Radoslav Zlatan Dori}

POZORI[TE UPALANCI

ILITI

MAJMUN I TRAGI^AR

228 Radoslav Zlatan Dori}

RADOSLAV ZLATAN DORI] ro|en je 1. marta 1940. godine u Ba-~kom gradi{tu, u Vojvodini. Gimnaziju zavr{io u Be~eju. Akademiju zapozori{te, film i RTV u Beogradu, odsek re`ije, u klasi profesora DrHuga Klajna, zavr{io 1964.

Kao stalni rediteq ‘iveo i radio u pozori{tima u Ni{u, Mostaru,Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu – RTS-u. Trajnije bio vezan za pozori{teu Somboru i Novosadsko ma|arsko pozori{te – Ujvideki Színház.

Re`irao vi{e od 130 predstava u gotovo svim pozori{tima {irombiv{e i sada{we Jugoslavije.

Radi stalno na radiju, a povremeno na TV i filmu. Trenutno je stalnirediteq Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Napisao veliki broj radio drama, ne{to mawe TV scenarija i vi{escenskih adaptacija kwi`evnih dela.

Na anonimnim konkursima Udru`ewa dramskih pisaca Srbije, ~etiriputa je dobio nagradu “Branislav Nu{i}”, {to za dramu, {to za komediju:1989-90. – Kad bio Sombor bio Holivud, 1990-91. – Neki Sterija pi{eRodoqupce, 1995-96. – Gorko putovawe u ni{ta, 1996-97. – Jelena An`uj-ska. Za komediju Novi ‘ivot gospodina Molijera dobio nagradu ,,MijaAleksi}’’ 1998. (konkurs festivala Dani komedije u Jagodini). Dobitnikje nagrade ,,Laza Kosti}’’ za dramsko stvarala{tvo za 1998. godinu.

Komadi su mu izvo|eni u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu,u Narodnom pozori{tu u Beogradu, Somboru, Ni{u, Zaje~aru, Kikindi...Komade objavqivao u ~asopisima ,,Scena’’ i ,,Teatron’’, u izdawu Beo-gradske ,,Prosvete’’ iza{la mu je kwiga drama pod nazivom Vojvo|anskadramska trilogija 1997. godine.

Komad Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar, napisan je zaNarodno pozori{te ,,Bora Stankovi}’’ u Vrawu.

LICA

JEROTIJE PAVLOVI], upraviteq Putuju}eg pozori{ta,kasnije policijski pisar;

GAVRILO MIHAJLOVI], glumac, srpski tragi~ar;

VERKA, Ciganka, slu{kiwa u kafani “Ora~”;

KIR MINTA, Cincarin, vlasnik kafane “Ora~”;

REZIKA, wegova tajanstvena `ena, biv{a cirkusantkiwa;

BORA STANKOVI], maturant, budu}i slavni pisac;

RADOJE DOMANOVI], mladi profesor, novinar i ve} satiri~ar;

RAHELA ARITONOVI], biv{a slavna glumica;

^APQA, stolarski kalfa;

BANGEJA, molerski kalfa;

POBRATIM^E, berberski kalfa;

MICA NA^ELNIKOVICA, `ena sreskog na~elnika;

VUKA HAYI MARKOVA, udovica, pisac jednog romanti~nog romana;

JOVA “ZAVESA”, biv{i u~iteq, lud za pozori{tem...

MAJMUN, obi~an, komada jedan

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 229

Radoslav Zlatan DORI]

POZORI[TE U PALANCIILITI

MAJMUN I TRAGI^AR

Komad se, mo`da, doga|a u Vrawu... Pirotu... Leskovcu...

Ili u nekom sli~nom gradu... Ko bi to sad, posle toliko godinaod doga|aja koji se verovatno zbio, mogao sa sigurno{}u da tvrdi?A nije ni va`no.

Pripovetka Radoja Domanovi}a Pozori{te u palanci, bila jemoja polazna, inicijalna ta~ka za pisawe ove igre pozori{ne.

U nekom dalekom planu, imao sam na umu i Putuju}e dru{tvoStevana Sremca.

Naravno da sam i jednu i drugu pri~u napustio, da bih stvoriosvoju, ali, uprkos tome, ja im dugujem osnovnu inspiraciju.

Obe pripovetke, iako od razli~itih autora, kao da su o istomdoga|aju...

Preuzeo sam iz wih poneko ime i, mo`da, nekoliko re~enica.

Sve ostalo pripada samo ovom komadu.AUTOR

SCENA

Sve se doga|a u jednom scenskom prostoru, u kafani “Ora~”, unekoj srbijanskoj palanci – krajem pro{log veka – ili na samompo~etku ovog, dvadesetog.

Drveni, olajisani patos.

Firma.

Veliki prozor prema ulici

[ank od grubog drveta, iza wega {uber i jedna vrata kojakoriste, uglavnom, vlasnici kafane. Levo su ulazna vrata, premaulici; kombinacija daske i mutnog stakla.

Desno je pregradni zid i jedna vrata iza wega. To je ulaz u pro-storiju varo{ke ~itaonice – pa tako i pi{e.

Pe} “bubwara” u uglu.

Samo jedan sto sa tri stolice.

A na sredini kafane, malo ukoso, ne{to kao pozornica –nekoliko dasaka na kozli}ima, zavese od ku}nih }ilima, ne{torazbacane pozori{ne rekvizite i nekoliko kofera sa kostimima.

Stepenice sa strane i od pozadi.

Sve je osvetqeno trima velikim gasnim lampama.

230 Radoslav Zlatan Dori}

KOSTIM

Kostim je gra|anski.

Samo tamo gde je to vrlo opravdano, pojavi}e se i poneki fol-klorni elemenat, no{wa.

Sam po~etak dvadesetog veka – ili kraj devetnaestog.

Jesen je, kasna...

Va`no bi bilo posti}i patinu prohujalog vremena, onu kojuosetimo kada gledamo stare fotografije u sepiji. Ako se pri~adoga|a u Vrawu, a mogu}e je, onda bi nam fotografije Milana V.Bunu{evca mogle biti od dragocene pomo}i!

Samo se ono {to pripada “pozori{tu u pozori{tu” razlikuje iname}e jarkim bojama.

MUZIKA

U muzici treba da bude mnogo vi{e folklora nego u ostalimelementima predstave.

Mali ciganski sastav, mo`da trio, ili kvartet, ~inio biosnovu zvuka, muziku na sceni i van we, ako za to bude mogu}nosti.

Bilo bi dobro da se neki od najprepoznatqivijih srbijanskihmotiva varira i ponavqa kad god je to mogu}e.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 231

PRVA SLIKA

PROPAST SRPSKOG POZORI[TA

Po celoj kafani, naro~ito na malenoj pozornici, razbacana je pozo-ri{na rekvizita: perike, kostimi, {titovi, ~izme, kalpaci...Nekoliko otvorenih kofera u koje }e glumci pakovati svoju opremu, ilita~nije – ono {to je od we ostalo.Glumac Gavrilo stoji na sredini pozornice, u pateti~noj pozi i vi~ekoliko god je u snazi, a dole je, sad ve} biv{i, upravnik Putuju}egpozori{ta, Jerotije. U pozadini, upla{ena Cigan~ica Verka, slu{kiwau kafani.

GLUMAC: (Urla)Ne dam! Ne dam pozori{te srpsko! Ja sam, bre, tragi~arsrpski. Tragi~ar! Ne dam, gospodine upravitequ!

JEROTIJE: (Mirno)Ti{e! Razbudi}ete celu ovu uspavanu i jebenu palanku.

GLUMAC: I treba da je razbudim! Treba celo Srpstvo da pro-budim! Jer, ja sam tragi~ar srpski!

JEROTIJE: Opet vem nije ~itak logi~ki akcenat... [ta vam jeva`nije – srpski ili tragi~ar?!

GLUMAC: Jebe se meni za va{ logi~ni akcenat! Ovde je propastpozori{ta srpskog predmet radwe, a vi se zevze~ite k’oda je neka komendija, ili ne daj Bo`e – bofviq! Ne dampozori{te srpsko!

JEROTIJE: Pa, ne dajte! Ko vam brani? Ali, zar se morate takodr`ati kao da vas, da izvinete, {troje?

GLUMAC: Moram!(Pateti~no)“Jer bol je veliki mojTi to ne pojmi{, joj!O izdajni~e mrski, kleti!Ra|e }u mla|an umretiZa srpstvo na{e, za na{u slavu,Teatar nedam, dajem glavu!

232 Radoslav Zlatan Dori}

VERKA: (Upla{ena)Nemo’ da umre{, `iv ti ja. Meko srce imam, }e seraspla~em...(Odma zapla~e)

JEROTIJE: Eto ti ga na! Pa, vi ste stvarno... Ne Tragi~ar, negoTragi~an slu~aj! Zato u mojoj putuju}oj trupi i nistemogli dobiti boqe role. Dogurali ste najdaqe doglasnika, dva vrana gavrana ili tre}eg turskog ratnika.

GLUMAC: (Opet vi~e)Ja molim da me ne vre|ate! Jo{ }e srpsko glumi{te ~utio mom talentu... “Sutra }emo vidjet na Kosovu ko je vera,ko li je nevera...”

JEROTIJE: Opet vi~ete? Koji vam je moj?

GLUMAC: (Sa suzom u oku)Moj talenat... Za srce ste me ujeli! Ali – ~u}e se jo{ oglumcu Gavrilu Mihajlovi}u, jam~im vam za to ja!

Pauza. Glumac se smiruje, skupqa rekvizitu, trpa je u kofere, Verka iJerotije mu, mahinalno, poma`u.

GLUMAC: Kako ste mogli raspustiti pozori{te?(Zamalo da zapla~e)

JEROTIJE: Nisam ga raspustio! Trupa se... posle sino}nog debakla,jednostavno raspala... Svi su pokupili svoje prwe, ba{kao i vi sada... Potrpali kwige i uloge i raspr{ili sekao vrapci, kud koji... A ova palanka, ko za inat, dobila`eleznicu! Nikada se ni jedna trupa nije br`erasturila...

GLUMAC: (Opet vi~e)Vi ste krivi! Vi ste upraviteq! [to ih nistezadr`ali? [to niste... ma, {to niste legli pred loko-motivu?!

JEROTIJE: (Tu`no)Kako da ih zadr`im? ^ime? Ostao sam bez prebijenepare... i, nemojte vikati... molim vas... nije ni meni lako.Ali ne derite se, molim vas kao kolegu.

GLUMAC: (Ne obazire se na molbu)Novac! Prokleti novac! A – slava? A na{a misijateatarska i patriotska? “O, bedni du{e, tvoje je imeizdaja”!

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 233

JEROTIJE: (Jetko)Ponekad se pitam – kako biste se vi drali da ste, ne dajBo`e, igrali Milo{a Obili}a ili Knez Lazara, akoovako cepate grlo kao posledwi epizodista?

GLUMAC: (Jetko)Da sam ja, umesto vas, igrao Kneza Lazara – ne bi nana{em Kosovskom boju bilo samo devet gledalaca!(Gorko se nasmeje)

JEROTIJE: (@acne se)Molim, bez neumesnih pore|ewa!(Smiri se)^udo publika nije navalila da vas slu{a kako grak}eteiza scene kao gavran, na Kosovu poqu?

GLUMAC: Kako ste role delili – tako smo i pro{li! Da samizi{ao pred publiku sâm da deklemujem Smrt majkeJugovi}a, ne bi bilo samo devetoro.

JEROTIJE: Ma – ne}e biti! Lud sam bio {to sam vam dozvolio da mise me{ate u repertoar! Jesam li lepo predlo`io daigramo Duplu ta{tu ili Zlu `enu... Jesam li vamali~no ponudio da igrate Pelu, ^izmarevu `enu? Ali –ne! Ho}e oni – Boj na Kosovu. A onda ste vi li~no takvudreku i bunu digli {to sam kanio `ensku ulogu da vamdam, da mi se sve ~ini da je raspad trupe tu i po~eo!

GLUMAC: (Qutito)Molim vas da mi to ne pomiwete, ina~e... Tako mi Bogajedinoga – ne odgovaram za sebe!

JEROTIJE: A, {ta fali `enskim ulogama? Haqina bi vam lepopristajala,(Uzima jednu, meri je prema glumcu)evo, i ova perika... Ve} vas je i tako ~itava trupa zvala –Pelo srce moje, a vi...

GLUMAC: (Gubi kontrolu)Da se niste usudili da mi to pomiwete! Ina~e, ina~e}u... ubi}u vas kao... kao Milo{ Murata!

JEROTIJE: (Poigrava se)U va{em pozivu, dragi moj, igrati `ensku ulogu, ponekadje vrh na{e ve{tine, da ne ka`em umetnosti, Pelo srcemoje...

234 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: (Jurne na wega)Mar{ u tri... Ubi}u te! Ovde mi je ma~ moj srpski,srebrom okovan!(Juri ga po kafani)

VERKA: (Koja je do tog ~asa slagala sitnice u kofer)Lele majke, }e ga utepa! Pomagajte! Gazda, Kir Minto,frau Rezika! Pomagajte, potepa{e se pelivani kako miCigani u malu!

Bunovni, u no}nim ko{uqama, ulete Kir Minta i Rezika. Staju izme|uGlumca i Jerotija.

KIR MINTA: (Malen, mr{av i spr`en stariji gospodin, vi~e)Asasini, asasini! Ne u moja kafana! Na sokak, pa setepajte! Ahara! Ahara!

REZIKA: (Razgoli}ena, rasko{na i privla~na sredove~na dama)Was ist das? Mein Gott, mein Gott, Her Schpilman!

GLUMAC: (Pokazuje ma~)Evo ma~a mog! Sad }e on videti ko je “Pelo srce moje”.

Jurne na Jerotija. Verka i Rezika ci~e, Kir Minta be`i iza {anka, `eneza wim. Glumac jurne na Jerotija sa sabqom u ruci, izgleda kao da }e gazaista probosti, ali se u posledwem trenutku zaustavi.

JEROTIJE: (Mirno)To nije ma~ – to je sabqa! Koliko puta sam vam rekao,kao glumcu, da se sabqa dr`i druga~ije.(Pokazuje mu)Se~e se sabqom, se~e. Bode se ma~em i floretom.

Kir Minta, Rezika i Verka provire ba{ u trenutku kad Jerotije “de-monstrira” udarac. Ponovo ci~e, Kir Minta lupa o posu|e. Vaqdaprivu~eni ovom bukom, u kafanu ulaze mladi Radoje Domanovi} i jo{mla|i, Bora Stankovi}.

DOMANOVI]: [ta se ovde de{ava? Zar Kosovski boj nije zavr{en?

STANKOVI]: (Po{to je osmotrio situaciju)Tepawe, pobratime, eto {to je. Pelivanska posla. Da sipromenimo kafan~e, Radoje?

Kir Minta i `ene provire. Jerotije, u neprilici, spu{ta sabqu.

JEROTIJE: Nije nikakvo tepawe. Dobro ve~e, gospodo. Samo samkolegi... biv{em... pokazivao... In{truirao ga.

STANKOVI]: Vidim, vidim kako gu in{truira{, s’lte da stane mrtvakpa da mu bide jasno

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 235

KIR MINTA: Tepa{e se... O~iju mojih mi gospon Stankovi}u. Iubijali su se. Na mrtvo. Na krv se ubija{e. Sa onaj golemno`! Kla{e se!

