Odbrana

biljaka

od

fitofagnih

grinjaprof. Radmila

Petanović

Tetranychidae Tenuipalpidae

Tarsonemidae Eriophyidae

Fitofagne grinje, štetočine biljaka:Spadaju u Kolo Arthropoda (zglavkari),klasu Arachnida (pauci tj. paukolike ž.)

ARACHNIDA –

PAUKOLIKI ZGLAVKARI VIŠE GRUPA; IMAJU 8 NOGU

Fitofagne grinje, štetočine biljaka:Grinje (potklasa Acari) 50 –

100 000 vrsta ?

Jako brojna, raznovrsna, svuda u biosferi prisutna,trofički heterogena grupa.Fitofagne grinje su jedini fitofagi u klasi pauka

KLASIFIKACIJA ACARINA (ili ACARI) OBUHVATA 6 REDOVA,

trofički heterogena grupa

NAJPOZNATIJE I ZA LJUDE NAJVAŽNIJE AKARINE SU KRPELJI (red IXODIDA)

paraziti životinja, a neki i ljudi

I GRINJE (ili pregljevi), TO SU SVE DRUGE AKARINE OSIM KRPELJA

polifiletička i trofički heterogena grupaima parazita kičmenjaka pa i ljudi

šuga i šugarac

grinje mogu biti štetne ali i korisne u biljnoj proizvodnji, i to kao

predatori

ili

fitofagi

Aceria malherbae –

za biološko suzbijanjenekih korova

Phytoseiulus persimilis–

za suzbijanje fitofagnih grinja

Fitofagne grinje, štetočine biljaka:

1. natfam. Tetranychoidea-

grinje paučinarifam. Tertranychidae

2. natfam. Eriophyoidea-

eriofidefam. Eriophyidae

3. neke vrste iz fam. Tarsonemidae

4. neke vrste iz fam. Acaridae

VAŽNIJE GRUPE ŠTETNIH FITOFAGNIH GRINJA

Tetranychidae Tenuipalpidae

Tarsonemidae Eriophyidae

Tetranychus urticae, obični paučinar: izraziti polifag, ekonomski štetan najviše na povrću i ukrasnom bilju u zaštićenom prostoru

TETRANIHIDE (grinje paučinari)

T. Urticae simptomi

na

pasulju

dijapauzirajuća ženka

jaja

larva

jaje

jaje predatorskegrinje

kolonija pasivnih stadijuma

Tetranychus urticae

T. turkestani na

kukuruzu

Tetranychus turkestani

Tetranychuscinnabarinus

s i

simptomi na vinovoj lozi od Tetranychus pacificus

Simptomina voćkama

jabukajagoda

šljiva

Panonychus ulmi- crvena voćna grinja

Eotetranychus carpinivitis

Štetne vrste: Cenopalpus pulcher , Brevipalpus lewisi, Brevipalpus obovatus

Polyphagonemus latus–

tropska

tarzonemida

Tropska tarzonemida-Polyphagotarsonemus latus Oštećenja na paprici u zaštićenom prostoru

Phytonemus pallidus-

simptomi

na jagodi

ERIOPHYOIDEA -

štetne

vrste

ratarskih i povrtarskih biljaka

Aceria

tulipae – lukovičasto povrće A. tosichella (syn.

A. tritici)-

strna žita i kukuruz

Aculops lycopersici –paradajzAceria lycopersici

- Solanaceae

Aceria tulipe, A. tenuis, A. toshichella

Aceria tosichella-

simptomi crvenecrtičavosti zrna kukuruza i simptomi High plane virus ( HPV) koji ova grinja prenosi na kukuruz

Aculops

lycopersici

Aculops lycopersici

Aceria

tulipae-

SEM i oštećenja na belom luku

Aceria tulipae na arpadžiku

Phytoptus avellanae - hipertrofija pupoljaka leske

Cecidophyopsisribis – uvećanjepupoljakacrne ribizle –vektor visrusaatavizma ilireverzije

Aceria sheldoni –

eriofida pupoljaka citrusaVažna štetočina u svim regionima gajenja citrusa,

naseljava pupoljke iz kojih se razvijaju deformisani izdanci i plodovi.

