pitanja i odgovori - metodologija1

1 ПОЈАММЕТОДОЛОГИЈЕИМЕТОДАMetodologija je nauka o načinima i putevima istinitog saznavanja sveta materijalnog jednako kao i društvenog i duhovnog Ona je mišljenje o mišljenju meta-mišljenje Ciljevi metodologije osnovni cilj ove nauke je da se pojmi suština naučnog znanja i da se nauče osnovni principi u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju Cilj metodologije je takođe da nas nauči kojim sredstvima i postupcima treba da se služimo da bismo došli do što istinitije spoznaje svog predmeta istraživanja

o ШТА ЈЕМЕТОДTo je skup bazičnih (filozofskih i naučnih) polazišta i njima odgovarajućih logičkih pravila tehnika i procedura na osnovu i pomoću kojih se dolazi do naučnih saznanja Reč je dakle o logičkom i naučnom modelu na osnovu koga se otkrivaju nove činjenice i nova znanja stiče novo znanje na temelju već poznatih činjenica unutar postojećih saznanja prepoznaje i odvaja istinitije od manje istinitog

Metode ćemo najpre podeliti prema stepenu opštosti tj prema rasprostranjenosti njihove primene Razume se ne govorimo o fizičkoj već predmetnoj rasprostranjenosti tj o tome u kojim se sve naukama primenjuju Sa ovog stanovišta razlikovaćemo1) opšte naučne metode2) metode posebnih nauka3) metode iskustvenih istraživanja u društvenim naukama

31 Opšti naučni metodi se primenjuju u celokupnom naučnom mišljenju tj u svim naukama Oni se mogu podeliti na 1) teorijske i 2) iskustvene311 Teorijski su oni metodi

kod kojih se primenjuju apstraktni teorijski principi i logička pravila npr silogizam u dedukciji pravila definisanja klasifikacije itd koji se uglavnom oslanjaju na postojeći kvantum saznanja i informacija kod kojih se vrši kvalitativno prekomponovanje saznanja čime se stvaraju novi uvidi osvetljavaju do tada manje poznati ili nepoznati delovi predmeta istraživanjaTeorijski metodi su Definicija Klasifikacija Generalizacija Indukcija kao teorijski metod Dedukcija Analiza Sinteza

311 Iskustveni su oni metodi kod kojih postojeća teorijska i iskustvena saznanja služe kao osnov za identifikaciju problema i praznina u postojećem znanju za izvođenje hipoteza (naučno zasnovanih pretpostavki o predmetu istraživanja) kod kojih se vrši sistematsko prikupljanje novih iskustvenih činjenica s ciljem da se verifikuju hipoteze

Iskustvene metode možemo razvrstavati prema predmetu koji se njima može istraživati i prema osnovnom (kvantitativnom ili kvalitativnom) pristupu Donja tabela daje pregled metoda prema pomenuta dva kriterijuma

Класификација метода према предмету истраживања

PREDMET METODE kvantitativne METODE kvalitativne

Stavovi Intervju anketaOgled eksperiment

Dubinski intervjuFokus grupe

Ponašanje IntervjuOgled eksperiment

PosmatranjeOgled eksperiment

Informisanost TEST

Mediji (publika) Media panel People meters

Mediji (sadržaj) Analiza sadržajakvantitativna

Kvalitativna analiza sadržaja

POJAVE PROCESI DOGAĐAJI

POSMATRANJE MONITORING Analiza dokumenata obimne hronologije raquoKo je kolaquo baze podataka trendovi

laquoJAraquo kao predmet istraživanja ličnost sopstvo tj vlastita ličnost kao predmet istraživanja poniranje u sebe samog

Analitičko i sintetičko korišćenje informacija koje već imamo u glavi

Introspekcija

Van ovih kriterijuma i klasifikacija su statistički metodi opisna statistika srednje vrednosti (centralne tendencije) raspršenost pojava (disperzija) povezanost pojava (asocijacija i korelacija) statistička indukcija tj uopštavanje iskustveno konstatovanih činjenica

Класификација метода према циљевима истраживања- kvalitativnokvantitativan opis predmeta istrazivanja

o kvailtativan dubinski intervijui posmatranje focus grupe kvalitat analiza sadrzaja studije slucaja

o kvantitativan sluze se velicinama proporcijama i prosekom kvantitativna analiza sadrzaja medija i potyrosacki paneli

- ispitivanje odnosa izmedju pojava modeli za izracunavanje korelacije kontigencije ocena znacajnosti razlika u rasporedu promenjivih- ispitivanje uzrocnosti metod experimenta i statistika zakljucaka

ОСНОВНА СВОЈСТВА НАУЧНОГ ЗНАЊАldquoOpažanjerdquo pomoću naučnih instrumenata merenje

kritičko korišćenje čulno opažajnog materijala

Pojmovi kao logičke forme naučne spoznaje

Naučno prikupljanje i obrada materijala (teorijskog ili iskustvenog)

Sistematsko proučavanje materijala zaključci zasnovani na primeni naučnih metoda

2 ИСКУСТВЕНАИСТРАЖИВАЊАДРУШТВЕНИХПОЈАВА КЛАСИФИКАЦИЈАПРЕДМЕТА ПОДАТАКАИМЕТОДА

1 Друштвене појаве процеси и догађаји

Pojam predmeta Predmet je svaki element stvarnosti (realne ili imaginarne) koji je od nekog interesa za nas i koji voljno i nevoljno identifikujemo opažamo i saznajemo Predmet istraživanja ima neki naučni značaj i saznaje se primenom naučnih metoda postupaka i proceduraDruštvena pojava je jedan od najopštijih pojmova u društvenoj nauci i zato ju je teško definisati Za potrebe ovog rada pod pojavom ćemo podrazumevati sve ono što se dešava ili postoji na određenom fizičkom ili socijalnom prostoru i u određenom vremenu Pod pojmom društvena pojava bismo mogli da podrazumevamo sve ono što nastaje u odnosima ljudi i njihovih zajednica i čiji značaj nadilazi interes i delokrug delovanja i uticaja pojedinaca što dakle ima užu grupnu širu grupnu ili opštedruštvenu relevantnost i što ima neku društvenu relevantnost Događaj je jedan zaokružen skup dešavanja koji ima svoj početak tok i završetak odnosno ishod On je dakle vremenski ograničen često kratkotrajan Proces je složen skup dešavanja koja imaju jedan zajednički razvojni pravac u toku tog razvoja subjekti (pojedinačni ili kolektivni) razni artefakti ili sama dešavanja sve više poprimaju jedno ili više zajedničkih svojstava Procesi su po pravilu dugotrajni i njihovo vreme se meri godinama nekad i decenijama i vekovima Indikatori Neke pojave moguće je saznati neposredno i u potpunosti Recimo ako nas zanima životna dob pripadnika neke grupe njihova mesečna primanja bračni status broj dece itd sve se to može nedvosmisleno saznati neposredno iz odgovarajućih izvora podataka i vrlo precizno izmeriti Postoje međutim neke druge pojave koje mi niti opažamo direktno i u potpunosti niti možemo da o njima damo tako precizne podatke i sudove Podaci su indikatori koji su opaženi (registrovani) bilo uz pomoć čula ili posebnih instrumenata i koji su na odgovarajući način zabeleženi kao materijal za kasnija istraživanja i analize

2 Могући предмети истраживања у социологији ињихови индикатори

PREDMET Pojavna strana predmeta indikatori

Stavovi Iskazi (pisani i usmeni) postupci Podaci o svojstvima priordnog i društvenog okruženja (PDO)

