030 odbrana

7/23/2019 030 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/030-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 3 0

1 5 . d e c e m b a r

2 0 0 6 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

NA[E,A SVETSKO

I n t e r v j u I n t e r v j u

Akademik Miomir Vukobratovi}Akademik Miomir Vukobratovi}

NA[E,A SVETSKO

STUDIJE

BEZBEDNOSTI

STUDIJE

BEZBEDNOSTI

I s t r a ` i v a w e I s t r a ` i v a w e

P O K L

O N

^ I T A

O C I M

A

S T O N I K

A L E N

D A R

2 0 0 7 . P O K L

O N

^ I T A

O C I M

A

S T O N I K

A L E N

D A R

2 0 0 7 .

7/23/2019 030 Odbrana


OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm/stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :

- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazinane}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam pripremare{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslatii na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”

Marketing

7/23/2019 030 Odbrana


7/23/2019 030 Odbrana


4

INTERVJU

Akademik Miomir Vukobratovi},

pionir humanoidne robotikeNA[E, A SVETSKO 8

Per asperaSIGURNA KU]A 13

Nova elitna jedinica na{e vojskeSRPSKA GARDA 14

Posle odluke o prijemu Srbije u Partnerstvo za mirPREKRETNICA U RAZVOJU 17

Visoka delegacija Vazduhoplovstva i PVO u Ohaju

NOVA ISKUSTVA U AMERICI 20

TEMA

Vojna diplomatijaNA PRETPOQU ODBRANE 22

ODBRANA

Studije bezbednostiPOTREBA ILI MODA 28

Konferencija o {kolovawu i obuciu sistemu odbraneEVROPSKI MODEL OBRAZOVAWA 33

Tre}i sajam obrazovawa u Novom SaduPOGODAK U MEDIJSKU SFERU 36

Ratovawe vojske u vanrednim situacijamaPODR[KA CIVILNIM VLASTIMA 38

Radni sto za upravqawe qudskim resursimaPODOFICIRI U VOJSCI SRBIJE 40

@andarmerija u Kopnenoj zoni bezbednostiSIGURNOST ZA SVE GRA\ANE 44

S A

D R @

A J

14

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski

DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mail

[email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o Z v o n k o P E R G E

15. decembar 2006.

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

7/23/2019 030 Odbrana


DRU[TVO

Voda - kako sa~uvati izvor ìvota

PLANETA SVE @EDNIJA 46

[est decenija Instituta "Mihajlo Pupin"BUDU]I TEHNOLO[KIPARK EVROPE 50

TESLA FEST 2006. u Novom SaduIDEJE KAO INSPIRACIJA 53

SVET

Anglo-ameri~ki vojni i odbrambeni modelDOGRA\IVANO ISKUSTVO 54

TEHNIKASedamdeset godina kala{wikova AK-47 (2)TAJNA DUGOVE^NOSTI 60

Kompjuterska strategija Company of HeroesIGRA GODINE 64

KULTURA

Novi stari autorski filmQUBAV - PRE I POSLE SVEGA 66

FEQTON

Samoubila~ki terorizam (5)

LOVCI NA SAVREMENEKAMIKAZE 70

Pola veka od smrti Nikolaja Velimirovi}aSTRADALNIKBEZ KRIVICE 74

SPORT

Centar za fizi~ko vaspitawe,sport i rekreaciju na Vojnoj akademijiBAZA ZA TAKMIÂREI REKREATIVCE 78

54

RE^ UREDNIKA

5

46

O H R A B R E W E

P rijem Srbije u Program Partnerstvo za mir predstavqazna~ajno ohrabrewe za nastavak zapo~etih reformi si-stema odbrane i, istovremeno, podstrek za jo{ inten-zivniji rad na ostvarivawu evroatlantske budu}nostizemqe. I ne samo to. Pruèna nam je mogu}nost da se po-

krenu skriveni i nedovoqno iskori{teni politi~ki, ekonom-ski i odbrambeni potencijali, {to je, svakako, dobar signali za susedne zemqe u zajedni~kim naporima da se ostvari vi-zija stabilnog, bezbednog i prosperitetnog Balkana.

Proces integracije Srbije u Partnerstvo za mir, kaonajva`niji spoqnopoliti~ki doga|aj u ovoj godini, s drugestrane, jeste i ohrabrewe da se svim pravnim sredstvima

o~uva teritorijalna celovitost zemqe, jer smo, kao ~lanovite integracije, kako nagla{ava predsednik Vlade, sigurnijida }e teritorija Srbije biti sa~uvana i da }e Kosovo i Me-tohija ostati u Srbiji.

Pored toga, ~lanstvo u Programu Partnerstvo za mir je-ste prilika za reafirmaciju Vojske Srbije u novim bezbedno-snim okvirima. Veliko vojni~ko iskustvo, kvalitet i vrhunskaosposobqenost profesionalnog kadra jesu potencijali na ko-je ra~unaju ne samo na{i sada{wi nego i budu}i partneri isaveznici u kolektivnim sistemima bezbednosti. Dakle, ima-mo {ta da ponudimo, i to nas svrstava u red relevantnih sa-govornika na spoqnopoliti~kom planu. Intenzivna me|una-rodna vojna saradwa ovih dana to potvr|uje.

Izve{taje o susretima i aktivnostima brojnih delegaci-ja Ministarstva odbrane i Vojske sa inostranim kolegamarevnosno smo beleìli i u ovom broju Odbrane . Izdvajamoposete delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne od-brane vazduhoplovnim bazama Nacionalne garde Ohaja uMensfildu i Springfildu i Natoa u Avijanu. Konkretni ob-lici budu}e saradwe, koji se odnose na razmenu iskustava uobuci pilota, ve} su dogovoreni. Prethodno, naravno, mora-mo da se odlu~imo i za odre|eni tip vi{enamenskog avionakoji }e u budu}nosti koristiti Vazduhoplovstvo Vojske Srbi-je.

Izvesno je da odobrena buxetska sredstva za finansi-rawe sistema odbrane do 2010. godine ne omogu}avaju na-

bavku novih vazduhoplova. Za tu veliku investiciju potrebnisu dodatni izvori. Dotada }emo se osloniti na ono {to ima-mo. Planirani remont aviona MiG-29 i An-26, koji }e se fi-nansirati sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana,sa nestrpqewem se o~ekuje, jer }e omogu}iti da na{i pilotikoliko-toliko odrè korak u obuci i trenaù kako bi sprem-ni do~ekali modernizaciju vazduhoplovstva.

Proces reorganizacije tog vida na{ih oruànih snagauspe{no se odvija. Novoformirana 204. avijacijska bazave} je organizovana po standardima Natoa, a iskustva kojasu na{i piloti doneli iz Ohaja i Avijana bi}e od velike ko-risti da se zapo~eto i zavr{i.

7/23/2019 030 Odbrana


6 15. novembar 2006.

AKTUELNO

U Domu garde na Top~ideru odrànje prijem za ambasadore i inostranevojne predstavnike akreditovane u na-

{oj zemqi na kome je ministar odbraneRepublike Srbije Zoran Stankovi}ukratko informisao strane diplomateo reformama koje se sprovode u siste-mu odbrane Srbije a kojima je, kako jeministar istakao, poziv za prijem uPartnerstvo za mir dao novi kvalitet.

“@elim i ovom prilikom da se za-hvalim svima vama koji ste li~no dopri-neli da rezultati na{eg rada budu pri-znati na me|unarodnom planu pozivomza prijem, {to predstavqa i definiti-van raskid sa dilemama oko evroatlant-ske budu}nosti Srbije”, rekao je mini-star Stankovi}.

On je dodao i da je menaxment Mi-nistarstva odbrane kao prioritete uradu postavio nastavqawe procesaevroatlantskih integracija, ubrzavawereformi u sistemu odbrane kao i po-pravqawe socijalne i materijalne situacije u Ministarstvu odbrane iVojsci Srbije.

“Reforma sistema odbrane mora biti dobro isplanirana, a wenouspe{no sprovo|ewe zavisi od implementacije, {to zahteva stru~an i kva-litetan kadar. Zbog toga moramo da na|emo mehanizme da motivi{emo iosposobimo qude koji ve} rade u sistemu odbrane da u svom poslu daju mak-

Zastupnik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-majorZdravko Pono{ boravio je 7. i 8. decembra u Gr~koj.

General Pono{ je tokom posete razgovarao sa gr~kim ministrom od-brane Evangelisom Meimarakisom, na~elnikom General{taba Gr~ke admi-

ralom Panagiotisom Hinofotisom i obi{ao Centar za obuku specijalnihjedinica gr~ke vojske.

Zastupnik na~elnika G[ VS general-major Zdravko Pono{ izjavio jepovodom posete da je razvijawe regionalne saradwe preko ja~awa bilate-ralnih i vojnih odnosa na{ prioritet.

– Ovo je prva poseta koju delegacija General{taba na ovom nivou ~i-ni bilo kojoj zemqi nakon {to smo u{li u Partnerstvo za mir, i to nijeslu~ajno – rekao je Pono{ u izjavi za Tanjug.

On je naveo da je Vojska Srbije i do sada imala razvijenu bilateral-nu saradwu na planu odbrane sa Gr~kom i izrazio uverewe ”da ima pro-stora da se ona jo{ vi{e unapredi, posebno posle na{eg ulaska u Part-nerstvo za mir”.

Generali Pono{ i Hinofotis potpisali su, 8. decembra, Plan bila-teralne vojne saradwe izme|u dve zemqe za 2007. godinu. Razgovarali su

o saradwi specijalnih jedinica dveju vojski, ali i o saradwi u oblasti te-lekomunikacija i mirovnih operacija.

E VR OATL AN TS KA B

R A Z M E N AB O G A T O GI S K U S T V A

SAOP[TEWE

P R I J E M Z A A M B A S A D O R E I I N

G E N E R A L P O N O [

GENERAL ZDRAVKO PONO[– NAÊLNIK GENERAL[TABAPredsednik Srbije Boris Tadi} vanredno je unapredio gen-

eral-majora Zdravka Pono{a u ~in general-potpukovnika ipostavio ga na mesto na~elnika General{taba Vojske Srbije,saop{teno je 12. decembra iz pres-slu`be predsednika Repub-like.

U saop{tewu je navedeno da je Tadi} na osnovu ustavnihovla{}ewa potpisao set ukaza kojima je vanredno unapre|en igeneral-major Miloje Mileti} u ~in general-potpukovnika ipostavqen na mesto zamenika na~elnika General{taba VojskeSrbije. Predsednik Srbije je unapredio pukovnika DraganaKatani}a u ~in general-majora i postavio ga na mesto koman-danta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

Na mesta na~elnika uprava General{taba, Tadi} jepostavio general-majora Petra Radoj~i}a (G-1 – Uprava zaqudske resurse), pukovnika Radeta \uri}a (G-2 – Uprava zaobave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska de-jstva), general-majora Dragana Kolunxiju (G-3 – Uprava za op-erativne poslove), pukovnika Qubomira Samarxi}a (G-4 – Up-rava za logistiku), pukovnika Boìdara Forcu (G-5 – Uprava zarazvoj), pukovnika Radivoja Vukobradovi}a (G-6 – Uprava zavezu i informatiku) i pukovnika Petra ]ornakova (G-7 – Upra-va za obuku).

Predsednik Srbije postavio je general-majora Qubi{uDikovi}a za na~elnika [taba Zdruène operativne komande,pukovnika Neboj{u \ukanovi}a za zamenika komandanta V iPVO, pukovnika Jovicu Dragani}a za na~elnika [taba V i

PVO, pukovnika Aleksandra @ivkovi}a za komandanta Opera-tivnih snaga, pukovnika \okicu Petrovi}a za komandanta Prvebrigade KoV, pukovnika Iliju Todorova za komandanta Speci-jalne brigade, pukovnika Mirka Vrani}a za komandanta 204.avijacijske baze i pukovnika Dragana Avri}a za komandantaCentralne logisti~ke baze.

Tadi} je potpisao ove ukaze u skladu sa utvr|enom di-namikom organizacionih promena u Vojsci Srbije do kraja2006. godine, kao i zbog rezultata u radu koje su navedeni ofi-ciri ostvarili u prethodnom periodu.

Predsednik Srbije potpisao je i ukaze o penzionisawu gen-eral-majora Qubisava Todorovi}a i general-majora PavlaGali}a po osnovu godina starosti. General-majori StanimirMatijevi} i Milo{ Mandi} penzionisani su po osnovu rasformi-rawa jedinice, dok je general-major Slobodan Tadi} pen-zionisan po osnovu ukidawaformacijskog mesta.

Predsednik Srbije pot-pisao je naredbu outvr|ivawuradnih i formacijskih mestagenerala u Ministarstvuodbrane i Vojsci Srbije i od-luku o znaku pripadnosti Vo-jsci Srbije i oznakama ~ino-va. Tadi} je potpisao odlukukojom se za Dan Vojske Srbijeodre|uje 15. februar i od-luku o organizaciji Vojske

Srbije.Novi znak Vojske Srbije

7/23/2019 030 Odbrana


7

DU ]NOS T S RB IJ EMINISTAR STANKOVI]

POSETIO TURSKUMinistar odbrane Zoran Stankovi}, sa saradnicima, bo-ravio je od 12. do 14. decembra u zvani~noj poseti Turskoj.

Tokom posete ministar Stankovi} sastao se sa ministromodbrane Vexdijem Gonulom i ministrom inostranih poslova Ab-dulahom Gilom. Teme razgovora bile su unapre|ewe bilateralnevojne saradwe Srbije i Turske, naro~ito vojnoekonomske i vojno-medicinske, aktuelna bezbednosna situacija u regionu, te {kolo-vawe i usavr{avawe oficira.

Delegacija Ministarstva odbrane posetila je Vojnomedi-cinsku akademiju i Podsekretarijat odbrambene industrije.

U delegaciji Ministarstva odbrane bili su i pomo}nici mi-nistra za politiku odbrane i materijalne resurse Sneàna Sa-marxi}-Markovi} i pukovnik Slobodan Markovi}, te komandantKopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.

SARADWA SAVELIKOM BRITANIJOMMinistar odbrane Zoran Stankovi} susreo se 8. decembra

sa novoimenovanim ambasadorom Ujediwenog Kraqevstva VelikeBritanije u Srbiji, Stivenom Vordsvortom.

Ministar Stankovi} obavestio je ambasadora Vordsvor-ta o aktivnostima Ministarstva odbrane i zahvalio za podr-{ku koju je Velika Britanija pruìla Srbiji u nastojawu da u|eu Partnerstvo za mir. On je, tako|e, naglasio da je saradwa uoblasti odbrane sa tom zemqom u vrhu prioriteta Ministar-stva odbrane.

Ambasador Vordsvort ocenio je da je prijem u Partnerstvoza mir veliki korak za Srbiju i rekao da se nada da }e se sarad-wa dve zemqe u budu}nosti intenzivirati.

U saradwi sa Velikom Britanijom trenutno se realizujuprogrami Prisma (zbriwavawe vi{ka vojnog kadra), PELT (u~eweengleskog jezika) i drugi. U okviru Foruma za pomo} zemqama ju-goisto~ne Evrope (SEEC), Velika Britanija je predsedavaju}a ze-mqa za Srbiju, a weni predstavnici aktivno u~estvuju u radu Gru-pe za reformu odbrane (DRG).

Dosada{wi ambasador Velike Britanije u Srbiji DejvidGauen na toj du`nosti proveo je tri godine.

JAÂWE REGIONALNESTABILNOSTIDràvni sekretar u Ministarstvu odbrane Zvonko Obra-

dovi} u~estvovao je na sastanku ministara odbrane Ameri~ko-ja- dranske poveqe , koji je odràn od 11. do 13. decembra u Tirani.

Ameri~ko-jadranska poveqa je bezbednosna inicijativa kojusu 2003. godine pokrenule Sjediwene Ameri~ke Dràve, Makedo-nija, Albanija i Hrvatska. Wen ciq je ja~awe regionalne stabil-nosti i ubrzawe evropskih i evroatlantskih integracionih pro-cesa. Na{a zemqa u ovoj organizaciji ima status posmatra~a.

Dràvni sekretar Obradovi} u~estvovao je i na skupu “Una-pre|ewe upravqawa sektorom bezbednosti kroz reformu ovog

sektora u zemqama zapadnog Balkana – uloga Evropske unije”, ko-ji je odràn u Zagrebu 7. i 8. decembra.

Organizatori skupa su @enevski centar za demokratskukontrolu oruànih snaga i Institut za me|unarodne odnose izZagreba, a u~esnici su zvani~nici ministarstava odbrane i ino-stranih poslova zemaqa jugoisto~ne Evrope i predstavnici vi{eevropskih organizacija i institucija.

S n i m i o

D .

B A

N D A

UKRATKO

T R A N E V O J N E P R E D S T A V N I K E

mum, kao i na~ine da privu~emo kvalitetne mlade qude da se opredele zani poziv”, zakqu~io je ministar odbrane.

Prijemu su prisustvovali i zastupnik na~elnika General{taba gene-al-major Zdravko Pono{, pomo}nik ministra za politiku odbrane Sne-na Samarxi}-Markovi}, a u ime Vojnodiplomatske asocijacije zahvaliokineski izaslanik odbrane stariji pukovnik Debao Vang.

S. SAVI]

P O S E T I G R ^ K O J

Planom je predvi|ena i priprema za u~e{}e u mirovnim operacijamanatno unapre|ewa oblasti u kojoj ve} postoji uspe{na saradwa – {ko-vawu pripadnika Vojske Srbije u gr~kim vojnim {kolama i akademijama.

Posle posete Centru za obuku gr~kih specijalnih jedinica, general Po-{ je izjavio da je to ”jedna od oblasti gde smo i do sada imali saradwu, ko-}emo poku{ati da unapre|ujemo i u budu}nosti. Mi imamo veliki potenci-

u oblasti specijalnih jedinica, Grci tako|e, i smatramo da tu imamo {tanau~imo jedni od drugih i da radimo zajedno”.

7/23/2019 030 Odbrana


15. decembar 2006.

I N

T E R V

J U

ASvet nam je priznaoda smo bili pioniriu rehabilitacionojrobotici. Posebno smoponosni na ~iwenicuda je u Politehni~kommuzeju u Moskvi, u okviru

stalne postavke, izloènna{ aktivni egzoskeletnisistem, i to kao jednood fundamentalnihtehni~kih dostignu}au drugoj polovini 20. veka.Izloèn je zajednosa prvim svemirskimsondama i modelima prvihsvemirskih raketa. To jevelika ~ast – isti~e zana{ magazin akademikVukobratovi}.

8

A K A D E M I K M I O M I R VUKOBRATOVI], PIONIR HUMANOIDNE ROBOTIKE

kademik Miomir Vukobratovi} je izvan stru~nih krugova nedovoqnopoznat na{oj javnosti. Wegov ~etrdesetpetogodi{wi rad prolazi ti-ho i bez pompe, a u svetu se, na pomen wegovog imena, japanski stru~-waci roboti~ari s po{tovawem klawaju, Rusi, Kinezi i Amerikanci,tako|e. Asocijacija ameri~ke robotske industrije mu je 1996, u godi-ni sankcija, uru~ila najvi{e svetsko priznawe u robotici – nagradu

Jozef Engelberger za primeweno istraìvawe i edukaciju. U propratnompismu napisano je da mole Boga da mu se u tim te{kim godinama ne slomeistraìva~ka krila. Takvu pa`wu je na{ akademik zasluìo, jer je rodona-~elnik svetske humanoidne robotike. Wegovo ime je, me|utim, cewenije usvetu nego u zemqi, a skromnost nau~ni~ka, zanesenost i originalnost,omogu}ili su mu da sre}u ne traì na strani ve} da ìvi i radi u svojojzemqi, a bude nau~nik sveta.

Wegovi konstruktorski po~eci vezani su za vojne programe. Kada jediplomirao na vazduhoplovnom odseku Ma{inskog fakulteta u Beogradu,zaposlio se u Vazduhoplovno-tehni~kom institutu u @arkovu kao samostal-ni konstruktor. U toj prvoj fazi istraìva~ko-razvojnog rada, Vukobrato-vi} je, rade}i na programima dinami~kih prora~una letelice, razvio me-todu za sra~unavawe kriti~ne brzine flatera (kriti~nih oscilacija) avi-ona. Ta metoda je primewena na prvom doma}em vojnom mlaznom avionu ga-leb. Kasnije je proverena i izuzetno dobro se poklopila sa merewimaaviona u letu. U toj oblasti je Vukobratovi} i doktorirao 1964. godine.

Prelaskom u Institut Mihajlo Pupin, u prvo vreme je nastavio daradi na vojnim programima. Bio je nosilac vi{egodi{weg stru~nog projek-

NA[E, A SVETSKO

7/23/2019 030 Odbrana


deluje na sistem, ali nema momentakoji negativno uti~e na dinami~kuravnoteù. Kada hodamo, mi nesvesnoodre|ujemo sve sile i sve momente ko-ji deluju na stopalo i trudimo se dasve momente (koji mogu da dovedu dona{eg pada) anuliramo u stopalu,odràvaju}i ga tako u dinami~koj rav-

noteì, a samim tim obezbe|ujemo se-be od pada. Tako je i kod humanoidnihrobota. Ako obezbedimo da se ta~ka nula momenta nalazi unutar oslona~-kog poligona u stopalu robota, tokomhoda }e ceo sistem biti dinami~kiuravnoteèn i ne}e biti pada.

Œ Zajedno sa kolegama realizo-vali ste aktivni egzoskelet i ostvarili prvi ve{ta~ki korak ~oveka. Tim pionirskim koraci-ma impresionirali ste nau~ne krugove {irom planete.

– Svet nam je priznao da smo bilipioniri u rehabilitacionoj robotici.Posebno smo ponosni na ~iwenicu daje u Politehni~kom muzeju u Moskvi, uokviru stalne postavke, izloèn na{aktivni egzoskeletni sistem, i to kaojedno od fundamentalnih tehni~kih do-stignu}a u drugoj polovini 20. veka.Izloèn je zajedno sa prvim svemir-skim sondama i modelima prvih sve-mirskih raketa. To je velika ~ast.

A sama ideja o humanoidnim ro-botima nastala je iz èqe da pomog-nemo hendikepiranim osobama, naro-~ito onima koji su nepokretni. Kadasam po~etkom 1965. godine pre{ao izvojnog vazduhoplovnog instituta u Pu-pin , kolege su ve} radile na stvara-wu mehanizma ve{ta~ke qudske {ake.Verovatno me je to inspirisalo darealizujemo robotizovane ekstremi-tete, koji delimi~no ili u potpunostimogu da nadoknade o{te}ene osnovnefunkcije qudskih ekstremiteta.

Prve, qudskom telu najprilago-dqivije modele aktivnog egzoskeleta,namewene paraplegi~arima, izradi-li smo u saradwi sa Draganom Hri-sti}em 1972. i 1974. godine. Moj timkonstruisao je kasnije i prvu na svetuortoti~ku ruku, u ~iju se funkcional-nost po~etkom osamdesetih godinauverila i Olivera Jandri}, tadapredsednik Udruèwa distrofi~araBeograda. Iako je od dvanaeste godi-ne bolovala od te{ke distrofije eks-tremiteta, brzo je nau~ila da koristi

egzoskeletnu ruku i, nakon nekoliko nedeqa ve`bi i privikava-wa, sa uspehom ju je koristila ne samo prilikom jela ili oba-vqawa osnovnih ìvotnih potreba ve} i da se na{minka.

Devedesetih godina uradili smo i egzoskeletnu nogu.

Œ Medicinska primena robotike u svetu je u zamahu. Da li

}e u budu}nosti ona jo{ vi{e olak{ati ìvot hendikepira-nih osoba?

9

ta – razvoj simulatora leta prvog do-ma}eg mlaznog aviona geleb , najve}egi najsloènijeg razvojnog projekta uPupinu , koji je ujedno bio i jedan odtada najuspe{nijih izvoznih aran-`mana.

Rad na poqu robotike zapo~eo je1967. godine kao rukovodilac Labo-

ratorije, a danas Centra za roboti-ku. I ubrzo je dosegao svetski vrh.

Œ Profesore Vukobratovi}u,pa`wu stru~ne javnosti skrenuli ste 1968. teorijskim radom, koji ste zapo~eli sa dr Davorom Ju-ri~i}em sa Ma{inskog fakulte-ta u Beogradu, a ~iji je rezultat poznat kao koncept ta~ka nula momenta. To vas je u~inilo pio-nirom svetske humanoidne robo-tike, a beogradsku {kolu robo-tike institucijom poznatom u svetskim nau~nim krugovima. Na osnovu tog metoda stvorena je osnova za realizaciju ve{ta~kog hoda. Kasnije je to iskori{}eno u izradi japanskih i drugih robo-ta te vrste u svetu. Pojasnite taj metod?

– To je prirodan koncept, bazi-ran na osnovnim zakonima fizike imehanike. Iako toga nije svestan,~ovek dok hoda taj princip primewu-je de fakto . Da je to tako pokazujeprimer koji smo svi mi u ìvotu ne-kada imali. Ako dugo sedimo, pogo-tovu ako smo u nekom neprirodnompoloàju, tako da recimo, jednu nogunagwe~imo i do|e do smawenog do-toka krvi u nozi, ta noga }e postatineosetqiva na spoqa{we nadraà-je. Ovo je poznato u narodu kao sta-we obamrlosti ili utrnulosti noge.Noga je i tada pokretna, ali je mi neose}amo, ta~nije, trenutno su bloki-rana na{a ~ula na toj nozi (~ulo do-dira, pritiska, bola, temperature...). Ako poku{amo da hodamo u tomstawu, vide}emo da to nije mogu}e.Pa{}emo posle par koraka. Da bi-smo taj pad spre~ili moramo da sepridrìmo. Druga~ije re~eno, nismou stawu da odredimo spoqa{we si-le koje deluju na nogu i samim tim ni-smo u stawu da hodamo. Stoga nijemogu}e ostvariti povratnu spreguizme|u noge i centralnog nervnog si-stema. Gre{ke koje se generi{u u no-zi toliko se nakupe tokom tih neko-liko koraka da ne moèmo da odrìmo dinami~ku ravnoteùtokom hoda.

Ta~ka nula momenta (Zero Moment Point – ZMP) defini{e sekao ta~ka na podlozi u okviru oslona~kog poligona koji se for-mira kada stopalo ostvari kontakt sa podlogom, za koju vaì

uslov da je suma svih momenata koji deluju na sistem jednaka nuli.Preciznije re~eno, u toj ta~ki postoji samo sila kojom podloga

Akademik Vukobratovi} je ro|en 1931. godi-ne u Boto{u kod Zrewanina. Diplomirao je na va-zduhoplovnom odseku Ma{inskog fakulteta u Beo-gradu 1957, a na istom Fakultetu je doktorirao1964. Drugi doktorat odbranio je 1972. u Moskvi,na Centralnom institutu za ma{instvo Akademijenauka SSSR (danas Rusije). Postao je redovni~lan SANU 1994. godine, a izabran je i za ino-

stranog ~lana Akademije nauka SSSR (danas Rusi-je). Prvi je predsednik Jugoslovenske inèwerskeakademije i ~lan drugih me|unarodnih akademija.Ima po~asne diplome mnogobrojnih univerziteta.

Autor je i koautor 222 nau~na rada o robo-tici, objavqena u vode}im me|unarodnim ~osopi-sima. Tako|e je autor ili koautor oko 370 radovaizloènih na me|unarodnim konferencijama ikongresima. Objavio je 15 monografija na engle-skom, japanskom, ruskom, kineskom i srpskom jezi-ku. Redovni je i inostrani ~lan presti`nih ino-stranih nacionalnih i inèwerskih akademija,strukovnih udruèwa i ure|iva~kih odbora pre-sti`nih nau~nih ~asopisa. Profesor je po pozivu

na mnogim univerzitetima u zemqi i inostranstvu.Nosilac je velikog broja najvi{ih doma}ih i ino-stranih odlikovawa i priznawa. Osnovao je i ru-kovodio slavnu Beogradsku {kolu robotike i za-jedno sa svojim saradnicima zasnovao je sve is-traìva~ke segmente te nau~ne discipline.

7/23/2019 030 Odbrana


– Primena robotike u medicini nije ograni~ena samona rehabilitacione sisteme, iako su to prirodni po~eci.Naravno da moèmo o~ekivati sve {iru primenu robotikeradi olak{avawa ìvota hendikepiranih osoba. Mogu}e jeda u budu}nosti te osobe, zahvaquju}i robotici, budu ravno-pravne i nesputane u svakodnevnom ìvotu. Me|utim, tu nijekraj. Medicina je {iroka nau~na oblast i primena robotikeu woj je veliki izazov. Po~ev{i od robota u hirurgiji, koji idanas obavqaju lak{e hirur{ke zahvate, pa do mikrorobota,koji }e u budu}nosti krstariti na{im organizmom, a da toganismo svesni, i neprimetno popra-vqati uo~ena o{te}ewa u wemu.

Œ U va{oj laboratoriji svoje-vremeno je ostvaren jo{ jedan poduhvat – realizovan je prvi jugoslovenski industrijski ro-

bot ( UMS1 ).– Prvi jugoslovenski industrij-

ski robot – UMS1 i wegov upra-vqa~ki sistem sa softverom zaupravqawe projektovali smo1977–1978. godine. Imao je oblikqudske ruke, a igrom slu~aja bio jeto prvi industrijski robot ~ove~i-jeg obli~ja. Usledili su i drugi mo-deli – UMS2 (1980), UMS3 (1981),UMS4 (1983) i UMS8 (1985). Najdu-è se odrào UMS3, koji je posta-vqen u Slobodi a~ak, a uni{ten je1999. godine tokom bombardovawa

Natoa. Napravqene su i dve verzi-je veoma uspe{nog robota za eduka-ciju, sa odgovaraju}im softverom,ali im je cena bila previsoka da bise proizvodili.

Œ Postoji li danas interak-tivna veza nauke i privrede?

– Naàlost, trenutna dru{tve-no-ekonomska situacija u na{oj ze-mqi je te{ka. Svedoci smo zamrlo-sti industrijskih giganata, pogotovuu oblasti ma{inske industrije. Sa-da{wi industrijski sistemi te{ko

mogu da obezbede sredstva za ino-vacije i primenu nau~nih dostignu-}a. Ne moèmo ni o~ekivati zna~aj-nije u~e{}e industrije u oblastiprimene nau~nih dostignu}a dok setranzicioni period ne zavr{i idok svojinski i drugi problemi, ko-ji tako|e optere}uju na{u privredu,ne budu razre{eni.

Œ Da li moramo da budemo bo-gati da bismo mogli da prime-nimo istraìvawa u roboti-ci?

– Novac nije presudan, ali jeneophodan. Mi, naàlost, ne moè-

mo da se merimo sa bogatim zapadnim zemqama, pogotovo poulagawu u nauku. Me|utim, ne smemo do}i ni u situaciju daprakti~no zamre ulagawe u nauku. To bi bilo fatalno po na-ciju. Godinama se zalaèm za ve}e ulagawe, ali u vredne na-u~ne projekte. Dràva mora da utvrdi stvarne nau~ne poten-cijale i da maksimalno podrì takve projekte i najboqe qu-de u nauci. Samo ako vrednujemo rezultate i ako nagra|uje-mo qude prema postignutom moèmo sa~uvati nauku. Sada-

{wi kriterijumi su neodgovaraju}i, a ulagawe u nauku i na-u~ne poslenike je nedovoqno. Zato dolazi do neprekidnogodliva kadra. To moramo spre~iti ako kao nacija èlimonapred.

Œ Ceweni ste i na Istoku i Zapadu. Postoji li u robo-tici, kao nau~noj disciplini, razlike u ta dva nekad po- deqena dela sveta?

– Ne moèmo govoriti o razli-ci izme|u Istoka i Zapada u oblastinauke. Uostalom, polako bledi i po-liti~ka podela na Istok i Zapad.Nau~nici takvu vrstu podele nemajuve} dugi niz godina. îwenica je sa-mo da Istok ekonomski nije u mogu}-nosti da ulaè u nau~ne projekte usrazmeri sa ekonomski razvijenijimzemqama Zapada. Zato nam se ~inida Istok ima mawe rezultata od Za-pada. Me|utim, to moè i da zavara.Pogledajmo primer Kine. Sve ve}ibroj kvalitetnih nau~nih radova irezultata dolazi iz te zemqe koja jene samo u ekonomskoj, ve} i u nau~noji tehnolo{koj ekspanziji.

Œ Koji problemi danas mu~e konstruktore humanoidnih ro-bota?

– Trenutno je aktuelno pitawe ka-ko da se sa {to mawim brojem aktiv-nih stepeni slobode (motora) ostvari{to prirodniji hod sli~an qudskom.Za kompletnu manipulacionu pokre-tqivost ~oveka ”odgovorno” je vi{eod 600 mi{i}a, {to je u mehani~komsmislu oko 300 stepeni slobode kre-tawa. To zna~i da bi se robot, ekvi-valentan ~ovekovim mogu}nostima,pokretao pomo}u 300 motora, jer sva-ki stepen slobode traì svoje aktivnepokreta~e. Rad dva suprotstavqenami{i}a ekvivalentan je jednom aktiv-

nom stepenu slobode. Do pre nekoli-ko godina bilo je nezamislivo preva-zi}i 30 aktivnih stepeni slobode. Da-nas smo, teorijski, ograni~eni ~ak navi{e od 100 stepeni slobode, ali na-u~nici }e, verovatno, u narednih20–30 godina, klasi~ne elektromoto-re zameniti novom generacijom po-kreta~a, tzv. ve{ta~kim mi{i}nimvlaknima. Roboti }e tada imati sko-ro sva svojstva ~oveka.

Œ Moè li se napraviti ure-|aj koji }e donositi odluke,procewivati situaciju, pa ~ak i ose}ati?

INTERVJU

15. decembar 2006.10

REKLI SU

U kwizi koja je objavqena povodom 70. ro|en-dana na{eg poznatog akademika data su mi{qewa160 svetskih stru~waka o wegovom radu. Isti~emosamo re~i dvojice. Profesor Iciro Kato, otac ja-

panske robotike, Univerzitet Vaseda, Tokio, kaè:Po~etni radovi profesora Vukobratovi}a, tvor-ca dinamike antropomorfnih (humanoidnih) meha-nizama i dinami~kog upravqawa dvono`nim robo-tima presudno su uticali i na razvoj robotike u Japanu, sedamdesetih godina.

A prof. dr Jo{ihiko Nakamura, UniverzitetTokio, isti~e: Prvo putovawe profesora Vukobra-tovi}a u Japan po pozivu japanskog ministra za na-uku realizovano je sedamdesetih godina. Tom pri-likom je po pozivu odrào nekoliko predavawa u vode}im institutima i univerzitetima Japana. Ta- da sam shvatio da je akademsko istra ivawe u ro-botici, u Japanu, postalo aktivno od te posete prof. Vukobratovi}a. Stoga mogu re}i da je prof.Vukobratovi} posejao seme istraìvawa u domenu robotike u Japanu.

7/23/2019 030 Odbrana


– To }e se nesumwivo dogoditi.Rezultata ve} ima. U prilog tomeide i najava Japanskog udruèwa zarobotiku da }e slede}a generacijarobota, do 2010. godine biti oblo-èna, na primer, silikonskom ko-òm, koja }e primati nadraàjeba{ kao i qudska. To su tzv. komuni-

kacioni roboti, koji poseduju ose-}aj dodira, bola, promene spoqa-{we temperature i drugih uslovaìvotne sredine. Jedan prototip,nazvan ”Ripli”, prepoznaje skorosvaku izgovorenu re~, a na posta-vqeno pitawe odgovara pomo}usintetizovanog glasa.

Ciq humanoidne robotike je-ste da roboti ”ìve” sa qudima, daprepoznaju okolinu, u kojoj se nala-ze i da izvr{e zadatu naredbu. Teo-rijski je mogu}e da poseduju svoju”ve{ta~ku” inteligenciju, me|utim,

sposobnost da ve{ta~ku inteligen-ciju razvije – ima samo ~ovek, zasa-da jedino misaono bi}e na planeti.Pro}i }e dosta vremena dok robotne dobije tu ~ovekoliku crtu, odno-sno da ”razume” i emotivno reagujena svaku vlasnikovu ”primedbu”,”pohvalu” ili ”kritiku”. Ipak, ~inimi se da nismo tako daleko od vre-mena kada }e personalni robotiobavqati poslove isto tako dobrokao danas jedna negovateqica, so-barica, radnik ili vojnik.

Nedavno je japanska kompanija

”Soni” lansirala robot pod nazi-vom ”Kjurio”, koga odlikuje velikapokretqivost – tr~i, ska~e, ple{e,peva, vozi rolere, igra golf i bej-zbol. Tokijski aerodrom ve} pose-duje ”Pajpera”, robota prevodio-ca, koji prepoznaje 50.000 japan-skih i oko 25.000 engleskih re~i.Sve to navodi me da verujem da }ese 2050. godine u Koreji odigrative} ranije zakazana fudbalskautakmica izme|u ekipe sastavqeneod profesionalnih fudbalera iekipe sastavqene od fudbalera

robota, pod uslovom da se ostvarizacrtani tehnolo{ki napredak,posebno u oblasti razvoja novihgeneracija pokreta~a, tzv. ve{ta~-kih mi{i}a. Razvoj robotike pratinapredak tehnologije.

Œ Imate li naslednike? Zani-maju li se mladi za robotiku?

– Postoji interesovawe mla-dih, ali ne mogu re}i da je roboti-ka toliko aktuelna me|u studenti-ma kao {to su, recimo, ekonomskei menaxerske oblasti. A kada jere~ o naslednicima, ima ih, ali nedovoqno i, ne u Pupinu .

Œ Poznati smo po ”izvozu” zna-wa u svet. Dosta je stru~waka napustilo i i va{ Institut.

– Ekonomski faktor ni nas ni-je zaobi{ao. Veliki broj stru~wa-ka iz na{e laboratorije oti{ao jeu svet i velika ve}ina tamo, naà-lost, ne radi u oblasti robotike.

Tako je to u ìvotu. Na{a zemqa ne-dovoqno ulaè u nauku. Uz to, mla-di ve} godinama odlaze trbuhom zakruhom u inostranstvo, pa imamo isve mawe stru~waka. Desetogodi-{we iskqu~ewe iz svetskih tokova,ratovi, te{ka materijalna situaci-ja, ali i nemarnost dràve premastru~nom kadru, u~inili su da ve}i-na na{ih nau~nika, trenutno zapo-slenih na renomiranim svetskimuniverzitetima, institutima i la-boratorijama, bude iskqu~ena iznau~nih tokova u svojoj zemqi. Re-

zultat jednog projekta u Srbiji, zbognedostatka finansijskih sredstava,stoti je deo onoga {to drugi mogu dapruè. Nadam se da }e dràva shva-titi da bez stru~waka nema opstan-ka, a politi~ari da bez nauke nemabudu}nosti.

Œ Robotika je za mnoge od nas nau~na disciplina budu}nosti.Vi ste, me|utim, svoje najzna~aj-nije istraìva~ke radove uradili sredinom pro{log veka. Da li to zna~i da smo mi ve} tada stvarali budu}nost?

– Iako zvu~i nestvarno, upravoje tako. Toga ni mi nismo bili sve-sni. Me|utim, danas nama je, sa ovevremenske distance, jasno, a to nami svet priznaje, da smo bili pioni-ri u oblasti humanoidne robotikei aktivnih egzoskeletnih sistema.Ove grane upravo sada doìvqava-ju ekspanziju i u budu}nosti moè-mo o~ekivati daqi napredak u tojoblasti istraìvawa, za~etogupravo kod nas pre 35–40 godina.

Œ Gospodine Vukobratovi}u,

me|u najcitiranijim ste eksper-tima u svetu iz oblasti roboti-ke i jedan ste od 500 Srba koji su obeleìli 20. vek. Ove godine vam je i Svetski kongres automatike i robotike dodelio nagradu za ìvotno delo. Da li ste sre}an ~ovek?

– Bi}u sre}an ako se robotikabude i daqe razvijala, a posebnoako budemo aktivni i u ovim te{kimvremenima. Voleo bih da se kao i dosada svuda ~uje na{a, srpska re~.

Mira [VEDI]Snimio Darimir BANDA

11

R ZNOVRSN PRIMEN

Danas se vi{e od milion robota upotrebqa-va pri pronalaèwu potonulih brodova, uklawa-wu radioaktivnog otpada, istraìvawu vulkana, ukosmi~kim istraìvawima, ali i za obavqawesvakodnevnih ku}nih poslova. Koriste se i za ne-govawe bolesnika, podu~avawe i prevo|ewe spi-sa. Roboti su zamenili i profesionalne vojnike uvisokorizi~nim ratnim okolnostima – postavqajuili demontiraju mine, snimaju teren, planiraju

borbenu taktiku, usmeravaju projektile...

ISTORIJ T ROBOTIKEPrve skice mehani~kih ekstremiteta uradio

je Leonardo da Vin~i krajem 15. veka. Potom je,1738. godine, Zak de Vukanson napravio androidakoji je svirao flautu. Daqinski upravqani brod,prete~u mnogih dana{wih robotizovanih ure|ajasa daqinskim upravqawem, konstruisao je NikolaTesla 1898. godine. Vestinghausovo remek-delo, hu-manoidni robot ”Elektra”, prikazan je 1939. go-dine na svetskoj izlo`bi. Ra~unari Z3 iz 1942. iENIAC iz 1946. godine omogu}ili su nagli prodornovih tehnologija, koji }e kasnije ubrzati realiza-ciju projekta ”Apolo” i Nasin let na Mesec. Dvegodine potom prikazan je na Bristolskom univer-zitetu prototip elektronskog autonomnog robotaprof. Greja Valtera. Mehanizam robotske ruke na-pravio je 1954. godine ameri~ki pronalaza~ Ge-orge Devol. Prvi manipulacioni robot ”Unimate”konstruisao je 1961. godine Joseph F. Engelberger .

Ekspanzija te nau~ne discipline po~iwe1996. godine, kada je {iroj javnosti predstavqenjapanski model ”Honda-P2”, a posle i wegova sa-vr{ena verzija ”Asimo”. Ta~ka nula momenta (ZMP)prvi je put primewena na Univerzitetu Vaseda uJapanu, na robotu tipa WLI2-RD, a ”ZMP Incorpora-tion” ime je jedne od najpoznatijih japanskih kompa-

nija za proizvodwu humanoidnih robota.

Profesor sa asistentima Svemirom Popovi}em i mr Milo{em Jovanovi}em pored robota ROBED 03

7/23/2019 030 Odbrana


DOGA\AJI

DELEGACIJA UDRU@EWA VOJNIHBESKU]NIKA KOD MINISTRA ODBRANE

OTVOREN CENTAR ZA ME\UNARODNOHUMANITARNO PRAVO

12

Ministar odbrane dr Zoran Stanko-vi} razgovarao je 6. decembra sa delegaci-jom Udruèwa vojnih besku}nika.

Govore}i o problemima aktivnih ipenzionisanih pripadnika Vojske koji nema-ju re{eno stambeno pitawe, predstavniciUdruèwa su posebno naglasili te{ko}ekoje imaju vojni penzioneri privremenosme{teni u kasarnama i vojnim hotelima.

Ministar Stankovi} je predstavnici-ma Udruèwa vojnih besku}nika predo~ioprogram stambenog zbriwavawa u Mini-

starstvu odbrane i Vojsci Srbije. Pri to-me, on se osvrnuo i na probleme pri pro-daji vojne imovine, {to direktno uti~e i naraspoloìvu sumu sredstava opredeqenihza stanogradwu i re{avawe ukupnih stam-benih problema vojnih lica.

Na Fakultetu politi~kih nauka u Beo-gradu otvoren je Centar za me|unarodno hu-manitarno pravo, kao prva akademska insti-tucija te vrste u regionu. Centar }e nastoja-ti da preko istraìva~ke, obrazovne, izda-va~ke i dokumentacione delatnosti postanereferentna ta~ka za pitawe me|unarodnoghumanitarnog prava u ovom delu sveta.

Me|unarodni komitet Crvenog krsta iCrveni krst Srbije podràvali su sve aka-demske inicijative kao deo svog mandata ~i-ji je ciq {irewe znawa iz te oblasti. Pre-ma re~ima gospodina Kristijana Brunera,

{efa regionalne delegacije Me|unarodnogkomiteta Crvenog krsta u Beogradu, ta or-

ganizacija je u svojim nastojawima da me|u-narodno humanitarno pravo u~ini pozna-tim i po{tovanim {irom sveta, u Fakulte-tu politi~kih nauka prona{ala je vrednoginstitucionalnog partnera.

Zna~aj koji se me|unarodnom humani-tarnom pravu pridaje u regionu dobio je po-tvrdu na otvarawu Centra i to prisustvompredstavnika diplomatskih i me|unarodnihorganizacija, ministarstava odbrane iprosvete, spoqnih i unutra{wih poslova,Suda za ratne zlo~ine, akademskih institu-cija Srbije i susednih zemaqa, predstavni-

ka sredstava javnog informisawa... B. K.

PREUZETI PREDMETIVRHOVNOGVOJNOG SUDAVrhovni sud Srbije preuzeo je 21. no-

vembra 2006. sve predmete upravnog spo-

ra po tu`bama podnetim Vrhovnom vojnomsudu do 31. decembra 2004. godine. Imaju-}i u vidu promene koje su posledica reor-ganizacije Vojske i odvajawa RepublikeCrne Gore i Republike Srbije, Upravnomodeqewu Vrhovnog suda Srbije pripalo jeu nadle`nost 2.217 predmeta biv{eg Vr-hovnog vojnog suda.

Budu}i da se ti predmeti nalaze uprethodnom postupku, u fazi zavo|ewa uupisnik i pribavqawa spisa, Vrhovni sudSrbije strankama {aqe obave{tewa o no-vom broju, pod kojim je tu`ba zavedena uovom sudu.

Zato poziva gra|ane koji su podneli

tu`bu biv{em Vrhovnom vojnom sudu da Vr-hovnom sudu Srbije (Beograd, Resavska 41)pismom dostave adresu i raniji broj tu-`be, kako bi bili obave{teni o novombroju pod kojim je wihova tu`ba zavedena uVrhovnom sudu Srbije i da bi im kasnijesud blagovremeno, na nazna~enu adresu,dostavio i sudsku odluku.

Vrhovni sud Srbije je 7. decembraove godine preuzeo i oko 2.105 nere{e-nih predmeta upravnog spora po tu`bamapodnetim biv{em Sudu Srbije i Crne Go-re. Pozivamo i gra|ane koji su tom suduranije podneli tu`bu da Vrhovnom suduSrbije dostave blagovremeno svoje po-datke.

SLU@EWEVOJNOG ROKAU CIVILNOJ SLU@BIPotpukovnik Branko Babi}, na~elnik

Odeqewa za vojnu obavezu u komandi Voj-nog okruga Novi Sad, odbranio je 28. no-vembra doktorsku disertaciju na temu Slu-èwe vojnog roka u civilnoj slu`bi i wen uticaj na sistem odbrane, na Fakultetu

bezbednosti Univerziteta u Beogradu.U disertaciji potpukovnik Babi} je

teì{no analizirao obuku vojnika kojisluè vojni rok u civilnoj slu`bi, a kojase izvodi prema Planu i programu obu~a-vawa vojnika za odbranu zemqe u nadle-`nosti Uprave za odbranu Republike Sr-bije. On predlaè novi model obu~avawaprema kome bi vojnici na civilnom sluè-wu vojnog roka bili potpuno osposobqeniza za{titu i spasavawe stanovni{tva imaterijalnih i kulturnih dobara u slu~aje-vima nevojnih bezbednosnih izazova, rizi-ka i pretwi, {to po mi{qewu dr Babi}a,

sada nije slu~aj. B. M. P.

15. decembar 2006.

Saop{tewe Vrhovnog suda Srbije

7/23/2019 030 Odbrana


P E R

S P E R

SIGURNA KU]APi{eQubodragSTOJADINOVI]

E

P

O~igledno je da

“pravo na stan“

vi{e nije u opisu

elementarnih

qudskih prava,

nego samo

mogu}nost kojaproizilazi

iz prava na rad.

Dakle, ispada

ovako: ko moè

kupi}e, ko ne moè

trudi}e se da moè.

To je taj surovi

zakon trì{ta.

Nikome, pa niu Vojsci ni{ta

“ne sleduje“.

Pripada ti samo

ono {to kupi{

i plati{.

Ucentru Beograda, onomad su se sabrali qudikojima su ugroèna prava. I to ona zbog ~ega~ovek i nosi to ~asno ime, i koji se, kao takav,

popeo na sam vrh evolucije. I namerava da tamoostane, na vjeki vjekov!

Dakle, ovde se zbori o osnovnim qudskim pra-vima, koja i ne moraju biti zadata konvencijama iparagrafima. Nego se, naprosto, razumeju kao ne-{to {to se ne sme dovoditi u sumwu: pravo na ì-

vot (dostojan ~oveka, ako se tako moè re}i), narad, pa na jednakost pred zakonom i za{titu od sva-kog oblika (rasne, polne, starosne, zdravstvene)diskriminacije.

No, izgleda da je prava ~oveka lak{e progla-siti, nego ih ~uvati. ûdan je svet, on }e radije po-{tovati pravo ja~ega, jer se to nekako mora, a iprirodno je, ~ak i u ìvotiwskom kraqevstvu. Naj-ja~i }e uzeti sve {to èle, ostali ono {to im pri-pada. Zar nekako nije isto i kod mudrog homo sapi-ensa? Da nije, ne bi bilo ni protesta na trgovima.

Tako smo, na tom tu`nom skupu uskra}enih qu-di, videli i vojne besku}nike. Sa wima je razgova-rao predsednik Tadi}. Pri{ao, pozdravio se, ne-kima pruìo ruku. Vidi se da ~ovek brine za qudebez doma. Ali, osim saose}awa, ni{ta tamo nijemogao da obe}a. Nije ni predsednik svemo}an.

sad, pitawe je ho}e li vojni besku}nici uspe-ti da se ispnu na vrh piramide obespravqe-nih? Mada bi to ve} nekako moralo da se do-

godi. U posledwih petnaestak godina neki od wihpreìveli su pravi pakao, a danas se jo{ nalaze usvojevrsnom getu. Nemaju patos pod nogama ni krovnad glavom. Nekako bi i stigli da iza sebe ostaveuàsnu pro{lost, kad bi pred wima bilo bar malonade.

Niko ne bi smeo da ih ostavi bez izgleda, aliu ~itavoj tranzicionoj halabuci, ti qudi su postalisamo povremeni junaci margine. O wima se jedva

ne{to ~uje, jer je wihov glas nadja~an “va`nijim te-mama“. Izgleda da su svi najve}i vojni i politi~kiporazi pali samo na wihova ple}a.

I kona~no smo stigli pred zid. Presko~iti sene moè, a daqe kretawe je jo{ teè. Dràva jo{nema pravi odgovor, vojska poku{ava da na|e izlaziz neprijatnog finansijskog tesnaca.

O~igledno je da “pravo na stan“ vi{e nije uopisu elementarnih qudskih prava, nego samo mo-gu}nost koja proizilazi iz prava na rad. Dakle, is-pada ovako: ko moè kupi}e, ko ne moè trudi}e seda moè. To je taj surovi zakon trì{ta. Nikome,pa ni u Vojsci ni{ta “ne sleduje“. Pripada ti samoono {to kupi{ i plati{.

Za nesre}ne qude koji ìve kao da smo u 1946,to jest u ambijentu “Zajedni~kog stana“ Gute Dobri~a-

nina, dockan je da se traì izlaz kroz trì{nu eko-nomiju. Pre svega zato {to je veliki broj wih davnoprema{io “kreditne godine“. I za wih je re{ewe upravu na otkup ne~ega {to su davno ve} platili.

Mo`da bi vojska (zajedno sa dràvom i pono-snim sponzorima vojnih besku}nika) morala ve} daima efikasan operativni program re{avawa te dra-me. U dinamici pristizawa novih qudi bez stana, po-stoje mehanizmi za wihovo zbriwavawe: pre svega u

subvenicijama za povoqne dugoro~ne kredite.Ali, za one koji su davno u penziji, ili joj sebliè, a nekako ìvotare u hodnicima i kasarn-skim sobama, mora se traìti neposredno re{e-we. Ina~e, ako se ono na|e kasnije nego {to treba,ne}e biti ni za koga.

re nekoliko meseci, na ovom mestu bilo jeslova o objektu pod poeti~nim nazivom “Cve-}ara-2“ Izgleda da taj rebus jo{ nije re{en,

jer su neki zaslu`ni vojni gra|ani spe~alili i posedamdesetak metara kvadratnih, iznad dva ara ko-ji im, je l’ te, “sleduje“.

Piscu ovih redova su se javqali quti useqe-nici u te ogromne apartmane, jer su navodno “bilineopravdano prozvani“ kao “osvaja~i mu{katle“,georgina, zumbula dragoqup~eta i drugog cve}a. Tuvrstu cvetnih paralela nisu oprostili, zbog navod-nog “jakog cinizma“ autora, to jest moje malenkosti.

Dobro, moram da priznam da se nisam prete-rano pretrgao zbog toga, mada su me|u tim sre}ni-cima i neki moji biv{i prijateqi. Jedan od wih seàlio na “lo{ poloàj podruma“ u odnosu na drugestanare, mada podrum~i} ima cirka 53 kvadrata.

E sad, da se razumemo. Ovo nije predloàk zauravnilovku. Taman posla, da je tako, ponovo bi sesvi vratili u kasarnu, ili u kolhoz. Re~ je o ne~emsasvim drugom. “Cve}ara-2“ je samo stotinak meta-ra udaqena od “bawi~kog logora“, kako besku}niciponekad krste svoja kasarnska prebivali{ta. I

sad, kako bi to rekao profesor Mi{a \uri}, “ni-su u pitawu diple, nego etika!“

Dakle, ovde nije re~ o kvadratima, ve} o ose-}awu mere. Htelo se re}i da zaslu`ne vojskovo|e,koje ve} u~ini{e to {to jesu, nisu morale ba{ takopomno da se grabe oko stan~ina. Moglo je mawe iskromnije, jer je ve}ina wih, pouzdano znam, ve}imala velike stanove. A onda bi bilo bar pedese-tak stan~i}a za nesre}ne kom{ije sa Bawice.