VERKA: (Nasmeje se)Ama, nesu gazdo... Sve je tako i kod nas Cigani. ]e setepamo, pa se qubimo... takoj si je to, i kod pelivani.

REZIKA: (U {oku)Oh, Her Profesor Domanovi~, ja fidela krf.

DOMANOVI]: (Osmehne se)De, de, Frau Rezika, kakva krv? Vaqda na{i glumciuve`bavaju neki novi komad, pa su samo malo vi{e unelistrasti. Ali – to je dobro. [ta nam to novo spremate?

JEROTIJE: (Uzdahne)Na`alost... ni{ta. Sa pozori{tem u ovoj varo{i jegotovo. Zauvek. Barem {to se mene ti~e.(Snu`den, polazi ka vratima)

DOMANOVI]: Kako gotovo? Pa koliko sino} smo vas... gledali...

JEROTIJE: (Tu`no)Zapazio sam vas... nije ni bilo te{ko – devet gledalaca!?Raspitao sam se kod Kir Minte, pa otud i znamo ste. Viste pisac i profesor, Radoje Domanovi}, a mladigospodin se zove...

DOMANOVI]: (Prekida, upada)Bora Stankovi}, tako|e pisac... budu}i, dodu{e, ako Bogda. Upamtite to ime, gospodo. On ve} sad pi{e odli~nepri~e, a – ko zna, mo`da }e jednom pisati i zapozori{te...

STANKOVI]: Ne dao Bog! Pa da mi se glumci ovakoj tepaju dok igrajumoj komad?! Nikad. Kir Minto, vino. Za sve! I zapelivane.

GLUMAC: (Gordo)Nisu svi glumci isti. Ima nas ovde i tragi~ara...(Skupqa razbacane stari)

DOMANOVI]: A gde su ostali ~lanovi trupe?

Kir Minta i Rezika donose pi}e, Verka ~isti kafanu.

236 Radoslav Zlatan Dori}

JEROTIJE: (Tu`no)Nema vi{e pozori{ta. Rasturilo se, prepuklo... prepuk-lo mu srce od tuge, od poni`ewa. Glumci su moji otputo-vali, sire. Na sve ~etiri strane sveta. Ostao je samoovaj, a i on boqe da nije, i ostao sam ja... ako sam ostao...(Baca sabqu)

STANKOVI]: [ta se desilo? Zbori!(Seda zainteresovano kraj Domanovi}a)

JEROTIJE: (Pomalo pateti~no)Da... “Re~ dve samo pre no {to odete”... Ovako je bilo iovo se zbilo. Pri~a je kratka.(Svi, ~ak i Verka “upiqe” se u Jerotija, slu{aju gapa`qivo)Imao sam tako divnu trupu... Sjajne glumce, a posebno samvoleo ovog,(Zagrli Glumca)najve}eg tragi~ara srpskog. Putovali smo, igrali, bili uzanosu i imali uspeha. Svugde! Publika nas jepo{tovala, bili smo slavni, sjajni! A, onda smo do{li uovu palanku... Spremili smo na{ najslavniji komad Bojna Kosovu, diku na{u, biser patrioti~ni, {to u svakomsrcu srpskom treptaje budi i iz svakog oka suzu mami,grudi nadima, a moral ~eli~i! Iznajmili smo ovu kafanukod ~estitog Kir Minte, zato {to je on iz zemqe Gr~ke,sunarodnik Evripidov i Sofoklov... I – zakazali smopredstavu. A, u isto vreme, iznajmio je salu u hotelu“Evropa” neki Talijan, cirkusant, neki `ongler, {ta lije, koji je doveo MAJMUNA! Nikakav program – samo oni majmun, koji ska~e, ~e{e se, smeje i pokazuje dupe. Takoje, onda, na na{em Boju na Kosovu bilo vas devetoro,zajedno sa Kir Mintom, Rezikom i Verkom, a u “Evropi”se skrkala cela varo{, nije se moglo u}i u salu, iako subileti bili skupqi od na{ih... I dok smo mi ovde(Pewe se na pozornicu zajedno sa Glumcem)krst ~asni branili, krvarili, dok je ginuo Lazar i svagospoda srpska, ova varo{ je gledala – majmuna. Na{ Bojna Kosovu... pora`en je i poni`en. Glumci to nisu moglipodneti! Ne `ele da veruju da ima igde neka srpskavaro{ u kojoj je majmun va`niji od Kosovskog boja! U svisu se razi{li, pobegli, osramo}eni, jer su nepotrebniovoj palanci... a, mo`da, i ovom narodu. Kraj pri~e.

REZIKA: (Zapla~e)O, mein liebe Jerotije! To tako tu`no.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 237

KIR MINTA: (“Uhvati” Glum~ev pogled u Rezikine bujne i popri-li~no razgoli}ene grudi)Idi u ku}a, cug je, zima, mo`e da dobi{ jeftika!

Rezika pla~u}i, izlazi.

VERKA: Ej, {to nesam ja toj znala! Moj brat, ]azim, ima me~ku{to gi vodi po va{ari... Da je on do{eja s’s me~ku isvira~i, na{e bi kafan~e bilo popunije od “Jevropu”.Srbin ti volije me~ku neg majmuna!

JEROTIJE: (Polazi)Hvala ti, Verka. Hvala i vama, gospodo, {to ste bili,hvala i vama Kir Minta na gostoprimstvu.

KIR MINTA: A pla}awe? Aspri? Koj meni asnu moju, {teta, niko nebe{e, a kazao mi da }e gi bidne puna sala – kako semke ulubenicu!

JEROTIJE: (Vadi kesu sa novcem)Ja }u platiti. Tu ima dovoqno – to mi je posledwe... Tomi je sve {to mi je glumovawe donelo. Ima i previ{e,Kir Minta. Tro{ak za ovog mog prijateqa, tragi~ara,dok ne otputuje i on, tu je.(Glumcu)Mo`ete ostati koliko `elite, platio sam. Odmoritese, sre}an vam put i zbogom.(Po|e)

STANKOVI]: A ti? [to }e biti s tobom?

JEROTIJE: Ni{ta... Dobi}u ovde slu`bu... u policiji... Obe}ali sumi... Za po~etak. A, imam tu i nekakvog ujaka, starog,imam gde da prezimim, a posle – vide}u.

DOMANOVI]: Da niste prenaglili? Gde od glumca biva policajac?(Veselo)Ama, vrati}ete se vi u pozori{te, ne mo`e to tako...

JEROTIJE: Sumwam. Previ{e me je zaboleo taj... majmun...(Naglo iza|e)

STANKOVI]: (Glumcu koji stoji sam na pozornici)A, ti? O}e{ i ti u policajce?

GLUMAC: Moj put se zna – ja sam tragi~ar srpski!

STANKOVI]: Pih... Ba{ mi pokvari raspolo`ewe. Kir Minto, kad}e{ da vrati{ bilijarski sto i name{taj u kafan~e?Imam megdan s Radoja!

KIR MINTA: ^im se osu{i... Ofarbano, sve mokro odi farbu, pa selepi. Za dupe se lepi...

238 Radoslav Zlatan Dori}

STANKOVI]: Budi pristojan, sunarodni~e na Evripid i Sofoklo!(Pla}a pi}e)Laku no}.(Kir Minta, Glumac i Verka otpozdrave, Stankovi} iDomanovi} odlaze)Ama znao sam ja da teatar neje za ovu u{qivu palanku.

KIR MINTA: (Gasi lampe)Ti... spavaj u ~itaonica, tamo niko ne ulazi. Laka no}Glumac tragi~eski.(Odlazi)

VERKA: (Obla~i se)Odo i ja. [teta ono za mog ]azima i me~ku. Kad me~kaigra, narod se kupi. A, lepo i peva.

GLUMAC: (Odsutno)Ko? Me~ka?

VERKA: Ama, ne. ]azim peva, me~ka s’lte igra.(Izlazi, zaustavi se na vratima)E, Gavrilo, evo dolazi ti ona {to o}e da niko ne zna daona dolazi, a zna cela palanka!(Ode)

Glumac po|e ka vratima. ^eka. Ule}e udovica, u crnom mu{kom ogrta~u,s mu{kim {i{irom i u mu{kim ~izmama, dakle – o~ito maskirana.Osvrne se, a zatim se sjuri na Glumca.

UDOVICA: Arhan|ele moj! Opet sam do{la tajno, da niko ne zna!Samo no}, ti i ja, ba{ kao u petom poglavqu mog romana.Do|i!(Strasno ga qubi)[ta ti je?

GLUMAC: (Muklo)Pozori{te... Rasturilo se. Sve je propalo i ja vi{enemam pozori{ta!

UDOVICA: Pa to je sjajno! Onda ti vi{e ne}e{ biti glumac! Pa, toje bo`anstveno, to je... Tako sam sre}na, Arhan|ele moj!Ve} od sutra ne moramo kriti na{u vezu! Mo`da jo{ trinedeqe, da se napuni godina – moj pokojnik je jako dotoga dr`ao. A, onda... Onda se mo`e{ preseliti kodmene, video si ku}u, divna, ni jedna udovica u srezu nemalep{u, pa }emo se ven~ati i `iveti sre}no. Samo kad

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 239

nema vi{e tog prokletog pozori{ta! Ti si sad ~ovek –nisi glumac. Ne moram te se vi{e stideti.

GLUMAC: Nisam te razumeo. [ta si rekla?

UDOVICA: Samo kad si ra{~istio sa pozori{tem i kad vi{e nisiglumac, sad mo`e{ biti samo moj!(Opet ga qubi)

GLUMAC: Ali ja... Ja sam tragi~ar...

UDOVICA: Ni{ta ne govori – sve znam! Znam ja da je i tebi paoteret sa srca. @ive}e{ kao Bog, dava}emo novac podinteres, putova}emo u Vrwa~ku bawu, u Vlasotince...mo`da ~ak i do Beograda... Ja }u ti uve~e ~itati novapoglavqa mog romana. @ivot! @ivot je najzad predtobom, Arhan|ele moj. Tako sam radosna! Sad idem na-pred, a ti do|i za pola sata, ve~eras ti ~itam peto i{esto poglavqe mog romana.

GLUMAC: ^itala si mi sino}... Umoran sam.

UDOVICA: Ali, ima izmena.(Polazi)Samo kad si se ti re{io tog pozori{ta, Arhan|ele moj.Da mo`e{ ~estito i bez zazora pro}i ~ar{ijom.

Izlazi. Glumac poku{ava da od kofera napravi le`aj. Ulazi Rezika,donosi mu ve~eru, tiho, potajno. Doterala se. Lepa je i uzbu|ena.

REZIKA: (Stavqa na sto ve~eru)Kad putuje{, mein Herz?

GLUMAC: (Gleda je ne`no)[ta vi ovde tra`ite? [to ne be`ite odavde?

Naglo ulazi Kir Minta, sa sve}om, u no}noj ko{uqi.

KIR MINTA: Idi u ku}a, jeftika }e da dobije{.(Rezika naglo odlazi)A, ti – putuj! Sutra. Razume{? Sutra!

Glumac }uti i jede. Kir Minta izlazi.

MRAK. PROMENA.

240 Radoslav Zlatan Dori}

DRUGA SLIKA

BI]E OPET POZORI[TA?

Muzika negde na ulici – trube ili mo`da zurle. Svetao dan, pre podne.Rezika sedi uz bubwaru, o~igledno se greje. Na sredini kafane je glumacdelimi~no kostimiran, sa nekim detaqima stilskog kostima, a nasceni su, potpuno zbuweni, kalfe: Bangeja, ^apqa i Pobratim~e. Dr`evisoko podignute ruke, a u rukama, ^apqa dr`i rende, Bangeja kofu i~etku, Pobratim~e ~e{aq, a i po ode}i je vi{e nego jasno ko je od kogzanata.

GLUMAC: Odli~no! Bravo majstori... ovaj, bravo glumci! Budu}i...To {to sad radite, zove se gesta. Re~ je strana, aliupamtite – Gesta! Svaki glumac ima, u osnovi, ~etiriili pet va`nih gesti i wih mora nau~iti. Gestaiznena|ewa,(Poka`e)gesta qubavi,(Poka`e)gesta straha,(Poka`e)gesta hrabrosti(Poka`e)i gesta... ovaj patriotskog ose}awa. Ona je najva`nija!Svi su Srbi patrioti~ni, zato vam tu gestu ne morampokazivati. ’Ajd sad – ponovite!

“Glumci” svaki na svoj na~in ponavqaju pokazane geste. Kod posledwe –stanu, zagledaju se i ne poka`u ni{ta. Pokazane geste su nespretne i{to gore – to boqe.

GLUMAC: Bravo! Sjajno! Ne brinite ni{ta {to ste vi zanatlije...kalfe. Svi smo mi tako po~eli. I svi smo nau~ili igestu patrioti~nu. Nije lako, ali vidim, talentovaniste. Tako sam i ja po~eo u mom Po`arevcu – bio mlad,zdrav, sna`an {usterski kalfa, ostao bez posla i kud }u,{ta }u, ’ajd u glumce! Da znate, ~ak i jedan stariengleski pisac, zvao se [ekspir, ima jednu sjajnu scenusa majstorima u komadu San no}i Ivawske... bar takoka`u... Ali, lako je wemu bilo! On je Englez. Englezimaje uvek lak{e nego nama Srbima.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 241

BANGEJA: Ako mi teb nismo dobri... lasno }e se vrnemo na na{imajstori.

GLUMAC: Ama, ne! Sjajni ste! Bi}e od vas ne{to! Bi}ete glum-~ine! Samo... moramo raditi sve iz po~etka... Vi, ipak,nikada niste ni gledali pozori{te.

POBRATIM^E: Gledao bi gu ja onomad, ama u “Jevropu” be{e majmun~e...

^APQA: Ja sam videja... Be{e jedan, vika{e ga ~ar{ija Kara|oz...

GLUMAC: Nije to – to! Pozori{te je to... To vam je ne{to uzvi-{eno. To je kao... kao crkva! Evo, pogledajte ove mojehaqine! Kad bih ja, da sam ostao {uster, nosio ovukraqevsku odoru?

Prilazi im. Oni pipaju wegovu odoru. Zadivqeni su.

^APQA: Pravo zbori{! Aqinke kako na vladiku o Veligdan.

POBRATIM^E: ^ista svila, kako ko{uqka na apotekareva sina!

BANGEJA: A tek boja – ~isto zlato!

GLUMAC: U pozori{tu – to je wegova najstarija istina – danasmo`e{ biti prosjak, a sutra kraq!

BANGEJA: Kraq o}u, ama prosjak ne}u da bidem!

GLUMAC: Naravno da ne}e{! To je samo primera radi. Dakle, daponovimo geste!

U tom momentu, Rezika izlazi u prvi plan i elegantno, znala~ki,demonstrira neke pokrete izme|u baleta i akrobatike.

REZIKA: Vershtehen sie? To dobro. Das ist gut. Ali, vi{e elegan-cije... Ovako – glava gore... ruka tu... noga ovako...(Izvode}i svoju “ta~ku” do|e pred Glumca – gledaju sene`no)

GLUMAC: Divno! Stvarno – {ta vi tra`ite ovde? [to ne pobeg-nete u beli svet?

Uleti Kir Minta. Rezika i Glumac se napadno razdvoje, kao uhva}eni nadelu.

KIR MINTA: Rezi! U ku}a! Ladno, piri, cug, o}i{ da dobije{ jef-tika?!(Rezika izlazi)A, ti, nisi putwi{ Nisi, nisi. Onaj policaj platio,moram da trpim. Ka`i prokleti pari od pozori{te...

