1. Bihejvioralna koncepcija (karakteristina za socioloke nauke). Urbanizacija je proces koji tokom vremena utie na ponaanje pojedinca, na stvaranje odredjenih obrazaca ponaanja ili miljenja koji se smatraju URBANIM urbanizacija bi se mogla definisati i kao irenje gradskog naina ivota u ruralne predeleMeu mnogobrojnim definicijama urbanizacije koje su ponudili sociolozirazlikuju se dva razliita znaenja tog procesa: prostorna koncentracija stanovnitva difuzija sistema vrednosti, stavova i ponaanja nazvanih urbana kultura ili urbanizam kao stil ivota.to podrazumevauee gradjana u velikom broju dobrovoljnih udruenja organizovanih radi zadovoljenja razliitih potreba; slabljenje rodbinskih veza i drutvenog znaaja porodice; anonomnost pojedinca; slabljenje institucije susedstva; povrni, segmentirani i bezlini karakter drutvenih odnosa; podrivanje tradicionalne osnove drutvene solidarnosti; racionalizam u miljenju...Ipak poimanjem urbanog odredjenim sistemom drutvenih vrednosti i nainom ponaanja pojedinaca i grupa, u izvesnoj meri se gubi prostorna odreenost urbaniteta i njegova iskljuiva vezanost za grad tako se i u selu mogu nai obrasci urbanog ponaanja, kao to se crte ruralnosti mogu nai i usred najveeg grada Zbog toga Istraivanje urbanizacije kao sociolokog problema moe imati specifian karakter tek kada se vee za odredjene prostorne jedinice grad, region, kvart, predgradje..., odnosno ukoliko se vodi rauna o prostornoj dimenziji drutvene stvarnosti.

2. Strukturalna koncepcija (karakteristina za ekonomske nauke).Zanemaruje ematizovano ponaanje pojedinca i primat daje vrsti delatnosti stanovnitva, odnosno prelasku ljudi iz poljoprivrednih u nepoljoprivredne aktivnostiPoseban znaaj se pridaje rasporedu delatnosti (poljoprivreda, industrija, tercijarne delatnosti itd.) unutar datog prostora, uz zanemarivanje prostorne komponente razvojaVeoma rairen pristup, osnov skoro svih ekonomskih modela razvojaMeu mnogobrojnim definicijama urbanizacije koje su ponudili ekonomisti... Urbanizacija je proces u kome se menja ekonomsko-socijalna i aglomeracijska struktura stanovnitva. On oznaava porast stanovnitva koje se bavi nepoljoprivrednim delatnostima i porast naselja u kojima preovladava nepoljoprivredna delatnostIpak mnoga industrijska, rudarska naselja ili npr. banje imaju u svojoj populacionoj strukturi dominantno uee stanovnitva koje se bavi nepoljoprivrednim delatnostima, odnosno dominantno uee nepoljoprivrednih delatnosti u svojoj proizvodnoj strukturi, pa ipak nemaju sve atribute GRADA.Zbog toga Istraivanje urbanizacije kao drutveno-ekonomskog problema moe imati specifian karakter tek kada se vee za odredjene prostorne jedinice grad, region, okrug... odnosno ukoliko se vodi rauna o prostornoj dimenziji drutveno- ekonomske stvarnosti.

3. Demografska koncepcijaPolazi od urbanizacije kao procesa koncentracije stanovnitva i bavi se dvema promenljivima:a. stanovnitvom (populacionom veliinom)b. prostorom (gustinom naseljenosti) a zanemaruje ponaanje pojedinaca i grupa i strukturu delatnosti.

4. Prostorna koncepcijaPolazi od urbanizacije kao procesa koncentracije stanovnitva i aktivnosti i promena u prostoru i prostorno - fizikoj i funkcionalnoj strukturi grada Bavi se:a. Mreom naselja (odnosima izmedju gradova na viim prostornim nivoima optinskom, regionalnom, nacionalnom, globalnom...)b. Unutranjom strukturom gradaProces urbanizacije se u okviru ove koncepcije sagledava kao: Disperzija gradskih aglomeracija u nacionalnom prostoru Umnoavanje predgradja/suburbija i peri-urbanih podruja Stvaranje novih gradova Stvaranje konurbacija ili spajanje gradova u metropolitenska podruja i regione Rekonstrukcija postojeih gradova Urbanizacija sela i ruralnih podruja (rurbanizacija)