Postoji li qudsko pravo da se grabi? Ili jeto samo zakon ja~eg, brèg i bezobzirnijeg?

Takve ne videsmo na onom trgu me|u invalidi-ma i homlesima. Mo`da nisu nosili transparente,mo`da su straàrili oko svojih apartmana u cve-

}u, pla{e}i se qute vojne sirotiwe.Autor je komentator lista ”Politika“

13

7/23/2019 030 Odbrana


AKTUELNO

15. decembar 2006.

Preformirawem

Gardijske brigade

u Gardu, Vojska Srbije

dobila je izuzetnu

jedinicu, koju }e,

zajedno sa vra}enim

protivteroristi~kim

odredom “Kobre”,

u bliskoj budu}nosti,

u potpunosti sa~iwavati

profesionalni vojnici

14

SSRPSKA GARDA

ve~anost povodom preformirawa Gardijske brigade u Gardu Vojske Srbije otvo-rio je general-major Qubi{a Dikovi}, posledweg dana novembra, na SvetogGrigorija ûdotvorca.Sve~anosti u Kasarni “Dediwe” prisustvovali su predsednik Republike SrbijeBoris Tadi}, ministar odbrane Zoran Stankovi}, zastupnik na~elnika General-

{taba Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, pomo}nik komandanta Nacio-nalne garde Ohaja za kopnenu vojsku brigadni general Metju Kembi~, akreditovanistrani vojni predstavnici u na{oj zemqi i brojni gosti.

Posle intonirawa dràvne himne i pro~itane odluke o preformirawu Gardij-

ske brigade u Gardu VS, koju je potpisao ministar odbrane Zoran Stankovi}, skupu seobratio zastupnik na~elnika G[ VS general-major Zdravko Pono{.

VOJNI^KA I QUDSKA ELITA

– Garda nastavqa tradiciju ranijih gardijskih jedinica u Srbiji. Kao jedinicaona je formirana sredinom 19. veka i ima dugu tradiciju. Ona se mewala od eska-drona, puka, preko brigade, divizije i korpusa, sve do ranga jedinice armijskeoblasti. Za sve to vreme sluìti u Gardi bila je posebna ~ast. Dosada{wa Gardij-ska brigada formirana je pre vi{e od 50 godina. Visokim profesionalizmom, to-kom svih ovih godina, ona je gradila i svoj i ugled vojske kojoj je pripadala, zahva-quju}i oficirima, podoficirima, vojnicima i civilima koji su bili u wenom sa-stavu – rekao je general Pono{ i posebno se obratio stroju Garde:

– Poveravam vam da sluìte sa ~a{}u i integritetom, kao i va{i prethodni-ci. ^lanstvo u Programu Partnerstvo za mir stavqa pred sve nas nove izazove i

zadatke. Imate obavezu i ~ast da nastavite slavnu tradiciju va{e jedinice. Sigu-ran sam da }ete i ubudu}e, kao i dosad, profesionalno obavqati poverene vam

NOVA

ELITNA JEDINICANA[E VOJSKE

7/23/2019 030 Odbrana


zadatke i dostojanstveno predstavqati Vojsku Srbiju. Uostalom,i za oficire i za vojnike, biti u Gardi oduvek je zna~ilo bitiizabran. Neka tako bude i daqe.

Potom je saop{tena odluka predsednika Republike Srbijeo dodeli vojne zastave Gardi VS. Komandantu Garde pukovnikumr Goranu Radovanovi}u vojnu zastavu predao je predsednik Bo-ris Tadi}. Tom prilikom pukovnik Radovanovi} je rekao:

– Od Kara|or|evih be}ara do Milo{evih kadeta, Garda je u

Srbiji uvek predstavqala vojni~ku i qudsku elitu. Mi, pripadni-ci Garde Vojske Srbije, danas sa ponosom preuzimamo ovu zasta-vu, sa èqom da je hrabro i ~asno nosimo na evropskom putu na-{e otaxbine. Isto tako, spremni smo da sa wom u stroju branimoSrbiju od svih izazova i pretwi. Srbija zato moè uvek da ra~u-na na gardijsku ~ast, hrabrost, po`rtvovanost i odanost.

Usledio je po~asni pozdrav celog stroja novoj zastavi i, uzzvuke “Mar{a na Drinu”, po~asna paqba.

Obra}aju}i se sve~anom stroju, visokim vojnim zvanicama igostima, predsednik Republike Boris Tadi} je rekao:

– Danas formiramo Gardu srpske vojske, dan po{to je Srbi-ja primqena u Partnerstvo za mir, {to je i najva`niji spoqnopo-liti~ki doga|aj u ovoj godini za na{u zemqu. Kao {to je Garda iz-raz srpske tradicije, tako je i savezni{tvo ne{to {to je u wenojosnovi. Srbija je, prakti~no od ju~e, ~lanica Programa Part-nerstvo za mir. Ponovo smo na putu me|unarodne reafirmacijena{e vojske, sada u novim bezbednosnim okvirima. U smislu od-brambenih integracija, prijem u Partnerstvo je kruna na{ih, pai mojih li~nih napora, od marta 2003. godine. Uspeli smo da naspoqnopoliti~kom planu postanemo relevantni sagovornici i dana{u vojsku prepoznaju kao jedan od delova dru{tva koji sadapredwa~i u reformama i prihvatawu me|unarodnih standarda.Imaju}i u vidu veliko vojni~ko iskustvo i kvalitet qudskog poten-cijala, siguran sam da mi prevazilazimo mnoge od ~lanica ovogbezbednosnog programa, ~ak i po dometima ostvarene civilnekontrole. Ali ulazak u Partnerstvo nam je bilo potrebno da bi-smo ponovo stekli saveznike. Mi smo se opredelili za kolektiv-ni sistem bezbednosti, kao i sve druge evropske zemqe. U me|u-vremenu, Srbija je u{la i u program dràvnog partnerstva sa

ameri~kom saveznom dràvom Ohajo. Sa nama je danas i zamenikkomandanta Nacionalne garde Ohaja general Metju Kembi~. Kroz

ovu saradwu, koja svakim danom postaje sve intenzivnija, pokazu-jemo da ~lanstvo u Partnerstvu za mir, kao i u dràvnom part-nerstvom sa Ohajom, ~ine va`nu osnovu na{ih bezbednosnih in-tegracija. Prijem u Partnerstvo je politi~ka verifikacija na-{ih napora da se intenzivno pribliìmo me|unarodnim inte-gracijama.

KRAJ NA[E IZOLACIJE

– Partnerstvo ne zna~i nikakva posebna izdvajawa nitiuslovqavawa – naglasio je predsednik Tadi}. – Partnerstvo jemogu}nost za daqu reformu, za u~ewe, za obrazovawe na{eg voj-nog kadra u inostranstvu i dolazak stranih pitomaca kod nas,

lak{e prihvatawe me|unarodnih standarda i razmenu potrebnihznawa. Kona~no, ono }e biti osnov za upore|ewe i takmi~ewena{e sa drugim vojskama. Partnerstvo ne zna~i samo dobit u me-|unarodnim odbrambenim odnosima. To je i signal da je na{a dr-àva iz dana u dan stabilnija i u ekonomskom smislu. Nema eko-nomskih reformi bez stabilne bezbednosti. I to vaì i za Sr-biju i za region. Ne treba se zavaravati, kapital ne ide u bez-bednosno nesigurne prostore. Svaki potencijalni investitor una{u zemqu, pre svega, pita za bezbednost svog kapitala. ^lan-stvo u Partnerstvu jeste pouzdana garancija za sve budu}e o~eki-vane strane investicije {to je direktno u funkciji otvarawa no-vih radnih mesta, novih poslovnih kontakata, ukratko, boqeg ì-vota u Srbiji.

Predsednik Tadi} je zatim rekao da “prijem u Partnerstvo

kona~no za nas zna~i i kraj bezbednosne izolacije i izrazio naduda }e se, na ovaj na~in, ubrzati i na{e ekonomske integracije”.

SASTAV GARDE

Prema odluci ministra odbrane Zorana Stankovi}a,Garda Vojske Srbije sastoji se od komande, komadnog voda ivoda za specijalne tehnike i veze, voda veze, po~asnog bata-qona, 25. bataqona vojne policije, bataqona vojne policijeza obezbe|ewe specijalne namene “Kobre” i bataqona logi-sti~ke podr{ke.

Pukovnik mr Goran Radovanovi}na ~elu gardijskih e{elona

7/23/2019 030 Odbrana


– ^lanstvo u PzM je nuàn uslov bez koga sene moè u}i u Evropsku uniju. Na kraju, niko ne tra-ba da pomisli da smo sa ovim prijemom re{iliproblem saradwe sa Ha{kim tribunalom, {to je ibio dugogodi{wi razlog na{e izolacije. Taj pro-blem Srbija mora da okon~a i svi optuèni za rat-ne zlo~ine moraju da se na|u u Ha{kom tribunalu.Uostalom, to je i obaveza koja proisti~e iz zakonadràve Srbije. Formirawe Garde srpske vojske jejo{ jedan od va`nih koraka u reformskom preo-blikovawu Vojske prema doktrinarnim dokumenti-ma koji predvi|aju reformu do 2010. godine. Gar-da u srpskoj vojnoj tradiciji ima dugu istoriju. Onaje bila prva staja}a vojna jedinica moderne srp-ske dràve. Nastala na \ur|evdan 1830. godine,odlukom kwaza Milo{a Obrenovi}a, ona je ispi-sala dvovekovnu istoriju srpske vojni~ke ~asti. Utradiciji moderne srpske vojske, Garda nikada ni-je bila pretorijanska jedinica. Pripadnici Gardeu srpskoj vojsci su u miru imali specifi~ne zadat-ke, ali u ratovima nikada nisu bili po{te|eni iuvek su izvr{avali te{ke i sloène zadatke. Gar-dijska brigada je jedna od najstarijih jedinica na-{e vojske, sa 176 godina istorijskog nasle|a, kaoi sa 62 godine neprekidnog postojawa – rekao jepredsednik Srbije Boris Tadi}. A na kraju je na-glasio:

– Gardisti, mnoge od vas poznajem i li~no. Za-

to o~ekujem da odgovorno, ~asno i profesionalnoobavqate svoju vojni~ku du`nost. êstitam vamformirawe Garde i elim da na najboqi na~in re-prezentujete srpsku vojsku i vojni~ku tradiciju.Sre}no vam bilo.

Potom je usledio atraktivan defile Garde, ukojem su pripadnici ove elitne jedinice odlu~nopokazali kako stvarno izgleda prava vojska. Pred-sedniku Republike, ministru odbrane sa saradni-cima i visokim stranim vojnim gostima prikazan jezatim samo mali deo borbene obuke “Kobri”, uznaoruàwe i vojnu opremu koju koriste ti zaistaodabrani momci u svom svakodnevnom poslu ~uva-wa Srbije.

Du{an MARINOVI]Snimio Darimir BANDA

Kada je na Sretewe Gospodwe1835. godine u Sabornoj crkvi u Kragu-jevcu, uz ~inodejstvo sve{tenstva, sve~a-no progla{en Ustav, ~ast da nosi dràv-nu zastavu pripala je kwaèvom gardi-sti Jevremu Gavrilovi}u. Tri godine ka-

snije, 12. maja 1838. osnivawe Gardeozakoweno je dono{ewem Ukaza, a for-miran je i Gardijski kowi~ki vod. Gardaje tada prvi put primila svoju vojnu za-stavu. Kowi~ki vod je docnije prerastaou eskadron, a od 1883. naziva se Kra-qeva garda.

Slu~aj je u~inio da i ove godine Sr-bija dobije novi Ustav i novu elitnu je-dinicu. Gardijska brigada je preformirana u Gardu. Tako se, posle skoro jednogveka, vra}a ime koje simbolizuje odabrani deo oruànih snaga jedne dràve ivojni~ko dostojanstvo prvoga reda. Uz staro (novo) ime i nova (stara) zastavasli~na je ranijim pukovskim zastavama Garde sa srpskom trobojkom, dvoglavimkrunisanim orlom i srebrnim krstom sa ocilima.

UVEK NA ÊLUOd |ur|evdanskog skupa kadeta u Poàrevcu 1830, pa do danas, od pripad-

nika Garde zahtevalo se da uvek budu izabrani kao prvi me|u prvima – ”... po sta-su i ugledu iz najboqih srpskih ku}a, a svaki otac ili srodnik za ~est da drì ko-me se sin ili srodnik u Gardu primi...“.

Za vreme Milo{evih naslednika, na Cveti 1886, na sve~anosti ispred cr-kve Ruìce na Kalemegdanu, pukovi i bataqoni srpske vojske, me|u wima i “gvar-dijski”, dobili su nove zastave. Ukaz o zastavama doneo je srpski kraq MilanObrenovi}.

Posle smene na prestolu i dolaska Petra Kara|or|evi}a, Garda 1904. po-novo dobija novu, purpurno crvenu zastavu sa likom svetog Dimitrija na jednoj isrpskim grbom na drugoj strani. Ona }e i narednih godina biti grimizno crveneboje, sa lentom vezanom za vrh kopqa, na kojoj je bio izvezen “12. maj 1838”, da-tum dono{ewa Ukaza o osnivawu Garde. Posle tri godine izgled je donekle pro-mewen. Srpska trobojka sa grbom ostala je na jednoj, a lik svetog Andreje Prvo-

zvanog bio je izvezen sa druge strane.Nekoliko godina kasnije, na velikoj paradi na Bawici 1911, Garda ponovo

prima novu vojnu zastavu identi~nu zastavama ostalih pe{adijskih pukova. KraqAleksandar Prvi Kara|or|evi} pukovima Kraqeve garde posledwi put dodelio jezastave 1930. godine.

Dosada{wa Gardijska brigada bila je formirana ukazom od 1. novembra1944. Na sve~anosti, na vojnom aerodromu u Zemunu 1954, dodeqena joj je crve-na zastava sa zlatno vezenom petokrakom i sloganom proleterske internacio-nale. Bila je u upotrebi skoro pola veka. Budu}i sa ideolo{kim obele`jima,devedesetih godina pro{log stole}a u istoriju je oti{la zajedno sa jednopartij-skim sistemom.

POGLED U PRO[LOST

Pojava prvih zastava vezana je za daleku pro{lost. Jo{ u starom veku, zavremena drevnih civilizacija Egipta, Sirije i Persije i kasnije Gr~ke, Rima i

Vizantije, {areni komad tkanine bio je namewen tek pukom raspoznavawu sop-stvenih snaga tokom bitaka. Kasnije se javila potreba da se identitet i sila vi-zuelno pokaù, da zastava postane jedinstveni simbol pripadnosti, ~asti i bor-benog jedinstva jedinice.

Zastava se u svim vremenima i vojskama ~uvala kao najve}a svetiwa. Wengubitak u borbi smatran je za najve}u sramotu jedinice. Zarobqena, za neprija-teqa je imala najve}u cenu. U evropskim zemqama sredwega veka, posebno uFrancuskoj, postojala je tradicija po{tovawa vojnih zastava ali i pravilo dase puk, kojem neprijateq otme vojnu zastavu, odmah rasformira, a wegovo ime iz-bri{e iz spiska jedinica.

I u Srbiji je, u celoj wenoj istoriji, vojna zastava bila najzna~ajniji voj-ni~ki simbol i svetiwa. No{ena u istorijskim bojevima, neretko je {ti}ena te-lima, ìvotom i ~a{}u srpskih ratnika. Tako je bilo u svim vremenima i ure|e-wima.

Danas je Srbija priznata i poznata dràva, okrenuta saradwi i poveziva-wu sa svim dobronamernim, starim i novim saveznicima i prijateqima, spremnai kadra da vrati sjaj i dostojanstvo srpskoga vojni~kog organizovawa i pokaè sepred svetom. Garda Vojske Srbije u tome }e imati, sigurno, posebnu ulogu.

Milivoje G. PAJOVI]

VOJNI^KO ZNAMEWE

16

7/23/2019 030 Odbrana


17

o~uvawe evropske bezbednosti, uz sve bogatiju i raznovrsniju civil-nu i vojnu saradwu. Iako su sve ~lanice Partnerstva za mir isto-vremeno i ~lanice Saveta evroatlantskog saveza, ta organizacija jezadràla svoj specifi~ni identitet, potvr|en, izme|u ostalog, i po-{tovawem postoje}ih dràvnih granica, re{avawem sporova mir-nim putem, po{tovawem na~ela Poveqe Ujediwenih nacija i me|una-

rodnog prava.Svojim angaòvawem u realizaciji mnogobrojnih aktivnostiPartnerstva za mir, izme|u ostalog i u~e{}em wene vojske u zajed-ni~kim ve`bama sa pripadnicima rumunskih, ma|arskih, italijan-skih i bugarskih oruànih snaga, Srbija je dokazala spremnost i

sposobnost da kvalitetno iz-vr{ava i predstoje}e obaveze.Posle zakqu~ewa Okvirnog, azatim i Prezentacionog doku-menta, kojima se precizno re-guli{u prava, obaveze, mogu}-nosti i èqe svake ~lanicePartnerstva za mir, bi}e pre-cizirani zahtevi i o~ekivawate organizacije u odnosu na na-

{u zemqu, ali i definisanipotencijali koje Srbija elida stavi na raspolagawe Ali-jansi.

U oblasti sistema bez-bednosti prioriteti su odavno

jasni. Srbija eli da (p)ostane zna~ajan faktor stabilnosti u regio-nu, {to je, svakako, nemogu}e ostvariti bez wene teritorijalne celo-vitosti. Nesumwivo je, tako|e, da su pojedini ciqevi Partnerstva,izme|u ostalih, pove}awe transparentnosti celovitog sistema bez-bednosti, a to zna~i i procesa finansirawa i planirawa nacional-ne odbrane, zatim razvoj demokratske kontrole oruànih snaga, pasaradwa sa Alijansom, zajedni~ko planirawe, obuka i ve`be, u Srbi-ji ve} ostvareni.

OÛVAWE TERITORIJALNOG INTEGRITETA

U narednom periodu aktivnosti Srbije na o~uvawu mira u regi-onu bi}e, nesumwivo, osnaèni, ali i olak{ani, autoritetom orga-nizacije kojoj od pre neki dan i sama pripada. Zato su vode}i poli-ti~ki lideri, pre svih predsednik i premijer Srbije Boris Tadi} iVojislav Ko{tunica, jednodu{ni u oceni da je prijem Srbije u Part-nerstvo za mir odli~na vest za sve gra|ane, Vojsku i dràvu. Jedanod razloga za to je, nesumwivo, i ~iwenica da ekonomski potencija-li zemqe tek sada mogu biti u potpunosti iskori{}eni, {to potvr|u-ju iskustva ~lanica Partnerstva i Nato saveza. S druge strane, pred-sednik Vlade Srbije isti~e da proces integracije u Partnerstvo zamir ohrabruje Srbiju u borbi da svim pravnim sredstvima o~uvasvoj teritorijalni integritet.

– Kao ~lanovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tomeda }e celovitost Srbije biti o~uvana i da }e Kosovo i Metohijaostati u Srbiji sa odgovaraju}om visokom, su{tinskom autonomijom– ponavqa Vojislav Ko{tunica, nagla{avaju}i da istovetna o~ekiva-wa Srbija ima i kad je re~ o wenom pridruìvawu Evropskoj uniji.Sli~no misli i ministar spoqnih poslova Vuk Dra{kovi}, veruju}ida prijem u Partnerstvo za mir Srbiji {irom otvara vrata evrop-ske organizacije, {to }e omogu}iti i prosperitet celog regiona.

Pored srpskih politi~ara, ohrabruju}e izjave dali su i gene-ralni sekretar Severnoatlantske alijanse Jap de Hop Shefer, vi-soki predstavnik Evropske unije Havijer Solana, predsednik ma-|arske vlade Ferenc \ur~aw, predstavnik ruskog Ministarstvaspoqnih poslova Mihail Kamiwin, predstavnik za {tampu TonijaBlera... Svi oni o~ekuju da prijem Srbije u Partnerstvo za mirozna~i prekretnicu u razvoju ne samo na{e zemqe, ve} i celog re-

giona.Du{an GLI[I]

POSLE ODLUKE O PRIJEMU SRBIJEU PARTNERSTVO ZA MIR

PREKRETNICA

U RAZVOJUU Partnerstvu za mirSrbija }e,veruje se, lak{eostvaritineke od svojihnajva`nijih ciqeva,poput o~uvawadràvnih granica,ekonomskog

prosperiteta isigurnije budu}nostiu prijateqskomokruèwu Dràve ~lanice Natoa Dràve partneri ^lanice mediteranskog

dijaloga

Srbija je, najzad, ostvarila pravo da, zajedno i ravnopravno sdrugim zemqama u regionu, odlu~uje o svojoj budu}nosti. Wenimprijemom u Partnerstvo za mir, verujemo, okon~an je gotovo de-ceniju i po dug period “stroge prismotre” i sumwi~ewa, ~emu je,jo{ od uvo|ewa sankcija Jugoslaviji, bila najizloènija upra-

vo wena najve}a ~lanica. Stavqawem ta~ke na taj, svakako najteìperiod u istoriji srpskog naroda, Srbiji, ali i wenim susedima pru-èna je {ansa da pokrenu skrivene i, zbog razli~itih razloga, nedo-

voqno iskori{tene politi~ke, ekonomske i odbrambene mogu}nosti.

DOPRINOS STABILNOSTI BALKANA

U dru{tvu je uvek lak{e. I kad se pati i kad se veseli, dobro jene biti sam, a Srbija je sve do ovih dana, ne svojom voqom, ~ekala naprijem u Partnerstvo za mir, organizaciju osnovanu jo{ 1994. godi-ne, kao “produèna ruka” Severnoatlantske alijanse, pruèna neka-da{wim ~lanicama isto~nog bloka. U Partnerstvu su danas sve ze-mqe Evrope. Iako je, jo{ od promene reìma u Srbiji, jedan od we-nih glavnih spoqnopoliti~kih ciqeva bilo prikqu~ewe evropskimintegracijama, pre svih Partnerstvu za mir, na ciq smo stigli teksada. Ali vreme za nama nije zalud potro{eno. Moè se s pravomre}i da je Srbija, jo{ kao deo dràvne zajednice, veoma aktivno u~e-stvovala u realizaciji odre|enih programa evroatlantskog partner-stva, mnogo aktivnije nego pojedine ~lanice Alijanse. Takva, svakakospecifi~na, uloga na{e zemqe u Partnerstvu za mir nametnuta jebila i wenim poloàjem u regionu i ~iwenicom da u balkanskom bu-retu baruta nema istinske sigurnosti i mira bez ravnopravne Srbi-je, jednake zemqama u okruèwu. Jednake u obavezama, ali i pravi-ma, u zadacima, ali i mogu}nostima za wihovo izvr{avawe.

Prijemom u Partnerstvo za mir me|unarodna organizacija je ne-sumwivo dala zna~ajan ohrabruju}i signal ne samo Srbiji, ve}, {to jemo`da i va`nije, wenim susedima, da se na wu ozbiqno ra~una u ostva-rivawu vizije stabilnog i bezbednog balkanskog regiona. Svesna ulogekoja joj pripada u ovom delu evropskog kontinenta, Srbija se, sprovo-de}i opse`nu demokratizaciju dru{tva, celovitu reformu sistema od-brane, svojinsku transformaciju ekonomskog sistema… posledwih ne-koliko godina svojski pripremala za sve~ani ~in prijema u Partner-stvo za mir i prolaz kroz ta, posledwa vrata, Atlantskog saveza.

Ne treba zaboraviti da je najva`niji ciq tog prostranog pre-dvorja Alijanse, na kome je danas angaòvano vi{e od 40 zemaqa,

AKTUELNO

7/23/2019 030 Odbrana


18 15. decembar 2006.

DOGA\AJI

PROBLEMI PENZIONISANIHPODOFICIRAPomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Zoran Jefti} i di-

rektor Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika pukovnik mr Mi-lojko Milovanovi} primili su 4. decembra predstavnike Udruèwa penzi-onisanih podoficira Srbije na wihov zahtev.

Predstavnici Udruèwa, Du{an Pe}anac Arsenijevi} i MiroslavVojinovi}, obavestili su Jefti}a i Milovanovi}a o aktuelnim problemi-ma u vezi sa standardom i statusom ove kategorije vojnih penzionera. Urazgovoru poseban akcenat dat je na Uredbu od 1. oktobra 2005, koja je ne-

jednakim pove}awem bodova po ~inu kod wih izazvala veliko nezadovoq-stvo jer su na protivzakonit na~in uveliko materijalno o{te}eni, te nanastale probleme prouzrokovane delimi~nim neispla}ivawem vojnih pen-zija po donetim re{ewima uskla|enih penzija od 1. avgusta 2004. i duga odosam meseci po istoj uredbi.

Za re{avawe ovih problema predstavnici Udruèwa predali su pi-smeni zahtev u kome se posebno traì iznalaèwe re{ewa za isplatu dugai dono{ewa nove uredbe, koja bi usaglasila raspon prose~ne plate po ~i-nu i poloàjne plate izme|u podoficira i oficira kako utvr|uje ~lan 75.stav 1 Zakona o Vojsci .

Istaknut je i problem zdravstvenog zbriwavawa vojnih osiguranika,posebno lica koja ìve u mestima gde su uga{eni garnizoni. Traì se odMinistarstva odbrane da, u saradwi sa resornim Ministarstvom zdra-vqa Republike Srbije, zakqu~ivawem ugovora o pruàwu zdravstvenihusluga vojnim osiguranicima, izna|e na~in za re{avawe ovog goru}eg pro-

blema.

DELEGACIJA VOJSKE SRBIJEU AVIJANUDelegacija komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane Vojske Srbije boravila je u bazi Avijano gde su stekliuvid u wenu organizaciju i razmenili iskustava sa predstavnici-ma ameri~kog ratnog vazduhoplovstava.

U delegacijiVojske Srbije, koju jepredvodio zamenikkomandanta Vazduho-plovstva i protivva-zduhoplovne odbra-ne pukovnik Neboj{a\ukanovi}, bila su i~etiri pilota koji sutom prilikom imala

po dva leta na avio-nu F-16.

Srpska vojna delegacija posetila je Avijano na poziv Ame-ri~ke vazduhoplovne komande u Evropi po{to su piloti iz sasta-va Vazduhoplovnih snaga SAD krajem juna ove godine posetili ae-rodrom Batajnica.

Bazu Avijano koristi ameri~ko ratno vazduhoplovstvo. Ae-rodrom se nalazi u severoisto~nom delu Italije, a zajedno sabazom formiran je 1911. godine za potrebe italijanskog vazdu-hoplovstva, koje ga je 1954. godine prepustilo trupama Natoa.

PRVI SERTIFIKATI STANAG 6001Osamdesetak pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije, 11. decembra, u Centru za strane jezike Vojne akademije,

dobilo je uverewa o poloènom ispitu iz engleskog jezika postandardima Natoa – STANAG 6001. Uru~ivawem sertifikata,priznatog na isti na~in u svim zemqama Natoa, krunisan je na-por prve generacije oficira, podoficira i civilnih lica, koja

je od maja do avgusta, poha|ala tromese~ni kurs engleskog jezikapo izmewenom, znatno intenzivnijem nastavnom planu i progra-mu, uskla|enom prema zahtevima Severnoatlantskog pakta Part-nerstva za mir. Ste~eno znawe }e im, po re~ima Zorana Jefti-}a, pomo}nika ministra odbrane za qudske resurse, omogu}itidaqi razvoj u profesionalnoj karijeri i uspeh u izvr{ewu mno-gobrojnih zadataka u inostranstvu, posebno sada, posle prijemaSrbije u Partnerstvo za mir.

Uru~ena priznawa pokazateq su i uspe{nog ostvarivawaveoma ambiciozno zami{qenog programa ubrzanog savla|ivawaengleskog jezika, PELT, u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije,{to daje novi impuls nastojawu zaposlenih u Vojnoj akademiji dawihov Centar stranih jezika dobije regionalni karakter.

D. G.

FORMIRANCENTARZA ELEKTRONSKADEJSTVAU Kasarni 13. maj u Batajnici 12. decembra or-

ganizovana je sve~anost povodom formirawa 224.centra za elektronska dejstva Vojske Srbije.

Skupu su pored pripadnika jedinice prisustvo-vali zastupnik na~elnika General{taba Vojske Sr-bije general-major Zdravko Pono{, na~elnik Upraveza obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna ielektronska dejstva pukovnik Rade \uri}, te najod-govornije stare{ine General{taba srpske vojske.

Obra}aju}i se gostima, general Pono{ najavioje tehni~ku modernizaciju novoformirane jedinice iosavremewivawe obuke pripadnika tog sastava.

V. POÛ^

UKRATKO

U K A S A R N I 1 3 .

POHVALEMINISTARSTVU ODBRANEBeograd je krajem novembra bio centar odnosa sa javno{}u u jugoisto~-

noj Evropi. Manifestacija”PR Week, Belgrade 2006” odràna je na vi{e lo-kacija i to na Fakultetu organizacionih nauka, Ekonomskom fakultetu i uMedija centru. Organizator je bila PR agencija iz Beograda ”ATTACHE”.

O temama iz ove oblasti, kao {to su evrointegracije i komunikacije,nove tendencije u odnosima sa javno{}u, korporativna dru{tvena odgovor-nost, dràvne institucije i PR, raspravqali su eminentni stru~waci izze-maqa u okruèwu i predava~i iz SAD, Velike Britanije, Nema~ke, Gr~ke...

O D N O S I S

7/23/2019 030 Odbrana


19

BEZBEDNOSNAI ODBRAMBENA POLITIKASeminar o evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici

koji organizuju ministarstva odbrane Austrije i Srbije odràn

je od 11. do 13. decembra u Centralnom domu Vojske u Beogradu.Seminar su otvorili na~elnik Uprave za strategijsko pla-

nirawe prof. dr Mitar Kova~ i brigadni general Manfred Hu-envorter iz Vojno-politi~kog sektora Ministarstva odbrane Au-strije, a u~esnici su ~lanovi Odbora za bezbednost Narodneskup{tine Srbije i pripadnici Ministarstva odbrane i VojskeSrbije.

PRIDRU@IVAWE EVROPSKOJ UNIJIU organizaciji kancelarije vlade Srbije za pridruìvawe

Evropskoj Uniji, u prostorijama Centra za mirovne operacijeVojske Srbije u Beogradu, odràn je seminar o izgradwi kapaci-teta dràvnih institucija koju Srbija treba da izvr{i tokomprocesa pristupawa Uniji.

Prema re~ima Mile Be{ti}, koja je ispred organizatora po-zdravila okupqene, seminar je po~etak druge faze programa kojikancelarija za pridruìvawe EU sprovodi u saradwi sa slu`bomvlade Republike Slovenije za evropske poslove. Taj program obu-hvata niz projekata za obuku dràvnih slu`benika kojima se podi-è op{ti nivo efikasnosti rada dràvne administracije.

Kapetan Milo{ Miri} je, u ime Ministarstva odbrane, naotvarawu seminara istakao da su skupovi koji za ciq imaju upo-znavawe sa standardima koji vaè u Evropskoj Uniji zna~ajni ipo tome {to se na wima susre}u kadrovi iz vi{e institucija koji}e zajedno oblikovati evropski put Srbije. Za Vojsku Srbije ta-kav skup ima naro~it zna~aj u vreme kada je Srbija dobila pozivza u~e{}e u programu Partnerstvo za mir.

A. A.

REGRUT DALIBOR MEDI]PREMINUO NA VMARegrut Dalibor Medi} preminuo je 6. decembra na Vojnomedi-

cinskoj akademiji u Beogradu, gde je bio sme{ten posle povre|iva-wa 3. decembra u stacionaru garnizonske ambulante u Somboru.

Dalibor Medi} je ro|en 1983. godine u Zadru, a sa rodite-qima i sestrom ìveo je u selu Trnava kod â~ka. Na odsluèwevojnog roka javio se u jedinicu u Somboru 2. decembra oko 21 ~as.Odmah po prijemu obavqen je pregled i ostvaren uvid u medicinskudokumentaciju, pa su lekar i psiholog iz komisije za prijem i obra-du regruta predvideli da Medi}a upute na ponovnu ocenu sposob-nosti 4. decembra u Vojnomedicinski centar Novi Sad.

Ujutro, 3. decembra Medi} je pao u spavaonici i izgubiosvest, pokazuju}i simptome epilepti~nog napada. Posle inter-vencije medicinskog osobqa na licu mesta, sme{ten je u garni-zonsku ambulantu na aerodromu Sombor. U toku dana Medi} je uambulanti ponovo izgubio svest i pao, pri ~emu je, zbog udara uradijator, zadobio te{ke telesne povrede u vidu preloma nosnihkostiju. U svesnom stawu je preba~en u somborsku bolnicu, a za-tim na Vojnomedicinsku akademiju, gde je obavqena hirur{ka in-tervencija.

U no}i izme|u 5. i 6. decembra iznenada je do{lo do pogor-{awa zdravstvenog stawa, Medi} je pao u komu i nakon bezuspe-{ne reanimacije preminuo.

Istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu naredio je da se

uradi obdukcija preminulog regruta Medi}a i preduzeo druge is-tra`ne radwe.

UKRATKO

HRONIKA

Zadu`binsko dru{tvo ”Prvi srpski ustanak”

MONOGRAFIJA ZA JUBILEJBeogradska podru`nica

Zadu`binskog dru{tva ”Prvisrpski ustanak” predstavila je30. novembra u Gradskoj skup-{tini monografiju povodomdvestagodi{wice oslobo|ewaBeograda. Okupqenim novina-rima i prijateqima dru{tva

obratili su se ~lanovi ure|i-a~kog odbora, me|u kojima su bili predsednik Milo{ Milovanovi},rednik mr Branko Zlatkovi}, pisac Milovan Vitezovi} i istori~ar dr

Mirjana Drndarski.Monografija je biranim ilustracijama i tekstovima osvetlila

oga|aje i li~nosti koji su pre 200 godina obeleìli istoriju presto-ice. Autori ovog dela smatraju da su time dali skroman doprinos ne-ovawu tradicije obeleàvawa ovog va`nog doga|aja, koji je po wiho-im re~ima, za Beograd mo`da najva`niji u proteklom milenijumu.

Ova nevladina organizacija se, pored negovawa istorijskog zna-aja Prvog srpskog ustanka, bavi i organizovawem skupova, predavawa,zlo`bi, te o~uvawem spomeni~kih obele`ja iz tog istorijskog razdo-qa.

A. PETROVI]

A J U B A T A J N I C I

Posebnu pa`wu privuklo je predavawe Nila Mekdo-nalda, novinara lista Financial Times, na temu Strate{ke komunikacije sa globalnim medijima. U svom izlagawuNil je analizirao strate{ko komunicirawe dràva u re-gionu sa zemqama i medijima u Evropi i svetu. U predsta-vqawu komunikacija na{e zemqe, me|u ne toliko brojnimpozitivnim karakteristikama na{lo se i na{e Mini-starstvo odbrane. Nil je posebno istakao poboq{awe

munikacija ministarstva preko Interneta i {tampanih medija i nagla-o da se ispravnom komunikacijskom strategijom mogu prebroditi krizne

tuacije u organizaciji.J. KRIVOKAPI]

S n i

m i o D .

B A N D A

J A V N O [ ] U

7/23/2019 030 Odbrana


U FOKUSU

15. decembar 2006.

NOVA ISKUSTVAU AMERICI

VISOKA DELEGACIJA

VAZDUHOPLOVSTVA I PVO

U OHAJU

Za vreme intenzivne

~etvorodnevne radneposete, delegacija VojskeSrbije, koju je predvodiokomandant pukovnikDragan Katani}, uverilase da u VazduhoplovstvuNacionalne garde Ohajaima izuzetnog partnera,koji iskreno èli da

pomogne na{em posustalomvazduhoplovstvu

Visoka delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Sr-

bije, sa pukovnikom Draganom Katani}em na ~elu, boravila je od 3. do 8. de-cembra u Vazduhoplovstvu Nacionalne garde Ohaja, u Sjediwenim Ameri~kimDràvama. Bila je to, posle mnogo godina, prva zvani~na posete jedne na{evojne delegacije Sjediwenim Dràvama. Tim povodom, odmah posle povratka,

zamolili smo komandanta V i PVO VS pukovnika Dragana Katani}a da, ekskluzivnoza “Odbranu”, prenese svoje utiske iz Ohaja.

– Oktobra meseca predsednik Republike Srbije Boris Tadi} i zastupnik na-~elnika G[ VS general-major Zdravko Pono{ boravili su u SAD, gde je potpisanugovor o dràvnom partnerstvu izme|u na{e zemqe i Ohaja. Tada je i odre|eno danam partner i u vojnotehni~koj saradwi bude upravo ta savezna ameri~ka dràva.Veoma brzo posle toga, komandant Nacionalne garde Ohaja general Gregori Vejtsboravio je u Srbiji, gde se i obavestio o na{oj vojsci i organizaciji, a tom prili-kom je i dogovoreno da se po~ne sa konkretnom saradwom. Tako je i do{lo, za naspomalo i neo~ekivano brzo, do ove na{e posete Ohaju, za koju mogu da kaèm da je,na neki na~in, i istorijska – kaè na po~etku razgovora komandant Katani}.

TRI VAZDUHOPLOVNE BAZE

Prema re~ima komandanta, ~ast da tu saradwu i zapo~ne pripala je upravo Vi PVO, a ovih dana je u posetu Ohaju oti{la i delegacija na{e Kopnene vojske.

– Uz mene, na{u vojnu delegaciju predstavqali su pukovnici Jovica Dragani},Mirko Vrani} i Rade Ran|elovi} i potpukovnik Darko Peri{i}. Bili smo gosti Va-zduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja i ciq na{e posete je bio da steknemo sliku owihovoj specifi~noj organizaciji, zadacima i nameni, odnosno o na~inu wihovogìvota i rada, jer oni u Nacionalnoj gardi, osim profesionalnog sastava, imaju iaktivnu rezervu. Za nas je to bila zanimqiva organizacija, pa smo tamo i zakqu~ilida se neka od tih re{ewa mogu primeniti i kod nas – kaè komandant i nastavqa:

– Do~ekao nas je komandant Vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja general-major Hari Vojt, sa svojim saradnicima, i sve vreme na{e posete on je bio sa nama.Dobrodo{licu u Ameriku, a i kasnije, kada smo obilazili wihove jedinici i baze,

poèleli su nam wihovi komandanti, najpre na srpskom jeziku. Mogu da kaèm dasmo bili veoma prijatno iznena|eni odnosom prema nama, ali i wihovom srda~no-

7/23/2019 030 Odbrana


{}u i otvoreno{}u. Tokom boravka u Ohaju obi{li smo ving (puk)za dopunu gorivom aviona iz vazduha, transportni ving i lova~kipuk za obuku u vazduhoplovnim bazama u Mensfildu i Springfildu.Uz to, posetili smo i vazduhoplovnu bazu “Rajt Peterson” u Dejto-nu.

Komandant kaè da se, tokom ~etiri intenzivna radna dana iobilazaka vazduhoplovnih baza, te za vreme vrlo iscrpnih prezen-tacija o nameni, zadacima i misijama pukova koje su posetili, raz-

govaralo uporedo na perfektnom srpskom i na engleskom jeziku.– Me|utim, Amerikanci su dosta vremena odvojili i za na{apitawa na koja su dali veoma iscrpne odgovore, tako da smo stekliutisak da kolege u Ohaju zaista ele da izgra|uju partnerske odno-se na{a dva vazduhoplovstva i da ho}e da nam pomognu. A da moguda nam pomognu uverili smo se na licu mesta, po{to smo videli dazaista imaju veoma savremenu vojsku i vazduhoplovstvo. Oni su iz-uzetno moderno tehni~ki opremqeni, a i uslovi u kojima rade suznatno boqi od na{ih, da ne govorimo o informati~koj i infra-strukturnoj podr{ci koju imaju u Ohaju. Uostalom, wihov buxet zavazduhoplovstvo je ve}i nego na{ za celu vojsku i nije preteranore}i da rade i ìve u izobiqu – kaè komandant Katani}.

UVA@AVAWE PARTNERA

Kao pilota i oficira, wega je, kaè, najvi{e impresionira-la savremena tehnika koju je tamo video, najmodernija sredstva zaopsluìvawe aviona, za protivpoàrno obezbe|ewe, ali i potpu-no novi i savremeni objekti, celokupna infrastruktura... Tu im jeprikazana i najsavremenija navigacijsko-komunikacijska podr{kapilotima u toku pripreme za letewe; svi neophodni podaci za let uOhaju unose se prethodno u ra~unar, gde se sve te informacije ob-rade i potom stavqaju na karticu, koju zatim pilot stavqa u ra~u-nar aviona i – leti.

– Ukratko, ono {to smo videli u Ohaju, bar koliko je nama po-znato, bila je posledwa re~ tehnike i nauke. Ali impresioniraloje i to {to ni{ta od toga nisu krili; sve {to smo poèleli da vi-dimo, pa i vi{e od toga, pokazali su nam. Recimo, traìli smo davidimo jedan wihov plan provo|ewa leta~ke obuke. I, za pet minu-ta, doneli su nam od{tampan celokupan plan wihove leta~ke obuke

– napomiwe sagovornik.Prema re~ima komandanta, u Ohaju je dogovoreno da se uspo-stavi direktna saradwa izme|u wihovog 178. lova~kog vinga i na-{e 204. avijacijske baze. Uz to, i druga strana je podrobno obave-{tena o na{em V i PVO, kaè pukovnik, i oni su bili prijatno iz-nena|eni kada su ~uli da smo mi ve} prilagodili pola na{ih va-zduhoplovnih jedinica standardima i procedurama Natoa.

– U Americi smo razgovarali i o eventualnom {kolovawu na-{ih pilota tamo. Me|utim, s obzirom na to da mi nemamo avionekoje oni koriste, izli{no bi bilo {kolovati na{e pilote za teletelice. Za sada, na~elno smo se dogovorili da po{aqemo grupu

na{ih pilota u Ohajo. Oni bi u wihovom 178. lova~kom puku prak-ti~no sagledali kompletan proces i organizaciju wihove leta~keobuke, za koju se zna da je, u ovom trenutku, najsavremenija u svetu– kaè pukovnik Katani} i dodaje:

– Mislimo da bi, za sada, bilo rasipawe sredstava da po{a-qemo na{e pilote na obuku za avion F-16 C, jer se mi, uostalom,jo{ nismo ni opredelili koji }emo tip vi{enamenskog aviona uze-ti za na{e vazduhoplovstvo. Ina~e, kompletna obuka za pilota lo-va~kog aviona F-16 C ko{ta oko milion dolara.

Sve u svemu, kaè komandant, boravak u Ohaju bio je vi{e-struko koristan i zanimqiv za na{u delegaciju. Posle vi{e od de-ceniju i po izolacije, sada su na{i piloti, prvi put, mogli kon-kretno da sagledaju najsavremenija tehni~ko-tehnolo{ka dostignu-}a u ovoj oblasti, koja bi, uz pomo} Amerikanaca, vrlo brzo moglada se primene i u na{oj obuci.

– U prvoj polovini naredne godine o~ekujemo uzvratnu posetucewenih kolega iz Ohaja, kada bi trebalo da se nastavi ova odli~-no zapo~eta saradwa i kada }e nam, izme|u ostalog, Amerikanciodràti nekoliko tematskih seminara – kaè na kraju komandantDragan Katani}.

Du{an MARINOVI]

SRPSKA GIBANICA U KLIVLENDU

Koliko je doma}in iz Ohaja èleo da pokaè svoju sr-da~nost i dobrodo{licu, ali i da nas veoma uvaàva i sma-tra za prave partnere, govori ~iwenica da su nas, i poredbrojnih obaveza, odveli u Klivlend, udaqen od Kolumbusa,gde smo odseli, oko 230 kilometara.

U Klivlendu se nalazi jedna od brojnih srpskih nacio-

nalnih zajednica u Ohaju. Amerikanci su, dakle, na{li i vre-mena i mogu}nosti da nas odvedu me|u na{e qude, da obi|e-mo crkvu Sveti Sava u Klivlendu, a potom i na ve~eru kodna{ih, sa folklorom, nacionalnom kuhiwom, srpskom giba-nicom… Na{i iseqenici, a re~ je o drugoj, pa i tre}oj gene-raciji Srba u Americi, bili su odu{evqeni {to nas vide uKlivlendu. Za tu priliku u Klivlend je iz îkaga specijalnodo{ao i generalni konzul Srbije gospodin Desko Nikitovi}– kaè komandant Katani}.

7/23/2019 030 Odbrana


15. decembar 2006.

Kako se postaje vojni

diplomata i {ta sve~ovek u uniformi morada zna da bi smogao snageda uop{te konkuri{e zatu, bez sumwe, atraktivnui presti`nu du`nost?Za{to na{i izaslaniciodbrane nemaju klasi~noradno vreme, kolikozara|uju i {ta ih sve

~eka u vojnodiplomatskimmisijama {irom sveta– pitawa su na koja smopotraìli odgovore izprve ruke, od qudi kojisu se upravo vratili sasvojih lepih iprivilegovanih, ali iveoma odgovornih,ponekad i te{kihvojnodiplomatskihmisija.

22

B

NA PRETPOQU ODBRANE

V O J N A D I P L O M A T I J A

iti vojnodiplomatski predstavnik svoje dràve i vojske u oficirskimkrugovima i danas se smatra zenitom vojni~ke karijere. Mnogi oficiri

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, motivisani izazovom poziva,materijalnim privilegijama i eqom za napredovawem, olako se upu-{taju u konkursni postupak izbora izaslanika odbrane svoje zemqe.No, da li je du`nost izaslanika odbrane samo jedna od mnogih odgovor-

nih du`nosti u MO i VS ili ne{to vi{e od toga, za {ta treba imati afini-teta i pokazivati sklonosti od prvih oficirskih ~inova – ostaje tema za raz-mi{qawe i stru~ne rasprave. Ipak, po|imo redom.

IZASLANIK ILI ATA[E

Kao {to je poznato, bilateralna saradwa dve dràve moè imati raz-li~ite oblike. Ona se ostvaruje me|uarmijskom, vojnoekonomskom i nau~no-tehni~kom saradwom. Naravno, preduslov za uspostavqawe bilateralne sa-radwe podrazumeva da dve dràve imaju dobre politi~ke, ekonomske i druge

odnose, koji daju za pravo da i me|uarmijski odnosi budu na uzlaznoj putawi.Pravi pokazateq upravo takvih dobrih odnosa dve dràve jeste i razmenavojnih izaslanika ili vojnih ata{ea.

Ali, ko je vojni izaslanik (ata{e)?Vojni izaslanik je vojno lice, ~lan diplomatskog predstavni{tva, koji

predstavqa i zastupa oruàne snage svoje zemqe pred onim druge dràve.Istovremeno, vojni izaslanik je i savetnik {efa diplomatskog predstavni-{tva za vojna pitawa. Osim predstavqawa i zastupawa OS svoje zemqe, ondozvoqenim sredstvima prati vojnu situaciju u dràvi prijema i o tome oba-ve{tava svoju dràvu.

Po ameri~kom vojnom leksikonu, vojni ata{e je oficir vojske privreme-no poslat u diplomatsku misiju kao vojni predstavnik svog ili nekog od ~etirivida wihove vojske. U krugovima Ministarstva spoqnih poslova SAD, vojnogata{ea u argonu nazivaju i vojni savetnik ambasadora.

Do sada smo, kao {to ste i primetili, u tekstu upotrebqavali dva ter-mina: vojni izaslanik i vojni ata{e. U ~emu je razlika?

7/23/2019 030 Odbrana


vojne, pomorske i vazduhoplov-ne ata{ee.

Gledano uop{te, definisa-we naziva akreditovanog vojno-diplomatskog predstavnika za-visi od kategorizacije diplo-

matskog osobqa u ministarstvuspoqnih poslova odre|ene dr-àve, odnosno uskla|ivawa naprincipu reciprociteta.

PREDNOSTI

I MANE

Sama pomisao na ovu du-`nost u inostranstvu kod ve}i-ne qudi pobu|uje razmi{qawao prijemima i koktelima, rasko-{noj toaleti i }askawu uz ~a{upi}a i, naravno, o deviznimprimawima od ~ijih brojki mo-

è da se zavrti u glavi. Ali,istina je sasvim druga~ija.

Od vojnodiplomatskog pre-dstavnika se o~ekuje, pokazalose u praksi, da radi sedam dana

u nedeqi, bez ograni~ewa radnog vremena. Drugi problem sa ko-jim se vojni izaslanici susre}u u inostranstvu, ve} na samom po-~etku svoje karijere, jeste li~no i porodi~no prilago|avawe nanovu ìvotnu sredinu, klimu, druga~iju hranu, lokalne obi~aje…Doda li se tome ~iwenica da se uku}ani izaslanika uglavnom nesluè engleskim, tim univerzalnim sredstvom komunikacije ilijezikom dràve prijema, problem je jo{ ve}i. Druèwe sa dragimosobama iz zavi~aja postaje sada retkost i svodi se na vi|ewasamo za vreme kori{}ewa godi{weg odmora.

Problem usloàva i nedostatak svakodnevnih vesti iz ze-mqe. Mnogi se varaju da Internetom mogu nadomestiti taj nedo-statak. Uz to, tokom duèg boravka u inostranstvu nostalgija zarodnim krajem svakim danom biva sve ve}a.

Tu su i obaveze koje ima supruga u okviru udruèwa suprugavojnih izaslanika. Naime, to su obaveze za koje ona ne moè da ka-è “danas nisam raspoloèna i ne ide mi se kod we“. Naprotiv,supruga vojnog izaslanika mora se odazvati na skoro svaki poziv,jer je i ona, kao i wen suprug, predstavnik svoje vojske i dràve.

No, kako se postaje izaslanik odbrane?

Termin vojni ata{e je naj-prihva}eniji u svetu. Na pri-mer, u Velikoj Britaniji to je mi-litary attaché, u Francuskoj at-taché militaire, Nema~koj Mi-litärattache, a u Ruskoj Fede-

raciji vojenie atta{e . Sam na-ziv poti~e od prevoda engleske,odnosno francuske re~i: mili-tary (vojni) i attaché, {to zna~i –~lan ambasadorovog diplomat-skog osobqa.

Drugi termin, vojni iza-slanik, prihva}en je na na{improstorima od davnina. Me|u-tim, 1966. godine, zajedni~kakomisija DSIP i DSNO Jugo-slavije za kodifikaciju me|una-rodnog ratnog prava, usvojila jenaziv vojni ata{e, kao najbli-ì pojmu koji ozna~ava.

S pojavom prvih vojnihata{ea podrazumevalo se daoni predstavqaju samo Kopnenuvojsku. Me|utim, po~etkom 19.veka, kada su se poslovi vojnog ata-{ea pro{irili i prevazi{li stru~nost i kompetencije oficirakopnene vojske, pojavili su se pomorski i vazduhoplovni ata{ei.S obzirom na novu vrstu vojnodiplomatskih predstavnika, ter-min vojni ata{e, u uèm smislu re~i, bio je vojnodiplomatskipredstavnik za kopnenu vojsku, a u {irem zna~ewu predstavqao jesve vidove. Zato je u novije vreme termin vojni ata{e zamewenizrazom izaslanik odbrane (defense attaché), a termin vojno iza-slanstvo u – izaslanstvo odbrane.

Zanimqivo je da su izraz izaslanik odbrane prvi po~eli da

upotrebqavaju Britanci, Francuzi i Amerikanci za one ofici-re u diplomatskoj slu`bi, koji su po ~inu i poloàju u nacional-nim armijama obi~no dostizali generalski poloàj i koji su, upu-}ivawem u dràvu prijema, predstavqali sve vidove vojske i mi-nistarstvo odbrane. Ovakva promena sredinom 1996. godineuvedena je u tada{woj Jugoslaviji zbog podrazumevawa da iza-slanstvo u dràvi prijema predstavqa celokupne OS, a ne samotada{wu Vojsku Jugoslavije, bez obzira na to koliko pripadnikaima odre|eno izaslanstvo odbrane.

Ipak, nije neuobi~ajeno da se vojnodiplomatski predstavnikpredstavqa i kao izaslanik od-brane i vazduhoplovni izasla-nik. Time oni pokazuju i pripad-nost vidu za koji su akreditova-ni u dràvi prijema. Shodno to-me, Britanac bi se predstaviokao defense and air attaché. UFrancuskoj vojnoj diplomatijitermin attaché militaire ukazujena stare{instvo, {to bi, u kon-kretnom slu~aju, zamenilo iz-raz izaslanik odbrane. Kina je,me|utim, zadràla naziv vojni,pomorski i vazduhoplovni ata-{e za svoje vojnodiplomatskepredstavnike. Svakako, trebaznati da su prema Be~koj kon-venciji o diplomatskim odnosi-ma, ~lan 7, vojnodiplomatski

predstavnici razvrstani na

AGREMAN I KONSANTMAN

Ambasador i izaslanik odbrane jedini su zvani~nipredstavnici svoje zemqe u dràvi prijema. Pre upu}ivawana pomenute du`nosti, dràva koja upu}uje svoje visoke pred-stavnike od dràve prijema traì agreman za diplomatu nadu`nosti ambasadora i konsantman za vojnog izaslanika. Zadu`nost pomo}nika vojnog izaslanika ne traì se odobrewe

od dràve prijema ve} se wihovo ministarstvo spoqnih po-slova obave{tava notom ambasade da je novi pomo}nik voj-nog izaslanika stupio na du`nost.

