-tivnom nivou i industrijskoj primenljivosti. Takođe, za razliku od autorskog dela koje uživa zaštitu već samim svojim nastankom, patentna zaštita se stiče od dana podnošenja odgovarajuće prijave nadležnom organu i traje 20 godina.

Ako dva ili više lica stvore pronalazak nezavi-sno jedno od drugog, pravo na zaštitu pronala-ska pripada onom licu čiji je datum podnošenja

Strana 17


09/18

prijave patenta najraniji. Važno je napomenu-ti da prijavu nadležnom organu može izvršiti kako fizičko lice, tako i pravno lice, koje je u skladu sa zakonom koji se primenjuje, u regi-stru nadležnog organa prikazano kao lice koje je podnelo prijavu patenta ili prijavu malog pa-tenta. U Srbiji, za poslove registracije i objave patenata je nadležan Zavod za intelektualnu svojinu.

Pored patenta, drugi vid zaštite pronalaska je mali patent, kojim se može zaštititi samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih de-lova. Mali patent traje 10 godina računajući od datuma podnošenja prijave.

Prava nosioca patenta se, prirodno, sastoje samo od ovlašćenja čije vršenje ima za cilj ekonomsku eksploataciju patenta. Tako, no-silac patenta ima pravo da koristi zaštićeni pronalazak u proizvodnji, da stavlja u promet predmete izrađene prema zaštićenom prona-lasku, kao i da raspolaže patentom, odnosno malim patentom.

Radi ostvarivanja patentne zaštite, nosilac pa-tenta ima na raspolaganju niz ovlašćenja prema

Strana 18


09/18

trećim licima koja nemaju njegovu saglasnost za bilo koji vid upotrebe pronalaska zaštićenog patentom. Tako, nosilac patenta može zabraniti trećim licima da nude ili stavljaju u promet za-štićeni postupak, kao i proizvod izrađen prema zaštićenom postupku, da nude bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za kori-šćenje tog pronalaska itd.

Prava na pronalazak iz radnog odnosa

Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se:

1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavaju-ći svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene poslove u vezi sa naučno-tehnič-kim istraživanjem i razvojem, kao i prona-lazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog sa poslo-davcem;

2) pronalazak koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalno-tehničkih sredstava, informaci-ja i drugih uslova koje je obezbedio poslo-davac;

3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog od-nosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, bio pronalazak u okviru prethodno datih definicija.

Strana 19


09/18

Ovakva definicija je mnogo preciznija u po-ređenju sa zakonskom definicijom autorskog dela iz radnog odnosa. Okvir radnih zadataka u kojima može nastati pronalazak iz radnog odnosa je definisan na precizan način. Može se primetiti i da se ovom definicijom na ne-sumnjiv način proširuje pojam pronalaska iz radnog odnosa, što je i logično, s obzirom da je kod ove vrste kreacija interes poslodavca za njihovo ekonomsko iskorišćavanje dosta izra-ženiji, naročito u proizvodnim delatnostima, u koje su prethodno uložena novčana sredstva u materijale, sredstva za rad, obrazovanje i obu-ku zaposlenih itd.

Pravo na zaštitu pronalaska iz radnog od-nosa ima poslodavac, ako ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređe-no. Ako je pronalazak iz radnog odnosa zašti-ćen na ime poslodavca, pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata eko-nomskog iskorišćavanja pronalaska. Moralna prava pronalazača su dosta uža u odnosu na moralna autorska prava. Podrazumevaju pravo pronalazača da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za zaštitu pronalaska, u spisima, re-gistrima, ispravama i publikacijama o prona-lasku.

Strana 20


09/18

Korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade. Pored naknade za ekonomsko iskorišćavanje, pronalazaču pripada pravo na naknadu i u slu-čaju kada poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskorišćavanje zaštićenog pronala-ska na treće lice.

Kada je pitanju pronalazak koji stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca, ali van okvira re-dovnih ili posebno naloženih radnih obaveza, pravo na zaštitu pripada samom zaposlenom. Međutim, i u tom slučaju poslodavac ima pra-vo ekonomskog iskorišćavanja pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu u skla-du sa ugovorom koji zaključe povodom kon-kretnog pronalaska.

Takođe, ukoliko bi takav pronalazak u sebi sadržao izraženu poslovnu tajnu poslodavca, poslodavac je ovlašćen da spreči objavljivanje takvog pronalaska.

Naknada zaposlenom (pronalazaču) utvrđuje se ugovorom o radu, opštim aktom poslodav-ca, ali i posebnim ugovorom koji poslodavac i zaposleni zaključe povodom posebnog prona-laska. Osnovni kriterijum za utvrđivanje visine naknade je stepen povećanja dobiti ili stvaranje

Strana 21


09/18

uštede za poslodavca. Zakon izričito predviđa da se zaposleni ne može unapred odreći prava na naknadu, što znači da bi takva odredba bila podložna ništavosti.