5. Osnovni tipovi urbanizacije:a) NORMALNA URBANIZACIJA, kada su demografski tokovi urbanizacije u relativnom skladu sa funkcionalnim i prostornim karakteristikama odredjenog podrujab) HIPERURBANIZACIJA ili urbanizacija bede, kada postoji nesklad izmedju demografske strukture i druge dve komponente razvoja

6. Faze urbanizacije:Danas se uglavnom izdvajaju TRI FAZE: PRIMARNA ili predindustrijska (Kod ove faze stepen urbanizacije je jako nizak, do 20%. U strukturi aktivnog stanovnitva preovladava primarni sektor delatnosti.U ovoj fazi urbanizacije se jo uvek nalaze neke zemlje u razvoju) SEKUNDARNA ili industrijska (Kod ove faze glavni impuls urbanom razvoju daje razvoj sekundarnih delatnosti.Razvoj industrije zahteva mnogo radne snage to uzrokuje jaku koncentraciju stanovnitva u centre rada i stvaranje velikih aglomeracija sa jedne strane, a sa druge pospeuje ruralni egzodus.Udeo gradskog stanovnitva sve vie raste i ini 2/3 od ukupnog.U strukturi aktivnog stanovnitva preovladavaju sekundarne delatnosti) TERCIJARNA ili metropolitenska (Do sada najvia faza urbanizacije i karakteristina je za najrazvijenije zemlje.U ovoj fazi urbanizacije vie od 2/3 stanovnitva ivi u gradovima a veina aktivnog stanovnitva radi u tercijarnim delatnostima.Tercijarne delatnosti imaju svoje zakonitosti lokacije, a u uslovima visokog standarda imobilnosti stanovnitva dolazi do procesa demetropolitanizacije, pa centralni gradovi postepeno gube stanovnitvo a pogotovo njihovi sredinji delovi.Nasuprot tome rubne i prigradske zone se naseljavaju i urbaniziraju, a kao rezultat toga nastaju metropolitenska podruja tj.urbane regije)

KVARTARNA ( etvrta faza, po D. Stefanoviu)

7. Karakteristike savremenog procesa urbanizacije:

8. Klasifikacija gradova:Razliite klasifikacije Statistika Veliinska FunkcionalnaStatistiko definisanje jednog naselja gradom stvar koncenzusa /drutvenog dogovora. Statistika definicija grada zavisi prvenstveno od odreenogbroja stanovnika koji ive u njemu i vrsta delatnosti kojima se bave, ivarira u internacionalnom kontekstu. Mogua veliinska podela gradova za nae uslove: do 5.000 st. - naseljena mjesta, manji gradovi, varoice od 5.000 do 20.000 st. - mali gradovi od 20.000 do 50.000 st. - srednje veliki gradovi od 50.000 do 100.000 st. - vei gradovi od 100.000 st. - veliki gradoviFunkcionalna klasifikacija gradova na vie naina: Klasifikacija sa obzirom na znaenje pojedinih delatnosti u gradu Klasifikacija sa obzirom na stepen funkcionalne diverzifikacije(specijalizacije) gradova Klasifikacija sa obzirom na funkciju rada i stanovanja Brojnaistraivanja najveu panju poklanjaju prvoj klasifikaciji koja se sastoji u tome da se gradovi klasificikuju sa obzirom na dominantno znaenje jedne delatnosti ili vie njihMetode koje se primjenjujuu funkcionalnim klasifikacijama gradova Kvantitativne metode - funkcionalni tipovi se izdvajaju na bazi kvantitativnih pokazatelja funkcionalne usmerenosti; ove metode imaju iru primenu.Kvantitativni pokazateli koji se najee primjenjuje je zaposleno stanovnitvo u pojedinim delatnostima grada.Primena kvantitativnih metoda intuitivno (u prvim pokuajima klasifikacija), primenom statistikih metoda i primenom faktorske analize veeg broja varijabila (od 1960-ih) Kvalitativne metode - funkcionalni tipovi se izdavajaju na bazi optih zapaanja dominantnog znaenja jedne ili grupe delatnosti u graduvie su se primjenjivale pri prvim pokuajima klasificikacije, kao sto je npr.Aurousseau-ova klasifikacija americkih gradova (1921) u okviru koje je izdvojeno 6 tipova gradova -administrativni,odbrambeni,kulturni,produkcijski,komunikacijski i rekreacijski gradovi.