Osećanja Iskazi Gestovi Mimika Pokreti materijalni predmeti PDO

Ponašanje Postupci pojedinaca i grupa Iskazi PDO

Informisanost Iskazi iz kojih se vidi količina tačnih podataka o nečemu Postupci koji su pokazatelji nepostojanja informacija o nečemu

Mediji (publika) Iskazi ponašanje (gledanje TV čitanje novina slušanje radija prisustvo na internetu)

Mediji (sadržaj) Pisani sadržaj (tekst) slikovni sadržaj ( fotografije plakati crteži) audio-vizuelni sadržaji ndash filmski zapisi

Institucije organizacije zajednice

Dokumenti (pisani zvučni i audio-vizuelni zapisi) Iskazi Postupci pojedinaca i grupa

Norme Dokumenti (pisani zvučni i audio-vizuelni zapisi) Iskazi Postupci pojedinaca i grupa

Događaji Postupci pojedinaca i grupa Iskazi Gestovi Mimika

Pokreti razne vrste artefakata religiozni simboli obredni predmeti razni oblici oruđa koja se koriste tokom nekog događaja umetnička dela

Procesi Svi prethodni oblici spoljnih pokazatelja

Pojave (u ontološkom ne fenomenološkom smislu)

Svi prethodni oblici spoljnih pokazatelja


Lično iskustvo čulni utisci (slike oseti) predstave pojmovi stavovi osećanja snovi

Pod ovim podacima podrazumevaju se karakteristike reljefa klime etnička i religiozna struktura stanovništva podaci o ekonomskoj situaciji u zemlji (bruto nacionalni prihod stopa ekonomskog rasta prosečna plata stopa inflacije itd) politička situacija istorijska prošlost i kulturna tradicija itd

3 Врсте података према предмету и методу њиховог прикупљања

Vrste indikatora podataka Metodi i postupci za prikupljanje podataka

Iskazi (pisani i usmeni) IntervjuRazgovor Dubinski intervju Upitnik Fokus grupe

Postupci pojedinaca i grupa Posmatranje Anketa Intervju Fokus grupe Analiza sadržaja

Podaci o svojstvima prirodnog i društvenog okruženja

Statistički popisi druga statistička merenja (potrošačka korpa indeks cena na malo itd) podaci o prosečnoj temperaturi količini padavina itd

Gestovi Mimika Pokreti Posmatranje Analiza sadržaja slika

Ponašanje (gledanje TV čitanje novina slušanje radija prisustvo na internetu)

Intervju Medijski paneli Fokus grupe ldquoReaktorrdquo

Pisani sadržaj (tekst) slikovni sadržaj (fotografije plakati crteži) audio-vizuelni sadržaji ndash filmski zapisi

Analiza sadržaja

Dokumenti (pisani zvučni i audio-vizuelni zapisi)

Analiza sadržaja

Razne vrste artefakata religiozni simboli obredni predmeti razni oblici oruđa koja se koriste tokom nekog događaja umetnička dela

Posmatranje Etnografske studije


Introspekcija Grupne diskusije

3 ( ) ПОСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИСТРАЖИВАЊА

Naučno istraživanje je sistematsko proučavanje predmeta pojava i procesa zasnovano na primeni naučnih instrumenata za prikupljanje obradu i analizu podataka i naučnih metoda za izvođenje zaključaka o svojstvima predmeta istražvianja Upravo zato što istraživanje mora biti sistematsko ono se mora unapred projektovati i planirati

1) Projektovanje složenih fundamentalnih istraživanja ova istraživanja karakteriše sledeće

a za predmet imaju kompleksne pojave b rade se u dužem vremenskom periodu (nekoliko godina) c kombinuju više metoda uključujući i teorijske d sprovode se angažovanjem čitavih istraživačkih timovae često su multidisciplinarnaf sastavljena su od više pojedinačnih projekata

2) Projektovanje pojedinačnih jednokratnih istraživanja ova istraživanja karakteriše

a imaju mnogo uži predmetni opseg često su to odnosi dvaju ili više svojstava nekog predmeta (varijbali u statističkom smislu)

b ispituju odnose uslovljavanja ili uzročnosti među nekim pojavamac vremenski po pravilu kraće traju d sprovodi ih manji broj ljudi a često je to samo jedan autor koji može

da koristi pomoć drugih istraživača (npr doktorski radovi)Projekat istraživanja se sastoji od sledeih delova

1 Određenje i opis problema koji traži novo istraživanje 2 Određivanje ciljeva istraživanja 3 Razradu predmeta istraživanja 4 Postavljanje hipoteza 5 Izbor metoda određivanje načina prikupljanja podataka njihove obrade i 6 Izrada strukture izveštaja

1 ODREĐENJE I OPIS PROBLEMA Osnovni sadržaj ovog dela projekta je što precizniji opis samog problema

12 Sledeći korak jeste određivanje tačnog obima problema a time i istraživanja To podrazumeva sledeće

Prostorno-vremenski obuhvat Populacijski obuhvat ako se odnosi na neku populaciju Pojmovno određenje

13 Sastavni deo opisa problema je osnovna ideja odnosno opšti pristup u rešavanju odabranog i opisanog problema nameravamo da istražimo i izlaganje osnovnih nalaza drugih istraživača 14 Naredni deo opisa problema je razmatranje literature iz oblasti koju 15 Sledeći činilac opisa problema je određivanje značaja koji bi istraživanje odabranog problema imalo Najpre se određuje naučni značaj istraživanja Takođe se određuje i društveni značaj istraživanja Iz problema direktno sledi određivanje i opis ciljeva istraživanja

1 Opis predmeta istraživanja2 Objašnjenje problema3 Razumevanje problema pojave4 Predviđanje3 BLIŽE ODREĐENJE (RAZRADA) PREDMETA ISTRAŽIVANJA Sastavni deo ovog posla je tačno pojmovno populacijsko vremensko i prostorno određenje

onoga što će biti istraživano Ovo istovremeno podrazumeva a) iscrpno rašlanjavanje predmeta istraživanja i b) precizno

nabrajanje svega što će istraživanjem biti obuhvaćeno33 OPERACIONALIZACIJA

Zato su istraživači u projektovanju istraživanja dužni 1) da navedu glavne pristupe određivanju osnovnih pojmova 2) da se odluče za jednu od postojećih ili da daju svoje definicije koje se razlikuju od drugih i 3) da svoj izbor obrazlože

4 HIPOTEZEPod hipotezama se podrazumevaju naučno zasnovane pretpostavke o još nepoznatim

svojstvima predmeta istraživanja Te pretpostavke se kroz dalji istraživački rad proveravaju i potom zavisno od rezultata usvajaju delimično usvajaju ili odbacuju

Neki autori (npr Poper) naročito insistiraju na laquoodbacivostiraquo kao jednom od osnovnih svojstava hipoteze ona mora biti tako formulisana da jasno tvrdi 1) šta jeste pojava ili svojstvo koje ona opisuje tj šta je njena oblast važenja i 2) šta nije to što ona tvrdi tj koji empirijski konstatovani podaci uvidi ili logički zaključci znače da ona nije istinita Ovo drugo svojstvo odgovara na pitanje šta se smatra dokazom da je hipoteza pogrešna

42 Vrste hipotezaHipoteze možemo razvrstavati prema nekoliko osnova

1 Prvi je broj promenljivih čiji odnosi se u njima pretpostavljaju Po tom osnovu možemo razlikovati

Proste hipoteze one koje pretpostavljaju odnos dve promenljive primer viši stepen obrazovanja znači niži stepen prihvaćenosti radikalnih pogleda na pitanje socijalne pravde

