026 odbrana

Godi

na II

Broj

26

15.

okto

bar

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

D o d a t a kD o d a t a k

PUTKOJIM SERE\E IDE@ene u vojsci

I n t e r v j uI n t e r v j u

T e m aT e m a

Ministar odbrane Zoran Stankovi}

@IVOT U UNIFORMI

Ministar odbrane Zoran Stankovi}

PUTKOJIM SERE\E IDE@ene u vojsci

@IVOT U UNIFORMI

USTAV REPUBLIKE SRBIJEUSTAV REPUBLIKE SRBIJE

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

4

INTERVJU

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} PUT KOJIM SE RE\E IDE 8

Per asperaPEÛRKE NA @ARU 13

Definisawe oruànih snaga u novom ustavuMODERNA RE[EWA ZA VOJSKU SRBIJE 14

TEMA

Odràna me|unarodna konferencija @ene u vojsci@IVOT U UNIFORMI 16

Institut za strategijska istraìvawaBA[TINIK DVE USTANOVE 22

ODBRANA

125. saobra}ajni i automobilski nastavni centarTRAJNA PREVENTIVA 24

Centar za usavr{avawe kadra ABHO u Kru{evcuUPRAVQAWE KRIZAMA 28

U~ewe na daqinuKONCEPT DO@IVOTNOGUSAVR[AVAWA 30

Pokazno ga|awe na PeskovimaPRETICAWE VETRA 32

Komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori VejtI GRA\ANI I VOJNICI 34S

AD

R@

AJ

24

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io R

adov

an P

OPO

VI]

15. oktobar 2006.

51

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

DRU[TVO

Iseqewe stanara iz nu`nog sme{taja u Novom SaduBEZ KROVA NAD GLAVOM 45

SVET

Bezbednosni izazovi i pretwe u jugoisto~noj EvropiISKORAK IZ PREDGRA\A 48

Rat u LibanuNEOÊKIVANE LEKCIJE 51

Indijski tagoviSMRT JE WIHOV ZANAT 54

TEHNIKA

Laka terenska vozilaZA SVA VREMENA 60

KULTURA

Neboj{a Bradi}, pozori{ni rediteqSMISAO PUTOVAWA 64

FEQTON

Samoubila~ki terorizamIDEOLOGIJA REVOLUCIONARNOGISLAMA 68

SPORT

Aleksandar Karaka{evi}, reprezentativac Srbije u stonom tenisuOSVAJA^ PRVOG SRPSKOG ZLATA 78

64

RE^ UREDNIKA

5

USTAV

OPredlogu ustava Republike Srbije, koji je jednoglasno, sa242 glasa, usvojila Narodna skup{tina, gra|ani Srbijeizjasni}e se na referendumu 28. i 29. oktobra. Novi ustavsamo je prvi, ali i najva`niji korak u definisawu institu-cionalnog organizovawa oruànih snaga na{e zemqe. Teks wegovim dono{ewem stvori}e se uslovi za usvajawe

kqu~nih strate{kih dokumenata i niza zakona koji }e biti sna-àn zamajac reformskim procesima u sistemu odbrane. Ali to}e biti posao novog saziva Narodne skup{tine tek posle par-lamentarnih izbora, ~ije raspisivawe se o~ekuje posle refe-renduma.

Strpqewa nam ni do sada nije nedostajalo, iako je takvasituacija stvarala vrlo ozbiqne prepreke u dosada{wem raduMinistarstva odbrane. Na wih se osvrnuo i ministar odbraneZoran Stankovi} u ekskluzivnom intervjuu za Odbranu, nagla-siv{i da se zapo~eti poslovi u reformi Vojske, definisaniMinistarskim uputstvom za 2006. godinu, ne}e prekidati.

Vi{e se, verovatno, ne}e prekidati ni proces ukqu~ivawaèna u sistem odbrane Srbije. Pre dvadesetak godina, da pod-setimo, jedan takav poduhvat obustavqen je posle petogodi{wegopitnog perioda, u kom su devojke dobrovoqno sluìle vojni roku jedinicama JNA. I pored pozitivnih rezultata, navodno zbognedostatka sredstava, od toga se odustalo. Simboli~no prisu-stvo èna u Vojsci Srbije od svega 0,81 odsto danas potvr|ujespremnost da i na taj na~in uhvatimo korak sa modernim armi-jama u svetu, u kojima je ~ak 10–15 odsto pripadnica lep{eg po-la u vojni~kom stroju.

Nedavno odràna me|unarodna konferencija o ènama uvojsci bila je prilika za razmenu iskustava i za svojevrsnu pri-premu za sve {to predstoji i {to treba da se uradi kako bi uprofesionalnom sastavu Vojske Srbije ubudu}e bilo vi{e è-na. Od slede}e godine, kako je najavqeno, prva generacija devo-jaka upisa}e se i na Vojnu akademiju, a prva promocija ènaoficira bi}e 2011. godine.

U toku su izrada modela {kolovawa èna u Vojnoj akademi-ji i uskla|ivawe Zakona i drugih normativnih akata koji sadapredstavqaju odre|eno ograni~ewe za angaòvawe èna u voj-sci.

Iako je i u Predlogu novog ustava ravnopravnost polova,ili rodna ravnopravnost, zagarantovana, nije realno o~ekiva-ti da su ène spremne da zamene mu{karce ba{ u svim poslovi-ma u vojsci i da u tom pogledu sa wima budu potpuno izjedna~e-ne. Ni wima, naravno, to ne odgovara. Uostalom vi{e }e dopri-neti u specifi~nim ulogama u oblasti prevencije konflikata,te u o~uvawu i unapre|ewu mira i bezbednosti, jer su darovi-tiji i strpqiviji pregovara~i od mu{karaca.

Ipak, najva`nije je da èna ostane èna i majka, jer je u tojulozi niko ne moè zameniti. Prvi nacionalni kongres o decii starewu koji je nedavno odràn u Beogradu to potvr|uje. Sr-bija se nalazi u dubokoj demografskoj krizi i postepeno nesta-je zbog pada prirodnog prira{taja. A qudi su, ipak, najzna~aj-niji odbrambeni potencijal jedne nacije.

6 15. oktobar 2006.

F O R M I R A N A S P E C I J A L N A

P R E D A V A W E M I N I S T R A O

AKTUELNO

Specijalnu brigadu ~ine pripadnici 63. padobranske, 72.specijalne brigade, deo pripadnika protivteroristi~kog odreda”Kobre” i 82. pomorskog centra. Predsednik Republike SrbijeBoris Tadi} uru~io je vojnu zastavu komandantu nove jedinicepukovniku Iliji Todorovu.

– Dodela vojni~ke zastave simboli~an je ~in. Zastavaokupqa jedinicu i simbol je ~asti i tradicije. Ona }e sa pripad-nicima Brigade biti u svim misijama u kojima }e u~estvovati.Potreba za jedinicama kao {to je Specijalna brigada izraz jesavremenog bezbednosnog trenutka, koji zahteva brze, dobroobu~ene i opremqene snage. Formirawe takve jedinice za neko-liko koraka nas pribliàva ciqu – potpunoj profesionalizaci-ji srpske vojske. U javnosti je bilo govora da ukidamo specijalnesastave. Upravo suprotno – formirawem Specijalne brigadeobjediwene su na{e specijalne jedinice u ne{to mawem sastavu,i okupqen je najboqi kopneni kadar Vojske. Brigada je mesto gde

Prvo predavawe studentima 131. klase Vojne akademije odr-ào je 6. oktobra ministar odbrane dr Zoran Stankovi}. ̂ asu ko-ji se tradicionalno organizuje svake godine na po~etku {kolova-wa najmla|ih akademaca, prisustvovali su stare{ine i na~elnikAkademije general-major mr Vidosav Kova~evi}, i studenti stari-jih generacija oficirske {kole.

