1

POSEBNI DEO PROGRAMAPitanja iz optih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD''Pravilnik o optim merama o optim merama zatite na radu za graevinske objekte namenjen za radne i pomone prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zatite na radu pri projektovanju i izgradnji graevinskih objekata 2. Mere zatite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zatite na radu za pomone prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI1.

Mere zatite na radu pri projektovanju i izgradnji graevinskih objekata.?

O:Graevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrauju i odravaju ,tako da obezbeuju: - zatitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih tetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje odreenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zatitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zatitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju tetni gasovi laki od vazduha, pare, praina, toplota, koji se mogu odgovarajuim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smetaju se po pravilu u prizemne graevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u viespratnom objektu, smetaju se na poslednjem spratu.2.

Mere zatite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrauju i odravaju, tako da obezbeuju: - bezbednost radnika na radu, - zatitu od hemijskih i fizikih tetnosti,odreenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomone prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana i ako ista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zatite na radu za pomone prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za linu higijenu, nunici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za ienje i dezinfekciju radne i zatitne odeeO:Pomone prostorije smetaju se u posebne graevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smetene i u graevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.ista visina pomonih prostorija ne moe biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeuju se posebne garderobe za mukarce ,a posebno za ene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: iviluci ili ormani sa vealicama, - za poslove gde se javlja praina koja nije tetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja praina, gasovi i pare tetne pozdravlje(olovo, iva, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i tetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za linu i zatitnu odeu, - za poslove u vlazi: ureaj za suenje odee, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju tetnosti: posebne garderobe za linu, a posebne za odlaganje i suenje radne odee. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarii dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi izmeu redova ormana 1,00 metara.

b) KupatilaProjektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvaenja tela i odee, znojenja, pojave praine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujuim zraenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlaenje - ispred kupatila, predprostor za prilagoavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloeni ploicama - posebna kupatila za mukarce, a posebno za ene. Broj tueva zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu tetnih materija jedan tu na 5 radnika, - za poslove uz pojavu praine-jedan tu na 10 radnika, - za poslove bez pojave praine, znojenja- jedan tu na 20 radnika. Tu kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) UmivaonicePovezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja praine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odee , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa tetnim materijama jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema tetnosti jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije linu higijenu enaObezbeuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvaenja tela, poveanog znojenja velikih koliina praine, otrovne, zarazne i jonizujue materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. povrinom 1,50 m2.

e) NuniciMoraju ispunjavati sledee uslove: - za najvie 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nunik za mukarce po jedan pisoar, - u viespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nunik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude vea od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - povrina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za mukarce i ene

f) Prostorije za uzimanje obroka hraneMoraju ispunjavati sledee uslove: - veliina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i ienje radne odeeObezbeuju se za poslove sa poveanom opasnou od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, ija veliina zavisi od broja radnika i koliine odee i zatitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnikaObezbeuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjaama ili na otvorenom prostoru.Veliina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD''Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zatite na radu pri smetanju orua (maina i ureaja)-natpisi i upozorenja, ureena mesta rada

4 2. Mere zatite na sredstvima rada oruima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje, prikljuivanje na mreu) poremeaji i ponovni povratak energije 3. Ureaji za upravljanje, kontrolni instrumenti i signalni ureaji 4. Zatitne naprave, ureaji i blokade na sredstvima za rad 5. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara statiki elektricitet 6. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara i izdvaja praina 7. Mere zatite na radu na oruima ,prilikom ijeg se korienja izdvajaju opasne materije (gasovi, para ,praina i dr.) 8. Mere zatite na radu na oruima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. Mere zatite na radu na oruima koja stvaraju buku i vibracije 10. Mere zatite na radu pri korienju runog mehanizovanog alata 11. Mere zatite na radu pri odravanju i transportu orua 12. Posebne odredbe vezane za mere zatite na radu pri korienju orua (sredstva za rad) ODGOVORI 1. Mere i normativi zatite na radu pri smetaju orua(maina i ureaja) natpisi i upozorenja, ureena mesta rada.?O:Orua se moraju postaviti tako da pokretna orua ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s vrstim ili pokretnim delovima na zgradi, izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomonih prolaza.Ako se ovo ne moe primeniti, moraju se postaviti zatitne naprave(zagrade, ograde, poklopci i dr.) ili ako to nije mogue mora se postaviti znak zabrane prolaza. Predvideti slobodne povrine za rukovanje i posluivanje orua i povrine za odlaganje materijala(sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda). Obezbediti slobodne prolaze radi ienja , podmazivanja i odravanja orua.irina pristupa u skladu sa potrebama rada i poloajem tela radnika. Smetaj orua mora biti takav da sprei mehanike povrede (od delova koji padaju ili odleu) i zdravstvena oteenja(od otrovnih i agresivnih materija, zraenja, bletanja svetlosti i sl.) Smetaj orua u odnosu na izvor dnevne svetlosti, mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost, uz to manji zamor oiju i bez bletanja. Smetaj u odnosu na druge objekte (graevinske) mora omoguiti dobru preglednost radne zone kao i celog orua. STABILNA ORUA moraju se postaviti na vrstu podlogu, po potrebi uvrstiti na podlogu pomou konzole ili toka, da se ne pomera. Ureaji koji stvaraju vibracije i udarce, moraju se privrstiti za podlogu pomou amortizujuih podmetaa(drveni, gumeni i sl.). NATPISI I UPOZORENJA: Na oruu mora biti natpisna ploa sa podacima-naziv proizvoaa, tip ureaja, serija, fabriki broj, godina proizvodnje, i tehnike karakteristike orua:snaga, radni napon, frekvencija struje, broj okretaja, radni pritisak, i sl.Na radnim elementima , poluga tastera i sl., moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja, oznake opasnosti. Kod orua sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored ureaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad.

2.Mere zatite na sredstvima rada-oruima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje, prikljuivanje na mreu) poremeaj, nestanak i ponovni povratak energije.?O: Orua na elektrini pogon sa pripadajuim elektrinim ureajima moraju biti izraeni u skladu sa JUS standardima.Ureaji na elektrini pogon u prostorijama i mestima sa

5posebnim opasnostima :rad u vlanim prostorijama i u prostoru ugroenom zapaljivim i eksplozivnim smeama moraju biti izraeni u skladu sa posebnim tehnikim normativima i JUS standardima. Orua pogonjena motorima sa unutranjim sagorevanjem (teno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: - smetaj u posebnu prostoriju , ako je orue sa stalnom lokacijom, - poseban nain temeljenja-uvrenje ako ima vibracija. - odvod izduvnih gasova i dovod sveeg vazduha, - dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. Ako postoji mogunost da na cevovodu i spojnim mestima za hidrauline i parne ureaje da doe do poveanja pritiska ,mora postojati ventil sigurnosti. Orua koja koriste gasovita, tena ili vrsta goriva- moraju biti opremljena zatitnim ureajem za spreavanje isputanja goriva i stvaranja eksplozivnih smea opasnih po zdravlje. Orua koja imaju posudu pod pritiskom, moraju imati ventil sigurnosti. POREMEAJI, NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: - ne smeju stvoriti opasna kretanja, - da ne otpadnu delovi koji su bili uvreni, - da zatitni ureaji ostanu delotvorni, - da se onemogui neeljeno automatsko putanje motora u rad ili celog ureaja ako je to opasno. Nastanak opasnih kretanja mora se spreiti odgovarajuim ureajem automatski.

3. Ureaji za upravljanje, kontrolni instrukenti i signalni ureaji:O: Svako orue pogonjeno bilo kakvom energijom ,mora imati ureaj za putanje u pogon i zaustavljanje, tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster ,ruica, kolo, pedala, i sl,)moe biti odreen poetak i kraj rada ,odnosno kretanje orua. Ureajima za upravljanje rukuje se pomou odgovarajuih aktuatora u normalnom poloaju tela. Za upravljanje ureajima veih dimenzija i na visini veoj od 1 m. treba voditi rauna o: - horizontalnom optereenju rukohvata ograde min. 700n/m, - slobodan razmak preki na ogradi mah. 30 cm, - postojanje ivine zatite na podu min. 15 cm., - visina gazita na stepenitu mah. 30 cm., - gazite stepenita od materijala koji ne klie, - da ima zatitnu ogradu visine najmanje 1 metar, - minimalna irina stepenita je 60 cm. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: - razmak izmeu preki nije vei od 30 cm, - irina lestvi je najmanje 45 cm, - lestve ija je visina vea od 3 m. poev od 2 metra moraju imati leobran Ureene penjalice na zidu moraju biti izraene tako da: - preke budu od okruglog elika min. prenika 16 mm, - irina gazita min. 35 cm. ,razmak preki mah. 30 cm., - udaljenost preke od zida min. 15 cm. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara ,mora biti odmorite. AKTUATORI ureaja za upravljanje oruima (upravljake poluge, ruice, kola, tasteri, pedale, i sl.) moraju biti razmeteni tako dase njima moe lako rukovati. Ako se ureajem upravlja runo u stojeem stavu, ureaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1,6 metara. Za runo upravljanje u sedeem stavu na visini od0,6 do 1,2 metra. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. 0,8 metara

6Runi aktuatori moraju biti izraeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREAJI(termometri , manometri, pirometri, brzinometri, anemometri, indikatori nivoa tenosti i sl.) i signalni ureaji(signalne svetliljke, zvuni signalni ureaji i sl.) moraju biti postavljeni u svim sluajevima kada se njima obezbeuje siguran rad ureaja i bezbednost radnika. Rukovalac ureaja, kontrolie ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih ureaja, pre poetka rada i u toku rada. Kontrolni instrumenti i signalni ureaji podleu periodinom pregledu u skladu sa tehnikim propisima i standardima. Na pokretna nepregledna i velika orua , kao i kod orua sa opasnim materijama, moraju se postaviti zvuni i svetlosni signalni ureaji, a mogu biti runi i automatski. Ako je davanje zvunog signala povezano sa putanjem u rad ureaja koji moe ugroziti bezbednost radnika, vreme stavljanja u pogon ,mora biti podeeno da radnici napuste opasnu zonu.

