SADRŽAJ

1. UVOD...............................................................................................................22. SISTEM ZA PRENOS SNAGE.....................................................................43. Uzroci i način eliminacije otkaza...................................................................94. Analiza tendencije razvoja..............................................................................95. Zaključak........................................................................................................106. Literatura.......................................................................................................11

1

1. Uvod

Jedna od bitnih karakteristika svih tehničkih sistema jeste to d aim se u period korišćenja menja stanje. Rezultat ove promene je pojava otkaza. Tako je rad tehničkih sistema praćen pojavom otkaza koji dovode bilo do poremećaja funkcionisanja, bilo do potpunog prekida funkcionisanja sistema. Najveći broj tehničkih sistema, uključujući sva transportna sredstva, može se popraviti. Odgovarajućim intervencijama se, kod tih sistema, može sprečiti ili odložiti pojava otkaza, ili se on može otkloniti. Intervencije koje se obavljaju sa tim ciljem čine održavanje tehničkih sistema. Uopšteno posmatrano, prema definiciji DIN standarda, “održavanje čini skup mera kojima se održava i obnavlja zadato stanje i kojima se određuju i ocenjuju postojeća stanja”. Održavanje čine dva karakteristična skupa mera:

- preventivne intervencije- korektivne intervencije

Danas se u oblasti tehničkih sistema široko koristi definicija prema kojoj “održavanje obuhvata sprovođenje svih mera nužnih da bi jedan tehnički sistem funkcionisao na propisan način, razvijajući performanse u propisanim granicama, tj. sa traženim učincima i kvalitetom, bez otkaza i uz propisno održavanje životne okoline, a pod pretpostavkom dobre obezbeđenosti svih uslova, odnosno uz potpunu logističku podršku”. Šematski prikaz zavisnosti između proizvođača i korisnika transportnih sredstava, odnosno između preduzeća i korisnika, izgleda ovako:

Slika 1.1. Međuzavisnost uticaja na održavanje transportnih sredstava

Informacije o promeni stanja, prećene podacima o obimu i načinu rada transportnih sredstava, značajne su za njihov dalji razvoj, i naravno, za sam proces održavanja. Poseban značaj informacije o promeni stanja imaju kod određivanja mera za sprečavanje i smanjivanje intenziteta promene stanja.

2

Razvoj transportnih sredstava

Konstrukcija transportnih sredstava

Proizvodnja transportnih sredstava

Eksploatacija transportnih sredstava

Promena stanja transportnih sredstava

Održavanje transportnih sredstava

(informaciona veza)

Za održavanje transportnih sredstava neophodni su odgovarajući objekti sa potrebnom opremom, obučenim radnicima, rezervnim delovima, materijalom, energijom, dokumentacijom i sl. Tako obavljanje transportnog rada uslovljava postojanje voznog parka složenog transportnog sistema koji omogućava realizaciju procesa održavanja. Održavanje je moguće realizovati:

kao održavanje sopstvenih voznih parkova, sa ili bez ustupanja viška kapaciteta tećim licima,

kao održavanje transportnih sredstava određenih proizvodjača u javnim pogonima kao kombinovano održavanje (sopstveno i javno)