Ministar Stankovi} je budu}im stare{inama Vojske govorioo Sistemu odbrane Republike Srbije i pravcima daqeg razvoja.Tom prilikom je izneo stavove o politici odbrane i projekciji srp-ske vojske do 2015. godine. Istakao je zahtev da dràva u budu}no-

N A J B O QGENERAL PONO[ U POSETI ITALIJI

Zastupnik na~elnika General{taba VS general-majorZdravko Pono{, u delegaciji predsednika Srbije Borisa Tadi-}a boravio je u zvani~noj poseti Italiji od 9. do 11. oktobra.

General Pono{ je prisustvovao sastancima predsednikaTadi}a sa najvi{im italijanskim zvani~nicima, a imao je iodvojen sastanak sa na~elnikom italijanskog General{taba\anpaolom di Paolom, 10. oktobra u Rimu. Sa admiralom DiPaolom general Pono{ je razgovarao o bilateralnoj vojnoj sa-radwi Srbije i Italije.

Prvog dana posete, 9. oktobra, u Napuqu, predsednik Ta-di} i general Pono{ razgovarali su sa komandantom zdruè-nih snaga Natoa admiralom Harijem Ulrihom.

SASTANAK RACVIAC U ZAGREBU Zastupnik na~elnika Ge-

neral{taba Vojske Srbije ge-neral-major Zdravko Pono{u~estvovao je na sastanku Me-|unarodne savetodavne grupeRegionalnog centra za veri-fikaciju i kontrolu naoruà-wa – RACVIAC, 5. i 6. okto-bra, u Hrvatskoj, u Rakitju kodZagreba.

General Pono{ je pred-sedavao tom sastanku, jer Sr-bija ina~e predsedava raduMe|unarodne savetodavnegrupe tokom 2006. godine. Uradu Regionalnog centra u~e-stvovalo je 20 zemaqa, da po-menemo samo Nema~ku, Fran-

cusku, Veliku Britaniju i Rusiju, s tim {to jo{ sedam zemaqaima status posmatra~a, a me|u wima su i SAD i Kanada.

Teme sastanka su kontrola naoruàwa, mere izgradwe po-verewa u oblasti bezbednosti i konverzija sistema odbrane,{to ukqu~uje i preobuku vi{ka personala, konverziju baza irestrukturisawe vojne industrije.

Na{a zemqa u~estvuje u radu Regionalnog centra za veri-fikaciju i kontrolu naoruàwa od wegovog osnivawa 2002. go-dine i ima stalnog predstavnika u sedi{tu RACVIAC-a u Rakitju.

Prethodni sastanak Me|unarodne savetodavne grupe odrànje, prvi put u Beogradu, u aprilu ove godine. Me|unarodna saveto-davna grupa je najvi{e upravqa~ko telo Regionalnog centra.

REGIONALNA KONFERENCIJACENTARA ZA MIROVNE OPERACIJE

U Centru za mirovne operacije 9. oktobra odràna je dru-ga regionalna konferencija centara za mirovne operacije.Okupila je predstavnike Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercego-vine i Srbije. Razgovarano je o mogu}nostima saradwe i raz-vijawu zajedni~kih projekata vezanih za mirovne operacije.

Prema re~ima na~elnika Centra za mirovne operacije uBiH brigadnog generala Heninga Brehmana Larsena, ciq kon-ferencije je {irewe iskustva skupqenog u mirovnim operacija-ma, kako bi se budu}im u~esnicima olak{ala priprema za sle-de}e operacije.

U~esnici konferencije posetili su polaznike me|unarod-nog kursa za vojne posmatra~e, koji se u Centru za mirovne ope-racije odràva prvi put. S. \.

U pan~eva~kojkasarni ”Rastko

Nemawi}”, 29. septembra

odràna jesve~anost povodom

formirawaSpecijalne brigade

Vojske Srbije i dodele vojne

zastave

UKRATKO

7

B R I G A D A V O J S K E S R B I J E

O D B R A N E S T U D E N T I M A V A

}e se stvarati novi srpski vojnik, profesionalac po sposobnos-ti, ali i po ugledu i mestu koje zauzima u dru{tvu. Me|utim, nijesamo potrebno izabrati najboqe qude – jedinica mora imatiprioritet i u obuci i u opremawu. Za to }u se li~no pobrinuti – obe}ao je predsednik Tadi}, obra}aju}i se okupqenim pripad-nicima novoformirane jedinice. On je potom istakao i zna~ajstrate{kih dokumenata u oblasti odbrane koje dràva treba dausvoji.

Pored predsednika Tadi}a, sve~anosti su prisustvovaliministar odbrane Zoran Stankovi}, zastupnik na~elnika Gener-al{taba Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, ~lanovivojnodiplomatskog kora u Beogradu, delegacija Nacionalne gardeOhaja, te predstavnici lokalne zajednice.

Na kraju sve~anosti demonstrirana je osposobqenostpripadnika Specijalne brigade za namenske zadatke.

S. \OKI]

Q I N A O K U P UDELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE

U POSETI BIHDelegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije, koju je

predvodio pomo}nik ministra za qudske resurse dr Zoran Jef-ti}, posetila je krajem septembra MO Bosne i Hercegovine. Srp-ska delegacija susre-la se sa zamenikomministra odbrane tezemqe Enesom Be}ir-ba{i}em, na~elnikomZajedni~kog {tabaOS BiH general-pu-kovnikom SafetomPoxi}em i pomo}ni-kom ministra odbra-ne za me|unarodnu sa-radwu Zoranom [aji-novi}em.

Tom prilikom vo-|eni su razgovori o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe,posebno u oblasti vojnog {kolstva, u oblasti pripreme i u~e-{}a pripadnika oruànih snaga u mirovnim operacijama, pre-kvalifikaciji stare{ina BiH u okviru projekta Prisma u Srbi-ji, te o uzajamnim posetama delegacija radi razmene iskustavafunkcionisawa pojedinih delova ministarstava odbrane dvejuzemaqa. (S. \.)

GODI[WICA MAGAZINA “ODBRANA”Prva godi{wica izlaèwa magazina ”Odbrana“ sve~ano je

obeleèna u Centralnom domu Vojske Srbije. Tom prilikom jav-nosti je predstavqena nova organizaciona struktura Novinskogcentra ”Odbrana“.

Pozdravqaju}i brojne goste, saradnike i prijateqe, pot-pukovnik Slavoqub Markovi}, glavni i odgovorni urednik”Odbrane“, istakao je da je misija Centra da ~itaocima {tam-panog i elektronskog izdawa magazina i posetiocima Inter-

net prezentacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pruìpotpune i pouzdane informacije o sistemu odbrane RepublikeSrbije.

Na sve~anosti je saop{teno da je magazin ”Odbrana” pri-mqen u ~lanstvo Evropskog udruèwa vojnih novinara (EMPA –European Military Press Association), na kongresu koji je od 4. do 7.oktobra odràn u Briselu. Slede}e godine EMPA }e obeleìtitrideset godina postojawa i rada, a ciq organizacije je razme-na profesionalnog iskustva i informisawe o aktuelnim doga-|ajima u evroatlantskim bezbednosnim strukturama.

Sni

mio

D. B

AN

DA

sti defini{e i usvoji strate{ke dokumente za nesmetano funkcio-nisawe odbrambenog sistema. Prisutne studente i stare{ine mini-star je informisao i o problemima koji optere}uju svakodnevne za-datke Ministarstva i Vojske Srbije, nagla{avaju}i nepovoqan po-loàj i standard zaposlenih i brojne afere iz pro{losti.