9. Definicija urbanog sistema:URBANI SISTEM moemo definisati kao skup gradova koji su medjusobno povezani interakcijama.

10. Znaaj i uloga grada u urbanom sistemu: Centri medjunarodnog znaaja Makroregionalni centri Regionalni centri Subregionalni centri Optinski centri

11. Elementi urbane structure akteri, aktivnosti, prostorUrbanu strukturu ine(ko)relacije izmedju njenih delova: Ljudi - akteri (uesnici, korisnici...) Aktivnosti/ funkcije Fiziko okruenjeAkteri: Ljudi/uesnici,korisnici... pojedinci, grupe, institucije, firme, organizacije obavljaju i omoguavaju aktivnosti u gradu kreiraju prostornu strukturu grada Razliite POTREBE i INTERESI (individualni, grupni, zajedniki...) Osnovni kriterijumi za analizu aktera: VREDNOSTI ( mogi imati prostorni i neprostorni aspekt ) i CILJEVI (na osnovu kojih opredeljuju odnose i izbor aktivnosti)opte vrednosti - zdravlje, blagostanje, zaposlenost, pravda, jednakost..; posebne vrednosti; interesi; norme; vlasniki odnosi; tehnologijaAktivnosti: Aktivnosti se odvijaju i analiziraju u okviru drutveno-ekonomskog i kulturnog okvira Posmatraju se u svom: neprostornom obliku (kao principi razmetaja) prostornom obliku (kao konkretne lokacije i njihovi uslovi) Velika veina aktivnosti se razvija u prostoru i u odnosu na prostor ima svoje lokacione zahteveProstor: Fiziki obrazac organizacije aktivnosti i delovanja aktera u prostoru Mrea ulica i blokova, trgovi, parcele, izgradjeni objekti, parkovi, infrastruktura... analiza, planiranje i projektovanje

12. Model urbane strukture:AKTERI / LJUDI na osnovu odredjenih POTREBA i INTERESA zasnovanih na odredjenom sistemu VREDNOSTI PREDUZIMAJU/obavljaju odredjene AKTIVNOSTI to se fiziki manifestuje/materijalizuje/organizuje uPROSTORU odnosno- FIZIKOJ STRUKTURI.

13. Osnovne urbane funkcije/aktivnosti:a) Stanovanjeb) Radc) Rekreacijad) Saobraaje) Centralni sadraji/usluge

14. Odnos urbanih potreba, urbanih funkcija i urbanih oblika:

urbane potrebeurbanefunkcijeurbaniobliciURBANE POTREBE se u prostorno-fizikoj strukturi grada materijalizuju, preslikavaju u odredjene i za njih karakteristine URBANE OBLIKE i FORME.

Urbana funkcija izraava ili bi trebalo da izraava odnos medjuzavisnosti izmedju urbanih potreba i njima odgovarajuih urbanih oblika.Specifinost u nainu zadovoljavanja potreba u urbanom prostoruprolizilazi iz medjusobnog odnosa elemenata strukture urbanog sistema: prostorne strukture i drutvene struktureRazlika u DINAMICI njihovih promena: dinaminije su promene u drutvenoj strukturi relativno nepromenljiva prostorno-fizika struktura Razlika u odnosu dveju struktura kompenzuje se promenama koje podrazumevaju medjusobno prilagodjavanje - relativno nepromenljiva prostorno-fizika struktura omoguuje razliite promene u socijalnoj strukturiProstorna i drutvena struktura su najee u medjusobnom odnosu RELATIVNE USKLADJENOSTI.Razlika izmedju potreba i interesa: Interes potreba koja je svedena na odnos korisnosti, neophodna motivacija oveka za svrsishodno i korisno delovanje usmereno ka nekom sasvim odredjenom ciljuU urbanistikom i prostornom planiranju uglavnom se primenjuju i institucionalno formiraju opte kategorije interesa opti, drutveni interes, esto u odsustvu postojee strukture razliitih grupnih, pojedinanih itd. interesaPlaniranje koje ne ukljuuje razliitu strukturu interesa ne moe da rauna na veu efikasnost i potpuniju i dosledniju realizaciju planova, pogotovo na niim nivoima planiranja