242 Radoslav Zlatan Dori}

Kako pari da bude proklet? I pazi – nemoj da neko odovi slomi {ija ili padne sa konop~e, sa trapezu, ili sa`ica!(Odlazi, gun|aju}i, u svoju prostoriju, pozadi)

GLUMAC: Eto! On misli na cirkus, a vi ne treba da budetecirkusanti, nego umetnici! Uzvi{ena stvar...

BANGEJA: A jel mo` dobro da se zaradi odi toj poz...

GLUMAC: @ivi se slavno! To je najve}a zarada i vajda glum~eva.Slava! Mi ne te`imo ka bogatstvu u smislu... Slava...Slava pre svega.

BANGEJA: Al kad bi ~ovek pri{tedija? Pa mnozina da plati da nasgleda... Kolko mo` da padne na blagajnu?

GLUMAC: Pa, mo`e, mo`e... dosta da padne! Al, va`no je pravodeliti. Ne mogu isto dobijati komi~ari i tragi~ari!

POBRATIM^E: A jel ima lepi glumica? Mislim, onakoj...

GLUMAC: Ima! Toga ima... Uz to su to dame vrlo obrazovane islobodnog pona{awa... Emancipovane.

POBRATIM^E: A? Pa jes i to {to ka`e{ je dobro, ama da budu lepe! Jaza toj o}u da isko~im iz radwu i postanem pelivan.Mnogo volim ubavo `ensko, pobratime, a ne ko ovijana{e palana~ke karakonyule.

BANGEJA: Pobratim~e, men su prvo pare, da se zadari.

^APQA: A, ako si ti na{ gazda – majstor – jel }e da tepa{ ako neslu{amo?

GLUMAC: Kako to misli{, ^apqo? Kako to – da tepam? Koga datepam?

^APQA: Men me moj majstor tepa pa na Boga ne misli! Ne mo`vi{e da se trpi zulum. Zato sam i do{eja... Al, ako i titepa{?

GLUMAC: Kakvo tepawe, ^apqo! Ma, ja sam za pravdu spreman dapoginem! Ja sam i iz pro{le trupe istupio zato {to jeupraviteq hteo da mi utrapi komi~ku rolu. Razume{?

^APQA: (Tupo)[ta da ti utrapi?

GLUMAC: Komi~ku rolu? Meni?! A ja sam tragi~ar, razume{?

BANGEJA: A zar se ne vika{ ti Gavrilo?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 243

POBRATIM^E: ]uti, bre, Bangejo. Toj ti je, kao onija... gesta... ra-zume{?

^APQA: A {ta }e izigravamo? A?

GLUMAC: Eh... To jeste muka. Nemam ni jedan komad. Sve je onabagra gluma~ka odnela... Ali, sna}i }u se ja, koliko su-tra. Ako smo re{ili da u ovoj palanci napravimopozori{te – onda }emo ga i napraviti!“Dajte mi dve daskeI jednu strast”... dovoqno je za pozori{te.

^APQA: Kako vika{?

GLUMAC: “Dve daske i jednu strast...”

^APQA: Pamti, Bangejo!

GLUMAC: A sad, razlaz. Vidimo se sutra. Gledajte da pridobijetejo{ nekog od svojih drugara. A naro~ito neku `enskupersonu. Za Caricu Milicu, za Kosovku devojku... zaPelu... Moramo imati `ensko u trupi. Dok ne nai|e nekaprava svetska glumica! I samo – hrabro! Jednog dana,umetnici moji, neko od vas }e mo`da postati i tragi~ar.

“Glumci” su ve} na vratima.

POBRATIM^E: Kakoj vika{?

GLUMAC: (Vikne)Tragi~ar!

^APQA: Pamti, Bangejo.

“Glumci” se na vratima gotovo sudare sa G-|om Micom na~elnikovicom,koja uplovi u kafanu kao la|a. Zrela, samosvesna i agresivna `ena.

G-\A MICA: Jeste, tragi~ar... Tragi~ar moj gospodine. Pravi prav-cijati!

GLUMAC: (Polaskan)O, hvala vam na komplimentu.

G-\A MICA: (Sa suzom u oku)Taj tu`ni pogled. Pa toj pametno }utawe... Ta tuga kojaizbija... Kao da ~ujem uzdisawe i je~awe... Srce mi separa. Tragi~ar, kad vam ja vikam!

GLUMAC: Zar ste me gledali?

G-\A MICA: Vas? Nikad vas moje o~i nesu videle?

GLUMAC: Pa, o kome vi to...

244 Radoslav Zlatan Dori}

G-\A MICA: O majmunu! Onaj hoh{tapler Talijan uze pare, a nijeplatio neku taksu, pa mu moj mu` uzo majmuna u zalog,dok ne plati i ostavija ga u pandursku sobu, na op{tinu.Al Talijan po no}i pobe`e, a majmun ostade! Ja sesa`ali, odvedo ga ku}i – reko, da nas malo i zasmejavadok ne vidimo {ta }e da bude i s wega i s Talijana, dal}e potera da ga stigne i vrne. Al, on se rastu`i, ni dajBo`e nit jede, nit pije, ~ak se ni ne ~e{e. Tragi~ar.

GLUMAC: (Muklo)A, vi, za{to ste do{li?

G-\A MICA: Zbog majmuna. ^ula sam da pravite pozori{te u na{upalanku, prosto bruji cela palanka od tu novu vest, pa,reko da i weg ukqu~ite. Wemu je tu mesto. ^uli ste i vikakvu je mnozinu publike okupio dok je bio veseo. A,mo` da bude da mu se me|u vas i vrati raspolo`ewe, dane tuguje jadni~ak, dok moj mu` ne uapsi tu fuwaru odTalijana.

GLUMAC: Izvinite, a vi ste...

G-\A MICA: Ja sam Mica. Na~elnikovica. ^uli ste vaqda za mene?

GLUMAC: Da, da, ~uo sam, ~uo i te kako. A, {ta bi, izvinite,gospodin majmun – po vama – radio u pozori{tu?

G-\A MICA: Ja si ne znajem! To vi treba da smislite. Ja samo znam damu je tu mesto! I znam – kad se pro~uje da }e u va{epozori{te da bude i majmun, ova sala ima da bidepretesna! I staro, i mlado }e da poita da gleda svakikomad, ako u wega igra majmun!

GLUMAC: (U “nokdaunu”)Vi, dakle, mislite da on nastupa zajedno sa nama...glumcima?!

G-\A MICA: Ja toj ne mislim, ja zahtevam! A kad se meni ne{to o}e,toj ti je u ovaj srez takoj! I takoj }e da bude dok mi jemu` na~elnik, a ja na~elnikovica.

GLUMAC: Ali... Dobro, recimo da i pristanem da ga koristimo daprivu~e svet... kao reklama...

G-\A MICA: Pa, mo` i to. Ali, razmislite vi dobro. [to i da neigra? Dobro, ne mislim Milo{a Obili}a, ili KnezaLazara, al, {to da ne igra Murata? Ili onog... onog, bre,izdajnika kosovskog, kako se vika?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 245

GLUMAC: Vuk. Vuk Brankovi}...

G-\A MICA: E, e, tog. Pravi glumci i takoj to ne vole da igraju. Akad bi moje majmun~e isko~ilo sa ~almu kako Murat,niki, bre, ne bi ni pogledao Milo{a, ni Lazara. Svi bibuqili u majmuna. Zato i vi razmislite. Razmisli}u ija... A ja znam {to je pozori{te, ja sam velegradsko dete.Iz Ni{! Ja sam tamo gledala Boj na Kosovo, ~ak i AjdukStanka! To je za ono vreme, za `ensko dete, bilo dosta.Moj je tatko bio predsednik na upravni odbor od 25~lanovi, u pozori{te “Sin|eli}”.

GLUMAC: (@ivne)Pa, onda, mo`da imate kod ku}e neki pozori{ni komad?Tako bi mi to bilo va`no...

G-\A MICA: Nemam. Al mo` da bidne da imamo u na{u ~itaonicu,(Poka`e)ovu ovden. Ja sam palana~ki predsednik na upravniodbor od 28 ~lanova. Sve najugledniji qudi... Imamo ve}26 kwiga, ali ja sam sad pred postizawem da dobivam jo{dve – na svakog po jedna... s’g }u da pogledam spisak {tatu sve ima, nesam ranije postizala od silni poslovi... A,sad jo{ i taj majmun.

Odlazi u prostoriju desno, tamo gde pi{e “Gradska ~itaonica”. U tajmah, na ulaznim vratima, zatre{ti muzika. Ulazi ciganski trio iVerka.

VERKA: (Sva sre}na)Gazda pelivan! Pristao je, pristao moj ]azim, a pri-stala i me~ka!(Qubi Glumca, svira~i sviraju u pozadini)

GLUMAC: O ~emu govori{?

VERKA: (Pokazuje put muzi~kog trija)]e da do|e ]azim, moj brat s me~ku da privu~e svet zatoj tvoje pozori{te. I jo{ ka`e da mo` da uveyba dame~ka mlati s mo~ugu kako Kraqevi} Marko s buzdovan!Ima da bide naroda ko na pana|ur na \ur|evdan. Jelo}e{ ]azime? ]azim svira, me~ka igra, a pelivani seyilitaju?

Trio zasvira ja~e, ]azim se osmehuje, klima glavom

246 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: (O~ajni~ki)Bo`e gospode, ima li te?

U tom trenutku ulazi na~elnikovica G-|a Mica, s kwigom u ruci, ~ula jeVerkine re~i. Svira~i momentalno ustuknu.

G-\A MICA: (Dostojanstveno)[ta je ovo? Va{ar? Ciganska mala? A ne hram duhovni,~itaonica na{a?(Svira~ima)Mar{!(Svira~i hitro odu)A ti, mala, sutra da do|e{ do mene, da prati{ majmun~ena gospodina Glumca.

VERKA: O}u, gospoja. Sutra i takoj kod vas izme}arim.

G-\A MICA: (Glumcu)Verka }e va{e stvari preneti ovde,(Poka`e)vi ste glumac, mo`ete spavati i na pozornici. Majmunmora imati zasebnu sobu.(Verki)Majmun~e }e{ turiti u ~itaonicu, tamo i tako niko nezalazi. Pazi da ne razbuca kwige. A, ako jo{ jednomvidim ovde Cigani, i ako ~ujem da mi pomiwe{ me~ku,moj }e mu` da naredi 25 po turu za celu Cigan malu!

VERKA: (Zapla~e)Nisam ni{ta lo{o mislila. Bilo mi je `ao gosnpelivanyije.(Istr~i u ~itaonicu)

GLUMAC: Zna~i, majmun mo`e, a me~ka ne mo`e?

G-\A MICA: Naravno. Majmun... To vam je svetska stvar. Pitawekulture. Nivo, dragi moj. Prosta~ka rabota je me~ka, tomo` da se na|e u svaku na{u {umu. A, majmun, jok. Me~kaje me~ka, a majmun je majmun! A ovaj je za vas! Jednogjedinog imasmo! A i kwigu imamo jednu.

GLUMAC: (Uzima kwigu, obradovan)Sterijin Kir Jawa. O, hvala vam. Boqe i{ta, negoni{ta.

G-\A MICA: ^uvajte mi majmuna. Radite, ova stvar sa pozori{tem upalanci mora da uspe. Ina~e, te{ko vama od mene.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 247

GLUMAC: (Slomqeno, odsutno)Poku{avam... Proba}u... Ali... Nisam vi{e siguran. Biosam. Nisam vi{e...

G-\A MICA: Da to vi{e nisam ~ula! To vi{e nije samo va{a rabota!Niste vi nova mlada, pa da mo` ako o}u – o}u, ako ne}u –ne}u. Ima da ima, ja vam to ka`em, a kad ja ka`em, toj tije takoj.

Izlazi. Glumac gleda kwigu, zatim je spusti na sto, ide ka sceni. Verkaiznosi wegove stvari iz ~itaonice, stavqa ih kraj scene.

VERKA: Gre{i ona, gosin pelivanyijo, o~iju mi. Srbin ti vi{evole me~ku... Majmun je stranac. A me~ka je na{a. Do|emu ko rod ro|eni.

Odlazi u prostorije pozadi, glumac ostaje sam.

GLUMAC: Sada sam sam[to bi rekao HamletO kakav nitkov, niski rob sam ja!Zar nije stra{noDa glumac jedan... ja...U svojoj pesmiU svom snu strastiMoram trpeti majmuna tu, vaj?!Moram trpeti me~ku...[ta bi rekao neko ~estit^ovek na mom mestu...Potopio bi scenu suzama(Pauza)A, ja? [ta ja ovde uop{te radim? Zar sad kad samkona~no bio na pragu sna da jednom i ja imam svojepozori{te i u wemu mene...(Pauza)Pobe}i ili ostatiPitawe je sad?Mo`da spavati... Da, jo{ no}as ovde prespavati, a sutra– putuj igumane za manastir ne brini!

Polazi ka vratima, u taj mah ulazi Rezika, dr`i pismo u ruci.

REZIKA: Kuda, her Gavrilo?

248 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: Nikud... U {etwu... Do Morave... Moram provetritiglavu. Ina~e }u poludeti... od majmuna... od me~ke... odove palanke.

REZIKA: Idu}a nedeqa ovde pro}i eine grosse Cirk Koloseum. Tupisati...(Pokazuje pismo)

GLUMAC: No, samo mi je jo{ to trebalo! Malo mi je me~ke imajmuna, sad jo{ i veliki cirkus.

REZIKA: Nein, Gavrilo. Oni ne do}i – oni pro}i. Oti}i u belisvet. Daleko, daleko... Putovati... Oti}i...

Gavrilo se vra}a. Dugo gleda Reziku. Muzi~ki prelaz.

MRAK. PROMENA.

TRE]A SLIKA

DVE DASKE I JEDNA STRAST

No} je. ^uje se glasno muzika – ciganski trio se pribli`ava. Glumac, snekoliko kofera u rukama, stoji na sredini kafane, kao da se opra{ta.Ispred wega je Verka. Pla~e.

VERKA: Sre}an put, gosn pelivanyijo. Mnogo mi `al {toodlazi{. Sudbina. Al, dobar si ~ovek, {teta, {teta...Zbogom i uzdravqe.

GLUMAC: Kakva je ovo muzika?

VERKA: Moj brat, ]azim... Onaj s me~ku... Do{eja da te sa svi-ra~i isprati na `eleznicu. Ja sam ga molila, nemani{to da plati{!

GLUMAC: Ali, Verka, ja sam `eleo da odavde odem u najve}ojtajnosti...

U tom momentu, zajedno sa svira~ima, ulazi u kafanu Jova Ivi}, zvani“Zavesa”, prili~no napit, dobro raspolo`en. Jedno vreme pesma traje, a,onda je Jova teatralnim gestom prekine i dugo, osmehnut, gleda uGlumca.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 249

JOVA: Zaklela se zemqa raju da se tajne sve doznaju... Stvarnoste hteli da otputujete... da pobegnete?

Glumac prekorno gleda Verku.

VERKA: Nisam ja, o~iju mi!(Verka odlazi, lo`i bubwaru)

JOVA: Nije ona. ^uo sam od ]azima, svira~a... Malo sam sedanas zapio... Pa, re~ po re~... Zna~i – tako?(Pauza)E, pa ne mo`e tako!(Uzima od Glumca kofere, vra}a ih na “scenu”)Naravno, svako pozori{te mo`e zapasti u krizu, pa iva{e. Ta~nije – na{e! Ali, treba se boriti, zato sam Jatu! Dozvolite da se predstavim: Jova Ivi}, zvani Zavesa,pre|e nastavnik gimnazijski i ~lan tri pozori{netrupe... koje su se, to jest, sve tri raspale... ba{ kao iova, gosn Jerotija policaje.