Na kraju predavawa prvoj generaciji studenata Vojske Srbije,koja }e posle zavr{etka Akademije, uz vojne, dobiti i diplome poje-dinih civilnih fakulteta, ministar je poèleo uspeh tokom {kolo-vawa.

V. POÛ^

UKRATKO

15. oktobar 2006.8

Godinu dana u radu jednog ministra, pogotovo kada je to tako va`no mini-starstvo kao {to je Ministarstvo odbrane, svakako je dobar povod za raz-govor. Posebno kada se ima u vidu da je taj ~ovek iz profesija lekara u{aou politiku, a znaju}i pri tom kakvi su ga sve problemi ~ekali i {ta je svezatekao prihvataju}i tu vi{e nego odgovornu du`nost. Iskustvo dr Zorana

Stankovi}a u dodiru i sudaru sa politikom, sve {to je za godinu dana ura|eno naakutnim pitawima dràve i vojske, wegove dileme, velike borbe i isto tako ve-liki ali i mali pomaci na tom putu su tu pred vama. U razgovoru koji je iskren,jer se sa gospodinom Stankovi}em jedino tako i moè razgovarati, dotakli smopitawa rada Ministarstva u odsustvu neophodnih normativnih okvira, snalaè-we u hodu, insistirawe na sistemskim a ne pojedina~nim re{ewima, me|unarod-nu vojnu saradwu koja je neminovnost, i jo{ mnoge druge usude sa kojima se vrede-lo boriti.

Koji su, po va{oj oceni, najzna~ajniji rezultati i dostignu}a Ministar-stva odbrane u proteklih godinu dana?– Svako isticawe postignutih rezultata istovremeno krije opasnost da hva-

lim sebe ili svoje saradnike. Javnost je u prilici da prati sve {to smo uradiliza godinu dana i proceni na{a dostignu}a. Ministarstvo sam prihvatio u izu-zetno te{kom trenutku koji su obeleìle afere vezane za nabavku vojne opreme,satelit... Smrtna stradawa na Top~ideru nisu bila razja{wena. U me|uvremenusmo preduzeli sve {to smo mogli da suzbijemo nezakonite radwe i da postoje}eafere kanali{emo u sudske okvire – tamo gde im je i mesto. Quti me {to se i da-nas ~uje poneki glas koji pomiwe da mi nismo razre{ili afere. Ta zamena teza

Ako sam na po~etku moje karijere ministraodbrane bio prinu|en da sa nekim vojnimdelegacijama razgovaram u stoje}em stavu u nekompredvorju, a sada sa tim istim qudima razgovaram za istim stolom, to onda zna~i da smo ne{to uradili. Da smo na~inili onaj vaàn korak napred ka povratku na{e zemqe u me|unarodne okvire. Mislim da je sve to bilo vredno borbe.

MINISTAR ODBRANE DR ZORAN STANKOVI]

PUT KOJIM SE RE\E IDE

9

ranije, bez nadoknade, odre|enim dràvnim strukturama. Sadasmo postigli dogovor sa Vladom Srbije da se vojna imovina proda-je preko Direkcije za imovinu Srbije a da je Poreska uprava Sr-bije procewuje. Kada je sama prodaja u pitawu mi nemamo neki po-seban udeo u tome, mada smo traìli da i na{i qudi budu prisutniu komisijama, da prate prodaju i stavqaju primedbe na sve {to namne odgovara. Sredstva koja se na taj na~in obezbe|uju pripadajuMinistarstvu odbrane i mi ih koristimo za stambeni fond, opre-mawe infrastrukturne mreè i sli~no. Prva sredstva koja su iztog procesa stigla registrovana su na ìro-ra~un Ministarstva iu narednom periodu bi}e iskori{}ena.

O kom objektu je re~?– U Poègi je prodat jedan na{ objekat za oko osam miliona

dinara, i to je ta prva tran{a koja je pla}ena. U okviru Ministar-stva formirali smo tim, traìli smo da i Vlada Srbije prikqu~isvoje predstavnike kako bismo zajedno i potpuno javno rukovalitim sredstvima, i uz to izbegli neke zamke koje su postojale u pret-hodnim periodima.

Govore}i o dostignu}ima Vi ve} jasno navodite pote{ko}e iprobleme na koje ste nailazili. Koje posebno izdvajate? Dali je to upravo nedostatak zakonske, normativne regulati-ve, {to je velika smetwa i u nekim drugim delatnostima?– Onom ko nema to iskustvo verovatno je nemogu}e da shvati

koliko je te{ko kada treba da donesete odluku, a pri tom ne moè-te da je zasnujete na nekom pravnom aktu. Kao {to i sami znate, mismo bili savezna institucija, a neki savezni zakoni su u direktnojkoliziji sa republi~kim zakonodavstvom. Mi smo radili u takvimokolnostima. Niko ne moè da shvati kako se posluje kada imamodràvnu zajednicu, a jedna od ~lanica, koja teì da iz we iza|e,nije uop{te zainteresovana za funkcionisawe institucije kao {toje Vojska. Pri tom se koristi svaka mogu}nost da se ne donese za-konska regulativa koja omogu}ava funkcionisawe Vojske.

Pomenuo sam Zakon o imovini, tu su i Zakon o Vojsci, Strate-gija nacionalne bezbednosti – sve to nije doneto zato {to nije po-stojalo interesovawe da se ti dokumenti usvoje u Skup{tini dr-àvne zajednice. Zakonska regulativa je najve}i problem sa kojimsmo se u radu susretali, a drugi, podjednako zna~ajan je materijal-na situacija. Na{ dug je u vreme kada sam do{ao u Ministarstvobio pet milijardi i sedamsto miliona dinara, da bismo ovih danadugovawa sveli na milijardu i osamsto miliona. Blizu ~etiri mi-lijarde duga uspeli smo da vratimo, {to je veoma zna~ajno, jer sunam velika sredstva odlazila na pla}awe kamata. Uz sve to trebaimati u vidu da oko 75 procenata buxetskih sredstava odlazi naplate i penzije. Uz vra}awe duga, trebalo je obezbediti i normal-no funkcionisawe Vojske. Sve to jasno pokazuje koliko nam je bilote{ko. Naravno, znali smo {ta nas ~eka kada smo se upustili u sveto. Iz lo{eg materijalnog stawa Vojske izveden je i lo{ materijal-ni poloàj wenih pripadnika. Mi svakog dana dobijamo pisma ukojima nas na{i qudi pitaju za{to ne uskladimo penzije, kada }ese pove}ati plate. Moram da kaèm da je 2004. godine tada{wiministar odbrane doneo Uredbu koja je protiv zakona, iako je nato upozoren. Tom uredbom stvorene su dve grupe penzionera, kojepenzije primaju po razli~itom obra~unu. Razlike u penzijama qudisa istim ~inom su i po nekoliko hiqada dinara. Stalno poku{ava-mo da to re{imo, i sada ve} naziremo kraj problema. Me|utim,svi od mene o~ekuju da donesem sli~nu naredbu.

A da bismo razre{ili taj problem treba nam oko {est mili-jardi dinara da izjedna~imo nepravilno postavqene razlike. Evove} godinu dana radimo na tome, poku{avaju}i da razliku razre-{imo kao javni dug, jer nemamo odakle da obezbedimo potrebnasredstva. Ono {to me u ~itavom tom slu~aju posebno poga|a jesupisma na tu temu nekih pukovnika ili generala koji su ju~e oti{liu penziju, i koji su mawe ili vi{e u~estvovali u dono{ewu takvihodluka.

