HEMIJSKO-TEHNOLOKA KOLA KRUEVAC

MATURSKI RAD TEMA:Odravanje i iskoriavanjezamljita u vonjaku

Profesor: Ivan ini

Kandidat: Nenad Pavlovi

Kruevac jun 2003 god.

UVOD.... 1.Naini iskoriavanja zemljita...................... 2.Zaledinjena zemljita..................................... 3.Jalovi ugar..................................................... 4.Zastiranje zemljita........................................ 5.Pkrivanje povrine plastinim foliama............ 6.Gajenje uzrodica............................................ 7.Gajenje biljaka za zelenino ubrivo.............. 8.Primena herbicida u borbi protiv korova......... 9.Orua za odravanje zemljita....................... ZAKLJUAK...................................................... LITERATURA....................................................

UVOD

Zemljite u vonjacima je tokom vremena podlono nizunepovoljnih promena:zakorovljavanju,zaledinjavanju,zbijanju i isuivanju,osiromaenju u hranljivim minerlnim materijama i dr. Sve se to odigrava u vrlo najednakoj meri, to zavisi od vie inilaca,a najvie od osobina klime,zemljita,poloaja i naina pripreme zemljita pred sadnju voaka. Posledice su vrlo nepovoljne i svode se na slabo uspevanje voaka, praeno naroito malim i neredovnim prinosima kao i loijim kvalitetom i ogranienom trajnou plodova. Zbog toga zemljite treba da pretstavlja predmet redovnog staranja, kako bi se trajno odralo u stanju najpogodnijem za razvitak i funkcije korenovog sistema,a samim tim i za uspevanje voaka. Odravanje zemljita ima za zadatak da na najbolji nain deluje prvenstveno na fizake osobine zemljinog sloja u kome se razvijaju ile voaka,kao i da obezbedi odravanje plodnosti i vlanosti zemljita.

1. Naini odravanja zemljita u vonjacima Zemljite u vonjacima moe se odravati trajno ili povremeno na sledee naine: a) Zaledinjeno b) Pod jalovim ugarom c) Zastiranjem zemljita d) Pokrivanje zemljita foliom e) Primenom herbicida f) Gajenjem uzrodica g) Gajenjem biljaka za zelenino ubrivo 1.Zaledinjeno zemljite Odravanje zemljita u stanju ledine je znak ekstenzivnosti i zaostalosti proizviodnje.Ledina se u vonjacima moe odravati trajno i povremeno. Moe zahvatati celu povrinu ili samo delove du redova odnosno izmeu redova ili citavu povrinu izuzev ogranienih krunih povrina oko samih voaka. Ledina moe biti prirodna i vetaka.Moe sluiti za ispau ili kao livada za seno. Ledina veoma nepovoljno deluje na razvitak i funkcije korenovog sistema,osiromauje zemljite mineralnim materijama a naroito nitratima,oteava ubrenje i navodnjavanje,slui kao skrovite opasnim biljnim tetoinama. Posledice nepovoljnih uticaja trajnijeg odravanja ledine u vonjacima,naroito pri zanemarenom ubrenju i navodnjavanju su vrlo nepovoljne:letorasti slabo i sporo

rastu,a sekundarno debljanje je neznatno,lie je sitnije i blee,to se nepovoljno odraava na fotosintezu.Plodovi 2. preterano opadaju.Voke su iznurene i osetljive na mrazeve dugovenost umanjena. Ledina ispoljava i pozitivan uticaj:umanjuje se opasnost od erozije,vegetacija se ranije zavri te su voke otporne prema mrazu i koren im je manje izloen golomrazici,plodovi su kolorisaniji i manje se prljaju. Da bi ledina to manje ometala uspevanje voaka potrebno je da se ona svede na prostor izmeu redova i da se smenjuje jalovim ugarom.Jo jedan nain umanjivanj nepovoljneog delovanja ledine je ubrenje azotnim ubrivima,navodnjavanje,odabir podloge itd.

sl.Ledina.