GLUMAC: Zna~i, zato vas zovu Zavesa?

JOVA: Budale! Biv{i direktor gimnazijski nije imao ba{nikakvog smisla za moj pozori{ni zanos. Smetalo mu je,i{lo mu na muda, {to sam u {kolskom dnevniku, na krajuupisivao: “Zavesa polako pada”, pa me otpustio. Ali,Bog ga je kaznio, umro je. Pala na wega zavesa, zauvek...

GLUMAC: A, u kojim ste trupama glumili?

JOVA: Ja glumio nisam nikad, a Bog mi je svedok da za to imamhiqadu razloga. Prvi je {to nemam talenta, drugi...drugi, a ni ostali nisu tako va`ni.(Nasmeje se)Ali su sve trupe sa kojima je moja malenkost putovala,imale najboqe trikove! Grmqavinu, {um mora, bitkuhiqadu vojnika, bengalsku vatru koju sam se sâm iz-ve{tio da pravim i bez apotekara, pucwavu, da prostite,ako treba, i prdwavu, ~egrtaqke, lom staklarije uvodviqima, guslawe, tamburicu i frulicu da i nepomiwem, a imam i kutiju sa klavsenskim melodikama,pa onda... Sve te sprave ~uvam i sada – to je va`no...

GLUMAC: A, vi ste taj Jova... Zar vas nisu zvali – Jova “[tatut”?

250 Radoslav Zlatan Dori}

JOVA: I “Zavesa” i “[tatut”, da to je, tojest, moja malenkost...[tatut zbog toga {to sam nastojao da svaka trupa ima[tatut. Ku}ni red! Sve sam i sâm pisao i prepisivao oddrugih trupa... Od mene u ovoj palanci nema ve}eg ludakaza pozori{tem, osim, naravno, vas! Vama svaka ~ast, viste lu|i od mene.

GLUMAC: (Kiselo)Hvala na komplimentu.

JOVA: (Kao da se uozbiqio)A {to ste, to jest, hteli da pobegnete?

GLUMAC: Hteo sam da uradim isto {to i ostali ~lanovi Je-rotijeve, sada ve} biv{e trupe.

JOVA: E, nije isto. ^ak i Verka i ]azim, Cigani, to jest, paznaju da nije isto!

VERKA: Pa, i nije... Ti si ovde danima, na{ si, ko doma}i, a onisu pobegli jo{ onda kad ste ubili Murata... Al, nemomen ni{t da pita{, ne znajem si ja...(Odlazi u ~itaonicu)

JOVA: I to sada kada je cela palanka poludela za pozori{tem!(Glumac zausti, Jova ga prekida)Da, da, poludela na~isto! A meni – upala sekira u med, dapostanem upraviteq tog novog na{eg pozori{ta, tojest... na{eg prvog pozori{ta!

GLUMAC: (Ni{ta ne shvata)Kakav uprav... Koje pozori{te?

JOVA: Pa, ovog – tvog. Mog. Na{eg. Danas je u op{tini zasedaoodbor i tamo je odlu~eno da ja, budu}i bez slu`be, a dapozori{te poznajem, budem administrativniupraviteq... A, i ko bi drugi? Vi }ete biti zadu`eni zaglumce, za predstave, za komade. Vi }ete, to jest, bitizadu`eni za umetnost, a ja }u s rado{}u i menomsvojstvenom ludo{}u – na grba~u uzeti sve ostalo!

GLUMAC: Pa, ja o tome nemam pojma!

JOVA: Ko vam je kriv {to nigde ne izlazite iz ove kafan~ine.Samo ve`bate svoje glumce i buqite u Reziku po vasBo`ji dan!

GLUMAC: Ja vas molim za pristojnost!

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 251

JOVA: De, de, de... Ja o tome, to jest, nemam pojma, ali – pri~ase... ^ula i ona va{a, spisateqica, poludela od besa!Ka`e, o~i }e vam iskopati... Ali, to je va{a privatnastvar, ja se kao va{ upraviteq u to ne}u me{ati! No,vidite kako stvari stoje: vi u ovoj palanci vi{e nemo`ete raditi {ta ho}ete! O vama se sve zna. Dakle, nemo`ete ni pobe}i, ako ste to zaista hteli!

GLUMAC: (Pokoleban)Naravno da sam hteo... U stvari, jo{ uvek... ali nisamznao da se i vlast, odbor... bavio pozori{tem... To jenova okolnost! A glumcima je tako malo potrebno i zaveru i za malodu{je...

JOVA: (“Pali ga”)I odbor i na~elnik – li~no. Odmah smo usvojili [tatuti Ku}ni red, ja sam to imao spremno i izabrali tridesetnajuglednijih ~lanova za odbor – dva vi{e odna~elnikovicinog za ~itaonicu! Onda, finansijskiodbor od ~lanova – 15, pa po~asni odbor – ~lanova 50, panadzorni organ – ~lanova deset...

GLUMAC: Ka`ete, sve ugledni qudi?

JOVA: Najugledniji! I, naravno, najbogatiji... osim jednog,va{eg Jerotija, on je predsednik upravnog odbora, madaje samo biv{i glumac... Ja sam ga predlo`io, jer smonekada bili u istoj trupi.

VERKA: Da mu dam da pije?(Kre}e ka {anku)

JOVA: Ne! Hvala vam, curo, ve} sam ceo dan ~astio i pio...

VERKA: Ama, ne zborim ja za teb! Za majmun~e iz ~itaonicu.

JOVA: (@ivne)Zar je ~uveni majmun stvarno tu?

GLUMAC: (Zlovoqno)Ve} tre}i dan.

JOVA: Da, da, ~ulo se, ali molim vas, nemojte se sva|ati sagospa Micom na~elnikovicom. Kona~no, ona vam je odjutros predsednik nadzornog odbora i s wom nikako netreba biti u sva|i. Opasna je!

GLUMAC: Kako da se ne sva|am sa wom, i kako da }utim, kad jezapela k’o mazga da majmuna ukqu~i u pozori{te?!

252 Radoslav Zlatan Dori}

JOVA: Ama, wu }emo mi preveslati, i~ vi ne brinite. To jemoja rabota. Nekako }emo se otarasiti majmuna... Smi-sli}emo ne{to, vaqda... Ne mo`e sad pozori{te zapetisa zanosom zbog majmuna.

VERKA: A, dobra neka `ivinka. Pi{a u kofu.

JOVA: (Kre}e za Verkom)^ekaj me, curo. Voleo bih da me upozna{ sa wim. Da mepredstavi{ kao upraviteqa pozori{ta.

Izlazi za Verkom, a u istom trenutku ulazi u kafanu Jerotije, u po-licijskoj uniformi, sa sabqom i pi{toqem.

JEROTIJE: A, tu ste? Hvala Bogu. Ve} sam se prepao da ste pobegli.Idem sa `eleznice, bio sam spreman da legnem predlokomotivu.

GLUMAC: (Za ~udo, prijateqski)I hteo sam da odem... Izgubio sam veru, a, onda, na-ro~ito, taj majmun... Ili }e on meni do}i glave, ili jawemu!

JEROTIJE: ^uli ste {ta se danas desilo u op{tini?

GLUMAC: ^uo. Jova Zavesa mi je sve ispri~ao.

JEROTIJE: Nije! Glavno ~udo se doga|a na ulici, u kafanama, uradwama... U celoj palanci qudi mi prilaze, pozdrav-qaju me, ~ini mi se da mi se cela palanka sada izviwava{to je one ve~eri oti{la da gleda majmuna, a ne na{utrupu. Qudima neprijatno. Svi pitaju kad }e opet bitipozori{ta... Kao da svi `ele da speru qagu sa savesti{to su bili u “Evropi”. Vi, naravno, shvatate danikakvo bekstvo vi{e ne dolazi u obzir. Uostalom, jabih vas, s mojim pandurima u tome spre~io!(Obazre se diskretno oko sebe)Izvinite, a je li on tu?

GLUMAC: Jova? Jeste, tamo je.(Poka`e na ~itaonicu)

JEROTIJE: Ama, kakav Jova! Majmun! @eleo bih da ga vidim...

GLUMAC: I vi?

JEROTIJE: Da budem iskren, nikada nisam video majmuna u`ivo. A,onda, da se moja pozori{na trupa raspala zbog nekogkonkurentskog pozori{ta, ja bih to lak{e podneo. Ali

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 253

– zbog majmuna?! Moram ga videti.(Na prstima, gotovo pobo`no, krene ka ~itaonici isusretne se sa Verkom)[ta radi?

VERKA: Razgovara.

JEROTIJE: Majmun?

VERKA: Jok. Jova Zavesa. Pri~a mu ne{to o bengalsku vatru.

Jerotije ulazi u ~itaonicu.

GLUMAC: Verka, da te pitam ne{to, ali da nikom ne ka`e{.Zakuni se.

VERKA: Tebe mi, pelivanyijo. Bogatstva mi. Tatka mi pokojnog!Mi, Cigani, smo ti laki na zakletvu.

GLUMAC: Dobro, de... Ona Anujka iz tvog sela, {to si mi pri~alada je ~uvena trova~ica, jel’ to neka pouzdana persona?

VERKA: Ona ti je za tuj rabotu naj-naj ovde, ma odavle pa doNegotin. Ona ti je za dvadeset zlatnih dukata otrovalagazda Mitra da ga {to pre naslede sinovi, pa babuVeliku, da je nasledi }erka, pa Milinka i Stev~u,platio wihov otac, da oni ne ubiju wega, bojao se ~ovek...pa ondak...

GLUMAC: Dobro, dobro... A, da li bi ona, za ne{to mawu svotu i napo~ek, mogla otrovati majmuna?

VERKA: E, to ne znam. Za qude }e oma, a za majmuna, mora dapitam. Bojim se da joj ne bidne `ao...

GLUMAC: Zna{, Verka, otrov u pozori{tu, trovawe, to je obi~nastvar, toga ima gotovo u svakoj tragediji...

VERKA: A, jel se truju qudi, jel majmuni?

U tom momentu vra}aju se Jova i Jerotije.

GLUMAC: (Tiho)Nikom ni re~i, jo{ }emo porazgovarati.

254 Radoslav Zlatan Dori}

JEROTIJE: (Vrlo zami{qen)Majku mu, mislio sam da je ve}i.(Dramska pauza)Pih, zbog kakvog prcvoqka se raspalo moje pozori{te!Mislio sam da smo mi Srbi otporniji na te straneuticaje, a eto...

GLUMAC: Sad me vaqda boqe razumete?

JEROTIJE: Ne! Sad tek ni{ta ne razumem. Znam samo da ovo `geb~ene sme biti razlog ni za ~iju malodu{nost, pa ~ak ni zagluma~ku!

GLUMAC: Mislite to iskreno?

JEROTIJE: Mislim. I znam {ta govorim. Kao da mi je odjednompostalo jasno i ono {to sam mislio da u pozori{tunikada ne}u razumeti. I, znam jo{ ne{to – ako nekosrpsko pozori{te treba da propadne zbog tako ne~egneprili~nog, onda nek propadne zbog me~ke. Ona jebarem ve}a. I na{a je. I deo je na{e kulture, jo{ uvek,hteli mi to ili ne.

JOVA: Onda, ruka – ruci.(Pru`a Glumcu ruku)Nadam se da nikad vi{e ne}emo misliti na bekstvo!

GLUMAC: Sad kad je i moj biv{i upraviteq ovo rekao. Ne znam,moram ponovo poverovati... Ohrabrili ste me svojimpri~ama i verujem da je ovoj palanci mo`da ipak po-trebno pozori{te. Ali, ja to moram proveriti i ose-titi na sopstvenoj ko`i.

JOVA: Ja }u vam pomo}i. Ima puno posla, ali ni{ta nebrinite. Najve}i je problem {to nemate `enskiwa utrupi. Palanka je, ipak, palanka. A ono malo {to jebilo slobodnije i upotrebqivije, zaposlilo se pokuplerajima. [ta }emo, sigurna zarada, a mawi rizik odneuspeha ili lo{e kritike. Ali, ko zna, mo`da }u vamba{ na tom planu prirediti jedno veliko iznena|ewe.Tajna, to jest, za sada. Prvo }u dati oglas u novine, aprepisa}u i u desetak primeraka, imam i to od ranijelepo sro~eno, da se tra`e glumice dramske i komi~ke...Izlepi}u ga od grobqa do crkve i op{tine. A kadpo~iwu prve repeticije?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 255

U tom trenutku na vratima se pojave Bangeja, ^apqa i Pobratim~e.Govore gotovo uglas.

TRI KALFE: Dobro ve~e!(Pewu se na “pozornicu”)

JEROTIJE: Dobro ve~e, umetnici.

^APQA: Pamti, Bangeja!

POBRATIM^E: Jo{ nismo, ama pol’k }e budemo!

^apqa trijumfalno pokazuje dve daske koje je doneo.

^APQA: (Glumcu)Eve, dve daske! Se je na teb red da odr`i{ re~. Kazaja si:“Dajte mi dve daske...” a, Bangeja je upamtija ono drugo...

JEROTIJE: (Dobro raspolo`en)Dve daske i jednu strast!?

^APQA: E, e toj!

BANGEJA: (U neprilici)Ja, da prosti{, nesam doneja. Nesam navra}a ku}i. Amautre ima punu kofu da donesem!

GLUMAC: (Opu{ta se)Strasti?

BANGEJA: (Nesigurno)Pa, jes, toj... strasti.

JEROTIJE: (Igra se)Donesi, donesi, ama ima{ ti dve kofe sigurno! Nemoj dasi stipsa – donesi dve.

GLUMAC: (Uzima daske i qubi ^apqu)Pa, onda, hvala vam. Pola pozori{ta ve} imamo... Ve-~eras delimo uloge. To je sve~ani ~in. Ko ~asti?

JEROTIJE: Ja! Kir Minto, gospo|o Rezi!(Ulaze)Pi}e za sve! I za vas i Verku...

KIR MINTA: A koj plati?

JEROTIJE: Ja! Ne bojte se! A, koji komad spremate?

Kir Minta odlazi po pi}e.

256 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: Na`alost, Kir Jawu, jedino sam to nabavio. Ali, {ta je– tu je. Nema nazad, zar ne?

JEROTIJE: (Uzdahne)Kako vam zavidim. Se}ate li se kako sam ja igrao sluguPetra? A sad – policajac...

JOVA: Kir Jawa? Odli~no! Imam sve trikove i efekte. Imami rekvizitu! I {e{ir, ~ak! Onaj za Jucu.

KIR MINTA: (Donosi pi}e)Kir Jawa. Lepo. Kako ka`e: “Pan metron ariston. Svesos mera, sve sos mera pa }e{ dojdi{ do velika slava.Kaimeno! A tis anankis!” To velik ~ovek. Ne}e tro{iaspri, ne}e kupi na Juca {e{ir!

JEROTIJE: Vidi, vidi na{eg Kir Mintu!

Lagano ulaze Domanovi} i Stankovi}. Slu{aju.