4. Zatitne naprave, ureaji i blokade na sredstvima za rad?O: Zatitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogui ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. Ako se moraju povremeno skidati , postavlja se ureajblokada koja iskljuuje orue. Pokretni delovi orua moraju biti zatieni ogradama, oklopima, titnicima, kuitima i slino.Zatitne naprave moraju ispunjavati: - sigurno privrene na orue, - dovonjno vrste i otporne, - izraene od prikladnog materijala , odgovarajuih dimenzija, - da nisu izvor novih opasnosti, - da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. Ako tehnoloki proces to iziskuje, ostavljaju se otvori, ekrani i sl. Vertikalne , kose i horizontalne transmisije, bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. 2 metra. Remenske i druge transmisije na visini veoj od 2 m. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. Udaljenost zatitne ograde i zagrade od transmisije, mora biti takva da radnik ne moe ispruenom rukom dotai transmisiju. Kad je zatitna naprava izraena sa otvorima ili ili perforirana, sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela orua mora biti: - 120 mm ako se kroz otvor moe provui prst ruke, - 230mm ako se kroz otvor moe provui aka do lanka, - 550 mm ako se kroz otvor moe provui ruka do lakta, - 850 mm ako se kroz otvor moe provui ruka do ramena. ZATITNI UREAJI se postavljaju u cilju spreavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela.Na oruima (dvovaljci, zupanici i sl.) kojima radnici prilaze zbog tehnolokih razloga moraju se postaviti posebni zatitni ureaji za hitno zaustavljanje, za pogon unazad , u cilju oslobaanja radnika.Ovi ureaji se postavljaju tako da radnik moe da ih aktivira rukom, nogom, glavom ili telom. Kod dvorunog upravljanja, aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno.Ovi ureaji definisani su JUS-om. Kada dva ili vie radnika ukljuuju vea orua, ureaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se orua putaju u rad, tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. Ureaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: - na oruima sa toplotnim zraenjem - na oruima sa opasnim zraenjem(rengen, jonizacija i sl.), - na oruima sa prekomernom bukom, - orua sa tetnim materijama(gasovi, pare, praina),

7 - kada se daljinskim voenjem postie bolja preglednost. ZATITNA BLOKADA primenjuje se na oruima, ukoliko zbog kvara, otkaza ureaja, moe nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje ureaja ili njegovo putanje u rad Zatitna blokada na oruima sa elektrinim pogonom primenjuje se: - radi spreavanja nekontrolisanih operacija, - za spreavanje ugroavanja radnika, zbog zastoja pomonih funkcija(odsisavanja gasova, praine,hlaenja), - za zatitu pojedinih ureaja(kontaktori ,releji i sl. )od nepravilnog rada i pregrevanja, - radi koenja motora povratnom strujom, - da se sprei okretanje motora u suprotnom smeru, - za zatitu motora jednosmerne struje ,od prekoraenja brzine, - da se ogranii hod orua ili njegovog dela, - kod dvorunog upravljanja , onemoguiti ponavljanje radnog ciklusa. Zatitna blokada mora biti u funkciji od poetka rada ureaja. Zatitna blokada mora obezbeivati: - za vreme opasnog kretanja i rada orua , da zatitni ureaji budu delotvorni, - da se u sluaju skidanja zatitnih naprava automatski zaustavi rad ureaja, - da onemogui skidanje zatitne naprave, dok se ne zaustavi radni proces, - orua sa rotirajuim delovima (centrifuge i sl.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. 5. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara statiki elektricitet?.O: Na oruima kod kojih nastaje statiki elektricitet, primenjuju se mere ZNR oko on ugroava bezbednost radnika ili ako moe izazvati poar ili eksploziju. Mere zatite: uzemljenje, odravanje odgovarajue vlanosti vazduha, antistatiki premazi, poveanje provodljivosti, jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera.

6. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara praina.?O: Orua na kojima se stvara praina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju biti opremljena odsisnim ureajima. Ako mije mogue svu prainu skupiti odsisnim ureajima, orue treba hermetiki zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju,a obezbediti daljinsko upravljanje.Svaki odsisni ureaj mora imati svoj zasun.Ureaji za odvoenje i skupljanje praine, moraju biti izvedeni tako da se mogu istiti i izvoditi popravke.Odsisni ureaji za odvoenje praine, mora biti povezan sa ureajem za putanje u rad, da se onemogui pogon bez otpraivanja. Orua koja drobe, melju i usitnjavaju materijal, pored odsisavanja praine, moraju imati zatitne komore, pregrade, kuita, da se sprei prodor praine u prostorije za rad.

7. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi, pare, praina i dr.)?O: Prilikom proizvodnje, prerade, i korienja opasnih materija, primenjuju se posebni propisi i JUS standardi.Orua koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije.Tehnolokim procesom na ovakvim ureajima po pravilu, upravlja se iz zasebne prostorije, uz stalno dovoenje istog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. Osim proizvodnje, mere zatite se odnose i na proces manipulacije,pakovanja i uvanja opasnih materija. Opasnosti i tetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice, na sledei nain: - orua sa opasnim materijama smetena u posebne prostorije ili boksove, - upravljanje iz posebne prostorije, uz nadpritisak i stalno dovoenje istog vazduha,

8pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama, elektrine instalacije, ureaji i pogon, moraju biti u protiv-eksplozivnoj zatiti u skladu sa propisima za takve ureaje, a to znai da ne sme biti varnienja, statikog elektriciteta, zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Gasni potroai moraju imati zaporni ventil (slavinu) i ureaj za kontrolu plamena i ureaj koji spreava nehotino otvaranje dovoda gasa.Rerne i rotilji u tednjacima , moraju imati automatsku kontrolu plamena.Plinski potroai za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje, moraju imati ugraeno odvoenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvoenje gasova).Kotlovska plinska postrojenja, moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u sluaju bilo kog poremeaja. Kotlovska postrojenja na plin u objektima ,gde boravi vei broj lica(kole,vrtii, bioskopi, pozorita, bolnice itd.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugraen indikator koncentracije gasa.Odravanje gasnih ureaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. Kod orua za preradu korozivnih i nagrizajuih materija ,primenjivati materijal otporan na te materije. Kod orua za preradu gadnih i zaraznih materija, konstrukcija mora biti takva da je omogueno ienje, pranje i dezinfekcija.Radnici na ovim poslovima, moraju imati odgovarajuu linu zatitu i sanitarne prostorije. Cevovod za sprovoenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajuom bojom , prema naim ili drugim standardima i propisima. Izlazni otvori na cevovodu za odvoenje opasnih materija moraju biti na 1 m. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. od nivoa poda za rukovanje, i od usisnih otvora zaventilaciju.Ako se opasne materije ne smeju isputati uatmosferu, moraju imati ureaj za apsorbciju , neutralizaciju, taloenje ili ako propisi dozvoljavaju, spaljuju se. POSUDE I REZERVOARI za smetaj opasnih materija ,ako je ogranien nivo, pritisak, temperatura, moraju imati signalne ureaje i odgovarajuu opremu( plovak, sigurnosni ventil, oduak ili membranu) da se spree prekoraenja parametara. Ugraene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugraenu instalaciju za pranje i ienje, po potrebi da je mehanizovano ienje, bez ulaska radnika.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: - merenje koncentracije tetnih i opasnih gasova, - korienje izolacionog aparata za disanje, - korienje odgovarajue zatitne opreme, - korienje zatitnog pojasa sa uetom, - koordiniran rad dva ili vie lica.

-

8. Mere zatite na radu na oruima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature?O: Toplotno zraenje od izvora toplote(pei za topljenje ,arenje, suenje, livniki i topioniarski lonci sa rastopljenim metalom ,cevovodi za vrue tenosti , paru i dr.) do mesta gde se nalaze radnici ,mora biti spreeno postavljanjem: - toplotne izolacije - hermetizacijom procesa i ekranizacijom - a ako to nije mogue ,daljinskim upravljanjem tehnolokim procesima. Punjenje i pranjenje orua sa visokom temperaturom , mora biti mehanizovano.Na elektrinim peima, moraju biti preduzete mere od udara elektrine struje, zbog korienja runih metalnih alata. Vrata i poklopci na peima za topljenje, zagrevanje i varenje, moraju imati termiku izolaciju, ako nisu prinudno hlaeni. Unutranji prostor suara za sirovine i gotove proizvode, mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada ureaja. Pre otvaranja suara , radi pranjenja, gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlaeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.

9Ulazna vrata na suari , sa unutranje strane ,moraju se lako otvarati, ak i kada su zakljuana. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjae, ledare, rashladna skladita i sl.) upravljanje oruima treba da je mehanizovano , automatizovano i daljinski voeno, ako to nije mogue, radnicima moraju biti na raspolaganju lina zatitna sredstva i prostor za toplotno prilagoavanje. U prostoriji- komori sa niskim temperaturama ,mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutranje strane, bez kljua. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mainskoj sali rashladnog postrojenja.