VOJNODIPLOMATSKI KOR

Svaka dràva ima svoj diplomatski i vojnodiplomatskikor. Veli~ina diplomatskog i vojnodiplomatskog kora odra-àva va`nost neke dràve u svetskim razmerama. Najbrojni-ji vojnodiplomatski kor je u Va{ingtonu, Londonu, Moskvi i

Pekingu i broji vi{e od sto akreditovanih vojnodiplomat-skih predstavnika po dràvi. Trenutno je u Beogradu akredi-tovano 26 vojnodiplomatskih predstavnika i {est wih na ne-rezidencijalnoj osnovi sa sedi{tem u susednim dràvama.

7/23/2019 030 Odbrana


TEMA

24 15. decembar 2006.

U pripreme za odlazak uinostranstvo ukqu~ena je i po-rodica kandidata. One su, do-

du{e, ne{to kra}e ali tako|esloène jer i supruga izaslani-ka odbrane u inostranstvu imapuno dru{tvenih obaveza.

– Same pripreme, opet,zavise od toga u koju konkretnuzemqu idete, jer nemaju sve ze-mqe veliki diplomatski kor.Italija nije bio takav primer,jer je tamo akreditovano ~ak87 vojnih diplomata, pa je i topodrazumevalo mnogo brojnijei sloènije obaveze.

Me|utim, za razliku odcivilnih diplomata od karije-

re, napomiwe Nikoli}, u vojnojdiplomatiji vaì pravilo da ~ovek ovde moè jednom da bude iza-slanik odbrane, veoma retko dva puta.

Pitamo sagovornika kako je doìveo svoje naimenovawe,put za Rim?

– Poznato je da je biti zvani~ni predstavnik svoje zemqe uinostranstvu, svuda u svetu, pa i kod nas, posebna ~ast. A kada jere~ o Italiji, onda je to, uz veliku ~ast, i veliko zadovoqstvo. URimu sam radio i iveo od 2003. do 2006. i za te tri godine na-{a, ina~e, veoma dobra vojna saradwa jo{ vi{e je unapre|ena –pri~a Nikoli}.

Prema wegovim re~ima, u Rimu, gde je i kancelarija na{egizaslanstva odbrane u okviru ambasade, on i wegov pomo}nikimali su brojne obaveze.

– U su{tini, malo vremena sam i bio u kancelariji, a vi{e

“na terenu”. Posao izaslanika odbrane je veoma zahtevan i ontraì celog ~oveka. Radnog vremena nema, jer se radi od ujutrudo, ponekad, kasno u no}, svakoga dana, pa i subotom, ponekad inedeqom. Obaveze se svakog jutra svrstavaju po prioritetu, dabi se, na kraju radnog dana, sastavqao izve{taj. Posle jutarwihobaveza i sastanaka u na{oj ambasadi, telefonirawa, pisawa,~itawa novina i informisawa, ~esto morate da odete na nekuprepodnevnu aktivnost, a posle i na poslovni ru~ak, koji trajenajmawe dva sata… Onda ùrite autom ku}i, gde vam je suprugave} pripremila novu uniformu i ispeglanu ko{uqu, brijete seponovo, ponekad i po tre}i-~etvrti put toga dana, da biste te ve-~eri, recimo, najpre bili na va`nom prijemu, a potom i ve~eri unekoj drugoj ambasadi. Sve to se obi~no zavr{i oko 10 uve~e,ali se ostane ponekad i do pono}i. Naravno, sutra po~iwe noviradni dan – obja{wava Nikoli} i, kao da se pravda, dodaje:

– To zaista nije klasi~an posao; nemate pored sebe {efa

KONKURSOM DO CIQA

U skladu sa opredeqewem o transparentnosti MO i VS, kon-kurs za vojne izaslanike je javan i dostavqa se svim organizacio-nim celinama MO.

Konkurs se odnosi na popunu upra`wenih formacijskih me-sta u izaslanstvima odbrane na{e zemqe za narednu godinu. Po-red op{tih uslova, kandidat za izaslanika odbrane RepublikeSrbije treba da ispuwava i posebne, kako bi u{ao u obzir zarazmatrawe. Naime, odli~na slu`bena ocena kandidata i pozna-vawe engleskog ili jezika dràve prijema – osnovni su uslovi bezkojih pretendent na tu du`nost ne bi trebalo da konkuri{e. Po-znavawe oba strana jezika na zahtevanom nivou (poloèn drugistepen u [koli stranih jezika Vojne akademije ili diploma o po-loènom ispitu Natoa STANAG 6001, na nivou 2,2,2,2 i vi{i za

Na~elnik Odeqewa za vezu sa stranim vojnim predstavnicimakapetan bojnog broda Qubomir Nikoli}

DU@NOST KOJAZAHTEVA CELOG ÔVEKA

Pre nekoliko meseci kapetan bojnog broda Qubomir Niko-li} vratio se iz Italije, gde je posledwe tri godine bio na du-`nosti izaslanika odbrane na{e zemqe. O svojim rimskim isku-stvima kaè:

– Kao i druge moje kolege, osim op{tih, morao sam da zado-voqim i posebne uslove ina~e vrlo rigoroznog javnog konkursaza kandidata za izaslanika odbrane na{e zemqe. Znao sam daizaslanik odbrane (IO) treba da ima visoke vojne {kole, da znaengleski i jezik zemqe prijema, ali i da treba da bude komunika-tivna i otvorena li~nost. Naravno, podrazumevalo se da za tuva`nu du`nost mora biti odabran ~ovek koji iznad svega volisvoju zemqu.

Kapetan Nikoli} napomiwe da je selekcija kandidata za tudu`nost veoma sloèna. Od velikog broja prijavqenih kandidataza du`nost IO, za samo jednu zemqu, na kraju, u najuì izbor u|esvega dvoje-troje. Na Kolegijumu ministra odbrane se zatim po-naosob raspravqa o kvalitetu i mogu}nostima svakog kandidatakoji je u{ao u uì izbor. Naravno, pobe|uje najboqi.

– Funkcija izaslanika odbrane je protokolarne prirode,{to zna~i da je moj osnovni zadatak bio da u inostranstvu pred-stavqam i svoju zemqu i svoje oruàne snage – obja{wava Ni-koli}.

DUGE PRIPREME

– Bio sam prva generacija oficira na{e vojske koja je 2002.godine izabrana i upu}ena na jednogodi{we pripreme za tu du-`nost. Re~ je o vrlo sloènim i obimnim pripremama u MO i dru-gim institucijama na{e dràve. Me|utim, tokom samih pripremaniko vam ne garantuje da }ete i oti}i u misiju, bez obzira na to ko-liko na po~etku, recimo, imate dobre ulazne reference. Za vremepriprema morate da zadovoqite sve postavqene standarde, da po-loìte neke ispite, da radite intenzivno na jeziku zemqe prijema,da pro|ete, i vi i va{a porodica, lekarske preglede na VMA…Ali, bilo je slu~ajeva da su neki kandidati, i posle godinu danapriprema, otpali. Na pripremama se posebno radi na jeziku ze-mqe doma}ina, jer to pokazuje na{e po{tovawe i uvaàvawe ze-

mqe prijema – kaè Nikoli}.

7/23/2019 030 Odbrana


jedan od svetskih jezika), mogu kandidatu dati prednost u razma-trawu wegove konkursne molbe za du`nost u izaslanstvu odbrane.

Jedan od posebnih uslova je da budu}i izaslanik odbranena{e zemqe, posle povratka sa du`nosti, ima najmawe tri godi-ne do ispuwewa uslova za penziju. Ta granica za pomo}nika iza-slanika odbrane je jo{ ve}a i kre}e se od {est do osam godina

aktivne slu`be posle povratka sa du`nosti. Ciq te zakonske od-redbe jeste podmla|ivawe vojnodiplomatskih predstavnika na{ezemqe i preno{ewe iskustava na mla|e stare{ine po zavr{etkumandata. [to se ti~e vojske SAD, wihov zakon propisuje da dokraja profesionalne slu`be ovaj kandidat ima vi{e od pet godi-na aktivne vojne slu`be.

Duìna slu`be u izaslanstvu odbrane, bez obzira na polo-àj i ~in vojnodiplomatskog predstavnika (VDP), traje sada trigodine. Ve}ina stranih VDP je svoj mandat i ograni~ila na taj pe-

25

ali vam je zato ostavqeno na savesti da posao uradite na najbo-qi mogu}i na~in. Imate malo vremena i za porodicu. Sve u sve-mu, vi ste prakti~no 24 ~asa dnevno na raspolagawu i uvek stedostupni, bilo na slu`beni bilo na mobilni telefon.

Naravno, ima dana kada je na “dnevnom redu” nekada vi{e,nekada mawe aktivnosti, ali na prijeme i druge protokolarneaktivnosti vojni diplomata, jednostavno, mora da ode. Uostalom,time pokazuje da uvaàva i doma}ina i wegovu zemqu.

– S vremenom tako dolazite u jednu neverovatnu situaciju: ima-te svega dovoqno, osim vremena! Pogotovu u Rimu, gde i da boravitegodinu dana i samo turisti~ki obilazite odre|ena mesta, ne moè-te sve da obi|ete. A u mom slu~aju desilo se ne{to sli~no...

DIPLOMATSKE PRIVILEGIJE

I mada je to, kaù, nepristojno i nediplomatski, ipak pi-tamo, za primawa izaslanika odbrane?

– Plate i ostala primawa vojnih diplomata su usagla{enisa pravilnikom o tome koji postoji u Ministarstvu spoqnih po-

slova i one zavise od toga gde se ide, od uslova rada u toj zemqi,klime, itd. Uglavnom, plata IO omogu}ava mu da on i wegova po-rodica u inostranstvu dostojno reprezentuju zemqu. Zapravo, taplata mu omogu}ava da podmiri sve nezaobilazne tro{kove to-kom slu`be. Ali u vojnu diplomatiju se ne ide zbog novca ili zato{to ste, recimo, isplanirali da u{tedite ne{to para u ino-stranstvu.

U tim uslovima, zbog prirode svog posla, vi morate da bude-te vrlo pristojno odeveni, jer u diplomatskim krugovima nije ba{neva`no kakvo odelo nosite, koju kravatu, cipele, kakav ru~nisat imate, koja kola vozite… Naravno, ta plata je odre|ena iekonomskim mogu}nostima na{e dràve i svi bismo mi voleli dasu one ve}e. I, mada moè da zvu~i demago{ki, re}i }u da nijesve u novcu, odnosno da u ovom poslu pare nisu presudne. Jer dr-àva vam pla}a dovoqno da moète da funkcioni{ete, da podmi-rite sve potrebe i da sa svojom porodicom ivite tamo na zavid-nom nivou, da se kre}ete u odre|enim krugovima u kojima, bez la-`nog egalitarizma, nema obi~nog sveta. Znate, to su vrlo zatvo-reni krugovi u koje moète da u|ete samo ukoliko ste i sami u is-toj poziciji. Uostalom, o tim stvarima se u diplomatiji vodi mno-go ra~una i ti kriterijumi su svuda u svetu vrlo rigorozni. U tomdru{tvu se veoma vodi ra~una ko se i kada poziva, kojim povo-dom, a u ne~iju ambasadu ili rezidenciju odlazi se u odre|enovreme, obavezno sa suprugom i – pozivnicom.

Pitamo za diplomatske privilegije. Ima li tu mistifika-cija?

– Srbija je, kao i druge dràve, potpisnica odre|enih pove-qa i konvencija koje reguli{u status diplomata. Prema tome,istina je da je sam status diplomate privilegovan, {to zna~i da

je on za{ti}en i izuzet od odre|enih pravila. Diplomatski pa-

so{ je jedna od tih privilegija, jer vam omogu}ava da lak{e i jed-nostavnije putujete po Evropi, ali on vaì samo dok ste na toj du-`nosti. Ambasador i izaslanik odbrane jedina su zvani~na licaza koja se traì saglasnost zemqe prijema. Posle zvani~ne sa-glasnosti dràve prijema i va{eg dolaska na du`nost, wihovevlasti, vama i ~lanovima va{e porodice, izdaju diplomatsku le-gitimaciju i one podrazumevaju odre|ene privilegije. Osim va-{e za{tite i bezbednosti, legitimacija potvr|uje va{ legitimi-tet gde god da se pojavite. Izme|u ostalog, taj status vam omogu-}ava da u odre|enim prodavnicama kupujete robu bez pla}awadràvnog poreza i taksi – kaè Nikoli}. – Naravno, diplomataima imunitet, ali }e on, za eventualne prekr{aje, odgovarati usvojoj zemqi. Me|utim, nikome od diplomata ne pada na pamet dase pona{a neprimereno u inostranstvu. Naprotiv. Diplomatskistatus vas obavezuje da ~ak i vi{e nego drugi po{tujete zakone ipropise zemqe u kojoj privremeno ivite i radite.

Kapetan bojnog broda Nikoli} kaè da je za vreme svogboravka u Italiji odlazio ~esto i u wihove komande, vojne jedi-

nice, ustanove, akademije:– Da, video sam mnogo toga, jer se doma}in trudio da tran-sparento pokaè ne samo {ta sve ima u svojim OS ve} i kog je tokvaliteta. Recimo, Italija ima vrlo bogatu i raznovrsnu namen-sku industriju, a to su, opet, pare, ekonomija... Imao sam prili-ke da, sa ostalim kolegama iz vojnodiplomatskog kora, posetimmnoge wihove vojne jedinice i komande, gde nisu krili da su iwihove OS u svojevrsnoj tranziciji. Jer, i wihova vojska se me-wa, smawuje, prilago|ava, uvodi novu opremu, naoruàwe…Imali smo, dakle, priliku i da sve to vidimo, da otvoreno pita-mo, obi|emo sve to… I to je tamo, kao sada i kod nas, sasvimnormalno. Nema skrivawa. I to nije vi{e nikakva tajna, pogo-tovu ne vojna. Ta hladnoratovska logika i tamo je odavno preva-zi|ena, jer se sve vi{e shvata da svet mora da se integri{e, pa ina planu bezbednosti i odbrane.

VA@NE STVARI SE NE BRANE ORU@JEM

– Posebnu pa`wu, posledwe dve-tri godine posve}ujemomla|em i vrlo perspektivnom vojnodiplomatskom kadru. Upravowima, po povratku sa misija, starije kolege sada prenose svojebogato diplomatsko iskustvo. Jer, mi smo mala i siroma{na ze-mqa koja ne moè da se razbacuje ni kadrom ni novcem, pa zatove} neko vreme intenzivno radimo na toj vrhunskoj pripremi iobuci mla|eg kadra. Ali, to je i na{a obaveza, da me|u odli~ni-ma izaberemo one stvarno najboqe, koji }e, koliko sutra, upra-vo na tom diplomatskom planu braniti ono {to se vi{e ne moèbraniti oru`jem. Uostalom, nigde se vi{e u svetu va`ne stvarine brane oru`jem, nego diplomatijom, pregovorima i pravovre-menom informacijom – kaè kapetan bojnog broda Qubomir Ni-

koli}.

7/23/2019 030 Odbrana


riod, osim nekih zemaqa, kao naprimer Kina, ~iji mandat traje~etiri, pa i vi{e godina. Me|u-tim, neke dràve mandat svojihVDP odre|uju i prema va`nostidràve akreditacije. Zato nije

retkost da neke zemqe svoje VDP,u va`nijim svetskim politi~ko-vojnim centrima, akredituje naperiod od tri do pet godine, doku mawim dràvama duìna slu-`be wihovih predstavnika obi~-no traje dve do tri godine.

Tako|e, nije retkost da iza-slanik odbrane ili wegov po-mo}nik bude i predstavnica –lep{eg pola. Trenutno, vojnodi-plomatski kor u Beogradu imajednu ènu pomo}nika izaslani-ka odbrane Bugarske. Ali to ni-je usamqen primer. Naime, pre~etiri-pet godina SAD su imaleènu oficira akreditovanu nadu`nosti pomo}nika izaslanikaza kopnenu vojsku. Na mestu iza-slanika odbrane Kraqevine Ho-landije u Gr~koj je 1995. godinebila akreditovana èna, kojaje, zajedno sa turskim izaslani-kom odbrane, progla{ena za ne-poèqnu osobu zbog boravka uzabrawenoj zoni (koja podrazu-meva vojne instalacije ili poje-dine privredne objekte od naci-onalnog zna~aja).

Svaka armija sveta imasvoje kriterijume izbora budu-}ih izaslanika odbrane. Ono{to je svuda isto jeste kandido-vawe na dobrovoqnoj osnovi.Kandidata uvek svuda ima do-voqno, jer su oni inspirisanitradicijom, izazovom poziva i,za{to da ne – materijalnim po-godnostima koje pruà takva slu-`ba u drugoj dràvi.

Ipak, kriterijumi za ime-novawe izaslanika odbrane suveoma visoki i zahtevni. “Pod-

razumeva se, da kao diplomata,on mora poznavati me|unarodnakretawa, spoqnu politiku svojezemqe, me|unarodno i diplomat-sko pravo i da ima posebno svoj-stvo: diplomatsko pona{awe” –pi{e u Diplomatskom praktiku-mu Slavoqub \era Petrovi}.

KAKO SE TO

RADI U SVETU

Budu}i izaslanik odbranemora imati visoko obrazovawe,komandno-{tabnu {kolu ili ma-

gistarske studije, a za pojedine

zemqe kriterijum je rigorozni-ji i zahteva se general{tabnousavr{avawe ili doktorskadisertacija iz odre|ene obla-sti. Tako Italija, koja ima okopedesetak vojnodiplomatskihpredstavnika u svetu, za iza-slanike odbrane u Moskvi,Londonu, Briselu i Parizu upu-}uje brigadne generale, kojimoraju da imaju zavr{ene naj-vi{e vojne {kole. Kina, na me-sto vojnog, pomorskog i vazdu-hoplovnog izaslanika upu}ujeoficire ~ina stariji pukovnik(sa ~etiri zvezdice), {to je

ekvivalent ~inu brigadnog ge-nerala. U ostalim slu~ajevimaizaslanik odbrane mora biti~ina pukovnika, mada nije ret-kost da se u tu misiju upute ipotpukovnici.

Sjediwene Ameri~ke Dr-àve svoje kandidate biraju izoperativnih jedinica sva ~eti-ri vida vojske, odnosno MO. Tozna~i da sve stare{ine koje is-puwavaju op{te kriterijume mo-gu konkurisati za tu du`nost.

U Armiji NR Kine za du-

`nost izaslanika odbrane iwegovog pomo}nika mogu da kon-kuri{u iskqu~ivo pripadnicivojnoobave{tajne slu`be. Do-du{e, oni se posle zavr{etkasvog mandata u inostranstvuvra}aju u sastav slu`be koja ihje uputila na rad ili rade zaorganizacije kao {to su Kine-ski institut za me|unarodnestrategijske studije – CIISS ilipri “trustu mozgova” koji je pot-~iwen VOS G[ NOA Kine. Na-ravno, ta zemqa nije usamqenprimer da se samo iz reda voj-noobave{tajne slu`be birajukandidati za vojnodiplomatskepredstavnike {irom sveta.

U tom smislu svaka drà-va je precizno definisala svo-je kriterijume za odabir VDP,shodno potrebama svoje vojske,ministarstva odbrane i op{tepolitike, odnosno u skladu saproklamovanim ciqevima svojespoqne politike.

(Nastavak u slede}em broju)Aleksandar MILENKOVI]

Du{an MARINOVI]

Snimio Goran STANKOVI]


ALKOHOL, PROTOKOL I HOLESTEROLMe|u vojnim izaslanicima kruì pri~a da imaju strah

od tri stvari, a to su alkohol, protokol i holesterol. Alko-hol se sluì na svakom prijemu ili koktelu tako da i najve}itrezvewaci moraju nazdraviti sa doma}inom, makar i fingi-raju}i taj ~in. Kao i alkohol i hrana je prisutna na svakoj di-plomatskoj zabavi gde dràva èli u najboqem svetlu dapredstavi specijalitete svoje nacionalne kuhiwe. I - etoholesterola. Protokol je najva`nija sporedna stvar u diplo-matiji. Poznavawe protokolarnih i normi pona{awa u dr-àvi prijema olak{a}e vojnodiplomatskom predstavniku ì-vot i rad, a on li~no ostaviti dobar utisak kod doma}ina.Me|utim, ne treba rigidno insistirati na odredbama proto-kola s obzirom na to da se diplomatska slu`ba kre}e u prav-

cu pojednostavqewa.

DUGA TRADICIJA

Prvi vojni ata{e Kraqevine Srbije (major Ne{i}) upu-}en je u Carigrad davne 1891. pa se ta godina i uzima za po-~etak vojne diplomatije u Srbiji. Primera radi, 1912. u Be-

ogradu je bilo akreditovano 12 vojnih ata{ea, a Srbija jeimala devet svojih vojnodiplomatskih predstavnika u Evropi(Carigrad, Sofija, Bukure{t, Petrograd, London, Pariz,Rim, Cetiwe i Solun). âk i u najteìm trenucima za Srpskuvojsku, kada je boravila na teritoriji Gr~ke, Srbija je imaladeset vojnodiplomatskih predstavni{tava i vojnih misija usvetu.

Danas Republika Srbija ima 19 izaslanstava odbrane{irom sveta, od kojih je 14 u Evropi, tri u Aziji i po jednoizaslanstvo u Africi i Severnoj Americi. Odre|eni brojsrpskih izaslanika odbrane akreditovan je za jo{ jednu, pa~ak i dve dràve u susedstvu dràve prijema.

TEMA

U vojnom diplomatskom koru ima i ena oficira

7/23/2019 030 Odbrana


U Centru za obuku u Ni{u pri ni{komMa{inskom fakultetu, 8. decembra sve~anoje obeleèn zavr{etak tre}eg ciklusa pre-kvalifikacije oficira u okviru Programazbriwavawa vi{ka vojnog kadra – Prisma.

Na prekvalifikaciji je bilo sto ofi-cira, koji su uradili 71 projekat iz obla-sti industrijskog menaxmenta, energetske

efikasnosti, upravqawa aspektima ìvot-

Na ovogodi{woj sajamskoj manife-staciji Biznis baza, koja je odràna u Be-ogradu od 29. novembra do 2. decembra,pored standardnih izlaga~a predstavqe-ne su i institucije i nau~ne ustanove kojepospe{uju razvoj te oblasti.

Svoje mesto na sajmu imala je i Pri-sma – program zbriwavawa vi{ka vojnogkadra. Na posebnom {tandu, a tako|e i ustru~nom delu sajma, predstavqeni su re-zultati wihovog rada. O tome kako se ra-di u Prismi i o dosada{wim rezultatimagovorili su na~elnik Uprave za kadrovegeneral-major Slobodan Tadi} i direkto-ri Prisminihregionalnih centara, prof.dr Dragana Be~ajski-Vujaklija, direktorregionalnog centra pri Fakultetu orga-nizacionih nauka u Beogradu, i prof. drDragan Domazet, direktor regionalnogcentra pri Ma{inskom fakultetu u Ni{u.

Qudi koji ostaju bez posla u sistemuodbrane do sada nisu bili interesna gru-pa za zapo{qavawe, ali kako danas jesu,ovakvi sajmovi su prava prilika da nekiod wih na|u i svoje budu}e poslodavce.

M. [.

TENK ZA VITRINENa sve~anosti povodom Dana oklopno-

mehanizovanih jedinica u kraqeva~koj 252.oklopnoj brigadi, rezervista te jediniceRadomir Rade Jankovi} iz Bresnice kodâ~ka poklonio je komandantu brigade pu-

kovniku Mla|enu Ni{evi}u maketu tenka M-84 izra|enu u drvetu.

Jankovi} se tim hobijem bavi od 1980.godine, kada je kao vojnik tenkista u Bjelo-varu napravio prvi tenk T-55 i poklonio gajedinici. Za sebe u {ali kaè da je jediniproizvo|a~ kompletnog tenka na Balkanu.Do sada je uradio deset maketa tenka T-84,a jedna se nalazi u kabinetu ministra od-brane.

R. PREMOVI]

27

ne sredine, informacionih sistema i ra~u-narom podràne realizacije proizvoda.

Sve~anosti su prisustvovali i pomo}-nik ministra odbrane za qudske resurse drZoran Jefti}, ambasador Kraqevine Ho-landije Ron van Dartel, na~elnik Uprave zakadrove general-major Slobodan Tadi} ivojni ata{e Kraqevine Holandije pukovnik

Jan van den Elsen. Z. M.

ZAVR[EN TRE]I CIKLUSPREKVALIFIKACIJE OFICIRA

DOGA\AJI

PRISMA NASAJMUPREDUZETNI[TVA

Na{ kolega fo-toreporter ZvonkoPerge dobitnik je dru-ge nagrade na Konkur-su za najboqu foto-grafiju na women`sec-ret @enskoj trci 2006.koju je organizovaoBeogradski maratonuz podr{ku sponzora

Women`Secret.Kako su ga mnogi

nazivali, “najlep{i”doga|aj u Beograduodràn je 23. septem-bra na Adi Ciganlijisedmi put zaredom i uwemu je u~estvovalooko 3.500 takmi~ar-ki. Vo|eni idejom dasam doga|aj, svojimsportskim i programskim sadràjem ali ilepotom, stvara priliku da se novinari ifotoreporteri iskaù u na~inu na koji }eispratiti manifestaciju, organizatori suotvorili tri konkursa: za najboqu fotogra-

fiju, najboqu objavqenu novinsku fotogra-fiju i najboqi autorski tekst/prilog. Naju-spelije radove moète videti do 17. decem-bra na izlo`bi u auli Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta. S. S.

NAGRA\ENA FOTOGRAFIJA ZVONKA PERGEA

7/23/2019 030 Odbrana



POTREBAILI MODA

S T U D I J E B E Z B E D N O S T I

Dru{tveni i politi~kikontekst tranzicijeu kojoj se na{la na{azemqa zahteva wenoprilago|avawezakonitostima

savremenog sveta.Promene koje pratetaj proces ne mimoilazeni osnovne dràvneinstitucije i donosenove vrednosneorijentacije.Zajedni~ki imeniteqekonomskih, politi~kihi vojnobezbednosnih

integracija jesteizmewena potreba zakadrom razli~itihspecijalnosti i nivoaobrazovawa. Sa kojimse nedoumicama susre}upripadnici sistemaodbrane kada odlu~eda stru~no usavr{avawenastave na pojedinimcivilnim fakultetima?

Reforma sistema odbrane Republike Srbije predstavqa izazov za svakogpojedinca. Racionalizacija i smawivawe brojnog stawa Vojske zahtevajuli~no usavr{avawe zaposlenih koji ostaju u odbrambenom sistemu, ali ikadra koji svoju egzistenciju namerava da zasnuje na novim poslovima

u gra|anstvu.Profesionalni pripadnici Vojske, koji su se opredelili za dopunsko {kolo-

vawe i usavr{avawe, ~esto poha|aju studije bezbednosti, koje se organizuju u razli-~itim formama na pojedinim civilnim fakultetima i poslediplomskim kursevima.

Potrebu za stru~wacima iz oblasti bezbednosti uslovqavaju i zahtevi civilnogdru{tva i savremeni koncept obrazovawa.

MORE BEZ OBALA

Bezbednost proisti~e iz kulture potreba pojedinca. Ona predstavqa inte-res da se o~uvaju li~na i kolektivna dobra, ali i preduprede mogu}a naru{ava-wa usvojenih dru{tvenih vrednosti. Civilizacija nastoji da opasnosti u~inipredvidivim, a sigurnost izvesnijom. Prema savremenim shvatawima bezbednostmoè biti pojedina~na, nacionalna ili globalna, ekonomska, ekolo{ka.

U akademskim krugovima postoje neslagawa u legitimisawu nauke o bezbedno-sti. Dok neki stru~waci smatraju da je ona potpuno samostalna disciplina, sa de-finisanim predmetom, ciqevima i metodama izu~avawa, ostali je svrstavaju u gra-ni~nu oblast razli~itih dru{tvenih nauka, budu}i da po svom zahvatu predstavqa“more bez obala”. Politi~ke nauke, pravo, sociologija, kriminologija i ratna ve-{tina imaju osnova da bezbednost smatraju svojim derivatom. Shodno tome, feno-men bezbednost se pod sli~nim nazivima kod nas i u svetu izu~ava na fakultetima ukojima je neka od pomenutih nauka mati~na. Vaqa napomenuti da postoje i specijali-zovane visoko{kolske ustanove koje bezbednost prou~avaju u naj{irem smislu.

Kada govorimo o bezbednosti na nacionalnom ili globalnom planu, vaqaznati da je wen savremeni koncept osnovne konture dobio tek posle hladnog rata.Zamisao da su opasnosti koje mogu ugroziti stabilnost dràva ili sveta predvi-dive u potpunosti, sru{ila se zajedno sa zgradama Svetskog trgovinskog centra uWujorku. Teroristi~ki napadi 11. septembra 2001. zapo~eli su novu eru studija iprakse bezbednosti. Izvesnost je ukinuta – neizvesnost je skoro uvek prisutna.

Globalizacija i procesi koji su doveli do promena u strukturi svetske mo}ii sile uslovili su da se pojave koje ugroàvaju bezbednost sagledavaju kao izazo-vi, rizici i pretwe. Rangirawe tih pojmova i pojava zavisi od stepena wihovog

uticaja na ugroàvawe bezbednosti, te one predstavqaju latentne, potencijalneili faktore neposrednog ugroàvawa.

7/23/2019 030 Odbrana


– Tek kada se bude profilisalo trì{te takve radne snagemoèmo govoriti da postoji i jasno izraèna potreba za wego-vim kadrom. Pri tome treba voditi ra~una i o teìni diplomakoje studenti ili poslediplomci dobijaju posle {kolovawa iliusavr{avawa. Veliko zanimawe za razli~ite studije bezbedno-sti ~esto je posledica marketinga, prvenstveno zbog visokih bu-

xeta pojedinih privatnih fakulteta. Realno, za studijsku scenubezbednosti pre se moè re}i da je siroma{na nego bogata – is-ti~e profesor Cvetkovi} i dodaje:

– Ne postoji veliki broj fakulteta koji su{tinski izu~avajuoblast bezbednosti. Pojedine visoko{kolske institucije, poseb-no privatni fakulteti, poku{avaju da u|u u tu pri~u, jer izgledamoderno baviti se tom problematikom.

Kako isti~e nekada{wi direktor Bezbednosno-informativ-ne agencije, profesor na Kriminalisti~ko-policijskoj akademi-ji dr Andreja Savi}, me|unarodne integracije presudno su utica-le na pove}ano zanimawe za oblast bezbednosti.

– Korpus bezbednosnih disciplina postao je svojevrstan hit uSrbiji posle 2000. godine. Verovatno su na to uticali svetski pro-cesi globalizacije i bezbednosnih integracija. Republika Srbijaje nedavno postala ~lanica Partnerstva za mir. Pre toga je na{a

zemqa u{la u Pakt za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Vaqa uvaì-ti i strate{ku politiku Srbije koja vodi prijemu u Nato, a potom iu Evropsku uniju. Sve to stimuli{e nauku o bezbednosti da teorij-ski osmisli va`ne i osetqive oblasti dràve. Ne treba zabora-viti ni da je tome doprineo novi Zakon o visokom obrazovawu , ko-ji je utemeqen na evropskim standardima – tvrdi dr Savi}.

PONUDA ZNAWA

Nekoliko visokih {kola u Republici Srbiji nudi razli~itestudijske programe za sticawe akademskih i nau~nih zvawa uoblasti bezbednosti. Fakultet politi~kih nauka Beogradskoguniverziteta u {kolskoj 2006/2007. godini organizuje diplomske

29

OBRAZOVAWE TRA@I PRAVI LIK

– Tranziciona vremena donose pove}anu slobodu izbora, a nau-ka i obrazovawe, moglo bi se re}i, tragaju za svojim pravim likom.To mnogima otvara put u savremene oblasti nauke. Kod studija bez-bednosti izraèni su i istraìva~ki i motivi kurentnosti. Svetomse kotrqaju milijarde namewene za spre~avawe terorizma i ostalihbezbednosnih izazova – isti~e prof. dr Dragan Simeunovi}.

KOLIKO KO[TA ZNAWE

Studenti koji se odlu~e za kurseve iz oblasti bezbedno-sti na Fakultetu politi~kih nauka treba da izdvoje 40.000dinara za semestar. Ukoliko polaznici ele da steknu zvawespecijaliste za suzbijawe terorizma, organizovanog krimi-naliteta i korupcije na Pravnom fakultetu u Beogradu, pla-ti}e 90.000 dinara. Na Fakultetu bezbednosti godina spe-

cijalisti~kih studija ko{ta 65.000, a diplomske akademskestudije – master, oko 87.000 dinara. Trenutno su najskupqestudije na Akademiji za diplomatiju i bezbednost – za seme-star na akademskim strukovnim studijama vaqa izdvojiti2.330 evra, {to za tri godine {kolovawa iznosi blizu14.000 evra.

PRVI KORACI NOVE NAUKE

Kada je pre ~etiri godine Fakultet politi~kih nauka u Beogra-du otvorio poslediplomske specijalisti~ke studije Terorizam i or-ganizovani kriminal , zapo~eo je novi pravac u obrazovawu kadraiz oblasti bezbednosti. Danas se takve osnovne i poslediplomskestudije mogu upisati na ve}em broju i dràvnih i privatnih fakulte-ta. Da li postoji stvarna potreba za stru~wacima bezbednosti?

Profesor dr Dragan Simeunovi} sa Fakulteta politi~kih

nauka o tome kaè:– Studije bezbednosti, {to predstavqa skra}eni naziv kojine odgovara ni sadràju niti obimu tog fenomena, izu~avaju se ve-oma ozbiqno u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i Evropi. U osta-lim zemqama se znatno mawa pa`wa posve}uje takvim studijama –naj~e{}e u okviru nauka i predmeta koji nemaju izrazito bezbedno-sni karakter. O~igledno je takav model posledica doga|aja od 11.septembra i napada na Wujork, mada je zanimawe za tu oblast po-stojalo i ranije.

Lavinu bezbednosnih studija najpre je inicirao problem te-rorizma, a potom i ostale pojave koje ugroàvaju sigurnost dràvai gra|ana – organizovani kriminal, korupcija i nasiqe u porodi-ci. Prou~avawe terorizma, u ~ijoj je osnovi politi~ko nasiqe,privla~i najvi{e pa`we, ali i novca. Najve}i broj specijalista uoblasti bezbednosti zapo{qava se na poslovima za{tite od tero-rizma.

Dekan beogradskog Fakulteta bezbednosti prof. dr Vladi-mir Cvetkovi} smatra da potreba za kadrom u oblasti bezbedno-sti jo{ nije precizno definisana.

Profesor dr Dragan Simeunovi}

Otvarawe poslediplomskog kursa ”Terorizam, organizovanikriminalitet i korupcija”

na Pravnom fakultetuu Beogradu

7/23/2019 030 Odbrana


akademske studije (master) iz me|unarodnebezbednosti, koje vodi prof. dr MiroslavHaxi}, i studije politi~kog nasiqa, kojimarukovodi prof. dr Dragan Simeunovi}. Naistom fakultetu studenti mogu poha|ati ispecijalisti~ke strukovne studije Terori-

zam i organizovani kriminal.Fakultet bezbednosti u Beogradu omo-

gu}ava osnovne diplomske i akademske (ma-ster) studije na ~etiri smera – bezbednost,menaxment qudskih i socijalnih resursa, ci-vilna za{tita i za{tita ìvotne sredine.Studenti koji zavr{e trogodi{we {kolova-we na pojedinim smerovima sti~u stru~nozvawe menaxera bezbednosti iz pomenutihoblasti. Prema re~ima profesora Vladimi-ra Cvetkovi}a, dekana Fakulteta bezbedno-sti, ta visoko{kolska ustanova uvela je iprogram strukovnih studija kako bi obrazov-ni proces usaglasila sa Bolowskom dekla-racijom. Profesor Cvetkovi} nagla{ava daje na trì{tu rada Evropske unije i SAD tajprofil stru~waka jedan od najtraènijih.

Nedavno je i na Pravnom fakultetu u Beogradu otvoren spe-cijalisti~ki poslediplomski kurs Terorizam, organizovani kri-minalitet i korupcija. Rukovodioci kursa su prof. dr Zoran Sto-janovi} i prof. dr Dragan Simeunovi}.

Policijska akademija, koja je tako|e {kolovawe prilagodilazahtevima Bolowske dekleracije , namerava da otvori i posledi-plomske programe iz oblasti bezbednosti, ne samo za pripadni-ke Ministarstva unutra{wih poslova i Bezbednosno-informa-tivne agencije nego i za Vojsku, te ostale zainteresovane studen-te iz gra|anstva.

Razli~ite studije bezbednosti mogu sepoha|ati i na pojedinim privatnim fakul-tetima. Novootvorena Akademija za diplo-matiju i bezbednost polaznicima omogu}avada steknu diplomu politikologa za diploma-tiju posle trogodi{wih strukovnih studija.

I Fakultet za menaxment malih i sred-wih preduze}a namerava da idu}e godine

otvori poslediplomske kurseve bezbedno-snog menaxmenta. Da bi se otvorio takavsmer ili studijska grupa, kako obja{wavaprof. dr Bo{ko Nadoveza, prodekan za na-stavu Fakulteta, potrebno je da bude zain-teresovano oko trideset studenata.

Pripadnici Vojske i Ministarstva od-brane, u zavisnosti od sklonosti, zanima-wa i predznawa, poha|aju pojedine pomenu-te studijske programe. Mnogi se, me|utim,susre}u sa nedoumicom koji fakultet za-pravo pruà primewiva znawa u sistemuodbrane, ali i van wega. Ipak postoje zna-~ajne razlike.

[ta treba znati prilikom izbora osnov-

nih ili poslediplomskih studija bezbednostina fakultetima u gra|anstvu?

MI[QEWA STRU^WAKA

Pored nastavnog plana i programa studija, ne treba zanema-riti nastavni~ki kadar, uskla|enost sa evropskim obrazovnimstandardima, tradiciju prosvetne institucije i cenu {kolovawaili usavr{avawa. Dràvni fakulteti svojom predno{}u smatrajutradiciju i specijalizovani predava~ki potencijal, dok privatni uprvi plan isti~u savremene nastavne metode, preuzete uglavnom izinostranstva, i modernu tehni~ku podr{ku.

ISTRA@IVAWE

30

[kolovawe na Vojnoj akademijiBEZBEDNOSNA KULTURADa bezbednost jeste op{te i dru{tveno pitawe, koje se pod-

jednako odnosi i na materijalnu i na duhovnu oblast ìvota, po-tvrdio nam je dekan Vojne akademije pukovnik prof. dr Joè Si-va~ek. Kako tvrdi na{ sagovornik, zato se i razlikuju ustanovekoje se bave pojedinim sadràjima bezbednosti.

– Na{a dràva, uz zakonsku regulati-vu, bezbednost institucionalno organizujei ure|uje – za pitawa unutra{we bezbedno-sti nadle`na je wena policija, a u spoqa-{wim okvirima Vojska. Mnoge obrazovneustanove, iako istraùju sadràje bezbed-

nosti i {koluju kadar, nemaju jasno defini-san model koga i za ~ije potrebe osposo-bqavaju. Vojna akademija je bila i osta}emati~na visoko{kolska institucija koja iz-u~ava jednu oblast bezbednosti – odbranu iza wu oblikuje stru~wake, sposobne da zna-wa, ali i zadatke operacionalizuju, odno-sno primene u praksi. Druga~ije re~eno, izaAkademije stoji Vojska i sistem odbrane Re-publike Srbije, kojima je dràva u bezbed-nosnom smislu jasno definisala misije –isti~e pukovnik Siva~ek.

Vojska Srbije se prilago|ava potreba-ma i zahtevima vremena. Shodno tome, onapreuzima nove zadatke, a Vojna akademijanastavne sadràje i obrazovawe oblikuje

tako da odgovaraju budu}im izazovima sa kojima se mogu suo~itipripadnici sistema odbrane. Delovawe odbrambenog sektoraprecizirano je strate{kim i doktrinarnim dokumentima.

Kako nagla{ava pukovnik Joè Siva~ek, mnogi bezbednostrazumeju kao stawe, organizaciju ili funkciju, a na Vojnoj akade-miji se bezbednost shvata kao proces, koji u savremenim okolno-stima karakteri{e asimetri~nost i nelinearno pona{awe. Bez-bednost se nalazi na ivici kontrolisanog haosa i u okruèwuvisokog rizika.

– [kolovawe je proces ~iji su rezul-tati vidqivi tek posle odre|enog vremena.Samo za one koji sagledaju budu}e izazove,rizike i pretwe moè se re}i da obrazujui pripremaju kadar za potrebe bezbedno-sti. U tom smislu Vojna akademija je u okvi-

ru Strategijskog pregleda odbrane razume-la potrebe odbrambenog sistema u budu}-nosti i osmislila obrazovawe svojih stu-denata, kako bi vaqano uticali na nivobezbednosti. Na{i diplomci su osposo-bqeni da prepoznaju granice kada je bez-bednost ugroèna i da u takvim okolnosti-ma deluju. Savremeno vojno obrazovawe jeu svoje sadràje ugradilo teorije sukoba,sporova i socijalnih katastrofa, koje su idefinisane za teì{ne misije Vojske – ob-ja{wava pukovnik Siva~ek.

Uz intelektualni potencijal na-stavni~kog kadra i materijalnu bazu, Aka-

demija je obezbedila kontinuitet uobrazovawu iz oblasti bezbednosti.Pukovnik prof. dr Joè Siva~ek, dekan Vojne akademije

Prof. dr Lin Montgomeri, dekan Akademije za bezbednost

i diplomatiju

15. decembar 2006.

7/23/2019 030 Odbrana


– Te{ko je govoriti samo o jednoj nauci o bezbednosti, jer seve}i broj disciplina doti~e bezbednosnih problema. Oblast bez-bednosti je i zadatak dru{tva. Wome se mogu baviti specijalizo-vane visoko{kolske ustanove, pre svega one koje {koluju kadar zapotrebe odbrane i za{tite qudi i materijalnih dobara. Me|utim,neki fenomeni i segmenti bezbednosti su zbog svoje prirode vi{eupu}eni na politi~ke ili pravne nauke – obja{wava profesor Si-meunovi}.

– Terorizam je – dodaje on – izrazito politi~ki determinisa-na pojava, ~ija se priroda, akteri i oblici ispoqavawa {iromsveta najuspe{nije izu~avaju na fakultetima politi~kih nauka.Specijalizovani fakulteti za studije bezbednosti i policijskeakademije mahom se bave tehni~kom stranom tog problema i “ka-skaju” za fenomenombezbednosti, koji je ve-oma dinami~an i pred-stavqa izazov i za na-uku i za dràvu. Kri-vi~nopravne aspekteterorizma najboqe jeprou~avati na pravnimfakultetima. Ipak, ni-jedna nau~na ustanova

nema monopolsko pra-vo nad istraìvawem iizu~avawem bezbedno-sti. U svetu ne postojestru~waci za op{tubezbednost. Koncepttakvog {kolovawa tra-ì produbqena i spe-cijalizovana znawa –isti~e dr Simeunovi}.

31

Usavr{avawe posle osnovnih studija na Vojnoj akademiji zami-{qeno je tako da ne {koluje menaxere bezbednosti koje prepo-znaje dru{tvo, ve} vo|e i lidere.

[kola nacionalne odbrane Vojne akademije je najorganizo-vaniji oblik usavr{avawa koji Republika Srbija ima u oblastiodbrane. Godinama unazad na woj se nisu obrazovali dràvnifunkcioneri koji rukovode tom delatno{}u, iako je to bilo pred-vi|eno zakonskom regulativom. Prema novim nastavnim plano-vima i programima na vojnim poslediplomskim studijama izu~a-va}e se mati~ni predmeti – taktika, strategija, operatika, vojnimenaxment i logistika. Konkurencija i zahtevi trì{ta profi-lisa}e ubudu}e razli~ite studije bezbednosti na fakultetima ugra|anstvu, {to }e dovesti do wihove integracije.

Za{to su studenti Vojne akademije ~esto stru~no usavr{a-vawe nastavqali na civilnim fakultetima?

– Pojedini studenti Akademije, koji su istinski èleli dapro{ire svoje nau~ne spoznaje, usavr{avali su se na fakulteti-ma u gra|anstvu. Ostali su motiv videli u dru{tvenoj verifika-ciji diplome i delatnosti u srodnim oblastima. Danas razvija-mo model po kome }e vojna diploma biti priznata u dru{tvu. Sasli~nim problemima susretale su se i brojne evropske vojne aka-demije – zakqu~uje dekan.

Prema re~ima pukovnika Siva~eka, ulazak na{e zemqe ivojske u Partnerstvo za mir, a Vojne akademije u asocijacijuevropskih vojnih akademija i univerziteta, done}e jedinstvenbezbednosni i vojnoobrazovni prostor. Na taj na~in bi}e namomogu}eni zajedni~ko {kolovawe i usavr{avawe kadra, istra-ìva~ki projekti, razmena predava~a i kori{}ewe materijalnihpotencijala razli~itih oruànih snaga.

V. POÛ^Snimila R. TOMI]

Prof. dr MiroslavHaxi}

Prof. dr Andreja Savi}

Sli~no smatra i profesor Andreja Savi} sa Policijskeakademije. On nagla{ava da se nijedan fakultet ne moè progla-siti jedino nadle`nim za oblast bezbednosti, pa da ni pravni,niti fakulteti politi~kih nauka nisu mati~ni u toj oblasti.

– Na politi~kim naukama se bezbednost izu~ava kao deo na-uke o me|unarodnim odnosima. U unutra{wem politi~kom segmen-tu istraìvawa, terorizam se defini{e kao ekstremni pojavni

oblik politi~kog nasiqa. Zna~i, on se ne moè u osnovnom smi-slu izu~avati kao fenomen. Na pravnim fakultetima problemi-ma bezbednosti se prilazi s pravnih aspekata i gledi{ta prav-nih nauka. Krivi~na dela, na primer, posebno ona koja podrivajudràvni poredak, poput terorizma, {pijunaè, diverzija, sabo-taà ili oruànih pobuna, obra|uju se u okviru krivi~nog i kri-vi~no-procesnog prava. Pravne nauke treba da defini{u i na-~in na koji postupa dràva kada je re~ o pomenutim krivi~nim de-lima. Policijska i Vojna akademija, me|utim, pristup nauci obezbednosti zasnivaju na suprotstavqawu wenim pojavnim obli-cima. Zato je {kolovawe u tim obrazovnim ustanovama usmerenona potrebe koje iskazuju odre|ene dràvne institucije – kaèprof. dr Andreja Savi}.

Studenti Kriminalisti~ko-policijske akademije izu~avajunekoliko predmeta koji su vezani za kriminalistiku, koja je bez-

bednosna disciplina, ali i sadràje koji se odnose na nacio-nalnu bezbednost. Prema re~ima profesora Savi}a, i posledi-plomska usavr{avawa }e uglavnom biti utemeqena na tim obla-stima.

Znatan broj profesora Beogradskog univerziteta smatra daprivatne {kole koje organizuje studije bezbednosti nemaju kvali-tetan predava~ki i nastavni~ki kadar.

– Problem }e se dodatno usloìti kada senat Beogradskoguniverziteta usvoji spisak konkurentskih visoko{kolskih ustano-va, na kojima na{i nastavnici ne}e mo}i da predaju. Tek ako sepostavi i pitawe o akreditaciji pojedinih fakulteta ta~no }emoznati koliko stru~waka, zapravo, nedostaje – prime}uje prof. drVladimir Cvetkovi}, dekan Fakulteta bezbednosti.

Da se prednost dràvnih fakulteta postepeno smawuje, sma-

tra profesor Simeunovi}.– Verujem da }e pojedini privatni fakulteti, poput obra-zovnih ustanova na Zapadu, vrlo brzo postati elitni. To }e sedogoditi ~im se wihovi vlasnici uvere da dobar fakultet ne ~i-ne nove i moderne klupe niti savremeni ra~unari, ve} najprekvalitetni i stru~ni nastavnici. Mawak predava~kog kadra uprivatnim {kolama ne treba posmatrati kao trajnu pojavu. To jeposledica ekspanzije, ili boqe re}i eksplozije privatnih fakul-teta, koji su napla}ivali visoke {kolarine. Tek kada studentibudu birali {kole na osnovu kvaliteta znawa koje pruàju, situ-acija }e se popraviti – napomiwe dr Dragan Simeunovi}.

Dekan Akademije za bezbednost i diplomatiju dr Lin Mont-gomeri budu}im studentima nudi kvalitetnu nastavu iz oblastiprava, politi~kih nauka, politi~ke sociologije, diplomatije ibezbednosti. Ona o~ekuje da }e posle tri godine {kolovawa na

osnovnim studijama deo studenata nastaviti poslediplomsko usa-vr{avawe u nekoj od navedenih oblasti.

7/23/2019 030 Odbrana


– Ni na jednom fakultetu nije osmi{qen ta-ko intenzivan studijski program kao kod nas.Studenti su angaòvani svaki dan od devet uju-tru do pet popodne. Izu~avaju najboqe sadràjeiz politi~kih nauka, bezbednosnih disciplina,informatike i studija stranih jezika. Po tome je

Akademija jedinstvena. Posle zavr{enih studijai stru~ne prakse diplomci }e mo}i da se zapo-sle u slu`bama bezbednosti, ministarstvima,ambasadama, bankama i nevladinim organiza-cijama – tvrdi profesorka Montgomeri.

Profesor dr Radoslav Ga}inovi}, koji jena Akademiji za diplomatiju i bezbednost zadu-èn za oblast bezbednosti, smatra da im dràv-ni fakulteti nisu konkurencija.

– I pored toga {to su studije skupe, u na{oj{koli je znatno ve}i broj polaznika nego na bi-lo kom sli~nom fakultetu. Studenti su, dakle,uvereni da na Akademiji mogu ste}i potrebnaznawa – isti~e on.

Do sada se najve}i broj pripadnika Vojskeodlu~ivao za usavr{avawe na Fakultetu poli-ti~kih nauka i Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Tek kada Mini-starstvo odbrane defini{e i usvoji dugoro~nu strategiju {kolo-vawa kadra van Vojne akademije, izvesno je da }e ponuda studijabezbednosti biti znatno konkretnija i na ostalim dràvnim iprivatnim fakultetima.

OFICIRI I MENAXERI

Reforma na{eg sistema odbrane iziskuje obrazovawestru~waka koji su sposobni da deluju u novim okolnostima. Ukqu-

~ivawe Vojne akademije u Beogradski univerzitet deo je prome-na u vojno{kolskom sistemu. Zna~ajan korak ka tom ciqu jestezajedni~ki studijski program Vojne akademije i Fakulteta bez-bednosti u Beogradu, na osnovu koga }e najmla|a generacija stu-denata Akademije, posle ~etiri godine {kolovawa, pored ofi-cirske, ste}i i civilnu diplomu. Takav model obezbedi}e kvali-tetnije vo|ewe oficirskog kadra u slu`bi, ali i zapo{qavaweu gra|anstvu.

Diplomci Vojne akademije }e ste}i zvawe diplomiranog me-naxera bezbednosti i vojnih nauka, u oblasti koju sami izaberu– menaxment qudskih i socijalnih resursa, civilne za{tite iliza{tite ìvotne sredine. Studijski program obuhvata tri celi-ne – modul op{teobrazovnih i stru~nih predmeta, vojni modul i

izborni, u zavisnosti od smera za koji su se opredelili.Kako nagla{ava dekan prof. dr Vladimir Cvetkovi}, Vojna

akademija je strate{ki partner Fakulteta bezbednosti. Bilo jepotrebno dosta vremena i posla da se osmisli zajedni~ki studij-ski program, ali je korisno {to se Akademija na takav na~in po-vezala sa Beogradskim univerzitetom.

Da li }e oficiri koji su {kolovawe na Vojnoj akademijizavr{ili u prethodnom periodu, po starim nastavnim planovi-ma i programima, tako|e ste}i menaxerska zvawa na Fakultetubezbednosti?

– Iako za to ne postoje ozbiqne prepreke, takav programjo{ nije definisan. Ostaje da se o tome dogovore nadle`ni naFakultetu. Verujem da je to sasvim izvesno, jer je u na{oj {kolive} veliki broj pripadnika Vojske na magistarskim i doktorskim

studijama – kaè profesor Cvetkovi}.Zajedni~ki program Vojne akademije i Fakulteta bezbedno-sti nai{ao je na pozitivne ocene me|u univerzitetskim profe-sorima. Ve}ina wih deli mi{qewe da bi takav vid saradwe mo-gao da se organizuje i sa ostalim fakultetima, ~iji su nastavnisadràji, u odre|enim oblastima, srodni Akademiji.

Profesionalni pripadnici Vojske koji su se odlu~ili za do-datno usavr{avawe radi unapre|ewa karijere u sistemu odbra-ne ili u gra|anstvu, naj~e{}e su birali studije bezbednosti. Tose posebno odnosilo na oficire rodova koji su tokom osnovnihstudija izu~avali ve}i broj op{tevojnih predmeta i stekli odgo-varaju}e komandno iskustvo. Wihovi rezultati na civilnim po-slediplomskim ili specijalisti~kim studijama bili su zavidni –{kolovawe su zavr{avali na vreme sa solidnim uspehom.

Aleksandar PETROVI]Snimio Goran STANKOVI]

ISTRA@IVAWE

32

Prof. dr Bo{ko Nadoveza, prodekan za nastavu Fakulteta za menaxment

malih i sredwih preduze}a

ISKUSTVA SPECIJALISTE

Kapetan Milo{ Miri} bio je polaznik prve generaci-je studenata koja je zavr{ila specijalisti~ke studije glo-balne i nacionalne bezbednosti na Fakultetu politi~kihnauka. Stekao je zvawe specijaliste za tu oblast.