KIR MINTA: Gospodin Gavrilo tri puta ~ita meni i Rezi Kir Jawa.On mnogo ~estito a ne kao oni va{i {to se tu~e i ubijana Turke. [to ubije Milo{ Muratu? [to vi samoubijati Turke? I Turci dobro trgovci, puno aspri, a vine voli Turci... [kiqi, {kiqi...

DOMANOVI]: Bravo! Ima u tome ne~eg, Kir Minto. [ta se ovdeslavi? Gde je pi}e za nas?

GLUMAC: (Svojoj “trupi”)Podela uloga! Ti, Bangejo, igra}e{ slugu Petra.

POBRATIM^E: Pamti, Bangejo.

GLUMAC: Ti, ^apqo... igra}e{ notaro{a Mi{i}a... Kir Dimuizbacujemo, Kir Jawu }u igrati ja, a ti Pobratim~e }e{igrati Jucu, `ensku ulogu...

Tajac. Samo Kir Minta i Rezika slu`e pi}e Domanovi}u i Stankovi}u.

POBRATIM^E: [ta si to kazaja?

GLUMAC: Pa, to, {ta fali `enskim ulogama? Ba{ su `enske role~esto vrhunac na{e umetnosti! Na{e gluma~ke ve{tine.

JEROTIJE: Ovo mi zvu~i nekako poznato...

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 257

POBRATIM^E: Malo li mi je {to cela ~ar{ija vika po men: “StanajaPobratim~e pelivan”, s’g jo{ s’lte da se obla~im u`enske aqinke pa mogu da se zakitim. Nikad nema da seo`enim u ovu palanku!(Polazi ka vratima besno)

GLUMAC: ^ekaj da ti objasnim...

BANGEJA: Ako ide on – odo i ja.

^APQA: Odo i ja. A, daske ti ostavqam.

Polaze sva trojica.

GLUMAC: ^ekajte. Stanite! Dobro... Eto, ti Pobratim~e igrajKir Jawu, a ja }u Jucu...

Jerotije se zlobno nasmeje.

KIR MINTA: On? Kako on – Kir Jawa? Pa, on ide u kupleraji! KirJawa mo`e da igra Kir Minta?

REZIKA: Onda ja biti Katica, ja imam i kostim...

KIR MINTA: (Qutito)Rezi, idi u ku}a, cug, }i{ dobije{ jeftika!

Rezika izlazi, Kir Minta brzo za wom.

JOVA: (Glumcu)To nije lo{a ideja... Rezika je sli~ne sorte, cirkuskaigra~ica...

GLUMAC: Ma, {ta pri~a{? Nisam to znao...

JOVA: Pa, to svi znaju. Ovde je slomila nogu, kad je cirkusgostovao u palanci. Cirkusanti oti{li, Kir Minta sesa`alio i primio je. Pala sa `ice...

DOMANOVI]: (Verki)A, ti Verka? [to ti ne bi bila Katica? Mi Srbi bezvas Cigana ni{ta ne pravimo: ni ku}e, ni svadbe, nislave.

VERKA: A, ne! Mi, Cigani, smo drugi svet. Mogu da pevam, darabotim, da igram, al ne mogu da ponavqam tu|e re~i!Kad Ciganin o}e da misli – mora da peva!

STANKOVI]: Sjajno! Devojko, ovo }u zauvek zapamtiti. A, mo`dajednom i napisati...

258 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: Onda, neka ostane kao {to sam rekao: ti Kir Jawu, tiPetra, ti Mi{i}a, ja Jucu...(Daje im kwigu)

Uloge prepi{ite i vidimo se sutra. A za Katicu... [ta}emo za Katicu?

JOVA: (Upada)

Sna}i}emo se, ne brinite. Nema nazad! Idemo hrabro,majstori! To jest – glumci...

POBRATIM^E: A mi misleli da }e biti Boj na Kosovo. Moj majstorArsa Stojanovi} ^arnojevi} zvani Pobratim, kupija bijednu celu predstavu s’lte za svoju familiju... Zainatsvima. A i da proslavi 50 godina rabote na berberskizanajet. A platija bi aqinke i ve~eru za svi...(Polaze)

Al da u toj pozori{te Srbi pobede Turke u Kosovskiboj!

JEROTIJE: (Brzo)

^ekaj, ka`i majstoru... to je mogu}e.(Glumcu)

Nemoj ideju odbiti, pogotovo ako bi platio kostim.Mora{ to iskoristiti... Nije to malo! Ka`i ti maj-storu da }emo udesiti za wega jednu predstavu.

^APQA: (Glumcu)

Odosmo. Al’ nemoj nikad vi{e da pomiwe{ `enskeuloge. To nek igra tvoje majmun~e.(Odlaze)

JEROTIJE: (Kombinuje)

Majku mu, ja znam ulogu Lazara... Ti si jednom usko~io uToplicu Milana... A se}am se i one zajebancije onog^a~anina: “Neki sluga po imenu Lazar, skupi vojskuVlahe i ratare, narod neuk, ali jak i hrabar, dobra gozbabe{e za Tatare. Gosti{e se nekoliko dana, ko gavranikad padnu strvina, neki Milo{ ubi im Sultana, dobrodo{lo Sultanovom sinu...” Se}a{ se, Gavrilo, pa kad bisve to nekako spojili... iskombinovali sve {to znamo natemu Kosovskog boja

DOMANOVI]: Ako ne{to poma`e, ja znam narodnu pesmu.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 259

JEROTIJE: Mo`e! Odli~no. Eto, mogli bismo ne{to da skrpimo. Itako niko ne zna {ta je bilo na tom Kosovu. Ali, kakoda pobedimo? To jedino nekako ne bi i{lo.

GLUMAC: Ostavite se }orava posla. Boj na Kosovu... Videli stekako smo pro{li kad je bila cela trupa? Mo`da je tobilo zbog majmuna, a mo`da to Srbe vi{e ni neinteresuje. Kosovo...

DOMANOVI]: Mislite? Voleo bih da ste u pravu. Ali, jo{ dugo }eSrbi Kosovski boj biti i o tome pevati, u tome svojeistine i svoje zablude nalaziti... Kosovo... Zla kob na{epro{losti, a bojim se i budu}nosti.

JEROTIJE: Da, a {ta ako sada, kada je Srbija kona~no slobodna toKosovo vi{e nikog ne tangira. Turci su oti{li...

STANKOVI]: Oti{li Turci? Jo{ }e dugo oni da odlaziu, jo{ dugo...Zatvori o~i i sli{i – jo{ se ~uju i zurle i topot kowa,to jo{ Turci odlaze i koj znaje kad }e stvarno oti}i... Ikad odi – osta}e pusto tursko. Tmasto i sporo.

Pauza.

DOMANOVI]: A mi do{li da vidimo konkurenciju. I ja u gimnaziji sasvojim |acima pravim pozori{te. Spremamo Gorskivijenac. Bacamo seme, da nikne pozori{te!

JOVA: Pa to je sjajno! Dva pozori{ta u isto vreme u na{ojpalanci! Bravo profesore, dozvolite da vas poqubim.(Qubi ga iskreno dirnut)

JEROTIJE: ^estitam. Nisam znao. Vodim na po jedno pi}e – ali dapromenimo kafanu.

Svi polaze.

GLUMAC: Ja }u ostati. Umoran sam.

Ulazi Udovica. Ovoga puta nije “maskirana”. Elegantna je i u crnini.

UDOVICA: Dobro ve~e.(Svi joj otpozdravqaju)Mogu li na trenutak nasamo sa gospodinom Gavrilom?

JOVA: Naravno. Upravo smo po{li.(Glumcu)Mo`da ona mo`e biti Katica.

Svi, osim Glumca odlaze. Verka se povla~i u prostoriju pozadi.

260 Radoslav Zlatan Dori}

UDOVICA: Gavrilo mili, Arhan|ele moj, {ta se to de{ava? Ja te~ekam, ti ne dolazi{... Tebe nema... A qubav? A moj ro-man koji za tebe pi{em svim srcem svojim? Poqubi meGavrilo! [ta se zbiva u tvojoj du{i?

GLUMAC: Tu sam, radim po ceo dan. Stvaram pozori{te.

UDOVICA: Pa zar nisi rekao da je sa pozori{tem gotovo?(Pauza)Ali, to ne mo`e tako. Ti si mene na glas izneo! Ja sam tise dala pre nego {to se napunila godina od smrti mogpokojnog, a to ovde nije obi~aj. Ti ima{ prema meniobavezu.

GLUMAC: Ja imam obavezu prema svojoj misiji gluma~koj!

UDOVICA: A ja? A to {to sam te i u roman turila? ^itavo osmopoglavqe! Pa ja sam htela s tobom javno da se poka`emiako si bio glumac.

GLUMAC: Tra`ila si da ostavim pozori{te.

UDOVICA: Naravno da sam tra`ila. Tra`im i sad. Ne}e{ se vaqdakao posledwi olo{ vu}i od palanke do palanke! Ho}u odtebe ~oveka da napravim!

GLUMAC: Pozori{te je moj svet. Jedini. Tako mi se opet ~ini.

UDOVICA: A ja? [ta }e biti sa mnom? Ti si obe}ao da }e{ meu~initi srpskom @or` Sand, da }e{ moj roman napozornici izvesti! Nije vaqda druga u pitawu? Mo`daona }opava, Kir Mintina? Gavrilo, govori, o~i }u tiiskopati. Qubavi moja, moli te tvoja @or` Sand...

GLUMAC: (Prekida je)Vukosava! Za{to uostalom i ti ne bi pristupila po-zori{noj trupi?(Zagleda je sa profesionalnim interesom)

UDOVICA: Ja? O, Bo`e, ne tra`i{ vaqda da budem glumica?

GLUMAC: U neprilici sam. Treba mi `enska persona za komad.Pomozi mi.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 261

UDOVICA: Zar da tako nisko padnem? Ali... Ja bih za tebe sveu~inila. Ja sam ~asna `ena. Do|i ve~eras, pro~ita}u tinovo pogalvqe, a mo`da }emo se i dogovoriti... Glu-mica?! Fuj! Ali ja te qubim. Ho}e{ li do}i ili daska~em u Moravu mutnu?

GLUMAC: Do}i }u. Idi sad.(Zagrli je)Mora{ mi pomo}i. A to nije velika uloga. Do}i }u. Idisad!

Poqubi je, udovica izlazi – Rezika je u{la i sve videla.

REZIKA: Ja sve ~ula... i videla...

GLUMAC: (Seda za sto. Neprijatno mu je. Lagano stavqaservijetu na vrat)Pa {ta? Moram... U neprilici sam. [ta vi ovdetra`ite? Idite u svet! Nije ova palanka za vas.

REZIKA: Her Gavrilo, vi ne verovati. Ja, du bist schprahen... no, neverovati, A, kad ne veruje{, padne{ sa trapeza. Ko nemaveru, slomi nogu.

GLUMAC: (Uznemiren)O, Rezika, ja verujem! Verujem... Ili mi se bar tako ~ini.Verujem. Pozori{te... moj svet – jedini.

REZIKA: Onda ja vama pomo}i. Ja – ne ona! Ja biti Katica, ne ona,ja.

GLUMAC: (Pru`i ruke prema tacni sa hranom)Hvala vam, vi ste dobri... Ali...

REZIKA: Ovo ne za vas. Ovo za majmun.(Krene ka ~itaonici, zastane)Verovati! Tako se pravilno ka`e? Verovati...

Odlazi, Glumac gleda za wom.

MRAK. PROMENA.

262 Radoslav Zlatan Dori}

^ETVRTA SLIKA

BI]E SKORO PROPAST SVETA

Na “sceni” – tri glumca – kalfe, postavqaju “dekor” za Kir Jawu.Nekoliko malih kulisa na kojima je molerski, krajwe naivisti~kioslikana soba. Oslikana je ~ak i rekvizita, delovi name{taja. Naj-upadqivija je {kriwa, iako na “sceni” postoji prava, mala {kriwa.Bangeja moluje, Pobratim~e i ^apqa isprobavju svoje kostime koje vadeiz Glum~evog kofera. Za stolom, Verka pegla delove ostale kostimske“opreme”.

BANGEJA: (Trijumfuje, pokazuje)Evo mu, firma!(Pokazuje)Sob~e na Kir Jawu velikog {krta}a!(To stvarno i pi{e na firmi)

^APQA: Dal to treba, Bangejo?

BANGEJA: Treba bre. Kad je firma tu – nema da fali. Znaje{ kakose vika: Kad se ka`e – zna se {ta je!(Jo{ doteruje moleraj)

POBRATIM^E: (Koji se “kostimirao” vi{e nego proizvoqno)Kakav sam ti ja ko Kir Jaw? Jel li~im?

KIR MINTA: (Upravo ulazi)Ne li~i! Kir Jawa – lepo ~oveku. Otmenos i mudros!

POBRATIM^E: (Razo~arano)Al kad turim periku i brci?(Stavqa nekakvu kudeqnu periku i ogromne brkove)

KIR MINTA: Aj, ja, aj, o, Jawo, Jawo, }e propadne{ Jawo, nesretniJawo! Dam moju aqinku – sve~ano, crkveno i mrtveno.

POBRATIM^E: Kako zbori{?

KIR MINTA: Mrtveni, kad umrim u wega zakopaju Kir Minta. Lepo,sve~ano, crno!

POBRATIM^E: (Prekrsti se)Jezik pregrizo!

Kir Minta izlazi.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 263

^APQA: (Pokazuje kako se on “nasortirao”)A ja, kako vam se ja ~inim? Jel ne}e nikoj da me pozna?

VERKA: (Smeje se)Ne}e, ne}e, napravija si se na cirkusanta. Ama su ovoj~a{ire od ti odelo.(Dodaje mu)

^APQA: Pobratim~e, jel ako da i men da{ jedni brci?

POBRATIM^E: O}u, ^apqo. Napraija tvoj bata Pobratim~e za polapalanke!(Dodaje)

VERKA: (Bangeji)A ti Bangejo,(Uzima jedno odelo koje je upravo opeglala)oblekaj ovoj!

BANGEJA: Jok ja. ]u da zamolim gosn Gavrila da donesem odi ku}u,zeleno, lovyisko!

POBRATIM^E: (Pokoleban)Biva li toj? Pa onda }u i ja da donesem svoje. No{wu,vezenu srmom, pa turlije, pa open~i}i, pa fes... Ama, dalto mo`e?

^APQA: (Ogleda se)More, va`ni su brci! Ko ima boqi brk, ima da bude ipoboqi glumac.

Iz ~itaonice izlazi Glumac u `enskoj haqini, sa lepezom, nakitom, na{tiklama, sa velikom, razbaru{enom crvenom perikom.

GLUMAC: (Gleda u kalfe, oni u wega, on je qut, oni samo {to neprasnu u smeh)Pa, {ta je ovo? Jel to Kir Jawa ili maskarada? Ko vas jetako nasortirao?

VERKA: (Izleti)Ja!(Pa se postidi)L’`em... Uzeja {ta je ko teo!

GLUMAC: (Nervozno)Ne mo`e to tako. Kostim je za glumca pola uloge!

POBRATIM^E: (Boja`qivo)A brci?

264 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: I brci! Ali – kostim posebno! Za vas diletante, to jevi{e nego va`no!

Ulazi G-|a Mica na~elnikovica nose}i, na ve{alici, {areno odelce zamajmuna.

G-\A MICA: (^ula je Glumca)I te kako je kostim va`an. Zato sam ja li~no sa{ila zamog Bucija novo odelo. Pogledajte, {ta ka`ete?(Ponosno pokazuje)

BANGEJA: Jel to za ono majmun~e?