9. Mere zatite na radu na oruima na kojima se stvaraju buka i vibracije?O: Orua koja stvaraju buku i vibracije, moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviene propisima o zatiti od buke i vibracija. Proizvoa je duan da saini uputstvo kako da se postavi ureaj , da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomou: - poseban nain temeljenja , - uvrenje orua elastinim podmetaima, - visina i konstrukcija prostorije, Ako se tehnikim reenjima ne moe postii da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice, moraju se primeniti reenja zatite radnika od buke i vibracija: - zvuna izolacija orua i dela orua, - oblaganje zidova orua i prostorije materijalom koji upija zvuk, - odvajanje orua u posebnu prostoriju, - odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem, - izgradnja posebnog graevinskog objekta ili temelja. RUKOHVAT ORUA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski eki i sl. moraju imati amortizere i obloene materijalom za ublaavanje vibracija. Radnicima na vibracionim ureajima ,obezbediti LZS za zatitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima.

10. Mere zatite na radu pri korienju runog mehanizovanog alata?O: Runi alat sa elektrinom ili drugom pogonskom energijom: builice , brusilice, testere, noevi, rendisaljke, pervibratori, motorne testere, makaze za lim, ekii i sl. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i ivot radnika. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana ploica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehnikim podacima: snaga motora, karakteristike elektrine struje, pritisak kod pneumatskih i hidraulinih alata, broj obrtaja ili udara u minuti. Nazivni napon i primenjena zatita od udara elektrine struje mora odgovarati uslovima rada alatom. Prilikom rada u vlanim prostorijama ili prostoru obloenom metalom, kao i za rad na otvorenom prostoru , moraju se preduzeti posebne mere zatite od elektrine struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje, uz upotrebu gumenih rukavica, izama i gumenih prostirki. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na runom alatu sa pneumatskim, hidraulinim pogonom, moraju biti sigurno uvreni na alat pomou odgovarajuih spojnica.Prikljuno mesto ne sme proputati pogonsko sredstvo.Prikljuno mesto mora imati ventil.

1. Mere zatite na radu pri odravanju i transportu orua?

10O: Pre pristupanja ienju, popravkama i dugotrajnim prekidima rada, radi servisiranja ureaja na elektrini pogon, dovod elektrine struje, mora se prethodno iskljuiti na mestu prikljuka na razvodnoj mrei, pomou ureaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka, rastavlja, prekida ili utika. Ureaj za rastavljanje sa napajanja , mora imati mogunost zakljuavanja ili biti u kuitu , koje se moe zatvoriti kljuem, a na njega postaviti natpis''ne ukljuuj-vri se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i ukljuivanje ovog ureaja, moe odobriti ili obaviti samo ovlaeno lice koje vri popravku, kada utvrdi da je popravka izvrena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti, i kada su sve zatitne naprave postavljene na mesto. Prilikom popravke ureaja pogonjenih pomou pare , vode i drugih hidraulinih tenosti, te pomou sabijenog vazduha i gasova, mora se zatvoriti vod pogonske energije, ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvara, postaviti natpis:''ne otvaraj vri se popravka''. Ako se popravka vri u radnoj prostoriji gde rade ostala orua i radnici, moraju se postaviti zatitne pregrade i ograde, natpisi upozorenja na opasne zone, a transport krupnih delova , obezbediti od pristupa i ugroavanja drugih radnika. Pre pristupanja popravci orua koja koriste zapaljive i eksplozivne materije, a naroito ako e se vriti zavarivanje i drugi vrui postupci, moraju se preduzeti preventivne mere: - obim radova i tehnoloki postupak odreuje po fazama-odgovorno lice, sa navedenim merama zatite na radu, - postupak pranjenja orua i posuda sa tenostima, gasovima i vrstim materijama i odnoenje van zone radova, - ienje i ispitivanje posuda i orua od zaostalih tenosti, gasova i vrstih materija, - punjenje orua, odnosno posude sa vodom, parom,inertnim gasom, ako je to potrebno, - neposredno rukovoenje odgovornog lice , - prisustvo vatrogasca uz odgovarajuu opremu, Prilikom rada na popravci orua koje se obavlja na visini veoj od 2 m., moraju se postaviti odgovarajue radne platforme ili skele, sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lina zatitna oprema za rad na visini , ako je to potrebno. Prilikom popravke i demontae, za delove preko 30 kg., moraju se za transport obezbediti koturae, vitla, ili dizalice. Pri prenosu ili transportu orua moraju se preduzeti sledee mere: - privrivanje svih pokretnih delova - zatita elektrine ili druge opreme od oteenja - utvrivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama orua koje se transportuje - uvrivanje orua na transportno sredstvo.

12. Posebne odredbe vezane za mere zatite na radu pri korienju orua sredstava za rad.?O: Nije doputeno korienje orua koje nije izraeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. Oruem sme rukovati radnik koji je struno osposobljen i obuen za bezbedan rad. Pre poetka rada ,rukovalac mora vizuelno, i ukljuivanjem pojedinih ureaja, proveriti ispravnost orua. Rukovaoci oruima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo, kapa ili marame, ne smeju nositi al i sl. Rukovaoc oruem mora se pridravati uputstava za rad i uputstava za korienje zatitnih naprava i sme staviti u pogon orue ,samo ako su na njemu sve zatitne naprave. Rukovaoci oruima sa opasnim materijama, moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. Ako oruem rukuju vie radnika, jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju.

III

11

SREDSTVA I OPREMA ZA LINU ZATITU NA RADU''Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj opremi'' (Sl. list SFRJ br. 35/69) PITANJA 1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za linu zatitu na radu? 2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu glave? 3. Opisati vrstu sredstava za zatitu oiju i lica? 4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu sluha? 5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu organa za disanje? 6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu ruku? 7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu nogu? 8. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu runog zgloba, ramena i kime? 9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu tela? 10. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od nepovoljnih atmosfer. uticaja? 11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od pada sa visine? 12. Odravanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu ODGOVORI 1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za linu zatitu na radu?O: Materijal od koga se izrauju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati, nadraivati kou i otputati boju. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa poveanim rizikom od poara ,moraju biti od negorivog ili teko zapaljivog materijala. Na mestima gde moe doi do mehanikog, elektrinog, toplotnog i slinog udara,moraju biti otporna na kidanje, udare, lom i slabo provodljiva za elektrinu struju i toplotu. Sredstva i oprema takoe moraju biti otporna prema koroziji, promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. materijal je otporan na otputanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdenta , na temperaturi od40 celzijusa,zadri prvobitnu boju, a rastvor ostane bezbojan, materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta, u kljualom rastvoru 10%, pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli, ne pokazuje znake oteenja, otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi, i otpornost na poar utvruje se standardima, otpornost na dezinfekciona sredstva utvruje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni ,nakon ega se utvruje da nema oteenja.

2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu glave?O: Za zatitu glave, od pada predmeta ili udara pri radu, radnicima u sledeim delatnostima se daje zatitni lem: rudarstvu, graevinarstvu, metalurgiji, kamenolomu, na eksploataciji uma, izvorima nate, pri miniranju, gaenju poara, izgradnji i remontu plovnih objekata, podizanjusputanju elinih konstrukcija, utovarno-istovarnim radovima, kao i na podzemnim radovima , gde postoji mogunost od udara elektrine struje. Zatitni lem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zatitni obod za zatitu ela i vrata.lem mora imati kolevku, koja je podesiva prema veliini glave, da lem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade.

12Rudarski lem mora imati nosa lampe i kabele. Zatitni lem mora biti otporan na mehanike udar, na toplotu i poar, na dejstvo vode, kiseline i baze. Tehniki uslovi za lem dati su u JUS-u. Za zatitu od sunanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda, ribarstvo, i melioracija) radnicima se daje na korienje zatitni eir ili marama, koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. slama) i svetle boje, radi refleksije svetlosti i toplote. eir mora imati rupice za ventilaciju. Za zatitu od praine ili zatitu kose od uvlaenja u orue, radnicima se na korienje daju zatitne kape, kaketi ili marame.Moraju biti laki za noenje i da se mogu prati.

3. Opisati vrstu sredstava za zatitu oiju i lica?O: Z a zatitu oiju ,kod radova gde estice doleu u manjim brzinama iz eonog pravca , koriste se zatitne naoari standardnog-obinog okvira, sa ravnim ili blago ispupenim staklima , i to za radove: - turpijanja, - malterisanja, - bojenja, - prosejavanja. Debljina stakla mora biti od 2,5 do 3,5 mm. Radi zatite oiju od estica koje doleu veim brzinama iz eonog ili bonog pravca, koriste se zatitne naoare okvirom i bonom zatitom providnih stakala, debljine od 2,5 do 3,5 mm, kod sledeih radova: - buenje , - struganje - glodanje, - rendisdanje, - piljenje. Za zatitu oiju na radovima kod kojih postoji verovatnoa povrede oiju krupnijim esticama, koje doleu iz eonog i bonog pravca, koriste se zatitne naoari sa bonom zatitom.Naoare se sastoje od dva okulara spojenih mostom, a okulari su izraeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.Okvir mora imati ventilacione otvore, a otvori moraju biti manji od 1mm.Ova vrsta naoara koristi se kod sledeih radova: - kovanja, - zakivanja, - razbijanja, i klesanja kamena, - rada sa dletom i sekaem, - ienja i otkivanja zavarenih mesta, - struganja, buenja i rendisanja. Za zatitu oiju od jake svetlosti, leteih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubiastog zraenja, koriste se zatitne naoare sa tamnim staklom, koje mogu biti i na preklop, kod sledeih radova: - gasno zavarivanje, - elektrootporno i elektroluno zavarivanje, ako zasenjenje nije vee od broja 6 po JUS ZB1 030. Za zatitu oiju od toplotnog i svetlosnog zraenja pri radovima na livenju i topljenju metala, zavarivanju lakih metala, gasnom zavarivanju, rezanju metala plamenom i elektrolunom zavarivanju do 30 ampera, daju se zatitne naoare sa okvirom i bonom zatitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS. Za zatitu oiju od nagrizajuih i tetnih materija(amonijak, formaldehid i sl.) daju se zatitne naoari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. Pri obradi kamena , graevinskim radovima uz upotrebu iljka ili dleta i gruboj obradi metala, mogu se dati na korienje zatitne naoari od iane mree.