– Od pada Berlinskog zida pojam bezbednosti se umno-gome pro{irio i poprimio bezobalni karakter, kako to de-fini{e Ri~ard Ulman. Na primer, nikada nije bilo vi{eekologije u bezbednosti i bezbednosti u ekologiji. Granicetog dru{tvenog fenomena svakodnevno se pomeraju, {to zah-teva nov pristup nauci o bezbednosti. Specijalisti~ke stu-dije su mi pomogle da druga~ije sagledam savremene dru-{tvene procese. Rad u Sektoru za politiku odbrane omogu-}io mi je da teorijska znawa ste~ena na studijama prime-nim u praksi, sara|uju}i sa qudima koji rukovode refor-

mom sektora bezbednosti u Srbiji – kaè kapetan Miri}.

VI[EGODI[WA PRAKSA

Centar za civilno-vojne odnose sa Fakultetom poli-ti~kih nauka organizuje poslediplomske studije nacionalnei globalne bezbednosti, koje su nastavak istoimenih speci-jalisti~kih studija od pro{le i pretpro{le {kolske godi-ne. Nastava je po~ela 25. novembra 2006. godine.

U prvom semestru studenti poha|aju predmete nacio-nalna bezbednost Srbije i bezbednost jugoisto~ne Evrope,koje vodi prof. dr Miroslav Haxi}, ali i predmet teorijai praksa re{avawa sukoba, koji predaje prof. dr Radmila

Nakarada.

15. decembar 2006.

Prof. dr Vladimir Cvetkovi}, dekan Fakulteta bezbednosti

u Beogradu

7/23/2019 030 Odbrana


33

Stru~na rasprava promovisala jepravce razvoja na{eg vojno{kolskogsistema u obrazovnom poqu

evroatlantskih bezbednosnihintegracija. Predlozi doma}ih iinostranih eksperata o edukaciji,osposobqavawu i usavr{avawukadra odbrambenog sektoraRepublike Srbije bi}e uskla|enisa projekcijom u novonastalimokolnostima, odnosno reformomdràvne uprave i univerziteta,sa najnovijim dostignu}ima vojnenauke i struke, ali i iskustvimasavremenih oruànih snaga sveta.

M

e|unarodna nau~nostru~na konferencija o reformi vojnog {kol-stva [kolovawe i obuka u sistemu odbrane – evroatlantski as-pekt ([IOMO – 2006) odràna je 29. i 30. novembra u Domu gar-de na Top~ideru. Skup su organizovale Uprava za {kolstvo Sekto-ra za qudske resurse Ministarstva odbrane, Uprava za obuku Ge-

neral{taba Vojske Srbije i britanska ambasada u Beogradu.U raspravi su u~estvovali doma}i stru~waci, profesori fakul-

teta Beogradskog univerziteta, predstavnici Ministarstva prosvete isporta Republike Srbije, nevladinih organizacija, te oruànih snagabrojnih evropskih zemaqa. Me|u 25 stranih vojnih predava~a bili su ieksperti iz najvi{ih britanskih vojnih {kola – Kris Doneli, dugogodi-{wi savetnik ministra odbrane Ujediwenog Kraqevstva i generalnogsekretara Natoa, i Amadeo Votkins, vi{i nau~ni saradnik Akademijeza odbranu u Londonu.

REGIONALNI CENTAR IZUZETNOSTI

Programski odbor konferencije [IOMO – 2006, koji je imao

29 ~lanova, ~inili su ugledni vojni stru~waci u oblasti {kolovawa iobuke, predstavnici Ministarstva odbrane i General{taba Vojske,

KONFERENCIJA O [KOLOVAWU I OBUCI U SISTEMU ODBRANE

EVROPSKI MODELOBRAZOVAWA

[KOLSTVO

7/23/2019 030 Odbrana


brane Republike Srbije, ali i u razvijenim zemqama ili dr-àvama u tranziciji. Me|unarodna konferencija [IOMO –2006 treba da doprinese brèm usvajawu savremenih re{ewai standarda, zasnovanih na svetskim dostignu}ima i iskustvimau civilnom i vojnom {kolovawu ili obuci, kako bi se obezbe-dio efikasan i racionalan vojno{kolski sistem na{e zemqe,uz uvaàvawe wegovih specifi~nosti – naglasio je on.

Skupu se obratio i ministar prosvete i sporta RepublikeSrbije Slobodan Vuksanovi}.

– U zemqi koja ima tradiciju u~ewa vojnih ve{tina vi{eod jednog veka, Vojna akademija i Vojna gimnazija imaju posebanzna~aj. Jo{ pre dve godine, u vremenu oslobo|enog od ideologi-je i brojnih predrasuda, javila se ideja da Akademija bude sa-stavni deo na{eg univerziteta i bolowskog procesa, ali isto-

34 15. decembar 2006.

STRANI PREDAVAÎO {kolovawu i obuci u~esnicima konferencije govo-

rili su inostrani eksperti – Kris Doneli, rukovodilac Gru-pe za napredna istraìvawa i procene na Odbrambenojakademiji Velike Britanije, i Amadeo Votkins, vi{i nau~nisaradnik i stru~wak za reformu sektora bezbednosti, Za-padni Balkan i pruàwe podr{ke mediteranskim zemqama.

Na skupu su predavali i Viktorija Sajm-Tejlor, direk-tor za spoqa{we odnose i nastavnik u Odeqewu za od-brambene studije Kraqevskog kolexa u Londonu, DeboraSanders, dekan Komandno-{tabnog kolexa Odbrambeneakademije Velike Britanije, te direktor studija britanskeKraqevske vojne akademije [in Meknajt.

Okrugli sto o medijskim operacijama vodio je FilipTejlor, profesor na Univerzitetu u Lidsu. Xejms Viters,profesor studija nacionalne bezbednosti iz Mar{al cen-tra u Nema~koj, brigadni general Rudolf Urban, rektor ~e-{kog Univerziteta odbrane, i potpukovnik Mihael Simlin-ger iz Odeqewa za obuku Ministarstva odbrane Austrijepreneli su u~esnicima rasprave iskustva o vojno{kolskomsistemu zemaqa iz kojih dolaze.

BRITANSKA ISKUSTVAPrvo predavawe odr-

ào je Kris Doneli. Naj-pre je govorio o razlika-ma izme|u britanskih oru-ànih snaga i Vojske Srbi-je, iz kojih proisti~u i dru-ga~iji vojno{kolski siste-mi, odnosno pristup obra-zovawu i usavr{avawu ka-

dra u odbrambenom sekto-ru. Pri tome je naglasioda Srbija ima istorijuefektivnih oruànih sna-ga, dobru vojsku koja moèda rukovodi zna~ajnimdru{tvenim reformama.

Ukoliko RepublikaSrbija èli da prona|esvoje mesto u Evropi, sma-tra profesor Doneli, onda su uloga vojnog {kolovawa i obu-ke jo{ zna~ajniji, jer upravo obrazovan vojni~ki kadar trebada rukovodi takvim promenama i u sistemu odbrane. Iskustvagovore da su oruàne snage zemaqa Centralne i Isto~ne

Evrope, shodno sistemima vojnog {kolovawa koje primewuju,

ili pokreta~i ili osnovni ko~ni~ari celovitih dru{tvenihreformi. Zato ne treba sumwati u mo} vojnog obrazovawa,kaè predava~ sa Akademije odbrane Velike Britanije.

– Najva`nije je, ipak, danas sa~uvati bezbednost. Neka-da se odbrana izjedna~avala sa bezbedno{}u. [to je vi{etenkova imala neka zemqa to su se weni gra|ani bili bez-bedniji. U savremenim okolnostima to vi{e nije istina. O~i-ti primer takve tvrdwe jeste Izrael. On je vojna sila, dalekomo}nija od svojih suseda. Me|utim, danas je svaki Izraelacmawe siguran nego {to je ranije bio. Vojna mo} i nacionalnabezbednost vi{e ne ozna~avaju isti pojam. Da bi poboq{ali

nacionalnu bezbednost postavqa se pitawe kako treba da iz-gledaju oruàne snage neke dràve. Na to se nadovezuje i di-lema kako u~iti ne bi li se ~estim promenama vaqano odgo-vorilo i u miru i u ratu. Naravno, i kako promenama, koje supoliti~ke, ekonomske ili vojne prirode, zasnovane na sli~-nim principima, rukovoditi u dru{tvu – tvrdi Kris Dineli.

Britanija i Srbija imaju stabilne institucije sa demo-kratskim procesima. Problemi nastaju u onim zemqama kodkojih dràvne institucije ne prate tempo dru{tvenih prome-na. Kako zakqu~uje Doneli, sli~no se de{ava i u vojnim obra-zovnim sistemima. Svaka vojska i weni pripadnici treba dabudu korisni u razli~itim sukobima ili pretwama, jednomre~ju angaòvani. Zato dosada{wa obuka nije dovoqna, ve} jeneophodno {kolovawe za specifi~ne zadatke. Potrebno je

imati celovitu i savremenu viziju vojnog obrazovnog sistema.

Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, fakultetaBeogradskog univerziteta, Policijske akademije, te inostranihoruànih snaga. Organizacioni odbor brojao je 11 ~lanova izUprave za {kolstvo, Uprave za obuku, Vojne akademije, britan-ske ambasade i preduze}a Jugoimport - SDPR .

Stru~ni skup zvani~no je otvorio ministar odbrane Zo-ran Stankovi}, koji je tom prilikom rekao:

– Najboqi i najefikasniji na~ini da postignemo èqenereformske i integracione ciqeve jesu kvalitetno {kolovawei usavr{avawe kadra, odnosno wihovo osposobqavawe za no-ve profesionalne izazove. Reforma sistema vojnog obrazova-wa je u toku. Ministarstvo odbrane je sa Ministarstvom pro-svete i sporta Republike Srbije sa~inilo predlog na osnovukoga }e sistem vojnog obrazovawa biti sastavni deo Zakona o visokom obrazovawu Srbije . Odnedavno se primewuje i studij-ski program za sticawe zajedni~ke diplome studenata Vojneakademije i Fakulteta bezbednosti u Beogradu. Na taj na~inAkademija se ukqu~ila u sistem Beogradskog univerziteta. Kon-cept studija usagla{en je i sa Bolowskom dekleracijom. Sadr-àji novih nastavnih planova i programa u vojnim {kolamaprate misije i zadatke Vojske.

Ambasador Ujediwenog Kraqevstva u Beogradu Stiven Vor-dsvort, jedan od doma}ina me|unarodne rasprave, pozdravqa-ju}i goste istakao je da Vojna akademija u Beogradu ima dugutradiciju i da je po{tovana nacionalna institucija. Ona mla-dim oficirima pruà dobru nau~nu osnovu kako bi boqe razu-meli probleme odbrane i bezbednosti. Tom prilikom, najavioje i pomo} srpskoj vojsci prilikom uspostavqawa kontakata sazapadnim vojnim akademijama, ali i podr{ku za formirawevojnog regionalnog centra izuzetnosti u Srbiji.

Uvodno izlagawe odrào je pomo}nik ministra odbraneza qudske resurse Zoran Jefti}.

– Brojne promene u oblasti odbrane i dru{tva, a shodnotome i nove misije Vojske, nametnule su potrebu da se na druga-~iji na~in sagledaju modeli {kolovawa i obuke u sistemu od-

[KOLSTVO

7/23/2019 030 Odbrana


35

vremeno i evroatlantskih integracija. Danas su na tom putu ot-klowene administrativne prepreke i nerazumevawa, pa takavprojekat sada ima realne {anse u budu}nosti.

NA DOBROM PUTU

Na dvodnevnoj konferenciji gostima su prezentovanistru~ni radovi i rezultati istraìvawa o {kolovawu i obuciu srpskoj vojsci, ali i nove nastavne tehnologije. Kako je nedav-no sa dela vojnih nastavnih planova i programa skinuta oznakatajnosti, u~esnici skupa razmenili su ideje o daqem razvoju i

viziji vojno{kolskog sistema, posebno u okviru prosvetnog si-stema Republike Srbije. Radi brzog i kvalitetnog ukqu~ivawana{e zemqe u evroatlantske bezbednosne integracije, pred-stavnici Ministarstva i Vojske razgovarali su sa inostranimkolegama i o promovisawu vojnih obrazovnih institucija u re-gionalne centre za {kolovawe i obuku kadra.

Prvog dana konferencije [IOMO – 2006, pored uvodnogpredavawa Krisa Donelija, iskustva u {kolovawu i obuci u~e-snicima skupa preneli su i ostali inostrani eksperti. Orga-nizovane su tri stru~ne sesije – Razvojni pravci u obrazovawu oficira, koju je predvodio dr Amadeo Votkins, Aktuelna isku-stva u obrazovawu oficira u regionu, kojom je predsedavaona~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova~evi}i Razvoj oficirske karijere ukqu~uju}i zadràvawe u slu`bi o

kojoj je prvo predavawe odràla dr Debora Sanders.O osobinama pojedina~nih vojno{kolskih modela, zahte-

vima koji se postavqaju pred vojne akademije ili odbrambenekolexe, vojnoj nauci i podu~avawu, te razlikama izme|u obra-zovawa i obuke, pored britanskih stru~waka, govorili su ipredstavnici ministarstava odbrane i vojnih prosvetnih in-stitucija Norve{ke, Nema~ke, e{ke, Hrvatske, Bugarske, Au-strije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Rumunije.

Posle dvodnevne rasprave, Zoran Jefti} sve~ano je zatvo-rio konferenciju [IOMO – 2006, zakqu~uju}i da je bila uspe-{na i ostvarila planiran ciq – reforma na{eg vojno{kolskogsistema nastavi}e se u skladu sa osmi{qenom dinamikom i usvo-jenom normativno-doktrinarnom regulativom, uz uvaàvawe su-gestija vode}ih svetskih stru~waka u toj oblasti.

Vladimir POÛ^Simio Zvonko PERGE

NAU^NI RADOVIOrganizatori me|unarodne konferencije u Top~ideru

objavili su Zbornik radova u kome je objediweno {ezdese-tak nau~nih tekstova doma}ih autora o sistemu vojnog {ko-lovawa i obuci, upravqawu i kontroli tih procesa. Pre-davawa inostranih stru~waka bi}e u narednom periodu si-stematizovana i, tako|e, objavqena.

Kako nagla{ava pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},predsedavaju}i sekciji Sistem {kolovawa, u toj oblasti pri-javqeno je 20 stru~nih radova, a autori su izloìli 18 tema.Posebno su bila zanimqiva predavawa o u~ewu na daqinu, opsiholo{kim osnovama obrazovawa u savremenom radu iprojektu reforme vojno{kolskog sistema Republike Srbije,ali i o integrisawu u obrazovni sistem dràve.

U Zborniku je objavqeno 19 radova iz oblasti Upra-vqawe i kontrola procesa {kolovawa i obuke, nastavne tehnologije i materijalna podr{ka, kojom je rukovodio pu-kovnik u penziji dr Slavko Pokorni. Gosti su drugog danakonferencije prezentovali 17 projekata. Me|u wima vaqaizdvojiti radove o Mobilnim geografskim informacionimsistemima u obuci, pripremi i primeni u jedinicama za u~e-{}e u mirovnim misijama, o Programirawu nastavno-stu-

dijskog rada u visokim vojnim {kolama i Mestu katedri ma-ti~nih predmeta u sistemu vojnog {kolstva.Pukovnik prof. dr Boìdar Forca bio je nadleàn za

rad sekcije Sistem obuke . Autori su tokom stru~ne debateizloìli 15 nau~nih radova. U temama Koncept obuke jedi-nica Vojske Srbije, Multimedijalna podr{ka procesa obu-ke pripadnika PVO i Primena modela leta~ke obuke u si-stemu {kolovawa borbenih pilota V i PVO kori{}ena sustrana iskustva. Nagla{ena je potreba da se {to pre usvo-ji doktrina obuke srpske vojske, poput ostalih zemaqa izokruèwa.

U~esnici skupa imali su priliku da prate i izlo`benastavno-obrazovne literature, inovacija u nastavi, ali imultimedijalne prezentacije na{ih vojnih {kola i stranih

sistema {kolovawa.

7/23/2019 030 Odbrana



Dobru priliku vaqa iskoristiti. To bi se moglo re}i i za ovogodi{wi, tre-

}i po redu Sajam obrazovawa, odràn u Hali Master Novosadskog sajmaod 30. novembra do 2. decembra 2006. Bila je to ve} druga prilika za voj-no {kolstvo da se predstavi mladima, a u susretu sa ostalim {kolama po-kaè sve prednosti i vrline ovog poziva. Tim pre {to je re~ o atraktivnom

i sigurnom poslu za mlade, ambiciozne i samouverene pojedince koje privla~iodgovornost, rad s qudima kao veoma izazovan i dinami~an posao. Tom prili-kom, najavqene su i predstoje}e promene u vojnom {kolstvu i wegovom prilago-|avawu savremenom obrazovnom sistemu.

@IVOT IZBLIZA

Vojno {kolstvo predstavqeno je na {tandu Ministarstva odbrane, Vojneakademije i Vojne gimnazije, te prezentacijom na centralnoj bini u trajawu odpola sata pred mnogobrojnim posetiocima. Bili su tu oficiri, psiholozi, na-stavnici, studenti i u~enici spremni da svojim vr{wacima prenesu deo znawa

i iskustava u radu. Nijedno pitawe posetilaca nije ostalo bez odgovora. Po-stavqen je i video-ekran na kome su se videli upe~atqivi snimci iz ìvota irada u vojnim {kolama. Uz {tand se {etao student Vojne akademije u uniformisa na{om novom pu{kom M-21, pobu|uju}i interesovawe posetilaca od kojih suse mnogi slikali uz wega ili sa pu{kom. Bili su postavqeni i pilotsko sedi{tei odelo pilota nadzvu~nog aviona. Tako|e su delili uobi~ajen reklamni materi-jal sa osnovnim podacima za svaku od ovih {kola, literaturu i druga izdawakoja se koriste u {kolovawu. Svakako, najatraktivnije je bilo predstavqawevojnog {kolstva na sajamskoj bini, pred punim auditorijem, uz veoma efektnu de-monstraciju ma~evala~ke sekcije. Kao i kod ostalih {kola i obrazovnih ustano-va, dominirao je profesionalizam, visok nivo demonstracije sadràja i pro-grama obrazovawa.

Ovogodi{wi Sajam obrazovawa moè se sagledavati i u {irem kontekstu.Tada se uo~ava da su stru~waci u oblasti {kolstva imali povoqnu priliku da

vide na jednom mestu sve obrazovne ustanove koje u~estvuju u obu~avawu i ospo-sobqavawu za odbrambene i bezbednosne poslove u na{oj zemqi. Jedan pored

Na ovogodi{woj

manifestaciji uspe{no je

predstavqeno vojno

{kolstvo. Posetioci {tanda

mogli su pobliè da steknu

uvid o Vojnoj akademiji i

Vojnoj gimnaziji. Posebnu

pa`wu publike privukla je

polu~asovna prezentacija

koja je odrànana centralnoj bini.

P O G O D A KU MEDIJSKU SFERU

[KOLSTVO

DOMA]INI

U ulozi doma}ina {tanda izvanredno suse sna{li kapetan bojnog broda Mile \ori},potpukovnik Aleksandar Ceki} i kapetan Slav-ko Mu`deka. Informati~ku podr{ku obezbe-|ivao je stariji vodnik Vladan Miladinovi}a Zastava film je obezbedila neophodan vi-deo-ekran na kom su se prikazivale najzna-~ajnije scene iz ìvota u vojnim {kolama i

na{oj vojsci.

TRE]I SAJAMOBRAZOVAWAU NOVOM SADU

7/23/2019 030 Odbrana


drugog bili su Fakultet bezbednosti, Vojna akademija, Krimina-

listi~ko-policijska akademija i Centar za policijsku obuku, ona-ko kako }e biti ugra|eni u sistemu odbrambeno-bezbednosnog{kolovawa u narednom periodu. Bio je to pun medijski pogodak,ako bi se to moglo izraziti vojnim re~nikom.

BROJNI POSETIOCI

Kao i mnoge druge {kole, Vojna akademija i Vojna gimnazija,iskoristile su prednosti prezentacije na centralnoj bini sajmau Hali Master. U~enici Radovan @uni} i Petar Kqaji} predsta-vili su Vojnu gimnaziju a zatim govorili o novom modelu stru~nogobrazovawa, projektima koji se sprovode u toj {koli i koncepci-ji na kojoj se {kolovawe zasniva. Psiholog Ivana Stupar nagla-sila je da se vojno {kolovawe odvija na nekoliko nivoa i da jesredwo{kolski put osnova za napredovawe preko akademskog do

postdiplomskih studija, {to govori i o mogu}nostima stru~nograzvoja i napredovawa u vojnoj organizaciji.

Vojnu akademiju predstavili su studenti Milan Mihajlovi},Igor Kova~, Goran Iski}, Radomir Poli} i Mi{a @ivkovi}, uzprimeran video-film o {kolovawu u toj visoko{kolskoj vojnojustanovi. Dok se odvijalo predstavqawe vojnih {kola, u~enicisu demonstrirali visoku ve{tinu ma~evawa. To je, ujedno, bila iveoma upe~atqiva potvrda re~i da vojno {kolstvo zahteva i od-re|en nivo psihofizi~ke stabilnosti i, naravno, fizi~ke kon-dicije.

[tand Ministarstva odbrane, na kome su predstavqene{kolske ustanove koje u~estvuju u sistemu vojnog osposobqava-wa, posetile su brojne ugledne li~nosti, predstavnici poli-ti~kog i javnog ìvota, te stru~waci za odre|ene oblike ospo-

sobqavawa. Me|u wima je bio i ministar prosvete i sportaRepublike Srbije, Slobodan Vuksanovi}. Prilikom posete Saj-

37

mu general mr Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije,posvetio je dosta vremena razgovoru sa doma}inima {tanda.On je iskoristio priliku da obi|e i {tand policijskih {kolai da sa dr Radovanom V. Radovanovi}em razgovara o budu}imoblicima saradwe i usagla{avawu programa u zajedni~kimoblastima {kolovawa. U wegovom programu posete Sajmu bilisu i intervjui za Radio Sajam i za TV Panonija, te za emisijuNovosadske razglednice Televizije Novi Sad. Odgovarao jena pitawa o daqim pravcima razvoja vojnog {kolstva, novi-

nama u sredwem vojnom {kolovawu, perspektivama razvoja voj-nog {kolstva nakon ulaska na{e zemqe u Partnerstvo za mir,otvarawu Vojske prema javnosti i prema regionalnoj saradwiu ~emu na{e vojno {kolstvo vidi povoqnu {ansu za daqe una-pre|ivawe.

[tand su posetili dr Dragan Arlov, profesor sa Policij-ske akademije, profesor Bo{ko Pilipovi} iz Odeqewa Mini-starstva odbrane u Novom Sadu i protojerej stavrofor dr Bo-ò Soviq.

Vaqa imati u vidu da je ovo ve} drugi medijski nastup Mi-nistarstva odbrane i vojnih {kola na sajmovima. To ukazuje daje oblast vojnih poslova ne samo transparentna ve} i da imamnogo toga {to se moè neposredno predstaviti naj{iroj javno-sti i time bitno i povoqno uticati na medijsku sliku o ovoj pro-

fesiji. Nikola OSTOJI]

KAKO NASTAVITI [KOLOVAWE

Tokom tri dana Tre}eg me|unarodnog sajma obrazo-vawa ”Putokazi“ na Novosadskom sajmu predstavilo sevi{e od 90 dràvnih i privatnih, doma}ih i stranihsredwih {kola, vi{ih {kola, fakulteta, akademija i uni-verziteta, te drugih institucija, udruèwa i agencija ko-je se bave obrazovawem. Bila je to prilika da vi{e hi-qada posetilaca sazna vi{e o mogu}nostima {kolovawai prekvalifikacije u na{oj zemqi i svetu, ali i bogatojponudi alternativnih programa. Na toj manifestacijiprvi put se odrào i Sajam profesionalne orijentacije.Namera organizatora bila je da se ovim priredbamau~enicima zavr{nih razreda sredwih {kola i wihovim

roditeqima omogu}i da saznaju vi{e o mogu}nostima iuslovima nastavka {kolovawa u okviru vi{eg i visokogobrazovawa.

UTISAK NA KRAJU

Kapetan bojnog broda Mile \ori}, kao rukovodilaci glavni doma}in {tanda, ocenio je nastup vojnih {kolana ovogodi{wem sajmu obrazovawa veoma uspe{nim, {tose videlo i po velikom broju posetilaca. Atraktivnostvojnog poziva pokazala se zna~ajnijom kada je predvi|enoda se od idu}e godine studentima Vojne akademije omogu}i

sticawe jedne od diploma Beogradskog univerziteta, kao{to su fakulteti bezbednosti, organizacionih nauka ilisaobra}ajnog fakulteta. To vojni poziv ~ini atraktivni-jim, a ta ~iwenica je posebno iskori{}ena u promocijivojnih {kola. Tako|e, zapaèna je i najava da }e se od na-redne godine na vojne {kole primati i ène.

Sve to govori da ve} sutra, kad se zatvore vrata ovogsajma, treba po~eti pripreme za slede}i u narednoj godi-ni. Isto tako je planirano da se od idu}eg meseca obi|epo jedan grad u Srbiji i javnosti predstave vojne {kole unovom svetlu.

7/23/2019 030 Odbrana



Kao deo nedavno zapo~etog Programa dràvnog partnerstva Republike Sr-bije i ameri~ke dràve Ohajo, krajem novembra u Domu Narodne skup{ti-ne u Beogradu odràn je seminar “Pomo} vojske civilnim strukturama”,

pod pokroviteqstvom Evropske komande SAD – Kancelarije za bilateral-ne odnose u Beogradu i Nacionalne garde Ohaja. Tokom dva dana predava-

wa su dràli pomo}nik komandanta Nacionalne garde Ohaja za kopnenu vojskubrigadni general Metju Kembi~ i wegovi saradnici major Skot Jonda i kapeta-ni Metju Zelnik i Frenk Stratman.

Tema seminara utvr|ena je prilikom nedavnog susreta i razgovora zastup-nika na~elnika General{taba Vojske Srbije general-majora Zdravka Pono{asa komandantom Nacionalne garde Ohaja general-majorom Gregorijem Vejtom,kada je general Pono{ istakao neke od oblasti u kojima bi Vojsci Srbije zna~i-la pomo} ameri~kih kolega, a vojna podr{ka civilnim vlastima na{la se na po-menutom spisku tema.

SPECIJALNI TIMOVI

U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama Ministarstvo odbrane pruà vojnu po-

mo} civilnoj vlasti nakon {to weni predstavnici upute zahtev za pomo}, koji po-tom odobrava ministar odbrane. Ministar za unutra{wu bezbednost ima ovla-{}ewe da proglasi doga|aj incidentom od nacionalnog zna~aja, pri ~emu se onrazlikuje od ve}ine koji se de{avaju svake godine u SAD, a kojima upravqaju za tozaduène agencije ili federalna uprava. Pomenute procedure i ovla{}ewa mogubiti presko~ene samo kada su veoma ozbiqne situacije, kada komunikacija sa nad-re|enim nije mogu}a pa komandanti mogu reagovati na zahteve za pomo} od civil-nih vlasti radi “spasavawa ìvota, spre~avawa qudske patwe i ublaàvawa ve-like {tete po imovinu”. To se radi na osnovu Ovla{}ewa za hitno reagovawe.

“Jedan od kqu~nih koncepata od kojih mi kao pripadnici Nacionalne gardeOhaja polazimo jeste da vojska uvek pruà podr{ku civilnim vlastima ali da ni-smo uvek najboqi niti smo prvi koji }emo tu podr{ku da pruìmo. Kao Nacionalnagarda imamo specijalizovane timove, koji su jedinstveni u dràvama, poput timovaza civilnu podr{ku u slu~aju napada oru jem za masovno uni{tewe. Oni se tako|e

mogu angaòvati u pruàwu pomo}i u na{oj ili drugim dràvama, ukoliko se za timukaè potreba”, rekao je za na{ magazin jedan od predava~a kapetan Metju Zelnik.

Ono {to je jedinstveno za

Nacionalnu gardu jeste da

weni pripadnici ìve u

zajednici u kojoj rade.

Zato im je kao gra|anima u

interesu da u slu~aju

vanrednih situacija u

wihovoj dràvi pruè

blagovremenu podr{ku

visokog kvaliteta. Ipak,

jedan od kqu~nih koncepata

od kojih polaze jeste da

vojska uvek pruà podr{ku

civilnim vlastima, ali da

ona nije uvek najboqa niti

prva koja pomaè.

R E A G O V A W E V O J S K EU V A N R E D N I M S I T U A C I J A M A

PODR[K

CIVILNIM VLASTIMA

SARADWA

7/23/2019 030 Odbrana


Ono {to je jedinstveno za Nacionalnu gardu jeste da wenipripadnici ìve u zajednici u kojoj rade. Zato da im je kao gra-|anima u interesu da u slu~aju vanrednih situacija u wihovoj dr-àvi pruè blagovremenu podr{ku visokog kvaliteta.

“Nacionalna garda radi za guvernera koji progla{ava van-redno stawe i daje izvr{nu naredbu donose}i Deklaraciju o van-rednoj situaciji, na osnovu koje se angaùju pripadnici Nacio-nalne garde. To se de{ava kada su svi lokalni resursi iscrpqe-

ni, a ukoliko sredstava Nacionalne garde nisu dovoqna, mogu sekoristiti i dodatna sredstva Ministarstva odbrane. Tokom se-minara nastojali smo da pokaèmo koje sve procedure sprovodi-mo u Americi kako bismo imali pristup svim sredstvima, te kakodràve pomaù jedna drugoj ukoliko ne koriste pomo} Nacional-ne garde ili vojske”, istakao je kapetan Zelnik.

PLANIRAWE I OBUKA

Na seminaru je bilo re~i i o obuci koja se sprovodi u Naci-onalnoj gardi da bi weni pripadnici nau~ili kako da razgovarajusa licima koja prva reaguju u kriznim situacijama. Tako|e, u~e ispecifi~an jezik kojim komuniciraju civilne vlasti i koji se raz-likuje od vojne terminologije. Sve to neophodno je kako bi, kada za-treba, adekvatno reagovali na zahteve za podr{ku zajednici.

Jedna od tema na seminaru bila je i planirawe.“Mi u Nacionalnoj gardi uvek kaèmo da nijedan plan ne pre-ìvi prvi kontakt sa realno{}u, ali kada je on veoma detaqan ikada imate dobre smernice za rad onda svi shvataju {ta treba dabude kona~an rezultat. Kako se krizne situacije razlikuju, takoimamo i vi{e vrsta planova i to: plan za hemijska, biolo{ka, radiolo{ka, nuklearna i visoko eksplozivna dejstva, plan za opasne

Kriterijumi kori{}ewa vojne pomo}i civilnimorganima vlasti u SAD:

– svi dràvni i lokalni resursi se u potpunosti koriste;– situacija prema{uje kapacitete dràvnih i lokalnih

organa vlasti;

– pruà podr{ku civilnim organima vlasti, ne zamewuje je;– ostaje pod komandom i kontrolom lanca komandovawa

Nacionalne garde;– sve misije se koordiniraju preko vojnog lanca komandovawa;– podr{ka je za neposredan odgovor, a ne dugoro~nu pomo}.

39

materijale, plan za prirodne katastrofe, plan za teroristi~ke napade i plan za slu~aj nemira i nereda. Ti planovi su op{ti, asvrha wihovog pravqewa jeste da se naglasak stavi na obuku. Sva-ka prirodna katastrofa je razli~ita i po obimu i po reagovawu,ali svi znaju da su osnovni planovi jednaki. Zbog toga, prilikomreagovawa morate da budete agilni, {to dolazi sa iskustvom i va-qanom obukom, kako biste brzo primenili plan, analizirali ga i

adekvatno sprovodili”, istakao je major Skot Jonda koji je u Naci-onalnoj gardi Ohaja direktor za vojnu podr{ku.Prilikom ~etvorodnevnog boravka u na{oj zemqi delegacija

Nacionalne garde Ohaja sastala se i sa komandantom Kopnenihsnaga Vojske Srbije general-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}emi prisustvovala prakti~noj obuci u 211. oklopnoj brigadi, {to jegeneral Metju Kembi~ posebno istakao u izjavi za “Odbranu”. Onje naglasio da mu je, kao komandantu kopnenih snaga Nacionalnegarde Ohaja, veoma dragocena bila poseta Kopnenim snagama Voj-ske Srbije, a o razgovorima sa najvi{im predstavnicima Vojske iMinistarstva odbrane rekao je:“Tokom susreta sa generalom Po-no{em i ministrom Stankovi}em razgovarali smo o ranije pome-nutim prioritetima i o planovima za 2007. godinu koji se ne}e ti-cati samo vojno-vojnih ve} i civilno-civilnih kontakata.”

S. SAVI]Snimio Z. PERGE

JUBILEJ INSTITUTAZA INFORMACIJE VMAU amfiteatru Vojnomedicinske akademije 12. decembra sve-

~ano je obeleèno 45 godina Instituta za medicinske informa-cije, bazi~nog instituta VMA, ~iji nau~ni, stru~ni i bibliote~kifond predstavqa najbogatiju arhivu te vrste u na{oj zemqi i re-gionu.

Uprkos brojnim te{ko}ama koje su VMA, a posebno wenu iz-dava~ku delatnost, pratile u posledwoj deceniji 20. veka, o~uvanje ~asopis Vojnosanitetski pregled , jedinstveni magazin tog tipau Srbiji.

Na~elnik instituta dr Silva Dobri} je istakla da ovo nijesamo jubilej zaposlenih u Institutu, ve} svih koji su u wega dola-zili, traìli informacije i sluìli se wegovom bogatom gra-|om. Svi va`ni podaci o radu Instituta za medicinske infor-macije VMA mogli su se videti u filmu koji je za tu priliku na-pravqen u ”Zastavi filmu”. Za umetni~ki deo programa pobri-nuo se kvartet Umetni~kog ansambla ”Stanislav Bini~ki”.

[VEDSKA ISKUSTVAU REFORMI SISTEMA ODBRANEDeveto~lana dele-

gacija Ministarstva od-brane i Nacionalnog od-brambenog kolexa Kra-qevine [vedske, na ~elusa pukovnikom Mi{elomAroemom, boravila je od10. do 12. decembra uradnoj poseti na{oj ze-mqi. Oni su 11. decem-bra za pripadnike Mini-

starstva odbrane i Voj-ske Srbije odràli dvaseminara.

Seminar ”[vedsko vi|ewe odbrambene politike - primerna slu~aju ISAF” imao je za ciq da se slu{aoci upoznaju sa isku-stvima te zemqe u reformi sistema odbrane, sa akcentom na po-liti~kom procesu, odnosno, odnosima izvr{ne i zakonodavnevlasti i uticajem nadle`nih ministarstva na realizaciju odlukeo upu}ivawu oruànih snaga u misije.

Na drugom seminaru predstavqena su iskustva [vedske uupravqawu vi{kom vojnog kadra i konceptu mre`nog ratovawa.Obe aktivnosti ostvarene su na inicijativu Ministartsva od-brane [vedske.

NA[E ORU@JE ZADOVOQAVASTANDARDE NATOAAmerikancima su posebno zanimqive poluautomatske pu-

{ke M-21 i M-70, mitraqez M-84 i snajperi, me|u kojima je naj-atraktivnija dalekometna pu{ka M-93 “crna strela”.

Isti~u}i da razgovori s ameri~kim partnerima traju ve}vi{e od dve godine, direktor “Zastave oru je” Dragoqub Grujo-vi} podsetio je na to da kragujeva~ka fabrika ve} pravi oru jepo standardima Natoa, {to olak{ava budu}u saradwu i potpisi-vawe ugovora koji se o~ekuju slede}e godine.

Posle intenzivirawa razgovora o saradwi izme|u “Zasta-ve oru ja” i ameri~kih partnera, svoju {ansu za pove}awe izvo-za municije u zemqe Evropske unije i Partnerstva za mir svaka-ko vide i uì~ki “Prvi partizan” i ~a~anska “Sloboda”, {to }e

Srbiji omogu}iti da se vrati u sam vrh evropskih i svetskih pro-izvo|a~a oru ja.

UKRATKO

7/23/2019 030 Odbrana


UPRAVQAWEQUDSKIM RESURSIMA


Treba osmisliti model po

kome }e podoficiri Vojske

Srbije imati mogu}nost da

napreduju u skladu sa

obrazovawem i ste~enim

sposobnostima, ali i sistem

po kome ~inovi ne}e

sledovati posle odre|enogbroja godina, ve} }e se

morati zasluìti. Imamo

dovoqno podoficira, ali je

jasno da se zbog zna~aja

wihove uloge mora raditi

na poboq{awu kvaliteta i

osposobqenosti

tog kadra.

Me|u petnaestak radnih stolova koji su formirani u okviru Grupe za re-formu Srbija–Nato, nalazi se i radni sto za upravqawe qudskim resur-sima. Wegov osnovni ciq je projektovawe budu}ih potreba za qudskimpotencijalom i efikasan pristup u pribavqawu kadra, naravno, u skladusa definisanim misijama i zadacima Vojske Srbije. Do sada je odràno

trinaest sastanaka na kojima su razmatrana pitawa razvoja sistema za upra-vqawe kadrom, predvidive vojne karijere, ocewivawa i unapre|ivawa kadra,poboq{awa socijalnog statusa pripadnika Ministarstva odbrane i VojskeSrbije, socijalnog zbriwavawa i prilago|avawa na civilni ìvot i progra-ma Prisma.

êtrnaesti sastanak radnog stola za upravqawe qudskim resursima odr-àn je u ni{koj kasarni ”Mija Stanimirovi}“, a prvi put je razmatrana ulogapodoficira u Vojsci Srbije. U radu su u~estvovali i komandant Kopnenih sna-

ga general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, zamenik na~elnika Uprave za ka-drove MO pukovnik Miodrag Gordi}, savetnik predsednika Republike Srbijeza odbranu dr Bojan Dimitrijevi}, izaslanik odbrane Francuske potpukovnikTiari Navrez i predstavnik MO Francuske potpukovnik Ksavijer Mar{erz.

IZAZOVI U PROCESU REFORME

Radnim stolom za upravqawe qudskim resursima predsedava pukovnikMiodrag Gordi}, dok uloga kopredsedavaju}ih pripada izaslaniku odbraneKraqevine Velike Britanije pukovniku Sajmonu Vandeluru i izaslaniku od-brane Kraqevine Holandije pukovniku Jan Van der Elsenu.

– Imamo velike izazove u procesu reforme – rekao je u uvodnom izlaga-wu pukovnik Miodrag Gordi} – pri ~emu predstavnici partnerskih zemaqa Na-toa nama ne name}u re{ewa, ve} ukazuju na standarde i gre{ke zemaqa u tran-ziciji, koje su ve} pre{le sli~an put. Zbog toga je doprinos predstavnika ze-maqa Nato veoma zna~ajan.

SARADWA

PODOFIC I R I U

VOJSCI S R I J E

7/23/2019 030 Odbrana


41

Pomenutu ocenu potvrdio je vojni ata{e Francuske pukov-nik Tiari Navrez koji je, obra}aju}i se u~esnicima radnog sto-la na srpskom jeziku, istakao slede}e:

– Mi ne èlimo da primite na{ model, mada treba znatida imamo velika iskustva u stvarawu profesionalne vojske.Nije bilo lako. Profesionalna vojska je skupa, ali je i wenaefikasnost mnogo ve}a.

Radni sto u Ni{u odràn je na predlog predstavnika Mi-nistarstva odbrane Francuske. Oni su pre nekoliko meseciizrazili èqu da posete jedinicu Vojske Srbije, u kojoj bipredstavnici Natoa mogli da razgovaraju sa stare{inama na-{e vojske. Izbor je pao na komandu Kopnenih snaga, 211.oklopnu brigadu i 230. samohodni raketni puk. Na po~etku sa-

stanka, komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mla-den ]irkovi} govorio je u~esnicima o organizacionoj struk-turi i osnovnim zadacima tog sastava, a pukovnik êdomirBrankovi} referisao je o jedinicama u Kasarni ”Mija Stani-mirovi}“.

U~esnici radnog stola imali su priliku da prisustvuju od-re|enim sadràjima obuke u 211. oklopnoj brigadi i 230. sa-mohodnom raketnom puku, pri ~emu su posebno zanimawe poka-zali za uve`bavawe mehanizovanog voda, koji je demonstriraorad na stalnom kontrolnom punktu mirovne misije.

Najva`nija tema ni{kog radnog stola bila je vezana za me-sto i ulogu podoficira u oruànim snagama Francuske. Nai-me, podoficiri u francuskoj vojsci ne samo da su brojni (imaih 47.000 ili 35 odsto od ukupnog sastava), ve} ~esto imaju ulo-

gu koju u vojskama drugih zemaqa imaju oficiri. Izlagawe pot-

ZNAÂJ PRISMEU rektoratu Univerziteta u Ni{u, menaxer Centra za

obuku na Ma{inskom fakultetu, dr Miroslav Trajanovi}predstavio je u~esnicima radnog stola program prekvali-fikacije oficira za civilna zanimawa.

– Krajwi ciq je – naglasio je profesor Trajanovi} –

pruìti kandidatima specifi~na znawa i ve{tine, pripre-miti ih za rad u konkretnom radnom okruèwu i obezbeditiim nastavak karijere u rangu visokoobrazovanog kadra“.

Gosti su obi{li i spomenik na egru gde im je vrsni po-znavalac istorije Selimir Markovi} govorio o detaqimaiz ~uvene bitke Prvog srpskog ustanka.

pukovnika Ksavijera Mar{erza iz Ministarstva odbraneFrancuske o prijemu, obrazovawu i vo|ewu podoficirskog ka-dra bilo je zanimqivo za predstavnike MO i VS, zato {to supodatke i ~iwenice mogli da uporede sa trenutnom situacijomu na{oj vojsci.

FRANCUSKA ISKUSTVA

U francuskoj vojsci podoficir mora da bude obrazovan,obu~en i iskusan i do tog ciqa stiè se pa`qivom regrutaci-jom, kvalitetnom obukom i fleksibilnim pristupom u vo|ewukadra. Interesantno je da se ~ak 55 odsto podoficira regrutu-je iz redova vojnika, dok ostali dolaze iz civilnih struktura.Za nas je sigurno va`nije regrutovawe podoficira iz vojni~kepopulacije, zato {to je ono kod nas sporadi~no zastupqeno.Ova vrsta regrutacije moè biti rana (do 24 godine) i kasna(preko 33 godine). Vojnici se proizvode u podoficire na osno-vu li~nih afiniteta, testova, diploma koje poseduju i ocenepretpostavqenih oficira, a wihova obuka je mnogo kra}a negokolega koji dolaze iz civilstva.

Podoficiri se osposobqavaju u {kolama za podoficirei traje tri do osam meseci. Zavr{etak {kole nije dovoqan dakandidat bude proizveden u podoficira. On se vra}a u jedini-cu gde se wegova osposobqenost proverava {est meseci i akozadovoqi kriterijume dobija diplomu vojnog specijaliste i mo-gu}nost da bude lider grupe, komandir tenka ili posade borbe-nog vozila. Podoficiri nastavqaju sa razli~itim vidovimaosposobqavawa u narednih {est godina i kada poloè nacio-nalni kurs mogu da obavqaju du`nost zamenika komandira vo-da. Posle nekoliko godina na toj du`nosti prolaze adaptacio-nu obuku kako bi postali i komandiri vodova.

Potpukovnik Mar{erz je u svom izlagawu izneo mnogo ~i-wenica, koje se mogu sa uspehom primeniti i u na{oj vojsci.Veliko iznena|ewe izazvao je podatak da 50 odsto oficira u

francuskoj vojsci poti~e iz podoficirskog kadra. De{ava se,dodu{e retko, da biv{i podoficir postane i general, madanaj~e{}e do|e do ~ina kapetana. Podoficiri u francuskoj voj-sci mogu da budu ~ak i piloti helikoptera. U napredovawu ne-ma automatizma, ali mladi podoficir zna da ako dobro radii ako se usavr{ava (op{te obrazovawe, strani jezici, infor-matika), postaje oficir ili veoma ceweni zastavnik prve kla-se, koji ima iste obaveze i privilegije poput kapetana. U bilokom statusu, podoficir posle 15 godina rada sti~e pravo napenziju.

U~esnici radnog stola posebnu pa`wu obratili su na is-kustva iz francuske vojske i mogu}nost wihove primene kodnas.

Zoran MILADINOVI]

7/23/2019 030 Odbrana



FORUM ZAREGIONALNIDIJALOG

Regionalni centar

za pomo} u sprovo|ewuSporazuma o kontroli naoruàwa (RACVIAC)osnovan je 2000.godine kaomultinacionalnicentar sa dvostrukimciqem. Prvi jepruàwe pomo}izemqama regiona

u kontroli naoruàwai implementacijime|unarodnihsporazuma u tojoblasti, a drugi isve izraèniji jeuspostavqawe forumaza regionalni dijalogi saradwu, ja~aweme|usobnog poverewai mera bezbednostiu okviru ukupnebezbednosnearhitekture Evrope.

R A C V I A C U Z A G R E B U

SARADWA

Uradu Regionalnog centra za pomo} u sprovo|ewu Sporazuma o kontroli naoru-àwa (RACVIAC – Regional Arms Control Verification and Implementation AssistanceCentre) na{a zemqa u~estvuje od 2001. godine, najpre kao Jugoslavija, pa Srbi-ja i Crna Gora i sada Srbija. Od po~etka ona je prihva}ena kao ravnopravan~lan, za razliku od nekih drugih inicijativa u okviru evroatlantskih integra-

cija, gde smo imali limitiran pristup, kao posmatra~i, pridruèni ~lanovi, i sli~-no. U takvom statusu razvili smo bogato i raznovrsno u~e{}e u brojnim aktivnosti-ma kojima je dogra|ivana uloga RACVIAC-a u ja~awu me|usobnog poverewa u regionu.

– Srbija podràva rad RACVIAC-a na vi{e na~ina – kaè pukovnik dr DraganGostovi}, oficir za planirawe i vezu i na{ stalni predstavnik u tom Centru, napo~etku razgovora koji smo nedavno vodili u sedi{tu RACVIAC-a u Zagrebu, tokomme|unarodnog seminara o odnosima medija i sektora bezbednosti na kome su u~e-stvovali i predstavnici Ministarstva odbrane Srbije. – Pored u~estvovawa uovakvim seminarima i kursevima, uglavnom edukativnog karaktera, Srbija sprovo-di odre|ene aktivnosti i na svojoj teritoriji. Tako je ove godine na na{oj teritori-

ji izveden prakti~ni deo kursa o sprovo|ewu Sporazuma otvorena neba . Priznaweje utoliko ve}e jer Srbija jo{ nije pristupila tom sporazumu. Bila je to prilika zapreispitivawe na{eg stava o ~lanstvu u tom sporazumu, {to zavisi od nas.

Pukovnik Gostovi} napomiwe da Srbija u~estvuje i u finansirawu rada RACVI- AC-a, prema svojim mogu}nostima, kao i vi{e drugih zemaqa regiona. Daqe, poredbrojnih slu{alaca raznih seminara, na{a zemqa daje i odre|en broj predava~a,

7/23/2019 030 Odbrana


43

eksperata u pojedinim oblasti-ma.

Treba ista}i da je tokom2006. godine general-majorZdravko Pono{, zastupnik na~el-nika General{taba VS, bio pred-sedavaju}i rukovode}eg tela Cen-tra – Multinacionalne saveto-

davne grupe (MAG – Multinational Advisory Group). Tu ulogu Srbija igeneral Pono{ iskoristili su nanajboqi na~in i za profesiona-lan i efikasan rad dobili po-hvale od svih zemaqa ~lanica.

– Srbija je i do sada radoprihvatana kao partner u broj-nim aktivnostima – kaè pukovnik Gostovi}. – Odavde iz RACVIAC-a videla se èqa drugih zemaqa regiona da napredujemo u tompravcu. Prijem u Partnerstvo za mir ostvarewe je na{eg ciqa ipozdravile su ga druge zemqe kao znak priznawa za ostvareni na-predak u reformama.

RACVIAC kao ideja i projekt pokrenut je u okviru Pakta sta-bilnosti jugoisto~ne Evrope, Tre}eg radnog stola o odbrani i bez-bednosti. Inicijator je Nema~ka, koja je obezbedila finansira-we, zajedno sa Hrvatskom koja je dala infrastrukturne uslove. Bi-lateralnim sporazumom izme|u te dve zemqe Centar je otpo~eo saradom 2000. godine, a sme{ten je u mirnom ambijentu i veoma funk-cionalnim preure|enim objektima Kasarne ”Vitez Damir Marti}“u Rakitju, deset kilometara udaqenom od centra Zagreba.

Po~etna ideja projekta bila je pruàwe pomo}i zemqama ju-goisto~ne Evrope u sprovo|ewu me|unarodnih sporazuma o kontro-li naoruàwa, kao {to su Sporazum o podregionalnoj kontroli naoruàwa, Be~ki dokument ‘99, Sporazum otvorena neba, Kon-vencija o hemijskom oru ju, Otavska konvencija o protivpe{adij-skim minama...

– Ve} na samom po~etku po-stojala je ideja o ja~awu saradwe

i mera bezbednosti, kao i uspo-stavqawa me|usobnog poverewaposle jednog bolnog perioda – ka-è o pro{irewu osnovne idejeprojekta pukovnik Gostovi}. – Odpo~etka su se gotovo sve zemqe ju-goisto~ne Evrope ukqu~ile rav-nopravno u rad i time pokazalesvu spremnost da otpo~nu dijalogi da sara|uju na poslovima od-brane i bezbednosti.

Od 2003. RACVIAC je pro-{irio delatnost na oblast re-formi sektora bezbednosti i na

politi~ko-vojna pitawa, gde suorganizovani razni seminari ipotencirana jedna nova oblast –ja~awe mera poverewa i sarad-we me|u zemqama regiona u broj-nim oblastima.

Od 2005. po~iwe rad u no-voj, tre}oj oblasti – Odbrambe-noj konverziji. U okviru we for-mirane su tri radne grupe. Prvakoja se bavi pitawima prekvali-fikacije vi{ka vojnog kadra, dru-ga, koja se bavi konverzijom biv-{ih vojnih baza, i tre}a, za re-strukturisawe vojne industrije.

RACVIAC trenutno okupqa

23 zemqe, koje su punopravne ~la-nice, a {est zemaqa su posmatra-~i. Nekoliko zemaqa izraàvazanimawe za rad i o~ekuje se iwihovo u~lawewe.

Na ~elu Centra je direktor,sa mandatom od dve-tri godine.Zamenik direktora je obi~no hr-

vatski oficir, a ostalo osobqeje iz zemaqa regiona. U organiza-ciji su osnovne tri celine. Prva,za dijalog i kooperaciju, koja sebavi pitawem reformi sektorabezbednosti, druga – za obuku iverifikaciju, koja se bavi kon-trolom naoruàwa, i tre}a celi-

na sa tri radne grupe bavi se odbrambenom konverzijom. Upra-vqa~ko i nadzorno telo je Multinacionalna savetodavna grupa(MAG), koja se sastaje dva puta godi{we, daje smernice za rad i de-lovawe i odlu~uje o programu, finansijama i drugim najbitnijimpitawima.

U Centru u Zagrebu trenutno radi 36 predstavnika iz 13 ze-maqa. Prostorni uslovi i funkcionalnost ~ine da je to prijatno

mesto za rad, sa izvanrednim kapacitetima za sprovo|ewe semi-nara i kurseva, konferencijskom salom sa mogu}no{}u simultanogprevo|ewa, prostorijama za rad radnih grupa, hotelom za sme{taju~esnika, trim-kabinetom, Internet kafeom... Zato je Centar ~e-sto koorganizator aktivnosti, zajedno sa drugim organizacijama izEvrope, upravo zbog odli~nih uslova za rad. Procewuje se da je odosnivawa do sada razne oblike aktivnosti upra`wavalo oko3.000 u~esnika iz cele Evrope.

Sve ve}u va`nost imaju edukativni skupovi, kao mesto za raz-menu iskustava i znawa, gde se sre}u vojni i civilni predstavnici,parlamentarci, nau~nici, novinari, dakle, stru~waci iz raznihoblasti, radi da podele interesovawa i teme va`ne za zajedni~kubezbednu budu}nost.

S obzirom da se Pakt stabil-nosti nalazi pred transformaci-jom, o ~emu je u novembru razgova-rano na sastanku Regionalnogstola u Bukure{tu, opredeqewe jeda RACVIAC sve vi{e postaje vla-sni{tvo samih zemaqa regiona(Regional Ownership), a mawe oba-veza zemaqa donatora. Centar }esve vi{e biti orijentisan na ak-tivnosti koje se odvijaju u okviri-ma Partnerstva za mir, ja~a}e ve-za sa tim programom, a najnovijainicijativa je da se u skladu satim sve vi{e radi na pomo}i ze-mqama u regionu radi dostizawa

standarda za prikqu~ewe Natoui Evropskoj uniji.U ostvarivawu planirane

uloge u pomo}i za pristupawe Na-tou i EU, RACVIAC trenutno imakadrovska ograni~ewa, tako da,prema mi{qewu pukovnika Gosto-vi}a, mora imati vi{e eksperatakoji, kao predava~i i organizato-ri aktivnosti, mogu pruìti odgo-varaju}u pomo}. To je, dakle, jo{uvek ideja i tek treba videti ko-liko }e zemqe regiona bitispremne da RACVIAC razvijaju i zatakav zadatak.

Radenko MUTAVXI]

Pukovnikdr Dragan Gostovi}

– Srbija je i do sadarado prihvatana kao part-ner u brojnim aktivnostima.Odavde iz RACVIAC-a vide-la se èqa drugih zemaqaregiona da napredujemo u

tom pravcu. Prijem u Part-nerstvo za mir ostvareweje na{eg ciqa i pozdravilesu ga i druge zemqe kao znakpriznawa za ostvareni na-predak u reformama.