G-\A MICA: Ne, nego za tebe! Bucika mora od sviju vas da budeponajlep{i. Pa kad se jo{ pro~uje da sam ja li~nosa{ila odelce.(Krene ka ~itaonici)Verka, du{o, {e mi pomogne{ da mu isprobamo?(Izlazi sa Verkom, dobacuje Glumcu)A vama ba{ dobro stoji ta boja kose.

^APQA: (Zadivqen)Lele majke, majmun~e ima da ima najubavije odelo! ^ak iod vas Juco du{o!

Kalfe se smeju.

GLUMAC: (Qutito)Pa, nek ima. On ne igra lik!(Otvara kofere, utrpava kalfama delove kostima kojeon bira)Evo, Mi{i} mora biti kico{, doteran po posledwojmodi... Sluga Petar je siromah, ku~e nema za {ta da gaugrize... e, tako siroma{an kostim mi nemamo, uzmiovo... iscepa}emo ga i umazati... A Kir Jawa kao Cin-carin treba...

Pretura, u to ulazi sve~ano Kir Minta.

KIR MINTA: Treba da obu~e ovoj.(Doneo je svoje odelo)Ama da pazi{ da ne ufleka{.(Pobratim~e uzima kostim)Crkveno i mrtveno.

GLUMAC: (Qubi Kir Mintu)^estiti Kir Minta – niste vi yaba sunarodnik Evri-pida i Sofokla!

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 265

BANGEJA: (Pokazuje firmu)A ovoj? Jel ubavo, Juco du{o?

GLUMAC: (Gleda zgranuto – ~ita)“Sob~e na Kir Jawu – velikog {krta}a”.

KIR MINTA: (Gun|a)Kir Jawa pametno, doma}in, ~uva novci, ~uva dukati. Onne – to! Ne {krta}. Mudrost i sve sos mera, sve sos mera.

GLUMAC: (Bangeji)Pa, lepo je lepo... Ali ne znam da li }e nam to trebati...

BANGEJA: To ja, ako mi ne{to omanemo... Da bude jasno od ~ega jere~...

GLUMAC: No, no, pa ne}ete vaqda ba{ toliko omanuti.

^APQA: (Ho}e ne{to da pita)A, men Juco du{o...

GLUMAC: (Prekida ga)Ako mi jo{ neko ka`e Juco du{o, ubi}u ga! Gde mi je ma~moj, srpski, srebrom okovani!

Tra`i i ba{ u tom momentu ulazi Jerotije.

JEROTIJE: [ta je ovo? Kostimska proba? Dobro ti stoji haqina,Juco du{o.

GLUMAC: (Sa ma~em u ruci, kao nekad, jurne na Jerotija i za-stane)Ubi}u te.

JEROTIJE: (Mirno)Koji ti je moj? Nisam ti rekao – Pelo srce moje? Sasvimozbiqno, kao kolega, sada ve} biv{i, ka`em da tikostim dobro stoji.

G-\A MICA: (Vra}a se sa Verkom)Ba{ dobro!

JEROTIJE: Eto vidi{ i G-|a Mica misli isto.

G-\A MICA: Ama, ne wemu, Majmunu, mom Buciki!(Razgleda scenu)Lepo, bogami. A gde }u ja sedeti?

266 Radoslav Zlatan Dori}

KIR MINTA: (@ustro)Nema sedewe. Stojewe. Vi{e stane, kako semke u lu-benicu... Pa, ako svaki kupi po dva pi}a, izvadim {teta,imam espap.(Ra~una kao Kir Jawa)Trianta trija krajcarija...

G-\A MICA: To ne dolazi u obzir. Ja moram sedeti.(Pro{eta, poka`e)I to – ovden! A, iza mene moji 27 ~lanovi odbora na~ataonicu...

GLUMAC: (Prinosi joj stolicu, ona seda)Pa, ako ba{ insistirate...

JEROTIJE: (Lukavo)Naravno gospa Mico, ako neko treba da sedi, u pravu ste,to ste – vi! Da se zna koj je koj. Ali samo vi – niko drugi.

G-\A MICA: (Svidelo joj se)Mislite? Imate pravo – ja sedim, a svi stoje!(Glumcu)A, kad Bucika zavr{i svoju ta~ku, vi ga donesite do men,ja }u ga dr`ati u krilo. Svi }e nas gledaju, a... jel sekarte ve} prodaju?

GLUMAC: (Nervozno)G-|a Rezika prodaje, na prozoru iz ove ulice... Prodatoje ve} pet predstava unapred, danas na~iwe {estu.

G-\A MICA: Pa, naravno, kad igra moj Bucika!(Iza|e)

JEROTIJE: Ne}e{ vaqda dozvoliti da se pojavi i... i... Bucika?!

GLUMAC: (Nervozno)Naravno da ne}u. Vide}u... Smisli}u ne{to...(Kalfama)A vas trojica na obla~ewe, tamo u ~itaonicu.

^APQA: Kod Buciku?

GLUMAC: Kod Bucike. To }emo pretvoriti u gluma~ku garderobu.A ti, Verka, pomozi im, ti }e{ biti garderoberkapozori{na.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 267

VERKA: O}u, o}u, pelivanyijo, izve{tila sam se s’g sam obleklamajmuna...

Svo ~etvoro izlaze.

JEROTIJE: (Gleda za kalfama)Jesu l’ nau~ili tekst?

GLUMAC: (Nervozno po~iwe da skupqa kostime po “sceni”)Pa... tako... Jesu...

JEROTIJE: A... Ko }e ti igrati Katicu?

GLUMAC: Pristala je, na jedvite jade, ona moja qubavnica,

JEROTIJE: Ma nemoj? Rezika? A, Kir Minta, nije qubomoran?

GLUMAC: (“@acnuo” se)Ali, gospodine Jerotije, {ta vi to govorite?

JEROTIJE: (Mirno)Oh, oprostite... Ja, to, znate, pri~a se... Svet – qudivideli, pa nabedili. Zna~i ona druga, @or` Sandova,spisateqica ovda{wa?

U tom momentu u “scenu” utr~ava Udovica sa nekoliko haqina u rukama.

UDOVICA: Dobro... dobro ve~e, jao, mili moj,(Poqubi Glumca)Pa ja ni{ta osim crnine ne mogu da obu~em! U ~emu }uglumiti tu Jucu?

GLUMAC: (Ispravqa je)Katicu, Katicu. Ja }u igrati Jucu.

UDOVICA: Dobro, Katicu. Ali ja ovo moram popustiti. Ne boj se,ne}u te izneveriti, igra}u u tom tvom(Sa ga|ewem)pozori{tu! Ali ne}u ostati na probi, moram da sredimhaqinu. Pa ja nisam ni primetila kolko sam se ugojiladok sam `alila onog mog skota. @urim. Pro~itala samKir Jawu, da zna{, celog. Ali – ne}u govoriti taj tekst.(Ostavqa kwigu)Nekog – kad Katica treba ne{to da ka`e, ja }u na tommestu re}i po jedan kra}i odlomak iz mog romana, ~ak ionaj: “O, mili moj Gavrilo, ti mi sad qubi{ prste, a ve}}e{ sutra hteti rame, a prekosutra moj lepi smaragdnivrat, a nakosutra i moju belu grud da qubi{...” Vidimose sutra, na premijeri.(Odlazi)

268 Radoslav Zlatan Dori}

JEROTIJE: (Sumwi~avo)Ho}e li to {tampati Pa, jo{ bez probe...

GLUMAC: (Nervozno)Mora}e... smisli}u ne{to...(Pokazuje i daqe svoja odela – va`na radwa – ponavqa}ese i u indikaciji)Evo {ta su uradili od mojih kostima. A ja sam imawe uto ulo`io. Sve {to sam od dede nasledio... Sve!

JEROTIJE: (Sa setom)Da, bio si najboqe sortiran glumac u Srbiji. Se}am setvog oglasa u novinama: “Slobodan, mlad glumac, sadvanaest pari odela, ~etiri perike, frakom, gerokom idve narodne no{we, tra`i anga`man u putuju}empozori{tu...” Tako sam te i primio u trupu... Se}am sekako su ti svi zavideli. Mo`da su te i mimolilazileuloge, ali `enske i elegancija nisu! Ba{ si imao sre}e.

GLUMAC: A ja bih dao sve da sam igrao one uloge koje ste igralivi. Sva odela bih dao za samo jednog Kneza Lazara, da samsamo jednom Hajduk Stanka igrao...

JEROTIJE: (Iskreno)Igra}e{. Sad je tvoj ~as kucnuo. Eto, vidi{, ve} sutrakao Juca...

GLUMAC: Molim vas, nemojte me zajebavati!

U tom trenutku na vratima se pojave Domanovi} i Stankovi}, pijani,“kao ~epovi”.

STANKOVI]: Jel to po~elo, jel je gotova rabota? U bre gosn Glumacal boli glava kad pro|e premijera.

GLUMAC: (Pakuje odela, Jerotije mu poma`e)Sutra je premijera.

STANKOVI]: Pa koji je d’naske dan? Kol’ko mi to pismo, pobratime?

DOMANOVI]: Mnogo, pobratime, mnogo pismo!(Kao da se izviwava)Proslavqamo! Imao sam ja svoju premijeru, u {koli.Ono, bre, sa |acima, Gorski vijenac...

JEROTIJE: Znam, bio sam. ^estitao sam vam, ~ak smo se i poqubili.

DOMANOVI]: Stvarno? A – kad?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 269

STANKOVI]: Jeste, pobratime, coknuo te tuj!(Qubi Domanovi}a)I ja sam te cunuo, ovakoj,(Qubi ga ponovo)al k’d to be{e?

DOMANOVI]: A znamo da je red sa se proslavi, da se popije ne{to.Ali, ono |aci, deca. Pa, pobratim Bora i ja uzesmo tajte{ki teret na sebe – proslavismo u ime svih. Nezamerite... Nije to pravo pozori{te, sli seme! Semepozori{ta kad baci{ – pa makar i u palanci, mora ni}i.Mora. Gospodine Jerotije, da popijete jednu sa nama?Vidimo se sutra, gosn Gavrilo.(Kre}e ka vratima)

JEROTIJE: Nisam nikad odbio. Ali, ovde je proba... Idemo “Kodladnu vodu”.

Sva trojica izlaze i ne{to zapevaju. Iz “garderobe” izlaze kalfe –glumci, sasvim pristojni; kao Kir Jawa, notaro{ Mi{i} i sluga Petar.Sva ponosna za wima izlazi i Verka.

GLUMAC: (Iskreno za~u|en)Tako, brate... Tako! Sad ve} li~ite na ne{to!(“Glumci” se pewu na pozornicu)Ima li nekih problema? Da li znate tekst?

BANGEJA: Znamo... Ama, kad bi neko ima’ kwigu za svaku si-guranciju...

GLUMAC: Sufler! To se zove – sufker. ^estito i ~asno i veomava`no pozori{no zanimawe.(Uzima kwigu, pru`a je Verki)Verka, proizvodim te u na{eg glavnog suflera.

VERKA: (Zbuwena)O}u, o}u ja, `iv mi ti. Al samo iz glave {to samzapamtila dok ste tu... ne znam ti ja sva slova, ne mogu izkwigu...

Glumac odustaje – gleda upitno u svoju “trupu”.

^APQA: A ja, kad onoj vikam: “E! Gledaj ti sad...” – jel da to budesa sekiraciju?

BANGEJA: A, onda, da ja ono “Joj” ka`em isto sa sekiraciju?!

270 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: (Zbuwen)Ne... ti... ^apqa bez sekiracije, a ti Bangeja... pa davidi{... mo`e sa sekiracijom...

POBRATIM^E: A ja onoj “Trijanta trija krajcarija” kad brojim, KirMinta mi ne da! Ka`e to ja weg zajebavam. Li~no weg! Amen tako pi{e u kwigu. Jel da brojim, jel da to frqim?

GLUMAC: (Tupo)Samo ti broj. Kako pi{e u komadu.

^APQA: A ja kad ono kijam...

BANGEJA: Ama, ne kija{ ti – kijam ja!

GLUMAC: (O~ajno)Ne sva|ajte se. Kijate obojica!

U tom momentu spoqa se za~uje muzika, kolo. Igraju}i, ulazi Jova Zavesa,hvata silom Gavrila, igra. Zove rukom kalfe, oni silaze s pozornice,hvataju se u kolo. Pridru`uje im se i Verka. Op{te veseqe. Glumcasilom vuku. Jova je doneo jedan sanduk.

JOVA: (Kad zavr{i kolo)Tako, brate! Ovo }e biti po~etak. Kad publika u|e usalu, ]azim }e da grune ovo kolce, a mi svi... vi svi,mislim glumci – da ga odigrate!

]azim se povla~i u dubinu.

GLUMAC: (Muklo)Da nije tu i me~ka?

JOVA: Jeste. Tu je. Ali, ispred, kao u narodnoj poslovici –“Zaigra}e me~ka i pred na{om ku}om”... I, molim vas,ona }e tamo i ostati. ]azim i me~ka }e raditi ispredulaza – dva sata pred predstavu, ali dok sam ja upraviteq– samo napoqu! Ne}e meni me~ka igrati u pozori{tu!Nema potrebe, sve su karte rasprodate! A, sad, pre probeda ja dam svoje predloge, trikova.(Otvara sanduk)]azime, ti budi spreman...

GLUMAC: A ja sam hteo da onako, umetni~ki, pre|emo tekst... Ovoje generalna proba. U pozori{noj umetnosti, bez toga...

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 271

JOVA: Pa i ja zbog umetnosti. To sam uvek, u svim trupama ra-dio.(Razme{ta svoje “sprave” po kafani: pleh, ~egrtaqke,kofa, crevo...)Evo imam tu ceo spisak – {ta vam se svidi – svidi. Ne}use ja uvrediti.(Otvara spisak)Dakle, pod jedan: Rahela Aritonovi} do}i }e danas davas vidi, ali to nije va`no, to nije trik...

GLUMAC: Rahela Aritonovi}, ko je to?

JOVA: To je ono iznena|ewe – ono {to sam obe}ao. To je nekadbila slavna glumica, Rahela Het, bila je sa vama u dvetrupe, se}ate se?

GLUMAC: (Uzbu|en)Rahela Het? Ko je se ne bi se}ao!(Vi{e za sebe)Bio sam zaqubqen u wu... Kao i cela trupa, uostalom.

JOVA: Ona se zauvek odrekla pozori{ta, udala se ovde zatrgovca Aritonovi}a i zaklela mu se, ka`u, da po-zori{te nikada vi{e ne}e ni pomenuti. Pa, opet ka`u,kada ona sada pomene pozori{te – on je prebije... Tu~e je,u proseku, dva puta nedeqno.

GLUMAC: (Ni ne slu{a Jovu)Velika Rahela Het... Moja qubav... Najve}a glumica kojaje ikad putovala Srbijom... Fatalna Ra{el.

JOVA: Ona nikud ne izlazi. Ovo je tajno i izuzetno. Ali, dapre|emo sve redom. Dva: Kad Kir Jawa otvori {kriwuda broji dukate, predla`em da tu sune bengalska vatra,to uvek pali. Mo`e?

GLUMAC: (Ne slu{a Jovu)Da, da... A, kada }e do}i?

JOVA: Za pola sata. Broj tri: Kad Mi{i} pri~a sa Katicom, toje i tako dosadno, ja imam spravu – pa kad Mi{i} sedne,da tu prdne! Verujte mi, publika }e se tu upi{ati odsmeha. Va`i?