Složene hipoteze one koje pretpostvljaju odnose između više promenljivih primer porastom godina starosti i opadanjem nivoa obrazovanja raste stepen prihvaćenosti radikalnih pogleda na

pitanje socijalne pravde i obrnuto opadanjem godina starosti i rastom nivoa obrazovanja opada stepen prihvaćenosti radikalnih pogleda na pitanje socijalne pravde

2 Druga osnova razlikovanja hipoteza je vrsta naučnog sadržaja koje one nude tj vrsta naučnih ciljeva kojima streme U skladu sa ovim merilom razlikujemo

Opisne ove hipoteze pretpostavljaju kakva su svojstva odnosno obeležja nekih istraživanih pojava primer skup stavova o veličini dopuštenih socijalnih razlika među članovima nekog društva očekivanoj ulozi države u zaštiti siromašnih najboljem obliku svojine u idealnom društvu i o brzini i dubini ekonomskih reformi precizno odražava način na koji ljudi sebe opisuju na skali levica-desnica

hiptoteze o povezanosti nekih pojava svojstava kod kojih se ne može dokazati uzročno-posledična veza primer radikalni levičari i radikalni desničari imaju slične poglede na idealne odnose u društvu (jasno je da se ovde pretpostavlja sličnost u stavovima levih i desnih radikala ali se nikako ne preptostavlja da je jedna od te dve pojave uzrok onoj drugoj

hiptoteze o uzročno-posledičnim vezama među pojavama primer što je jači spoljni pritisak to je veća unutrašnja homogenizacija u stavovima o ključnim političkim pitanjima u ovom slučaju razlikujemo

1 nezavisnu promenljivu to je ona promenljiva čije kretanje nije zavisno od kretanja druge (u gornjem primeru to je spoljni pritisak1)

2 zavisnu (stepen unutrašnje homogenizacije) to je varijabla za koju se s velikom verovatnoćom pretpostavlja da njene promene zavise od neke druge varijable

1 Naravno u ovom primeru bilo bi teško meriti stvarni (laquoobjektivniraquo) intenzitet spoljnog pritiska već bi se moralo meriti koliko naši ispitanici doživljavaju politiku međunarodne zajednice kao pritisak

Ovo je vrlo osetljivo polje istraživanja i stoga se mora vrlo pažljivo ispitati da li je zaista reč o odnosu zavisnosti među dvema promenljivima ili je možda reč samo o povezanosti do koje dovodi zavisnost obe varijable od neke treće

3 Treće merilo je statističko tu razlikujemo Nulta hipoteza kad ispitujemo recimo odnos dve varijable (godine starosti i

dužina radnog staža) mi polazimo od pretpostavke da među njima ne postoji nikakva povezanost Tu pretpostavku mi odbacujemo jedino ako smo skoro sigurni (95 ili 99 poverenja)

da je ona pogrešna Ta hipoteza se zove nulta i verovatnoću njene istinitosti mi ispitujemo na osnovu statističkog testiranja empirijskih podataka

Istraživačka hipoteza to je hipoteza koju mi u stvari želimo da dokažemo (u ovom primeru ona bi glasila da sa porastom godina starosti ljudi u nekoj firmi raste i broj godina radnog staža) Jasno je

da se istinitost istraživačke hipoteze u ovom slučaju testira posredno tj odbacivanjem suprotne hipoteze Takav koncept izaziva dosta polemike među istraživačima ali o tome će biti više reči kasnije

4 Četvrto merilo se odnosi na način verifikacije hipoteze po ovom merilu razlikuju se Teorijske hipoteze one kod kojih se valjanost pretpostavke ispituje teorijskom i

logičkom analizom primer ako uspešnost strategija glavnih političkih aktera analiziramo sa stanovišta sukoba i saradnje onda primenom bdquoteorijeldquo poznate pod nazivom zatvorenička dilema možemo pokazati da će odabrane strategije sukoba među političkim akterima koji imaju zajednički interes dovesti do neuspeha u suprotstavljanju zajedničkom protivniku

Iskustvene hipoteze one kod kojih se pretpostavljena svojstva pojave ili pretpostavljeni odnosi među njenim činiocima testiraju sprovođenjem iskustvenih istraživanja primer pretpostavljeni odnos između stepena obrazovanja i stepena prihvaćenosti radikalnih pogleda na pitanje socijalne pravde ndash obe varijable se mogu precizno meriti u iskustvenom istraživanju te se takođe može statistički meriti njihov međusobni odnos

5 Peto merilo je stepen opštosti onoga što hipoteza tvrdi tj koliki deo predmeta istraživanja zahvata svojom tvrdnjom Opšta hipoteza Ona daje tvrdnje koje se odnose na ceo predmet ili na neke

njegove velike celine neki govore i o generalnoj hipotezi koja je samo jedna i odnosi se na ceo predmet istraživanja i iznosi opštu istraživačku ideju o svojstvima predmeta Naravno budući da daje samo opšta svojstva ili opštu zamisao o odnosima pojedinih činilaca ova hipoteza ne može neposredno da se testira već je nužno razraditi je hipotezama manjeg stepena opštosti

o PRIMER pripadnost društvenim klasama povezana je sa različitim gledanjima na društvena i politička pitanja i na prihvatanje pojedinih društvenih vrednosti

Posebna Pošto je predmet istraživanja u prethodnom delu projekta razložen na nekoliko krupnih celina posebne hipoteze iznose ideje i zamisli o svojstvima tih celina Ove hipoteze se mogu testirati tako što se više pojedinačnih varijabli objedinjuje u zbirne indekse ili skale

o PRIMER pripadnost društvenim klasama povezana je sa različitim stepenom prihvatanja socijalističkih gledanja na ulogu države u brizi za socijalni položaj ljudi i to tako da sa porastom mesta na društvenoj lestvici opada stepen prihvatanja ovakvih gledišta i obrnuto

Pojedinačna Odnosi se na najkonkretnije delove predmeta istraživanja i ona se može neposredno testirati korišćenjem istraživačkih podataka

o PRIMER 1 Među pripadnicima različitih društvenih klasa postoje statistički značajne razlike u stepenu prihvatanja stanovišta da laquodržava treba da preuzme brigu da svakom pojedincu obezbedi sredstva za životraquo sa porastom mesta na društvenoj lestvici opada stepen prihvatanja ovog stava i obrnuto

o PRIMER 2 Među pripadnicima različitih društvenih klasa postoje statistički značajne razlike u stepenu prihvatanja stanovišta laquoPojedinci mogu neograničeno da se bogate ako rade legalno i država tu ne bi trebalo da se meša bez obzira što neki slojevi društva žive lošeraquo sa porastom mesta na društvenoj lestvici raste stepen prihvatanja ovog stava i obrnuto

o PRIMER 3 Među pripadnicima različitih društvenih klasa postoje statistički značajne razlike u stepenu prihvatanja stanovišta laquoOkosnicu naše privrede treba da sačinjavaju preduzeća u društvenoj ili državnoj svojiniraquo sa porastom mesta na društvenoj lestvici opada stepen prihvatanja ovog stava i obrnuto

44 INDIKATORIOperacionalizacija predmeta istraživanja podrazumeva da se za svaku hipotezu određuju

indikatori tj vrsta podataka do koji se istraživanjem može doći a koji su takvog kvaliteta da mogu da potvrde ili opovrgnu hipotezu (pojam indikatora se opširno razmatra u delu ove knjige koji nosi naslov laquoPredmeti i podaci u istraživanju društvenih pojavaraquo)