MEDIJI I SEKTOR BEZBEDNOSTI

Me|u novim temama kojima se RACVIAC sve vi{e bavijesu i razli~iti aspekti odnosa medija i sektora bezbedno-sti. To je upravo i bio naziv me|unarodnog seminara koji jeod 4. do 7. decembra odràn u Centru u Zagrebu, a u~esni-ci su bili predstavnici ministarstava odbrane, spoqnihposlova, informisawa, me|unarodnih organizacija i na-ravno medija iz niza evropskih zemaqa.

Prema izjavi direktora RACVIAC-a, gr~kog general-majora Steriosa Papotisa, ciq seminara je diskusija irazmena informacija i o~ekivawa u relacijama izme|u me-dija i sektora bezbednosti. ”Uspeh seminara upravo zavisiod sveìh ideja i novih iskustava koja se mogu primeniti u

oboga}ivawu ovih uzajamnih odnosa, a to }e doprinetiu~vr{}ivawu osnovnih principa me|u institucijama demo-kratskog dru{tva i boqem ukupnom razumevawu u regionu”,isti~e general Papotis.

Na seminaru su razmatrani zakonski okviri za obez-be|ivawe informacija, neophodnost po{tovawa osnovniheti~kih i profesionalnih normi u radu medija, uticaj cen-tara za istraìvawe javnog mwewa, odnosi Natoa i medi-ja, uloga medija u doga|awima zna~ajnim za bezbednost, kao{to su ekolo{ka pitawa, nuklearno-biolo{ko-hemijski in-cidenti, prirodne katastrofe...

U zajedni~ki usagla{enim preporukama za boqe odno-se medija i sektora bezbednosti posebno se nagla{ava zna-~aj dostupnosti informacija, pove}awe transparentnosti,promocija demokratskih vrednosti i stalna potreba za or-

ganizovawem odgovaraju}ih oblika razmene informacija ipogleda izme|u predstavnika ta dva sektora.

7/23/2019 030 Odbrana


I


storijat àndarmerije po~iwe davne 1860. godine, kada je u Beogradu formira-na prva andarmerijska ~eta. Srpska andarmerija je aktivno u~estvovala u obabalkanska rata, dok je herojska odbrana prestonice zlatnim slovima upisana uanale Beogradskog odreda. Raspadom Kraqevine Jugoslavije i àndarmerija jeprestala da postoji u wenom dotada{wem obliku, da bi ponovo bila formirana

2001. godine u okviru resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Danas je @andarme-rija profesionalna, mobilna, opremqena, osposobqena i specijalizovana jedinicakoja planira, organizuje i izvr{ava najsloènije bezbednosne zadatke kao {to su su-zbijawe terorizma, obezbe|ewe u situacijama visokog rizika, re{avawe tala~kih si-tuacija, pruàwe pomo}i u vanrednim situacijama, obuka i instrukta` pripadnika

struktura bezbednosti. Jedinicu ~ine komanda i protivteroristi~ka jedinica, sa sedi-{tem u Beogradu, i ~etiri odreda u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Kraqevu.

BEZ INCIDENATA

Pripadnici Odreda @andarmerije u Ni{u su proteklih pet godina teì{no anga-òvani u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde izvr{avaju zadatke vezane za suzbijawe tero-rizma, spre~avawe i otkrivawe krivi~nih dela, te obezbe|ewe administrativne linijeprema Kosmetu. Naravno, neophodno je i obuku andarma prilagoditi poslovima i za-dacima koje Odred izvr{ava i zato se posebno insistira na op{toj i specijalnoj fi-zi~koj obuci. Imali smo priliku da se na licu mesta uverimo koliko psihofizi~ka izdr-`qivost àndarma predstavqa vaàn preduslov za izvr{avawe poslova i zadataka.

Baza @andarmerije u Pre{evu sme{tena je u objektima Duvanske industrije i Do-ma mladih, a uslovi ìvota i rada skromni, da skromniji ne mogu biti. Komandant ni-{kog odreda @andarmerije potpukovnik policije Bratislav Diki} kaè da je Vojska Sr-

bije bila organizovanija u stvarawu boqih uslova za one koji izvr{avaju najteè i naj-odgovornije poslove. Da je to zaista tako vidi se i na bazi @andarmerije “Bukovac” na

Obu~enost pripadnika

@andarmerije na zavidnom je

nivou i po ugledu na svetske

specijalne jedinice. Zadaci

koje izvr{avaju u Kopnenoj

zoni bezbednosti istovetni

su onima koje imaju vojnici i

stare{ine Vojske Srbije..

SIGURNOST

ZA SVE GRA\ANE

SA LICA MESTA

@ANDARMERIJA

U KOP NE N OJ ZONI

BEZBEDNOSTI

7/23/2019 030 Odbrana


kojoj nema struje, dok u cisterni ima samo tehni~ke vode. @andarmiSa{a Koci}, Goran Stojanovi}, Sla|an Vasi} i Milan Radenkovi}idu u patrole duge i po dvadeset kilometara, ali ih po povratku ubazu o~ekuju, kako sami kaù, sve}e, konzerve i vojni~ki kreveti usku~enoj spavaoni. “Kada tehni~ka voda zaledi”, kaè Goran Stoja-novi}, “ne moèmo ni da se kupamo, a struju iz agregata imamo samodva do tri sata dnevno.“ Problem nije mali, pogotovo kada se znada andarmi iz Ni{a provedu i po 200 dana godi{we na bazama.

Te{ki uslovi ìvota i rada ne predstavqaju smetwu za pro-

fesionalnu i efikasnu realizaciju zadataka kontrole teritorijei komunikacije, spre~avawa ubacivawa teroristi~kih grupa, trgo-vine oru`jem, {verca narkotika i trgovine qudima. Od vodnikapolicije Gorana Ran~i}a saznajemo da se u rejonu wihove baze ni-je dogodio nijedan incident u proteklih pet godina, ali da je nedav-no do{lo do oruàne provokacije prema vojnoj bazi “Dowe Gare”,koja se nalazi u neposrednoj blizini.

Bila je to prilika da se jo{ jednom istakne odli~na saradwaOdreda @andarmerija i pripadnika 78. motorizovane brigade,koji imaju svakodnevne kontakte i zajedni~ke obaveze.

“Nema opu{tawa”, tvrdi poru~nik policije Goran Diki}, “za-to {to se nikad ne zna {ta moè da se dogodi.” Najve}e uspehe pri-padnici @andarmerije sa baze “Bukovac” postigli su u spre~avawu{verca roba. Tako su nedavno zaustavili traktor koji je sa terito-rije Kosmeta dovozio 40 xakova {e}era.

U GRANI^NOM POJASU

Na bazi “Dervi{“ nalaze se pripadnici @andarmerije kojivode ra~una o bezbednosti kraja u blizini sela Ukmej, sme{tenomna kosmetskoj strani administrativne linije. Ovde ima struje, aqudima koje predvodi zastavnik policije Stanko Ivkovi} najvi{esmeta odvojenost od porodice.

“Meni ni{ta ne nedostaje”, kaè àndarm Miroslav Raji},“ali mo`da ja nekome nedostajem.“

Baza “Miratovac” je ne{to druga~ija od drugih. U wu se ulazidirektno sa puta, a zbog opasnosti od teroristi~kog napada, opa-sana je xakovima sa peskom. Pripadnici @andarmerije sa ove ba-ze imaju specifi~ne zadatke vezane za kretawe u grani~nom pojasui spre~avawe ulaska teroristi~kih grupa. Odmah iza granice, uda-

qene stotiwak metara od punkta, nalazi se selo Lojane, naseqenoAlbancima i poznato po ekstremizmu.“Korektan odnos prema lokalnom stanovni{tvu i me|usobno

uvaàvawe,” kaè komandant Odreda potpukovnik Bratislav Di-ki}, “principi su na kojima zasnivamo na{ rad. Mi brinemo o bez-bednosti svih gra|ana, a sve aktivnosti su u skladu sa zakonom ina{im nadle`nostima. @eqe lokalnih politi~ara da mi odemo sa

ovih prostora predstavqaju pri-krivene separatisti~ke te`we.”

Boravak u jedinicama @an-darmerije na jugu Srbije potvr-dio je ~iwenicu da je obu~enostpripadnika tog sastava na viso-kom i zavidnom nivou i po ugleduna svetske specijalne jedinice.Zadaci koje izvr{avaju àndar-mi u Kopnenoj zoni bezbednostiistovetni su onima koje imaju ivojnici i stare{ine Vojske Sr-bije. Problemi vezani za usloveìvota i rada jo{ jednom skre}upa`wu na potrebu izgradwe voj-no-policijske baze “Cepotina”.A o profesionalnom i efika-snom radu àndarma i vojnikane treba brinuti, zato {to suoni taj kvalitet ve} nebrojenoputa dokazali na delu.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

45

DAN ODREDA

Odred @andarmerije iz Ni{a sve~ano je obeleìo svojdan 1. decembar. Tom prilikom je istaknuto da su ni{ki andar-mi od po~etka godine angaòvani 318 dana u Kopnenoj zoni bez-bednosti, dok su 11 puta obezbe|ivali javne skupove, sportske idruge manifestacije visokog rizika. Vi{e puta u~estvovali su upronalaèwu i hap{ewu opasnih kriminalaca. ”Obe}avam da}emo i u narednom periodu”, naglasio je komandant Odreda pot-pukovnik policije Bratislav Diki}, “izvr{avati postavqene za-datke. Spremni smo i sposobni da branimo svaki pedaq Repu-blike Srbije i pruìmo punu za{titu gra|anima“.

7/23/2019 030 Odbrana



^Danas tek svaki peti

stanovnik planete ima

pristup do vode, svaki drugi

ima mogu}nost da pije zdravu

vodu, svaka peta porodica

tre}eg sveta vodu za pi}e

mora da kupuje. Svakih osam

sekundi od zaga|ene vode u

svetu umire jedno dete.

U najskorijoj budu}nosti voda

}e biti najprofitabilnijibiznis, ali i detonator za

krvave ratne sukobe. Iako se

svrstava u red zemaqa sa

zadovoqavaju}im resursima

vode, Srbiji godi{we

nedostaje gotovo deset

milijardi kubnih metara

vode – ~etvrtina

stanovni{tva pije

nekvalitetnu vodu.

PLANETA

SVE @EDNIJA

uveni nau~nik, okeanolog istraìva~, @ak Kusto je pred smrtdramati~no upozoravao: ”Budu}nost ~ove~anstva u 21. vekuzavisi}e od vode. Qudi toga moraju da budu svesni i da predu-zmu sve da za{tite i sa~uvaju izvor ìvota.“ On je imao u vi-du da je ~ove~anstvo suo~eno sa brojnim egzistencijalnim pro-

blemima me|u kojima je voda za pi}e jedan od najve}ih. Za to jeokrivio ~oveka koji svojim ~iwewem – nekontrolisanim navodwa-vawem obradivog zemqi{ta, nemilosrdnim kr~ewem {uma, naglomurbanizacijom i industrijalizacijom, stalnim narastawem potro-{we fosilnih goriva, {irewem mreè atomskih elektrana, pove-}anom upotrebom aerosola i sli~nim delatnostima – presudno do-prinosi pretvarawu povremenih prirodnih poreme}aja u ~este”neprirodne“ katastrofe.

UPOZOREWE NAU^NIKA

Sredinom avgusta ove godine, povodom obeleàvawa Svetskenedeqe vode, u Stokholmu je, uz prisustvo predstavnika 150 zema-qa, odràna konferencija o problemu vode. U~esnicima je pred-stavqen izve{taj u ~ijem sastavqawu je u~estvovalo 700 stru~wa-ka. Danas, podvu~eno je u izve{taju, pribli`no 1,5 od 6,1 milijar-di stanovnika planete nema dovoqno vode, posebno zdrave za pi-}e. Sa ozbiqnom nesta{icom ve} duè vreme suo~avaju se jugoza-padni delovi SAD, severne Kine i severna Afrika, a jedna mili-jarda qudi u podsaharskoj Africi, na severu Indije i u podru~jimau kojima ima vode u rekama, ali nema infrastrukture za weno pre-~i{}avawe, tako|e pati od konstantne e|i.

Najalarmantniji deo navedenog izve{taja upozorava da uslednedostatka i zaga|enosti vode za pi}e u svetu svakih osam sekundiumre jedno dete, tek svaki peti stanovnik ima pristup do vode, sva-

ki drugi ima mogu}nost da pije zdravu vodu, a svaka peta porodicatre}eg sveta vodu za pi}e mora da kupuje.

V O D A - KA KO SA ÛVA T II Z V O R @ I V O TA

D R U [ T

V O

7/23/2019 030 Odbrana


47

I Svetska zdravstvenaorganizacija upozorava na sveizraèniji nedostatak vode zapi}e zbog ~ega u svetu godi{we,usled trovawa hranom i vo-dom, umre 15 miliona qudi, asamo od kolere, dijareje i ra-znih crevnih bolesti izme|u

pet i {est miliona. Ovih danaobjavqen podatak kazuje dazbog zaga|enosti vode za pi}eu Egiptu godi{we umre oko stohiqada qudi.

Jedna od najvidqivijihposledica nedostatka i zaga-|enosti vode za pi}e je {ire-we infektivnih parazita iagenasa infekcije tropskihbolesti (kolera, malarija,akutna dijareja, krpeqski en-cefalitis, denga, nilska gro-znica), koji se putem hrane ivode pomeraju iz subtropskog

pojasa ka vi{im geografskim{irinama – delovima SAD,prostorima Mediterana, Bal-kana i juga Skandinavije.

Stru~waci ameri~kog uni-verziteta Xon Hopkins iz Bal-timora predvi|aju da }e nedo-statak zdrave vode za pi}e do2025. godine ugroziti 2,8 mi-lijardi qudi, odnosno 35 od-sto od o~ekivane populacije odosam milijardi.

TOPQEWE GLEÊRA

Nau~nici su izra~unali:planeta raspolaè sa 3,6 mi-liona kubnih kilometara slat-ke vode, od kojih se dva odstonalazi u ”prirodnim friìde-rima“ – ledenim bregovimaArktika i Antarktika i gle~e-rima 140 planina, a samo je-dan odsto u vodotokovima i je-zerima. Najve}a koli~ina vode,~ak 98 odsto, nalazi se u mori-ma i okeanima, ali se do sadanije, ili se vrlo malo koristi-la za pi}e zbog slanosti.

Na slatku vodu, tvrde na-u~nici, otpada samo 0,04 od-sto, odnosno 513.000 kubnihkilometara. Kada se, me|utim,oduzme koli~ina koja se stalnonalazi u atmosferi, oko13.000 kubnih kilometara, naZemqi ostaje 500.000 kubnihkilometara slatke vode, od ~e-ga 350.000 kubnih kilometarapovr{inskih, a 150.000 kubnihkilometara podzemnih voda.

Prema nekim izvorima,od raspoloìvih koli~ina vodemoè da se koristi samo oko

200.000 kubnih kilometara{to bi, uz odgovaraju}i porast

stanovni{tva i standarda i-vota, moglo da zadovoqi potre-be ~ove~anstva do 2035. godi-ne.

Na sve izraènije topqeweledenih bregova i gle~era po-gubni uticaj ima odnos ~ovekaprema prirodi, pove}awe ko-

li~ine ugqen-monoksida u at-mosferi i {irewe fenomena”staklene ba{te“, ~ime se to-talno ugroàva planeta. Takosu, na primer, satelitski snim-ci pokazali da se ledena plo~aAntarktik Pejna, u srcu zapad-nog Antarktika, u posledwe dvedecenije smawila za oko petna-est procenata. Ameri~ki nau~-nici kaù da se debqina ledana zapadnom Antarktiku danassmawuje dvostruko ve}om brzi-nom nego devedesetih godinapro{log veka.

NESTANAK JEZERA

Sli~na pojava uo~ena je ina Arktiku, na kome se u po-sledwih pedeset godina istopi-lo oko osamdeset miliona kub-nih kilometara leda, {to ~inigotovo polovinu vode koja oti-~e morima i okeanima. Potpu-no se istopio i 13 kilometaradug gle~er Kolumbija.

Prognoze numeri~kim mo-delima pokazuju da }e vrlo ve-rovatno, ve} za pedeset godi-

na, ceo led na Arktiku da se is-topi, pa leti ne}e biti ledenogpokriva~a, a kad nema leda on-da Zemqa apsorbuje jo{ vi{etoplote.

Sli~na pojava posledwihgodina uo~ena je na 120 od 140planina ~iji su vrhovi okovanive~itim ledom. Tako se gle~erina Himalajima povla~e prose~-no 15 metara za godinu dana.Na Grenlandu se debqina ledana visini od 2.000 metara to-pi brzinom od 0,6 centimeta-ra, a na malim visinama i do

tri metra godi{we. Nau~nicipredvi|aju da bi Kilimanxaromogao da do 2020. godine osta-ne bez prepoznatqive ledenekape, dok bi gle~eri u {vajcar-skim Alpima do 2025. godinemogli da budu svedeni na tre-}inu dana{wih.

U opasnosti nisu samo le-deni bregovi i gle~eri. Naime,sve je ~e{}a pojava nestajawajezera. Primera radi, nivo je-zera Meada u blizini Las Ve-gasa, usled brze izgradwe i po-rasta broja stanovnika, u pe-

riodu od 2000. do 2003. godi-ne opao je za 18 metara. Iri-

NERAVNOMERAN RASPORED

êtvrtina svih zaliha slatke vode na planeti nalazi se u ju-`noj Americi, a dvadeset odsto u Kanadi. Najve}i rezervoar slat-ke vode na planeti je Bajkalsko jezero u Rusiji sa akumuliranih23.000 kubnih kilometara zdrave vode. Istovremeno gotovo tre}i-na planete – od jugozapada SAD, preko Etiopije, Sudana, Namibije,Avganistana, severne Kine i Indije, jugozapada Azije, severneAfrike do Australije i pojedinih delova ju`ne Amerike – i te kako

ose}a nesta{icu vode. Zbog nedostatka vode i dezertifikacije tla(degradacija zemqi{ta u su{nim i polusu{nim regionima) svakegodine ekvivalent povr{ine Portugalije (95.530 kilometara kva-dratnih) postaje nepodesan za agrikulturu i gajewe stoke.

PRAVNA REGULATIVA

Jo{ 1975. godine na konferenciji Komiteta UN za razoruà-we podneta je Konvencija o zabrani upotrebe sredstava za prome-nu ~ovekove okoline. Najve}i deo pojava koje bi mogle biti izazva-ne kori{}ewem zabrawenih metoda odnosio se na vodu – oblake,padavine, skretawe vodotokova, izazivawe padavina, mewawe fi-zi~kih, hemijskih i elektri~nih parametara mora i okeana, izazi-

vawe cunami talasa itd.

7/23/2019 030 Odbrana


RESURSI


gacioni radovi i nekontrolisano na-vodwavawe obradivih povr{ina od{ezdesetih godina pro{log veka do

danas smawilo je povr{inu Aralskogjezera, po veli~ini ~etvrtog na svetu,sa 60.000 na samo 30.000 kilometa-ra kvadratnih.

Jedna od posledica naglog to-pqewa leda bi}e podizawe nivoa mo-ra i okeana koji }e, kako prognozira-ju nau~nici, za sto godina narastitrideset metara, {to }e izazvati ka-taklizmu globalnih razmera.

SUVE SLAVINE

Predvi|eno pove}awe brojastanovnika na Zemqi za tri milijar-de do 2050. godine dramati~no }e po-ve}ati potro{wu vode za ~ak sedam-deset odsto. Statisti~ki podaci po-kazuju da se sada na navodwavawetro{i 74 procenata vode, za hidroe-lektrane i ostala industrijska po-strojewa 18 odsto, a za doma}instvasamo osam procenata vode. Postavqase pitawe: da li ~ove~anstvu ve} ubliskoj budu}nosti preti fenomen”suvih slavina“?

Jedna studija Svetske banke na-vodi da je prose~noj osobi za zadovo-qavawe potreba (pi}e, kuvawe, pra-we) godi{we potrebno 1.700 kubnih

metara vode. Za ve}inu zemaqa u sve-tu ta cifra je ve} danas nedosti`na.Tako, Svetski institut za istraìva-we vode navodi da je potro{wa vodepo stanovniku pre deset godina izno-sila: u severnoj i sredwoj Americi1.455 kubnih metara, Evropi 628,Okeaniji 586, Aziji 542, ju`noj Ame-rici 332, a u Africi samo 199 kub-nih metara. Isti izve{taj isti~e daprose~nom Izraelcu godi{we pripa-da 311 kubnih metara vode, Sirijcu161, a Jordancu samo 91 kubni metar.

Prora~uni pokazuju da }e Bliskiistok i Afrika, dva najugroènijapodru~ja na planeti, svakom stanov-niku 2025. godine mo}i da obezbedepo 627 kubnih metara vode godi{we.Pre {est godina, kineski ministarpoqoprivrede saop{tio je da zalihevode u ovoj zemqi iznose 2,8 trilio-na kubnih metara, a da }e za nesmeta-no snabdevawe stanovni{tva vodomKini 2025. godine biti potrebno 60milijardi kubnih metara vode godi-{we. Na po~etku 21. veka preko 600velikih i malih gradova Kine ose}anesta{icu vode, a preko 100 gradovasuo~eno je sa ozbiqnom oskudicom.

âk devet kineskih provincija danasnije u stawu da svakom stanovniku go-

di{we osigura 500 kubnih metaravode, dok Peking moè da obezbeditek 400. Kini }e ve} 2010. godine zadnevne potrebe stanovni{tva i indu-strije nedostajati oko milijardu kub-nih metara vode godi{we.

UZROK RATOVA

Ako se danas ratovi vode zbogkontrole izvora nafte, koliko ve} su-tra glavni politi~ki i vojni detonatorbi}e voda, posebno za pi}e. Voda }epostati ne samo predmet politi~kihsporova me|u dràvama, ve} i uzrokve}ih ili mawih ratova i krvavih su-koba. Uostalom, zbog vode se ve}, u ne

tako dalekoj pro{losti, ratovalo.Armije Bolivije i Perua su-kobile su se oko vode jezera Titika-ka. âk pet centralnoazijskih repu-blika – Uzbekistan, Taxikistan, Turk-menistan, Kirgizija i Kaza{ka Repu-blika – upotrebilo je oruànu silukako bi osigurale pravo na kori{}e-we vode Aralskog jezera. Oru`je jezbog vode progovorilo i izme|u Bur-kine Faso i Malija, Senegala i Ma-uritanije, a biv{i izraelski premi-jer Arijel [aron tvrdio je da jeosnovni uzrok izraelsko-arapskograta 1967. godine bio plan Sirije

da skrene tok reke Jordana.Danas u svetu postoji nekoli-

ko eksplozivnih ta~aka u kojima sedràve spore oko prava na eksploa-taciju vode. Reka Eufrat je predmetozbiqnih nesporazuma izme|u Turske,Sirije i Iraka. Sve tri zemqe, krozkoje proti~e reka, jedne drugimaosporavaju pravo da vi{e koristewene vode. Turska isti~e da 90 odstovode Eufrata poti~e sa wene terito-rije, {to joj daje pravo da ga vi{e ko-risti. Sirija optuùje Tursku da je iz-gradwom brana li{ava jedinog pou-

zdanog izvora teku}e vode, dok Irakizraàva bojazan da u reci, dok stig-

VODA U RATU

U ratnim uslovima za snabdevawe vodom prime-wuju se ~etiri norme: obi~na (na terenima sa dovoq-nim koli~inama vode), smawena (na terenima gde vla-da oskudica u vodi), minimalna (u te{kim uslovimavodosnabdevawa, najvi{e pet dana) i fiziolo{ki mi-nimum (najmawa koli~ina vode, prvenstveno za pi}e,

u trajawu do tri dana).

POTREBE

Za proizvodwu jedne kalorije hrane potreban jepribli`no jedan litar vode, pri ~emu koli~ina vari-

ra u zavisnosti od vrste namirnica. Tako je za proiz-vodwu jednog kilograma itarica potrebno od 500 do4.000 litara vode, a za proizvodwu jednog kilogramamesa ~ak deset hiqada litara vode.

PROJEKTI OBEZBE\EWA

Suo~ene sa stalnom nesta{icom vode mnoge ze-mqe pribegle su pravim nau~nofantasti~nim projek-tima. Tako je Saudijska Arabija pre 15 godina sklopi-la ugovor vredan sto miliona dolara sa jednom fran-cuskom kompanijom o dopremawu vode u luku Xeda.

Po tom projektu, u luku je trebalo dopremitiogromnu santu leda sa Antarktika, duìne dva kilome-tra i {irine 300 metara. Santa bi pomo}u torpeda iusijanih elektroda bila obra|ena tako da bi wenpredwi deo dobio oblik brodskog pramca, a zatim bije vukli sna`ni tegqa~i pomo}u uàdi vezanih za po-bijene klinove u ledu. Prora~unato je da bi se takodobilo oko 80 milijardi litara vode za pi}e.

Australija je, pak, napravila projekat ogromnog

cevovoda koji bi od Antarktika i{ao po dnu okeana iu koji bi se ubacivali komadi leda pod pritiskomusmeravaju}i ih do su{nih predela te zemqe.

Neke zemqe ve} koriste alternativne izvore zadobijawe vode za pi}e. Saudijska Arabija desalini-zacijom morske vode godi{we dobije 795 miliona kub-nih metara, Sirija reciklaòm 1,45 milijardu, a Jor-dan desalinizacijom podzemnih voda pet miliona kub-nih metara vode.

7/23/2019 030 Odbrana


49

ne na wegovu teritoriju, vi{e ne-}e biti dovoqno vode za podmi-rivawe osnovnih potreba.

Indija godinama ne moè dana|e zajedni~ki jezik sa Banglade-{om i Pakistanom oko kori{}ewavoda Inda, Ganga i Bramaputre iwihovih pritoka. Reka Jordan sta-

lan je izvor nesuglasica izme|uLibana, Izraela, Sirije, Jordanai Palestine. Izraelci optuùjuPalestince da su iskopali na de-setine ilegalnih bunara u koje od-vode vodu iz izraelskog cevovoda.Palestinci, pak, uzvra}aju daIzrael pomo}u sna`nih pumpi kra-de wihovu podzemnu vodu.

I oko vode Nila spori se de-vet zemaqa – Etiopija, Egipat, So-malija, Uganda, Tanzanija, Sudan,Ruanda, Burundi i Kongo. Etiopija,sa ~ije teritorije poti~e 80 odstovode Nila, i koja stalno pati od

velikih su{a i gladi, optuùje Egi-pat da blokira sve wene poku{ajeza projekte navodwavawa. Egipatuzvra}a da su takvi zahtevi Etio-pije ravni ”objavi rata“.

Da je voda ve} postala jedanod prioritetnih ciqeva u savre-menim ratovima svedo~i i ovogo-di{wa julska agresija Izraela najug Libana i pojas Gaze.

Izrael je, napadima iz va-zduha sistematski uni{tavao iz-vore, bunare, akumulacije i drugevodoprivredne objekte u Libanu

i pojasu Gaze.SRBIJI PRETI @E\

Iako Srbija sa vi{e stoti-na lokaliteta vode za pi}e, sa153 sistema javnog vodosnabdeva-wa i sa oko 13.000 mineralnih itermalnih izvora vode, u celinigledano spada u red zemaqa sa za-dovoqavaju}im resursima (atmos-ferske padavine, povr{inske ipodzemne vode), prema analiziZavoda za javno zdravstvo Srbi-je, ve} danas ~etvrtina stanovni-{tva pije nekvalitetnu vodu. Naj-teà situacija je u Vojvodini (Ba-nat i Ba~ka) i Pomoravqu, gde sa-mo oko trideset odsto stanovni-{tva pije zdravu vodu.

S druge strane, Srbiji ve} da-nas za nesmetan privredni razvojgodi{we nedostaje oko osam mili-jardi kubnih metara vode – Vojvodi-ni tri, uòj Srbiji (podru~je [u-madije) ~etiri i po milijarde, a Ko-sovu 620 miliona kubnih metara.

Prema analizi profesora B.Stepanovi}a, na osnovu hidrolo-{kih osobina, zemqi{te u Srbiji

moè se podeliti na panonsko

(predeo izme|u Dunava i rumunskegranice), dowodunavsko (teritori-ja od Beograda uz dowe tokove Du-nava i Velike Morave) i central-no podru~je (uì i centralni deoSrbije i Kosovo i Metohija).

Prva dva podru~ja obiluju ve-}om akumulacijom podzemnih voda

i obiqem arte{kih izdana. Tre}epodru~je tako|e obiluje podzemnimvodama, uglavnom u pro{irenimre~nim dolinama u dowim tokovi-ma reka Zapadne i Ju`ne Morave,Ni{ave, Ibra i Drine. U tom pod-ru~ju postoji ve}i broj izvora kojisu mawe izda{ni, dok su podzemneakumulacije maweg kapaciteta, aliboqeg kvaliteta u odnosu na doli-ne velikih reka Dunava, Save, Tisei Velike Morave. ista voda u Sr-biji je veoma retka i uglavnom senalazi u planinskim krajevima du`reka \etiwe, Studenice, Rzava,

Moravice i Mlave.

NEISPRAVNI BUNARI

Ono {to zabriwava jeste ve-lika fizi~ko-hemijska i bakteri-olo{ka neispravnost vode za pi-}e, ~iji su naj~e{}i uzro~nici ne-dostatak hlora, pove}an sadràjgvo`|a, arsena i organskih mate-rija kao posledica lo{eg odrà-vawa sistema javnog vodosnabde-vawa, nedostatka prave opremeza pre~i{}avawe otpadnih i fe-kalnih voda i nedostatka novca

za izgradwu novih fabrika zapreradu vode.O ozbiqnoj situaciji u vezi

sa vodom sa pi}e upozorava ianaliza Zavoda za zdravstvenuza{titu Srbije, ~iji su stru~wa-ci pro{le godine uzeli na anali-zu 1.092 uzorka vode iz javnih bu-nara i svi su bili neispravni.Ni{ta boqa situacija nije ni sasistemima javnog vodosnabdeva-wa. Od wih 153, koji pokrivajupotrebe pedeset odsto stanovni-{tva Srbije, mnogi ne funkcioni-{u ispravno, {to dovodi do veli-

kog gubitka vode.Da zakqu~imo: stru~waci su

saglasni da vodeni resursi naplaneti nisu na izmaku pod uslo-vom da se na|e na~in za wihovoekonomi~no kori{}ewe, da seunaprede sistemi za snabdevaweki{nicom u podsaharskoj Africii ju`noj Americi, da se smawiefekat ”staklene ba{te“ i da sepromeni odnos ~oveka prema pri-rodnim dobrima, od kojih je vodajedan od najdragocenijih. Samo nataj na~in budu}e generacije ne}eimati suve slavine.

Stanislav ARSI]

ÊTIRI KLASE

Prema na{im propisima sva voda u prirodi podeqenaje u ~etiri klase.

U prvu klasu svrstana je voda koja se u prirodnom stawuili posle dezinfekcije moè upotrebqavati za pi}e, u pre-hrambenoj industriji i za gajewe plemenitih vrsta ribe.

U drugu klasu svrstana je voda za kupawe, rekreaciju,sportove na vodi, te ona koja se uz normalne metode obrade

(koagulacija, taloèwe, filtracija, dezinfekcija) moè upo-trebqavati za pi}e i u prehrambenoj industriji.U tre}u klasu svrstana je voda koja se moè upotrebqa-

vati za navodwavawe i u industriji (osim prehrambenoj), dokse ~etvrta klasa moè upotrebqavati samo posle posebneobrade.

UBIJAWE DUNAVAPet velikih reka i 165 miliona stanovnika, koji ive u

17 dràva, osnovni su uzro~nici zaga|ewa Dunava. U reku seuliva otpad iz gradova, pesticidi i hemikalije sa poqopri-

vrednih gazdinstava, otpad iz fabrika i uqe sa brodova kojiwime plove. Nitrati, fosfor i ostali zaga|iva~i podsti~urast specifi~nih vrsta algi koje gu{e svaki oblik ìvota ureci, ubijaju}i wenu floru i faunu.

ÔVEK I VODA

U organizmu ~oveka procenat vode iznosi oko 70 odsto.Prose~na potreba za vodom odrasle osobe, koja ne radi te-{ke fizi~ke poslove i nije izloèna visokoj spoqnoj tempe-raturi, iznosi oko 40 grama vode na kilogram telesne maseza 24 sata, odnosno dva i po do tri litra dnevno. Dnevno po-mawkawe vode od litar i po stvara po~etnu dehridaciju or-

ganizma; pomawkawe od 4,2 litra za dva do ~etiri dana iza-ziva pojavu dehridacije (bolest), a vrlo jaka dehridacija pra-}ena mentalnim i psihi~kim poreme}ajima nastaje pri po-mawkawu 5–10 litara vode.

ôvek bez hrane moè izdràti u proseku dve-tri nede-qe, a bez vode samo tri do pet dana. Za hemijsku dekontami-naciju ~oveka potrebno je 30 litara vode, a za radiolo{ku isvih 125 litara.

7/23/2019 030 Odbrana



Godina ~ijem se neumitnom kraju pribliàvamo protekla je, kad je re~ o zapo-

slenima u Institutu ”Mihajlo Pupin“ (IMP), u znaku zna~ajnog jubileja – {e-zdesetogodi{wice postojawa i uspe{nog rada. Taj vi{e decenija dug put obele-ìla je, sem ostalog, i vrlo plodna saradwa sa pripadnicima na{e vojske,{to se moè zakqu~iti i po priznawima koja su dodeqena ovih dana. Naime,

plakete tog instituta dobili su – Ministarstvo odbrane Srbije, Komanda Vazduho-plovstva i PVO, Uprava OIPS i ED, Uprava za vezu i informatiku i Vojnotehni~kiinstitut (VTI).

Danas je ”Pupin“ zna~ajna nau~noistraìva~ka institucija i jedna od retkih proiz-vodnih kompanija posebne vrste ne samo na Balkanu, nego i u jugoisto~noj Evropi. Na te-{ko predvidqivom trì{tu informaciono-komunikacionih tehnologija gde se neprekid-no vodi veoma o{tra trì{na utakmica wihov je adut bio i ostao – visokostru~an ka-dar. Pomo}nik generalnog direktora Jovan Kon, diplomirani inèwer, kaè da je u In-stitutu trenutno zaposleno oko 500 qudi. Nau~noistraìva~ki i razvojni potencijalInstituta ~ini 18 doktora nauka, 30 magistara i oko 180 inèwera istraìva~a. Ima-

ju stalno zaposlenih sedam univerzitetskih profesora koji honorarno rade na fakulte-tima – prete`no Elektrotehni~kom, Saobra}ajnom i Fakultetu organizacionih nauka.

[ E S T D E C E N I J A I N S T I T U T A ” M I H A J L O P U P I N ”

BUDU]I TEHNOLO[KI

PARK EVROPEInstitut }e u dogledno vreme postativode}a kompanija za primenuinformaciono-komunikacionihtehnologija jugoisto~ne EvropeŒ Godi{wa bruto-vrednost usluga iproizvoda izme|u deset i dvanaestmiliona evraŒ Iako je po~etkomdevedesetih godina 20. veka uinostranstvo oti{lo vi{e od 300istraìva~a, zadràna je ”kriti~namasa“nau~noistraìva~kogpotencijalaŒ U ”Pupinu“ su naro~ito ponosni nasvoj ”vojni program“

POVODI

7/23/2019 030 Odbrana


51

tuta ”Mihajlo Pupin“ oti{lo u inostranstvo vi{e od 300 istra-ìva~a, koji su ostvarivali zna~ajne rezultate i bili u prilicida svoje teorijsko znawe i prakti~no iskustvo prenose na nau~-noistraìva~ki podmladak o kome se ovde vazda vodilo ra~una.

ZNAÂJAN NAU^NI POTENCIJAL

– Uprkos velikoj fluktuaciji istraìva~kog kadra, mi smodobro osmi{qenom politikom u pogledu stvarawa uslova za radnau~noistraìva~kog podmlatka uspeli da zadrìmo neophodnu”kriti~nu masu“ istraìva~a u svim va`nim delatnostima na{eginstituta – nagla{ava inèwer Kon. – To smo postigli zahvaquju-}i, pre svega, saradwi sa Beogradskim univerzitetom, ~emu su

posebno doprineli univerzitetski nastavnici stalno zaposleniu na{oj kompaniji. Te mlade qude ne moèmo platiti onoliko ko-liko vrede ili koliko bi oni mogli da dobiju, recimo, negde uinostranstvu, ali im pomaèmo na drugi na~in. Brè i lak{e

sti~u nova znawa koja su neposrednoprimewiva u istraìva~ko-razvojnimprogramima instituta, uz iskusnije inè-were brè ostvaruju svoje zamisli, ob-javquju stru~ne radove i, u sklopu ve} po-stoje}ih projekata, zavr{avaju magistar-ske i doktorske teze. Upravo je zahvaqu-ju}i tome samo pro{le godine odbrawe-no devet magistarskih radova i tri dok-torske teze, dok je pet saradnika izve-

sno vreme provelo na stru~nom usavr{a-vawu u inostranstvu.

To je zna~ajan istraìva~ki potenci-jal ~ija }e ostvarewa, zahvaquju}i ”Pupi-nu“, organizovanom poput posebne holdingkompanije, mo}i brzo da se pretvore uinovativni proizvod namewen doma}em iinostranom trì{tu. Otuda i nastojaweda se, kada je re~ o komercijalnim poslo-vima, stalnim inovacijama i napredova-wem u informati~ko-telekomunikacionojtehnologiji, ponajpre zadrè veliki si-stemi kao {to su elektroprivreda, vodo-privreda, saobra}aj, vojna industrija idruge ”reperne ta~ke“ zna~ajne za razvoji stalno napredovawe Instituta. Isto-

– Kadar stalno vu~e na-pred na{u holding kompaniju ko-ja u svom sastavu ima ~etirifirme gde se ostvaruju komerci-jalni programi. Godi{wa brutovrednost na{ih usluga je izme|u10 i 12 miliona evra, pri tomse oko 95 odsto dohotka ostva-

ruje na trì{tu, a samo pet pro-centa ~ine prihodi iz dràvnihfondova namewenih podstica-wu nauke i tehnologije. Ani tihpet procenata {to dolaze iz dr-àvne kase ne daju se institutuna ”lepe o~i“ – isti~e inèwerKon i dodaje: – Sredstva dobi-jamo iskqu~ivo na osnovu rezul-tata ostvarenih u nau~noistraìva~kom radu i programima koji senaj~e{}e mere evropskim i svetskim standardima u oblasti in-formaciono-komunikacionih tehnologija.

Zato }ete ovde ~uti da je ovladavawe novim tehnologijama istvarawe novih proizvoda osnovna pokreta~ka snaga godinamaprikupqane pameti, odnosno visokokvalifikovanog nau~nog i is-traìva~kog kadra. Wihovi su rezultati postali vidqivi najpre ukomunikacijama, kasnije su preto~eni u automatsko upravqawe ira~unarstvo, da bi se potkraj minulog i na po~etku novoga veka go-tovo svi potencijali usmerili ka razvoju i primeni informacio-no-komunikacionih tehnologija za koje se moè re}i da su danas usredi{tu sveukupnog napretka svake, pa i na{e privrede.

Ovo saznawe je, ~ini se, dovoqno da se zakqu~i kako u te-`wi da se {to pre svrstamo u inovaciona dru{tva i da stalnodrìmo korak sa razvijenim svetom ”pupinovci“ predstavqaju iz-uzetnu pokreta~ku snagu u razvoju i primeni informacionih teh-nologija Srbije. Institut okupqa ve}i broj malih i sredwihpreduze}a i podsti~e stvarala~ki (preduzetni~ki) duh me|u zapo-slenima, zna~ajan za razvoj i prakti~nu primenu vlastitih savre-menih informati~kih re{ewa, kako bi {to vi{e uticali na eko-

nomsku efikasnost u proizvodwi svekolikih proizvoda, zdravuìvotnu sredinu i {to humanije radne uslove.

Ne moè se, me|utim, zaobi}i jedna prili~no neprijatna ~i-wenica da je po~etkom devedesetih godina minulog veka iz Insti-

ROBOTIKA

Negda{wa Laboratorija za robotiku Instituta ”Mihaj-lo Pupin“ ostvarila je pionirske poduhvate. Najve}a zaslugaza to pripada akademiku Miomiru Vukobratovi}u, koji je svo-jevremeno veliku pa`wu stru~ne javnosti skrenuo teorijskimradom ~iji je rezultat poznat kao ”koncept ta~ke nultog mo-menta“. Na osnovu toga je stvorena osnova za odràvawe rav-

noteè pri hodu humanoidnog robota, {to je kasnije iskori-{}eno u stvarawu japanskih i drugih robota te vrste u svetu.Centrom za robotiku, koji je zasluàn za uvo|ewe u industri-ju prvog jugoslovenskog robota (UMS-1), i danas rukovodi aka-demik Vukobratovi}.

Po~etkom sedamdesetih godina pro{loga veka ”Pupin“ jeostvario izuzetne rezultate u razvoju i konstruisawu prvih usvetu, aktivnih egzoskeleta namewenih osobama obolelih odparaplegije (radi lak{eg hodawa). Daqi razvoj je doveo douspe{ne primene aktivne ortoze (specijalni dodatak) ruke,tako|e prvog u svetu rehabilitacionog sredstva, te prve u sve-tu aktivne ortoze nogu (”aktivnog odela“) za distrofi~are.Nadaleko je ~uven i razvoj ”beogradske {ake“ (1968).

Jovan Kon, pomo}nikgeneralnog direktora

Najsavremeniji sistem

naplate putarine

7/23/2019 030 Odbrana


vremeno, ciq im je da se savre-menim tehnolo{kim re{ewima i

kvalitetom proizvoda probijasve zakr~eniji prostor na ino-stranom trì{tu na kome se in-teresi ”Pupina“ uglavnom ukr-{taju sa poznatim firmama, me-|u kojima su ”Simens“, ”Areva“,”Braun Boveri“, ”Kap{” i druge.

Zaposleni u ”Pupinu“ su,nema sumwe, veoma zadovoqnionim {to su dosad uradili, a po-sebno projektima ostvarenim uposledwih pet godina. Me|u wi-ma je, verovatno na prvom mestu,program daqinskog nadzora iupravqawa procesima u velikim

industrijskim sistemima – naprimer osavremewivawe upra-vqawa blokovima termoelek-trane. Vlastitim znawem i veli-kim ume}em razvijeni su hardveri softver neophodni za funkci-onisawe sistema daqinskogupravqawa radom kotla i turbi-ne, {to stru~wacima termoelek-trane (TE ”Nikola Tesla“ uObrenovcu) omogu}ava posma-trawe grafi~kih prikaza na ve-likim ekranima, sme{tenim u ko-mandnoj sobi, pri ~emu se u sva-

kom trenutku dobija jasna slikao pojedinim parametrima pogon-skog sistema. To ostvarewe jeInstitut svrstalo me|u nekolikovelikih multinacionalnih kom-panija koje jedine u svetu mogu daproizvedu ure|aje te vrste.

Kada je re~ o sistemu zanaplatu putarine, moèmo re}ida ”pupinovci“ ve} deceniju i po opremaju sve deonice autopute-va u Srbiji ure|ajima koji su rame uz rame sa onima kakve danasproizvode ”Simens“, ”Kap{” i jo{ neke poznate evropske i svet-ske firme. Wihovo re{ewe je ~ak nekoliko puta jevtinije, a po-sebnost predstavqaju automatsko o~itavawe registarskih broje-va vozila, kriptoza{tita prilikom preno{ewa podataka i pra-}ewe svih transakcija putem Interneta. Prednost doma}eg siste-ma je i u tome {to se vozila vrlo kratko zadràvaju na naplat-nim mestima i {to je na{ sistem mogu}e ”uklopiti“ u sve poznateevropske sisteme za naplatu putarina jer je uskla|en sa najnovi-jim evropskim standardima. Vozila opremqena posebnim elek-tronskim napravama (tzv.“tagovima“) mogu kroz naplatnu rampuda prolaze u punoj brzini, a da se wihovim voza~ima novac auto-matski skida sa ”pripejd“ kartica.

PONOSNI NA VOJNI PROGRAM

Ono na {ta su u ”Pupinu“ naro~ito ponosni je, kako samikaù, ”vojni program“, kojim je dosad obuhva}en velik broj ra-znovrsnih projekata – po~ev od onih u vezi sa za{titom infor-

macija i kriptologije pa do raznih simulatora. Zahvaquju}istru~wacima tog instituta na{a zemqa je svojevremeno svrsta-

vana me|u pet zemaqa sveta ~i-ji su istraìva~i bili kadri daprojektuju i naprave simulato-re za borbene avione, tenkovei podmornice. Laboratorijaza robotiku je, na primer, na-kon duèg nau~noistraìva~kograda razvila simulator letaza na{ avion galeb – do tadanajobimniji i najsloèniji raz-

vojni projekat te vrste. Simu-lator leta bio je i jedan od iz-voznih aduta Instituta, koji jena tom proizvodu zaradio znat-na devizna sredstva.

Doga|aji iz devedesetihgodina pro{loga veka umnogo-me su, me|utim, uticala i narad Instituta. Svojevremeno

su na inostranim trì{tima sticali 35 odsto dohotka, a sada jeto svedeno na oko osam procenata. No, u ”Pupinu“ nisu sedeliskr{tenih ruku. Wima je danas Srbija postala tesna, pa svojeusluge (i proizvode) plasiraju ne samo u evropske zemqe, nego iu zemqe na drugim kontinentima. Upravo dovr{avaju posebansistem (SCADA ) za nadgledawe i upravqawe energetskim postro-jewima u Brazilu, a ima izgleda da se taj posao pro{iri na jo{neke zemqe ameri~kog kontinenta.

Da bi bili {to uspe{niji u ostvarivawu svakovrsnog pro-grama na razvoju telekomunikacija, automatike, ra~unarstva,robotike i ostalih segmenata informacione tehnologije, osno-vali su, ne tako davno, na jednom od beogradskih brda, Zvezda-ri, tehnolo{ki park i tzv. biznis inkubator. U prvom se ve} na-lazi 12, a u drugom su ~etiri kompanije sa kojima IMP udruù-je snage i sredstva sa jednim jedinim ciqem – osavremewivawenau~noistraìva~kog rada. To bi, u krajwem, trebalo da dovededo podizawa razvojnog i proizvodnog potencijala na nivo koji}e im omogu}iti da u dogledno vreme postanu vode}a kompanijaza primenu informaciono-komunikacijskih tehnologija jugoi-sto~ne Evrope.

Vlada RISTI]

POVODI

15. decembar 200652

KORENI

Koreni Instituta ”Mihajlo Pupin“ seù do 1946. godi-ne kada je Srpska akademija nauka osnovala dva instituta –za telekomunikacije i za elektroniku – iz kojih kasnije na-staju jo{ dve zna~ajne institucije – Centralni radio-insti-tut Vlade FNRJ i Institut za elektroprivredu, pri onda-{wem ministarstvu elektroprivrede. Sva ~etiri institutaobjediwena su 1950. godine u Institut za ispitivawe elek-tri~nih pojava ”Nikola Tesla“. Iz te ustanove se, devet go-

dina kasnije, izdvaja grupa nau~nika i istraìva~a i osnivaInstitut za elektroniku i telekomunikacije, koji je poneoime na{eg slavnog nau~nika Mihajla Idvorskog Pupina. Kon-stituisawe Instituta ”Mihajlo Pupin“ u potpunosti je zavr-{eno 1961. kada mu se prikqu~uju Laboratorija za automa-tiku i Laboratorija za digitalnu tehniku Instituta za nu-klearne nauke ”Vin~a“.

F o t o d o k u m e

n t a c i j a I M P

”Pupin” je me|u malobrojnim institu-tima u svetu koji konstrui{u simula-tore za borbene avione, tenkove ipodmornice

7/23/2019 030 Odbrana


53

O

Pronalaza~i i inovatori iz na{e zemqei inostranstva zapaèno su se oduìli

velikanu nau~ne misli Nikoli Teslina wegov 150. ro|endan

MODIFIKACIJA OKVIRA AUTOMATSKOG ORU@JA

Pukovnik dr IvanStamenov sa Vojneakademije Beograd, zasvoj patent ”Puwa~ M-05 Loader”, {to jeoznaka za ure|aj kojimse brzo puni i prazniokvir automatskog oru-

ja razli~itih kaliba-ra i modela, dobio jespecijalnu nagradu naTesla festu .

Najnovijim modi-fikacijama puwa~asmaweni su mu gabari-ti, pa je za 60 odstomawi, sme{ta se u san-duk pogodan za no{ewei koristi kao indivi-

dualni puwa~. Proizvodwu je preuzeo ”Prvi partizan” iz Uì-ca i ve} se nalazi na trì{tu kao gotov proizvod.Inovacija je predstavqena preko ”Jugoimporta SDPR”

2000. godine u Parizu, prethodne 2005. godine na izlo`bi na-oruàwa i vojne opreme u Abu Dabiju, a ove godine na sli~nojizlo`bi u Nirnbergu. Zanimawe za taj ure|aj pokazale su fir-me iz SAD, posebno zbog toga {to je wime mogu}e puniti i pra-zniti sve vrste okvira za automatske pu{ke. Za wegovo kori-{}ewe vi{e nije bitno da li je re~ o municiji i okvirima ru-skih standarda ili onih koje je usvojio Nato, kao ni da li je re~o kalibru 7,62 mm, 5,56 ili 5,45 mm. Naravno, model moèda se iskoristi i za druge kalibre koji se koriste u vojskamasveta. Okvir se moè utvrditi na puwa~ po sistemu kala{wi-kov, ali za pu{ke kod kojih se okvir utvr|uje sa ~eone strane –preko zuba. Za standard Natoa utvr|iva~ je sa bo~ne strane.Pogodan je za kori{}ewe u ekstremnim vremenskim uslovima ibez problema se moè koristiti ako su na rukama rukavice.

vogodi{wi Tesla fest 2006, festival inovacija, pronalaza-ka i patenata koji unapre|uju proizvodwu, odràn je u novo-sadskom Sportskom i poslovnom centru Spens od 12. do 15.oktobra.Festival ima dugu tradiciju i svake godine, na dan Teslinog

ro|ewa, organizuju ga Savez pronalaza~a Vojvodine, Savez prona-laza~a Srbije i brojni pokroviteqi. Kao javna manifestacija odposebnog zna~aja, zami{qena je da afirmi{e tehnolo{ke inova-cije i unapre|ewa koja su plod doma}ih pronalaza~a, ali na sajmuje sve vi{e i stranih inovatora.

Veliki broj patenata, pronalazaka i inovacija iz oblastibezbednosti, za{tite i obezbe|ewa vojne tehnike stalni je prati-lac ove manifestacije. Predstavnici Vojske i policije Srbije nesamo da su se ponovo predstavili svojim patentima ve} su dobili iodgovaraju}e nagrade.

Zanimqivo je da je pukov-nik Ivan Stamenov sa Vojne aka-demije, koji drugi put na Tesla festu izlaè svoj patent nazvan”Puwa~ M-05 Loader”, {to jeoznaka za ure|aj kojim se brzopuni i prazni okvir automatskogoru`ja razli~itih kalibara imodela, dobio ve} drugu nagraduza unapre|ewe te inovacije. Na-

ime, ure|aj je pro{le godine pr-vi put prestavqen na{oj javnosti

na Tesla festu i dobio je posebno priznawe, ali je u me|uvremenuznatno usavr{en i pojednostavqen, pa je sada prikladniji za pri-menu u praksi. Pukovnik Ivan Stamenov je ove godine dobio spe-cijalnu diplomu za svoj pronalazak.

Druga inovacija koja zasluùje pa`wu policijske javnosti ionih koji se bave poslovima za{tite i obezbe|ivawa jesu sigurno-sne narukvice, kod nas poznate kao policijske lisice – sa obo-stranim otkqu~avawem. Inovator je dr Dragan Arlov iz Novog Sa-da, profesor i predava~ na Policijskoj akademiji u Beogradu i au-tor kwige o primeni borbenih ve{tina za samoodbranu. Naime,samo je policiji i specijalcima poznato da se u svetu i kod nas ko-riste lisice za vezivawe prestupnika sa jednostranim zakqu~ava-wem. To zahteva posebnu obuku policajaca za wihovo name{tawe,pri ~emu se mora voditi ra~una sa koje strane se nalazi bravica

za otkqu~avawe. Autoru inovaci-je je to smetalo sve dok nije odlu-~io da modifikuje bravicu za ot-kqu~avawe lisica tako {to je i sdruge strane na~inio prorez krozkoji se one mogu otvoriti. Uz to jepreradio i sam kqu~, tako da nijepodloàn lomqewu. Za tu inova-ciju dr Dragan Arlov dobio je tre-}u nagradu, Bronzanu plaketu salikom Nikole Tesle.

N. OSTOJI]

TESLA FEST 2006U NOVOM SADU

IDEJE KAOINSPIRACIJA

SAJMOVI

7/23/2019 030 Odbrana



Velika Britanija je vi{e puta u istoriji uvodila obaveznu vojnu slu`bu,da bi je, kada uslovi koji su to zahtevali pro|u, napu{tala. To se dogo-dilo i uo~i Drugog svetskog rata, posle Minhena, 1938. godine, kada jeuvela obaveznu vojnu slu`bu za sve mu{karce izme|u 18 i 45 godina, dabi decembra 1941. tom obavezom bile obuhva}ene i mlade devojke, ko-

je su uniformisane i upu}ivane u vojsku i u vojnu industriju, gde su zamewi-vale mu{karce koji su odlazili u vojsku. Posle Drugog svetskog rata obave-zno sluèwe vojnog roka bilo je na snazi sve do po~etka {ezdesetih godina.

Sli~no je bilo i u SAD, s tim {to obavezna vojna slu`ba nije uvo|enaza gra|ane ènskog pola i {to je prelazak na potpunu dobrovoqa~ku, pla}e-ni~ku armiju izvr{en tek 1974. godine.