[ta je sa aferom Satelit?– Ona je odre|ena kao dràvna tajna. U okvirima Vlade Sr-

bije razre{avaju se svi sporni detaqi vezani za taj slu~aj. Mini-

se povremeno pojavquje u na{oj javnosti. Mislim da je svakom koiole poznaje sistem funkcionisawa dràve jasno da se krivicaustanovqava u organima pravosu|a i tuìla{tva.

Prozivka Ministarstva odbrane na tu temu je vi{e nego neo-zbiqna. Meni li~no je veoma va`no {to u tih proteklih godinu da-na Ministarstvo odbrane i Vojsku nisu potresale neke nove, sli~-ne afere. Svako i najmawe nezakonito postupawe smo otkrili, vr-lo otvoreno i o{tro sankcionisali, a odre|en broj qudi udaqenje sa du`nosti i protiv wih su podnete krivi~ne prijave. Kada }ese i kako te krivi~ne prijave re{iti, to je u nadle`nosti Vojnogodeqewa Okru`nog suda. Po{tovali smo zakonitost i transpa-rentnost u svim oblastima nadle`nosti Ministarstva, a na svimnivoima rukovo|ewa i upravqawa zahtevana je maksimalna odgo-vornost. Verujem da je sve to doprinelo stvarawu boqe slike o Voj-sci i Ministarstvu u javnosti.

îwenica je i da mi nismo imali osnovna strategijska doku-menta kojim bi se regulisale reforme u Vojsci. Zato je i sa~iwenStrategijski pregled odbrane, osnovni dokument za projektovawesu{tinske reforme Ministarstva odbrane i Vojske Srbije do2010. godine, a istovremeno smo odredili pravce, ciqeve i na~inda se sve zacrtano i sprovede. Prilikom wegove izrade postignutje potpuni konsenzus unutar sistema, {to je jako va`no.

Prema Strategijskom pregledu odbrane rasformiran je No-vosadski korpus, ~ime je napu{ten model korpusne organizacijeVojske i formirana je Prva brigada Kopnene vojske po modular-nom principu organizovawa, gde su bataqoni samostalne jedinicesposobne za samostalno izvr{avawe zadataka. Nedavno smo pred-stavili i Specijalnu brigadu, a predstoji nam rasformirawe Ope-rativnih snaga i preformirawe Kopnenih snaga u Kopnenu vojsku~ime }e Vojska Srbije imati dva vida.

U me|uvremenu je prestala da postoji i dràvna zajednicaSrbija i Crna Gora.– Za mene je izuzetno zna~ajno {to je prilikom referenduma

u Crnoj Gori i raspada dràvne zajednice Vojska bila veoma kon-struktivna i odgovorna. Uspela je da sve sprovede bez ikakvih su-koba i afera koji bi je ponovo ozna~ili kao agresivnu silu, kojase u svim na{im razlazima pona{ala destruktivno. Kao {to i sa-mi znate, u vi{e navrata su neki neodgovorni politi~ari poku{a-li da uvuku Vojsku u taj negativan referendumski proces. Me|utim,mi smo uspeli da na vreme spre~imo sve one stvari koje bi kom-promitovale Vojsku i dovele je u poziciju nekog novog sukoba. Ima-ju}i u vidu raspad Jugoslavije koji je zapo~eo devedesetih, i za kojisvi znamo kako se odvijao, verujem da je na~in na koji smo se razi-{li sa Crnom Gorom i na{ veliki uspeh.

Moram da naglasim da su pomaci u re{avawu pojedinih pro-blema sistema odbrane postignuti zahvaquju}i podr{ci Vlade Sr-bije i wenih pojedinih ministarstava. Sa Vladom Srbije formi-rane su tri radne grupe sa glavnim ciqem da se zajedni~ki prona|unajboqa re{ewa za najosetqivija pitawa, kao {to su finansira-we, prodaja vi{ka vojne imovine i re{avawe stambenih problemapripadnika Vojske. O~ekujemo da se re{e i neka druga, dugo godinanere{ena pitawa. Va`no je napomenuti i da su za ovih godinu danapove}ani li~ni dohoci i penzije u Vojsci za 34,2 procenta. To je vi-dan kvalitativni skok jer su u prethodnom periodu ta pove}awa bi-la znatno mawa, {to je pripadnike Vojske i Ministarstva dovelo uveoma teàk materijalni i socijalni poloàj. Sve je to ura|eno usaradwi sa Vladom Republike Srbije.

U situaciji kada nemamo Zakon o vojnoj imovini uspeli smo dapostavimo model koji odre|uje kako da prodamo vi{ak vojne imovi-ne, neophodan za reformu Vojske i re{avawe te{kog materijalnogstawa wenih pripadnika. Predlagali smo jo{ u decembru da seusvoji Zakon o imovini. Crna Gora nije bila zainteresovana, abez postojawa tog zakona mi nismo mogli da prodamo to {to namne treba. Tek po raspadu dràvne zajednice stvorena je mogu}nostda vi{kovi vojne imovine u Srbiji budu prodati. Tokom tog procesade{avalo se da se u javnosti govori o tome kako Vojska rasprodajesvoju imovinu, a da mi pri tom nismo prodali nijedan objekat.

Neki objekti, poput VTI-a ili Bawi~kog visa, predati su jo{

starstvo odbrane bilo je veoma efikasno u prikupqawu svih ~i-wenica vezanih za taj ugovor, mi smo sve to prosledili do Savetaministara. Pokazalo se da su neke na{e tvrdwe bile ta~ne, a sa-da ~ekamo da nadle`ni organi kaù svoje. Vide}emo {ta }e iz togaproiste}i.

Dokle se stiglo u izradi strate{kih dokumenata za reformusistema odbrane? Kqu~ni dokument u tom smislu je Strategi-ja nacionalne bezbednosti. Da li }e ova situacija oko do-no{ewa novog ustava i izbora koji }e uslediti odloìti do-no{ewe tog dokumenta?– U svakom slu~aju do}i }e do odlagawa dono{ewa tog doku-

menta i ~itavog seta zakona koji reguli{u rad Vojske. Za nas jestvarno oteàvaju}e to {to nije donet Zakon o ministarstvima,nisu izabrani ministri u Skup{tini, a to daje za pravo mnogimada nas nazivaju svakojakim imenima. U ovakvoj situaciji ~ovek jed-nostavno ne zna {ta da uradi. Da li bi trebalo da kaèm: Evo,sada }emo raspustiti vojsku dok ne donesete Zakon o ministar-stvima i dok ne izaberete ministra? Ili: ~eka}emo i ne}emo ni-{ta raditi, dok se stvari ne reguli{u. Me|utim, mi imamo velikei va`ne obaveze i moramo biti odgovorni prema dràvi i naro-du. Nastojimo da funkcioni{emo kao da sve to postoji. Onda poja-~anim anga`manom re{avamo teku}e probleme.

Da li postoje neki problemi u komunikaciji sa Vladom, sobzirom na tu situaciju?– Ne mogu da kaèm da u toj relaciji postoje problemi. Mi

imamo puno razumevawe Vlade Srbije, Skup{tine, predsednikaRepublike. Videlo se to i nedavno tokom promocije na{ih ofici-ra. Bilo je jasno da smo jedinstveni, da je Vojska pod civilnom kon-trolom i da nema nikakvih iskakawa. Ali smo sve to mi gradili ko-rektnim i poslovnim odnosom, me|usobnom saradwom i dogovori-ma. Na{a bezbednosna situacija je stabilna, a udeo Vojske u svemutome je najve}i mogu}i.