Indikatori mogu biti teorijsko-logički i empirijski 5 METODI TESTIRANJA I PROVERE HIPOTEZAHipoteze se mogu testirati i proveravati na dva načina 1) teorijsko-logičkom analizom i 2)

testiranjem putem iskustvenih istraživanja i podataka 5 1 Teorijska provera hipoteza

vidimo da se teorijko-logičkom analizom hipoteze ispituju i potvrđuju ili odbacuju najčešće istraživanjem literature o predmetu istraživanja izdvajanjem argumenata i nalaza za i protiv vlastite hipoteze kao i argumenata za i protiv drugačijih polazišta potom ispitivanjem dokazne snage argumenata i izvođenjem zaključaka koji mogu značiti ili potpuno prihvatanje vlastite hipoteze delimično prihvatanje delimično odbacivanje ili potpuno odbacivanje

5 2 Empirijska provera hipoteza istraživački nacrtiOn podrazumeva da se sa pravilnom učestalošću (recimo jednom mesečno) meri podrška

pojedinim strankama i preračunava broj mandata koje bi osvojile te da se na osnovu toga potvrđuje ili odbacuje ova hipoteza

U savremenoj istraživačkoj praksi mnogo zastupljeniji je ovaj drugi način testiranja hipoteza

U zavisnosti od toga kako glase njihove hipoteze istraživači mogu da odaberu nekoliko pristupa njihovom testiranju Ti pristupi se obično nazivaju istraživački nacrti (research design)

Istraživački nacrt je zamisao o tome kako (kojim metodima skupom metoda postupaka i instrumenata) doći do postavljenih ciljeva istraživanja drugim rečima kakav bazični metodološki pristup i strategiju biramo za najbolje postizanje tih ciljeva

U literaturi se navodi nekoliko klasifikacija empirijskih nacrta ali se uglavnom ignoriše kvalitativan pristup kao jedan od legitimnih načina istraživanja pa i testiranja hipoteze2

2 Naravno kod kvalitativnih istraživanja se teško može govoriti o hipotezama o kakvima govorimo kod kvantitativnih istraživanja ali to ne znači da se u ovu prvu vrstu istraživanja ulazi bez ikakvog prethodnog projekta i ideja o svojstvima predmeta istraživanja

53 Vrste empirijskih istraživačkih nacrta

Nacrte možemo razlikovati prema sledećim kriterijumima1) Narativan ili kvantitaivan opis istraživanih pojava u tom slučaju razlikujemo

a Kvalitativan ili pretežno kvalitativan pristup nacrt gde pokušavamo da pojavu razumemo i u detalje opišemo na više narativan način

b Kvantitativan ili pretežno kvantitativan pristup nacrt gde pojavu pokušavamo da opišemo merenjem

c Kombinovani2) U okviru kvantitativnog pristupa prema vrsti svojstava koje se istražuje razlikujemo

a Frekvencijski nacrt tj opisivanje pojave samo u izmerenim učestalostima pojedinih tipova pojave (distribucija frekvencija) recimo kad kažemo da u populaciji jedne zemlje 48 odsto punoletnih građana prihvata socijalističke vrednosti 18 liberalne a 15 konzervativne onda smo mi pojavu laquostepen prihvaćenosti vrednosti triju glavnih ideologijaraquo opisali na kvantitativan način tj koristeći se samo frekvencijama

b Korelacijski nacrt gde ispitujemo stepen povezanosti dveju ili više pojava ako kažemo da između visine prihoda i stepena prihvaćenosti vrednosti pojedinih ideologija postoji značajna povezanost koja izmerena pomoću koeficijenta korelacije iznosi 0544 onda smo pojavu laquoodnos između visine primanja i stepena prihvaćenosti pojedinih ideologijaraquo opisali koristeći se merenjem korelacije

c Uzročno-posledični ili eksperimentalni i kvazieksperimentalni nacrt ovi nacrti za cilj imaju pretpostavljanje i potom ispitivanje postojanja uzročno-posledičnih veza među pojavama Nastoji se da se u okviru ovog odnosa izdvoje nezavisne i zavisne promenljive da se ispitivanja sprovode na kontrolnim i eksperimentalnim grupama da se utvrdi stanje zavisne varijable pre izlaganja dejstvu nezavisne (uzroku) i posle toga na osnovu izmerene promene u eksperimentalnoj grupi u drugom merenju (posle delovanja nezavisne varijable) utvrđuje se postojanje uzročno-posledične veze

3) Prema vremenskom obuhvatu razlikujemoa Nacrte koji predstavljaju presek stanja i obeležja pojave u vreme istraživanja

Razume se da se sve vrste nacrta datih po kriterijumu 2 mogu ostvariti prema jednom od dva modela vremenskog pristupa

PRILOG ŠEMATSKI PRIKAZ ODNOSA POJEDINIH DELOVA PREDMETA ISTRAŽIVANJA

Deo predmeta istraživanja

HipotezaDokazi koji potvrđuju ili opovrgavaju hipotezu

Teorijski razlozi

Podaci iz iskustvenih istraživanja

Teorijske Metode

Iskustvene istraživačke metode

4 ИСТРАЖИВАЧКИНАЦРТIstraživački nacrt je detaljno razrađena zamisao koja rukovodi istraživača kroz ceo proces istraživanja od postavljenog istraživačkog pitanja i hipoteze do odluke o prihvatanju ili odbacivanju hipoteze To je put do jednog istraživačkog podatka (prim udeo neposr i posr kom)On ima za cilj da pronađe najbolje i najkraće puteve za rešavanje problema koji smo formulisali i označili kao glavni razlog za pokretanje istraživanja Istraživački nacrt treba najpre da definiše pojave koje istražujemo a potom da odredi a) koji i kakvi odnosi se moraju ispitati i b) koji i kakvi podaci se moraju pribaviti da bismo rešili istraživački problem odnosno da bismo odgovorili na pitanja koja on postavlja c) koje metode i tehnike treba primeniti da bi se do tih podataka došlo

Врсте истраживачких нацрта Експериментални нацрт

ŠTA JE TO EKSPERIMENTALNI NACRTŠTA JE TO EKSPERIMENT Od latinskog ex-periri doslovno ldquoiz pokušajardquo Eksperiment ili ogled je stvaranje određenog sticaja okolnosti ili događaja u kojima se može jasno ispitati neki (najčešće uzročno-posledični) odnos dve pojaveKod eksperimenta se razlikuju tzv nezavisna i zavisna promenljiva Njegova suština se sastoji u tome da se sve okolnosti koje imaju uticaj na zavisnu promenljivu nastoje držati pod kontrolom i da se potom uvođenjem nezavisne promenljive ili promenama u njoj nastoje objasniti promene koje pri tom nastaju u zavisnoj promeljivojKAKO SE IZVODI EKSPERIMENT1 Istraživačko pitanje čime je uslovljena ili prouzrokovana neka pojava (Primer sa prethodnog predavanja)2 Postavljanje hipoteze (Primer za problem zadat na prethodnom času hipoteza za eksperiment bi bila jednostavnija kad se cena poveća prodaja opada kad se smanji raste veće povećanje smanjenje cene ndash veće smanjenjepovećanje prodaje)3 Sastavljanje grupa slučajno razmeštanje u osnovnu (kontrolnu) i eksperimentalnu grupu4 Prvi test zavisna promenljiva u osnovnoj i eksperimentalnoj grupi 5 Uvođenje dejstvo eksperimentalnog činioca nezavisne promeljive ili promena u nezavisnoj promenljivoj (to se odvija u eksperimentalnoj grupi)6 Drugi test ispitivanje stanja zavisne promenljive u osnovnoj i eksperimentalnoj grupi pod dejstvom ili posle dejstva nezavisne7 Analiza zaključak o prihvatanju odbacivanju hipoteze koja je testirana ekperimentom ako su sve druge okolnosti držane pod kontrolom i jedina promena je bila u nezavisnoj promenljivoj onda se promene u zavisnoj objašnjavaju promenama u nezavisnoj promenljivojPITANJE Kako bismo problem i hipotezu sa prethodnog predavanja ispitali na eksperimentalni način