15. Prostorni i lokacioni zahtevi aktivnosti / urbanih funkcija:Sve aktivnosti imaju svoju unutranju organizaciju, odvijaju se na posebno prilagodjenim prostorima i lokacijama Svaka aktivnost postavlja odredjene: PROSTORNE ZAHTEVE minimalni zahtevi za normalno odvijanje aktivnosti; obino se izraavaju se kroz standarde minimalni (zakonski) i optimalni (veliina i kvalitet parcele; gustina naseljenosti; vrsta, tip, kvalitet fizikih objekata itd.) LOKACIONE ZAHTEVE (kriterijumi) - formuliu se na osnovu medjusobne povezanosti potreba, interesa i mogunosti razliitih aktera na podruju gradazdravlje, bezbednost, ugodnost, ekonomska racionalnost...

16. Klasifikacija funkcija:Koncept vezan za upotrebu zemljita od strane razliitih aktivnosti.klasifikacija funkcija = klasifikacija namene zemljitaSvaki urbanistiki plan grada ukljuuje namenu povrina ili nain korienja zemljita kao glavni, esto osnovni element .

17. Definicija I elementi fizike strukture grada:Fiziki obrazac organizacije aktivnosti i delovanja aktera u prostoruMrea ulica i blokova, trgovi, parcele, izgradjeni objekti, parkovi, infrastruktura... analiza, planiranje i projektovanjeFizika struktura -prostorna struktura prostor u kome ivimo Polje delovanja urbanista i arhitekata

18. Klasifikacija fizikih struktura:Podela po funkciji i sadraju:

prirodne - velike prirodne povrine

gradjene - osnovneosnovne urbane funkcije - vitalnesistemi infrastrukturePodela po lokaciji i mestu u prostornoj organizaciji:a) linearne fizike strukture (razvijene du osnovnih saobraajnih pravaca)b) centralne fizike strukture (centralna mesta koncentracija odredjenih aktivnosti)c) povrinske fizike strukture (stambene zone, industrijske zone, rekreacioni kompleksi)Podela prema adaptibilnosti i fleksibilnostiPodela prema regionalnim faktorimaPodela po vremenu nastajanja i istorijskoj vrednosti

19. Tipologija fizikih struktura:Dve osnovne kategorije, urbani prostori organizovani kao

kontinuirano urbano tkivo-koncentrino-segmentno-linearno

nekontinuiranourbano tkivo-satelitski sistem-polielijski sistem-regionalni grad-aglomeracije

20. Karakteristine eme izgradnje gradova:a) Prstenasto irenje gradab) Satelitski gradovic) Konurbacije i megalopolisid) Linearni gradovie) Vertikalni gradovif) Modularne, najee ortogonalne emeg) Prstaste emeh) Simboline emei) Kombinovane eme

a) Prstenasto irenje grada Osnovna karakteristika je zadravanje istaknute uloge istorijskog urbanog jezgra i prstenasto irenje kompaktne gradske teritorije Radijalna i radijalno-prstenasta saobraajna mrea Najei problemi:neracionalni prostorni razmetaj odredjenih funkcijanastanak konfliktnih odnosa u prostoru industrijske zone esto urastaju u proireno gradsko tkivo i ometaju druge funkcijeoteano saobraajno povezivanje raznih delova gradske teritorije i saobraajno preoptereenje gradskog jezgra

b) c) Izgradnja satelitskih gradova:

d) Konurbacije i stvaranje megalopolisa:

e) f) Linearni gradovi:Soria y Mata ema linearnog grada(Ciudad Lineal), koju je trebalo primeniti na Madrid, 1882.