Epitrimerus pyri –rđa listova, mladara, čašica i plodovakruške

Phyllocoptesgracilis -hloroze

na

Rubus sp.

Phyllocoptes gracilis-hlorotično šarenilo listova maline,“ćelava”

mesta na naličju

Acalitus essigi-

kupinina eriofida

Colomerus vitiserinozna eriofida vinove loze

Calepitrimerus vitisakarinozna eriofida vinove loze

Grinje i odbrana biljakaRezistentnost

biljaka

prema

grinjama

paučinarima

je

nađena

kod

mnogih

gajenih

biljnih

vrsta

( de Ponti, 1985)

Uprkos

evidentnom

potencijalu

genetičkog

diverziteta

biljaka, samo

je njegov

mali

deo

operacionalizovan

u procesu

razvoja

rezistentnih

kultivara, a

oni

se uglavnom

svode

na

kasavu, pamuk, krastavac

i jagodu.

Kod sorti najvažnijih vrsta gajenih biljaka nije nađena potpuna otpornost, pa se stoga pažnja poklanja parcijalnoj...

Parcijalna

rezistentnost

se obično

vrednuje

da

bi se potvrdila moguća

ulaganja

u

dugotrajne

programe

ukrštanja.

Pošto

rezistentnost

smanjuje

reprodukciju

grinja

paučinara, sprečavajući

eksplozivan

rast

njihovih

populacija, ona

se

generalno

odlično

uklapa

i u integralnu

zaštitu.

Ukrštanjem parcijalno rezistentnih sorti i zatim dužom selekcijom dobijeni su genotipovi na kojima je razmnožavanje T. Urticae značajno smanjenom što će reći da je postignuta dobra otpornost biljaka.

Budući da je brojnost grinja na lišću direktno povezana za stepenom oštećenja izazvanog ishranom, to je otpornost u ovakvim slučajevima takođe usko povezana sa stepenom oštećenja biljke tj. sa njenom tolerantnošću.

Pošto se stepen oštećenja može zgodno oceniti vizuelnim pregledom biljaka, to je i za merenje otpornosti u ovom slučaju kao pokazatelj uzet

indeks

oštećenja

lista

, engl. leaf –damage index (LDI)

Hussey and Parr (1963)

prag

oštećenja

od

1,9 na

skali

od

0-5

k r a s t a v a c p a r a d a j z

LDI kvantifikuje stepen oštećenja arbitrarnom bodovnom skalom od 0 do 5, a kod napada T urtice na krastavac kao prag štetnosti smatra se 1.9 bodova

Pregledanjem i ocenjivanjem LDI za veći broj llistova

dobija se prosečni LDI za datu biljku i dati stepen napada, na primer

broj

listova

bodovi

(LDI) Ukupan

br. bodova

(A) po

listu

(B) (AxB)

3 3,0 9.04 2,0 8,05 1,0 5,08 0 0

ukupno 20 22,0

Srednji

LDI biljke= 22:20= 1,1

U narednim

ogledima

test biljke

su

inokulisane

sa

10 ženkii indeks

oštećenja

je

očitavan

nedeljno.

U narednim

ogledima

test biljke

su

inokulisane

sa

10 ženkii indeks

oštećenja

je

očitavan

nedeljno.

Kod osetljive sorte kao kontrole prag štetnosti je pređen posle 6 nKod parcijalno osetljivih roditeljskih sorti posle 7-8 nedelja, aKod potomačkih linija (x) nije dostignut ni posle 8 nedelja, usled smanjenog rasta populacije grinja.

Mehanizmi i primeri otpornosti kod grinjaMorfološke osobine

kao što su : žlezde, dlake

(trihe),

oblik

listova, debljina

epidermisa,

debljina parenhima

itd MOGU BITI OSNOV nepogodnosti biljke ka o hraniteljke (ANTIKSENOZE)

aktivnog nepovoljnog delovanja na grinje

(ANTIBIOZE). U ovom primeru,

crvene

voćne

grinje (Panonychus ulmi) na različitim

sortama jabuke,

što tanje palisadno tkivo to osetljivija sorta

Phytoptus avellanae (eriofida)- grinja vekilkih pupoljaka leskeOgledi osetljivosti postavljeni su u Oregonu (Thompson, 1977).