Квази експериментални нацрт

Неекспериментални нацрти

( ) Попречнии уздужни лонгитудинални нацрти

o Razvojne nacrte3 koji ispituju svojstva pojave u jednom dužem vremenskom periodu te je istraživački cilj pre sama geneza pojave nego njena trenutna svojstva Prema načinu sprovođenja istraživanja i vrsti podataka koje dobijamo možemo razlikovati dva tipa razvojnih nacrta

Prost razvojni koje karakteriše sledeće Baza podataka kod ovih istraživanja je kumulativna po

broju osnovnih jedinica populacije4 (npr ispitanika domaćinstava i sl) koje se uključuju u uzorak i ona se satoji od više snimaka sačinjenih na više uzoraka uzorci su isti po načinu izbora (npr prost slučajni izbor) ali se u svakoj etapi (npr svakog meseca ako je reč o mesečnom izboru) biraju posebni uzorci ako je osnovni skup velik (npr desetine miliona) a uzorak relativno mali (nekoliko stotina) ovo u principu znači da se u svaki posebni uzorak biraju različiti ispitanici

Oni prate vrstu (smer) promene (npr da li raste ili opada procenat poverenja u neku društvenu instituciju)

Veličinu promene Ponašanje podskupova unutar osnovnog skupa (npr kakvo

je kretanje poverenja među zaposlenima u javnom sektoru u privatnom sektoru među nezaposlenima penzionerima itd)

Složeni razvojni nacrti odnosno paneli Baza podataka kod ovih istraživanja sačinjava se od više

snimaka sačinjenih na jednom istom uzorku drugim rečima baza je kumulativna prema broju podataka koji se prikupljaju o jednoj jedinici u svakoj etapi (npr svakog meseca se ispituju isti ispitanici5)

Ovim uzorkom se prati sve prethodno (tip promene njena veličina ponašanje podskupova) ali se dobijaju i neki novi podaci koji kod prostih razvojnih istraživanja nije moguće dobiti a to su

Lojalnost pored promena ova vrsta istraživanja daje novu vrstu podataka a to je stepen čvrstine jednog obeležja (npr stepen vernosti jednoj robnoj marki ndash koliko ljudi kupuje uvek samo nju a koliko njih menjaju svoj izbor koliko gledalaca uvek i do kraja gleda neku emisiju)

Migracija u koja obeležja prelazi ono koje se menja (npr kojoj robnoj marki se okreću oni koji napuštaju jednu marku i od koje marke njoj prilaze kuda odlaze gledaoci koji napuštaju neku emisiju) ovde su zavisno od pravca i

3 Nekad se za ovu vrstu nacrta koristi veoma rogobatan a pri tom mnogo manje odgovarajuć pridev laquolongitudinalniraquo Mislim da iza uvođenja u nauku ovako loših izraza i unakaženih stranih reči ne stoji ništa drugo do pokušaj opsene4 Podrazumeva se da je instrument istraživanja isti recimo ako je reč o upitniku onda se u svakoj etapi postavljaju ista pitanja tj u bazu se mogu uključivati samo ona pitanja koja su istovetno iskazana5 Naravno ovde je reč o principu ali u praksi dolazi do osipanja osnovnog uzorka pa se on dopunjava novim ispitanicima koji imaju ista obeležja kao oni koje zamenjuju u nekim panel istraživanjima se čak zahteva da se uzorak godišnje osvežava sa recimo 20 novih ispitanika

momenta kad su se dešavale migracije moguće anlize razloga zbog kojih je do njih dolazilo

Iz gore navedenog jasno se vidi da je nacrt uzorka važan deo istraživačkog nacrta O uzorcima će biti više reči u posebnom delu ove knjige

5 МЕРЕЊЕУДРУШТВЕНИМИСТРАЖИВАЊИМАMerenje je dodeljivanje brojčanih vrednosti predmetnim svojstvima Drugim rečima to je postupak kojim se utvrđuje stepen ispoljavanja nekog svojstva kod nekog konkretnog predmeta i gde se taj stepen iskazuje u brojevima

Врсте података премањиховој природи и степену мерљивости испољавања неког својства истраживаног предмета мерне скале

Upravo kriterijum stepena merljivosti svojstava istraživanih predmeta osnov je za podelu predmeta istraživanja odnosno podataka na sledeće kategorije 1) laquoPodatkeraquo koji u suštini čine narativan ili slikovni opis predmeta i njegovih svojstava 2) Nominalne ili kategorijske podatke 3) Ordinalne podatke 4) Podatke merljive na intervalnim skalama 5) Podatke merljive na racio skalamaNarativan ili slikovni opis tok nekog događaja ponašanje učesnika smisao i značenje koje oni pridaju pojedinim postupcima događajima raznim artefaktima kompleksna slika celovit opšti izgled nesvodiv na kvantitativne dimenzije raznovrsni nejednoobrazni i stoga neuopštivi podaci Ova vrsta podataka osnov su takozvanih kvalitativnih istraživanja u društvenim naukamaNemerljivi ali prebrojivi činioci i svojstva pojave čine nominalne ili kategorijske podatke Za ovu vrstu podataka je karakteristično da označavaju samo posedovanje ili neposedovanje nekog svojstva ali ne i meru njegovog intenziteta i ispoljavanja Grubo merljive karakteristike pojave ili ordinalni podaci ordinalne skaleTo su podaci kod kojih možemo samo da tvrdimo da je nešto veće jednako ili manje od nečeg drugog ali ne i da precizno ustanovimo koliko je veće ili manje Precizno (u tačnim intervalima) merljiva svojstva intervalni podaci i skale Podaci ove vrste označavaju svojstva čija izraženost se može precizno izmeriti Skale kojima se mogu meriti ovakva svojstva tj na kojima se mogu razvrstavati ovakvi podaci zovu se intervalnePrecizno merljiva svojstva sa prirodnom nulom racio podaci i skale Postoje svojstva i veličine koje imaju apsolutnu odnosno prirodnu nulu

Tabela Pregled razlika među pojedinim skalama

Osobina skale

Stepeni merenja da li skala meri PRIMERI

razliku između postojanja i nepostojanja nekog svojstva

redosled u stepenu posedovanja nekog svojstva

ista odstojanja među stepenima posedovanja nekog

ista odstojanja polazeći od prirodne nule (potpunog

svojstva odsustva svojstva)

Nominalna DA Navijači Zanimanje

Ordinalna DA DA Činovi u vojsci Stepeni obrazovanja

Intervalna DA DA DA Temperatura u C i F

Racio DA DA DA DA Godine starosti Visina prihoda

Мерење ставова

Torndajk (1913) ldquoSve što postoji ndash postoji u nekom stepenu a sve što postoji u nekom stepenu merljivo jerdquo1 SKALE PROCENEKO procenjuje

bull ispitanik sebe samogbull ispitanik nekog drugog

VREMENSKA osa procenjivanjabull Procena prošlih događaja osećanja stavovabull Procena sadašnjih događaja osećanja stavovabull Procena budićih događaja osećanja stavova