Linearni grad StaljingradN.A. Miljutin (1930)

21. 22. Tradicionalna teorija zoniranja:

23. Modeli urbanih struktura:a) Radijalnib) Linearnic) Ortogonalnid) Kombinovani

a) b) c) Ortogonalna emaOrtogonalna ema sa istom kategorijom ulica sa razliitim kategorijama ulicaunutar stambene jedinice

24. Funkcionalne zone generalna podela: Stambena zona Industrijska zona (zona teke i lake industrije) Komunalno - skladina zona Zona rekreacija Zona zelenila Zone specijalizovanih funkcija- kompleks sajmova, kopmpleks nauno-obrazovnih ustanova, kliniki centri, tehnoloki parkovi... Zone spoljnog saobraaja (elezniki vorovi, aerodromi, pristanita...) Zone kulturno-istorijskog znaaja Povezujua funkcija - saobraaj

25. Definicija urbanog zoniranja I njegove osnovne karakteristike: Teorijske postavke o funkcionalnoj strukturi grada Ranije uniformno zoniranje/uniformne zone Danas viefunkcionalno kompleksno zoniranje/ viefunkcionalne zone Osnovna/pretena funkcija se dopunjuje i kombinuje sa komplementarnim funkcijama PRINCIP RAZVOJA GRADOVA:1.ZONA STANOVANJA2.ZONA RADA3.ZONA ODMORA I REKREACIJE4.MEOVITA ZONA RADA I REKREACIJE5.MEOVITA ZONA RADA I STANOVANJA6.MEOVITA ZONA STANOVANJA I REKREACIJE7.ZONA GRADSKOG CENTRA USPOSTAVLJANJE FUNKCIONALNIH VEZA MEU ELEMENTIMA GRADSKOG SISTEMA OSTVARUJE SE PREKO INFRASTRUKTURNE MREE SAOBRAAJ-OSNOVNI POVEZUJUI ELEMENT

26. Definicija i znaaj urbanistike analize: metodoloki jasno opredeljena aktivnost koju planeri primenjuju Lokaciona analiza podrazumeva IDENTIFIKACIJU i VREDNOVANJEIDENTIFIKACIJA jeste utvrivanje relevantnih faktora stanja postojeeg i planiranog i neposredno predstojeih promena u nekom odreenom prostoru. Stvarne vrednosti tih faktora, iji odnosi meuzavisnosti formiraju lokacione parametre, i njihova sistematizacija naziva se VREDNOVANJE.

27. Uticajni faktori osnovna podela:

Dve osnovne grupe faktora : PRIRODNI faktori STVORENI faktori Postoje i KOMBINOVANI faktori faktori OKRUENJA (ovom grupom faktora, utvrdjuje se prostorni, funkcionalno-pozicioni odnos potencijalnog mesta sa mestima aktivnostima, ostvarenim ili planiranim na podruju oekivane interakcije

28. Osnovni uslovi prirodnih faktora:Diferencijalne karaktereistikeF A K T O R I

1.Inenjersko-geo-morfoloke1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.Nagib terenaVisina terena Diseciranost terenaDevastiranost zemljitaKonfiguracija terenaGeoloki sastav tlaPedoloki sastav zemljitaFizika stabilnost tlaSeizmika osetljivostOsetljivost tla

2.HidrogeolokeHidrografske11.12.13.14.15.Podzermne vodeVodeni tokoviStajae vodePlavnost zemljitaOceditost zemljita

3.Mikroklimatske16.17.18.19.20.21.Osunanost ekspozicijiaTemperatura vazduhaPadavineMaglaRelativna vlanostVetrovi, provetrenost

4.Vegetacijapejsa22.23.Autohtono zeleniloPrirodna atraktivnost

29. Osnovni uslovi stvorenih faktora:Diferencijalne karakteristikeF A K T O R I

1. Ekoloke(smanjenje kvaliteta ivotnih uslova)1.2.3.4.5.6.7.8.9.Zagaenje vazduhaZagaenje tlaZagaenje vodeMikroklimatske promeneBukaZraenjeVibracije potresiNeprijatni mirisiBlesak

2. Demografsko-socioloke10.11.Korisnici prostoraDrutvena integrisanost

3. Urbano-tehnoloke(izgraenost isekundarna komunalnainfrastrukturna opremljenost)12.13.14.15.16.17.18.19.20.NamenaIzgraenostAmbijentalne vrednostiObjekti, lokaliteti posebnih vrednostiPristupanost-saobraajna povezanostSnabdevenost vodomSnabdevenost energijomOdvoenje otpadnih vodaUreenost i zasienost prostora