Kako }e biti definisana uloga Vojske u novom Ustavu Sr-bije? Koliko se ona mewa u odnosu na prethodna re{ewa?– I tu je bilo nekih problema. Kada smo predloìli da stru~-

waci iz Vojske u~estvuju u pisawu Ustava, naravno, misle}i samona onaj deo koji se na wu odnosi, ponovo je bilo nepotrebnih nega-tivnih reakcija u javnosti. U prethodnom Ustavu imali smo prili~-no lo{a re{ewa kada je Vojska u pitawu. Sada su na{i stru~wacidali svoje predloge qudima koji su izra|ivali nacrt novog UstavaRepublike Srbije.

Prema ~lanu 139, Vojska Srbije brani zemqu od oruànogugroàvawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skladu saUstavom, zakonom i principima me|unarodnog prava koji reguli{uupotrebu sile.

Predsednik Republike, prema ~lanu 112, a u skladu sa zako-nom, komanduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{ava ofi-cire Vojske Srbije. O upotrebi Vojske Srbije van granica Repu-blike Srbije, na osnovu ~lana 140, odlu~uje Narodna skup{tinaRepublike Srbije.

Tako|e, nagla{eno je da je Vojska Srbije pod demokratskom icivilnom kontrolom. Sva ostala pitawa vezana za Vojsku, premanacrtu novog Ustava, bi}e regulisana Zakonom o Vojsci.

Na reafirmaciju poverewa gra|ana u Vojsku i Ministar-stvo odbrane u velikoj meri uticala je otvorenost premamedijima i javnosti u celini. Da li je to put da Vojska upotpunosti povrati svoj ugled?– Vi znate da sam kao na~elnik VMA bio veoma o{tar u jav-

nosti, èstok u odgovorima i da sam u svakom trenutku reagovao,{to bi se reklo, na prvu loptu. Sada reagujem prili~no druga~ije.Zbog toga se de{ava da ~ujem kako sam se promenio. Me|utim, mo-ram vam priznati da sam u me|uvremenu shvatio da postoje i boqina~ini da se ~ovek izbori za ono u {ta veruje. Nau~io sam da bu-

INTERVJU

15. oktobar 2006.10

Vi znate da sam kao na~elnik VMA bio veoma o{tar u jav-nosti, èstok u odgovorima i da sam u svakom trenutku rea-govao, {to bi se reklo, na prvu loptu. Sada reagujem pri-li~no druga~ije. Zbog toga se de{ava da ~ujem kako sam sepromenio. Me|utim, moram vam priznati da sam u me|uvre-menu shvatio da postoje i boqi na~ini da se ~ovek izboriza ono u {ta veruje. Nau~io sam da budem smireniji, odme-reniji u izjavama, ali nikako i mawe efikasan. Naprotiv.

Onom ko nema to iskustvo verovatno je nemogu}e da shvatikoliko je te{ko kada treba da donesete neku odluku, a pritom ne moète da je zasnujete na nekom pravnom aktu.

Va`no je prona}i sistemska re{ewa, ne pojedina~na, dabismo mogli da radimo onako kako treba.

Da bi neko u javnosti govorio o vojsci, on mora o toj insti-tuciji da poseduje i neko znawe. Naàlost, vrlo ~esto sede{ava da se Vojska kritikuje bez argumenata i bez ikakvihpredznawa o na~inu na koji ona funkcioni{e, kako se wo-me komanduje, kakva je wena upotreba u vanrednim situaci-jama, kakve su nadle`nosti vojnog kabineta predsednika Re-publike... ~esto se tretirawe Vojske u javnosti svodi samona afere iz pro{losti, pau{alne ocene i naga|awa.

dem smireniji, odmereniji u izjavama, ali nikako i mawe efika-san. Naprotiv. Problemi sa kojima sam se za ovih godinu dana su-sretao zahtevali su izuzetnu efikasnost. Za to vreme mi smo pre-sekli neke negativne putawe novca u Vojsci, sve je to u javnostipropra}eno vrlo jasnim saop{tewima, krivci su prosle|eni tuì-la{tvu, a sve je to pozitivno uticalo i na smawewe na{eg duga.

Naravno da èlimo da povratimo ugled Vojske i mislim dasmo donekle uspeli u tome. Jednostavno, od samog po~etka èlelismo da rad ovog ministarstva bude maksimalno transparentan zbogizvesnog nasle|a iz pro{losti, koje nije bilo najsjajnije. Znalismo da je to jedini na~in da se malo po malo poverewe javnostivrati i, zaista nikada, ukoliko realno nisam bio spre~en, nisamodbijao intervjue, gostovawa, razgovore. Problem ne postaje ma-wi ukoliko se prikriva a to i jeste bilo na{e glavno opredeqewe.Me|utim, da bi neko u javnosti govorio o vojsci, on mora o toj in-stituciji da poseduje i neka znawa. Naàlost, vrlo ~esto se de{a-va da se Vojska kritikuje bez argumenata i bez ikakvih predznawa ona~inu na koji ona funkcioni{e, kako se wome komanduje, kakva jewena upotreba u vanrednim situacijama, kakve su nadle`nosti voj-nog kabineta predsednika Republike... êsto se tretirawe Vojske ujavnosti svodi samo na afere iz pro{losti, pau{alne ocene i na-ga|awa.

Da li ste zadovoqni onim {to je postignuto na planu me|u-narodne vojne saradwe? Koliko je Srbija danas bliè pri-stupawu Programu Partnerstvo za mir nego {to je bilapre godinu dana?– Krajem septembra bili smo u Tirani na sastanku ministara

jugoisto~ne Evrope, u svojstvu posmatra~a. Imali smo razgovore isa ministrom Ramsfeldom. îtava na{a aktivnost usmerena je ta-ko da kao institucija pokaèmo zrelost i odgovornost, da {to prebudemo primqeni u Partnerstvo za mir, imaju}i u vidu sve predno-sti koje takav status nudi. îwenica je da smo sad jo{ bliì tomciqu. Da li }emo na zasedawu u Rigi biti primqeni, pod kojimuslovima i kako, vide}emo uskoro.

Postoji zna~ajna inicijativa jednog broja zemaqa da, uprkospostoje}im ograni~ewima, ipak budemo primqeni u Partnerstvo.Bilo je veoma va`no prihvatiti u~e{}e u mirovnim misijama podokriqem Ujediwenih nacija. U tom pravcu smo vodili dugotrajne isadràjne razgovore sa Norve{kom, da u okviru wihovog kontin-genta na{i lekari krenu u mirovne misije. Kada smo sve doveliskoro do kraja, morali smo da ~ekamo na odluku Skup{tine Srbi-je, koja nije zasedala. Tako da je sve stalo. Nadam se da }e u nekomnarednom periodu sazreti svest o tome da je to na{a potreba.Na{ medicinski tim trebalo je da otputuje u Avganistan, uz mate-rijalnu nadoknadu koja nije zanemarqiva, pruàju}i svojevrstandokaz da je ova zemqa spremna da izvr{i obaveze koje proisti~uiz Poveqe Ujediwenih nacija.

U okviru belgijskog kontingenta, trebalo je da tri na{a ofi-cira u~estvuju na za{titi aerodroma u Kabulu. Ponovo je biloproblema. Neophodno je shvatiti da samo u saradwi sa svim struk-turama me|unarodne zajednice mi moèmo da idemo napred. Samotri zemqe Evrope nisu ~lanice Partnerstva za mir: Bosna i Her-cegovina, Crna Gora i mi. Ne vidim nijedan razlog za{to ne bismoka tome teìli. Ne vidim ni za{to ne bismo u~estvovali u mirov-nim misijama. Neke jesu rizi~ne, ali je to deo prirode posla pro-fesionalnog vojnika.