3. 2. Jalovi ugar Odravanje zemljita u vonjacima u stanju jalovog ugara sastoji se u njegovoj redovnoj obradi tako da se ne dozvoljava rastinje korova niti se gaji ma kakav usev. Ovakvom se obradom obezbeuje dovoljna rastresitost zemljita i pojaava aeracija dubljih slojeva, poboljava vazduni, vodni, toplotni reim zemljita. Unitavaju se korovi i trave koje uzimaju vodu i mineralne materije, umanjuje se opasnost od tetoina koje u zemljitu prezimljavaju, stvaraju se povoljni uslovi za razvitak i aktivnost korenovog sistema, utie se na poveanu aktivnost mikroorganizama u zemljitu i drugo. Odravanje zemljita pod jalovim ugarom sastoji se iz jednog jesenjeg ili zimskog oranja i vie kultiviranja u toku vegetacije. Naroito je vano vrem, nain i dubina jesenjeg odnosno zimskog oranja. Preporuuje se da se oranje obavi u jesen ili poetkom zime i da se ostave otvorene brazde. Dubina zavisi od zemljita, korenovog sistema, vremena izvoenja. Na dubinu oranja utie i vreme njegovog izvoenja. Ako se oranje izvodi u jesen moe biti dublje nego ako se vri docnije. Oranje nesme biti dublje od 12 cm. Da bi jesenje oranje bilo to uspenije svake godine treba menjati pravac oranja, dubinu i nain. Od prolea pa u toku vegetacije obradu zemljita u vonjacima treba nastaviti u cilju unitavanja korova i razbijanja pokorice. Treba vriti plitku povrinsku obradu

zemljita 5-7 cm. Ova obrada se vri kultivatorima, opraivaima i drljaama. Broj kultiviranja zavisi od vrste zemljita, s tim da zemljite treba kultivirati ee ako je ono tee, a ako je lake onda treba ree. 4. Odravanje zemljita u stanju jalovog ugara primenjuje se na terenima koji nisu podloni eroziji. Radi ublaavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara u vonjacima se vri kratkotrajno zaleivanje zemljita. Utvreno je da se struktura zemljita poboljava gajenjem leguminoza. Prednost jalovog ugara je to se unitava korov i poboljavaju fizike osobine zemljita.

3. Zastiranje (muliranje) zemljita Muliranje ili zastiranje zemljita je takav nain odravanja zemljita u vonjacima gde se po itavoj povrini ili samo ispod krune voaka vri prostiranje najraznovrsnijih organskih materijala i otpada. Od materijala za muliranje najvie se koristi slama, pleva pokoeno seno, pokoeni korov, lie, strugotine i sitno granje. Muliranje je veoma korisno na toplim junim poloajima i kontinentalnim zonama gde je tempraturno kolebanje izmeu dana i noo leta i zime. Muliranje pored svojih pozitivnih osobina ima i nedostatke koji ga ograniavaju u masovnoj primeni u voarstvu ,a to su : zastirka veoma skupa za odrzavanje zemljita,i veoma skupa investicija.Postoji mogunost pozara u vonjaku, mogu se namnoziti mievi i voluharice koje mogu priiniti velike tete na vokama.Tee se izvodi navodnjavanje i ubrenje Pojedine vone vrste razliito reaguju na muliranje.Muliranje se pokazalo korisno kod jabuke ,kruke,ljive...

3.Pokrivanje povrine plastinom folijom Pokrivanje povrine u zasadima ima za cilj da sprei isparavanje vode i razvoj korova.Za ovo se koristi plastina

folija,kojom se pokriva povrina duz redova,koja ostaje neobraena oko1,5-2cm sa jedne i sa strane.Pre pokrivanja povrina se mora obraditi.Folija oko 3 godine,a zatim se menja.Ovaj nain borbe korova je prikladan za manje zasade i vonjake sa brojem sadnica po hektaru. 4.Gajenje uzrodica

inae druge ostaje protiv veim

U mladim vonjacima se mogu gajiti uzrodice, jer je zemljite zbog male razvijenosti voaka i nezahvaeno korenom.Pogodno izabrane uzrodice mogu biti nekodljive za mlade voke ukoliko ne ometaju njihovo rastenje i generativni razvitak. Po delovanju na voke uzrodice mogu biti :tetne ,indiferentne i korisne. tetne uzrodice.U ovu grupu spadaju prvenstveno zita, industriske biljke i dugovene biljke za stonu hranu,naroito lucerka.Ove tetne uzrodice isuuju zemljite u kritinom periodu(maj-jun),zbijaju i osiromauju zemljite hranljivim elementima Indifertntne uzrodice to su biljke koje u uslovima dovoljne vlaznosti i plodnosti zemljita ne deluju nepovoljno na voe ,ali nisu ni korisne za voe U ove uzrodice spadaju :lukovice korenasto- krtolaste biljke, kukuruz... ove biljke manje isuuju zemljite;zasenjuju zemljite i time umanjuju isuivanje.Ali ove i ostale uzrodice troe dosta mineralnih materija te ne mogu se smatrati korisnim. Korisne uzrodice.U ovu grupu spadaju jednogodinje leguminoze okopavine,a naroito :soja, pasulj,graak.. Pogodne su i biljke sairokim liem:bostan,dinja bundeva... Treba izbegavati biljke koje iziskuju navodnjavanje.