4. Ekonomske21.22.Korienje zemljitaVrednost objekata i opreme

5. Pravne23.Pravno-svojinski status u korienju zemljita i obejkata

30. Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija funkcija STANOVANJATrai: prihvatljivu blizinu funkcije rada i rekreacije, uz razvijeni saobraaj koji omoguuje transport (mobilnost stanovnitva) lokacije sa najpovoljnijim prirodnim uslovima povezanost sa prirodom (ekoloki komfor) vezu sa funkcijom obrazovanja, snabdevanjem i uslugama (obino se definie normama)

31. Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija funkcija RADA: Ne treba da bude locirana u blizini stanovanja (posebno industrija) Izmedju funkcije rada i stanovanja treba da je obezbedjen zadovoljavajui nivo saobraaja, posebno javnog (pristupanost) Pojedine aktivnosti rada trae povezanost uz reku, eleznicu, odnosno teki transport Lokacije rada trae velike povrine koje e omoguiti ekonomian razvoj Lokacija trgovine ima ceo niz specifinih zahteva povezanih sa maksimizacijom profita Posebni oblici rada (usluge, zdravstvo, kolstvo) trai lociranje u blizini mesta stanovanja

32. Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija CENTRALNE FUNKCIJE

33. Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija funkcijaREKREACIJE Odvija se u tesnoj vezi sa stanovanjem (svakodnevna rekreacija neposredno vezana za mesta stanovanja) Trai lako pristupane pozicije za sportske i rekreativne aktivnosti koje podrazumevaju veliki broj posetioca/korisnika (stadioni, bazeni, hale) Veina oblika rekreacije trai posebne prirodne uslove (zelenilo, vodene povrine...)

34. Lociranje industrijske zone osnovne karakteristike i inioci: Prilikom resavanja problema lociranja industrijske zone neophodno je klasifikovati industrijske delatnosti po vrstama, prema uticaju na zivotnu sredinu Karakteristike pojedinih grupa utiu na iru dispoziciju lokacije

Vaea podela industrije prema karakteru proizvodnje:a) ekstraktivna industrija, ije su osnovne delatnosti rudarstvo, rafinerije, sagorevanje metala i sl. Iz ekonomskih razloga, zbog smanjenja transportnih trokova, ova industrija smeta se neposredno uz prirodna nalazista rudab) teka industrija, koja se bavi preradom sirovina i metalurgijom. Teka industrija mora biti saobraajno povezana sa ekstraktivnom i u blizini energetskih izvora. c) laka ili preradjivaka industrija, ona se smeta u regionima i gradovimau zavisnosti od potreba za odredjenim vrstama sirovina d) energetska industrija toplane,elektrocentrale itd.

Podela industrije prema vrsti uticaja na ivotnu okolinu: isti pogoni - sva postrojenja bez neistih i tetnih emanacija neisti i opasni pogoni - sve one grane koje nepovoljno utiu na okolinu. Postojanje velikog broja tetnih emanacija pretstavlja ogroman ograniavajui faktor mirni pogoni - koji ne emituju buku, tetne vibracije, i nema posebnih potresa. Emanacije su skoro neznatne buni pogoni - kod ijih se proizvodnih procesa razvijaju neprijatni zvuni uticaji, i u ijem se radijusu razastiranja remeti okolina

Industrija se u odnosu na tehnoloski proces lokacijski moe podeliti na :a) Industriju u samoj gradskoj aglomeraciji manje nezagadjivake fabrike sa malim brojem zaposlenihb) Industriju uz gradsku aglomeraciju-vee fabrike koje moraju imati zonu izolacije od ostalih delova naseljac) Industriju van naselja-fabrike zone i kompleksi velikih dimenzija, kao i veliki zagadjivai ivotne sredine

Industrija koja se moe locirati u urbanoj zoni - ona koja arhitektonski i urbanistiki moe da se uklopi sa ve postojeim strukturama, a da pri tome ne narui postojeu prostornu i funkcionalnu koncepciju grada. One tehnologije i procesi proizvodnje, koji ne emituju nikakve emanacije u spoljnu sredinu: buku, vibracije, otpadne vode, gasove, prainu, zraenje i drugo.