13Za zatitu oiju, vrata i glave ,od svetlosnog ultraljubiastog zraenja i leteih estica rastopljenog metala, licima koja vre elektroluno zavarivanje , daje se na korienje TITNIK za elektrovarioce. titnik za elektrovarioca moe biti runi i naglavni, a sastoji se od tita i okvira sa tamnim i providnim staklom , i od ruke za dranje tita ili obrua za noenje titnika na glavi.titnik mora biti od materijala koji je lo provodnik toplote i elektrine struje, otporan na toplotu i vlagu. Za zatitu oiju i lica od krupnijih leteih estica, i kapljica, nagrizajuih materijala , koristi se titnik za oi i lice.Moe biti preklopan i nepreklopan , a providna ploa je izraena od plastinog materijala, koji ne sme biti zapaljiv.Umesto plastinog titnika, moe se upotrebiti iano platno 100 okca/cm2. Za zatitu oiju od krupnih estica i kapljica nagrizajuih materija, moe se koristiti titnik za oi od plastinih providnih materijala ,koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.Mora biti izraen od nezapaljive plastike.

4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu sluha?O: Za zatitu ula sluha od prekomerne buke , u zavisnosti od intenziteta buke, daju se sledea zatitna sredstva: - vata za zatitu od buke jaine do 75 decibela, - uni ep za zatitu od buke jaine do 85 decibela, - uni titnik za zatitu od buke, jaine do 105 db. Uni titnik ne sme smanjiti srednju vrednost ujnosti ,vie od 25 db.,a uni ep za vie od15 db.

5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu organa za disanje?O: Radi zatite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagaenoj tetnim gasovima i aerosolima(dim, magla i praina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija), daju se sledea zatitna sredstva: - respirator za zatitu od grube, neagresivne i neotr. praine, - respirator za zatitu od fine industrijske praine ,koja ne sadri silicijum dioksid - respirator za zatitu od fine industrijske praine , koja sadri silicijum dioksid ili radioaktivne estice, - respirator za zatitu od fine ind. praine ili od tetnih para u manjim koncentracijama, - cevna maska za zatitu od tetnih gasova, para, magle, dima i praine , u velikim koncentracijama, kada je sadrajkiseonika u vazduhu manji od 16%, mora imati prikljuak na meh, duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom, - cevna maska sa kapuljaom ,primenjuje se za zatitu organa za disanje , glave i vrata, u atmosferi sa visokom koncentracijom tetnih agenasa, - gasna maska za zatitu od gasova, para, dima ,magle i praine, ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota- cedilo za ugljenmonoksid , temperatura vazduha ne sme biti via od 50 celzijusa, - izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom, koriste se pri visokim koncentracijama tetnih otrovnih materija i kada je sadraj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.

6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu ruku?O: Za zatitu ruku od opasnosti i tetnosti koriste se rukavice: obine kone rukavice za zatitu od mehanikih povreda, kod bravara brusaa,montera, kovaa, rudara, transportnih radnika - kone rukavice sa elinim zakovicama ili ploicama, pri grubim predmetima sa otrim ivicama,

14 postavljene kone rukavice za zatitu od niskih temperatura za rad u hladnjaama i za radove na gradilitima za temperature nie od +5 stepeni. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl.) za zatitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala, stakla i sl., rukavice za varioce i rezae metala plamenom, sa produenim sarama, rukavice od prirodne i sintetike gume za zatitu od vode, nagrizajuih materija, otrova, zaraznih materija, rukavice od plastinomg materijala otpornog prema rastvaraima, biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima, rukavice gumene za elektriare za zatitu od udara el. struje napona prema zemlji do 650 volti, zatitni prsti od koe, gume ili plastinog materijala, za zatitu od mehanikih povreda i slabijeg dejstva nagrizajuih materija, a mogu biti ojaani metalnim naprscima, titnik za dlan i nadlanicu za zatitu od mehanikih povreda i opekotina.

7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu nogu?O: Za zatitu kolena pri kalupljenju i livenju metala, kod teracerskih,asfalterskih i kaldrmdijskih radova, daje se zatitna kona kolenica. Za zatitu nogu od pada tekih predmeta, varnica usijanog metala,kod umskih radova,za zatitu potkolenice koristi se zatitna potkolenicaod koe ili ceradnog platna postavljena filcom. Za zatitu od usijanih estica i rastopljenog metala, potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala , a za dodatnu mehaniku zatitu moe imati eline uzdune trake. Z zatitu stopala daje se sledea zatitna obua: gumena obua za elektriare(cipele kaljae i izme) cipele sa onom od izolacionog materijala za zatitu od toplote ili hladnoe, kone cipele za varioce i rezae metala kone ili gumene cipele-izme sa elinom kapicom i sa elinom tabanicom za zatitu od pada tekih predmeta i zatitu od uboda, kona obua (cipele, izme , kaljae) za zatitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala, ako obua od gume ne prua zatitu, za zatitu skonog zgloba po potrebi ugrauje se zatita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. Sva navedena sredstva moraju biti izraena u skladu sa JUS-om.

8. Opisati sredstva za zatitu runog zgloba ,ramena i kime?O: Za zatitu runog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa otrim ivicama-lim, staklo, alat i sl., koristi se koni titnik za runi zglob.Upotrebljava se i kod pneumatskih ekia i sl. Za zatitu ramena pri noenju predmeta teih od 15 kg. i pri noenju tereta sa otrim ivicama, kao i za jako hladne ili tople predmete, koristi se koni titnik za rame. Za zatitu kime od deformacija usled stalnog noenja tekih predmeta ,na ramenu i leima, koristi se zatitni grudnjak.Navedena sredstva ne smeju izazivati uljanje tokom upotrebe.

9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu tela?O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloeno tetnom dejstvu tehnolokih procesa(prljavtina, praina ,vlaga, visoka temperatura, daje se na korienje sledea zatitna odea: - odelo od platna(keper i sl.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mainama ili pri montai-demontai orua i ureaja , na odravanju ,

15pranju , ienju i premazivanju maina, pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina, - odelo od inpregniranog nepromoivog platna (negumirano), za komunalni rad(kanalizacija, iznoenje smea, rad u mokrim jamama i u vlazi), - odelo od jakog gumiranog platna za rad sa jakim nagrizajuim, otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi, - odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala, za gaenje poara i sl., - odelo od tkanine koja ne proputa toplotne i ultraljubiastea zraenja- za varioce i rezae metala plamenom. Zatitna odea mora ipunjavati sledee uslove: - tkanina(keper, platno i sl.) mora biti izraeno tako da spreava prodor praine , boja i maziva, do koe radnika i da se lako pere ne menjajui svojstva, - zatitno odelo za rad na mainama sa rotirajuim i pokretnim delovima, mora nalegati tesno uz telo, a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan nain zateu oko zgloba, - zatitno odelo od nepromoivog inpregniranog platna ne sme proputati vodu, - zatitno odelo od gumiranog platna ne sme proputati kiseline i baze, i da je materijal nepromenjen kada je izloen dejstvu ovih materija najmanje 8 asova, - zatitno odelo od azbesta i alu-folija, mora izdrati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike , ako je izloeno dejstvu visokih temperatura, - za radove pod zemljom zatitno odelo mora biti ojaano na ramenima, laktovima, kolenima i turu.

10. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od atmosferskih uticaja?O: Radnicima na otvorenom prostoru za zatitu od atmosferskih uticaja (kia sneg, niske temperature i sl.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjae,ledare) , daju se sredstva za zatitu: - kina kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi, graevinarstvu, transportu i sl., - kina kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, obinog kroja za uvare, potare, transportne radnike i dr., - kina kapuljaa ili nepromoivi eir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zatitu od kie(mornari, ribari), - kapuljaa od inpregniranog materijala za zatitu od praine i toplote za transportne radnike, dimnjaare i dr., - bunda ili opaklija za zatitu od hladnoe za uvare gradilita, vozae teretnih vozila, koniarima, bageristima i dr., - postavljeno odelo za zatitu od hladnoe za rad na otvoreno prostoru, u hladnjaama, rad na viljukaru, - titnik za ui za zatitu od hladnoe, - postavljene rukavice, cipele ili filcane izme za zatitu od hladnoe.

11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od pada sa visine?O: Za zatitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada, mora se radnicima dati na korienje dati zatitni opasa, opremljen prihvatnim uetom za privezivanje, po potrebi i dopunskim uetom.Materijal od koga je izraen zatitni opasa, dimenzije i nain izrade opasaa, moraju odgovarati probnom statikom i dinamikom optereenju propisanom JUS , i periodino proveravani od strane ovlaene ustanove, o emu se izdaje atest, odnosno uverenje o ispravnosti.