Smatra se da je

jedan od faktora otpornosti

mehanički –jako

priljubljene ljuspice pupoljaka

u koje

grinje ne mogu da uđu.

MALJAVOST LISTOVA: efekat različit kod raznih B i GrinjaNa primer, kod sorti jabuke i crvene voćne grinje

(P. ulmi)

u

nekim

ogledima

su

osetljivije

sorte

bile manje

maljave, a u nekim

više

u poređenju

sa

otpornim. Goonewardene

et al.( 1976) su

zaključili

da

maljavost

listova

ne

utiče

na

rezistentnost

sorti

jabuke

prema crvenoj

voćnoj

grinji. Do istih

zaključaka

došla

je

i Hrnčić(1995).

MALJAVOST LISTOVA: efekat različit kod raznih B i GrinjaKod JAGODE postoje 2 vrste dlaka –

jednoćelijske

jednostavne duge, duž

nerava i na ivici naličja lista, i manje, višećelijske, pojedinačne žlezdane dlake. Ove žlezdane dlake su izgleda u korelaciji sa otpornošću jagode prema T. urticae

MALJAVOST LISTOVA: efekat različit kod raznih B i GrinjaKod GERANIJUMA žlezdane dlake na naličju lista luče toksične eksudate. Oni sadrže ANAKARDIČNU KISELINU koja je faktor otpornosti tipa antibioze prema T. Urticae.

TO NAS DOVODI DO FIZIOLOŠKI AKTIVNIH MATERIJA

Glavna

proteinska

komponenta

glandularnih

trihoma

kod gajenih

biljaka

iz

fam. Solanaceae

je polifenol

oksidaza

koja

čini

50-70% ukupnih

proteina, One takođe imaju i peroksidaznu aktivnost.

Glavna

proteinska

komponenta

glandularnih

trihoma

kod gajenih

biljaka

iz

fam. Solanaceae

je polifenol

oksidaza

koja

čini

50-70% ukupnih

proteina, One takođe imaju i peroksidaznu aktivnost.

Razlike

u rezistentnosti

i osetljivosti

kultivara

jagode

i hmelja

prema

T. cinnabarinus pripisana

je

razlikama

u

sadržaju

farnezola

KUKURBITACIN

C je poznati hemijski faktor otpornosti krastavca

prema

T. urticae. –

ALI, on daje gorčinu

plodovima

pa je tržišno nepoželjan

Nutritivna vrednost, sadržaj mineralnih materijai sekundarnih supstanci (fiziološki, biohemijskii hemijski parametri)

Visoka

međuzavisnost

između sadržaja azota

i broja grinja po prosečnojpovršini

lista

jabuke . Osetljiva

sorta

ričared

imala

je

najveći sadržaj

azota

(3,07%), , a otporna

sorta

šarden, najmanji

(1,87%) Hrnčić(1995).

Odbrana

paradajza

gajenog

u zaštićenom

prostoru

protivinfestacije

karminastog

paučinara

Tetranychus cinnabarinus

Kielkiewic-Szaniawska

(2003)

uključuje tri

mehanizma :Antiksenozu,

antibiozu

i/ili

tolerantnost

i njihove

interakcije

Detaljno je proučeno 6 sorata paradajza, i svi su ispoljili razlike kako u mehanizmu tako i u nivou otpornosti

Najotpornija

sorta

imala

je

nisku

koncentraciju

stimulatora

ishranesaharoze

i serina

i

nutrienata: ukupnih

šećera, rastvorljivih

proteina

i

proteinskih

aminokiselina, zajedno

sa

visokom

koncentracijom

neproteinske

amino kiseline-ornitina

i glikoalkaloida-tomatina.

Mehanizam

tolerantnosti

ispoljio

se kroz

jaku

akumulaciju

šećera

ineznatno

opadanje

β-karotena

i likopena

u plodovima, što

je

ukazalo

i na

Mogućnost

adaptacije

na

stres

pod uticajem

ishrane

ove

grinje.