Utvrđivanje statusa pronalaska iz radnog odnosa

Zakon predviđa obavezu zaposlenog da odmah nakon pronalaska o tome obavesti poslodavca, izveštajem o pronalasku. Zakon ne predviđa sankciju za pronalazača koji ne obavesti po-slodavca o pronalasku. Može se na ovom me-stu primetiti da redovan tok stvari, pa samim tim i ovakvo zakonsko rešenje, otvara prostor za zloupotrebe i izbegavanje “podele” prona-lazačkih prava sa poslodavcem. Hipotetički govoreći, ako bi pronalazač zadržao za sebe informaciju o pronalasku, morao bi prvo da ra-skine radni odnos sa poslodavcem, pa da tek u roku od godinu dana nakon prestanka radnog odnosa ostvari zaštitu pronalaska u svoje ime, bez učešća poslodavca.

Obaveštavanje o pronalasku obavlja se kroz dostavljanje Izveštaja o pronalasku koji mora biti u skladu sa Pravilnikom o sadržini javnih registara, potvrda prijava i zahteva u postupku zaštite pronalazaka, kao i vrstama podataka,

Strana 22


09/18

načinu podnošenja prijave i objavljivanja pro-nalazaka. Ovaj podzakonski akt je donet od strane Zavoda za intelektualnu svojinu.

Po prijemu urednog izveštaja, poslodavac ima rok od 2 meseca da obavesti pronalazača da li smatra da je predmetni pronalazak stvoren u radnom odnosu, kao i da li će podneti prijavu za zaštitu patentom, odnosno malim patentom.

Ako poslodavac obavesti zaposlenog,da će podneti prijavu, dužan je da prijavu podnese u roku od šest meseci od dana kada je zaposleni primio takvo obaveštenje. Takođe, poslodavac je dužan i da pre podnošenja prijave upozna pronalazača sa sadržinom prijave, a u toku po-stupka po prijavi i sa svim aktima nadležnog organa i sadržinom svih podnesaka pre njiho-vog podnošenja nadležnom organu. Sa druge strane, pronalazač je dužan da poslodavcu pru-ži sve informacije neophodne u postupku zašti-te pronalaska.

Ukoliko poslodavac ne želi da podnese prija-vu, a smatra da pronalaskom nisu obuhvaćene njegove poslovne tajne, pronalazač je ovlašćen da podnese prijavu radi zaštite u svoje ime. Ukoliko smatra da je pronalaskom obuhvaćena neka od njegovih proizvodnih tajni, posloda-vac je dužan da u istom roku o tome obavesti

Strana 23


09/18

pronalazača. Time pronalazač gubi pravo na zaštitu, ali stiče pravo na naknadu od poslo-davca. Pronalazač nije ovlašćen da podnese prijavu pre nego što bude obavešten o nameri poslodavca. U slučaju da bilo koja strana odu-stane od podnete prijave, dužna je da o tome obavesti drugu stranu i na nju prenese prava iz prijave. Poslodavac je dužan da se u roku od šest meseci od dana prijema urednog izveštaja o pronalasku izjasni da li je zainteresovan da od pronalazača pribavi isključivu licencu. Do isteka tog roka pronalazač nema pravo da na treće lice prenese pravo na pronalazak ili da ustupi licencu za iskorišćavanje pronalaska.

Poslodavac i pronalazač dužni su da čuvaju tajnost pronalaska stvorenog u radnom odnosu dok prijava patenta ili priznat mali patent ne budu objavljeni ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javnosti. Ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, obaveza zaposlenog da čuva tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog po-slodavca.

Pravna zaštita industrijskog dizajna

Kod sticanja i zaštite prava u oblasti industrij-skog dizajna, odnosno spoljašnjeg izgleda in-dustrijskog ili zanatskog proizvoda važi Zakon

Strana 24


09/18

o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Pod spoljašnjim izgledom proizvoda podrazu-meva se ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrošača ili kori-snika. Industrijski dizajn se može zaštititi na osnovu ovog zakona samo ako je nov i ako ima individualni karakter.

Pravo na zaštitu industrijskog dizajna pri-pada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, u slučajevima predviđe-nim zakonom. Nosilac prava na industrijski dizajn ima isključivo pravo da koristi zaštićen industrijski dizajn i da to pravo uskrati svakom trećem licu. Autor industrijskog dizajna ima moralna i imovinska prava, kao što je to slučaj sa autorskim pravima.

Prenos prava na industrijski dizajn, odnosno prava iz prijave može biti posledica ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca pra-va na industrijski dizajn, odnosno podnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke. Pre-nos prava se može obaviti ugovorom o prenosu prava i ugovorom o licenci, a na sva pitanja koja se odnose na ustupanje prava koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Strana 25


09/18

Pravo na industrijski dizajn stiče se upisom u registar industrijskog dizajna i traje 5 godina od datuma podnošenja prijave nadležnom or-ganu. Uz podnošenje zahteva i plaćanje odgo-varajuće propisane takse zaštita se može pro-dužavati za periode od po 5 godina, a najduže do 25 godina računajući od datuma podnošenja prijave.

Ono što je najvažnije za poslodavce jeste da se na pravnu zaštitu industrijskog dizaj-na stvorenog u radnom odnosu primenjuju odredbe već pomenutog Zakona o patentima.

prava zaposlenih po osnovu autorskog dela i patenta · strana 1 raa an n atr a atnta 0918 prava...

Documents