GLUMAC: (Ne slu{aju}i – mahinalno)Mo`e, mo`e. Da, da... A, dolazi sigurno?(Za sebe)Da li da se presvu~em? Ili ba{ ovako... zna~i sigurnodolazi?

272 Radoslav Zlatan Dori}

JOVA: Sasvim sigurno. Broj ~etiri: Kad Juca pla~e, to jest, vikad zapla~ete, imam spravu, da vam voda ide na u{i.Vrlo efektno!

GLUMAC: Dobro, dobro, de. A, da li me se setila? Mislim... odmahsetila?

JOVA: I te kako! Setila se. Broj pet: Kad god Kir Jawa govoriPetru – da ja najpre napravim grmqavinu ovako.(Udara luda~ki po plehu)Po{to je, to jest, Petar gluv. Razumete?

GLUMAC: Razumem! Da li da je do~ekam ovako, ili da se ipakpresvu~em? [ta vi, kao upraviteq teatra mislite?

JOVA: Ovako. Razume}e, glumica je. Broj {est: Kad Juca tra`i{e{ir, tu da pustimo u publiku jato pravih golubova.Imam ih, pa da se, onda, publika pita – ~emu to?! Va`i?

GLUMAC: (Mahinalno se doteruje)Va`i, va`i...

JOVA: (^ita daqe)Broj sedam: Kad Katica vikne ono da ho}e da se uda, opet}e ]azim da grune! Znate, moramo Kir Jawu maloza~uditi, iznenaditi muzikom, publika to voli. ]azime!

]azimov orkestar, “zapet ko pu{ka”, zasvira. Na vratima se pojavqujeRahela Het Aritonovi}, prava, svetska dama. Doterana, elegantna,lepa. Dosta dugo niko je ne prime}uje, a kad je primete – i muzika utihne.Nastane tajac. Konsternacija.

RAHELA: (Glumi)“Juco du{o {ta }e tebi novo {e{iru?”

Kalfe se zakiko}u, Jova tako|e.

GLUMAC: (Uzbu|en)Rahela! Da li je to mogu}e?!

RAHELA: Gavrilo?! Da li si to zaista ti? Mladi, lepi... ele-gantni Gavrilo... Bo`e gospode, da li sam i ja tolikoostarila?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 273

GLUMAC: (Kalfama)Gospodo glumci, Jovo, ja moram da se poklonim, poklo-nite se i vi...(Svi se klawaju)Ovo je prava, istinska, velika glumica, Rahela Het, mojabiv{a koleginica. Zajedno smo po~iwali... Mojanajve}a... Nesu|ena.... Sudbina. Da, sudbina.

RAHELA: Nadam se da ti je Jova Zavesa rekao da mi ni u {ali neponudi{ da igram?!

JOVA: Nisam stigao, ali...

GLUMAC: Na pamet mi ne pada. Premda, nemam Katicu... Gospodo,pauza, idite u garderobu, `eleo bih... Ho}u da razgo-varam sa gospo|om, na{om Sarom Bernar.(Glumci, Jova i Verka se povla~e u ~itaonicu)Nikad lep{a... Nikad produhovqenija... Kao onda kadsam zbog tebe preplivao Dunav kod ^ortanovaca. Bo`e,kako sam te voleo.

RAHELA: (Koketno)Uvek si voleo da preteruje{ sa komplimentima.(Pauza)[ta }e{ ti u ovoj palanci, Gavrilo?

GLUMAC: Pravim pozori{te, Rahela. Radim isto ono {to smoradili nekada... Zajedno... Sawam o slavi... Pravim nekilep{i svet na ovim daskama.

RAHELA: (Tvrdo)Zato te i pitam – {ta radi{ u ovoj palanci, GavriloMihajlovi}u?

GLUMAC: A, ti...(Pauza)Zauvek?(Pauza)A ja... Toliko sam imao razloga da napustim pozori{te...Pa i napu{tao sam ga... Ali... A ti – zauvek!

RAHELA: Zauvek. Ili ta~nije – do nekog dana kad bi imalo smislabaviti se pozori{tem... Odrekla sam ga se jer sam gasuvi{e volela. Vi{e nego ti... Vi{e nego iko od vas sakojima sam delila sve to... Hleb taj gorki.

274 Radoslav Zlatan Dori}

GLUMAC: Ponekad... je li ti `ao? Mislim, da li po`eli{ po-nekad...

RAHELA: Ponekad? E, moj Gavrilo! @ao mi je svakog dana! Svakogminuta, svake sekunde bez pozori{ta? Ose}am seprokletom... Prognanom iz raja. Kao u onoj na{oj je-vrejskoj poslovici: “Dabogda imao, pa nemao.”(Pro{eta salom)Tako je to: Imala sam pozori{te u sebi... A i oko sebe,kakvo – takvo.(Pauza)A sad ga zauvek nemam.

GLUMAC: Za{to si onda oti{la? Imala si uspeha. Publika te jeobo`avala. Svi su te samo voleli i hvalili... Svi smo utebe bili zaqubqeni... Da ne pomiwem sebe... ^ak iupraviteq i sufler.

RAHELA: Da... Tako je bilo...(Pewe se na pozornicu)Mo`da bi i sada tako bilo, da nije bilo tog dana kad jesve u meni puklo i kad sam odlu~ila da svoje }utaweposvetim pozori{tu isto tako strasno kao {to sam se dokraja pozori{tu davala... Dok sam se davala. Taj dan...Zna{, ponekad ne znam ni da li sam postojala?!

GLUMAC: Mora de se ne{to krupno desilo... Kad si oti{la. tako,samo si jedne no}i nestala... Nisi ti ni oti{la – ti sinestala!

RAHELA: Oti}i... Samo tako i mo`e{. Nestati. Nikom ne bihuspela da objasnim... Ni samoj sebi nikad do kraja nisamobjasnila {ta se zapravo desilo...(Pauza)Se}a{ se na{ih gostovawa po Preku? U Sremu, u Ba-~koj?

GLUMAC: (Uzdahne)A, tek u Banatu... Be~kerek... Pa, Kikinda, Pan~evo...Se}a{ li se kako su nas gostili? Kao kraqeve! Kako suse o tebe otimali da im bude{ go{}a! Kako su pesme otebi pevali... Zbog tebe ludovali!

RAHELA: (Sama na sceni)Da se}am se i toga... Ali, nije to sad...(Poka`e Glumcu stolicu na kojoj je sedela na~elni-kovica)Sedi.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 275

(Kao monolog)U Be~eju, posle predstave, izvede me na ~ardu neki tamowihov mangup... neki in`ewer. [kolovao se u Be~u,Pe{ti, Pragu... Naravno, udvarao mi se. Gotovo mezaprosio, iako je iz vrlo ugledne porodice... Zvao seSa{a Obrova~ki. I tu, posle ve~ere, on mi po~nepri~ati o pozori{tima tih velikih gradova u kojima je`iveo. I po~ne sve to crtati... Imao je nekakav blok.Lepo je crtao...(Pauza)Lo`e, parteri, blistavi foajei, slikane zavese, ga-lerije, veliki kristalni lusteri, zavese i portale...Celo ve~e mi je crtao. Bilo mi je lepo sa wim. Sa~uvalasam te crte`e... I mi smo sutradan – otputovali... Inikad vi{e nisam videla, ali ni zaboravila be~ejskogbe}ara Sa{u Obrova~kog, a wegovi crte`i su meprogonili kao zli duhovi mog sna.

GLUMAC: (Pauza)Ja se, Rahela, svega toga se}am. Nisam jedino znao za tecrte`e... Ako su oni zbiqa va`ni?!

RAHELA: Niko nije znao... Ni sada ne zna. Tri meseca kasnije, tive} nisi bio u na{oj trupi, spremali smo ^arlijevutetku, tu negde, u nekoj palanci, ne se}am se vi{e...Neka kafana, na periferiji, kod Paje Glavowekafeyije, a kafana “Prole}e” – Mi probamo u dvori{tutu komediju, engleski salon, otmenost i maniri, aprasi}i i }urke nam idu kroz mizanscen... Uve~e, i jo{goroj kafan~ini, odigramo predstavu...

GLUMAC: Sigurno si bila sjajna.

RAHELA: Da, bila sam sjajna. Te no}i sam nestala! Vratila sam sekod “Paje Glavowe”, otvorila svoj kofer, pogledala onecrte`e i u}utala zauvek. Ni sama ne znam kako sam sena{la ba{ u ovoj palanci i udala se. Nikad vi{e nisamvidela ni jednu pozori{nu predstavu, ni trupu, niglumca... Ti si mi, od one no}i, prvi.

GLUMAC: (Po~iwe opet da pakuje kofere)Kakva ~ast... Mislim da sam te razumeo... Pa, ipak...

RAHELA: (Prekine ga)Nemoj me pitati. Ne}u se nikada vratiti. Kada bihimala nade da i u ovoj palanci, ili negde drugde, ali kodnas, u ovoj zemqi, mo`e biti ne~eg sa onih crte`a

276 Radoslav Zlatan Dori}

be~ejskog mangupa – ja bih opet poverovala... Opet bih...Ne, ne, ne verujem... [ta }e{ ti ovde GavriloMihajlovi}u? Zato te to tako pitam: [ta tra`i{ ti uovoj palanci Gavrilo Mihajlovi}u?

GLUMAC: (Sve br`e se pakuje)Mislim da sam te razumeo.

RAHELA: (Stane u “pozu”. Glumi)Ostajte zbogom. Bog znaKad }emo se videti opet...@ilama mi jeza ledena mili...(Pauza – Pokazuje na Glumca)Haqina ta je zbiqa najlep{aAl mila Dojo ostavi me no}asMolim te, samu..."Se}a{ li se?

GLUMAC: Svakog stiha. Romeo i Julija. Ja sam irgao Po~etak –Prolog, Kneza Eskalusa... A, razumeo sam te, dobro samte razumeo! I to je stra{no.(Pauza)A ja upravo po~iwem generalnu probu!

U tom trenutku, uz ]azimovu muziku, ulete u scenu Jova, kalfe, iobu~ena u cirkuski kostim – {qokice i suncobran – Rezika. Jova dajeznak da kalfe zategnu `icu od portala do portala. Rezika uzimamerdevine, pewe se. ]azimov orkestar svira tu{. Jova dobuje.

REZIKA: Ja igrati Katica! Ja spasti va{e srpsko pozori{te.Ovako!(Zakora~i na `ici)

GLUMAC: (Urlikne)Ne! Ne!(Rahela silazi sa pozornice i gleda u Glumca)Molim vas, ve~era{wa proba je zavr{ena. Sutra do|itemalo ranije. Idite, presvucite se.

Svi ponovo odlaze u garderobu. ]azim sa orekstrom izlazi na ulicu.Ostala je Rezika na `ici, Glumac i Rahela na vratima.

RAHELA: Laku no} dobri kne`eHorovi an|ela nek ti odpoje mir...(Pauza)[ta }e{ ti ovde, Gavrilo Mihajlovi}u?

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 277

Naglo iza|e. Glumac se okre}e ka Reziki.

REZIKA: Nascht... No}as, pored ova palanka na glavni put, prolazigrose cirk Coloseum... Putuju... U veliki svet... Velikigrose cirk.

]azimov orkestar zasvira na ulici `estoku cirkusku muziku.

MRAK. PROMENA.

PETA SLIKA

SEME JE BA^ENO

Ve~e, sat pred premijeru. “Pozornica” je “dobila” i zavesu i powave napodu, }ilime sa strane... Samo – nema radosti, nema uzbu|ewa, nema onogpretpremijernog {timunga. Na “pozornici” savr{eno kostimirani ina{minkani, sa tekstovima u rukama, kao tri siro~eta, stoje trikalfe. Jova Zavesa, sa pismom u rukama nervozno {eta po kafani. Upozadini pla~e Kir Minta, a Verka ga te{i.

VERKA: (Pla~u}i)Ne pla~i, gazdo... Srce }e mi prepukne... ]e se vrnegospoja Rezika ko i pro{li put! Ko i svaki put!

KIR MINTA: (Tiho pla~e)Znam ja da se moja Rezika vrati. Ona pobegni, al uvekvrati...(Zaurla)Al, odnela Kir Jawina {kriwa sa aspri, sa {est pred-stava novci... Ahara, ahara! ]e propadnim, }e umrim.

BANGEJA: Mamicu mu, pa to i na{e pare ukrado{e. Pih, a lepapara pala na blagajnu, ba{ lepa!

278 Radoslav Zlatan Dori}

KIR MINTA: (Kao Kir Jawa)Ah, Minta, Minta u nestre}no si se vreme rodija...[kiqi... Kad god pro|e cirkus, ona pobegni... Nestre}a!

Kao bez du{e, u policijskoj uniformi, uleti Jerotije – pogleda si-tuaciju, shvatio je.

JEROTIJE: Zna~i, istina je! Pobegao je!

JOVA: Pobegli – svi troje!

JEROTIJE: Kako – troje?!

JOVA: Gavrilo, Rezika i majmun. Ostavio je dva pisma. Jedno zavas, drugo za Rahelu Het. Odneo sam joj li~no.

JEROTIJE: (Sada on nervozno {eta, kao lav, po kafani)^itaj!

JOVA: (^ita, ostali napeto slu{aju)“Po{tovani biv{i upravitequ! Vi }ete me razumeti!Pobegao sam. Sramota me je, ali tako je. Ako se i{taspasiti mo`e – vi }ete to uraditi. Ja znam va{uspretnost i marifetluke koje umete izvesti da bi sepredstava spasila i odigrala...”

JEROTIJE: (Qutito progun|a)Marifetluci?! Sviwa! ^itaj daqe!

JOVA: “Prekliwem u pismu i gospo|u Rahelu Het da pomogne ispasi bruke rod na{, gluma~ki. Ako htedne... Odlazim sagospo|om Rezikom u cirkus Koloseum. Tamo }unajavqivati ta~ke. Poveli smo i majmuna. Rezika ka`eda je u cirkusu sve pravo! Visina trapeza, lavovi, kowi,akrobate, sve! U pozori{tu koje sam ja tu pravio sve jebilo la`no. Osim tri kalfe koji su odli~ni. Pravi jebio samo majmun... I trebalo je da bude teatarskaumetnost – a ja to nemam! Ja ne mogu ni spasavati, nipraviti pozori{te u palanci – ja nisam srpskitragi~ar! Upla{io sam se, kao govno! A za pozori{tetreba imati hrabrosti i talenta. Ja nemam ni jedno, nidrugo. Zato be`im, a vi oprostite, ako mo`ete. Va{Gavrilo Mihajlovi}, pre|e glumac srpski, sadacirkuzant.”(Pauza)

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 279

JEROTIJE: Pizda jedna netalentovana! On srpski glumac?! Da jeglumac, ostao bi na megdanu i iza{ao pred publiku! Onglumac?! Gluma – posledwa zubqa hrabrosti u ovomnapa}enom i oglupavelom narodu!

^APQA: A, {ta }e s’g da bude?

JEROTIJE: Kako – {ta? Bi}e predstave! Ne}e se u ovoj palancipozori{te zaustaviti zato {to ga je napustio jedanusrani epizodista! Gde je wegov kostim?

VERKA: Tamo!(Poka`e)Ama, on igra{e Jucu!