Osnovne karakteristike industrijske zone: Industrijska zona je skup vie industrijskih preduzea. Kod velikih gradova predlae se formiranje vie zona kako bi se izbegla velika koncentracija industrije na jednom mestu, ali tako da se ne blokira razvoj nijedne aglomeracije Najmanja povrina industrijske zone je 12 ha, a najvea ne bi trebalo da iznosi vise od 60ha da ne bi dolo do saobraajnih zaguenja.

inioci koji utiu na neposredno odreivanje lokacije novih industrijskih kompleksa: Sirovinska baza Dostupna radna snaga (populaciona i kvalifikaciona struktura) Razvijena infrastrukturna mrea (Ne)postojanje tetnih emanacija Lokalni klimatski uslovi i rua vetrova Karakteristike terena Ostale karakteristike

35. Definicija centralnih urbanih funkcija: Urbn funkci izrv dns muzvisnsti drutvnih ptrb vk i urbng blik. Cntrln funkci dgvru nvm dlu urbnih ptrb (vn stnvnj i prizvdnj). Zdnik su ukupn ppulcii u nkm drutvnm prstru grd i imu izrzit intgriui krktr.

36. Saobraaj u centrima Prilikm plnirnj cntr nphdn uspstviti dgvrui dns izmu cntr drng rng i grdsk sbrn mr. rgnizci sbr u cntrim zsniv s n prstrn i vrmnsk sgrgcii sbrnih pvrin i sgrgcii pkg i mtrng sbr. Diferencicija pkg i mtrng sbr psti s n prtvrnjm dlv cntrlnih prstr u pk zn. Prstr cntr s frmir k rskrsnicpvzuuih sbrnic. Kd mnjih cntr mgun su pvljn vz s klnim prstrim i izmu dlv cntr, dk kdvih v sbrnic dzintgriu prstr cntr.Pzici glvnih pvzuuih sbrnic u dnsu n prstr cntr dt prk tri krktristin m:

Cntr s frmir u prstru izmu glvn pvzuu i bdn sbrnic. Kd mnjih cntr pst pvljn mgunsti z dvnj pkg i mtrng sbr, dokkd vih i bdn i glvn pvzuu sbrnic tvu krtnj pk.

37. Vrste centara:Psti vi pdl grdskih cntr: p rngu: cntri nultg, prvg, drugg, trg, tvrtg stpn; p funkcii: pti (drutvni) i psbni (spcilizvni) cntri; p bliku: linrni, liski, mdulrni, slbdn spntn frm itd; p vrmnu nstnk: istriski, stri grdski cntri, nvi grdski cntri; p krktru i tipu krtnj: cntri s difrncirnim sbrnim sistmm, pki cntri, cntri mvitg sbr; p lkcii u grdu: cntri u kviru kntinuln izgrng grdskg tkiv, cntri u um grdskm pdruu, cntri u irm grdskm pdruu, cntri izvn grdskg pdru.

38. Kategorizacija gradskih centara: snvni kritriumi z utvrivnj ktgri grdskih cntr su privlnst i priritt cntr. Privlnst cntr PriorittPriritt u sistmu cntr imu: cntri v privlnsti, ztim cntri s brniim vzm s stlim cntrim, cntri u kim dminir zdvljnj trnih ptrb, i cntri ki su pdlnii trnsfrmcii.Pst tri ktgri cntr: nii niv srdnji niv i vii niv cntr, (nlgn mlim, srdnjim i vlikim grdvim)

v pdli krspndir i pdl uticnih, grvitcinih plj grdv n mikr, mz i mkr utic.

39. Mrea centara: Prilikm vrdnvnj nkg grdskg cntr u sistmu psmtru s dv dns: cntr i grvitcing pdru i cntr s drugim cntrim. dns cntr i grvitcing pdru utvru s n snvu pl i vliin. dgvru prmljnst cntr nst sm u sluu kd stpn cntr uskln s vliinm pdru. D bi cntr bi d sistm, mr d bud pvzn s nmnj dnim cntrm u sistmu. Cntri mlih grdv bin pripdu p drnim funkcim cntrim vig niv, dk p kpcittim cntrlnih sdr, vliini grvitcing pdru, bru stnvnik i vzi vih cntr s subcntrim, pripdu ktgrii cntr nig rd. Grdvi srdnj vliin imu rzvin dv niv cntr srdnji i nii niv. Grdvi s prk 150 000 stnvnik, s pvrinm vm d 92km2 i rdiusm vim d 5400m, treba d imu tri niv cntr. Krktristik vg sistm su izrn dcntrlizci cntrlnih funkci i ptk rzv plicntrizm. Rzvini blik vg kncpt im mru subcntr.