U zavisnosti od načina realizacije se postavlja i opšti cilj održavanja. U slučaju kada se proces održavanja realizuje u okviru preduzeća koje obavlja transportni rad, primaran je osnovni proizvodni proces, a cilj održavanja ja da se sa višim sopstvenim kvalitetom (produktivnosti, kvalitet intervencije i sl.), kroz poboljšanje osnovnog procesa, poveća profit preduzaća. Javni pogoni za održavanje (servisi, remoti i sl.) imaju održavanje kao osnovni proizvodni proces, i ono je u ovom slučaju izvor prihoda i profita. Preduzeće koje obavlja transportni rad svojim voznim parkom i održava transportna sredstva, ili koje samo održava transportna sredstva, deluje u interakciji sa svojom okolinom: tržištem, društvenim institucijama, širim ekonomskim sistemom, zakonodavstvom, javnim mnjenjem i sl. Dejstvo okline je značajno i uzrokuje stalne promene u okviru preduzeća u pravcu usklađivanja sa okolinom. Dolazi, na prvom mestu, do izmena i proizvodnom programu. Isti proizvodni efekat preduzeća sa voznim parkom često je moguće realizovati većim brojem kombinacija različitih mera: nabavkom odgovarajućih transportnih sredstava, izgradnjom ili rekonstrukcijom elemenata kapaciteta za održavanje, novim organizacionim merama i sl. Razlikuju se vreme, cena i mogućnost realizacije pojedinih mera, posebno elemenata kapaciteta, a u značajnoj meri ih određuje oklina sistema. Tokom dužeg vremenskog perioda, potrebnog npr. za izgradnju pogona i njihovu amortizaciju, dolazi do usavršavanja transportnih sredstava (nova tehnologija, veća proizvodnost...), uvode se produktivni alati, razvijaju se novi tehnološki postupci intervencije, što sve ima svoj odraz na rad preduzeća. Sa druge strane, zahtevi za kvalitetom i cenom obavljenog rada postaje sve viši. Zahteva se sve veći efekat uloženih sredstava. Rezultat je sve šira primena sistemskog pristupa u rešavanju problema preduzeća. U tom smislu se održavanje realizuje kao sistem podrške voznom parku koji treba, uz minimalne troškove, da obezbedi princip just in time kod tranporta ljudi i robe. Na osnovu izvedenih stavova može se prihvatiti šira definicija: Održavanje je upravljanje, kontrola, izvršavanje i kvalitet onih aktivnosti koje obezbeđuju optimalan nivo raspoloživosti i realizaciju opštih performansi sistema (voznog parka) da bi se zadovoljili ciljevi poslovanja. Jasno je da su definicije i realizacija održavanja, i posebno upravljanje održavanjem voznog parka, skup veoma složenih problema čije rešavanje počinje već u fazi razvoja transportnih sredstava. Sigurno je da se već u ovoj fazi mora početi i sa razvojem tehnologije održavanja. Tako praktično usvojena tehnologija održavanja uslovljava osnovnu strukturu sistema održavanja i time utiče na rad transportnih sredstava.

3

2. SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Sistem za prenos snage (transmisija) je jedan od najvažnijih sistema na vozilu. Ima zadatak da prenese efektivnu snagu motora na pogonske točkove (kretače). Pored toga, takođe i da izvrši promenu parametara snage (broj obrtaja i obrtni moment) da bi se došlo na nivo koji odgovara uslovima kretanja. Sistem za prenos snage čine:

- Spojnica (kvačilo)- Menjački prenosnik- Zglobni prenosnik- Pogonski most; koji čine sledeći delovi:

- Glavni prenosnik - Diferencijalni prenosnik - Pogonska poluvratila - Kućište pogonskog mosta

Slika 2.1. Šematski prikaz sistema za prenos snage

Na slici 2.1 prikazani su delovi sistema za prenos snage i to: 1 – pogonski agregat (motor), 2 – spojnica, 4 – menjački prenosnik, 5 – zglobni prenoskik, 6 – diferencijalni prenosnik, 7 – glavni prenosnik, 8 – pogonska poluvratila. Snaga se sa motora preko spojnice, menjačkog prenosnika, zglobnog prenosnika (pod odredjenim uglom) i dalje preko pogonskog mosta prenosi na točkove.

4

Spojnica je mehanizam koji služi za povezivanje ili odvajanje motora od elemenata transmisije. Ima zadatak da prenos obrtnaog momenta može u bilo kom trenutku, u slučaju potrebe, da prekine bez prekida rada motora, a i da ga ponovo uspostavi sa što manje udara.

Spojnica ima i zaštitnu ulogu, i to da spreči preopterećenje motora i transmisije.spojnica obezbeđuje:

- Postepen polazak iz mesta mirovanja- Promenu stepena prenosa pri kretanju vozila- Lakše startovanje motora

Prema načinu prenošenja obrtnog momenta mogu biti frikcione, hidrauličke i elektromagnetne.

Slika 2.2. Spojnoca

Na slici 2.2 prikazana je spojnica i njeni delovi. Sastavni delovi spojnice su pogonska (frikciona) ploča, korpa ili kućište spojnice, potisne poluge, potisni ležaj i dvokraka poluga.

Menjački prenosnik ima zadatak da pri prenosu snage u sistem transmisije izvrši promenu njenih parametara (obrtnog momenta i broja obrtaja) i dovede ih na nivoe koji odgovaraju otporima koje kretači treba da savladaju. Menjački prenosnik na motornim vozilima delimo u dve osnovne grupe:

- Glavni menjački prenosnik (menjač)- Dopunski menjački prenosnik

Obrtni moment koji se dobije od spojnice se, preko više para zupčanika prenosi na zglobni prenosnik. Tako da menjački prenosnik služi kao reduktor da, preko para zupčanija, poveća ili smanji obrtni moment, a istovremeno smanji ili poveća broj obrtaja, u zavisnosti od uslova kretanja.