SELEKCIJA

NA OTPORNOSTOpsežni programi selekcije za otpornost prema grinjama paučinarima obavljeni su NA KASAVI(Manichot esculenta, Euphorbiaceae) (Bellotti, 1985).

Više od 40 vrsta grinja je nađeno na

kasavi

i one se ubrajaju u

njene

najznačajnije štetočine. Najveće

gubitke pričinjavaju Mononychellus tanajoa, T. urticae,T. cinnabarinus i Oligonychus peruvianus.Programi selekcije obavljeni su u Centro Internacional de Agricultura Tropical (CIAT) u kome postoji banka germplazme sa više od 2000 varijeteta koji su selekcionisani na rezistentnost prema grinjama iz roda Mononychelus. Dobijeno je 43 rezistentna kultivaraGubici u prinosu su kod osetljivih kultivara napadnutih paučinarima iznosili 75%, a kod rezistentnih 15%. Gustina populacije iznosila je 1/cm2 kod rezistentnih, a 3,9 kod osetljivih kultivara. Laboratorijski ogledi su ukazali na dva mehanizma rezistentnosti antibiozu i nepogodnost

Biotički ndukovana rezistentnost: - posle tretirtnja rizobakterijom koja pomaže rast biljaka, Pseudomonas fluorescens i ekstraktom korova Reynoutria sachalinensis, koji potstiče rezistentnost ustanovljena je niža preferentnost tretiranih biljaka krastavca prema T. urticae (Tomczyk, 2006).

Biotički ndukovana rezistentnost:

Vinovu lozu u Kaliforniji napadaju dve vrste paučinara -Tetranychus

pacificus, koja je mnogo štetnija za lozu i Eotetranychus willamette, koja je manje štetna. Ispuštanje (namerno)

E.

willamette rano u sezoni indukuje rezistentnost vinove loze prema T. pacificus ( Kreiter & Tixtier, 2000).

E. willamette T. pacificus

Eriofide

i odbrana

biljakaKao posledica

ishrane

ovih

obligatnih

fitofaga

javljaju

se u

osnovi dva tipa reakcija: 1.

kompatibilna

(a. formiranje

gala i drugih

tvorevina

koje

podrazumevaju

efekat

ne

samo

kod

napadnute

biljne

ćelije, već

i kod

susednih

i formiranje

novonastalih

tzv. nutritivnih

ćelija,

njihovu

hiperplaziju

i hipertrofiju; b. toksemije

i druge

tzv. nedistorzivne

promene

ograna

u kojima

je

efekat

ishrane

ograničen

samo

na

napadnute, probodene

ćelije) i 2. inkompatibilna

(formiranje

rapidnih

nekrotičnih

lezija, ili

tzv. hipersenzitivna

reakcija, koja

se javlja

kod

rezistentnih genotipova

).

Eriofide

su

zanačajne

ne

samo

po

direktnom

uticaju

na biljke

domaćine

već

i po

tome što

su

vektori

biljnih

pathogena, a

jedine

su

među

fitofagnim

grinjama

vektori

biljnih

virusa.Odnos

biljaka

domaćina

i eriofida

na

morfološkom

i

biohemijsko-citološkom

nivou

obrađen

je

u preglednim

radovima Petanović

and Kielkiewicz

(2009a, b).

Rezistentnost

biljaka

prema

eriofidama

proučavana

je

kod vrsta

koje

su

uočene

kao

značajne

štetočine

nekih

važnih

biljnih

kultura, ali

su

programi

selekcije

sprovedeni

samo kod

malog

broja

vrsta

i to onih

koje

su

značajne

u

epidemiologiji

virusnih

bolesti.1.Aculops

pelekassi-

rđasta

grinja

agruma.

2. Aceria sheldoni-

eriofida

pupoljaka

citrusa3. Aceria guerreronis- eriofida

kokosovog oraha

10. Aceria lycopersici (syn. A. cladophthirus)- erinozna

grinja

pomoćnica

Mehanizam

rezistentnosti

može

biti

antiksenoza

na

osnovu

morfoloških

i biohemijskih

osobina

ovih

biljaka. Osetljivi

genotipovi

ispoljavaju erinozne

simptome, a kod

rezistentnih

se javlja

indukovana

rezistentnost (rezistentnost

postaje

operativna

posle

napada) koja

se ispoljava

hipersenzitivnom

reakcijom

(HR). Ona se karakteriše

lokalnom

nekrozom

oko mesta

napada, lokalizacijom

uzročnika

i akumulacijom

nekoliko

markera:

polisaharida

kaloze, antibiotika

fitoaleksina, proteina

povezanih

sa patogenezom

(PRP).