Ako vam kaèm da u ovom trenutku imamo oko 1.200 qudi kojisu se dobrovoqno javili za u~e{}e u mirovnim misijama, onda samvam rekao i kakav je stav qudi u uniformi o tom pitawu. Zato susvi ti du{ebri`nici, koji niti razumeju su{tinu vojske, niti shva-taju na{u realnost – samo ko~ni~ari na putu ka ne~em {to je nemi-novno.

Broj ostvarenih aktivnosti iz oblasti me|unarodne vojne sa-radwe ve}i je za 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu, {to jestepokazateq napretka.

Kao jedan od prioritetnih zadataka definisano je zakqu~eweme|unarodnih ugovora, kojima se formalizuje saradwa izme|u ze-maqa na bilateralnom nivou. Od posebnog zna~aja je potpisivaweSporazuma o suzbijawu oru`ja za masovno uni{tewe – WMD (pot-pisan 5. aprila 2006) i Sporazuma o statusu snaga – SOFA (potpi-san 7. septembra 2006).

Imaju}i u vidu zna~aj bilateralnih odnosa i daqe saradwesa SAD, u proceduri usagla{avawa su Sporazum o bezbednosnojsaradwi – SCA i Sporazum o nabavkama i uzajamnim uslugama –ACSA. Ta saradwa nam je veoma bitna, kao i saradwa sa zemqamau blièm i daqem okruèwu, jer smo prili~no dugo bili izvan me-|unarodnih tokova. Razmena iskustava nam je vi{e nego dragocena.

U javnosti se sti~e utisak da je me|unarodna vojna sarad-wa uglavnom okrenuta prema zemqama zapada. Kakvi su tiodnosi sa Kinom, Rusijom...– Kada je re~ o Kini, vojnu saradwu zapo~eli smo slawem dva

na{a lekara plasti~na hirurga u tu zemqu na usavr{avawe. Sva-kim danom aktivnosti u domenu me|unarodne vojne saradwe su sveja~e i sadràjnije, ogledaju se i u razmeni ekspertskih grupa. [tose Rusije ti~e, otvoreni smo za svaku vrstu saradwe. O~ekujemo dase uskoro potpi{e sporazum o bilateralnoj vojnoj saradwi kakobismo dodatno poboq{ali na{e me|usobne aktivnosti. Veliki deona{e tehnike je ruske proizvodwe, tako da su takvi odnosi neop-hodni. Uskoro }e u okviru Nacionalnog investicionog plana usle-diti remont na{ih vazduhoplova.

Godinu dana ste u politici. Da li Vam nedostaje struka?– U svakom slu~aju. Povremeno se ~ovek zapita gde je, {ta i

za{to radi, i to je prirodno. Kao {to znate i sami, ja sam oti{aou penziju pod specifi~nim okolnostima. U narednih osam meseci

imao sam oko 470 ve{ta~ewa. To je bilo vreme kada sam bio mi-ran. Kretao sam se u svojoj oblasti. Na ovom poslu na kojem sam,problemi su svakim danom sve ve}i i sve {iri. Ali svaki problemkoji moji saradnici i ja uspemo da re{imo, donosi mi i vrlo va`nui vrednu satisfakciju – da sve {to radim ima smisla. Sav taj radmi ne ostavqa puno vremena da se bavim strukom, ~ak ni da mislimo woj.

Borba je prili~no odredila Va{u karijeru. [ta je to za{ta se jo{ vredi boriti?– Kada ~ovek pogleda {ta je sve ura|eno u nekom prethodnom

periodu i kako qudi to brzo zaborave – Va{e pitawe ima posebanzna~aj. Ali, {ta je to {to ostaje iza ~oveka? Rezultati ili porazi.Ukoliko smo uspeli da bar malo, a ja mislim da jesmo, poboq{amosliku o Vojsci u narodu – onda je borba imala smisla. Ako smouspeli da sprovedemo u delo brojne aktivnosti posle kojih su osta-li rezultati – onda smo napravili pomak. Ako sam na po~etku mojekarijere ministra odbrane bio prinu|en da sa nekim vojnim dele-gacijama razgovaram u stoje}em stavu u nekom predvorju, a sada satim istim qudima razgovaram za istim stolom, to onda zna~i dasmo ne{to uradili. Da smo na~inili onaj vaàn korak napred kapovratku na{e zemqe u me|unarodne okvire. Mi se kre}emo stepe-nicu po stepenicu, ali u svakom trenutku moèmo konkretno da ka-èmo {ta smo uradili. Mislim da je sve to bilo vredno borbe.

Kre}u}i se tako stepenicu po stepenicu ka ~emu smo se upu-tili?– Ka nekom na{em boqitku. Ka stawu koje }e onima koji do|u

posle nas omogu}iti da neuporedivo brè i lak{e rade. Tek pousvajawu rebalansa buxeta, stvorene su pretpostavke da se bardelimi~no poboq{a standard pripadnika Ministarstva i Vojskepove}awem plata za 20 odsto. Pristupili smo izradi realno mo-gu}eg Programa stambenog zbriwavawa kojim bi se obezbediloznatno brè re{avawe ovog pitawa. Va`no je prona}i sistemskare{ewa, ne pojedina~na, da bismo mogli da radimo onako kakotreba.

Koliko }e najavqeni izbori usporiti reformske proceseu Vojsci Srbije?– Ministarstvo odbrane je u ovom trenutku u zaletu. Taj zalet

se odnosi na re{avawe mnogih va`nih pitawa, tu su mirovne mi-sije, dono{ewe zakonske regulative, usvajawe strate{kih dokume-nata... îwenica je da }e nam najavqeni izbori usporiti aktivno-sti. Me|utim, za nas je veoma va`no dono{ewe Ustava. Kada krenepredizborna kampawa, mnoge na{e aktivnosti }e se zaustaviti,ali }emo zato raditi na svim poslovima koje smo zapo~eli, na re-formi, i to ne}emo prekidati. Nastavi}emo sa formirawem or-ganizacijsko-mobilizacijskih sastava onako kako smo to defini-sali Ministarskim uputstvom za 2006. godinu. Pravimo Mini-starsko uputstvo za 2007. i kre}emo se ka tome. Svako stajawe izadràvawe bi bilo lo{e po nas.

Da li postoji ne{to o politici {to ste za ovih godinu da-na nau~ili a da pri tom niste znali kada ste prihvatiliovaj posao.– Mnogo toga sam nau~io. Nisam verovao da poneki qudi u po-

litici koriste tolike koli~ine laì da potkrepe svoje stavove. Daje optuìvawe neistomi{qenika istim takvim laìma, uobi~ajenakategorija, ~ak pravilo igre. Ta koli~ina neistine koja se iznosi,bez argumenata, i to u najve}em zakonodavnom telu – u Skup{tini,zaista je neshvatqiva. I za{to uostalom, ukoliko neko ima dokazao ne~ijim nezakonitim radwama ne podnese lepo krivi~nu prijavu,a ne da krene u neargumentovane obra~une za govornicom. Ukolikome neko optuì za, po meni jedno od najteìh krivi~nih dela, izdajuzemqe, a pri tom kaè kako }e to dokazati tada i tada, postavqa sepitawe za{to ne reaguje tuìla{tvo. Eto, zaista nisam verovao daqudi mogu tako da se pona{aju. Sve te i takve vi{e ne komentari-{em, ne gledam i ne ~itam. Jednostavno me to uop{te ne zanima.Seneka je davno rekao: kad god sam ratovao sa |ubretom, uvek sammorao da se perem, pa bio pobednik ili pobe|en.