JEROTIJE: Igra}u i ja Jucu! I Maru i Saru, i Cicu i Micu – akotreba. Ne bojte se sokolovi moji, bi}e ovde pozori{ta.(Ide gore, me|u kalfe)Dok je mene i dok je vas! Svako pozori{te do|e u krizu...A, onda, se obi~no – {ta, Jovo?

JOVA: Smewuje upraviteq!

JEROTIJE: Ta~no! Dakle, Jovo, smewujem te. Za svaki slu~aj, dao~uvamo tradiciju. Ne quti{ se?

JOVA: (Spremno)Bo`e sa~uvaj! Ali, ostajem za efekte, trikove, vatru,dim?!

JEROTIJE: Naravno! Odoh ja da se prsevu~em.

Odlazi sa Verkom u ~itaonicu.

BANGEJA: A koj }e da igra Katicu? Ona wegova udovica, kad ~uje daje pobego – sigurno ne}e.

KIR MINTA: Ako treba, eto ja... Samo da izvadi {teta. Da imam espap.Ja }u igram i Katica, a ako treba i majmun. Samo pari...pari...

Ulazi na~elnikovica. Odmah krene ka “svojoj” stolici.

G-\A MICA: Bruka! Bruka! Pa {to }e sad da bude?

JOVA: (Naivno)[ta? Kakva bruka? Sve je u najboqem redu.

280 Radoslav Zlatan Dori}

G-\A MICA: Pa, zar on neje pobego?

JOVA: Jeste. Ali, umesto wega, Jucu }e igrati na{ proslav-qeni glumac Jerotije, sada policajac op{tinski, aizgleda mi – ponovo glumac.

G-\A MICA: Ama ne pitam te ja za glumci! Kako }ete bez majmun~e?

JOVA: Te{ko, ali – sna}i}emo se. Imamo me~ku, to je zapo~etak dosta. Za komad doma}eg pisca, me~ka se ~ak iboqe uklapa.

G-\A MICA: Dobro, kako ti veli{... Samo kad ne}e da pukne bruka!A, ona ni{lijska pesma, meni u ~ast – kad ulazim – jeluveybana?

JOVA: (Spremno)Kako da ne! Momci, na mesta!

Kalfe se zbijaju, G-|a Mica “fingira” svoj ulazak. Kalfe pevaju.

KALFE: Kad su po{li Milisav i Radi{aKod Sibina na slavuPote`e Radi{a pa s’ udaviU petrova~ku reku, joj.

Jeste l ~uli, oj,Udavija se jedan ni{lijski kalfaRadi{a, Radi{a, joj,Ba{ kod sela Brzi Brod!

Skupili seSvi ni{lijski majstoriD’idu da viduRadi{u – naduja se!

Kalfe se klawaju, G-|a Mica aplaudira.

G-\A MICA: Tako, da se znaje ko je ko! A, bi}e gu`ve, ni pola narodaovden ne}e stati. Mora}emo za druge priredbe iznajmitiveliku salu “Evropu”!

KIR MINTA: (Pobesni)E, ne mo`e! Ovden, u moja kafana! Da izvadi {teta KirMinta. Jas sam pobratim s Evripid i Sofoklo!

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 281

G-\A MICA: (Odlaze}i)Samo kad je sve u redu. A ja se upla{ila da to ne}e i}ibez majmun~e! Zna~i – bi}e priredbe! A, s tvojimpobratimima, Kir Minto, ja }u da porazgovaram! S timSofoklom i tim drugim.

Gospa Mica izlazi. U tom trenutku ulazi Jerotije u Jucinom kostimu is perikom na glavi.

JEROTIJE: (Jovi)

A, {ta je rekla Rahela, ho}e li nam pomo}i?

JOVA: (Neprijatno mu je, u nedoumici je)

Rekla je... Da se gonimo u tri lepe pizde materine!

JEROTIJE: Ne la`i! Ona ne psuje. Wu bar znam! Bio sam zaqubqen uwu... Umalo se nismo ven~ali. G-|a Rahela HetAritonovi} je finih manira, dama, nije mogla re}i...

RAHELA: (Ulazi qutita kao furija)

Da se nosite u tri lepe pizde materine! Oprosti,Jerotije. Izvinite... Kako se usudio u pismu da meprekliwe da spasem pozori{te i predstavu, da pomiwemoral, srpstvo, umetnost, i sve to, slepac jedan, {to onnema! Da me zakliwe Bogom i sre}om, pa ~ak i grobomsvojim budu}im, kad zna, kad dobro znaju... Kad svi znaju...

JOVA: (Upadne, bez zlobe)

Da vas mu` bije i kad pomenete pozori{te...

RAHELA: (Trgne se)

Molim? To je glupost, palana~ka zloba! Moj mu` je i poro|ewu i po poreklu Vrawanac, a to zna~i – kako `ena

ka`e! [ta treba da igram?

JEROTIJE: (Prilazi joj)

Katicu! To }e{ ti lako! Zaista ti hvala! Uvek si bilalafica. Ti Katicu mo`e{ ovako!(Pucne prstima)

RAHELA: A ti Jucu? Ne dolazi u obzir! Jucu sam nekada igrala –igra}u je i sada! A, ti }e{ i tako lupetati, pa ti jesvejedno. Skidaj taj kostim! Ja Jucu – ti Katicu!

282 Radoslav Zlatan Dori}

JEROTIJE: (Polazi sa Rahelom i Verkom ka ~itaonici)U redu, u redu... Mada, ~ak i u ovoj palanci te{ko da }u uovim godinama pro}i kao tvoja }erka... Ali, hvala ti jo{jednom...(Idu ka ~itaonici)Nikad nisam imao mamu mla|u od sebe. Ali – daj {tada{!(Izlaze)

POBRATIM^E: (U nedoumici)Pa, koj }e sad da mi bude `ena, a koj }erka?

JOVA: Ne brinite. Sna}i }emo se. U pozori{tu srpskom i takose slabo zna ko je kome svoj.

BANGEJA: (Ohrabri se)A, jel mogu ja... da ripam preko ovo }ilim}e, kakoku~i{te {to ripa u cirkus?

JOVA: Da ripi{? Ako ba{ ho}e{ – mo`e. To publika voli.Ripaj komotno.

POBRATIM^E: A da ripam i ja? Ja poboqe ripam odi weg?

JOVA: Pa, mo`e{ i ti, ali – samo jednom!

^APQA: A {to onda i ja da ne ripam? More, svi }e da ripamo!Kako ku~i{ta kroz obru~!

JOVA: Mo`e, mo`e... A ja }u da pu{tam dim! Publika ima dapopizdi!

POBRATIM^E: Jo{ da ima nekoj da ru~a ogaw!

KIR MINTA: Evo, ja }u ru~am! Samo da imam aspri. Trijanta trijakrajcarija... Samo da izvadim {teta.

Napoqu se za~uje muzika – ]azimov orkestar.

VERKA: (Istr~i)Lele, to je ]azim, po~eo da radi s me~ku!(Ode na ulicu)

JEROTIJE: (Ulazi, obla~e}i kostim Katice)Kir Minto, jo{ ne pu{tajte publiku. Da ponovim bartri-~etiri prve re~enice...(Uzima kwigu od kalfi)

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 283

RAHELA: (Ulazi u kostimu Juce, Kir Minta odlazi do ulaznihvrata)Onda, dogovorili smo se. Ja – Katicu, Ti – Jucu!

JEROTIJE: Ama ne! Malopre smo rekli, ti si rekla – ja Katicu, a tiJucu!

POBRATIM^E: (Nervozno)Bre, bra}o i sestre, dogovorite se, jerbo od moje glumene}e da ostane ni{to!

RAHELA: Dobro, dobro... Majku mu, svi ste nervozni.(Kalfama)Pa, uostalom, ko ovde iska~e – ja ili vi?!

JOVA: (Smiruje situaciju)Sve je u redu. @elite li kad vi govorite da pu{tam dasevaju muwe?

RAHELA: Da se nisi usudio! Ja sam Rahela Het! Ho}u svaka re~ dami se ~uje!

JEROTIJE: (Jovi)A, sa mnom je obrnuto. Ja o tekstu nemam pojma, pa temolim, ~im ja glumim – a ti raspali u one tvoje tepsije!

JOVA: (Razme{ta svoju “opremu”)Ne brinite, ima publici da zaglunu u{i!(Raspali jednom da demonstrira)

RAHELA: (Osvr}e se)A, gde je sufler? Ne misli{, vaqda, da }u uskakati bezsuflera?

JEROTIJE: (U neprilici)Ima, ima sufler... Kako da nema!(Kwiga mu je u rukama – vrti je, a u tom momentu, navratima, pored Kir Minte, provuku se Domanovi} iStankovi})Ja ti rekoh, ne jedan, nego dva suflera, evo ih! naravnoda ne mo`e{ uskakati bez suflera... Bar ne u mojojtrupi.(Pauza)[ta to rekoh?

284 Radoslav Zlatan Dori}

DOMANOVI]: (Unezvereno)[ta je? Otkazano? Kakva tragedija!

STANKOVI]: Propala rabota! Ama znao sam ja da u ovu palanku to nebiva. Samo lud ~ovek u to mo` da poveruje.

DOMANOVI]: [teta, sveta k’o u ludnici! A ja sam ba{ verovao da }ese ~udo ipak i desiti i da }e pozori{ta biti! A sad –otkazano!

JEROTIJE: (Mirno)Kakvo otkazivawe? Naprotiv! Ve~eras, naro~ito, izu-zetno, na{a slavna glumica Rahela Het Aritonovi}igra}e Katicu.

Domanovi} i Stankovi} se naklone.

POBRATIM^E: (Drekne)Jucu, bre!

JEROTIJE: Ovaj, da, Jucu! Svetska podela! Bo`e nego {to smo senadali, {to smo mogli i sawati. A mladi spisateq BoraStankovi} i profesor i satirik Radoje Domanovi},izuzetno, naro~ito, zato {to se radi o takvoj dami itako velikoj glumici – ni{ta ne}e mo}i da nam odbiju.Bi}e sufleri. Obojica!

STANKOVI]: (Buni se)[to da budemo?

DOMANOVI]: (Shvatio je)Jerotije, pobogu, pa mi nikada nismo... Kakvi sufleri,pa to nije pquni pa zalepi.

JEROTIJE: (Odbija da ih ~uje)Rahela, draga, profesor Domanovi} je o pozori{tu, uovoj palanci, izrekao najlep{u misao: “Kad se jednomseme pozori{no baci – ne{to mora ni}i!” Dostojnojednog Rasina ili Joakima Vuji}a.

DOMANOVI]: Kad sam ja to rekao?

JEROTIJE: Bio si pijan, ali ja sam upamtio.(Raheli)Zato su oni ovde! Oni znaju da se pozori{na predstavaovde, ve~eras, ne sme otkazati. Oni znaju i da ti uska-~e{. Oni jedva ~ekaju da sufliraju.

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 285

STANKOVI]: (Gun|a)Ali, kako ja s moj vrawanski... ]u vi{e odmognem... ama{to ne biva – ne biva!

JOVA: Ne mo`ete nam to odbiti! Sudbina pozori{ta je...sufler!

DOMANOVI]: (“Le`e na rudu”)Dobro, de, dajte kwigu, suflira}u.

STANKOVI]: A {ta ako postanem slavan pozori{ni pisac... pa da mebije glas da sam po~eja k’o sufler?(Koleba se)Ne biva... al ako Radoje o}e – daj tu kwigu.

JOVA: (Spasava stvar)Kwigu imamo samo jednu! Za gospodina.(Dodaje Stankovi}u)A, vi, vi radite napamet. Pa, ako negde zapne, vidobacite ne{to iz Gorskog vijenca, to ste veybali s|acima. To je deseterac, jako pametna stvar i ne}e{koditi da se to pome{a sa Kir Jawom. Zar nije todobra teatarska misao?

JEROTIJE: Naravno.

Jova i Jerotije postavqaju Stankovi}a i Domanovi}a na mesta, a u tajmah na vrata utr~ava Verka, uzbu|ena, unezverena.

VERKA: Lele, kolko je sveta! Umorila se me~ka, pita ]azim jelako da ulazi?

JEROTIJE: (Pewe se ceremonijalno sa Rahelom na “scenu”)Neka u|e, neka u|e!

JOVA: (Jerotiju)[teta {to nismo ubacili i Verku. Kako peva!

JEROTIJE: (Kao u zanosu)A ko ka`e da je ne}emo ubaciti! Verka, du{o, budispremna, pa kad te pozovem, ti nam se pridru`i. Mo`da}emo i zapevati. Nema, i jo{ dugo ne}e biti kulturesrpske, bez Cigana! A kad mi, Srbi i Cigani udru`imosnage – to ti je, {ta?

286 Radoslav Zlatan Dori}

VERKA: Vaqda ciganija?

JOVA: Ne! Komad s pevawem!

JEROTIJE: Ta~no! Verka, zovi ]azima.(Verka istr~i)A, pozori{ta je bilo i biva}e kod nas Srba... jo{ uve}im neprilikama... Pravim. Ovo nije ni{ta. Ja sam, nejednom, igrao Kosovski boj tako re}i bez ijednog srpskogjunaka! Samo sa izdajnicima! Se}a{ se Rahela?

RAHELA: (Lista kwigu pani~no)Se}am. Zato sam i napustila pozori{te. Zauvek! Zauvek!(Vra}a kwigu Stankovi}u)Barem sam do ve~eras mislila da se pozori{te... baremsrpsko... mo`e napustiti zauvek.

JEROTIJE: (U velikom uzbu|ewu)A, vidi{, nije zauvek – jo{ mnogo puta }emo mi sapozornice Srbinu govoriti – ko je i {ta je! A, na-ro~ito, za{to je takav! [to je Kosovo izgubio, {tokum kuma ubija... otac sinu o~i vadi i za{to je to dobroza srpstvo...

Tiho ulaze ]azim i svira~i, predvo|eni Verkom.

KIR MINTA: (Sa vrata)Da pu{}am publikum?

JEROTIJE: (Mirno, sve~ano, ~ak pateti~no)Pu{taj, Kir Minto, pu{taj.Sasvim sam miran i spokojan jaJer nije va`no, ne,Kakva }e biti predstava ova?!Svejedno je!Va`no je da }e je biti!Va`no je da je seme ba~eno.Da }e nekada ne{to ni}i!(Uzima `ezlo, rekvizitu, koja je tu, na “sceni”, le`alajo{ od po~etka, od “Boja na Kosovu”)Spremi se, ]azime;Spemite se svi!Po~e}emo predstavu sa tri udarcaU daske koje `ivot zna~e,Kao u velikom, pravom svetu!Kao {to ka`u da po~iwu predstave

Pozori{te u palanci iliti majmun i tragi~ar 287

U Komedi Fransez u Parizu...Ako to uop{te postoji...Ako toga uop{te ima...Ako uop{te ima sveta velikogNegde.(Udara tri puta)Jer {ta je taj Pariz u odnosuNa ovu palanku na{u lepuI {ta je ta Komedi FransezU odnosu na ovu kr~mu na{u balkansku...I ovo pozori{te u woj?!]azime, raspali, predstava mo`e da krene!

]azim ne zasvira! Svi gledaju u publiku, puni nade i o~ajawa zajedno.Zauzimaju “poze” iz svojih uloga. Kao na nekakvoj usporenoj traci.Velika svetlost sa ulice iz koje }e u}i publika. Jova lagano udara u lim.Zatim bqesak i jedna muwa a tek onda – ]azim zasvira i ludnica po~iwe.

MRAK – KRAJ!

288 Radoslav Zlatan Dori}