12. Odravanje sredstava i opreme za linu zatitu?

16O: Preduzea kod kojih se koriste sredstva i oprema za linu zatitu radnika, moraju ta sredstva drati u ispravnom stanju.Oteena , pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne moe popraviti, mora se rashodovati i unititi. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (lem), u ui(antifoni) u usta(usnik, maska) i na nos, moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim, radioaktivnim i zaraznim materijalom , mora se dezinfikovati i dekontaminirati

IV

MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRINE STRUJE''Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima'' (''Sl. Glasnik SRS'' br.21/89) P I T A NJ A 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluivanje postrojenja)? 2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva elektrine struje? 6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluivanje postrojenja)? 7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do 1000 volti (izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine struje indukovanog napona? 9. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima? 10. Nain zatite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje? 11. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa stalnom elektrinom instalacijom? 12. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa privremenom elektrinom instalacijom? 13. Mere zatite pri rukovanju prenosnim elektrinim alatom i prenosnim elektrinim svetiljkama? ODGOVORI 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluivanje postrojenja)?O: Vrata prostorija moraju biti stalno zakljuana .Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Moraju imati samozatvarajue brave sa

17ruicama, koje otkljuavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja.Za svaku prostoriju elektropostrojenja , mora postojati dva kompleta kljueva, od kojih je jedan rezervni. Opsluivanje postrojenja mogu vriti samo struna lica, koja moraju biti upoznata sa merama ZNR, tehnikom regulativom za tu oblast i nainom ukazivanja prve pomoi kod el. udara i merama zatite od poara. Pregled el. postrojenja vri se iskljuivo sa spoljnje strane ograde, odnosno prepreke. U izuzetnim sluajevima, pregled se moe vriti i iza ograde ako su prisutna dva struna lica . Pri vrenju pregleda u treoj zoni opasnosti, ne mogu se obavljati drugi radovi. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. u zatvorenim postrojenjima, ili 8m. na otvorenom prostoru. Izuzetak od ovog pravila ine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobaanja nastradalog iz strujnog kruga uz korienje zatitnih sredstava. Iskljuenje strujnog kola pomou rastavljaa se vri tako da se strujno kolo prekine prekidaem snage, proveri da li je stvarno iskljuen, pa se rastavi strujno kolo odgovarajuim rastavljaem. Manipulacija ukljuenja vri se obrnutim redom.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim strunih radnika. Kod manipulacije rasklopnim aparatima ,koji se vri pomou runih pogona ili izolacionih motki, obavezna je upotreba zatitnog lema i elektroizolacionih rukavica. Zamena visoko naponskih osiguraa moe se vriti samo u neoptereenom strujnom kolu, a zamena osiguraa pod naponom vri se uz primenu izolacionih kleta i ostalih zatitnih sredstava.

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: pri vetru iznad 60km/as , na visini veoj od 3m., kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. Rukovodilac radova odluuje kada e se prekinuti rad u navedenim sluajevima i da li je mogu rad pri pojavi kie, magle i snenih padavina. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. - prekida se iskljuuje i vidljivo odvaja od napona, - spreava se sluajno ponovno ukljuenje prekidaa i rastavljaa, - na odgovarajui nain se utvruje beznaponsko stanje, - izvri uzemljivanje i kratka spajanja, - ograuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem , iskljuuje se daljinsko upravljanje i spreava sluajno ponovno ukljuenje. Utvrivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima, moe se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. Kod radova na jednom stubu, naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. - na mestu to blie mestu rada, - na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. Kod radova na vie stubova , naprave za uzemljenje i kratko spajanje, postavljaju se sa svake strane radne jedinice. Kod radova na kablovskom vodu, uzemljivanje i kratko spajanje vri se na svim mestima odvajanja napona.

3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

18O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona, susedni delovi pod naponom osiguravaju se od sluajnog dodira, pomou vrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zatitnih pregrada, ploa, prekrivaa i sl. Sigurnosni razmak kree se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade, a u tom sluaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. Pri upotrebi lestvi, glomaznih sredstava , i transportnih sredstava, najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. Prilikom radova na viesistemskim vodovima, kada neki od sistema ostaju pod naponom, preduzimaju se mere za spreavanje, za one sisteme,odnosno mere za utvrivanje koji je sistem pod naponom. Ako se provodnici voda na kome se radi , razvlae i zateu ispod iliiznad voda pod naponom, preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. Takoe se mora voditi rauna o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi. Prilikom seenja grana ili drvea u blizini voda pod naponom, moraju se odravati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.

4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom?O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom ,mogu se izvoditi: - ako je izabran sistem rada pod naponom, i radni postupak utvren i proveren, - ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada , - ako postoji odgovarajui izolacioni aparat, pomona sredstva, zatitna oprema,odnosno LZS , u skladu sa izabranim sistemom rada- pod naponom, - ako radnik ispunjava posebne psihofizike sposobnosti ,mora biti obuen i izvrena provera znanja. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ,ako postoji mogunost da elektrina varnica izazove poar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/as, nevreme sa atmosferskim pranjenjem, temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu, sneg, kia i sl.

5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva elektrine struje?O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogui najvea bezbednost radnika.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. Vrenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehnikih radova, mogu obavljati lica sa strunim kvalifikacijama i ovlaenjima. Sve radove u visoko-naponskim objektima ukljuujui i osiguranje mesta rada, moraju vriti najmanje dva radnika, ako radove izvodi vie radnika, jedan od njih se odreuje za rukovodioca radova. Poto od ovlaenog lica dobije dozvolu za rad, i dokumenta za rad, rukovodilac radova na mestu rada: - proverava da li su sprovedene zatitne mere, - utvruje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju, - po potrebi sprovodi dodatne mere zatite, U odreenim situacijama moe dobiti dozvolu za samoiskljuenje. Rukovodilac radova pre poetka rada: - upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom, - na prisutne opasnosti u toku rada, - sa primenom LZS i opreme, - sa merama zatite. Izvrenje radova moe zapoeti tek kad njihov poetak objavi rukovodilac radova.

19Prilikom merenja i ispitivanja, delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme prikljuenja i skidanja mernih instrumenata, samo za vreme oitavanja instrumenata, uzemljivai mogu biti skinuti privremeno. Po dobijenom obavetenju da su radovi zavreni i da je objekat spreman za pogon , nakon uklanjanja osiguranja , kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti, ovlaeno lice daje dozvolu da se pogon ukljui. Nije dozvoljeno ukljuivanje postrojenja bez pouzdanog obavetenja o zavretku rada i spremnosti objekta za pogon.

6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluivanje postrojenja)?O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vre najmanje dva radnika,osim manipulacije komutacionim ureajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploi i drugim elementima, ako poznaje emu i koji je obuen za obavljanje tih manipulacija. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinano moe vriti: - ovlaeno struno lice, - struno lice , ili lice koje rukuje postrojenjem. Kljuevi postrojenja , elektrinih ormara, ureaja za pokretanje, upravljakih pultova i dr. moraju biti obezbeeni, a nain izdavanja i vraanja , ureuje se internim aktom.Ako se kljuevi nalaze kod rukovodioca, onda se on pismeno zaduuje sa njima. Zamena topljivih umetaka,osiguraa obavlja se u beznaponskom stanju.Izuzetno zamena topivih umetaka osiguraa, moe se vriti pod naponom ,ako za struju napona do 380 volti jaine, ne prelazi 63 ampera, uz primenu odgovarajuih sredstava. Zamena visokouinskih i niskouinskih osiguraa, ako zamenu obavljaju posebno obuena struna lica, moe se vriti pod naponom uz primenu izolacionih ruica, zatitnog lema, zatitnih naoara ili tita, konih rukavica i dr. sredstava.

7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do 1000 volti (izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere , po sledeem rasporedu: - izvriti neophodna iskljuenja, - preduzeti mere da se sprei sluajno ukljuenje komutacionog ureaja, - proveriti odsustvo napona na delovima el. postrojenja, na kojima se obavljaju radovi, - izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomou prenosnih uzemljivaa svih faznih provodnika i nule, - izvriti ograivanje mesta rada i delova pod naponom i istai upozorenje da se izvode radovi. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomou fotoelija, obezbediti na mestu rada onemoguavanje njihovog ukljuivanja. Kod nadzemnih vodova do 1000 volti, na drvenim neuzemljenim stubovima , nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada, kada se spoje svi fazni i nulti provodnici.Kod izvoenja radova u blizini delova pod naponom, postavljaju se izolacione zatitne pregrade, ploe i sl, a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak, koji minimalno mora biti 800mm. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenine struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu konih rukavice i izolovanog alata.

8. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine struje indukovanog napona?

20O: Pri izvoenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom, pored primene mera iskljuenja, uzemljenja, pregraivanja izolacionim pregradama i sl., primenjuju se sledee mere: - pri obuci radnika za siguran rad, ukazati na opasnost od indukovanog napona, - zabraniti postavljanje uzemljivaa i naprava za kratko spajanje, u nasute gomile zemlje, - pri skidanju naprava za uzemljenje, upotrebom izolacione motke, radnik ne sme biti blie vodu od duine izolacionog dela motke, - pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu ,koristiti izolaciono ue, - pri vrenju popravki na linijskom rastavljau, postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, bez obzira to rastavlja ima noeve za uzemljivanje, - kod radova na vodovima sa vie provodnika po fazi, koji su meusobno odvojeni izolacionim umecima, uzemiti svaki od provodnika.

9. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima?O: Za zatitu od elektrinog udara, delovanja elektrinog luka, produkata gorenja i pada sa visine , koriste se: - izolacione motke, izolaciona kleta za osigurae i elektrina merenja i indikatori napona, - izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ruicama, - elektro-izolacione rukavice, izolaciona obua, izolacione prostirke, prekrivai i izolaciona postolja, - prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, - sredstva za ograivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja, - zatitne naoare, kone rukavice, gas maske, sigurnosni pojas i sigurnosna uad, zatitni lem i dr. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: - izolacione motke, - izolaciona kleta za vaenje osiguraa i merenje elektrine struje, - indikatori napona, - sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke , platforme - izolacione pregrade, - motke za uvrivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali , kod izolacionih sredstava, koja se koriste kao osnovna , moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. Prilikom korienja zatitnih sredstava, mora se voditi rauna o: - izolaciona zatitna sredstva koristiti prema nameni, za napone za koje je predvieno zatitno sredstvo, - izolaciona zatitna sredstva mogu se koristiti do vlanosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvoaa, - zatitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego to se proveri rok upotrebe i atestiranja, pri postojanju mehanikih i drugih oteenja.

10. Nain zatite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje?O: Uzemljivanje i kratko spajanje , vri se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. Presek ueta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje ,zavisi od jaine struje i vremena delovanja struje, a izraeno je od tankih bakarnih ica na ijim krajevima su stezaljke. Presek bakarnog ueta moe se kretati od 16 do 150 mm2. Za uzemljenje i kratko spajanje, ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oteene.

21Radi odvoenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima , metalne skele , lestve ,i transportna sredstva moraju biti uzemljena- privremeno, provodnikom od min. 16mm2.

11. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa stalnom elektrinom instalacijom?O: Stalne elektrine instalacije u radnim prostorijama , izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehnikih propisa, koji reguliu ovu oblast. U cilju zatite od el. udara u svim radnim i drugim prostorijama, primenjuju se odgovarajue zatitne mere predviene JUS i drugim tehnikim propisima, bez obzira na klasifikaciju. U cilju zatite od eksplozija , u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zatitne mere, i primena odgovarajue elektrine instalacije i ureaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zatitu.Uovim objektima ,radi spreavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zatita.

12. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa privremenom elektrinom instalacijom?O: Privremene elektrine instalacije na radilitima , izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajuih tehnikih propisa za ovu oblast. Neizolovani delovi elektrinih instalacija i postrojenja: provodnici, ine, kontakt prekidai, osigurai, stezaljke i sl., koji se nalaze izvan elektrinih pogonskih prostorija, moraju biti sa svih strana ograeni i nalaziti se van dohvata ruke. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika, posle demontae aparata i ureaja. Ureaji za stavljanje u pogon maina i ureaja ne smeju biti dostupni neovlaenim licima. Pokretni kontaktni ureaji za ukljuivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u iskljuenom poloaju i ne smeju se od sopstvene teine ukljuiti. Ograde i kuita elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. Privremene elektrine instalacije na otvorenom prostoru radilita ,izvode se upotrebom izolovanih el, provodnika, koji se uvruju na stabilnim stubovima, tako da najnia taka bude: - 2,5 m. iznad radnih mesta, - 3,5 m. iznad peakih prolaza, - 6,0 m. iznad kolskih prolaza, Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i nie od 2,5 m. ako su smeteni u cevi ili profile dovoljne vrstoe. Na visini ispod 2,5m. mogu se postavljati svetiljke zatiene od mehanikih oteenja i dodira sa radnicima, a ako to nije mogue, postavljaju se svetiljke sa snienim naponom do 42 volta. Svi montani i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vriti uz iskljuenje napona. Elektrina instalacija na radilitima mora biti izvedena tako da se moe iskljuiti sa jednog mesta ,kompletno napajanje. Zamena pregorelih osiguraa ,moe se vriti i pod naponom uz obavezno iskljuenje svih potroaa. Zamena sijalica vri se u beznaponskom stanju.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti, moe se vriti pod naponom samo uz primenu odgovarajuih zatitnih sredstava. Svetiljke i elektrini alati napona do 50 volti , moraju se napajati iz odgovarajuih transformatora, izraenih u skladu sa JUS.

22Prikljuivanje na elektrinu mreu, elektromotora i elektrinog alata, moe se vriti uz primenu odgovarajuih utinica i utikaa. Zabranjena je upotreba ovih ureaja sa prikljuenjem pomou uvijanja krajeva provodnika. Radnici koji rukuju elektrinim postrojenjima i instalacijama na gradilitu , moraju koristiti izolacione rukavice, kone rukavice, izolacionu obuu, alat sa izolacionim ruicama i sl. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe.

13. Mere zatite pri rukovanju prenosnim elektrinim alatom i prenosnim elektrinim svetiljkama?O: Kod korienja prenosnih alata , vrsta alata i zatita, zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljanjim uticajima.. Kod radova kod metalnih rezervoara , kotlova, cevovoda i sl. , bez obzira na klasifikaciju prostorije, uslovi rada smatraju se naroito opasnim.Na otvorenom prostoru, rad se moe obavljati alatima II i III klase. Prikljuivanje alata na el. instalaciju ,dozvoljeno je pomou kvalitetnih provodnika u zajednikom platu i pomou utikaa. Najmanji presek provodnika je 1,5mm2. Za zatitu od napona dodira na runim el. alatima, zabranjeno je korienje neutralnog provodnika(nula). Zabranjeno je ukrtanje dovodnog kabela za runi alat sa drugim dovodnim kabelima, cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima otrih ivica. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : - dodavanje alata u aktivnom stanju, - unoenje prenosnih zatitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutranjost kotlova i sl. postrojenja, - ukljuivanje i iskljuivanje iz utinice ako je prekida na alatu ukljuen, - davanje na upotrebu alata drugim neobuenim licima, Kada se ne koristi, alat se uva u prostorijama bez vlage. Prenosni alati, prenosne svetiljke , transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje, moraju se proveravati na: - spoj sa masom, - neprekidnost zatitnog provodnika, - ispravnost izolacije napojnih provodnika. Uestalost provere ureuje se aktom poslodavca. Radnik koji izdaje el. alat, mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata, stanje provodnika ,ispravnost prekidaa i odsustvo spoljnjih oteenja. Rune svetiljke za rad u kotlovima i sl. uslovima, moraju biti zatiene zatitnom mreom i zatitnim staklom.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa snienim naponom do 24 volta.

V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLINIH MATERIJALAPravilnik o posebnim merama zatite na radu pri mehanikoj preradi i obradi drveta i slinih materijala (''Sl. Glasnik SRS'' br. 51/88) P I T A NJ A

1. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(gateri, krune testere-cirkulari , trakaste testere...) ?

23 2. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, builice, brusilice...)? 3. Mere zatite na kombinovanim mainama za obradu drveta i slinih materijala(maine za rezanje furnira, ljutenje furnira, makaze za seenje furnira, maine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ? 4. Mere zatite na alatima za preradu i obradu drveta i slinih materijala ? 5. Mere zatite pri uskladitenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(gateri, krune testere-cirkulari , trakaste testere...)?O: GATERI se ne putaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zatitne naprave na mestu, a radnici van opasnog prostora.Poetak rada obavlja se zvunim signalom. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica, koja se postavljaju ispred i iza maine, a kreu se po inama, a obino su duine od 8 do10 metara u nivou poda. Iza gatera se mora ugraditi ureaj za prihvatanje rezanog materijala. KRUNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zatitnu napravu iznad i ispod radnog stola.Postavlja se tako da rastojanje izmeu naprave i predmeta obrade ne bude razmak vei od 5 mm. irina raspora(otvora u radnom stolu-ploi, iznosi: irina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). Razdvojni klin je obavezan vid zatite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere, tako da mu vrh ne bude nii od najvieg zuba testere.Debljina razdvojnog klina mora biti za vea od debljine lista testere. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na krunoj testeri, zatiuju se vrstim oklopom. Za obradu drveta runim krunim testerama , na njima mora postojati zatitna naprava koja se pri praznom hodu automatski sputa, i pokriva ceo obod lista testere. Za rezanje ogrevnog drveta , upotrebljavaju se krune testere sa pokretnim stolom, odnosno kozliem , koji se posle rezanja, automatski vraa u poetni poloaj. TRANE TESTERE obezbeuju se zatitnim oklopom po celoj duini lista testere, na delu za rezanje. Runo podeavanje voice lista trane testere vri se iskljuivo dok testera nije u radu. Kod testera trupara i rastrunih testera, hod kolica za trupce obezbeuje se automatskim iskljuivanjem.Nosai i drai trupaca ne smeju doi u dodir sa listom testere.

2. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, builice, brusilice...)?O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosae noeva i drae noeva okruglog oblika. Radno telo ravnalice obezbeuje se zatitnom napravom, osim na mestu obrade drveta. Vodee ravnalo na ravnalici mora biti izraeno u jednom komadu i glatko, a njegova visina mora biti min. debljine materijala. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zatitu od povratnog udarca.Iznad osovine sa noevima ugrauju se zatitne kape. GLODALICE(FREZ MAINE) alat na glodalici mora biti pokriven zatitnim oklopom.Alat mora biti izraen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg leaja. Ravnanje materijala ,samo sa okruglim glavama. BUILICE-vijci na steznim glavama builice moraju biti uputeni.Predmet buenja na builicama , privruje se za radni sto odgovarajuim naparavama.

24BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindrinim builicama osiguravaju se zatitnim napravama. Kod trakastih, tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajuim zatitnim napravama(oklopima) ,zatiuje se povrina brusne ploe, sem u delu obrade, a radni sto mora biti to blie brusnoj ploi.