IZGLED SKALEbull Grafičkebull Brojčane

Opisne

2 PRVI IZBOR Od ispitanika se traži da odabere samo jedan stav sa kojim se najviše slaže (primer)NUDI SE LISTA

bull Koja od dole navedenih stvari je za vas najvažnija (porodica nacija država mesto življenja)

OTVORENO pitanjebull Šta je u vašem životu najvažnije

3 RANGIRANJE Od ispitanika se traži da navede nekoliko stavova predmeta i da ih poređa po stepenu bliskosti sa njegovim gledištimaTakođe moguće OTVORENO i ZATVORENO pitanje4 POREĐENJE PAROVA ako imamo listu od 4 reklame formira se 6 parova reklama (1-2 1-3 1-4 2-3 2-4 3-4) od ispitanika se traži da odabere onu u ponuđenom paru koja mu se više sviđa računa se skor za svaku pojedinačnu reklamu5 RASPODELA PROCENATA Npr od ispitanika tražimo da nam kaže koliko procenata svojih primanja troši na hranu odeću zabavu

THURSTONOVA SKALA AUTOR Luis Leon Thurstone (1887-1955) konstruisao je 1928 koautor knjige ldquoMerenje stavovardquo

ODREĐENJE SKALE PREDMET se opisuje sa većim brojem tvrdnji a potom se od ispitanika traži da izdvoji jednu ili više tvrdnji koje u najvećoj meri opisuju njegovnjen lični stav o predmetu koji tvrdnja opisujeKAKO SE KONSTRUIŠE

1 Prikuplja se što veći broj iskaza o predmetu koji se istražuje (npr o crkvi reklamama na TV nekoj partiji programu studija) IZVOR tvrdnji 1) literatura mediji 2) dubinski intervjui sa izvesnim brojem ljudi 3) fokus grupe

2 Analiza tvrdnji jezička logička značenjska1 Sud u tvrdnji treba da bude vrednosni a ne činjenički (dobrološe leporužno

privlačnoodbojno istinitolažno)

1 Tvrdnje treba da su u vezi sa predmetom istraživanja2 Tvrdnje treba da pokrivaju celi opseg skale3 Tvrdnje treba da budu jednostavne i razumljive

3 STRUČNJACI razvrstavaju svaku pojedinačnu tvrdnju na skali od 1 do 11 (nekad obeleženo slovima) potom se računa prosečna ocena (aritm sred) i standardna devijacija Thurstone je imao oko 300 osoba koje su procenjivale mesto stavki na skali procene 130 i 72 procenjivača se poklapaju u 95 slučajeva oko 50 procenjivača dovoljno

4 Na osnovu toga se određuje vrednost svake stavke (tvrdnje) na skali5 Potom se skala prečišćava neke tvrdnje koje su protivrečno ocenjivane (visoka std dev) se

izbacuju skala se svodi na nekih 20-30 stavki od kojih svaka ima svoju vrednost

GUTMANOVA SKALA Louis (Eliyahu) Guttman (1916 ndash 1987) odlično obrazovanje iz matematike statistike socilogije i psihologije CILJ ove skale je da se uspostavi jednodimenzionalni raspon u kome će se meriti stav prema nečemu To je kumulativna skala što znači da ako se ispitanik slaže sa jednim odgovorom na skali onda se on slaže i sa svim prethodnim (PRIMER)ANALIZA SKALE reproduktibilnost ndash da li se na osnovu redosleda tvrdnje koju je odbrao ispitanik mogu reprodukovati svi prethodni odgovori tj da li on prihvata i sve prethodne odgovoreSkala sa nekih 10-20 tvrdnji zadaje se uzorku od oko 100 ispitanika Potom se prebrojavaju IZUZECI od pravila da slaganje s višim uvek znači slaganje s prethodnim Ako je mnogo izuzetaka (više od 10) Gutman je tu skalu smatrao nereproduktibilnom (PRIMER)Tvrdnje kod kojih se pojvaljuje najviše izuzetaka mogu da se izbace

LIKERTOVA SKALA Rensis Likert (1903ndash1981) bavio se psihologijom organizacije i upravljanja osnivač Instituta za društvena istraživanja Univ u Mičigenu 1932 razvio skalu za merenje stavovaSuština ove skale umesto da ispitanik bira samo nekoliko tvrdnji (kao kod Trsquorstona) ili samo jednu (kao kod Gutmana) ona odgovara za svaki stav u kojoj meri se sa njim neslažeStepen slaganja meri se na 5-stepenoj skali 1 uopšte se ne slažem uglavnom se ne slažem 3 neodlučan sam 4 uglavnom se slažem 5 potpuno se slažemKONSTRUISANJE

bull Sačinjava se početna lista tvrdnji bull Sprovodi se predistraživanje među 100-ak ispitanika

bull Merenje diskriminativnosti računanje korelacije između pojedinačne tvrdnje i srednje vrednosti za celu skalu tvrdnje kod kojih ova korelacija nije statistički značajna isključuju se iz konačne skale

bull Bira se između 5 i 20 tvrdnji koje ulaze u skalu

ŠTA znači nediskriminativna tvrdnja1 Nije od značaja za temu koju ispitujemo (npr Ispitujemo nacionalizam a tu se pojavi tvrdnja

ldquosamo naš kompjuter je dobar kompjuterrdquo2 Suviše je radikalna tako da se o njoj svi slažu u prihvatanju ili odbacivanju tj ne dele se

1 svi odbacuju ldquosve pripadnike drugih nacija treba istrebiti sa kugle zemljaskerdquo 2 svi prihvataju ldquosvakome treba dozvoliti da u sopstvenoj kući govori maternjim

jezikomrdquoPoželjno je da pola tvrdnji bude pozitivno pola negativno

BOGARDUSOVA SKALA Emory S Bogardus (1882 ndash1973) jedan od najvažnijh američkih socilogaTokom 20-ih godina ispitivao međuetničke i međurasne odnose u SAD SUŠTINA ove skale meri stepen socijalne distance socijalnu distancu B definiše kao ldquorazličite stepene razumevanja i osećanja koji postoje između društvenih grupardquoPRIMER ISTRAŽIVANJE MART 04Bogardus 1933 ispitivao stavove prema etničkim profesionalnim i verskim grupama i konstruisao količnike distanci za svaku oblast

SEMANTIČKI DIFERENCIJAL Charles Egerton Osgood (1916 ndash 1991)SUŠTINA ove skale Ispitaniku se nude parovi suprotnih značenja (atributa) o nekom predmetu i od njega se traži da oceni gde je njegovo mesto na toj skali tj kako ona ocenjuje taj predemtPRIMER U tržišnim istraživanjima se traži da se oceni utisak ljudi o nekoj kompaniji ndash da li je ona moćna-slaba humana-nehumana moderna-staromodnaU političkim istraživanjima se takve ocene daju o strankama ličnostima društvenim institucijamaTri tipične ldquoveličinerdquo koje meri

1) vrednovanje (dobar-loš lep-ružan pravedan-nepravedan čist-prljav sladak-gorak prijatan-neprijatan)

2) Moć (jak-slab veliki-mali visok-nizak)3) Aktivnost (brz-spor aktivan-neaktivan)