Mortalitet

grinja

od

35% kod

rezistentnih

genotipova

11. Aculus fockeui (syn. A. cornutus)- uzročnik

hlorozei rđanja

listova

šljive, kajsije

i višnje

i metličavost

sadnica,

a srebrnavost listova breskve . Stamenković

i sar. (1995) su

saopštili

preliminarne

rezultate

osetljivosti

domaćih

sorti

šljive

prema

ovoj

grinji. Najosetljivija

je

bila čačanska

rodna, potom

valjevka, pa čačanska

lepotica. U literature ima

podataka

da

je

sorta

stenly

osetljiva

prema

ovoj

grinji.

12.Aculus schlechtendali – rđasta

grinja

jabukeOgledi

u Švajcarskoj

su

pokazali

da

je

mnogo

osetljivija

sorta

Jonagold

nego

Zlatni

delišes

prema

ovoj

grinji

(Speiser, 1998, 1999). Angeli

et al. (2007) su

u Italiji ustanovili

značajan

efekat

ove

grinje

na

parameter prinosa

kod

sorte

Zlatni

delišes

13. Calepitrimerus vitis– rđasta

grinja

vinove

lozePodatak iz Australije ( Bernard et al., 2005) da je prema ovoj

grinji

posebno osetljiva sorta kaberne Cabernet Sauvignon

14.Aculops lycopersici- . rđasta

grinja

paradajza

Rezistentnost kultivara paradajza prema ovoj grinji je povezana sa prisustvom visoke koncentracije 2-tridekanona

i drugih metil ketona u lišću ( Goncalves et

al.,1998).

Phytoptus avellanae (eriofida)- grinja vekilkih pupoljaka leskeOgledi osetljivosti postavljeni su u Oregonu (Thompson, 1977).

Smatra se da je mehanička neprijemčivost ( suviše priljubljene ljuspice pupoljaka u koje

grinje ne mogu da uđu) jedan od

faktora otpornosti.

17. Epitrimerus pyri- rđasta

grinja

kruške

Rezistentnost kruške prema ovoj vrsti grinje proučavana je u Kanadi ( Bergh and Weiss, 1993).Ustanovljeno je da su antiksenoza i antibioza primarni mehanizmi rezistentnosti.

Praćeni su ovipozicija i brzina embrionalnog razvića. Kod adulta se ispoljava antiksenoza (ne polažu jaja, ali se može uočitii antibioza).

Tarzonemide

Polyphagotarsonemus latus- tropska

tarzonemida

jedna

od

najznačajnijih

štetnih

grinja

u zaštićenom

prostoruu kontinentalnim

klimatskim

uslovima

i na

otvorenom

u suptropskim

i

tropskim

u poslednjoj

deceniji. Polifag

koji

napada

biljke

iz

preko

60 biljnih

familija

(Gerson, 1992),

a naročito

značajan

u zaštićenom

prostoru

kao

štetočina

paradajzaplavog

patlidžana,paprike, i ukrasnih

biljaka.

U poslednje

vreme

su

saopšteni

rezultati

proučavanja

potencijalnihizvora

otpornosti

LUBENICA

prema

ovoj

štetočini

u Južnoj

Karolini,

SAD ( Kousik

et al.,2007).Ispitano

je

219 introdukovanih

genotipova

lubenica

na

potencijalne

izvore

otpornosti

i izdvojeno

9 (4%) bez

vidljivih

simptoma

napada.14 je

dalje

proučavano

u uslovima

staklare

da

bi se potvrdila

otpornost.

Kao potencijalni

izvori

otpornosti

isdvojeni

su: Citrullus lanatusvar.lanatus,Citrullus lanatus var.citroides, Citrullus colocynthis iParecitrullus fistulosus.