3. Mere zatite na kombinovanim mainama za obradu drveta i slinih materijala(maine za rezanje furnira, ljutenje furnira, makaze za seenje furnira, maine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ?O: KOMBINOVANE MAINE ZA OBRADU DRVETA.Na mainama sa vie radnih operacija, primenjuju se mere zatite kao i na mainama sa pojedinanim operacijama i to tako da se opasne zone , dok sene radi na tom delu maine, moraju nalaziti prekrivene zatitom. MAINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti maine koje imajudvoruno upravljanjeukljuivanje.Maine za rezanje-seenje furnira, horizontalne i vertikalne, moraju imati ureaj za zaustavljanje noeva, ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. Kod rotacionih maina za rezanje furnira, deo ploe koji se ne koristi, mora biti prekriven zatitom(oklopom). MAINE ZA LJUTENJE FURNIRA(LJUTILICA) nakon postavljanja trupca u mainu za ljutenje furnira, radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora ,pre putanja u pogon maine. Rukovaoc ove maine se za vreme rada ureaja nalazi kod komandnog pulta maine. MAKAZE ZA SEENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoruno, a radni mehanizam mora se obezbediti ,tako da prestankom delovanja na komande, se izvri trenutno zaustavljanje makaza.Ako na jednim makazama radi vie radnika, mehanizam za stavljanje u pogon moe se ukljuiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima, odnosno izvan zone opasnosti. Makaze koje rade kontinuirano , a nemaju ureaj za automatsko dodavanje materijala, moraju imati napravu za spreavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. MAINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu , koja spreava izbacivanje drvenih otpadaka. Maina za usitnjavanje drveta ,mora imati prekidae za zaustavljanje metalnih traka za uvlaenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. Na maini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika.Prilikom rada maine, radnici se nalaze sa strane transportera , kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje.

4. Mere zatite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. materijala?O:Rotirajui delovi maina za preradu i obradu drveta, zatiuju se odgovarajuim napravama. Rune maine za obradu drveta , moraju imati mehanizam za zaustavljanje ,bez isputanja maine iz ruku. Pre poetka rada na maini, rukovalac proverava ispravnost alata, sigurnost postavljanja, montae, a nepotrebni alat se odlae na bezbedno mesto. Privrivanje i skidanje alata samo uz pomo alata predvienog uputstvom proizvoaa. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploe, ija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine maine. Obodna brzina rotirajueg alata ne sme prelaziti maks. brzinu, propisanu od strane proizvoaa.

5. Mere zatite pri uskladitenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine?O: Trupci i rezana graa slau se samo na ravnom tlu. Sloajevi moraju biti stabilni a prolazi min. irine 1,5m. Visina sloaja trupca je: - runo slaganje do 3m.,

25slaganje preko rad. platformi do 4m., mehanizovano slaganje do 6m. Graa se sa slonja skida, iskljuivo odozgo nanie. Piljevina se sa deponije moe uzimati samo sa povrine, bez pravljenja jama i tunela.

-

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U UMARSTVUPravilnik o posebnim merama zatite na radu u umarstvu (''Sl. glasnik SRS BR. 33/88'')

P I T A NJ A 1. Opte mere zatite pri izvoenju radova na iskoriavanju ume? 2. Mere zatite na radu pri sei stabala? 3. Mere zatite pri obavljanju radova u kruni stojeeg stabla(kresanje ili sea grana) ? 4. Mere zatite pri korienju motorne testere i maine za mehanizovanu seu i obradu drveta? 5. Mere zatite pri izvlaenju drvenih sortimenata do stovarita(putevi, izvlaenje stonom zapregom, izvlaenje traktorom, izvlaenje iarom)' 6. Mere zatite na stovaritu drvenih sortimenata? 7. Mere zatite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. Opte mere zatite pri izvoenju radova na iskoriavanju ume?O: Radovi na iskorienju ume , mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o ureenju i izvoenju radova , i kada su obezbeene mere ZNR: - odrediti mesto razmetaja i uskladitenja trupaca i oblovine, - utvrditi pravac i nain izvlaenja trupaca i drvenih sortimenata, - utvrditi postupak pri obaranju stabla, - utvrditi postupak i nain utovara i istovara drvenih sortimenata, - predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima, na mestu rada- postavljanjem oznaka, signala i deurnih radnika, - da se odredi mesto i nain razmetaja graevinskog materijala za izgradnju umskih komunikacija i objekata, - da se izgrade i urede objekti i prostor za uvanje opasnih materija(naftni derivati, eksploziv, kapisle i sl.), - da je utvren nain prenoenja i upotrebe naftnih derivata,eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zatitu bilja, - utvrditi nain obeleavanja i obezbeenja opasnih zona na radilitu, - odrediti mesto za smetaj orua , alata i opreme, - da su ureene elektrine instalacije za pogon i osvetljenje na umskom radilitu, - utvrditi nain zatite radnika od pada sa visine, - utvrditi vrstu i koliinu sredstava za linu zatitu radnika, - utvrditi mere bezbednosti za vreme see stabla u blizini objekata, javnih puteva, elektroenergetskih vodova i sl, - utvrditi nain organizovanja dojavne slube ,slube za pruanje prve pomoi i hitne medicinske pomoi, - organizovati smetaj, ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada,utvrditi i druge mere ZNR na radilitu.

26Ako se na radilitu koriste iare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montae i demontae iare i tokom rada. umski putevi moraju biti prilagoeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zatite na radu pri sei stabala?O: Pre poetka see stabala , na vidan nain odreuju se sekake linije.Radnici koji vre seu stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve duine najvieg stabla na radilitu. Usekakoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na sei i obradi stabala ,motornom testerom, radnik moe raditi najdue 2 asa neprekidno, odnosno 4 asa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekakim grupama ,vri se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekakim grupama , odreuje smer obaranja stabala i vri nadzor za sve vreme radova. Pre see stabla, seka utvruje smer pada stabla uzimajui u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, upljih, delimino sasuenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrivanje smera pada vri se u zavisnosti od teita stabla, mogunosti udaljavanja sekaa u toku pada stabla. Obaranje se vri tako da ne doe do zaustave-ukljetenja stabla. Usluaju da doe do zaustave ukljetenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, ekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekakih grupa, rukovodi postupkom obaranja ukljetenog, upljeg ili trulog stabla.Sekaka grupa ne sme ostaviti neoboreno ukljeteno stablo ili dok ne obelee opasnu zonu. Sea stabla na STRMOM TERENU vri se od podnoja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekakih grupa- jedna iznad druge. Seka moe da pristupi sei kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve duine stabla, koja se obara, - teren oistiti od rastinja - izvri provera slobodno viseih grana, - odredi smer povlaenja sekaa i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlaenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prenika, iji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i zavrava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Izmeu reza i klinastog zaseka ostavlja se pero irine 2-6cm. Za odreivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, sea upljih i trulih stabala pri jaem vetru.

3. Mere zatite pri obavljanju radova u kruni stojeeg stabla(kresanje ili sea grana) ?O: Pri radu u kruni stojeeg stabla, kao to je kresanje i sea grana i branje umskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zatitnu odeu, - gumenu obuu sa rebrastim onom, - lem,

27 zatitne rukavice, sredstva za zatitu sluha,sigurnosni pojas, uad privrenu za sigurnosni pojas i pojas za privrivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadravanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zatite pri korienju motorne testere i maine za mehanizovanu seu i obradu drveta?O: Motorne lanane testere, koje se koriste za seu stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehnikim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno odravati u skladu sa uputstvom proizvoaa. Z seu stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugraenu konicu lanca. Radnik zaduen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontrolie: koliinu ulja za podmazivanje istou filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naotrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupanika, - konice i hvataa lanca, - izduvnog lonca i priguivaa buke i - osiguraa poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridravati sledeeg: - pre putanja u rad, motorna testera mora biti oiena od goriva, maziva i prljavtine, - proveru zategnutosti lanca , vriti kada motor nije u radu, - seka motorista, zauzima stabilan poloaj za rad, - seka motorista puta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopavanje lanca testere , vri se neposredno pre see, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac iskljuen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je puenje, - testera se moe prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za due noenje staviti navlaku, - zabranjeno je prelaenje preko testere, dok motor radi. Mainom za mehanizovanu seu i obradu drveta , moe upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu maine za mehanizovanu seu i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zatite pri izvlaenju drvenih sortimenata, do stovarita(putevi, izvlaenje stonom zapregom, izvlaenje traktorom, izvlaenje iarom)?O: Pravac i nain izvlaenja trupaca i sortimenata ,odreuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o ureenju radilita. a) PUTEVI Moraju biti oznaeni ,bezbedni i bez prepreka.irina, nagib i pravci izvlaenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehnikim mogunostima mehanizovanog sredstva ili stone zaprege.Izvlaenje trupaca , moe otpoeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlaenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28spreava klizanje.Za spreavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozaa , na liniji vue, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAENJE STONOM ZAPREGOM Pri izvlaenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprena ruda, koja obezbeuje siguran rad radnika.Na strmom putu moe biti samo 1 zaprega. Jedan radnik moe pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlaenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprena kola sa konicom.Ako se izvlae trupci dui od gabarita vozila, mora biti jo jedan radnik ,radi koenja(koniar)

c) IZVLAENJE TRAKTOROMZa izvlaenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajue prikljuke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da titi vozaa i suvozaa od kie i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajuih i viseih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za sluaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u sluaju loma. Sedite vozaa mora biti uvreno sa osloncem za lea, pristupna pedala mora biti izraena da sprei klizanje noge radnika. Na traktorima guseniarima , gusenice u duini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima veim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokaziva ugla nagiba , sa obeleenim takama dozvoljenog i kritinog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri sputanju sa nagibom veim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom moe upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre poetka rada traktorista mora upoznati put izvlaenja.

d) IZVLAENJE IAROMZa izvlaenje i prenos trupaca mogu se koristiti umske iare, koje su izraene u skladu sa JUS i merama ZNR. umska iara se puta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri struna komisija preduzea. Za transport iarom izrauju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz iarom odvija se uz utvrenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilitu. umska iara i vitla mogu se opteretiti samo do teine odreene od strane proizvoaa, i to se vidno obeleava a utovarnom mestu. umskom iarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju odravanja, prevoze se radnici na odravanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zatite na stovaritu drvenih sortimenata?O: Za stovarita drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, oieni od drvea, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarita mora biti ograen i oznaen znacima upozorenja. Pri nonom radu ,stovarini prostor mora biti osvetljen svetlou jaine min. 75 luksa. Svi radovi na stovaritu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se reaju u stabilne sloajeve.Stabilnost sloajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeuje se slaganjem unakrst ili podupiraima. Visina slaganja: - ako se slae runo, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slae mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - sloajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiraima.

29Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu, iji je nagib vei od 10 stepeni.

7. Mere zatite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata?O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva , moe se vriti mehanizovano i runo.Pri runom utovaru , ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo , vri se mehanizovano, izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne povrine vozila 1 m, kada se vri runo uz pomagala. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnoju. Za vreme utovara i istovara, motorno vozilo mora biti zakoeno , pogonski motor iskljuen, a tokovi osigurani podmetaima. Ako se utovar i istovar ,vri na strmom terenu, vozilo se obezbeuje od prevrtanja. Utovar i istovar iz zaprenih kola, moe se vriti kada je stoka ispregnuta. Prevoz drvenih sortimenata, vri se vozilima prilagoenim za tu namenu. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vri se vozilima sanduarima, ili drugim vozilima uz obezbeenje tereta. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugraenih stubaca za osiguranje tereta, odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Za osiguranje stabilnosti oblovine, koriste se lanci , sajle, klanfe. Na vozilu za prevoz oblovine, kubiciranog drveta, nije dozvoljen prevoz radnika. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama, mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. U cilju obezbeenja vozila i dizalice od prevrtanja, kod vozila sa ugraenom dizalicom i kod samohodnih dizalica,prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na vrstu podlogu. Teina tereta, iji se utovar vri ,ne sme prei dozvoljenu granicu optereenja dizalice. Sedite za rukovaoca dizalicom, montirano na stubu dizalice , mora biti obezbeeno sigurnosnom ogradom. Za vreme rada dizalice, ostali radnici moraju biti van opasne zone.

VIIMERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOENJA GRAEVINSKIH RADOVA''Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova'' ('' Sl. Glasnik RS br. 53 97'') P I T A NJ A

1. Mere zatite na radu kod ureenja gradilita? 2. Mere zatite na radu pri izoenju zemljanih radova? 3. Mere zatite na radu pri izvoenju zidarskih radova? 4. Mere zatite na radu pri izvoenju tesarskih radova? 5. Mere zatite na radu pri izvoenju armirakih radova? 6. Mere zatite na radu pri izvoenju betonskih radova? 7. Mere zatite na radu pri izvoenju radova na krovu? 8. Mere zatite na radu pri montanom graenju? 9. Mere zatite na radu pri ruenju objekta? 10. Mere zatite na radu pri izgradnji puteva? 11. Mere zatite na radu pri izgradnji mostova? 12. Mere zatite na radu pri izvoenju kesonskih radova? 13. Mere zatite na radu pri izvoenju tunelskih radova? 14. Mere zatite na radu pri izvoenju minerskih radova?

30 15. Mere zatite na radu pri rukovanju graevinskom mehanizacijom? 16. Mere zatite pri radovima na visini? 17. Mere zatite na radu pri korienju skele(radne skele, nosee skele, visee skele, i zatitne skele na gradilitu)? 18. Mere zatite pri korienju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilitu? 19. Mere zatite pri prevozu materijala i opreme na gradilitu? 20. Mere zatite pri izvoenju privremenih elektrinih instalacija na gradilitu? 21. Mere zatite pri korienju opasnih materija i materijala na gradilitu? 22. ta sve treba da sadri prijava za izvetavanje nadlene inspekcije o poetku radova? ODGOVORI 1. Mere zatite na radu kod ureenja gradilita?O: Gradilite se ureuje , tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orua i ureaja i transportnih sredstava. Gradilite se obezbeuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila , koja ne vre prevoz za potrebe gradilita. Za radnike i sva druga lica, koja se kreu na gradilitu, obavezno je korienje lema. Graevinski radovi izvode se tako da se ne zagauje okolina, a u sluaju buke, vibracija, raskopavanja, pojave praine i ostalih prateih pojava ,preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovoenje u dozvoljene granice. PEAKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilita ureuju se i odravaju tako da: - podloga mora biti ravna, tvrda ,sa poprenim padom za odvodnjavanje, posuta ljunkom, kamenom, ljakom i sl, - posle jakih kia i nepogoda, sanira se po potrebi, - blato i masne mrlje se odmah uklanjaju, - u zimsko vreme , posipaju se da ne budu klizave, - za vreme nonog rada osvetljavaju se, - na stazi ne sme biti odbaenih graevinskih materijala, - u neposrednoj blizini staze, ne smeju biti sloajevi grae, opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeeni od pomeranja, pada i ruenja - ne smeju se postavljati u nivou javne saobraajnice, ako nisu vodno obeleene znacima i obezbeene u skladu sa saobraajnim propisima, - iznad staza zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu preduzete mere od pada predmeta, - ureaji za prenos tereta , ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt, ako se to ne moe izbei, postavljaju se zatitne konstrukcije od padajuih predmeta, - ne postavljaju se po dnu privremeno isuenih vodotokova, - mogu se usecati u padinu brda i kosina, samo ako su obezbeene od odrona i obruavanja, - Kada se postavljaju u blizini kosina , jama i otvora obezbeuju se vrstom zatitnom ogradom, - najmanja irina sporednih staza je 1m, a glavnih prolaza i prilaza 1,5m, - ista visina prolaza, koja se oznaava sa svake strane, mora biti min. 2 metra, a ako ima prepreka ne duih od 2 metra , min. visina je 1,6 metara, - Nagib staza je 57 % , a vei nagibi savladavaju se sa stepenicama, - visina od podloge staze, do izolovanih elektrinih vodova je min. 3,5 metara.

31Neravnine i rupe na trasi staze ,dublje od 1 m, zatrpavaju se.Rovovi , kanali , jame i sl. , dublji od 1 metar od nivoa staze, premouju se posebnom konstrukcijom- prelazom. Prelazi veih raspona od 1,5 metara, moraju imati proraun stabilnosti, crtee preseka i potrebne ucrtane detalje. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. optereenju. Najmanja irina prelaza min. 80 cm, a nagib do 20 % , a pri veim nagibima izrauju se stepenice.Kad prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrini ,nakivaju se poprene letvice. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar, postavlja se zatitna ograda sa jedne strane, kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine vee od 1 metar, postavlja se zatitna ograda , sa obe strane. GRADILINI PUTEVI po vrstoi i nosivosti, moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila, koja se kreu na gradilitu. irina kolovoza mora biti min. 2,75 m. a najmanja slobodna visina 4,5 metara, mereno od najvie take kolovoza. Brzina kretanja vozila na gradilitu je do 20 km/as. Nagib puteva ne sme biti vei od 40%. Visina od najvie take kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. 6 metara. Ureenje i odravanje saobraajnica u krugu gradilita u skladu sa propisima za drumski saobraaj. RADNE I POMONE PROSTORIJE na gradilitu(kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije za odmor i presvlaenje radnika, sanitarni vorovi i sl.) zatim pomoni objekti, rezervoari za gorivo, parkiralita i dr. smetaju se na bezbednom prostoru gradilita. Na gradilitu se pre poetka radova obezbeuju klozeti, umivaonice, instalacije za pijau vodu, prostorije za sklanjanje radnika, trpezarije i dr. PRVA POMO i transport povreenog , organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoi. Kad je gradilite udaljeno od naselja(izgradnja puteva, pruga, hidrocentrala i sl.) obezbeuje se prva pomo na gradilitu i u naselju.

2. Mere zatite na radu pri izoenju zemljanih radova?O: Pre poetka i za vreme zemljanih radova , na mestima na kojima postoji mogunost pojave tetnih, zapaljivihi eksplozivnih materija, kao to su stare jame, bunari i sl. proverava se prisustvo ovih materija.Ulaz radnika, se moe dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i tetnih koncentracija. Kada se u rovu koristi motor sa unutranjim sagorevanjem, mora se spreiti pojava tetnih koncentracija izduvnih gasova, uduvavanjem istog vazduha i odvoenje tetnih gasova. Ako se radovo izvode na mestu ,na kome postoje vodovodne, elektroenergetske, gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija, radovi mogu otpoeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzea, nadlenog za tu vrstu instalacija. Primene eksploziva pri zemljanim radovima, dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena , od izvoaa i overena od investitora, tehnika dokumentacija o merama ZNR, u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim popritima ili skladitima, pre