6 ОСНОВИКВАЛИТАТИВНЕМЕТОДОЛОГИЈЕKvalitativan pristup u metodologiji znači prevashodnu usredsređenost istraživača na narativni opis društvenih pojava i na izlaganje smisla i značenja koje pojedini događaji procesi artefakti imaju za one društvene aktere koji ih tvore ili učestvuju u njihovom stvaranju Suštinska razlika između ovog i kvantitativnog pristupa je u tome što ovaj drugi nastoji da društvene pojave opiše ili objasni koristeći se brojevima odnosno količinama intenzitetima merenjem povezanosti činilaca jedne pojave ili istraživane pojave sa nekim drugim pojavama

7 ДЕФИНИЦАЈАКВАЛИТАТИВНИХИСТРАЖИВАЊА

Kvalitativni metodi6 se mogu definisati prema predmetu ciljevima i postupcima kojima se koriste

A Kvalitativnim se smatraju oni metodi koji za predmet uzimaju delove stvarnosti koji nisu dostupni kvantitaivnim metodima To su pojave

veoma složene po svojim svojstvima pojave kod kojih je teško izdvojiti uzročno-posledične veze potom jedne od njih držati pod kontrolom a druge ispitivati kod kojih je teško meriti intenzitet ili uopštavati pojedine nalaze Kao primer takvih pojava najčešće se uzimaju ljubav vera i uopšte pojam onostranog mržnja dobro i zlo hrabrost svest moralnost itdKvantitativni metodi se usredsređuju na spoljne manifestacije kao eventualne indikatore

unutrašnjih zbivanja dok kvalitativni metodi za svoj predmet uzimaju upravo ta unutrašnja zbivanja bilo da za predemt imaju pojedince ili grupe

B Ciljevi kvalitativnih metoda su najčešće detaljan opis i tipologizacija predmeta dok kvantitaivne metode sledeći prirodne nauke kao svoj uzor teže objašnjenju naročito uzročno-posledičnih veza kvalitativni metodi teže razumevanju motiva smisla značenja

C Kvalitativna istraživanja takođe insistiraju na onome što je različito u istom dok kvantitativni traže isto u različitom7

D Postupci Kvantitativna istraživanja nastoje da uspostave relativno objektivne metode prepoznavanja i obeležavanja društvenih činjenica i potom njihovog kodiranja i brojčanog predstavljanja u nekoj bazi podataka Kvalitativna se oslanjaju na neposredan doživljaj i verodostojan opis tih činjenica onakvim kakve one stvarno jesu

Za kvalitativna istraživanja se obično kaže da vode novim otkrićima (da su eksplanatorna) a da kvantitativna obično potvrđuju (ili odbacuju) pretpostavke do kojih smo došli pre samog istražvianja

8 МЕТОДИИТЕХНИКЕИСКУСТВЕНОГИСТРАЖИВАЊА Интервју Анализа садржаја Дубински интервју Методфокус група Посматрање Студија случаја Утемељена теорија

6 Terminologija laquokvantitativna - kvalitativnaraquo ne odgovara sasvim suštini ovih istraživanja Atribut laquokvantitativnaraquo (pored toga što je rogobatan i težak za izgovor i pisanje) ne odnosi se na obeležje samih istraživanja već na obeležje predmeta jer ukakzuje da je reč o onim aspektima predmeta koji se mogu iskazati u količinama Suština ovih istraživanja je da je njihov cilj prebrojavanje ndash merenje učestalosti kao i merenje stepena povezanosti dveju ili više obeležja predmeta koja obično nazivamo promenljivima ili varijablama Recimo kada utvrđujemo koliko ljudi u nekoj zemlji gleda sportske prenose onda mi to činimo prebrojavanjem na osnovu uzorka A kada želimo da ispitiamo koliko je sklonost ka ovim programima povezana sa starošću onda mi merimo stepen povezanosti ove dve promenljive (broj godina života i učestalost gledanja ove vrste programa) U oba slučaja je dakle reč o merenju te je stoga pogodnije reći za ova istraživanja da su merna jer se taj atribut odnosi na njihovo svojstvo i uz to ga bliže opisuje

Slično se može kazati i za atribut laquokvalitativnaraquo mi do kvalitativnih pokazatelja dolazimo i pomoću mernih istraživanja jer ako ustanovimo da je stanovništvo jednog grada mlađe i obrazovanije u odnosu na stanovništvo nekog drugog grada onda je to svakako i kvalitativno obeležje Za njih je bolje reći da su opisna budući da to bolje odražava njihovu suštinu

7 Videti primere iz prethodnog poglavlja

9 СТАТИСТИЧКААНАЛИЗАПОДАТАКА

1) Врсте расподела- Нормална расподела

= =0 (3)симетричност унимодална мод медијана скјунис кутозис- Асиметричну распоредлу

Nasuprot normalnoj distribuciji razliukujemo tzv asimetričnu distribucijua ovakav oblik distribucije podrazumeva raspodelu vrednosti na način da su krajnje vrednosti frekventnije od srednjih vrednosti (takozvana U -kriva suprotna Gausovoj krivi) U ovim slučajevima mere centralne tendencije imaju malu vrednost obzirom da je standardna devijacija velika

- бимодалне- полимодалне- дисконтинуиране- и др

2) Мере централне тенденције

1 Aritmetička sredinaOsnovni centralni pokazatelj distibucije frekvencija = suma svih rezultata broj rezultata M= XNΣNeke karakteristike Zbir svih razlika rezultata i M daje nulu odn (XndashM)=0Σ

2 Medijana (Me) ndash centralna poziciona vrednost u ordinalnoj skali175172168171180173174170166177178

3 Modalna vrednost modus (Mod) ndashdominantna vrednost najfrekventnija vrednost u analiziranom skupu rezultata 63606863706263616664

3) МереВаријабилности

- Распон (R)- (Квартилна девијација Q)- (Просечно одступање PO)- Mera varijabiliteta ndash varijansa 2 = S2 = (XminusM)2Nminus1 1048640 Varijansa ndash prosečna mera σ Σ

kvadriranog odstupanja entiteta od M analizirane statističke serije- Koeficijent varijacije (V) ndash relativna mera homogenosti skupa V=SM (0ndash1)

o 1048640 Vrednosti od 0ndash025 rarr izrazito homogen skupo 1048640 Vrednosti od 026ndash050 rarr prosečno homogen skupo 1048640 Vrednosti od 051ndash075 rarr umereno heterogen skupo 1048640 Vrednosti od preko 075 rarr izrazito heterogen skup

- Standardizovano odstupanje (Z‐vrednost) ndash određuje položaj pojedinih rezultata u grupi Z=(XndashM)S

- Стандардна девијација

Стандардна девијација је у статистици апсолутна мера дисперзије у основном скупу Она нам говори

колико у просеку елементи скупа одступају од аритметичке средине скупа Означава се грчким

словом сигма σ Формула за њено израчунавање је

Nгде је - број елемената у скупу μ - аритметичка средина скупа xi - i- ти члан (iскупа =12N)

Ст андардна девијација у узорку нам говори колико у просеку елементи узорка одступају од

аритметичке средине узорка Израчунава се по формули

где је n - број елемената у узорку ( - ) ndash икс бар аритметичка средина узорка

xi - i- (iти члан узорка =12n)

4) Узорак

Врсте узорака

Репрезентује популацију која се испитује Она може бити хомогена и хетерогена Имамо случајне и намерне узорке али то не представља насумице изабранеузорке

Намерни пригодан узорак - код хомогених популација добровољачки узорак

квотни узоракСлучајни ndash прост случајни узорак листе случајних бројева или рандомпрограми