5

Pogonska ploča

Kućište spojnice

Potisne poluge

Potisni ležaj

Dvokraka poluga

Slika 2.3. Menjački prenosnik

Na slici 2.3 prikazan je menjački prenosnik. Prikazani su ulazno vratilo, spregnuti parovi zupčanika, pomoćno vratilo, izlazno vratilo. Obrtni moment sa spojnice ulazi preko ulaznog vratila, pomocu određenih parova zupčanika se vrši promena parametara snage i preko izlaznog vratila se prenosi dalje na zglobni prenosnik.

Zglobni prenosnik ima zadatak da prenese obrtni momenat motora sa menjačkog prenosnika na pogonski most pod određenim uglom. Prenos obrtnog momenta se kod zglobnog prenosnika vrši bez gubitana, tj. bez povećanja ili smanjivanja. Osnovna primena zglobnog prenosnika je:

- Povezivanje menjačkog prenosnika sa pogonskim mostom- Povezivanje menjačkog prenosnika sa razvodnikom pogona- Povezivanje razvodnika pogona sa pogonskim mostovima- Povezivanje raznih oruđa i mašina- Za prenos snage na druge potrošače- Kao pogonska poluvratila kod nezavisnog oslanjanja

Slika 2.4. Zglobni prenosnik

Na slici 2.4 prikazan je zglobni prenosnik. Sastavni delovi su mu zglobna spojnica koja omogućava ugaono pomeranje i vratilo zglobnog prenosnika.

6

Pogonski most je deo transmisije pomoću kojeg se obezbeđuje prenošenje obrtnog momenta sa menjačkog ili zglobnog prenosnika na pogonske točkove. Osnovni zadaci pogonskog mosta su:

- Redukovanje broja obrtaja točkova u odnosu na zglobni prenosnik (ili menjač)- Prenošenje obrtnog momenta na točkove pri njihovim različitim borjevima obrtaja- Da omogući prenos obrtnog momenta pod uglom od 90º- Da primi i prenese sve aktivne i reaktivne sile na karoseriju vozila-

Glavni delovi pogonskog mosta su glavni prenosnik, diferencijalni prenosnik, pogonska poluvratila i kućište pogonskog mosta.

Slika 2.5. Pogonski most Na slici 2.5 prikazan je pogonski most i njegovi delovi. Sastavni delovi pogonskog mosta su glavni prenosnik koji dobija obrtni moment od zupčastog prenosnika, diferencijalni prenosnik koji u krivinama reguliše broj obrtaja levog i desnog točka, i kućište pogonskog mosta.

7

U zavisnosti od tipa vozila, karoserije, i naravno položaja motora, kao i od toga koja je osovina pogonska, sistem za prenos snage može biti složeniji i prostiji. Uglavnom se na većini vozila pogonski agregat (motor) nalazi na prednjem delu vozila. Složeniji prenos snage kod takvih vozila je u slučaju da su pogonska osovina nalaze na zadnjim točkovima, ili evetualno da su svi točkovi pogonski. U tom slučaju postoji zglobni prenosnik, i pri takvim uslovima dolazi do povećanja potrošnje goriva a i to povećanja same težine vozila.

Slika 2.6. Prenos snage na sve točkove

U slučaju da se pogonska osovina nalazi na istom delu vozila na kome se nalazi i pogonski agregat, u takvim slučajevima je sistem za prenos snage prostiji. U takvom slučaju ne postoji zglobni prenosnik, vec se obrtni moment direktno sa menjačkog prenosnika prenosi na pogonski most. Prednost ovakvog vida transmisije je u tome sto se smanjije težina samog vozila i povećava se stabilnost vozila u krivinama.