Kncpt s dminntnim cntrmKncpt s tri niv cntrKncpt s dv niv cntrKncpt s tiri niv cntr

40. Definicija urbane rekreacije: Rekreacija predstavlja kompleks individualne i grupne psiho fizike regeneracije ljudi prisutne u datom prostoru i vremenu Uslov i sredstva za realizaciju rekreacije:a) odgovarajue aktivnostib) prostor u kome se one realizuju Jedna od osnovnih urbanih funkcijakoja predstavljaproces psiho fizike regeneracije ljudi u urbanoj sredinikroz: Obnavljanje i poboljanje psiho-fizike ravnotee - ODMOR Svestran RAZVOJ linosti Obogaivanje sadraja u gradu, poveanje njegovog UPOTREBNOG i OBLIKOVNOG POTENCIJALA Postizanje kvalitetnijih USLOVA IVLJENJA

41. Rekreativne potrebe:Osnovne karakteristike rekreativnih potreba: Raznovrsnost Dinaminost Razliit stepen prostorne odredjenosti Razliiti lokacioni zahtevi i uslovi

Motivacije za korienje rekreativnih AKTIVNOSTI i PROSTORA: kvalitetno iskoriavanje SLOBODNOG VREMENA potreba za promenom SREDINE potreba za drugaijim oblicima SOCIJALIZACIJE i OKUPLJANJA

42. Rekreativne aktivnosti:Rekreativne aktivnosti su sve aktivnosti koje: slue REKREACIJI su SLOBODNO IZABRANE se realizuju u SLOBODNO VREMENaini odvijanja REKREATIVNIH AKTIVNOSTI: organizovane delimino organizovane neorganizovane

Struktura rekreativnih aktivnosti prema: KARAKTERU: fizike, sportsko-rekreativne, rehabilitacione, grupne-individualne, pasivne-aktivne... KATEGORIJAMA KORISNIKA: starosnoj i polnoj strukturi, kvalifikacionoj strukturi, stepenu fizike spremnosti, stepenu hendikepiranosti... SVOJSTVIMA PROSTORA: stepenu uslovljenosti klimatom, stepenu prostorne uslovljenosti odvijanja aktivnosti, nivou opremljenosti prostora... VREMENU UPRANJAVANJA: u okviru dnevnog slobodnog vremena, u toku vikenda, u toku godinjih odmora-kolskih raspusta...

43. Rekreativni prostori:Svaki prostor koji svojim funkcionalnim, oblikovnim i ekolokim svojstvima slui odvijanju rekreativnih aktivnosti u urbanoj sredini

kriterijumVrste RP

Osnovna namena i naini funkcionalnog i prostornog povezivanja sa gradom Primarni, samostalni od znaaja za ceo grad Primarni integralni u sklopu: 1. stambenih zona; 2. objekata zajednikih potreba; 3. uslunih objekata; 4. radnih objekata; 5. meovitih zona; 6. saobraajnih povrina Povezujui

Vrste rekreativnih aktivnosti Sportsko-rekreativni centri Centri slobodnog vremena Objekti fizike kulture Parkovi

Zastupljenost vrsta rekreativnog sadraja Vienamenski Specijalizovani

Stepen korienja RP intenzivnog korienja preko celog dana ili samo u odredjeno vreme RP ekstenzivnog korienja stalno RP ekstenzivnog korienja povremeno

Vreme korienja RP koji se mogu koristiti u svako doba - neogranienoSportsko-rekreativni centri RP koji se koriste u odredjenom vremenu RP koji se koriste u odredjenom vremenu u kombinaciji sa drugim gradskim sadrajima

Pristupanost drutveni, javni RP parcijalno javni RP privatni RP

Stepen privlanosti RP regionalnog znaaja RP znaajan za grad RP znaajan za deo grada

Stepen ouvanja prirode i pejzaa RP bez ogranienja korienja RP u zatienim zonama uslovljeni merama zatite RP u zonama zatite kulturno-istorijskih, arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti

Stepen atraktivnosti i unapredjenja bio-ekotopa RP primarni bioekotop RP prirodna podruja u gradu znaajna za razvoj urbane rekreacije