Dragana MARKOVI]Slavoqub M. MARKOVI]

Snimio Radovan POPOVI]

15. oktobar 2006.12

Za mene je izuzetno zna~ajno to {to je prilikom refe-renduma u Crnoj Gori i raspada dràvne zajednice Voj-ska bila veoma konstruktivna i odgovorna. Imaju}i u vi-du raspad Jugoslavije koji je zapo~eo devedesetih, i zakoji svi znamo kako se odvijao, verujem da je na~in na ko-ji smo se razi{li sa Crnom Gorom i na{ veliki uspeh.

Neophodno je shvatiti da samo u saradwi sa svim struktu-rama me|unarodne zajednice mi moèmo da idemo napred.Samo tri zemqe Evrope nisu ~lanice Partnerstva za mir:Bosna i Hercegovina, Crna Gora i mi. Ne vidim nijedanrazlog za{to ne bismo ka tome teìli.

Ne vidim ni za{to ne bismo u~estvovali u mirovnim mi-sijama. Neke jesu rizi~ne, ali je to deo prirode poslaprofesionalnog vojnika. Ako vam kaèm da u ovom tre-nutku imamo oko 1.200 qudi koji su se dobrovoqno ja-vili za u~e{}e u mirovnim misijama, onda sam vam re-kao i kakav je stav qudi u uniformi o tom pitawu.

Nisam verovao da poneki qudi u politici koriste to-like koli~ine laì da potkrepe svoje stavove. Da jeoptuìvawe neistomi{qenika istim takvim laìma,uobi~ajena kategorija, ~ak pravilo igre.

INTERVJU

P E R A S P E R A

PEÛRKE NA @ARUPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

E

M

Zakora~ilismo u jo{jednunuklearnukrizu. Mo`da~etvrtu uistoriji, alisvakako ne iposledwu uovom veku. Aon }e bitiveoma duga~akza sve koji senalaze naklackaliciizme|uekspanzije ikataklizme.Ni jedno, nidrugo vi{e sene moèkontrolisati.

Gledali smo pre nekoliko dana gorqivog spikerasevernokorejske dràvne televizije. Ba{ se uneo u posao saop{tavawa mnogo va`ne stvari.

A to je da }e wegova dràva svakako isprobati nu-klearno oru j̀e. Dok je govorio to {to je imao, kao dase sva|ao sa gledaocima.

Ali ~ovek se uop{te nije {alio. U pro{li po-nedeqak rano ujutro, po na{em vremenu, Dragi Vo|a,Kim Xong Il, naredio je da pukne. Pa neka se ~e{ekoga svrbi.

I tako smo lepo zakora~ili u jo{ jednu nuklear-nu krizu. Mo`da ~etvrtu u istoriji, ali svakako ne iposledwu u ovom veku. A on }e biti veoma duga~ak zasve koji se nalaze na klackalici izme|u ekspanzije ikataklizme. Ni jedno ni drugo vi{e se ne moè kon-trolisati.

Hiro{ima i Nagasaki su nezaboravne urbane`rtve Drugog svetskog rata. Taj prvi (vaqda i posled-wi) eksperiment nad ìvim gradovima. Za samo neko-liko sekundi bukvalno je isparilo nekoliko desetinahiqada qudi. Japan je potpisao kapitulaciju pod pri-tiskom sveop{teg uàsa.

Ve} 1962. u krizi oko Kube pretili su jedan dru-gome Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i Xon FicxeraldKenedi. Izvi|a~ki ameri~ki avion U-2, snimio je naKastrovom ostrvu sovjetske raketne baze. Isti takavobori}e Rusi nad jednom sibirskom tajgom dve godinedocnije, sa visine od 21.000 metara. Aeroplan je vo-zio pilot Frensis Gari Pauers, pa preìveo svojznameniti pad. Zamewen je za va`nog ruskog {pijunaAbela, usred hladnog rata.

No, u krizi oko Kube zamalo da krenu strate{kibombarderi, pa zatim globalne i orbitalne raketesa atomskim i hidrogenskim bombama. Ove druge saneuporedivom snagom i najrazornijim fuzionim pu-wewem.

ksperti za ̀ ivot i smrt ra~unali su koliko putamoè biti uni{ten svet ako bi sve puklo. Tri ipo puta, rekli su za onda{we ~ove~anstvo, koje

je {ezdesetih brojalo ne{to vi{e od tri i po mili-jarde du{a.

Nikita Hru{~ov je pretio i galamio u asamblejiUjediwenih nacija, izuo svoju jeftinu cipelu, i lupaopo govornici. Malo estrade, malo qutwe, malo fol-klora. Ali ipak je povukao rakete sa Kube. Ili ih barmalo sakrio, da se ne vide iz U-2. Najmla|i predsed-nik u ameri~koj istoriji, Xon Kenedi, bukvalno je usvojoj 45. godini osedeo od takvoga Nikite. Ko i nebi, ipak je Hru{~ov svoje najboqe godine proveo po-red Josifa Xuga{vilija, u senci wegovih brkova. Ipreìveo!

Kasnije su potpisivani sporazumi o limitira-wu mo}i. U Be~u su 1978. dugim poqupcem ~estitalijedan drugome Ximi Karter i Leonid Iqi~ Bre`wev.Hladni rat je bio pri kraju, ali okon~an je tek kada

se po novim balti~kim i kavkaskim dràvama razi-{ao Sovjetski Savez, najve}a imperija ikada.

Ratovi novoga doba vo|eni su klasi~nim sred-stvima, koja su sa svoje strane bila sve razornija.Ali pojavile su se nove nuklearne sile. Pored Bri-tanije i Francuske, svoje atomske petarde napravilisu Indija, Pakistan, Izrael i jo{ neke dràve, sve snamerom da preventivno smire opasne kom{ije.

Izrael zaista ima nezgodno okruèwe. Sa svihstrana kom{iluk preti brisawem jevrejske dràvesa lica zemqe. Narod koji je jedva preìveo naci-sti~ki holokaust osetqiv je na pretwe nestankom.Iran ne odustaje od svog nuklearnog programa, koji jeu prakti~nom smislu antisemitski. Razre{ewe te kri-ze, ako diplomatija ustukne pred fisijom, moglo bi dabude ekstremno dramati~no.

Pre tri godine postojala je otvorena mogu}nostnuklearnog sukoba Indije i Pakistana. Obe stranesu pretile najja~im oru j̀em, ali su se nekako uzdrà-le. Ipak, da li je mogu}e da nekome popucaju nervi, pada pritisne crveno dugme? Pa {ta bude, to mu je.

ogu}e je, naravno. Mogu}e je da za koju godinu te-roristi~ke grupe skalupe napravu ”male snage“od dva-tri kilotona. Otprilike, jedna {estina

sile koja je ubila Hiro{imu. Korejsko ostrvo je podeqeno davnih pedesetih.

Granica je tamo dokle je svojom cokulom stupio ame-ri~ki general Daglas Makartur. Ispod toga je Ju`naKoreja. Severno je ”zemqa sre}nih qudi“, ~iju su isto-riju pravile kultne vo|e, otac Kim Il Sung, Veliki Vo-|a, i wegov sin, Kim Xong Il, Dragi Vo|a. To su im ti-tule qubavi, koje su dobili od zahvalnog naroda.

[ta se sve doga|a na severu, niko pouzdano nezna. Na sve strane spomenici i biste Velikog Vo|e,otisci stopala u zlatu tamo gde je hodao. Severna Ko-reja ima vi{e od milion vojnika, armiju za koju se da-je sve {to postoji. Dakle, u tegobnoj samoizolacijiìteqima te dràve mora da je mnogo te{ko.

Ju`ni sused, koji je predmet iskrene bratske mr-`we, izaziva zavist zbog materijalnog raja. Jug je,ipak, nekako pomagao uskra}enoj bra}i na severu,ali Dragi Vo|a ne mari za izlazak iz samo}e. Na-protiv. Kona~no je tu atomska bomba, simbol snage iprkosa, koji }e nadomestiti sve {to nedostaje.