DOBROVOQA^KA SLU@BA

Dobrovoqnost se zasniva prvenstveno na patriotizmu, mada je glavnimotiv, ipak, materijalne prirode (solidne plate i razne beneficije). Vojnaslu`ba nije pla}ena samo u aktivnoj vojsci ili regularnoj armiji nego i u re-zervi. Obavezna rezerva uvodi se u vreme vanrednog ili ratnog stawa, ali itada se teì da se oruàne snage popuwavaju dobrovoqcima.

Dobrovoqa~ka slu`ba vojni~kog sastava zasniva se na ugovornim pra-vima i obavezama. Ugovori se zakqu~uju, u na~elu, na tri godine, s mogu}no-{}u da se produùju. Prava dobrovoqaca odnose se na dobijawe redovnihmese~nih prinadle`nosti i drugih beneficija koje im po vaè}im zakonskimpropisima pripadaju, a obaveza – pored u~e{}a u obuci i obavqawa redov-nih du`nosti, u~e{}e u oruànim sukobima, kada se za to ukaè potreba.

Jedna od va`nih mogu}nosti koja se vojniku dobrovoqcu nudi jeste stru~-no usavr{avawe i napredovawe u vojnoj profesiji. Naime, savremene ar-mije postaju sve vi{e centri u kojima se wihovi pripadnici osposobqavaju

ne samo u komandovawu i rukovo|ewu nego i (pre svega) u rukovawu sredstvi-ma savremene (ratne) tehnike i u wihovom odràvawu. Tako se mnogim vojni-cima pruà mogu}nost da pro{ire postoje}a i steknu nova znawa, koja mogukoristiti i posle eventualnog napu{tawa vojne slu`be.

U okviru utvr|enih kriterijuma, oni tako|e mogu da napreduju u slu`bii u ~inovima, ukqu~uju}i mogu}nost prelaska iz vojni~kog i podoficirskogsastava u oficirski kadar.

Prema navedenom modelu, personalnu strukturu oruànih snaga sa~i-wavaju dve osnovne kategorije vojnih lica: vojnici i podoficiri ozna~avanijednim imenom ”vojnici“ (enlisted) ili podoficiri (non-commissioned) i ofi-ciri.

Izvesna razlika u gradirawu i u slu`bi izme|u vojnika i podoficira,ipak, postoji. Vojnicima u oruànim snagama, na primer, pripadaju tri po~et-na ~ina i tri platna razreda, a podoficirima sedam narednih platnih raz-

reda i sedam ~inova. Status im je, u osnovi isti (imaju zajedni~ke klubove,sportske timove i drugo). Iz redova vojnika regrutuju se podoficiri, koji to-

ANGLO-AMERI^KIVOJNI I

ODBRAMBENIMODEL

Anglo-ameri~ki model vojske i

odbrane, usvojen u Velikoj

Britaniji, kasnije je primewen

i daqe razvijan u velikom

broju zemaqa, a naro~ito u

Sjediwenim Ameri~kim

Dràvama. Odlikuju ga

dobrovoqnost sluèwa uvojsci i struktura vojnog

establi{menta, na~in izbora

i {kolovawa oficirskog

kadra, prili~no velika

zastupqenost èna, a posebnu

pa`wu privla~i formirawe i

kori{}ewe rezervnih snaga.

DOGRA\IVANO I

S V

E T

7/23/2019 030 Odbrana


zavr{io vojnu akademiju. U OS SAD prose~no jedna tre}ina ofi-cirskog kadra poti~e upravo iz redova vojnika i podoficira, a ne-ki od wih dostizali su najvi{e vojne poloàje i ~inove.

Oficirski kadar koji izlazi iz vojnih akademija smatra se,naro~ito u Velikoj Britaniji, presti`nim i privilegovanim u po-gledu postavqawa na du`nost i napredovawa u slu`bi. Me|utim,ta percepcija, kao i kriterijumi izbora i prijema u vojne akade-mije (iz visokih dru{tvenih slojeva, po preporukama najvi{ih dr-

àvnih rukovodilaca, ~lanova parlamenta, itd.) postepeno se me-wa u korist mladi}a i devojaka i iz niìh slojeva dru{tva.

Za obrazovawe oficirskog kadra u Velikoj Britaniji, kao iu SAD, postoje, u na~elu, vidovske vojne akademije: za Kopnenesnage San Herst, odnosno Vest Point, za Ratno vazduhoplovstvoDartmaout i Kolorado Springs, i za Ratnu mornaricu Kranvel,odnosno Anapolis.

Britanci, naro~ito britanski pomorci, vi{e su naklowenitradiciji, pa je kod wih vi{e zastupqen oficirski kadar {kolo-van u vojnim akademijama (do 50 odsto uop{te, a u strukturi vi{egoficirskog kadra mnogo vi{e od toga), dok su Amerikanci znatnoliberalniji i potrebe za oficirskim kadrom u ve}oj meri podmi-ruju regrutovawem iz drugih izvora (iz vojnih akademija je maweod jedne tre}ine).

Od sredine sedamdesetih godina pro{log veka, u vojne aka-demije SAD primaju se i devojke koje su obavezne da u~estvuju goto-

kom slu`be i {kolovawe (poha|awe specijalisti~kih i drugih kurse-va i seminara u trajawu od nekoliko nedeqa do pola godine i vi{e,zavisno od roda ili slu`be) napreduju u slu`bi i u rangirawu.

Vojni~ki i podoficirski sastav su jedan od glavnih izvora do-bijawa oficirskog kadra. U Velikoj Britaniji, na primer, davno jeusvojen princip napredovawa: vojnik–podoficir–oficir. Taj prin-cip su prihvatile i na{iroko primewuju i OS SAD.

[KOLOVAWE OFICIRSKOG KADRA

Anglo-ameri~ki vojni model svojstven je upravo po na~inu izbo-ra i {kolovawa oficirskog kadra. Za tu svrhu koriste se tri glavnaizvora: {iroka baza vojni~kog i podoficirskog sastava, vojne aka-demije i ”korpus” rezervnih oficira – program prema kojem se stu-

denti uz redovne studije {koluju i pripremaju da budu i oficiri.Dobijawe oficirskog kadra iz redova vojnika i podoficira u

OS SAD sve vi{e se koristi. Takvu mogu}nost pruà profil savre-menog vojnika – podoficira i veoma {iroka baza vojni~kog i podo-ficirskog sastava u celokupnoj strukturi OS. Za vojnike dobro-voqce primaju se mladi}i i devojke, po pravilu, izme|u 18. i 21. go-dine, sa diplomom sredwe i vi{e {kole. Dopunsko obrazovawe to-kom vojne slu`be podràva se i podsti~e. Tako vojnik podoficirkoji stekne odre|en stepen obrazovawa, poseduje mentalne, fizi~kei druge sposobnosti, sti~e pravo prijema u [kolu oficirskih kan-didata. Sa zavr{etkom te {kole u trajawu od {est meseci do godi-nu dana, zavisno od roda ili slu`be, biva unapre|en u ~in potpo-ru~nika sa pravom i mogu}nostima napredovawa kao i onaj koji je

55

SKUSTVO

PENZIJE

Oficirski poziv u SAD privla~an je, pored ostalog,zbog raznih beneficija i uslova za penzionisawe. Ameri~kioficir, naime, sti~e pravo na penziju sa napuwenih 20 godi-na aktivne slu`be. U tom slu~aju iznos penzije mu je za 50 od-sto mawi od posledwe decembarske plate. Boravak u aktivnojslu`bi ograni~en je na 30 godina, kada se oficir penzioni-{e i dobija 75 odsto posledwe decembarske plate. Ukolikoposebni uslovi zahtevaju duì ostanak u aktivnoj slu`bi, a onto èli, oficir nema pravo na daqe napredovawe. Plata, atime i penzija mu se pove}ava samo po osnovu godina prove-denih u aktivnoj slu`bi. Nemali broj oficira napu{ta ak-tivnu vojsku posle 20 godina provedenih u woj, da bi zapo~eo

novu karijeru u privredi ili drugim delatnostima.

CIVILNA LICA

Anglo-ameri~ki vojni model odlikuje i veliki broj civi-la na stalnoj slu`bi u oruànim snagama. To je naro~ito iz-raèno u Velikoj Britaniji, gde je broj civila pribli`no jed-

nak broju pripadnika aktivne vojske. U 1960. godini, na pri-mer, u OS Velike Britanije bilo je 527.200 vojnih i 426.000civilnih lica, a 1983. godine taj odnos je bio 298.400 voj-nika prema 243.000 civila.

Mada u relativnom odnosu mawa, ali zastupqenost civi-la i u OS SAD veoma je velika. U aktivnoj vojsci SAD predkraj hladnog rata (1989), na primer, bilo je 1.010.000 civilaprema 2.125.000 uniformisanih qudi, a 2004. godine taj od-nos je bio 760.000 civila prema 1.500.000 vojnika. Civili uOS SAD obavqaju raznovrsne poslove – od kurira i pomo}nihradnika do sekretara za odbranu i wegovih zamenika. Oni sunaro~ito zaposleni u oblasti logistike; na poslovima nabav-ke i prodaje sredstava ratne tehnike; odràvawu depoa i sred-stava sme{tenih u wima; na podru~ju istraìvawa i razvoja

itd. Stru~waci Pentagona procewuju da je angaòvawe civilana navedenim i sli~nim poslovima mnogo rentabilnije, jer suwihove plate niè, a beneficije mawe (izuzetak su istraìva-~i i nau~ni radnici), nego uniformisanih pripadnika OS.

7/23/2019 030 Odbrana


vo u svim vidovima obuke kao i mu{karci, izuzev u takti~koj obuci,gde se simulira borba ”prsa u prsa”. [kolovawe u vojnim akade-mijama je ~etvorogodi{we. Me|utim, po{to je obuka u osnovi op-{tevojna – vidovska, a programi nastave sadrè i prili~an brojpredmeta iz drugih, nevojnih oblasti, to se diplomirani i u ~inpotporu~nika proizvedeni kadeti upu}uju na dodatnu specijalisti~-ku, rodovsku obuku u trajawu od {est meseci do godinu dana, a je-dan deo na postdiplomske studije na civilnim fakultetima.

Tre}i vaàn izvor regrutovawa oficirskog kadra jeste ”kor-pus” (program) obuke rezervnih oficira. Taj program razvijen je ikoristi se u Velikoj Britaniji, ali mnogo vi{e u SAD.

Program obuke rezervnih oficira primewuje se na kolexima ivisokim {kolama {irom SAD. Studenti se dobrovoqno prijavqujuza taj program i savladavaju ga uporedo sa izu~avawem drugih pred-meta primewuju}i dva osnovna vida obuke: redovna predavawa o voj-noj problematici i u~e{}e na letwem logorovawu (vojnoj ve`bi), sva-ke godine u trajawu do mesec dana. Posle polagawa ispita iz pred-vi|enih predmeta, diplomirawa i posledweg logorovawa, studenti

bivaju unapre|eni u ~in rezervnog potporu~nika. Za vreme provede-no na vojnoj nastavi i na letwim logorovawima, studenti dobijaju od-govaraju}u nov~anu nagradu, ali preuzimaju i obavezu da sluè od-re|eno vreme u aktivnom delu oruànih snaga i/ili u rezervi.

ZASTUPQENOST @ENA

Mnogi rezervni oficiri potporu~nici posle dve ili vi{egodina provedenih u aktivnoj vojsci opredequju se za ostanak u woji nastavqaju karijeru kao i oficiri proiza{li iz redova vojnikai podoficira ili iz vojnih akademija.

Oruàne snage SAD poklawaju veliku pa`wu dobijawa ofi-cirskog kadra iz drugih izvora, pored vojnih akademija, jer proce-wuju da je to mnogo ekonomi~nije. Uo~eno je da oficiri proiza{liiz redova vojnika i podoficira i naro~ito iz korpusa rezervnih

oficira, vojnostru~no bitnije ne zaostaju za vojnim akademcima.Znawe ste~eno savladavawem bilo kojeg programa koji je uslov zaunapre|ewe u ~in potporu~nika, neprekidno se dopuwava u praksi,a nezaobilazan je i veoma razvijen sistem vojnih {kola i kurseva,pri ~emu va`no mesto ima ”rezidencionalna” nastava (privatnousavr{avawe uz neophodnu pomo} i podr{ku komandi i ustanova),ali i dopisno vojno {kolovawe.

Anglo-ameri~ki vojni i odbrambeni model odlikuje i prili~-no velika zastupqenost èna. U Velikoj Britaniji, na primer, jo{1939. godine u okviru svakog vida organizovan je mali vidovski”ènski korpus”, u KoV – Kraqevski armijski ènski korpus, u RV –Kraqevsko ensko ratno vazduhoplovstvo i u RM – Kraqevska en-ska pomorska slu`ba. Kasnije je Kraqevski ènski korpus u KoVnazvan pomo}nom teritorijalnom slu`bom, a u RV pomo}nom va-zduhoplovnom ènskom snagom.

Zadaci pripadnica tih ”korpusa” bili su uglavnom admini-strativni i pomo}ni. Me|utim, u vreme Drugog svetskog rata uslovisu sve vi{e zahtevali da se pozivi za slu`bu u OS upu}uju i mla-dim enama, koje su potom uniformisane i raspore|ivane delom uOS, a delom u vojnu industriji, gde su zamewivale mu{karce kojisu odlazili u vojsku. Do septembra 1943. godine dva i po milionaèna obuklo je vojnu uniformu, a na kraju rata (jun 1945) u OS Ve-like Britanije bilo je 437.200 ena, ili ne{to mawe od deset od-sto celokupnog brojnog stawa OS (4.653.000).

U daqem razvoju OS Velike Britanije i transformisawa rat-ne u mirnodopsku armiju, ukqu~uju}i ukidawe obaveznog sluèwa voj-nog roka, zastupqenost ènskog pola bitno je smawena. Sredinomosamdesetih godina pro{log veka, na primer, u svim vidovima bri-tanskih OS bilo je svega 15.400 ena, od toga broja 2.100 oficira

i 13.300 vojnika i podoficira. Nasuprot tome, zastupqenost ènau OS SAD posle Drugog svetskog rata u stalnom je porastu. Prela-

STRANE ARMIJE

56 15. decembar 2006.

skom od obaveznog sluèwa vojnog roka na profesionalizaciju voj-ske, a time i na potrebu za dobrovoqcima, ta zastupqenost naglo jepove}ana. U Pentagonu je prihva}eno na~elo da do deset odsto ka-deta u vojnim akademijama bude ènskog pola, s nagla{enom èqomda taj procenat bude i ve}i u ~itavoj strukturi OS.

Tako je ve} 1984. godine u aktivnoj vojsci bilo 220.000 è-na, ili prose~no 12 odsto od ukupnog broja wenih pripadnika. Ume|uvremenu OS SAD su znatno smawene, pa je shodno tome sma-wen i broj èna vojnika i oficira. U 2005, na primer, aktivnavojska SAD imala je oko 1.500.000 vojnika, od tog broja 140.000ènskog pola.

Za razliku od na~ela usvojenog u OS Velike Britanije da seène u uniformi bave uglavnom pomo}nim poslovima, u OS SADpripadnicama ènskog pola dodeqeno je i omogu}eno da u~estvujui u borbenim dejstvima. Danas, na primer, postoje ène piloti i

~lanovi posada borbenih aviona, voza~i i komandiri tenkova idrugih borbenih vozila, rukovaoci sloènih sistema oru ja, ukqu-~uju}i rakete raznih vrsta i namene...

TERITORIJALNA VOJSKA

Posebnu pa`wu privla~i formirawe i kori{}ewe rezer-vnih snaga oruànih snaga Velike Britanije i SAD. S obzirom nastepen organizovanosti i opremqenosti, a time i borbene ospo-sobqenosti, one se mogu svrstati u dve kategorije.

Bitnu odliku rezerve prve kategorije predstavqa dobra orga-nizovanost i relativno dobra opremqenost i obu~enost jedinica,koje imaju dvostruku ulogu: snaga za odbranu teritorije i snaga na-mewenih za brzo oja~awe i popunu aktivne vojske. Druga kategorijanamewena je gotovo iskqu~ivo za oja~awe i popunu aktivne vojske,

ali je na nièm nivou organizovanosti i borbene osposobqenosti.Prva kategorija rezerve ozna~ava se i kao ”regularna re-

zerva”, koju imaju svi vidovi oruànih snaga. Deo regularne re-zerve KoV ozna~ava se i kao ”teritorijalna vojska”, pa je u tomsmislu taj deo i organizovan. Sve jedinice regularne rezerve, anaro~ito jedinice teritorijalne vojske, imaju prili~no visok ste-pen organizovanosti, opremqenosti i obu~enosti. Namewene suza brzo oja~awe i popunu vidova OS kada se za to ukaè potreba,a teritorijalna vojska jo{ i za odbranu teritorije od spoqneagresije i, eventualno, za suzbijawe unutra{wih nemira.

Teritorijalna vojska u Velikoj Britaniji prvobitno je sma-trana vojskom ”druge linije”, kojom komanduju ”vojni amateri”, aweni pripadnici u~estvuju samo povremeno u vojnoj obuci. Me|u-tim, ona je danas dobro opremqena i osposobqena za teritori-

jalnu odbranu, ukqu~uju}i i borbu protiv prirodnih nepogoda. We-ni pripadnici deluju kao baza za oja~awe regularne armije i we-

PODR[KA

Organizacije u kojima su zaposleni rezervisti, bilo poosnovama zakonskih propisa ili iz patriotskih razloga, neuskra}uju svojim rezervistima odlazak na ve`bu niti im vre-me provedeno u tim aktivnostima odbijaju od redovnog rad-nog staà. Izuzetak je kada su rezervisti, kao i gardisti, mo-bilisani i upu}eni na rati{te, kada socijalne i druge oba-

veze preuzima vojska.

PLA]AWE

Moè se zapaziti da se u anglo-ameri~kom vojnom i od-brambenom modelu svako u~e{}e u vojnim aktivnostima, pa i urezervi, pla}a. To je razumqivo i racionalno. U savremenimuslovima te{ko je o~ekivati da }e mladi qudi u~estvovati uredovnoj vojnoj edukaciji i drugim delatnostima bez materijal-nog stimulansa. Na to se nadovezuje i pitawe jasnog definisa-wa obaveza, ukqu~uju}i i sankcije, koje otuda proizlaze.

7/23/2019 030 Odbrana


ne jedinice predstavqaju jezgra oko kojih se formiraju jediniceregularne vojske kada se za to ukaè potreba.

Rezerva druge kategorije u OS Velike Britanije gotovo je ne-znatna. U pitawu je izvesna dobrovoqa~ka rezerva vidova OS, ko-ja nema neku ozbiqniju vojnu organizovanost niti borbenu osposo-bqenost.

Oruàne snage Velike Britanije u 2004. godini, prema po-znatoj publikaciji ”Odnos vojnih snaga u svetu”, imale su slede}u

personalnu strukturu: aktivna vojska 207.630 qudi (118.000 u KoV,49.000 u RV i 40.630 u RM i mornari~koj pe{adiji) i rezerva272.550 – 201.150 KoV (regularna rezerva 160.800 i teritori-jalna vojska 40.350); RV 42.900 (regularna rezerva 40.300 i do-brovoqa~ka 2.600) i RM 40.350 (regularna rezerva 38.500 i do-brovoqa~ka 5.000).

NACIONALNA GARDA

Rezervne snage SAD su znatno kompleksnije. Sa~iwavaju ihdve komponente: nacionalna garda i rezerva.

Nacionalna garda je oruàna snaga federalnih dràva irezerva KoV i RV. Ratna mornarica nema nacionalnu gardu kaorezervnu snagu, jer je u vreme stvarawa kolonijalne armije, kojaje kasnije transformisana u KoV, izme|u we i vojske uspostavqe-na veza. S obzirom na to da je Ratno vazduhoplovstvo sve do 1947.godine bilo deo kopnenih snaga, to je i ono organizovalo svojerezervne jedinice u okviru nacionalne garde.

Rezerva OS SAD je prili~no glomazna organizacija. Jedanwen deo (u sada{wim uslovima oko 700.000 qudi) organizovan jeu jedinice, komande i ustanove i namewen je za oja~awe i popunusvih vidova OS SAD: za KoV 324.000, za RV 120.000 i za RM imornari~ku pe{adiju 245.000 qudi. Sve rezervne jedinice imaju

svoja komandna, administrativno-tehni~ka jezgra i izvesna sred-stva ratne tehnike. Wihov stare{inski (oficirski) kadar sa~i-wavaju uglavnom rezervni oficiri {kolovani u visokim {kolamai na univerzitetima, a vojni~ki i podoficirski sastav – dobro-voqci, prete`no oni koji su napustili aktivnu vojnu slu`bu.

Pripadnici jedinica rezerve u~estvuju povremeno u vojnojobuci (po pravilu, u vreme vikenda, jednom ili dva puta mese~no),prema programu koji se odobrava u Pentagonu. Za vreme provede-no na obuci rezervisti dobijaju odgovaraju}u nov~anu naknadu. Je-dinice rezerve, me|utim, borbeno su slabije osposobqene negojedinice nacionalne garde. Wima je potrebno vi{e vremena zaobuku da bi bile spremne za upu}ivawe na rati{te nego jedinica-ma nacionalne garde.

Anglo-ameri~ki vojni i odbrambeni model gotovo vekovimaje izgra|ivan i u ratnim uslovima proveravan. Prili~no je ela-

sti~an, tako da u nekim svojim segmentima moè da na|e {iru pri-menu i u drugim zemqama.

Vojni profesionalizam, neosporno, obezbe|uje visoku stru~-nost vojni~kog sastava, a time i visoku osposobqenost OS u celi-ni. On obezbe|uje {iroku bazu za izbor i {kolovawe nièg (pod-oficirskog) i vi{eg (oficirskog) stare{inskog kadra. Me|utim,ono {to se moè smatrati najve}im nedostatkom jeste to {to onne obezbe|uje dovoqno {iroku bazu obu~enih i borbeno osposo-bqenih qudi koji, u slu~aju potrebe, mogu mirnodopsku vojsku re-lativno brzo da transformi{u u sna`nu ratnu armiju.

Model profesionalne vojske nastao je i razvijao se u ze-mqama koje su svojim geostrategijskom poloàjem uveliko obezbe-|ene od masovnih napada sa kopna, pa i sa mora (Velika Britani-ja, Sjediwene Ameri~ke Dràve, Kanada, Australija). One i sarelativnom malobrojnom staja}om, profesionalnom vojskom i is-to tako malobrojnom, dobro organizovanom i borbeno osposo-bqenom rezervom, mogu da spre~e eventualno ugroàvawe svogteritorijalnog integriteta i dràvnog suvereniteta, dok za vojnoangaòvawe na stranim teritorijama mogu da dozvole sebi ”luk-suz” postepenog uvo|ewa obavezne vojne slu`be, razvoj sistemamobilizacije, formirawa novih jedinica i wihovu dugotrajnuobuku pre nego se po{aqu na front (primeri iz Prvog i Drugogsvetskog rata).

Me|utim, za zemqe druga~ijeg geostrategijskog poloàja, paotuda i druga~ijih pretwi, relativno malobrojna profesionalnavojska i isto tako malobrojna rezerva te{ko mogu biti pravo re-{ewe za ratne situacije. One moraju da posvete posebnu pa`wustvarawu takvih uslova koji }e im omogu}iti brz prelazak mirno-dopske vojske u sna`nu ratnu armiju.

Dr Todor MIRKOVI]

57

[IROKO OBRAZOVAWE

Tradicionalni na~in {kolovawa oficira u vojnim aka-

demijama je izuzetno skup i daje prili~no usku vojnu usmere-nost mladih oficira. U savremenim uslovima, me|utim, ofi-cir mora da bude komandant, ali i menaxer, i psiholog, i in-ìwer, pa i diplomata. Naravno da sve to ne moè da budeobjediweno u jednoj li~nosti, ali diplomci sa raznih fakul-teta i visokih {kola, sa ste~enim i vojnim znawem, mogu me-|usobno da se dopuwavaju i da ”pokrivaju” razna podru~jakoje savremena vojna tehnologija name}e.

Masovnijim dobijawem oficirskog kadra sa fakultet-skom spremom i odre|enim vojnim znawem, koje se kroz pose-ban sistem specijalisti~kih kurseva i {kola dopuwava i pro-{iruje, obezbe|uje se i {ira baza stare{inskog kadra neop-hodnog za formirawe ratne armije. Reformisawe mirno-dopske armije, u stvari, neodvojivo je od traèwa re{ewa iza weno transformisawe u ratnu armiju kada se, i ako, za to

ukaè potreba.

7/23/2019 030 Odbrana


15. decembar 2006.

M E R I D I J A N I Priprema Blagoje NIÎ]

>>> MAKEDONSKI PUK ZA SPECIJALNE OPERACIJE –Krajem novembra u Kasarni “Ilinden“ u Skopqu promovisan je pukza specijalne operacije makedonske armije, nastao transformaci-jom dosada{weg odreda za specijalne operacije. U svom organiza-cijskom sastavu puk, pored komande i {tabno-logisti~kih jedinica,ima bataqon specijalne namene i renxerski bataqon kao snage zaizvr{ewe borbenih zadataka.

Misija nove jedinice je izvo-|ewe specijalnih operacija u mi-ru, uslovima kriza i konflikata,samostalno ili u sadejstvu sa dru-gim jedinicama. Puk je osposo-bqen za u~e{}e u me|unarodnimoperacijama podr{ke miru i pre-venciji izbijawa regionalnihkonflikata i kriza.

Ovakve misije pripadnici-ma puka nametnule su potrebu

sprovo|ewa posebne obuke, postandardima Nato, kojom se garantuje uspe{no izvo|ewe neposred-nih akcija protiv teroristi~kih grupa, specijalnog izvi|awa u dubi-ni neprijateqa i drugih aktivnosti. Pripadnici ove jedinice su odjuna 2003. angaòvane u operaciji koalicionih snaga u Iraku.

>>> VE@BA HRVATSKE VOJSKE – Bataqon za specijalna dej-stva Hrvatske vojske je u vazduhoplovnoj bazi Zemunik izveo dvo-stranu takti~ku ve`bu “Skalpel 06” ~iji je ciq uve`bavawe na-menski organizovanih borbenih patrola u izvo|ewu tzv. neposred-nih operacija za ovladavawe ili uni{tavawe objekata od strate-{kog zna~aja i snaga koje ih brane.

Prema scenari-ju, pripadnici ovespecijalne jedinice

su za 30 minuta one-sposobili borbene ilogisti~ke kapacite-te vazduhoplovne ba-ze Zemunik i brzim ienergi~nim napadomuni{tili glavni ciq– stajanku sa avioni-ma. Cela operacija je, uz podr{ku snaga RV i PVO, izvedena vazdu-{no-desantnim prepadom u ~etiri faze.

Na ve`bi je u~estvovalo vi{e od 100 pripadnika bataqona zaspecijalna dejstva, transportni avioni AN 32, helikopteri Mi 8 ive}i broj terenskih vozila.

>>> NOVI RAZARA^ ZA KINESKU MORNARICU – Ruskobrodogradili{te iz Sankt Peterburga predalo je kineskoj ratnoj

mornarici ~etvrti, a time i posqedwi razara~ klase Sovremenij (Projekt 956). Posledwa dva razara~a opremqena su poboq{anomvarijantom protivbrodskog raketnog sistema 3M80 moskit (Natooznaka SS-N-22, Sunburn), dometa 240 kilometara. Novi razara~i suopremqeni i protivvazdu{nim naoruàwem od dva jednostruka lan-sera uragan 9M38 (SA-N-7, Gadfly). Poseduju kombinovani artiqerij-sko-raketni sistem Kashtan 9M311 (Nato oznaka SA-N-11, Grisson)

dok je na pramcu postavqentop namewen protivbrodskojborbi AK 130.

Rusija je posledwe dvegodine dostavila Kini znat-ne koli~ine vojne opreme,koja ukqu~uje 24 aviona Su-30K2, osam podmornica, ~e-

tiri razara~a i mlazne mo-tore.

Uorganizaciji makedonskog mi-

nistarstva odbrane, a pod po-kroviteqstvom SEDM (South Ea-stern Defence Ministry), kra-

jem novembra izvedena je kompjuter-ska simulacijska ve`ba zemaqa jugo-isto~ne Evrope (SEESIM 06 – South Ea- stern European Simulation network) radipromovisawa saradwe, koordinaci-je i interoperatibilnosti izme|u~lanica SEDM.

Misija SEESIM ima za ciq i daohrabri zemqe ~lanice SEDM za po-boq{awe vlastitih standardnihprocedura i prihvatawe i promovi-sawe ciqeva te organizacije. Naovogodi{woj ve`bi, ~iji su doma}iniSkopqe i Bukure{t, centralna temaje postizawe koordinacije u uslovi-ma prirodnih katastrofa i terori-sti~kih pretwi zemqama ~lanicama.U~estvovale su zemqe stalne ~lani-ce: Albanija, Bugarska, Hrvatska,Gr~ka, Italija, Makedonija, Rumuni-ja, Slovenija, Turska, Ukrajina i[tab SEEBRIG.

[vedska i SAD stalni su po-kroviteqi ovih ve`bi, a kao posma-

tra~i pozivani su Srbija, BiH, Mol-davija i Crna Gora. Na ve`bi su u~estvovale i me|unarodne orga-nizacije koje se bave pruàwem pomo}i u prirodnim katastrofa-ma: EADRCC (Evroatlantski centar za odgovor u prirodnim kata-

58

KOMPJUTERSKA VE

VIRTUELNI CENTAR ZA P

7/23/2019 030 Odbrana


59

M E R I D I J A N I

>>> AVIONI ZA ITALIJANSKO RATNO VAZDUHOPLOV-STVO – Italijansko ministarstvo odbrane objavilo je da je u punuoperativnu upotrebu uveden prvi od novonabavqenih sredwih tak-ti~kih transportnih aviona C-27J spartan . Italijansko ratno va-zduhoplovstvo naru~ilo je 12 aviona ovoga tipa, koji bi trebalo dabudu dostavqeni do kraja 2008. ~ime se zaokruùje proces popune46. vazduhoplovno-transportnog puka sme{tenog u vazduhoplovnojbazi Pisa. Do kraja ove godine o~ekuje se primopredaja i drugogaviona ovog tipa, ~ime }e po~eti period testirawa, odnosno ini-cijalne operativne upotrebe.

Avioni C-27J oprema-ju se novom standardnomkonfiguracijom, koja ukqu~u-je sistem za snabdevawe go-rivom u vazduhu i poboq{a-ni paket odbrambenih siste-ma. Transportni avion C-27J spartan je pravi pred-

stavnik nove generacijesredwih transportnih avio-na, koji odlikuju savremenipaket avionike, ”glass cockpit” konfiguracija instrumentacije u pilot-skoj kabini, vrlo mo}na turboprop dvomotorska pogonska grupa, do-bra prilagodqivost odnosno iskoristivost za {iroki spektar razli-~itih zadataka, kako za vojne tako i za civilne svrhe, znatno niìoperativni tro{kovi u odnosu na prethodne generacije transportnihaviona te kategorije i odli~na interoperabilnost sa drugim tran-sportnim avionima iz vi{e kategorije. Uz to, velika prednost sparta-na u odnosu na bilo koji drugi tip savremenih sredwih transportnihaviona je wegov znatno ve}i dolet, uz ve}u prose~nu krstare}u brzinu.

Spartani se s velikom efikasno{}u koriste za zadatke tran-sporta qudstva i razli~itih materijala, za pomo} pri raznim hu-manitarnim krizama i elementarnim nepogodama, pri ~emu do iz-

raàja dolazi wihova STOL (Short take off and land) mogu}nost pole-tawa s ure|enih i neure|enih poletno-sletnih staza.Uz Italiju, transportne avione C-27J dosad su naru~ile Gr~-

ka, 12 aviona uz mogu}nost nabavke dodatna tri, Bugarska osam iLitva tri aviona. Interes za kupovinu spartana pokazuju i Slove-nija, ê{ka, Irska, Norve{ka, Rumunija, Malezija, Saudijska Ara-bija, Ujediweni Arapski Emirati i Tajvan.

>>> NOVA BESPI-LOTNA LETELICA – Nakonvi{egodi{weg zajedni~kograzvoja, evropski konzorcijumEADS i izraelska kompanijaIAI (Israel Aircraft Industry) s uspe-hom su u francuskoj bazi Is-tres izvele prvi probni let

nove bespilotne letilice ti-pa SIDM (Systeme Interimaire deDrone MALE).

Re~ je o MALE (Medium Al-titude Long Endurance) bespi-

lotnom sistemu koji se razvija za potrebe francuskog ratnog vazdu-hoplovstva. Namewen je za obavqawe zadataka kontrole iz vazdu-ha, prikupqawe obave{tajnih podataka i ozna~avawe ciqeva. Di-zajniran je za dugotrajne misije, u svim vremenskim uslovima, a mo-è funkcionisati kao samostalna platforma ili kao deo C4ISR si-stema.

Letelice SIDM su opremqene i automatizovanim sistemom zapoletawe i sletawe ( ATOL), a pomo}u naprednog satelitskog datalink sistema mogu}e je istovremeno upravqati s dve letelice kojeimaju maksimalni domet od 1.000 km, uz mogu}nost boravka u vazdu-

hu do 24 sata.

O

A SEESIM 06

MORSKI SAOBRA]AJperativni sporazum o osnivawu Virtuelnog regionalnog cen-tra za pomorski saobra}aj u Sredozemnom i Crnom moru(projekt Virtual regional maritime traffic centre: V-RMTC) inicira-

la je italijanska mornarica u septembru 2004. na regionalnomsastanku komandanta mornarica Sredozemnog i Crnog mora u Ve-neciji. U februaru 2005. u Rimu je odràn organizacioni sasta-nak, na kojem su dogovorene faze razvoja.

Aktivnost centra V-RMTCpodeqena je u dve faze. U prvoj, rat-ne mornarice zemaqa Sredozemnog i Crnog mora razmewiva}epodatke o uplovqewu i isplovqewu trgova~kih brodova iznad 300tona iz vlastitih luka. Operativni centar Ratne mornarice Ita-lije ima zadatak da objedini sve podatke i tako objediwene tabli-ce vrati u nacionalne operativne centre. U drugoj fazi, ratnemornarice razmewiva}e pomorske slike sa svojih radara u real-nom vremenu. Ovim sporazumom zemqama potpisnicama omogu}avase da kontroli{u kretawe brodova u velikom delu Sredozemnog iCrnog mora, posebno onih za koje postoji sumwa da prevoze naoru-àwe, teroristi~ke grupe i zabrawene tehnologije.

Operativni sporazum do sada su potpisale Albanija, Kipar,Francuska, Jordan, Gr~ka, Izrael, Italija, Malta, Crna Gora,

Portugal, Rumunija, Slovenija, [panija, Turska, Velika Britanijai SAD.

strofama), IFRC (Me|unarodna federacija Crvenog krsta i Crve-nog polumeseca), RACVIAC (Regionalni centar za kontrolu i pro-veru naoruàwa).

7/23/2019 030 Odbrana


60

DDo danas je, prema procenama, proizvedeno vi{e od sto miliona primera-ka Kala{wikovih verzija pu{aka. Ona je masovnija od bilo koje pu{ke pro-izvedene pred Drugi svetski rat i za vreme rata. Posle uvo|ewa AK-47 uarsenal Sovjetskog Saveza, nije bilo nijednog lokalnog rata na planeti ukome se ona nije pojavila. De{avalo se, nemalo puta, da su obe zara}enestrane bili naoruàne tim modelom oru ja.

Izme|u ostalog, kala{wikovim su bili naoruàni (a i jo{ su) neki delovi

kineske vojske, zatim borci palestinske oslobodila~ke armije, salvadorskiustanici, vijetnamski vijetkongovci, filipinska revolucionarna vojska itd. UVijetnamskom ratu se doga|alo da su ameri~ki vojnici bacali svoje M-16, prav-daju}i se posle da su ih izgubili, a uzimali AK od poginulih vojnika Vijetkonga.Sem toga, ameri~ki vojnici su kala{wikove kupovali na ~uvenoj pijaci ”lopova”u Sajgonu.

Kada se AK pokazala kao pouzdano oru`je koje dejstvuje i u najsurovijimoblastima – pustiwama, Izraelci su, po uzoru na AK razvili 1967. godine, po-sle ”junskog rata”, svoju juri{nu pu{ku galil .

Iskustva su pokazala

da ta pu{ka prakti~no

ne moè da se pokvari

zbog nepravilnog

rukovawa. U upotrebi jepouzdana

i ne dolazi do zastoja.

Danas joj je opasan

konkurent automat

nikokonov – 94AN-94.

T E

H N I K A

TAJNAD U G O V E ^ N O S T I

15. decembar 2006.

PU[KE RA\ENE PO LICENCI

Kala{wikov su licencno proizvodile mnoge dràve. Nema~ko re{ewe te

pu{ke minimalno se razlikuje od originalne verzije AK. Svi drveni delovi od-mah su izra|eni od kompozitnog materijala. Kundak je u liniji sa sandukom. Pred-wi rukohvat anatomski je oblikovan za lak{e dràwe prilikom ni{awewa sapu{kom. Na ustima cevi postoji samo za{titnik. Nijedan model nema regulatorgasova. Remnik se ka~i na zadwi deo sanduka i za nosa~ gasne komore. Kod mode-la sa preklapaju}im kundakom pojavquje se sasvim novi tip kundaka koji se sklapana stranu, a da pri tome ne smeta radu automatike, kada je kundak preklopqen.

Tako|e, dobra kopija sovjetskog AK je rumunski kala{wikov. Velika vidqivarazlika je u predwem rukohvatu koji je anatomski izra|en i postavqen u odnosuna cev pod uglom od 90 stepeni. Time se dobilo na stabilnosti oru ja prilikomrafalne paqbe, ali se ta stabilnost izraàva qudskom snagom – koliko ~vrstomoè da drì pu{ku da ga ona ne povla~i prema gore. Delovi su izra|eni od dr-veta, a pi{toqski rukohvat je od kompozitnog materijala. âk i poklopac sandu-ka ima rebrasto oja~awe. Na ustima cevi postoji samo za{titnik usta cevi. Kun-dak je pod uglom prema dole. Remnik se ka~i za kundak sa dowe strane i za pred-

wi deo nosa~a gasne komore.

S E D A M D E S E T G O D I N A K A L A [ W I K O V A A K - 4 7 ( 2 )

7/23/2019 030 Odbrana


mat Kala{wikov model 1974 (AK-74). U su{tini na toj pu{ci i ni-je ura|eno ne{to radikalno novo, sem {to su zbog promene kali-bra izmeweni cev, zatvara~ i okvir. Tako|e, AK-74 je dobio veomaefikasnu gasnu ko~nicu koja ujedno ima ulogu skriva~a plamena ikompenzatora odsko~nog ugla. Novina je i sklapaju}i kundak – kojise preklapa u stranu.

Tokom proslave sedamdeset petog ro|endana Mihaila T. Kala-

{wikova javnosti je prikazana serija AK-100, koja poseduje novekarakteristike u odnosu na starije proverene modele. Ta serija jerazvijena i proizvedena u fabrici ”Izmah”, tre}oj ustanova tevrste u Rusiji, osnovanoj davne 1807. godine.

Modeli serije AK-100 prave se u tri kalibra. Kalibar AK-101i AK-102 je 5,56 h 45 mmNato, AK-103 i AK-104 imaju tradicional-ni 7,62 h 39 mm, a AK-105 novi 5,45 h 39 mm. Teìna praznog oru`-ja je izme|u 2,9 i 3 kilograma za kratkocevne varijante, dok je od 3,3do 3,4 kg za modele sa standardnom duìnom cevi. Modeli AK-102,

JEDNOSTAVNOST I POUZDANOST

Tajna popularnosti pu{ke kala{wikov kod boraca razli~itihideologija je u wenoj jednostavnosti i pouzdanosti. Rukovawe iodràvawe je toliko prosto da wime mogu podjednako uspe{no darukuju i priu~eni borci i profesionalci. Iskustva iz borbi poka-zala su da se AK prakti~no i ne moè pokvariti. ”Dugove~nija” jeod samog borca koji je nosi. Jednako dobro podnosi sibirsku hlad-

no}u i sneg, saharski pesak i vru}inu, te vlagu i blato tropskihpra{uma. U upotrebi je pouzdana i sigurna i ne dolazi do zastoja,bilo da vojnik puzi po blatu ili snegu, leì u pesku, mar{uje po ki-{i, tr~i ili iska~e iz vozila...

Sredinom sedamdesetih godina sovjetska armija u naoruàweuvodi novi metak i to opet razli~it od Zapada – 5,45 mm. Wegovapojava predstavqa prirodni nastavak evolucije pu{~ane municijekoja je zapo~eta u sovjetskoj armiji sa metkom 7,62 mmM 43. Oru`-je koje je razvijeno u novom kalibru ozna~eno je kao 5,45 mm auto-

61

I poqska verzija je identi~na sovjetskom modelu. Kundak, do-wi rukohvat i za{titnik gasnog cilindra izra|eni su od drveta, api{toqski rukohvat od kompozitnog materijala. Kundak je posta-

vqen pod uglom prema dole i pri kraju ima otvor za kop~awe do-dataka na kundak prilikom ispaqivawa tromblonskih mina. Naustima cevi postavqen je tzv. tromblonski dodatak za ispaqivawetromblonskih mina. Na samoj pu{ci ne postoji tromblonski ni{an{to zna~i da se on nalazi na samoj tromblonskoj mini. Pored to-ga, nema ni regulatora gasova tako da deo barutnih gasova ipakodlazi na nosa~ zatvara~a sa klipom u gasni cilindar, {to uma-wuje samo efikasan domet tromblonskih mina. Remnik se ka~i zakundaksa dowe strane i za predwi deo nosa~a gasne komore.

Kineski konstruktori su na svoj model AK ubacili nekolikoizmena. Kundak je delimi~no pod uglom prema dole, rukohvati su kodprvih modela bili od drveta, a kasnije od kompozitnih materijala.Predwi rukohvat i za{titna obloga gasnog cilindra tako|e je naprvim modelima izra|ena od drveta, a zatim od kompozitnog mate-rijala. Dowa obloga – rukohvat ima izra|eno leì{te za prekla-

paju}i no`. Pozadi je, ispod cevi nosa~a predweg ni{ana, posta-

vqen nosa~ preklopnog noà, dok se na predwem delu nosa~a pred-weg ni{ana, sa dowe strane, nalazi utvr|iva~ noà. Na ustimacevi postoji samo za{titnik usta cevi. Remnik se ka~i na zadwi

deo sanduka i nosa~ gasne komore. Poklopac sanduka je ravan iispod noà nalazi se {ipka za ~i{}ewe i rasklapawe oru`ja.Kinezi su razvili modifikovanu verziju sa sklopivim kundakom,koja se tako|e bazira na sovjetskom originalu. Taj novi model do-bio je oznaku Tip 56-2. Kod wega bajonet ima druga~iji dizajn jerse preklapa na stranu i prileè na preklopivi metalni kundak.

êsi i Finci su tako|e razvili svoje pu{ke po ugledu na AK,ali su u izradi bili originalni. Tako ~e{ka pu{ka samo po spoqnomizgledu podse}a na AK, ali nije izra|ena za sovjetski metak 7,62 h39 mm ve} za doma}i istog kalibra, ali ~aure duè za 6 mm. esisu odmah razvili dva modela: M-58 sa drvenim kundakom i M-58 V sa preklapaju}im metalnim kundakom. Wihove pu{ke su sna`no i po-uzdano oru je, izuzetno dobre izrade i finalne obrade.

Sa druge strane finska pu{ka je razvijena na osnovu sovjet-skog metka 7,62 h 39 mm, ali pored zajedni~kog kalibra i princi-

pa rada, nema ni{ta vi{e zajedni~ko sa sovjetskim AK.

Takti~ko-tehni~ke odlike nekih modela

7/23/2019 030 Odbrana


NAORU@AWE

15. decembar 2006.

AK-104 i AK-105 imaju cev duìne od 314 mm. Ukupna duìna im je824 mm sa rasklopqenim kundakom, dok je sa sklopqenim 586 mm.

Konstruisani su tako da imaju boqe karakteristike od krat-kocevnih juri{nih pu{aka kao {to su M 16A2, M4 karabin , ju`no-afri~ka R 5, izraelski galil SAR, {panski CETME LC i nema~ki HK33KE karabin . Duìna cevi pu{aka AK-101 (5,56 h 45 mm Nato) iAK-103 (7,62 h 39 mm) je 415 mm. Wihova ukupna duìna je 943mm sa rasklopqenim kundakom, dok je sa sklopqenim to 700 mm.

Sva oru`ja u modelu AK-100 imaju cev sa ~etiri `leba, a korakuvijawa im je u desnu stranu. Ti modeli rade na proverenom prin-cipu pozajmice barutnih gasova, ali nemaju regulator gasova.

Brzina ispaqivawa AK-100 je 600 metaka za sve modele. Kodovih serija postoje dve vrste kompenzacionih komora. Dva modela sastandardnom duìnom cevi su AK-101 i AK-103 i koriste kompenza-cionu komoru istu kao kod modela AK-47, koja je montirana na ustacevi sa leve strane. Na vrhu cevi nalazi se ekspanziona komora du-ga dva in~a. Na zadwem delu komore su tri otvora – jedan sa desnestrane i dva na vrhu. Poloàj zareza smawuje pewawe cevi nagore iudesno kada puca de{wak i spre~ava da se {ire gasovi. Aoni moguda izazovu eksplozivni talas koji moè da zahvati strelca.

KRATKOCEVNI MODELI

Kratkocevni modeli AK-102, 104 i 105 imaju cilindri~nu ko-moru sa konusnim skriva~em bqeska, ista kao kod modela AK SU 74.Smatra se da je nastavak na ustima cevi sluìo samo za smaweweveli~ine bqeska i ja~inu praska oru ja. To je delimi~no ta~no jer jewegova primarna funkcija malo druga~ija: oru ja sa kratkom cevikoja rade na principu odvo|ewa dela barutnih gasova redovno sunepouzdana, jer je otvor cevi vrlo blizu odvoda barutnih gasova ucevi, a ve}ina pokreta~kih gasova odlazi u atmosferu kada zrno na-pu{ta usta cevi. To bitno smawuje pritisak u odvodu i ostavqa malogasa da vrati klip unazad. Rezultat svega jeste jak trzaj odozdo.

Inèweri Aleksej Dragunov i sin Mihaila, Viktor Kala{wi-kov, re{ili su problem tako da sam cilindar na kompenzacionojkomori zarobqava gasove i stvara obrnutu turbulenciju koja teragasove nazad u gasnu komoru i obezbe|uje pritisak potreban za ne-smetan rad automata.

Okviri za seriju AK-100 izra|eni su od crne termi~ki obra-|ene epoksi smole, poja~ane fiberglasom. Kundak, rukohvat, dowi

62

rukohvat (obloga cevi) i obloga gasnog cilindra tako|e su na~iwe-ni od crnog, fiberglasom oja~anog poliamida. Promewen je dizajncevi – dodata su vertikalna i horizontalna rebra radi spre~ava-wa klizawa ruke sa obloge cevi. Gasni cilindar ima celim obi-mom uzdu`na udubqewa da bi se smawila nose}a povr{ine za klipi omogu}io prolazak barutnih gasova. Kundak se preklapa na levustranu. Na wemu je udubqewe koje pomaè da se, kada je na oru jupostavqena optika, on bez ikakvih problema preklapa, a pu{ka

daqe koristi. Sa desne strane postoje uzdu`ne brazde koje smawu-ju ukupnu teìnu oru ja.

NATO KALIBAR

No` koji sleduje uz modele AK-100 i daqe je tipa ”seka~ ice”uz bitne izmene. Dr{ka i korice noà su od crnog sinteti~kog mate-rijala. Dr{ka je mawe okrugla nego ranije i ima tri istaknuta re-brasta ispup~ewa radi boqeg hvatawa. Se~ivo je hromirano sa na-zubqenom gorwom ivicom i sa rupom blizu ivice radi uklapawa sakoricom za se~ewe ìce. Oblik se~iva vi{e nije bovi tipa, ve}ima oblik vrha kopqa i prvi put je fabri~ki dobro nao{tren.

U seriju AK-100 modela, u program proizvodwe uvr{ten je ikalibar 5,56 h 45 mm Nato. Na toj seriji primewena su i neka no-va re{ewa kako bi se olak{avalo rukovawa oru jem i pove}ava-la preciznost. Neki delovi su zameweni savremenijim, lak{im ma-

terijalima. Ovoj seriji nisu potrebna nikakva testirawa jer seve} dokazala, ali je iznena|ewe priredio kalibar Natoa – 5,56 h45 mm, koji je u preciznosti inferiorniji u odnosu na stari ruskikalibar – 7,62 h 39 mm.

I pored toga {to }e osnovna verzija ove pu{ke uskoro pro-slaviti svoj sedamdeseti ro|endan, samo zbog svoje pouzdanostijo{ dugo }e ostati osnovno oru je u mnogim armijama sveta, naro-~ito onim koje nisu u finansijskim mogu}nostima da prate trku urazvoju streqa~kog naoruàwa. A kolevka tog oru`ja, Rusija, prenekoliko godina najavila je mogu}nost prenaoruàvawe svojih je-dinica novom automatskom juri{nom pu{kom, ali ne iz familijeKala{wikova ve} sa automatom Nikokonova , odnosno 94AN-94.Da li }e Rusija poslati svoju legendu u ”penziju”, kao i Amerikasvoju M16, ostaje da se vidi.

I{tvan POQANAC(Kraj )

7/23/2019 030 Odbrana


Kompanija Sikorsky uspela je da privedekraju program napredne tehnologije vertikal-nog poletawa svojih letelica. Prvo poletaweprototipa predvi|eno je za kraj ove godine.

Tehnologija H2 omogu}ava helikopterimanove generacije boqe performanse u letnimkarakteristikama, duplo ve}u brzinu leta idoleta od dosada{wih, boqe pona{awe namalim brzinama, bez ikakvih poreme}aja u to-ku promena brzina leta.

Novi sistem sinhronizovanih duplih rotora i elisa omogu}ava ekstremne manevar-ske sposobnosti, let do supersoni~nih brzina, brze i o{tre promene po pravcu i visinileta, lebdewe i let bez ikakvih vibracija, {to predstavqa do sada nevi|enu dinamikuza sada{we generacije helikoptera.

Ova generacija helikoptera bi}e ra|ena u nekoliko verzija: kao element integri-

sanog u sistemu S2, kao bespilotna letelica velike izdr`qivosti i autonomnosti sanajsavremenijim izvi|a~kim sistemima sa mogu}no{}u prenosa slike, kao juri{no bor-beno sredstvo nameweno za brzi prodor unutar linija protivnika, kao borbeno sredst-vo opremqeno lepezom nove generacije projektila, kao sredstvo za eskortnu pratwuVIP letelica, kao transportno i komercijalno sredstvo.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

SIKORSKI PROMOVI[E X2 TEHNOLOGIJU

Po~etkom septembra ove godine, predstav-nici armije Kine najavili su stavqawe u opera-tivnu upotrebu bombardera H-6 Badger , opremqe-nog novom generacijom protivbrodskih projekti-la. Kina je tako|e najavila daqi razvoj aviona H-6, ra|enog po uzoru na ruski bombarder Tu-16.

Za razliku od ruske varijante aviona, koji nosidva protivbrodska projektila, H-6 ima}e ~etiripodvesna te{ka protivbrodska projektila, pove-}anih manevarskih i eksplozivnih performansi.

Avion H-6 je mogu}e opremiti i sa projektilima pove}anog dometa YJ-83 (CSSC-8‘Saccade’) i YJ-62 (C-602).

RM PROJEKTILIZA AMERI^KOVAZDUHOPLOVSTVO

Ameri~ka kompanija Raytheon ugovori-la je isporuku sedam protivradarskih HARM(High-Speed Anti-radiation Missile) sistema no-ve generacije, za potrebe RV SAD. Re~ je o

AN/ASQ-213 (R7) ni{anskom integrisanomsistemu – portablu. Ure|aj je planiran zamontirawe na skoro svim borbenim avio-nima RV SAD, kao podvesni element. Tokomleta pilotu omogu}uje jednostavno otkriva-we, precizno odre|ivawe lokacije ciqa,odnosno iden-tifikaciju ci-qeva na ze-mqi koji emi-tuju frekven-ciju u radar-skom opsegu.

NOVI PROJEKTILI ZA KINESKI AVION H-6

63

TALES MODERNIZUJENEMA^KU FLOTU

Nema~ko-holandska korporacija Talesmodernizova}e 12 nema~kih fregata, i to os-am tipa F122 Bremen klase i ~etiri tipaF123 Branderburg klase, prema FAFprogramu

Faza 1, ~ija je vrednost 84 miliona dolara.Program FAF (‘Fähigkeitsanpassung

FüWES’) podrazumeva modernizaciju komand-nog i sistema za upravqawe vatrom ili CMS(combat management system) sistema. PlanFaze 1 FAF programa je da se produì vekupotrebe fregata klase F 122 do 2015. go-dine i fregata klase F 123 do 2025. godine.

Modernizacija se zasniva na najnovi-joj verziji TACTICOS-NC (tactical commandsystem – network centric) i SEWACO-DDS (sen-sor, weapon control-and-command system – da-ta distribution service) tehnologiji. Moderni-zovan CMS (combat management system) si-

stem, poznat pod nazivom SABRINA 21 (Sys-tem zur Auswertung Bereitgestellter Realzeit – In-formationen in Netzwerk Architekturen des 21Jahrhunderts), omogu}i}e angaòvawe flotefregata u svim mirnodopskim operacijamai efikasno izvo|ewe celog spektra ope-racija u kriznim situacijama.