Slika 2.7. Prenos snage na prednje točkove

8

3. Uzroci i način eliminacije otkaza

Najčešći otkazi na sistemu za prenos snage javljaju se na spojnici. Na spojnici dolazi do istrošenja frikcione obloge i usled toga dolazi do proklizavanja spojnice. Proklizavanje spojnice znači i gubitak obrtnog momenta koji se prenosi. Do istrošenja frikcione obloge može doći i usled nepravilnog korišćenja (manipulisanja) vozilom, tj. lošeg načina kretanja iz mesta. U tom sličaju dolazi i do pregrevanja spojnice i brzeg trošenja frikcione obloge. Način eliminacije ovog otkaza u sistemu za prenos snage je racionalnije (pažljivije) korišćenje papučice kvacila ili usavršavanje vozača za vožnju. Otkaz na sistemu se može javiti i u menjačkom prenosniku. U njemu se nalaze zupčanici (parovi), koji usled nepravilne promena stepeni prenosa može doći do oštećenja ili čak do loma i pucanja zupčanika. Usled nedovoljno pritisnute pedale spojnice ne dolazi do dobrog naleganja zupčanika na zupčanik, pri čenu se čuje neprijatan zvuk "krčenja”, i u tom slučaju dolazi do trošenja (habanja) zupčanika. To se javlja i pri nesinhronoj primeni stepeni prenosa. U menjačkom prenosniku se takođe mora nalaziti i sredstvo za podmazivanje. Između zupčanija se javlje sila trenja i habanje, i da bi se to smanjilo potrebno je imati sredstvo za podmazivanje. Načini eliminacije ovih otkaza su da se kvačilo koristi upotpunosti, da se usklade brojevi obrtaja ulaznog vratila sa željenim stepenom prenosa, kontrola i stalno prisustvo sredstva za podmazivanje. Do otkaza u sistemu moze doći i u pogonskom mostu, jer se i u njemu nalaze spregnuti zupčanici. Tako da i u njemu mora stalno postojati sredstvo za podmazivanje.

4. Analiza tendencije razvoja

Razvoj sistema za prenos snega kreće se paralelni i u skladu sa razvojem automobila, njegovih vizuelnih karakteristika, promene izgleda karoserije, promene prenosnog odnosa, pozicije pogonske osovine, polozaja pogonskog agregata (motora) i td. U poslednjih nekoliko godina teži se smanjenju potrosnje goriva sto utiče na osbite vozila, i direktno utiče na razvoj sistema za prenos snage. Teži se, takođe, i što boljem prenosnom odnosu i stabilnosti vozila, zbog čega se sve više izrađuju vozila sa obe, sa prednjom i zadnjom pogonskom osovinom. U takvim slučajevima u sistem za prenos snage se ugrađuju i neki elekro uređaji, kompijuteri, koji u zavisnosti od uslova terena i rezima rada usklađuju rad sistema. Kompijuteri sve više uzimaju primarnu ulogu na vozilu, koriste se na skoro svim sistemima na vozilu. U budućnosti se teži snanjenu gabaritnih dimenzija i težine sistema za prenos snage. Posto se teži i uvođenju elekrto automobila u što veću proizvodnju i upotrebu, a takva vozila bi trebala biti laka i ekonemična, najverovatnije da će se i sistema za prenos snage razvijati u tom pravci. Kod takvih vozila se potencira prenos snage na jednu osovinu zbog što većeg prostora koji je potreban za baterije za skladištenje (čuvanje) energije.

9

5. Zaključak

U ovom projektnom radu sam prokazao i analizirao delove i princip rada sistema za prenos snage (transmisiju). Sistem za prenos snage je najznačajniji sistem na vozilu. Njime se efektivna snaga dobijena iz motora, putem broja obrtaja i obrtnog momenta prenosi na točkove, i time se vrši kretanje vozila. Pri prenosu snage dolazi do promene parametara snage (broja obrtaja i obrtnog momenta), da bi se moglo savladati uslovi kretanja. Delovi sistema za prenos snage su spojnica, menjački prenosnik, zupčasti prenosnik i pogonski most. Svaki od ovih delova ima svoje prednosti i nedostatke. Sve više se teži smanivanju gabaritnih dimenzija i težine svih delova sistema, a pri tome sto boljem iskorišćenju obrtnog momenta. Razvijanje i uvođenje elekto uređaja i kompijutera na vozilu ima uticaja i na sistem za prenos snage. I on se paralelno razvija sa razvojem cele autoindustije.

10

6. Literatura

[1] dr Radoš Pantić prof, Saša Babić dipl. ing. saobraćaja, “Održavanje saobraćajnih sistema”, [2] Josip C. Lenasi, Tomislav A. Ristović, “Motor ii motorna vozila”, šesto izdanje 2005 Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd[3] Lazar Filković, “Osnovi saobraćaja i transporta”, šesto izdanje 2003 Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

11