системтски сл узорак ndash - 10- 20- сваки н ти члан нпр ти или ти или100-ти

стратификовани сл узорак ndash нпр у складу са демографским варијаблама имамо стратуме па у оквируњих узимамо узорке који могу бити

пропорциоанлни диспропорционалниилипаритетни кластерски узорак ndash код хијерархијски организованих кластера

Централна гранична теорема

Zakon velikih brojeva se zasniva na pretpostavci da u velikom broju slucajnih pojava njihova srednja vrednost prestaje da bude slucajna velicina i da se može predvideti sa velikom pouzdanošcu

Централна гранична теорема се односи на примену слабог закона великихбројева у теорији вероватноће (Теорема тврди да је нормирана ) и центрирана

сума великог броја независних и идентично распоређених случајнихпроменљивих тежи r нормалној асподели вероватноће То објашњава посебан

значај који има овај тип расподеле Исказ централне граничне теореме се односи на низ независних случајних

променљивих са идентичном расподелом вероватноће чији су математичкоочекивање и варијанса коначни

Постоје различите варијанте ове теореме у којима чак није неопходно да променљиве имају исту расподелу вероватноће

micro Ако је основни скуп произвољног облика са артиметичком средином и nваријансом σ онда ће када rarrinfin распоред аритметичких средина свих простих

n случајних узорака величине тежити нормалном распореду са аритметичком micro 2n средином и варијансом σ Дакле за довољно велик узорак можемо

претпоставити да без обзира на облик распореда који има основни скуп распоред аритметичких средина узорка из тог основног скупа има наведне

особине

Стандардна грешка аритметичких средина

1048640 Položaj stvarne vrednosti M u nekom većem uzorku SM= SradicNUzorak (n) rarr varijabla (n) rarr aritmetička sredina (n) rarrrarr slučajna varijabla1048640 Distribucija uzoraka (sampling distribution) aritmetičke sredine1048640 Standardna pogreška aritmetičke sredine zavisi1 od varijabiliteta pojave koja se tretira i2 od veličine uzorka

- Тамно плаво је унутар интервала од плус минус једне стандардне девијације од аритметичке средине За нормалну расподелу 6827 -ово обухвата скупа плус

9545 минус две стандардне девијације од аритметичке средине обухватају скупа - 9973 плус минус три стандардне девијације обухватају посто скупа

У пракси често се претпоставља да су подаци из приближно нормалнорасподељене 68 популације Ако је та претпоставка оправдана онда се око

- вредности налази у интервалу од плус минус једне стандардне девијације од 95 - аритметичке средине око вредности се налази у интервалу од плус минус

997 - 3 две стандардне девијације а око се налази унутар плус минус стандардне девијације

Интервал поверења

2) Ово је познато као Правило 68-95-

997 или емпиријско правило

Интервали поверења су следећи

За нормалну расподелу две тачке на кривој које

су удаљене једну стандардну девијацију од криве

су такође и превојне тачке

Оцена репрезентативности уравнотежавање узорака

критеријуми максималности стабилности традиције и статистички критеријуми за избор

( узорака формуле помоћу којих је могуће израчунати препоручени број објеката на осносву

процене варијабилности мера истраживањашто је )потребно унапред проценити

Закључак о статистичкој незначајности неке разлике указује на хомогеност узорака тј на тврдњу

ndash да оба узорка припадају истој популацији са

σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974

95 сигурношћу од Закључци о статистичкој значјаности неке разлике указују 95 99 са односно сигурности на хетерогеност узорака То значи да је разлика

( 5 1) толико велика да постоји врло мала вероватноћа од односно да узорци припадају истој популацији

5) Испитивањеповезаностимеђу променљивима хи квадрат тест Служи за проверавање значајности разлика између фреквенција Рачуна се као

количник квадрата разлике емпиријске и теоријске очекиване фреквенце и очекиване фреквенце X2=(f-f)2f

6) Испитивањеповезаностимеђу континуалним варијабламакорелација

Коефицијент се тумачи у смислу да ли постоји или не постоји повезаност одн -1 +1корелација између варијабли и колика је Она је у вредности од до

Класификација корелације 020 до веома слаба повезаност

020 -040 ниска повезаност040 -060 повезаност средњег интензитета060 -080 висока повезаност080 -100 веома висока повезаност

Методе за одређивање корелације Линеарлна корелација r

-Метода ранг разлике ρ Бисеријска корелација rbis

- Поинт бисеријска корелација rpbis

Тетрахорична корелација rt

Фи коефицијент φ Коефицијент контигенције C

Класификација метода према предмету истраживања

PREDMET METODE kvantitativne METODE kvalitativne

Stavovi Intervju anketaOgled eksperiment

Dubinski intervjuFokus grupe

Ponašanje IntervjuOgled eksperiment

PosmatranjeOgled eksperiment

Informisanost TEST

Mediji (publika) Media panel People meters

Mediji (sadržaj) Analiza sadržajakvantitativna

Kvalitativna analiza sadržaja

POJAVE PROCESI DOGAĐAJI

POSMATRANJE MONITORING Analiza dokumenata obimne hronologije raquoKo je kolaquo baze podataka trendovi


Analitičko i sintetičko korišćenje informacija koje već imamo u glavi

Introspekcija

Van ovih kriterijuma i klasifikacija su statistički metodi opisna statistika srednje vrednosti (centralne tendencije) raspršenost pojava (disperzija) povezanost pojava (asocijacija i korelacija) statistička indukcija tj uopštavanje iskustveno konstatovanih činjenica

Класификација метода према циљевима истраживања- kvalitativnokvantitativan opis predmeta istrazivanja

o kvailtativan dubinski intervijui posmatranje focus grupe kvalitat analiza sadrzaja studije slucaja

o kvantitativan sluze se velicinama proporcijama i prosekom kvantitativna analiza sadrzaja medija i potyrosacki paneli

- ispitivanje odnosa izmedju pojava modeli za izracunavanje korelacije kontigencije ocena znacajnosti razlika u rasporedu promenjivih- ispitivanje uzrocnosti metod experimenta i statistika zakljucaka

ОСНОВНА СВОЈСТВА НАУЧНОГ ЗНАЊАldquoOpažanjerdquo pomoću naučnih instrumenata merenje

kritičko korišćenje čulno opažajnog materijala

Pojmovi kao logičke forme naučne spoznaje

Naučno prikupljanje i obrada materijala (teorijskog ili iskustvenog)

Sistematsko proučavanje materijala zaključci zasnovani na primeni naučnih metoda

2 ИСКУСТВЕНАИСТРАЖИВАЊАДРУШТВЕНИХПОЈАВА КЛАСИФИКАЦИЈАПРЕДМЕТА ПОДАТАКАИМЕТОДА

1 Друштвене појаве процеси и догађаји































Analiza sadržaja


Analiza sadržaja
















































































Teorijski razlozi


Teorijske Metode


























Osobina skale
















Opisne
































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974












































Analiza sadržaja


Analiza sadržaja
















































































Teorijski razlozi


Teorijske Metode


























Osobina skale
















Opisne
































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974























































































Teorijski razlozi


Teorijske Metode


























Osobina skale
















Opisne
































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974






































Osobina skale
















Opisne
































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974
























Opisne
































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974








































































4) Узорак


















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974

















особине





















σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974
































σ 6826894921371

2σ

9544997361036

3σ

9973002039367

4σ

9999366575163

5σ

9999994266969

6σ

9999999980268

7σ

9999999999974














pitanja i odgovori - metodologija1

Documents