BROD OD KOMPOZITNOGMATERIJALA

Ministarstvo odbrane SAD ob-javilo je po~etkom oktobra da trebada zapo~ne sa eksperimentalnimprogramom razvoja nove klase broda”Stiletto”, kodne oznake M80. Kompa-nija M-ship, iz San Dijega, Kalifor-nija, planira izradu plovila sa iz-raènim aerodinami~nim linijamaod kompozitnog laganog materijala,na bazi karbonskih vlakana (duìnabroda je 24,4 m a {irina 12,1 m).

Materijal od karbonskih vlakana, od koga je izra|en M-dizajn (‘M-Hull’) broda, olak{a-va odràvawe broda na vodi, omogu}ava lagano probijawe kroz talase i dostizawe br-zine od oko 50 ~vorova na sat.

Brod }e biti opremqen bogatom senzorskom i komunikacionom opremom i bi}e usituaciji da podrì aktivnosti tokom izvo|ewa operacija specijalnih jedinica.

Posada broda bi}e tro~lana, uz mogu}nost prevoèwa 12 (SEAL) komandosa SADza specijalne operacije. Kao pomo}na sredstva ima}e na sebi jedanaestmetarsko brzo

plovilo za potrebe specijalaca i mawu bespilotnu letelicu. Mornarica SAD ponudi}etri varijante ove nove generacije broda, za potrebe stranih mornarica.

7/23/2019 030 Odbrana


64

Postoje neke stvari koje treba izbe}i po svaku cenu. Neke igre su lo{e i {teta jegubiti vreme na wih, dok su druge opasne, jer vam oduzimaju mnogo vremena. Pred-stavqamo vam najnoviju strategijsku igru koja }e vas garantovano naterati da raz-mislite o odvikavawu od ovako ”opasnih zaraza“. Iskusni poznavaoci sli~nihigara }e posle nekoliko minuta shvatiti da su svedoci donekle revolucionarne

igre koja moè za sada da ponese titulu igre godine. Slobodno se moè re}i da trenut-no ne postoji boqa igra (naravno u oblasti strategija). Nadam se da }e vam ovaj tekstpomo}i da sagledate sve lepote ove kompjuterske strategije.

NEZABORAVNA GRAFIKA

Autori iz kompanije Relic Entertainment su odradili igru veoma detaqno. Grafikaje, u jednoj re~i, nezaboravna – od uvodnih animacija pred svaku od misija, do preciznoura|enih vozila i vojnika. Puno je detaqa koji se vide i na mawe va`nim mestima, po-

put ~uturice na opasa~u vojnika ili ~aure od granate koja ispada iz topa. Neverovatnosu detaqno ura|eni i brojni objekti koje moète ru{iti, spaqivati ili zaposesti va-{om pe{adijom. Prvi od ”filmova“ koji budete gledali veoma podse}a na ~uveni film”Spasavawe vojnika Rajana“. Iako traje mawe od tri minuta, vide}ete sve uàse nazloglasnoj plaì ”Omaha“. Krv, pesak i voda prskaju po objektivu kamere koja se trese iquqa, izgledaju}i kao da je u pitawu dokumentarni film. Za razliku od ve}ine ostalihstrategija, u ovoj je mogu}e kameru ”spustiti“ toliko nisko da izgleda kao da je u pitawuigra iz prvog lica.

Dobroj grafici su pridodati i odli~an zuk i muzika, a sve to ~ini da atmosfera uigri bude na vrhunskom nivou. Pe{adija puca na neprijateqa sa prozora, tenkovi ru{ebandere i kamene zidove, prolaze kroz ku}e. Te{ko da poverujemo da }e neka kompjuter-ska strategija u skorije vreme imati boqu atmosferu. Misije su propra}ene lepim ani-macijama i detaqnim obja{wewima va{ih zadataka. Neke misije se sastoje iz vi{ehronolo{ki povezanih delova koji zajedno ~ine celinu. Ukupno vreme de{avawa je ne-

koliko sedmica od dana iskrcavawa u Normandiji. Razlog za tako kratak period je ve-rovatno eqa autora da ostave dovoqno prostora za nastavke ove igre.

K O M P J U T E R S K A S T R A T E G I J A C O M P A N Y O F H E R O E S

15. decembar 2006.

SIMULACIJE

Iskusnipoznavaoci sli~nih

strategija }e,posle nekoliko

minuta, shvatiti dasu svedoci donekle

revolucionarneigre, koja moè, za

sada, da ponesetitulu igre godine.

Dobroj graficipridodati su

odli~an zvuk imuzika, a sve to

~ini da atmosferai igra bude na

vrhunskom nivou.

IGRA GODINE

7/23/2019 030 Odbrana


65

Moè da postavqa i protivoklopne mine, pa je vrlo koristan iza borbu protiv nema~kih tenkova.

Tank Destroyer M10 je oklopno vozilo kod koga je jak oklop`rtvovan radi ve}eg topa i boqe pokretqivosti. Za uspe{nu upo-trebu tog vozila preporu~ujem da {to vi{e koristite prirodne ive{ta~ke zaklone (ku}e, i sli~no). Modifikovana verzija tenkaM4 Sherman M4 Crocodile, sa plamenobca~em i mogu}no{}u da gakoristite i za uklawawe protivtenkovskih prepreka (kada ga una-predite), idealna je za uni{tavawe pe{adije u zaklonima. A va-

{e glavno oru`je je M4 Sherman. Poseduje brzinu i dobru vatre-nu mo} koju moète unaprediti dodatnim te{kim mitraqezom. Ta-kva verzija odli~na je i protiv pe{adije. Drugo veoma korisnounapre|ewe je Crab Mine Flail za uklawawe protivtenkovskih mi-na. U direktnoj borbi te{ko da }ete sa wim iza}i na kraj sa ne-ma~kim panterima, ali po{to ste brì od wih, lako }ete ih uni-{tavati napadom sa le|a.

Nema~ka vozila su raznovrsnija od va{ih. Va{im snajperi-stima predstavqa}e problem izuzetno brz BMW motocikl sa pri-kolicom. Apretwa su i poluguseni~ar Sdkfz 251 za transport tru-pa ili unapre|ena verzija sa dva plamenobaca~a ili baca~emraketa i brzo oklopno vozilo za izvi|awe Sdkfz 234, poznato ikao puma, koja moè biti unapre|eno protiv tenkovskim topom50 mm. Tada predstavqa veoma veliku pretwu va{oj oklopnoj je-

dinici. Vi{ecevni baca~ raketa 150 mm Nebelwerfer sluì zanapade sa velike udaqenosti. A Goliath je ne{to {to }e vam ve-rovatno zadati dosta glavoboqe. Minijaturni tenk na daqinskoupravqawe sa gomilom eksploziva u sebi moè da vam uni{tibilo koji tenk ili objekat. Pravi ubica tenkova je Stug IV sa mo-difikovanim 75 mm topom. Nema kupolu, ali je spreda odli~nooklopqen. Panzer IV , kao osnovni tenk va{eg protivnika, veoma jeopasan i za va{u pe{adiju i za vozila. Unapre|ewe mu je dodat-ni bo~ni oklop i dodatni MG42 mitraqez. Ostwind Flakpanzer jenaoruàn sa topom 37 mm, koji je smrtonosan za pe{adiju i lak-{e oklopqena vozila. Panther je najve}i problem na koji moètenai}i u misijama. Ima debeli oklop pod nagibom i masivan top75 mm, a rawiv je jedino otpozadi, pa ako se susretnete sa wim,poku{ajte da ga {to pre zaobi|ete.

Igor VASIQEVI]

Neobi~no je {to igra ima samo jednu kampawu, i to samo sasaveznicima. Prva od {esnaest misija, koliko ukupno ima, pred-stavqa vam neke od osnovnih jedinica. Najkorisnija je od svihinèwerija. Sa wom gradite sve potrebne objekte, zauzimatestrategijske ta~ke, popravqate vozila i uz pomo} plamenobaca~ai eksploziva vrlo dobro se borite. U drugoj misiji igrate sa pa-dobranskim jedinicama, a u tre}oj sa oklopnim. Po{to oklopnejedinice nemaju mogu}nosti za osvajawe strategijskih ta~aka, mo-

rate uz wih imati i pe{adiju. Velika raznovrsnost jedinica ivozila i mogu}nost da ih poja~avate raznim dodacima, omogu}avavam da armiju konfiguri{ete prema eqama i potrebama. Veomarealno se pona{aju i va{e i neprijateqeve jedinice – ako su podvatrom poku{a}e da legnu i da uzvrate udar. Tenkovi su rawivijiotpozadi, snajperista natera u beg neprijateqa ~im nekoga pogo-di. Naravno, realnost nije ba{ potpuna, jer vojne jedinice nema-ju realan broj qudi i ne tro{e municiju.

VOJEVAWE U [ESNAEST MISIJA

Neke od misija su veoma realne – zaseda za protivni~ki kon-voj, odbrana u razru{enom gradu, itd. Ve} pomenute strategijsketa~ke daju vam razli~ite resurse. Resursi su potrebni za una-pre|ivawe i proizvodwu, a neki se koriste i za specijalne opci-

je, poput eksploziva koji koristi inèwerija ili artiqerijskogbaraà. Resursi koje moète dobiti na strategijskim ta~kama je-su gorivo, municija i qudi. Osim {to je treba zauzimati strate-gijske ta~ke, treba ih i sa~uvati od protivnika. Ukoliko izgradi-te osmatra~nicu na strategijskoj ta~ki, neprijateq }e prvo mora-ti da je uni{ti, pa tek onda da je osvaja. Tako }ete dobiti na vre-menu, a mo`da i odbiti napad protivnika.

Osim raznovrsnih pe{adijskih jedinica, na raspolagawuvam je i nekoliko motorizovanih. Va{e glavno oru`je protiv pro-tivni~kih snajpera i pe{adijskih jedinica za podr{ku bi}e Jeep,mali, brz i lako oklopqen. Idealan je i za izvi|awe terena. M3Halftrack posluì}e za brz transport va{ih trupa i wihovu za-{titu od lakog pe{adijskog naoruàwa. Moète ga unapreditidodavawem ~etvorocevnog topa, ali onda ne}ete mo}i transpor-

tovati va{e trupe. M8 Armored Car je brzo izvi|a~ko vozilo kojemoète unaprediti sa te{kim mitraqezom i oja~awem oklopa.

POTREBNA KONFIGURACIJA

Za igru nije potreban preterano jak kompjuter, a mogu-}e je i podesiti niù rezoluciju i nivo detaqa ukoliko ima-te problema sa brzinom izvo|ewa. Minimum koji zahteva odva{eg ra~unara jeste: Windows XP, 2.0 Ghz Intel Pentium IV, 512MB RAM, 100% DirectX 9.0c kompatibilna grafi~ka karticasa 64MB i Pixel Shader 1.1 podr{kom, DirectX« 9.0c compatible16-bit sound card, DVD-ROM i 6.5 GB mesta na hard disku.

Preporu~uje se da imate procesor na 3.0 Ghz Intel Pentium IV,1 GB RAM i 256 MB NVIDIA GeForce 6800.

7/23/2019 030 Odbrana



Tokom {est dana trajawa nedavno odrànog Novog festivala autorskogfilma imali smo prilike da vidimo 16 ostvarewa biranih po kriterijumukoji sam festival nosi u nazivu. Autorstvo, danas prili~no potisnuta izagubqena kategorija, zaista je zajedni~ki imeniteq, ali i esencijaprikazanih filmova, uglavnom mladih rediteqa sveta, {to

posebno raduje. U vremenu koje diktira jedan druga~iji pristup umetnosti, u komeonaj koji osmisli i stvori ima mnogo mawe udela u potpisu zavr{nog ~ina, uodnosu na one koji marketin{ki obrade pri~u, kada je, recimo, likovna umetnostu pitawu kustose i galeriste, film se i daqe prili~no dobro drì. Iz te,uslovno re~eno, nezavisne produkcije, bri`qivo su birani filmovi zabeogradski festival.

D N K

S VREMENOSTI

Nakon {to se na samom otvarawu podigla pra{ina oko Sun~ane palate ,

kineskog rediteqa Lu Jia, kome je kineska vlada zabranila dve godine da sebavi filmom jer je 2000. snimio Suzhou River bez dozvole vlasti, film je ipakprikazan, na veliko zadovoqstvo beogradske publike. Film koji se bavisudbinama nekoliko kineskih studenata, neposredno pre odlaska na studije uPeking, za vreme studentskih protesta i znatno kasnije, skoro do danas, razvijapojedina~nu pri~u o energiji mladosti, buntu, nesnalaèwu.

Euforija ruskog rediteqa, glumca i dramskog pisca Ivana Viripajeva jepri~a o neo~ekivanoj qubavi izme|u mu{karca i ène i o tihom svedoku wihovestrasti – veli~anstvenoj reci (Donu), ~ija voda te~e vekovima. Pro~i{}ena,skoro biblijska pri~a, odli~no vo|ene kamera i karakterizacija likova,povremeni i skladni omaì velikim majstorima Tarkovskom i Bergmanu,izdvojili su ovaj film kao verovatno najbliì ~istoj umetnosti.

Australijski film Gledaj u oba pravca Sare Vot, savremena je pri~a oraznim oblicima danaka koje pla}amo toj istoj savremenosti. Saobra}ajnenesre}e, karcinomi, iznenadne smrti, samo}a..., sve vi{e su iz kruga “to se

de{ava nekom drugom” postale sastavni deo na{ih ìvota. Izlaz koji Sara nudije u qubavi – svekolikoj – pre i posle svega. “Gledao sam ovaj film sa izvesnom

Sa petnaest godinatradicije Festivalautorskog filma jeponovo formalno napo~etku. Dodavawemodre|ewa Novi, prednama je jo{ jedanodli~no postavqenfestival sa skoro,istim kreativnimpotpisom koji

podrazumeva udruèwegra|ana “Pogledu svet”.

NOVI STARI AUTORSKI FILM

QUBAV – PRE

I POSLE SVEGA

QUBAV – PRE

I POSLE SVEGA

7/23/2019 030 Odbrana


fascinacijom. Poeti~an a nepra{taju}i, romanti~an i kompletan.Smrt je tema koja je svuda oko nas. Ukoliko je na trotoaru, mi}emo si}i na ulicu”, zabeleìo je o filmu Roxer Ebert (ChicagoSun Times). Vaqa re}i i da autorka ovog filma nije si{la naulicu.

Francusko-gruzijska koprodukcija “13” je film koji se tako|enametnuo posebnim senzibilitetom autora. I svi pomenuti, takoda nijednom nisu skliznuli u patos, melodramu, ganutqivost –

svojom na esenciju svedenom pri~om jesu oda qubavi, emociji kojanas najistinitije vodi ka smislu.

RUSK

DOGM

Jedan od prate}ih programa Novog festivala autorskogfilma bila je i mala retrospektiva filmova ruskog rediteqaEvgenija Bauera, (1865–1917) okome je poznati francuskiistori~ar filma @or` Sadulpisao: “Bauer se zasluèno moèsmatrati prvim istinskimumetnikom filma, ne samo uRusiji nego i u celom svetu.”Wegova Sawarewa, Deca velikog grada, Neli Rainceva, @ivot za ìvot, koje smo imali priliku dapogledamo u Muzeju Kinoteke,svedo~e o radu istinskog autora,rediteqa koji je u mati~nukinematografiju uneo novaizraàjna sredstva u montaì,scenografiji, kompoziciji kadra,filmskim planovima... Bauer jesvoje glumce izveo na moskovskeulice, u krimsko primorje, namasive Kavkaza, nastoje}i da ihanimira ka doìvqaju jednakomrealnom ìvotu, a ne tadauobi~ajenom teatralnom

preglumqivawu. Istori~arifilma slaù se oko jedneodrednice – Bauer je miqamaispred papirnatog dekorapreovla|uju}eg u tada{wojevropskoj kinematografiji.Mo`da bi se moglo re}i i da jewegova reìja, poput Trirove, zaono vreme dogma, ali ruska.

Upravo je Bauer ime kojeru{i zabludu da u vreme carskeRusije filmske umetnosti nije nibilo. Pre sedamnaest godina,kako pi{e Aleksandar Sa{a

Erdeqanovi}, na najzna~ajnijemsvetskom festivalu nemog filma uitalijanskom gradi}u Pordenoneuprikazana je do tada najve}aretrospektiva ruske carskekinematografije pod nazivom“Nemi svedoci”. Nazaprepa{}ewe mnogih,ispostavilo se da ruska kinoteka“Gosfiqmfond” ~uva oko tristanaslova od ukupno 1.800snimqenih u vreme Romanovih.

Jo{ jedan prate}i programovogodi{weg festivala izdvojiose svojom atraktivno{}u. Ciklussa nazivom “Snoliki film”, koji

se tako|e odvijao u Kinoteci,autorska je zamisao profesoraMarka Babca i dramaturgaSr|ana Vu~ini}a, a doneo namje mogu}nost da ponovo ili prviput vidimo maestralna delasvetske kinematografije,predstavqena uvodnim re~imazna~ajnih imena na{e kulture.Tako je film Vitorija De Sike“ûdo u Milanu” (Italija,1952) predstavio teatrologJovan ]irilov, Karanovi}ev“Sjaj u o~ima” (Srbija i V.Britanija, 2003) kompozitorZoran Simjanovi}, film @anaKoktoa “Lepotica i zver”(Francuska i Luksemburg, 1946)predstavila je slikarka OqaIvawicki, Bergmanovo “Lice”([vedska, 1958) predstavio jepsiholog profesor dr Predrag

Ogwenovi}, Felinijev“Amarkord” (Italija, 1973)kwièvnik Goran Petrovi}, a“Ogledalo” Tarkovskog (Rusija,1975) reìser BoraDra{kovi}.

Babac u tekstu kataloga kojije pratio Festival pi{e:“Film je verovatnonajefikasnije sredstvokomunikacije koje nam stoji naraspolagawu, a koje je najblièneobja{wivom svojstvu sna.Bogat simbolima, metaforama,

pokretima i misterijom, filmje, poput snova, deo neke druge,vi{e stvarnosti.”

Ta neka druga stvarnost, kojuispisuje umetnost filma,neophodan nam je korektiv zaonu prvu, koju ispisuje ìvot, au slu~ajevima u kojima se prva idruga stvarnost preklapaju ilibar doti~u, verovatno je mogu}egovoriti o savr{enstvu, amo`da i o sre}i.

Dragana MARKOVI]

67

NAGRADE

DALEKI ISTOK NAJBLI@I VRHU

Presti`nom nagradom “Aleksandar Sa{aPetrovi}” za najboqi film Novog festivala autorskogfilma oven~ano je ostvarewe Caj Ming Lianga “Ne}uda spavam sam” (Tajvan, Francuska i Australija), za

“beskompromisnu autorsku poetiku kroz koju potpunosubjektivni doìvqaj sveta izrasta u objektivnoose}awe vremena u kojem ìvimo”. To je sve~anosaop{tio ìri, u kome su bili Lordan Zafranovi} kaopredsednik, Faruk Lon~arevi} i Sr|an Golubovi}, nasamom zatvarawu festivala u Dvorani Kulturnogcentra Beograda.

Dobitnici dve specijalne nagrade ìrija suAntonije Nui} za “Sve xaba” (Hrvatska) – “suptilan iemotivan film koji jednostavnim rediteqskimre{ewima otkriva snaàn i specifi~an autorskisenzibilitet”, i Ivan Viripajev za “Euforiju” (Rusija),film “sna`nog i autenti~nog vizuelnog jezika ihrabrosti u istraìvawu novih prostora savremenogruskog autorskog filma”.

Na inicijativu me|unarodnog irija, Savet iorganizator festivala ustanovio je i novu zvani~nunagradu za slobodu stvarala{tva (Freedom Award)“Pogled u svet”, koju je osvojio film Lu Jia “Letwapalata” (Kina i Francuska), ~ija je projekcija prvo bilaotkazana zbog protivqewa Ambasade Kine u Srbiji, apotom je ipak prikazan na pomerenom sve~anomotvarawu Festivala. Taj kontroverzni film, zabrawenu Kini zbog scena na Tjenanmenu, priznawe je osvojio “zapotresno istraìvawe novije istorije ~ove~anstva krozli~ne sudbine junaka” i za “hrabrost, ma{tu ikontroverzu jednog autenti~nog i druga~ijeg autora“.

@iri srpske sekcije FIPRESCI, u sastavu DejanNikolaj Kraqa~i}, Jasmina Prodanovi} i potpisnik

ovih redova, jednoglasno je odlu~io da nagradi filmKornelija Porumboiua “12:08 isto~no od Bukure{ta”(Rumunija), za debitantsko ostvarewe koje “pleni svojimrafiniranim smislom za humor, inteligentnim i zrelimpristupom jednoj velikoj i bolnoj temi”, nude}inepretenciozno “univerzalnu metaforu koja posebnodoti~e sve zemqe u tzv. tranziciji”.

Tradicionalna plaketa za najboqe autorskodostignu}e kamere “Aleksandar Petkovi} Petko”Udruèwa filmskih umetnika Srbije dodeqeno je LukiBigaciju, direktoru fotografije u filmu PaolaSorentina “Porodi~ni prijateq” (Italija), po odluciìrija u kome su bili profesor Marko Babac,direktor fotografije \or|e Nikoli} i reìserNikola Stankovi}.

Dimitrije STEFANOVI]

Sun~ana palata

7/23/2019 030 Odbrana


IZLO@BA POLAZNIKA CENTRAZA OBUKU PROGRAMA PRISMA

NEKE DRUGEQUBAVIMe|u polaznicima programa Prisma – prekvalifikacije

oficirskog kadra, na{li su se i oni koji svojim ostvarewimagovore o {irini i svestranosti oficira. Oni su decenijamaprofesionalno obavqali sloène i odgovorne vojne du`nosti,

a istovremeno nalazili snage i vremena da razvijaju i negujudruge qubavi, sposobnosti i talenat. Centar za obuku Ni{ iKlub Vojske Srbije organizovali su grupnu izlo`bu polaznikaCentra, kako bi ih i {iroj javnosti predstavili kao veomakreativne i talentovane stvaraoce. Na izlo`bi su prikazaliuqa na platnu, skulpture, ikone, grafike, kwige, karikature...Posebno zanimawe privukle su slike potpukovnika Roberta[malceqa i Zorana Ten{i}a, dok se svojim kwigama “Ve{tinaratovawa Vo`da Kara|or|a” i “Ratna lukavstva srpske vojske”predstavio pukovnik Novica Stevanovi}. Na otvarawuizlo`be govorili su na~elnik Uprave za kadrove MO pukovnikSlobodan Tadi}, vojni ata{e Kraqevine Holandije Jan Van derElsen, menaxer Centra za obuku Ni{ dr Miroslav Trojanovi}i akademski slikar Mili} Petrovi}. Tom prilikom, prikazan jei dokumentarni film @eqka Mitrovi}a “Nova karijera”.

Z. M.

KULTURA


Ukonkurenciji za dobijawe nagrada na 43. ni{kom sajmukwiga i grafike bilo je mnogo izdava~kih ku}a. Vojniizdava~i imali su razloga za zadovoqstvo jer su odstru~nog ìrija dobili tri zna~ajna priznawa. Novinskicentar “Odbrana” nosilac je nagrade “Otisak” za

tehnolo{ki tretman kwige. Nagrada je dodeqena kwiziVladimira Stojan~evi}a, Qubodraga Dini}a i \or|aBorozana “Zemqa ìvih”, koja govori o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku. @iri smatra da ova kwigadostiè visoke estetske likovno-tehnolo{ke domete i da imaosoben vizuelni identitet.

Vojnoizdava~ki zavod dobio je nagradu “Presad mudrosti”

za reprezentativnu kwigu Vladimira Stojan~evi}a “Srbija od1914. do 1918. – se}awe na vreme bola i ponosa”. ^lanoviìrija smatraju da ovo delo bogatom opremom i sadrìnom iznacionalne istorije povezuje vi{e generacija. Nagrada zaestetski tretman kwige, pripala je, tako|e, Vojnoizdava~komzavodu i to za “Kulturnu riznicu Srbije i Beograda”.

Na {tandu NC “Odbrana” najve}e interesovawe pokazanoje za popularna izdawa o naoruàwu vojske i za ona kojapopulari{u vojsku i vojni poziv. Prema re~ima na~elnikaOdseka za op{te poslove NC “Odbrana” MiroqubaNikola{eva i referenta komercijale VIZ-a Milene Stepi},vojne izdava~ke ku}e ostvarile su pozitivne finansijske efektena ni{kom sajmu. Izdava~ki opus vojnih ku}a privukao je pa`wubrojnih posetilaca Sajma kwiga i grafike, a me|u wima je bio

i veliki broj vojnika, stare{ina i civilnih lica iz ni{koggarnizona.

Potvrdilo se da su sajmovi dobra prilika da kwiga, kakobi rekao Borhes, na|e dugo o~ekivanog ~itaoca i da u wemunastavi svoj novi ìvot. Kwiga je nedequ dana bila u prvomplanu, a problemi u vidu neadekvatnog sajamskog prostora,tankih xepova potencijalnih kupaca i skromne ponude posebnihprograma – brzo }e se zaboraviti.

Zoran MILADINOVI]

NI[KI SAJAM KWIGA I GRAFIKE

Potvrdilo se da su sajmovidobra prilika da kwiga,

kako bi rekao Borhes, na|edugo o~ekivanog ~itaoca i dau wemu nastavi svoj novi ìvot.Nema sumwe da ove re~i vaèi za 43. sajam kwiga i grafik,koji je, od 30. novembra do5. decembra, u ni{koj hali“âir” okupio sedamdesetizdava~a iz na{e zemqe ivi{e od dvadeset hiqadaposetilaca.

OTIS K NOVOG IVOT

7/23/2019 030 Odbrana


Uspostavqawe jedistvenog automatizovanog topografsko-kartografskog sistema veoma je sloèn, dug i skup posao. Mnogedràve su odavno tome pristupile, a analogno-digitalnakonverzija karata i postoje}ih planova, aktuelna je i kod nas.

Za praksu je to izuzetno va`no jer je re~ o bazi~nom skupupodataka o prostoru na osnovu kojih bi se obavqale razneanalize i donosile va`ne odluke, posebno sa vojnog stanovi{ta.Geografske informacije o prostoru jedan su od najva`nijihresursa neophodnih za uspe{no izvo|ewe mnogih aktivnosti usistemu odbrane, ali i privrede neke zemqe. Me|utim, sve tepodatke teba organizovati na drugi na~in kako bi ih, semkartografa, koristili i ostali korisnici.

Autor u kwiziotkriva kako se prikupqajupodaci o prostoru udigitalnom obliku, na kojina~in se modeluju,struktuiraju, kako se

primewuju i odràvajuosnovne baze podataka, ikako se ti podaci mogu{tititi i arhivirati.

Pukovnik drBorisov je smatrao da }eza predloèni model iorganizaciju podataka oprostoru biti uspe{nije iprakti~nije ako su svipodaci na jednom mestu iako su dati na jedinstvenna~in. Osnovno je, kakoautor kwige kaè, da ti

podaci imaju digitalnuformu-

univerzalno zna~ewe bez obzira na razvoj tehnologijei tehnike.

U VGI su do sada karte skenirane i digitalizovane saoriginala, i nalaze se u rasterskom i vektorskom obliku. Udrugoj fazi rada treba stvoriti baze podataka o prostoru, apotom rad zaokruìti na nacionalnom nivou. Time }e sepoboq{ati osnova za daqi razvoj geografskog informacionogsistema. Avreme }e pokazati kako }e se GIS razvijati.

M. [VEDI]

Z

a{to je monografija koju je nedavno izdala Zadu`bina Andrejevi} izazvala toliko interesovawe u stru~nimkrugovima? Razlog je jednostavan - u na{oj zemqi do sadanisu vr{ena ispitivawa savremenih mogu}nostimodelovawa i organizacije podataka o prostoru velike

detaqnosti jer je malo institucija imalo uslove zaistraìvawa takve vrste.

Tu privilegiju imao je Vojnogeografski institut i kwiga jenastala na osnovu mnogobrojnih istraìvawa u Institutu iprakti~nih iskustava u radu sa novom tehnologijom zaprikupqawe, prikaz i analizu podataka o prostoru. A pukovnikdr Mirko Borisov, danas na~elnik Vojnogeografskog instituta,dugo godina se bavio tim problemom, a o tome je pisao i usvojoj doktorskoj disertaciji.

RAZVOJ GEOGRAFSKOGINFORMACIONOG SISTEMA

VREDNOST

DIGIT LNIH

POD T K

Svaki autor kwige je veomasre}an kad wen tira` ”plane“,a upravo se primerak vi{e

traì za delo doc. dr MirkaBorisova ”Razvoj geografskoginformacionog sistema“,posve}eno formirawunacionalne topografsko-kartografske baze podataka

69

K W I @ E V N I P R O G R A M

22. decembar – Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwigeZAPISI IZ SRBIJEautor Du{an Jawi}

I Z L O @ B E

V E LI K A G A LE R IJ A

18. decembar u 13 satiotvarawe grupne izlo`be slikasa Likovne kolonijeKOPAONIK 2006

Izlo`ba traje do 24. decembra

28. decembar u 19 satiotvarawe grupne izlo`be slika,skulptura, crteà i grafikaLikovne grupe Centralnog doma VSDECEMBARSKAIZLO@BAIzlo`ba traje do 21. januara 2007. godine

K O N C E R T I

28. decembra – Velika sala u 20 satiNOVOGODI[WI KONCERTOrganizatori:Centralni dom VS iUmetni~ki ansambl VS”STANISLAV BINI^KI“

K U L T U R O S K O P

N O V K W I

7/23/2019 030 Odbrana



F

E Q T

O N

Predrag MI]I]

Izvo|ewe samoubila~kognapada podrazumeva

sloèn sistem pripremai razli~ite cikluse

teroristi~kih aktivnosti.I mada je takav napaddefinisan kao akcija

pojedinca koji `rtvujevlastiti ìvot,samoubica je, u su{tini,

samo posledwa karikau dugom organizacionom

lancu. U senci, izanapada~a, nalazi se

sloèna teroristi~kaorganizaciona

i operativnainfrastruktura

koja mu i omogu}ava daostvari svoj krvavi ciq.

SAMOUBILA^KI TERORIZAM (5)

LOVCI NA

SAVREMENE KAMIKAZE

Izvo|ewe samoubila~kog napada zahteva od organizacije da rukovodi serijompriprema u koje su ukqu~eni i aktivisti organizacije i saradnici. Naime, po-{to je odluka o napadu doneta, weno sprovo|ewe u delo zahteva nekolikoodvojenih operacija. Najpre, to su izbor ciqa i prikupqawe podataka, zatimregrutovawe i fizi~ki i duhovni trening izabranih za akciju. Sledi priprema

eksploziva i transport bomba{a u podru~je mete. U takve zadatke obi~no su ukqu-~ene desetine terorista i sau~esnika koji ne}e izvr{iti samoubistvo, ali se ope-racija bez wihove podr{ke ne moè izvesti.

PROPOVEDNICI XIH D

Regrutovawe osoba za samoubila~ke napade zna~i pronalaèwe i odabir od-govaraju}ih kandidata za “mu~eni~ke akcije”. U selekciji, naro~ita pa`wa usmere-na je na religioznost ili nacionalnu posve}enost kandidata, zatim na wihovu per-cepciju nanesene nepravde ali i na sposobnost da se odupru sna`nom psiholo{kompritisku i da predvi|ena akcija ostane u tajnosti.

Primera radi, ~lanovi Palestinskog islamskog xihada (PIJ – Palestinian IslamicJihad) insistiraju da se za samoubila~ke akcije ne biraju kandidati koji imaju kri-minalni dosije (kako ne bi podstakli sumwu bezbednosnih slu`bi) ili osobe sklonesuicidu. U intervjuu za “Wujorker”, ~lan PIJ, Abdullah Shami izjavio je reporteruda taj pokret ne regrutuje “depresivne” osobe. “Ukoliko postoji i najmawa {ansada je osoba suicidna, mi mu ne}emo dozvoliti da izvede mu~eni~ku operaciju. Dabiste postali mu~enik, vi morate èleti da ìvite.”

U kwizi Mar}ele Andreoli “Telefonista Al kaide” jedan od uhap{enih ~la-nova te organizacije opisao je svoju infiltraciju u dru{tvo kandidata za kamika-

ze. Iz wegove pri~e zakqu~uje se da imami, propovednici xihada, koriste dve tak-tike za stvarawe novih kamikaza. Onim muslimanima koji vode “zapadwa~ki” stil

7/23/2019 030 Odbrana


zni kod odabira kandidata za “mu~eni~ke akcije”. Obi~no odbijajuone koji jo{ nemaju 18 godina, koji jedini donose neku zaradu svo-jim porodicama ili koji su oèweni i snose porodi~ne odgovorno-sti. Na primer, ako dva brata zatraè da pristupe, jedan biva od-bijen. Osoba koja planira akciju izbliza posmatra samodiscipli-nu dobrovoqaca i analizira da li ume da bude diskretan me|uprijateqima, kao i wegovu pobo`nost u xamiji. Jedan od “tehni~kihelemenata” koji moè biti uzet u obzir pri kona~nom izboru kan-

didata za mu~eni{tvo, jeste da, makar i privremeno, mogu da “pro-|u” kao izraelski Jevreji.Me|u Palestincima, tokom prethodne decenije, pripreme za

izvo|ewe ovih napada trajale su ponekad i po nekoliko meseci.Me|utim, u zavisnosti od potrebe (hitnosti) za izvo|ewem napada,vreme priprema ograni~avalo se i na nekoliko dana, kao u slu~ajuAl Aksa intifade.

Obuka (trening) bomba{a samoubice izvodi se na dva glavnanivoa: religiozna i ideolo{ka obuka (savla|ivawe straha od smr-

ti) i tehni~ko-operativna obuka.Religiozna obuka je uglav-

nom osobena za islamisti~keteroristi~ke organizacije. Iz-vode je sve{tenici koji religi-ozno opravdavaju samoubila~ke

napade i obezbe|uju obja{we-wa za nagrade koje ~ekaju napa-da~a u “svetu u koji ide”. Tako sekandidat snabdeva emocional-nom podr{kom i smawuje mu sestrah od smrti. Rituali u komebomba{i samoubice u~estvujunamerno se prave da bi doslov-no za wih bilo nemogu}e da neizvr{e napad bez gubitka ~astii mesta u dru{tvu. Ponekad seoni podsti~u da legnu u grobove

kako bi dobili ose}aj mira za koji im je re~eno da }e ga osetitiposle smrti.

Posle tako sloènih psiholo{kih priprema, napad je ne{to{to se smatra da je sigurno, samo po sebi. Posle obreda bomba{samoubica postaje “ìvi mu~enik” ili “{etaju}i mrtvac”. Na tomstepenu on smatra sebe jednako mrtvim, stoga psiholo{ki prelazita~ku “bez povratka” kao {to bi bilo koje ponovo razmatrawe pro-uzrokovalo znatan gubitak ponosa.

Sve{tenici igraju odlu~uju}u ulogu ne samo u emocionalnomtreningu potencijalnog bomba{a samoubice, ve} i u stvarawu dru-{tvene atmosfere koja podsti~e mu~eni{tvo i doprinosi motiva-ciji za regrutovawe kandidata. U sekularnim organizacijama na-cionalno-patriotski aspekti dobijaju na zna~aju, mada ~ak i u tompogledu religiozni motivi nisu potpuno odsutni.

Druga komponenta obuhvata tehni~ke i operativne aspekte kao{to su sticawe znawa o sredstvima za aktivirawe eksplozivnihpuwewa, uputstvima da se sakrije bomba i dospe, neupadqivim iz-

gledom, do ciqa. Naravno, tu su i smernice koje se odnose na deta-qe misije (vrsta izabrane mete, na~in transporta do mete, vremenapada itd).

Na kraju ove faze, bomba{ samoubica je izolovan od svojefamilije i prijateqa sve do vremena napada. Napada~ se ponekadpridruùje }eliji od tri ili ~etiri bomba{a samoubica, gde svakood wih ~eka svoj red za izvo|ewe napada.

TIMOVI Z PODR[KU

U isto vreme kada se bomba{ samoubica sprema za napad,pripreme izvodi i organizacija i mreà saradnika koji radeza wu.

Jedan od osnovnih preduslova za uspeh samoubila~ke akcijejeste da se obezbedi tajnost, jer od we zavisi iznena|ewe, a ono je

kqu~no u samoubila~kom zadatku. Tako|e, uspeh zavisi i od izvi|a-wa ciqa i dobro isplaniranih priprema.

71

ìvota, piju alkoholna pi}a, idu u diskoteke ili odràvaju van-bra~ne veze, usa|uju u glavu predstavu o paklu koji ih ~eka poslesmrti, pogotovu ako nastave i daqe tako, odnosno govore o blago-detima raja, koji ih o~ekuje ako promene svoj put. Onim drugima,koji se nalaze na margini dru{tva, propovednici xihada prepri-~avaju bezmalo pornografske pri~e o seksualnim zadovoqstvimakoja ih o~ekuju u raju posle “mu~eni~ke” smrti. “Imam koji nas jeinicirao rekao nam je da ne kupujemo ode}u i druge stvari sa

evropskom markom, jer tako ekonomski pomaèmo na{em neprija-tequ. Koristio je video-kasete sa propovedima i predavawimaimama koji su opravdavali zlo~ine.”

Prema wegovom svedo~ewu, imami ekstremisti su “lovci ustalnoj potrazi” za novim kandidatima kamikazama. “Wih intere-suje samo borba do posledwe kapi krvi. Za wih, pravi muxahedintreba da misli samo o tome kako da postane kamikaza i stigne uraj. U tu svrhu zloupotrebqavaju ose}awa izop{tenosti mladih mu-slimana imigranata, podsti~u}i mr`wu prema Zapadu. Upravo tamr`wa gura muslimanske mla-di}e da postanu kamikaze”, za-kqu~io je u svojoj ispovesti je-dan od “pokajnika” Al kaide.

Devedesetih godina pro-{log veka, kada su se samoubi-

cama bavile religiozne tero-risti~ke organizacije Hamas iPIJ, glavno mesto za izbor budu-}ih samoubica bile su xamije,a agitator je, po pravilu, bio~ovek u vezi sa wom. Danas, ka-da samoubice koriste i seku-larne teroristi~ke organiza-cije, kao {to su Fatah ili Na-rodni front za oslobo|ewePalestine, vrbovawe moè dase izvodi bilo gde: u {koli, nauniverzitetu, u bolnici, restoranu… Ipak, identifikovano je ne-koliko na~ina regrutovawa koja su karakteristi~na za teroristi~-ke organizacije.

REGRUTOV WE S MOUBIC

To je pre svega regrutovawe uz pomo} “osmatra~a” u xamijamai na religioznim seminarima. Instruktori zapo~iwu sa grupomstudenata diskusiju o “umirawu za Alah” i posmatraju wihovu reak-ciju. Studenti koji pokaù “posebno razumevawe” za ovu temu seizdvajaju i daqe usmeravaju za mogu}e napade. Naravno, dobro-voqci se regrutuju i me|u aktivistima organizacije. To je naj~e{}islu~aj u organizacijama Hamas i Palestinski islamski xihad kojenerado prihvataju one van organizacije jer smatraju da postoji do-voqno wihovih dobrovoqaca koji se biraju na osnovu religiozneposve}enosti, dugogodi{weg poznanstva, poverewa i sposobnostida ostanu u tajnosti. Svakako, uvek postoji i strah da bi Izraelcimogli da ubace svoje saradnike u organizaciju.

Kandidati za “mu~eni~ke misije” vrbuju se i uz pomo} rodbin-skih veza, a zabeleèna su i ona prisilna. To su slu~ajevi u kojimaje, recimo, Palestinac osumwi~en za kolaboraciju sa Izraelom,odnosno u kojima osoba sa kriminalnim dosijeom (osu|ena na ka-znu zatvora) “sama pristaje” da izvede teroristi~ki napad kako bi“od qage o~istila svoje ime”.

Svakako, postoji i regrutovawe dobrovoqaca koji samoubi-la~ki napad koriste da se osvete za li~nu porodi~nu tragediju iono u kojima ène obla~e samoubila~ke prsluke kako bi, i na tajna~in, poboq{ale socijalni status èna i pove}ale dru{tvenopo{tovawe prema wima.

Posle regrutovawa bomba{a samoubice, sledi proces ispiti-vawa wegove pogodnosti za misiju. îm se ustanovi da je kandidatpogodan, on daqe prolazi kroz emocionalni i psihi~ki trening.

Hamas i Palestinski islamski xihad vrbuju mlade qude za po-tencijalna rukovode}a mesta u organizacijama, ali su veoma opre-

7/23/2019 030 Odbrana


FEQTON

72

Izvi|awe ciqa je, zapravo,prikupqawe obave{tajnih podatakakoji su u vezi sa metom napada. Naosnovu tih podataka olak{ava sepriprema za napad i formuli{uoperativni detaqi: vreme napada,vrsta transporta, modus operandiitd. Pa`qivo osmi{qene pripremeomogu}avaju bomba{u da ostane ne-prime}en sve do trenutka napada.

Nakon {to je operativni planformulisan, formiraju se timovi zapodr{ku. Oni su odgovorni za sme-{taj, snabdevawe, sigurnost bomba-{a do izvo|ewa napada i transfereksplozivne naprave. Agenti na tere-nu pomaù u prikupqawu relevantnih

podataka o ciqu i okolini, koje do-datno proveravaju ~lanovi grupe zapodr{ku. esto i napada~ izvi|a ciqi to neposredno pre napada.

Kako je za uspe{no izvr{ewenapada na neki ciq potrebno pri-kupiti veliki broj podataka o ciqu,okolini, bezbednosnim merama ipostupcima, teroristi~ke organiza-cije raspolaù mreàma agenatakoji obavqaju taj obave{tajni po-sao. Ti agenti ne moraju biti ~lano-vi teroristi~kih organizacija; do-voqni su i odani simpatizeri kojiobave{tajni posao sprovode kao

“dopunsku aktivnost” (informato-ri). Najva`niji zadatak informatora je, dakle, da prikupi podatkeo ciqu napada.

Organizacije koje pripremaju izvo|ewe samoubila~kih napa-da, tako|e, sve vi{e razvijaju tehnolo{ke mogu}nosti u oblastiusavr{avawa eksplozivnih puwewa, razvoja operativnih mehani-zama i wihove pripreme za preno{ewe do mete napada. U tu svrhukoriste se posebno opremqene radionice, gde se eksplozivne na-prave izra|uju i pripremaju zajedno sa sredstvima za maskirawe.Izradom bombi, po pravilu, bave se dva do tri lica koja su eks-perti u tom poslu.

Ponekad, pripreme za napad zahtevaju i transfer novca zaaktiviste koji su obuhva}eni tim radwama. Wime se pokrivaju tro-

{kovi izrade bombe, transporta,skrivawa eksploziva na bezbednommestu do trenutka napada i ostaledodatne potrebe.

Na ciq samoubicu naj~e{}edovozi jedan ~ovek. êsto se takvimposlovima ne bavi ~lan teroristi~-ke organizacije ve} lopov specija-

lizovan za kra|u automobila. Pri-mera radi, u Izraelu, automobilisa izraelskim registarskim tabli-cama olak{avaju putovawe po ze-mqi. Uz to, takav lopov odli~no po-znaje lokalne puteve i ima iskustvau beàwu od policije.

Samoubila~kom operacijomkomanduje aktivista teroristi~keorganizacije sredweg nivoa, tzv.trupni komandir. Naravno, to nijeustaqena struktura. êsto jedan ~o-vek ispuwava vi{e zadataka – naprimer i vrbuje i rukovodi, iliobrnuto, nekoliko terorista radi

na jednom istom problemu.Bez obzira na razlike kod or-

ganizacija, sistem priprema za na-pad, zahteva razvijene operativnemogu}nosti koje treba da osigurajuobuku napada~a i ispune sve neop-hodne preduslove za uspeh napada.

KRUGOVI UTIC JPostoji nekoliko podru~ja uti-

caja koji okruùju bomba{a samou-bicu i oni su od presudnog zna~ajaza wegovu spremnost i sposobnostda izvede napad.

Najbliì krug je familija te-

roriste. Podr{ka familije za sa-moubila~ke napade, socijalni presti` i finansijske nagrade sa~i-wavaju vaàn izvor za ohrabrivawe samog ~ina. Sa druge strane,znawe da }e wegovo delo prouzrokovati zlo familiji (egzil, ru{e-we ku}e porodice napada~a i ivot pun patwi) mogu smawiti moti-vaciju teroriste i uticati da odustane od napada.

Drugi krug sa~iwava “operativno jezgro” za izvo|ewe napada.On obuhvata aktiviste koji iniciraju napad, regrutuju teroristu, ob-u~avaju ga, izra|uju eksplozivne naprave, prikupqaju obave{tajnepodatke i projektuju operativne detaqe napada. U tom delu, napada~je ~esto izolovan od svoje familije i prijateqa kako ne bi do{ao uisku{ewe da ponovo razmotri svoju nameru i odustane od napada.

Tre}i krug se sastoji od saradnika koji pruàju logisti~ku po-dr{ku {ahidu i operativnom timu. Wihova uloga je da se bave po-

trebama bomba{a samoubice sve do momenta napada, odnosno dowegovog transporta do mete. Iako je uticaj aktivista organizacijekoji imaju ulogu u ovom ciklusu slabiji nego uticaj porodice kandi-data ili wegovog operatera, uspeh “logisti~kog kruga” je odlu~uju}iza sposobnost organizacije i napada~a da obavi zadatak.

Posledwi i naj{iri krug uticaja jeste dru{tvo u kome napa-da~ ivi. Stepen dru{tvene solidarnosti sa samoubila~kim napa-dima, napada~ima i wihovim familijama, kreiraju atmosferu kojatu vrstu napada ~ini mogu}im.

Relativno rasprostraweni krugovi uticaja koji okruùju bom-ba{a samoubicu omogu}avaju nam da primenimo {iroke mere radismawewa ovog fenomena i wegove {tete. Sem bomba{a samoubi-ce, svi ostali aktivisti koji u~estvuju u wegovim pripremama nisuspremni da `rtvuju svoje ìvote. Uostalom, oni koriste “mu~eni-{tvo” drugih kao sredstvo kako bi unapredili svoje li~ne ili or-

ganizacione ciqeve.(Kraj)

15. decembar 2006.

Feqton “Samoubila~ki tero-rizam” preuzet je iz istoimene kwi-ge autora Predraga Mi}i}a koja jeupravo iza{la u izdawu Udruèwadiplomaca Centra Xorx Mar{al .Feqton predstavqa samo deo vrlozanimqivog materijala, zasnovanogna dokazanim i proverenim ~iweni-cama.

Predrag Mi}i} je diplomirao1992. godine na Vojnoj akademijiKoV u Beogradu, profesionalno jevojno lice i ekspert za borbu pro-tiv terorizma. Zaposlen je u Mini-

starstvu odbrane Republike Srbije.

7/23/2019 030 Odbrana


{en je 1913. i prognan u Sibir, odakle se vra-tio tek marta 1917. Od tada je bio u samom vr-hu boq{evi~ke grupe i ~lan svih politbiroaPartije. @ivot Xuga{vilija predstavqa put od

anonimnosti i siroma{tva do apsolutne dikta-torske mo}i.21. decembar 1941.U Rudom osnovana Prva proleterska narodno-oslobodila~ka udarna brigada, od {est bata-qona: Prvog i Drugog crnogorskog, Tre}eg kra-gujeva~kog, êtvrtog kraqeva~kog, Petog{umadijskog i [estog beogradskog. Vrhov-ni komandant NOV i POJ Josip Broz iz-vr{io je smotru brigade narednog dana uRudom. Na dan formirawa brigada jeimala 1.199 boraca.22. decembar 1994.Izvr{ni odbor [engenskih dràva zakqu~io da odredbe iz spora-zuma o ukidawu kontrole na granicama stupaju na snagu 26. marta1995. godine.24. decembar 1901.U Kraqevini Srbiji donet Zakon o ènidbi oficira, podoficira,kaplara i redova. Sve stare{ine su podnosile zahtev za enidbu svo-jim pretpostavqenim komandama, a zatim je sledila procedura, “odo-brava se u na~elu”i “odobrava se”. Oficir pre ~ina poru~nika nijemoga da stupi u brak, a nevesta je morala da bude iz ugledne ku}e i samirazom od 100 dukata.24. decembar 1912.Na osnovu odluke Vojnog ministarstva i \ene-ral{taba, vojvoda Radomir Putnik doneo re-{ewe o formirawu Vazduhoplovne komande sasedi{tem u Ni{u u ~iji sastav su u{li Aero-plansko i Balonsko odeqewe, Vodoni~ka cen-

trala i Golubija po{ta. Za prvog komandantapostavqen je major Kosta Mileti}. Taj datum seobeleàva kao dan na{eg vojnog vazduhoplov-stva.25. decembar 1942.Raspu{teni ~etni~ki odredi vojvode Koste Mi-lovanovi}a Pe}anca.26. decembar 1958.Avio kompanija Pan Am je u sastav svoje floteukqu~ila mlazni avio “boing 707” na linijiWujork–Pariz. Tim letom otpo~ela je era mla-zwaka u putni~kom avio-saobra}aju.26. decembar 1968.Usvojena grupa amandmana na Ustav SFRJ kojije donet 1963. Sedmim amandmanom autonomne

pokrajine postale su u okviru Srbije ”konstitutivni element“ fede-rativnog ure|ewa Jugoslavije, a naziv pokrajine Kosovo i Metohija,sveden je samo na pojam Kosovo. Do ovih promena do{lo je na zahtevPokrajine.29. decembar 1940.Nema~ki avioni bombardovali London zapaqivim bombama.30. decembar 1909.Stupilo je na snagu nare|ewe ministra vojnog o upu}ivawu regrutaislamske veroispovesti u garnizone u kojima postoji xamija.30. decembar 1920.Donet Zakon o za{titi dràve kojim je zabrawen legalni rad Komu-nisti~ke partije Jugoslavije. Dono{ewe Zakona usledilo je nakon{to je jedan komunisti~ki aktivista ubio ministra unutra{wih po-slova Milorada Dra{kovi}a u Delnicama (Hrvatska) i nakon poku-{aja atentata na regenta Aleksandra Kara|or|evi}a.

Pripremio Miqan MILKI]

15. decembar 1914.Osloba|awem Beograda zavr{ena je Kolubar-ska bitka. Pobeda, za koju izuzetne zasluge pri-padaju generalu @ivojinu Mi{i}u, podigla je

ugled Srbije me|u saveznicima i u~vrstila sa-mopouzdawe srpske vojske i naroda.15–16. decembar 1995.Na sednici Evropskog saveta u Madridu pri-hva}en je ”evro“ kao budu}a valuta Evropskeunije.17. decembar 1888.Na Cetiwu ro|en Aleksandar Prvi Kara|or-|evi}. Op{te i vojno obrazovawe dobio je u[vajcarskoj i Rusiji, a od 1903. u Srbiji.Prestolonaslednik je postao 15. marta 1909,kada je wegovom starijem bratu \or|u oduzetopravo na presto. U balkanskim ratovima bioje komandant Prve armije. Od 22. juna 1914.vr{io je kraqevsku vlast kao regent Kraqevi-ne Srbije. U Prvom svetskom ratu bio je vrhov-ni komandant Vojske Kraqevine Srbije. RegentKraqevine SHS postao je 1. decembra 1918,a kraq 16. decembra 1921. Ubijen je 9. okto-bra 1934. u Marseju.17. decembar 1903.Bra}a Vilbur i Orvil Rajt izveli su prvikontrolisani let spravom teòm od vazdu-ha koju je pokretao benzinski motor. Taj pr-vi priznati let u istoriji vazduhoplovstvaizveo je Orvil Rajt, na obali Severne Ka-roline, trajao je 12 sekundi, a preleteo jerazdaqinu od 37 metara.18. decembar 1880.

Ministar vojni |eneral Milojko Le{ja-nin potpisao odluku o pokretawu Slu-`benog vojnog lista .18. decembar 1940.Adolf Hitler je potpisao ”Direktivu 21“ za rat protiv SSSR (plan”Barbarosa“).19. decembar 1946.Francuska zapo~ela rat protiv Vijetnamaca u Indokini koji je tra-jao do 1954. godine.19. decembar 1991.Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Mi-lan Babi}, dotada{wi predsednik vlade, preuzeo je funkciju pred-sednika Republike. Time su ujediwene dve teritorijalno nepovezanejedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba – Krajina i Srpska oblastSlavonija, Barawa i Zapadni Srem. Avgusta 1995. prestala je da

postoji RSK. Tada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SRJ.19. decembar 1995.Prvi vojnici iz Rusije stigli u Bosnu gde su se ukqu~ili u misiju o~u-vawa mira (Ifor), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN povere-na Natou.20. decembar 1918.Ukazom regenta Aleksandra Kara|or|evi}a obrazovan je Ministar-ski savet (vlada) Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvu vladunove dràve, sastavqenu od ”sva tri plemena“ i ”sve tri vere“, ”go-tovo svih pokrajina“ i svih vode}ih gra|anskih stranaka, oformioje 20. decembra 1918. Stojan Proti}.21. decembar 1879.U Gori, u Gruziji, kao sin obu}ara i praqe, ro|en Josif Visariono-vi~ Xuga{vili Staqin. Ve} 1898. bio je ~lan Ruske socijaldemokrat-ske partije, a od po~etka podele u woj pripadao je boq{evicima. Uhap-

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

7/23/2019 030 Odbrana


74

LI^NOSTI

15. decembar 2006.

NNebeski hvaqen, ali i

osporavan, srpski

misionar, kwièvnik,

filozof i svetac, vladika

Velimirovi} ustaje protiv

zapadwa{tva i wegove

inteligencije i traì od

Slovena verski preporod.

I mada ne odbacuje sasvim

duhovne vrednosti Zapada,

on savetuje Srbima da se

uzdignu “iznad Istoka i

Zapada”.

POLA VEKA

OD SMRTINIKOLAJA

VELIMIROVI]A

ikolaj Velimirovi}, budu}i vladika ohridski, rodio se 23. decembra 1880. nadan svetog Nauma Ohridskog, u Leli}u, usred ~uvene Vaqevske nahije, koja jeSrbiji podarila Nenadovi}e, Milovana Gli{i}a, Boìdara Kneèvi}a,@ivojina Mi{i}a, Desanku Maksimovi} i druge znamenite li~nosti.Pobo`ni sin, od pobo`nih roditeqa, od najranijeg detiwstva u~estvuje u ìvotu

crkve. Ve} u osnovnoj {koli odlikuje se neobi~nom nadareno{}u, pa pod uticajem u~i-

teqa Mihaila Stuparevi}a, wegovi roditeqi Dragomir i Katarina dozvoqavaju muda nastavi {kolovawe. Kao nadareni |ak istakao se u Vaqevskoj gimnaziji i Beograd-skoj bogosloviji, a potom na evropskim univerzitetima i u crkvenoj delatnosti. Za-hvaquju}i dràvnoj stipendiji, doktorirao je na starokatoli~kom Teolo{kom fakulte-tu u Bernu (1908) sa tezom “Vera u Hristovo vaskrsewe kao osnovna dogma apostolskecrkve”. Naredne godine, u @enevi, odbranio je filozofsku disertaciju o Berkliju.Iste godine (1909) zamona{io se u manastiru Rakovici kao jeromonah Nikolaj.

IZNAD GREHA I SMRTI

@ivotopis Nikolaja Velimirovi}a neodvojiv je od istorije srpskog naroda.Kao bliski saradnik prote Alekse Ili}a, on se jo{ u Bogosloviji, po~etkom 20. ve-ka, pridruùje opoziciji protiv reìma kraqa Aleksandra Obrenovi}a. “Oprav-dava” Majski prevrat (1903) i pruà “podr{ku” vladarima dinastije Kara|or|evi-}a. Nenadma{an Nikolajev govorni~ki dar doprinosi wegovoj nagloj popularnosti

i politi~kom uticaju, naro~ito u vremenu balkanskih ratova (“Besede pod gorom” i“Iznad greha i smrti”). Za vreme Prvog svetskog rata wegova aktivnost u Engleskoj i

STRADALNIKBEZ KRIVICE

7/23/2019 030 Odbrana


75

Americi ima diplomatski karakter. Mada se u to vreme zalagao zastvarawe Jugoslavije po nacrtu Krfske deklaracije, wegova “ide-alna Jugoslavija”, koju je intimno prièqkivao, obuhvatala bi sa-mo pravoslavne balkanske narode sa osloncem na Rusiju (“Srpskinarod kao Teodul”).

Po~etkom 1919, Nikolaja je Srpska crkva izabrala za vladi-ku ì~kog, a zatim ohridskog (1920–1930). Posle ukidawa Ohrid-ske eparhije, preme{ten je u Bitoq za episkopa ohridsko-bitoq-

skog (1930–1934), odakle se vra}a u manastir @i~u, gde ostaje svedo rata (1941).Pored wegovih napisa, koji u izdawu vladike Lavrentija iz-

nose trinaest tomova, misionarski rad vladike Nikolaja je po obi-mu ogroman, a po sadràju svestran, pa ga neki porede sa delatno-{}u svetog Save. Kao misionar Srpske crkve, putovao je izme|u dvasvetska rata u Englesku i Ameriku, ali i u okolne balkanske zemqe,u Carigrad, na Svetu Goru... U~estvovao je na brojnim me|unarod-nim i me|ucrkvenim sastancima jer se interesovao za ekumenizam.Dabome, u zemqi se zalagao za obnovu starih crkava, manastira idrugih spomenika. Podizao je de~je domove i hranili{ta, od Bito-qa do a~ka, Gorweg Milanovca, Kraqeva i Kragujevca.

Srpska crkva za najve}i Nikolajev doprinos i zasluge smatraosnivawe bogomoqa~kog pokreta (1919), odnosno Pravoslavne na-rodne hri{}anske zajednice. Pod wegovim uticajem organizovan je

taj verski pokret, prevashodno seqa~ki, koji je “impresioniraopobo`no{}u i molitvenom revno{}u”. Vladika ga je sam opisao:“Bogomoqci su ne neka sekta no revniteqi prave vere u Crkvi pra-voslavnoj. Oni strogo drè sve postove, svetkuju nedequ, uzdrà-vaju se od svake zle re~i i hule. Me|u sobom se vole i pomaù. î-taju samo Sveto Pismo i duhovne kwige. @ive usred sveta i nisu odsveta. Gotovi su s rado{}u u smrt po}i za Hrista” (“Indijska pi-sma”). Oko sebe je okupio sjajne bogoslovske umove – Justina Popo-vi}a, Jovana Rapaji}a, Dimitrija Najdanovi}a i druge.

Najneposrednije vezan za ivot svoje crkve i naroda, Nikolajnije ostao ravnodu{an prema istorijskim doga|ajima koji su dovo-dili u pitawe wihov opstanak. Razumqivo, ustao je u za{titu Srpskecrkve kada je ona bila ugroèna konkordatom izme|u Vatikana ivlade Milana Stojadinovi}a, kojim je Rimska crkva dobila ve}aprava. Ostalo je u pam}ewu wegovo protestno pismo Antonu Koro-{ecu, tada{wem ministru unutra{wih dela (1937): “Kada su va{ipanduri 19. jula kurja~ki napali na mirnu pravoslavnu litiju predSabornom crkvom u Beogradu, kad su s neronskom bezdu{no{}u is-prebijali na op{toj molitvi goloruki narod, narodne poslanike,episkope i sve{tenike, kad su s jereti~kom mr`wom pocepali crkve-ne barjake, polomili krstove i poderali sve{teni~ke ode`de, kadsu prosuli grdwe i hule na pravoslavne i srpske svetiwe i kada stenaredili zabranu litije u Vrwa~koj Bawi – tada sam Vam ja poslaojedan protestni telegram na koji vi niste izvoleli odgovoriti.”

U LOGORU DAHAU I IZGNANSTVU

Od po~etka nema~ke okupacije Srbije (1941) nastaje novo raz-dobqe u delatnosti episkopa Nikolaja. Naime, nije sporno, Niko-laj je konfiniran u manastirima @i~i i Qubostiwi, a onda, sapatrijarhom Gavrilom, preme{ten u manastir Vojlovicu (1942).Odatle su ih, 14. septembra 1944, Nemci prebacili u zloglasnilogor Dahau. Prema kazivawu Atanasija Jevti}a, u “Pogovoru” kwi-zi “Novi Zlatoust”, od protosin|ela Artemija, Nemci su ove cr-kvene velikodostojnike kaznili “zato {to nisu hteli da osude Ko-munisti~ku partiju u ime Srpske crkve”. Ako je taj postupak bio izna~elnih razloga, da bi se izbegla kompromitacija crkve, nije ne-poznato da je episkop Nikolaj imao li~ne simpatije prema DraìMihailovi}u. U “Zemqi nedo|iji” glavni junak se bori u redovimaDraìnih ~etnika, sluì u Keserovi}evom korpusu i slavi juna-{tvo Ne{ka Nedi}a. On Nedi}a i Qoti}a ne osu|uje za wihovu de-latnost, smatraju}i da su se oni `rtvovali “iz qute nevoqe, da bispasli bar ne{to od svog naroda”.

Iz Dahaua je Nikolaj, zauzimawem Dimitrija Qoti}a, pu{ten

aprila 1945. godine. Do{ao je u Istru da “blagoslovi nacionalnetrupe koje su bile tu koncentrisane” pod zapovedni{tvom Draì-

nog generala Damwanovi}a. Po{to nije uspeo plan da se tu dovedekraq Petar Drugi iz Londona, episkop Nikolaj je ponovo vra}en uNema~ku. Kona~no su ga oslobodile 8. maja 1945. jedinice 36.ameri~ke divizije.

Posle okon~awa rata, episkop Nikolaj se nije vratio u Jugo-slaviju. Ostao je do kraja ivota u izgnanstvu, najvi{e borave}i uSAD (od 1946). Tu je nastavio misionarsku aktivnost. Pored mno-gih beseda i kwiga napisanih u emigraciji, radio je i kao profe-

sor pravoslavnih bogoslovija, ukqu~uju}i i Srpsku bogoslovijuSveti Sava u Libertivilu.Svestrano obrazovan, Nikolaj je znao da se uspne na vrh svake

duhovne oblasti ili kwièvnog rada koga bi se prihvatio. U svemu jebio uspe{an – kao besednik, pesnik, misionar, mislilac, prorok.

BESEDNIK I SVETACNikolaj je obnovio srpsko besedni{tvo i bio, mo`da, najve-

}i besednik u istoriji Srpske crkve. Narod ga je nazivao “Zlatou-stim”, osetiv{i da pred sobom ima “neobi~nog ~oveka”. To pore-|ewe sa “Zlatoustim” sadràlo je u sebi neko “proro~ko predo-se}awe”. Izme|u ta dva hri{}anska u~iteqa, pi{e Marko Marko-vi}, “postojalo je jedno duboko srodstvo. I jedan i drugi gajili sune`nu, ali elementarnu i neugasivu qubav prema majci. Obojicasu vi{e pokazivali sklonosti za etiku, nego za spekulativnu teo-

logiju. Kao crkveni radnici bili su istog tipa – glasoviti besed-nici, moralisti i u~iteqi od velikog uticaja na svoje doba”. No,dogodilo se, ìvot su zavr{ili u izgnanstvu i bedi.

I na podru~ju kwièvnosti episkop Nikolaj zauzima zna~ajnomesto. Branislav Nu{i} je sa pravom uneo u svoju “Retoriku” Ni-kolajevu “Besedu o velikom imenu”. Wegove pesme se ve} decenija-ma pevaju u narodu, a po~ele su se pevati i u crkvi. Pa ipak, Niko-lajeve pesme u prozi imaju ve}u kwièvnu vrednost (“Molitve najezeru”, “Re~i o Sve~oveku”, “Religija Wego{eva”). Stil “Molitvena jezeru” najvi{e podse}a na “Psalme Davidove” i “PodràvaweHristu”, pa se mogu uvrstiti me|u najlep{a ostvarewa svetske re-ligiozne poezije.

Ni kao filozof on ne zaostaje od religioznog besednika i pe-snika. Nesre}a je u tome {to su wegove velike misli razasute posvim wegovim delima, ~esto neprime}ene, iako doti~u, pa i re{ava-

ju, bitna pitawa ~ovekove sudbine. Kada bi se one sabrale, mogla bise sastaviti pove}a kwiga aforizama. Iz “Re~i o Sve~oveku”, evojednog: “Istorija beleì dve vrste heroja, naime one koji `rtvujusvoj ivot svome idealu, i one koji rtvuju tu|i ivot svome idealu”.

Na osnovu “Nomologije” i “Rata i Biblije” moglo bi se za-kqu~iti da Nikolajeva filozofija istorije po~iva, uglavnom, nastarozavetnom iskustvu. On poznaje samo moralni zakon, dok pri-rodne i socijalne gura u pozadinu. Po wemu, harmonija ili dis-harmonija u prirodi samo su odraz po{tovawa ili nepo{tovawamoralnog zakona. Dodu{e, ne{to kasnije, Nikolaj u vi{e navrataublaàva to svoje gledi{te. U “Simbolima i signalima” on dopu-{ta i “stradawe bez krivice”.

Kad je re~ o novijoj istoriji srpskog naroda, Nikolaj ustajeprotiv zapadwa{tva i wegove inteligencije. Kao slovenofil, ontraì od Slovena verski preporod (“Iznad greha i smrti”). Dabo-me, on ne odbacuje sasvim duhovne vrednosti Zapada, ali savetujeSrbima da se uzdignu “iznad Istoka i Zapada”.

Nikolaj Velimirovi} je umro 5. (18) marta 1956. Sahrawenje pokraj srpskog manastira svetog Save u Libertivilu u Americi.Trideset pet godina kasnije, 12. maja 1991. wegove mo{ti su pre-nete u Srbiju i sa po~astima sahrawene u rodnom Leli}u. Po sve-mu sude}i, ni tu mu ne}e biti ve~ni po~inak. Povodom osam vekovamanastira @i~e, centralna proslava predvi|ena je za 7. oktobar2008. Do tada }e u manastir @i~u biti prenete mo{ti svetog Si-meona iz Studenice, svetog Nikolaja iz Leli}a, prvog episkopaì~kog posle Prvog svetskog rata, i svetog Arsenija iz @drebao-nika u Crnoj Gori, koji je tu bio prvi episkop posle svetog Save.

Odlukom Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve, NikolajVelimirovi} je 19. maja 2003. kanonizovan i progla{en za sveti-

teqa. Krsman MILO[EVI]

7/23/2019 030 Odbrana


76

V E R S K I P R Z N I C I

15–31. decembar

Pravoslavni15. decembar – Sveti car Uro{, prepodobniJoanikije Devi~ki17. decembar – Sveta velikomu~. Varvara

18. decembar – Prepodobni Sava Osve}eni19. decembar – Sv. Nikolaj arh. Mirlikijski~udotvorac – Nikoqdan20.decembar – Prepodobni Grigorije

Gorwa~ki23. decembar – Sveti Jovan despot Srpski25.decembar – Prepodobni Spiridonûdotvorac episkop Trimitunski26.decembar – Sveti Gavrilo, sveti

Nikodim Srpski30. decembar – Sveti prepodobni mu~enik |a-kon Avakum i iguman Pajsije

Rimokatoli~ki25. decembar – Ro|ewe Isusa Krista – Boì}

26. decembar – Sveti Stjepan Prvomu~enik27.decembar – Sveti Ivan apostol i

evan|elista31. decembar – Sveta obiteq – Silvestrovo– Zahvalnica – Stara godina

Da, podrazumeva se! Bez NE se u ìvotu ne moè. NE je nemogu}e

prosto prebrisati. Ni teorijski, ni prakti~no.

Dakle, ispo~etka – teorijski pristup. Ono {to se izu~ava neop-hodno je izdvojiti, skoro odrezati, izolovati: sve {to se ne od-

nosi na to, gura se u stranu, odbacuje, to jest stavqa se pod NE.

I te{ko onome ko ne ume za sobom da ponese i o~uva tu izu~avanu su-{tinu, ko je ne ume potvrditi. Odre|eno shvatawe s po~etka, kao pi-

lom, obrubi, sa svih strana, NE: ovo nije “{to treba”, nije “to”, tako-|e ni “taj”. I te{ko onome ko ne poznaje samo logi~no NE: wegovoshvatawe ostaje nedefinisano, kao da podrazumeva orahovu quskubez jezgra.

Zatim, sledi prakti~an pristup. Umetnost da se govori NE, da seodbije, formira oblik i karakter: sve {to je zlo, fal{, bogaqasto,neta~no, nepravedno, nisko, sitno – sve sli~no vaqa da nai|e na na-{e odva`no i ~vrsto NE. Nemogu}e je, naravno, predati se svim po-

trebama, pobudama i strastima: ina~e }e se ~ovek izroditi i postatiìvotiwa. @iveti zna~i odabirati: onaj ko mora da odabere, moraumeti i da odbije. Tvora~ko na~elo nemogu}e je bez unutra{we cenzu-re, to jest bez odabranog NE. Ko potr~i za svime, izgubi}e sve. Biti

diletant je malo: biti nesta{ko – jo{ mawe. Ko ne ume da trpi li{a-vawa taj uop{te ni{ta ne}e ni dobiti. Ko èli da sve da potvrdi, tajuop{te na zna {ta zna~i re}i DA. Biti majstor – jeste usredsre|enostna ne{to jedinstveno, glavno, a ostalo se odbija u toku delawa.

Evo u ~emu je su{tina stvari: NE, samo po sebi, nije put, nije

ciq, nije re{ewe problema. NE je ovde samo zato da posluì po-tvrdnome DA.

Odbij, odbij mnogo {ta, ali ipak sa~uvaj i potvrdi ono postoja-

no, sveto, vi{e od svega voqeno! Samo NE i uvek NE – nije vi{e negoni{ta, ali i mawe od toga, jer iz ni~ega jo{ i moè ne{to da se rodi,ali iz ve~noga NE – ni{ta i nikad.

NE je – ~ista~ ulica: on ~isti radi DA: NE je – oruàr: DA – vi-tez. NE je – pripremna {kola: DA – stvarala~ki rad. NE – nije vi{enego ~istili{te: raj po~iwe sa DA. NE – odbija, iskqu~uje: DA – pret-postavqa, tvrdi, povezuje. NE – razara: DA – stvara i gradi. NE je –pusto{. DA – punota. NE je smrt, DA – ìvot.

Te{ko onome ko se zadovoqava sa NE i ko je uporan u tome. U naj-boqem slu~aju }e postati majstor razlagawa. Ve~no NE u mi{qewuobrazuje zavidno-mrzila~kog egoistu, to su – raspad i smrt. NE u po-

budama sazdaje nezadrìvog zbaciteqa, a to zna~i revoluciju, gra-|anski rat i smrt. Srodne pojave. Jedinstvena sudbina. Simptomi jed-ne i iste bolesti. Ali, u svemu je – bezbo`nost kao na~in ìvota.

Savremeni svet je i vi{e od NE. Sazdavala~ko, veruju}e, sveto

DA polazi mu za rukom sa naporom. Kako je mogu}e isceliti ga? Jednastvar je jasna: radi pobede odlu~nog, svetog DA, on opet mora da sebori, a mo`da i da strada! Jer, odista, kakav je ~ovek koji ni{ta neispoveda? [ta je na{e srce bez ìve, istinske veroispovesti? [ta

bi bili dana{we ~ove~anstvo i wegova kultura da ono dve hiqade go-dina ranije nije prihvatilo Hri{}anstvo?..

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

”NE” I ”DA”

15. decembar 2006.

DUHOVNOST

S V E T I C R U R O [Posledwi srpski car

Uro{ ili Stefan Uro{, sincara Du{ana Silnog i cari-ce Jelene, ro|en je 1. sep-tembra 1336. ili 31. avgu-sta 1337. godine. @iveo je u

vreme kada je srpska sred-wovekovna dràva dostiglavrhunac svoje mo}i i u vremekada se ta dràva po~elaraspadati.Posle iznenadnesmrti cara Du{ana 1355.godine wega je na prestolunasledio sin jedinac koji jetada imao 18 ili 19 godina.

Smr}u cara Du{ana po~iwe raspad mo}ne srpske dr-àve. Potom je do{lo do bitke na obalama reke Marice1371. godine u kojoj su Turci te{ko porazili srpsku vojsku.Mladi car Uro{ umro je ubrzo posle Mari~ke bitke 2. de-cembra iste godine u Solunu u 34. ili 35 godini.

Wegove ~udotvorne mo{ti po~ivale su u fru{kogor-

skom manastiru Jazak do 1942. godine kada su ispred bezbo-`nih usta{a, zajedno sa mo{tima svetog kneza Lazara i de-spota Stefana [tiqanovi}a, prenete u Sabornu crkvu uBeogradu. Od septembra 2001. godine mo{ti cara Uro{aponovo se nalaze u manastiru Jazak.

B O I ] Jedan od najve}ih hri{}anskih praznika Ro|ewe Isu-

sa Hrista – Boì}, po novom, gregorijanskom, kalendaru 25.decembra slave vernici Rimokatoli~ke, Anglikanske crkvei brojnih protestantskih verskih zajednica. Istog dana Bo-ì} slavi i veliki deo pravoslavnog sveta, osim Jerusa-limske patrijar{ije, Sinajske arhiepiskopije, Svete Gore,Ruske i Srpske pravoslavne crkve, koji Boì} slave tako|e

25. decembra, ali po starom julijanskom kalendaru, odno-sno 7. januara po novom kalendaru.

7/23/2019 030 Odbrana


77

Pe{adijski potpukovnik Vojin Popovi}ostao je u dubokom se}awu naroda kaoneustra{ivi komandant svojih neizmernohrabrih saboraca, ~etnika, komita idobrovoqaca, koji su po~etkom pro{logveka vodili krvave bojeve za oslobo|eweSrpstva od vekovnog ropstva

êtni~ko-dobrovoqa~ki odred, pod komandom Drinske divizi-je, 16. (29) novembra 1916, u prepodnevnim ~asovima, izgu-bio je svog komandanta potpukovnika Vojina Popovi}a. Pred-vode}i juri{ Odreda, na Sivoj steni, tog dana poginuo je ~et-

ni~ki vojvoda Vuk. Tako je, najkra}e, vojni~ki, sa boji{ta, pretpo-stavqenoj komandi saop{tio tu tu`nu vest zamenik komandanta Od-reda potpukovnik Du{an Jevri}.

Od tada je, eto, pro{lo punih devet decenija. Bio je to povodda se vojvodi Vuku, 28. novembra, u prepunoj sali Ruskog doma u Be-ogradu, odrì komemoracija pod nazivom “Put svetlosti i slobo-

de”, u organizaciji najstarije organizacije za negovawe slobodar-skih tradicija srpskog naroda “Udruèwe ratnih dobrovoqaca1912. do 1918, wihovih potomaka i po{tovalaca”.

Na po~etku komemoracije legendarnom komandantu ~etni~ko-dobrovoqa~kih sastava Vojske Kraqevine Srbije, u balkanskimratovima i Prvom svetskom ratu, crkveni hor hrama svetog Markaiz Beograda otpevao je himnu “Boè pravde”, da bi, potom, o ì-votnom i vojni~ko-borbenom putu vojvode Vuka govorio sa po{tova-wem Rade Naprta u ime Udruèwa. U kulturno-umetni~kom delu ko-memoracije u~estvovali su, uz mu{ki oktet ”Sveti Sava”, pod ruko-vodstvom Miodraga Predraga, i dramski umetnici Sowa Jaukovi}i Zoran Simonovi}. Program je vodila Dragana @ivojnovi}.

No, ko je bio vojvoda Vuk?Vojin Popovi} ro|en je 27. novembra 1881. u Sjenici. Bio je

sin siroma{nih roditeqa koji su se, izbegav{i turska i arnautska

nasiqa, naselili u [umadiji. [kolovao se u Kragujevcu, a stupioje u Vojnu akademiju sa 32. klasom. Po zavr{etku Akademije, kaomlad potporu~nik, pun vojni~kih vrlina, bio je odre|en za vodnika19. puka. Prvo ratno i vatreno kr{tewe dobija ve} 1905. godine.Od ~etnika postao je ~etovo|a, potom {ef Gorskog {taba... Veomabrzo zadobio je veliku popularnost, kako svojih drugova tako i srp-skog naroda. Svuda, od P~iwe do Vardara, preko Kozjaka i Kara-baga, u celoj Staroj Srbiji nosio je srpski barjak, brane}i i {ti-te}i Srpstvo.

Po objavi Prvog balkanskog rata, 1912. godine, bio je u pret-hodnici Prve armije na ~elu svog odreda koji je brojao 24 ~ete izcele Srbije. Unapre|en je u ~in majora i me|u prvima odlikovanKara|or|evom zvezdom ~etvrtog reda sa ma~evima. Vojevao je naBregalnici i odlikovan zlatnom medaqom za hrabrost. Godine1914. zasluìo je i odlikovawe Kara|or|eve zvezde sa ma~evimatre}eg reda. Naredne godine bio je u Vlasinskom odredu. Poginuoje 1916. kao pe{adijski potpukovnik Srpske vojske na Gruni{komvisu, pri zauzimawu Kajmak~alana, i veli~anstveno sahrawen uSolunu. Posthumno je odlikovan Kara|or|evom zvezdom sa ma~evi-ma tre}eg reda, po drugi put.

Vojvoda Vuk ostao je u se}awu srpskog naroda kao neustra{i-vi komandant svojih neizmerno hrabrih saboraca, ~etnika, komitai dobrovoqaca koji su vodili krvave bojeve za oslobo|ewe srpst-va od vekovnog ropstva. Tako|e, u istoriji }e ostati zabeleèno daje vojvoda Vuk, osim svojih slavnih vojni~kih bitaka i pobeda, vo-dio i onu jo{ zna~ajniju: za vaskrs moralnih, slobodarskih i naci-onalnih vrednosti srpskog naroda. Jer, za wega je otaxbina, i tojedino slobodna srpska otaxbina, i bila jedini smisao ivota. Zate ideale, pe{adijski potpukovnik Vojin Popovi} dao je i svoj ì-

vot pre devet decenija. D. MARINOVI]

TRADICIJE

Komemoracija vojvodi Vuku u Ruskom domu u Beogradu

DEVEDESET GODINA OD POGIBIJEÊTNI^KOG VOJVODE VUKA

GORSKIJUNAK

7/23/2019 030 Odbrana


78

Kapaciteti Centra vi{e su nego dovoqni

da prime sve zainteresovane izbeogradskog garnizona koji èle da

porade na svojoj fizi~koj kondiciji

krugu Vojne akademije nalazi se i vi{e igrali{ta za tzv. male spor-tove. Tu su po tri igrali{ta za odbojku, ko{arku i rukomet i jedno

igrali{te za tenis. Ukupna povr{ina tih terena iznosi oko 30.000kvadratnih metara.

Prostorije unutar sportskog centra koriste se prete`no zi-mi, a pruàju uslove za nastavu i bavqewe sportom u vi{e sport-skih grana, od borila~kih ve{tina, preko najrazli~itijih sport-skih igara – do stonog tenisa.

Na{i sagovornici su posebno ponosni na moderno opremqe-ni kardio-centar, koji pruà izuzetne uslove za kontrolu zdrav-stvenog stawa.

Kapaciteti kojima raspolaè Centar za fizi~ko vaspitawe,sport i rekreaciju predstavqaju i bazu celokupne nastave za stu-dente Vojne akademije iz predmeta fizi~ko vaspitawe, koja seuglavnom izvodi prakti~no. Studenti mogu da budu raspore|eni u{est nastavnih grupa istovremeno, {to zna~i da za sedam ~asova

nastavu mogu da poha|aju ~ak 42 nastavne grupe. Na otkrivenimsportskim terenima mogu}e je izvo|ewe nastave sa jo{ ve}im bro-jem studenata, jer na 16 celina za sedam ~asova sportskim aktiv-nostima moè da se bavi 112 nastavnih grupa. Zbog maweg brojastudenata u odnosu na prethodne godine, sada ostaje znatno vi{eslobodnog prostora za bavqewe sportom ostalih pripadnika.

ORGANIZOVAWE TAKMIÊWA

Namena Centra je i u~e{}e u organizovawu i sprovo|ewusportskih takmi~ewa. Odnedavno se u prostorijama Centra na-lazi i kancelarija Me|unarodnog saveza vojnih sportista - CISMza Srbiju, koja koordinira sve nastupe na{ih vojnih sportistana takmi~ewima u inostranstvu i stara se za pripremu vojnihsportskih nadmetawa u na{oj zemqi.

Dug je spisak svih sportskih takmi~ewa na kojima su tokompro{le i ove godine u~estvovali vojni sportisti iz Srbije. Na

15. decembar 2006.

CENTAR ZA FIZI^KO VASPITAWE, SPORT I REKREACIJU NA VOJNOJ AKADEMIJI

BAZA ZA TAKMIÂREI REKREATIVCE

Ima u Beogradu dobrih teretana i kardio-centara, ima dostasportskih sala i bazena. Reklo bi se da nikome ne mawka mo-gu}nosti da sportom odràva svoju kondiciju u okvirima pri-hvatqivog. Sportski tereni u gradu ~esto su grupisani u veli-

kim kompleksima. Me|utim, ~ovek retko gde moè da se bavi sa vi-{e sportova istog dana, jer su ve`bali{ta prepuna.

No, ako neke druge probleme nije lako re{iti, ovaj se, uz sa-mo malo dobre voqe, lako moè prevazi}i. Naime, kako smo sa-znali od na~elnika Centra za fizi~ko vaspitawe, sport i rekrea-

ciju Ministarstva odbrane pukovnika mr Stojana Kqaji}a, kapaci-teti tog centra na Vojnoj akademiji vi{e su nego dovoqni da primeone koji su odlu~ili da porade na svojoj fizi~koj kondiciji. Sport-ske sale koriste se radnim danom do 21.30, a vikendom do 13 ~a-sova, uglavnom prema usagla{enom rasporedu.

RAZNOVRSNOST SPORTOVA

– Raspored kori{}ewa sportskih kapaciteta Centra, u kojemsu sve organizacione celine General{taba i Ministarstva od-brane dobile svoje termine, napravqen je da bi se osiguralo dasvako ko je zainteresovan zaista i koristi usluge. Naravno, ne do-laze svi ba{ stoprocentno, pa naj~e{}e ima mesta za svakoga kodo|e van svog termina. Mi smo tu da svakog pripadnika do~ekamoorganizovano – kaè pukovnik Kqaji}.

Na raspolagawu su atletski stadion sa fudbalskim igrali-{tem i letwa ve`bali{ta za gimnastiku na otvorenom prostoru. U

7/23/2019 030 Odbrana


79

regionalnom prvenstvu u organizaciji CISM, odrànom u Slove-niji, na{a ekipa je osvojila prvo mesto u vi{eboju i streqa{tvu.Studenti se redovno pojavquju na univerzitetskim prvenstvimaBeograda. Na sportskom prvenstvu VSCG odrànom u Somboru,ekipa akademaca koji se pripremaju na ve`bali{tima Centrazauzela je drugo mesto u ukupnom plasmanu, uz osvojeno prvo me-

sto u konkurenciji ekipa u atletici, oficirskom i vojnom vi{e-boju.Ove godine u Beogradu je odràno regionalno prvenstvo u

vojnom maratonu, a u Ni{u me|unarodni padobranski vi{eboj.Na{i sportisti su se takmi~ili na svetskom vojnom prvenstvu ustreqa{tvu u Norve{koj i na svetskom vojnom prvenstvu u skija-wu u [vajcarskoj. Dobre rezultate zabeleìli su na Svetskomvojnom prvenstvu u xudu u Hrvatskoj. Vojska je svoje sportiste po-slala na ovogodi{wi Novosadski maraton, i na jo{ sijaset ve-}ih takmi~ewa u na{oj zemqi.

Kada je re~ o perspektivama Centra za fizi~ko vaspitawe,sport i rekreaciju, pukovnik Kqaji} isti~e da motivisawe stude-nata za bavqewe vannastavnim sportskim aktivnostima i wiho-va afirmacija u ekipama Vojske Srbije ostaju primarne oblastiu kojima se o~ekuju daqa unapre|ewa u radu Centra.

Formirawem sportskih kampova na mestima povoqnim zapripreme vrhunskih sportista, na primer na Tari i Kopaoniku,kvalitet tih priprema bi se podigao na vi{i nivo. Neki projektisu ve} zapo~eli. Tako je nedavno formiran radni tim za izradunormi za proveru fizi~ke sposobnosti stare{ina, koje }e bitiuskla|ene sa normama u ostalim evropskim dràvama.

Naravno, za ostvarivawe iole ambicioznijeg projekta neo-phodna je saradwa sa republi~kim sportskim organima, koju sa-da{we rukovodstvo Centra neprekidno neguje. Kapaciteti Cen-tra otvoreni su za gradske sportske manifestacije. Razgovara sei o eventualnoj saradwi u organizovawu Univerzijade. Zaposle-ni u Centru iza sebe imaju mnogo prakse i ideja. Kako oni kaù,svesni su da kao sportisti moraju da u~ine sve da ostvare {toboqi rezultat.

Aleksandar ANTI]Snimio D. BANDA

SEKCIJE

Profesori fizi~kog vaspitawa u~estvuju u pripre-mi vojnih sportskih ekipa u najrazli~itijim sportovima, aosnovu za takve pripreme ~ini rad sportskih sekcija naVojnoj akademiji. Sekciju orijentiringa i karatea vodiprofesor Mladen ]ori}, a za borila~ke ve{tine kao {to

je xudo zaduèn je Branko Ra{ovi}. Atleti~are uve`bavaStevan Gruji}, odbojka{e kapetan Predrag Zeqkovi}, arukometa{e i skija{e Vojko Petkovi}. Sa stonoteniseri-ma radi Ranko Novakovi}, sa ko{arka{ima Boris Glava~,dok pliva~e trenira Stevo Rado{. Za mali fudbal imapuno interesovawa, pa su u sekciji angaòvana trojicaprofesora, Sa{a Vaji}, \or|e Kozomara i Mile Ran|e-lovi}. Nedavno pokrenuti program fitnesa za ène, kojiima pionirski zna~aj u na{oj vojsci, vodi mr Lela Mari}.

SPORTSKI VOD?

Prema re~ima pukovnika Stojana Kqaji}a, postojivi{e konkretnih projekata kojima bi se moglo dosta u~i-niti za razvoj sporta u Vojsci. Jedan od wih je osnivawesportskog voda na Vojnoj akademiji, u kome bi vojni roksluìli vrhunski sportisti. Oni bi mogli da nastave sasvojim uobi~ajenim treninzima, a Vojska bi u wima dobi-la kvalitetne predstavnike na vojnim sportskim nadmeta-wima u inostranstvu.

U Centralnom domu Vojske

NOVOGODI[WIMAÊVALA^KI TURNIRU holu Centralnog doma Vojske Srbije odràn je deveti No-

vogodi{wi ma~evala~ki turnir, uz u~e{}e Ma~evala~ke sekcijeCentralnog doma Vojske Srbije, Ma~evala~kog kluba ”Sveti \or-|e” i Dru{tva ma~evalaca dvoru~nog ma~a ”Despot Stefan“.

Nadmetawe je organizovao profesor ma~evawa Aleksan-dar Stankovi}, i to u selekcijama od pionira, preko kadeta iomladinaca, pa do slobodnih borbi u borbenom (pravom) ma~e-vawu i tehnikama borbe {padom, rapirom, bodeòm i te{kimdvoru~nim ma~em, te borbe oficirskom sabqom. Na turniru jeu~estvovalo pedesetak ma~evalaca, a oni stariji, uzrasta od 18do 35 godina, usportskim borbamafloretom, istovre-meno su polagali zazvawe ”ma~evalac“.

U mla|im uzra-stima najuspe{nijisu bili ~lanovi Ma-

~evala~ke sekcijeCentralnog domaVojske Srbije, a kodstarijih u~esnikanajve}e ume}e poka-zali su takmi~ariMa~evala~kog kluba”Sveti \or|e”.

N. S. M.

IGOR VUKOVI]NAJUSPE[NIJI ORIJENTIRAC^lan orijentiring reprezentacije Vojske Srbije vodnik pr-

ve klase Igor Vukovi} najuspe{niji je orijentirac u Kupu Srbijei Kupu Srbije i Crne Gore u 2006. godini u elitnoj kategorijiM21E. Priznawe mu je uru~eno na nedavno odrànoj manifesta-ciji Orijentiring gala Srbija u organizaciji Orijentiring save-za Srbije, posle ~ega je odràno no}no promotivno takmi~ewena U{}u.

Izbor sportiste godine Vojske Srbije u 2006.

POSLEDWI POZIVZa desetak dana zakqu~i}emo ovogodi{wu akciju za izbor

najuspe{nijeg vojnog sportiste 2006. godine koju }e ovoga putana{ list organizovati trinaesti put. Podseti}emo vas da }e i-ri razmatrati predloge koji u redakciju “Odbrane” stignu do 29.decembra kao i da u tekstu predloga treba navesti kratku bio-grafiju sportiste, odnosno ekipe, obrazloèwe sa ta~no nave-denim rezultatima ostvarenim u 2006. godini i obavezno posla-ti fotografiju predloènog kandidata odnosno ekipe. @iri }erazmotriti sve kandidature koje su potpune i u skladu s propozi-cijama, prema kojima se prednost daje sportistima koji su ostva-rili rezultate na vojnim takmi~ewima ili nadmetawima na koji-ma su predstavqali Vojsku Srbije, izabrati najuspe{nijeg spor-tistu odnosno ekipu.

Za naziv sportiste godine Vojske Srbije mogu konkurisatioficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci, studen-ti Vojne akademije, u~enici Vojne gimnazije, vojnici po ugovorui na redovnom odsluèwu vojnog roka. Isti princip vaì i zaekipe ~iji ~lanovi treba da pripadaju nekoj od navedenih kate-gorija. Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne

{kole i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovii sekcije.

7/23/2019 030 Odbrana


VOJNA PO[TA 4522 BATAJNICA

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru

na vojni~kim du`nostima

(po garnizonima)

15. decembar 2006.

BEOGRAD – BATAJNICA VP4522VES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa) – 14 izvr{ilacaVES 72701 (voza~) – 6 izvr{ilacaVES 71802 (teleprinterist) – 2 izvr{iocaVES 71807 (radio-relejac) – 2 izvr{iocaVES 71808 (radio-teleprinterist) – 4 izvr{iocaVES 71812 (telefonist-linija{) – 2 izvr{iocaVES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje i elektro agregate) – 2 izvr-{iocaVES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr{ilacVES 72403 (kuvar) – 1 izvr{ilac

KRAQEVO VP 6834/8VES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa) – 2 izvr{iocaVES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa ujedno protivpoàrac) – 1 izvr{i-

lacVES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa ujedno rukovalac parnih kotlova nagas sa ATK) – 1 izvr{ilac

PIROT VP 6834/10VES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa) – 3 izvr{iocaVES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa ujedno protivpoàrac) – 1 izvr{i-lacVES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa ujedno rukovalac parnih kotlova nagas sa ATK) – 1 izvr{ilac

PROKUPQEVP 2822VES 71001 (radnik slu`be obezbe|ewa) – 3 izvr{iocaVES 72403 (kuvar) – 3 izvr{iocaVES 72401 (pekar) – 2 izvr{ioca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju slede}euslove:OP[TI USLOVI: da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu; da imajupropisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti od-re|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u; da nisu osu|ivani za kri-vi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci; da se pro-tiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`be-noj du`nosti; da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obave-zu sluèwa vojnog roka.POSEBNI USLOVI: da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du-`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi; da suosposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{u; da posedu-ju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (samo kandidati zavoza~e neborbenih m/v).NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem u vojnu

slu`bu Vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prilaù slede}a doku-menta: autobiografiju; izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {estmeseci); uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci); uverewe iz op-{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nijeosu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci); potvrdu vojnog odseka da jeodsluìo vojni rok (ne stariju od {est meseci); fotokopiju vojni~ke kwiìce;overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overena u sudu ili op-{tini); overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e ne-borbenih m/v); nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) ozdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu; stav i mi{qewe Vojnobezbednosneagencije nakon potpune bezbednosne provere kandidata.Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji kandidati is-puwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radiocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. Komi-sija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqen ugovor na

odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

IZDAJEM STAN POVOQNO,

Kraqeva~ka 68, 11000 Beograd

Mob: 064/26-00-234

BEOGRADVES 71101 (kurir) – 3 izvr{iocaVES 71101 (~uvar) – 12 izvr{ilacaVES 71107 (vojni policajac) – 14 izvr{ilacaVES71801 (radio-telegrafista) – 2 izvr{iocaVES 71807 (radio-relejac) – 1 izvr{ilacVES 71808 (radio-teleprinterist voza~) – 1 izvr{ilacVES 71812 (telefonist linija{ voza~) – 1 izvr{ilacVES 72107 (pogonski manipulant) – 1 izvr{ilacVES 72117 (protivpoàrac) – 5 izvr{ilacaVES 72126 (elektromehani~ar) – 1 izvr{ilacVES 72403 (kuvar) – 5 izvr{ilacaVES 72412 (manipulant) – 1 izvr{ilacVES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 12 izvr{ilaca

ARAN\ELOVACVES 71101 (~uvar) – 12 izvr{ilacaGORWI MILANOVACVES 71101 (~uvar) – 6 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju slede-}e uslove:

OP[TI USLOVI: da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu, daimaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj spe-cijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u, da nisuosu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe{est meseci, da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~nodelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da su odsluìli vojni rokili na drugi na~in regulisali obavezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI: da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{uza du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu-`bi; da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konku-ri{u, da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom(samo kandidati za voza~e m/v).NAÎN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za prijem u voj-nu slu`bu Vojnoj po{ti 4795 Beograd i prilaè slede}e dokumente: au-tobiografiju, izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est mese-ci), uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci), uverewe izop{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak i da nijeosu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci), potvrdu vojnog odsekada je odsluìo vojni rok (ne stariju od {est meseci), fotokopiju vojni~-ke kwiìce, overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (ove-renu u sudu ili op{tini), overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samokandidati za voza~e), nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdrav-

stvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu, stav i mi{qewe Vojnobezbednosneagencije nakon izvr{ene bezbednosne provere za kandidata.Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji kan-didati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nad-le`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavajuostale uslove konkursa.Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani.Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklopqeni ugovo-ri o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

VOJNA PO[TA 4795 BEOGRAD

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru

na vojni~kim du`nostima

(po garnizonima)

7/23/2019 030 Odbrana


MISLITE NA VREME!

1. @ENI S QUBAVQUVi{e od 300 misli i stihovapoznatih li~nosti i pesnika o ènii qubaviCena 270,00 dinara

2. NAJLEP[E QUBAVNE PESMESto najlep{ih pesama o qubavi50 pesnika,

Cena 270,00 dinara

3. NAJLEP[E QUBAVNE PESMESTRANIH PESNIKASto najlep{ih pesma o qubavi70 svetskih autora iz 20 zemaqaCena 270,00 dinara

4. NAJLEP[A QUBAVNA PISMAPisma velikih qubavi znanih ineznanih li~nosti iz zemqe i svetaCena 324,00 dinara

5. MAJCI S QUBAVQUIzabrane poslovice, misli i izreke,narodne pitalice, na{i i strani

pesnici o majciCena 324,00 dinara

6. STO NAJLE P[IH PESAMAZA DECUNajlep{i stihovi pedeset na{ihpesnika u izboru de~jeg pesnika,publiciste i glumca Ra{e PopovaCena 324,00 dinara

7. KOMPLET SVIH [EST KWIGACena 1.200,00 DINARA(POPUST 600,00 DINARA)

U cenu su ura~unati po{tarina i PDV

Najlep{i novogodi{wi,boì~ni iosmomartovski poklon

KWIGE ZA DU[U

I QUBAVObradujte svojenajmilije lepom kwigom

Uplata: YU marketing press, 11000 Beograd,Bra}e Jerkovi}a 69, teku}i ra~un: 205-47065-28.U rubrici svrha uplate nazna~iti na koju se kwigu ilikomplet uplata odnosi.

Dokaz o uplati moè se dostaviti faksom 011/2460-426 ili po{tom na adresu YU marketing press-a.

Za pet ili vi{e kompleta odobravamo dodatni popust- cena kompleta je 1.080,00 dinara.

Poru~iocima pet ili vi{e kompleta iz Beograda kwige,po zahtevu kupca, donosimo na nazna~enu adresu i udogovoreno vreme.

Informacije telefonom 011/2460-426 i011/3978-147 od 8 do 20 ~asova svakog dana.

Svakom kupcu prigodan poklon- stoni kalencar za 2007. godinu.

O B AV E [ TE W E

Udruèwe penzionisanih podoficira Srbije osnovano je12. januara 2006. godine, sa osnovnim ciqem delovawa – za-{tita ste~enih prava iz osnova penzijskog osigurawa.

Sedi{te Udruèwa je u Novom Beogradu, ulica Jurija Ga-garina broj 60a, a registrovano je pri Ministarstvu za qud-ska i mawinska prava.

Molimo zainteresovane penzionisane podoficire da se

za u~lawewe u Udruèwe, kao i pruàwe potrebnih informa-cija i drugih usluga iz socijalnog osigurawa, li~no obrate me-snim, op{tinski i gradskim odborima u gradovima Srbije gdesu formirani, ili pisanim putem na adresu Udruèwa.

FAKULTET ZA MENAXMENTMALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31 Beograd

R a s p i s u j e

VANREDNI KONKURS

Samo za pripadnike Vojske Srbije za upisu {kolsku 2006/2007. godinu

Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultet-ske diplome u oblasti menaxmenta

upis na I godinupodoficira (formira}e se posebna grupa-klasa) i civilnih li-ca sa sredwom stru~nom spremomstudenata 1 godine Vojne akademije

upis na III godinuoficira sa zavr{enom Vojnom akademijomstudenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akademije

lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)vi{e medicinske sestre (po posebnom programu)

Na poslediplomske (master studije)lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili ci-vilnim {kolama)oficiri sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom

Na doktorske studije ili samo odbranu doktorske disertacijelica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ilicivilna)

Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i se-minara u skladu sa ugovorom koji je potpisan sa Nacionalnom

slu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawaOd pripadnika Vojske formira}e se posebne grupe (klase) i od-rediti mentor. Upis je ograni~en po roku i broju upisanih.Informacije na telefon: 3392-462, 3392-456 i 3392-460.

M A R K E T I N G

Tel: 011 3241 026

E-ma i l : odb rana@beo te l . yu

7/23/2019 030 Odbrana


82 15. decembar 2006.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Planinarewe kao sport, 2. Vrsta lepog i retkog planinskog cveta, 3.Ekavsko nare~je, ekav{tina, 4. Ravnica izme|u uzvi{ewa, 5. Okrwak, kr-hotina, 6. Mu{ko ime, Arsenije, 7. Deo luke, 8. Mnoìna (skr.), 9. Vrstavo}ke, 10. Sredozemna biqka, akantus, 11. Grad u Rusiji, 12. Jednogodi-{we `drebe, 13. Vojna ustanova (skr.), 14. Sportski klub iz Qubqane, 15.Mu{ko ime, ]ira odmila, 16. O~eva ili maj~ina majka, 17. Fudbalskiklub iz Arada, 18. Biv{i vaterpolista, 20. Slik, srok, 22. Vrsta morskeribe, 24. Ubrani, obrani, 25. Pravne nauke, 27. Otpadak od sena, tar,28. Brkowa, brkajlo, 29. Pokloniti, 31. Ve}e vojne jedinice, 32. Mu`jakpatke, 33. Suprotno je od pozitiva, 35. Vrsta ju`nog vo}a, 36. Hemijskielement (Co), 37. U malim koli~inama, 39. Mesto u Sloveniji, 40. Mesto uRepublici Srpskoj, kod Lopara, 41. Mu{ko ime, Raka, 43. @ensko ime od-mila, 44. Kapa beretka, 45. Holandski fudbaler, Filip, 46. Divqa ma~-

ka, 47. Znak okom, 48. Vojnostambeni fond (skr.), 50. Magistar (skr.), 51.Ista slova.

VODORAVNO:

19. Biv{i fudbalski as, 20. Eksplozija (fig.), 21. Za{titni lu~ki nasip,bedem, 22. Vr{iti akumulaciju, 23. Pisac anala, hroni~ar, 24. Delovire~nog korita, 25. Biv{i {panski fudbalski golman, 26. Vest, novost, 27.Brunova imewakiwa, 28. Prvoklasna roba, 30. @ensko ime, Ilinka, 31.Krilo zgrade, 32. Berberin odmila, 33. Auto-oznaka za Poàrevac, 34.Grad na Azurnoj obali, 35. Deo glave, 36. Nadimak proslavqenog ko{ar-ka{a Draèna Dalipagi}a, 37. Neupotrebqavan, 38. Starojevrejskikraq, 39. Rusko ènsko ime, 40. Kakvih osobina, 41. Strano mu{ko ime,42. Morski greben, 43. Koji pripadaju Ini, 44. Kazan, 45. Vrsta sredo-zemnog ploda, 46. @ensko ime, Dragoslava, 47. Slobodan odmila, 48. Go-mile, hrpe, 49. Vrsta ènske frizure, 50. Voqa, èqa, 51. Peti pade`,52. Visok ~in u mornarici, 53. Iskazati (bes), 54. Insket sli~an p~eli,55. Na{ glumac.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJADAMA

NIJE POMOGLAMorozevi~ – Volokitin

Bil, 2006.1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4

Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e5 7.Sb3 Le68.Dd2 Le7 9.f3 0-0 10.0-0-0 Sbd7 11.g4 b5 12.g5 b4

Na superturniru u Bili ubedqi-vo je trijumfovao Aleksandar Mo-rozevi~, koji je i prema rejtingu(2731) bio glavni favorit. Wego-vog imewaka Volokitina znamo sana{ih prvoliga{kih takmi~ewa;osvojio je na{e simpatije zbog bes-kompromisne igre. Wegov 6. poteznije ba{ najzdraviji, ali – takva jeova varijanta Sicilijanke.

13.Se2 Se8 14.h4 a5 15.Kb1Sb6 16.Sg3 a4 17.Sc1 d5 18.Lb6

Db6 19.ed5 d8 20.Lc4 Sc7 21.de6Td2 22.ef7 Kh8 23.Td2

Pogled na poziciju otkriva da cr-ni ima damu za dva topa i inicijati-vu na daminoj strani, dok je beli usi-drio vrlo neugodnog pe{aka na f7.

23…Dc6Sa Sb5 partija bi se rasplinu-

la u remi, ali crni, kao {to reko-

ZANIMQIVOSTIKOSTI]EVA PLOÂ

U Sidneju, iznad {estog spra-ta jedne zgrade, postavqena jespomen-plo~a u ~ast boravkaBore Kosti}a u Australiji. Usredini te plo~e uklesana sutri ~oveka za {ahovskom ta-blom. Prvi je Bora Kosti}. Taslika je kasnije bila na medaqikoja je dodeqivana {ampionimai {ahovskim zaslu`nicima.

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O : k i n e s k i r e s t o r a n , p o d , k a m a -

t a r i , s t a t u s , D a r a , a b a t i s a , { t i r a k , K i p a r ,

M i l a d a ,

S t e l a , o r i j a { i ,

R a { a ,

p l a t o , s v a k a k a v , a ,

C a , o r a l a , p r e l e p , C A ,

N P , { i k a n a

, A r e t a , o p , ~ , s i r o m a s i ,

a n a t i , i z u m , a z i l a n t , D r a v a , a m i n a { , m a d a m , a t e s t i , v r a t i t i , b r a k , p r e d e o ,

n e o l i t i k , l o j , D r a g a n M i } a n o v i } .

smo, igra o{tro i, jo{ uvek - napobedu.

24.b3 Sb5 25.Lb5 Db5 26.Sf5 Tf7 27.Se7 Te7 28.Td8 Te8 29.Thd1g6 30.T1d5 Dc6 31.T5d6 Db5 32.Tb6

Db6 33.Te8 Kg7 34.ba4 Dc5 35.Tb8 Dd5 36.Tb5 Df3 37.Te5 h5 38.a5 Dc6

Beli: Kb1, Te5, Sc1, a2, a6, c2, g5, h4Crni: Kg7, Dc6, b4, g6, h5

Nije te{ko pogoditi da ovde napobedu igra beli. Kada osvoji cr-nog b-pe{aka, wegov a-pe{ak }eopasno napredovati. Usamqena da-ma ovde nema nikakve {anse, samo{to }e realizacija potrajati.

39.a6! Da6 40.Te4

Sada ovaj top stoji maestralno,brani h-pe{aka, a osvoji}e bezproblema crnog usamqenika.

40.Kf7 41.Sd3 Da3 42.Tf4 Ke743.Tb4 Kd8 44.Tc4 Ke7 45.Sb4 Ke646.c3 Da4 47.Kb2 Kf7

Sve bele figure istovremenobrane i napadaju, a to je jedan od

{ahovskih aksioma.48.Td4 Db5 49.Kb3 Df1 50.Kb2

Kb5 51.a3 Kf8 52.Kb3 Df1 53.a4Kb1 54.Kc4 Da1 55.Kb5 Dc3 56.Sc6

Partija je trajala i trajala, pase crni predao tek u 85. potezu. Na-redne poteze }emo izostaviti zbogu{tede u prostoru.

1:0

PROBLEMV. L. Iton

1930.

Beli: Kg5, Ta2, Td8, Lf2, Lf3, Se2, d2 Crni: Kd1,Lb1,c2,c4, c5

Mat u 2 poteza.

1. d4! Na 1…Kd2 2.dc5 mat.Na 1…c1D+ 2.Sf4 mat.

Na 1…c1S 2. Sc3 mat.Na 1…cd3 2.Td3 mat.Na 1…cd4 2.Td4 mat.

7/23/2019 030 Odbrana


VOJNA USTANOVA "DEDIWE" BEOGRAD

Organizuje

SVEÂNI DOÊK NOVE 2007. GODINE

Restoran CDVS, Francuska 2 Tel 011/32-40-419; 22-262Total BandCena: 3.200.-/4.000.-

Restoran "KNE@EV LAD", Rakova~ki put b.b. Tel: 011/26-63-137Orkestar Studija BJMCena: 3.000.-/3.300.-

KLUB VS ZEMUN, [trosmajerova 3 Tel: 011/193-532Ansambl III

Cena 2.900.-/3.400.-/2.300.-

kao i vi{e regionalnih centara:

KLUB VS PANÊVO, Trg Mu~enika 1 Tel: 013/517-831Zvezdana&Thompson BandCena 1.900.-/2.200.-

KLUB VS KRAGUJEVAC, Kneza Milo{a 7 Tel: 034/333-722Gaga BandCena 2.200.-/2.500.-

Klub VS NOVI SAD, Beogradski kej 8 Tel: 021/523-244Orkestar Dragana Juri}aCena 2.500.-/2.800.-

B O G AT I M U Z I ^ K I P R O G R A M

I Z U Z E T N E C E N E

POSEBNE POVOQNOSTI ZA PRIPADNIKE VOJSKE I MOPLA]AWE U DVE RATE - PRVA RATA PRI KUPOVINI KARTE,DRUGA RATA ODLO@ENO 30 DANA UZ DEPONOVAWE EKA

POVOQNO – OPU[TENO – BEZBEDNO

DODATNE INFORMACIJE:

011/26-85-347

011/23-58-811 (Lokal 22-811)[email protected]

w.w.w.vudedinje.cjb.net

7/23/2019 030 Odbrana


NARUXBENICA

NC ”Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026

@iro-ra~un 840- 49849 - 58

Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendaraza 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNC ”Odbrana”.

Kalendari se mogu preuzeti u NC ”Odbrana”.Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata

100 dinara za po{tarinu.Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju

nakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

ZIDNI KALENDAR

030 odbrana

Documents