U novoj nuklearnoj krizi, razli~itoj od svega utoj oblasti, nikome ne moè biti lako. Sever imasvoje taoce na jugu i preti wima i ameri~koj vojnojposadi, koja je tamo prili~no brojna. Diplomatija jeskoro bespomo}na, jer svako tera po svome.

Amerika, naravno, ima planove za nasilnu pa-cifikaciju i ”preventivne udare“, ali je rizik ogro-man. Ako bi posle toga bilo ikakve mogu}nosti daPjong Jang hitne svoju napravu tamo gde se namera~io,on }e je baciti. Pa dokle dobaci.

Autor je komentator lista ”Politika“

13

Ustav Srbije je i nakon raspada SFRJ nastavio da se prime-wuje, kao {to je i dràva koju je ure|ivao produìla svoje po-stojawe, prvo u okviru federacije, a zatim i zajednice saCrnom Gorom – Savezne Republike Jugoslavije i dràvne za-

jednice Srbija i Crna Gora. Vojska Srbije u tom pravnom inter-regnumu funkcioni{e prema odredbama Ustavne poveqe SCG, jer jepo Beogradskom sporazumu predvi|eno da je pravni naslednik tebiv{e dràve Srbija.

Novi Ustav Srbije, koji gra|ani tek treba da prihvate na re-ferendumu 28. i 29. oktobra, prvi put posle Prvog svetskog ratadefinisa}e i urediti poziciju Vojske Srbije. U ~lanovima 139,140 i 141. defini{u se nadle`nost, upotreba Vojske Srbije vangranica i kontrola nad Vojskom.

Prema tim odredbama Vojska Srbije brani zemqu od oruà-nog ugroàvawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skladusa Ustavom i principima me|unarodnog prava koji reguli{u upo-trebu sile. Ustav nalaè da Vojska bude pod demokratskom i civil-nom kontrolom, a van granica Srbije moè se angaòvati samo poodluci Skup{tine Srbije.

Narodna skup{tina Srbije odlu~uje o ratu i miru i progla-{ava ratno i vanredno stawe. Ona nadzire rad slu`bi bezbedno-sti i usvaja Strategiju odbrane. Kad Narodna skup{tina nije u mo-gu}nosti da se sastane, odluku o progla{ewu ratnog stawa donosezajedno predsednik Republike, predsednik Skup{tine i predsednikVlade.

POTREBNI KVALITETNI ZAKONISagovornici Odbrane uglavnom su zadovoqni ustavnim od-

redbama koje se odnose na sistem odbrane i Vojsku Srbije, ali na-vode i neke mawkavosti. Svakako su i te mawkavosti mogle da buduizbegnute, ali zbog dinamike kojom je u Skup{tini Srbije usvojennajvi{i pravni akt, o wemu nije bilo opse`nije javne rasprave,{to je i daqe jedan od najve}ih nedostataka.

15. oktobar 2006.14

Vojni analiti~ar Aleksandar Radi} kaè da se u svim ze-mqama danas vojske defini{u na sli~an na~in. Re~ je o uobi~a-jenim univerzalnim demokratskim odredbama. [to se ti~e pita-wa Vojske, kaè Radi}, principijelno se ne mogu porediti UstavSrbije iz 1990. i novi ustav, jer ”novim ustavom Srbija postajesuverena dràva sa svim elementima dràvnosti i svojom voj-skom“. Prema Ustavu iz 1990. Srbija nije imala svoju vojsku, jerje bila jedna od federalnih jedinica.

– Li~no bih vi{e voleo da je vojska u Ustavu definisanakao srpska vojska. Sada kada su svi na Balkanu definisali svo-je nacionalne identitete, mi jo{ imamo neku distancu prema to-me – kaè Radi} i pomiwe Slovena~ku i Hrvatsku vojsku.

Novi ustav propisuje i da ”predsednik Republike, u skladusa zakonom, komanduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre-{ava oficire Vojske Srbije“.

Re{ewe da republi~ki predsednik bude vrhovni komandantoruànih snaga je, kako obja{wava Radi}, uobi~ajeno u Evropi,iako u mnogim dràvama postoje odre|ene razlike u nadle`no-stima vrhovnog komandanta. Stoga, smatra na{ sagovornik, po-sle usvajawa Ustava treba {to pre doneti vaqan zakon o odbra-ni i o Vojsci, ali i novu vojnu doktrinu kako bi se jasno defini-sala uloga i pozicija oruànih snaga u dru{tvu. Radi} je podse-tio da je Vojska imala velike {tete zbog nedefinisanog statusa,u kojem se nalazila za vreme trogodi{we dràvne zajednice Sr-bija i Crna Gora. Veoma je lo{e, ocenio je, {to Strategijski pre-gled odbrane, koji je jedan od temeqnih dokumenata iz oblastibezbednosti, jo{ nije pro{ao skup{tinsku proceduru.

Docent Fakulteta bezbednosti Zoran Dragi{i} kaè danovi ustav preuzima sve dobre stvari koje su bile u Ustavnoj po-veqi SCG i u tom pogledu predstavqa sasvim moderan najvi{ipravni akt. U wemu se, rekao je na{ sagovornik, poloàj Vojskeodre|uje na moderan na~in i u skladu sa najvi{im evropskimstandardima.

Usvajawe najvi{eg pravnog akta Srbije, sa-mo je prvi korak u izmeni konstitucionalnogi institucionalnog aran`mana oruànihsnaga Srbije. Nacrti potrebnih zakona idoktrinarnih dokumenata su zavr{eni i napotezu je Skup{tina Srbije.

U FOKUSU

DEFINISAWE ORU@ANIH SNAGAU NOVOM USTAVU

MODERNA RE[EWAZA VOJSKU SRBIJE

– Iskqu~uje se svaka mogu}nost upotrebe Vojske u unutra-{wim kretawima. Iz Ustava su izba~ene ranije odrednice da seVojska stara o obezbe|ewu ustavnog poretka, ali toga nije biloni u Ustavnoj poveqi. Po mom sudu, Ustav sada stvara uslove dase Vojska konstitui{e na jedan moderan na~in i da wen poloàj udru{tvu bude onakav kakav bi trebalo da bude – prime}uje Dra-gi{i}.

TERITORIJALNA CELOVITOSTPrema wegovim re~ima dobro je to {to se u Ustavu na{la

odredba da Vojska moè da u~estvuje u me|unarodnim mirovnimoperacijama samo po odobrewu Skup{tine, ”jer se na eksplici-tan na~in odre|uje na koji na~in se Vojska moè upotrebiti izvangranica zemqe“.

Odrednica da je Vojska pod demokratskom i civilnom kon-trolom ima ustavni zna~aj i to je jedno od re{ewa preuzetih izUstavne poveqe SCG.

Ustav ne sadrì odrednice koje bi se odnosile na Savet zanacionalnu bezbednost, te je, prema Dragi{i}evim re~ima, ilu-zorno da se on uop{te formira.

– Voleo bih da postoji to telo, ali sam protiv toga da seono formira bilo kojim aktom niìm od Ustava. Ako bi postojaomimo Ustava, to bi bila ozbiqna mawkavost. Smatram da bi na{sistem nacionalne bezbednosti bio mnogo potpuniji sa tim telomi mislim da bi na taj na~in, odluke koje se donose u oblasti na-cionalne bezbednosti imale mnogo ve}i autoritet – ocenio jeDragi{i}.

^lanom 97. Ustava Republika Srbija, izme|u ostalog, ure-|uju se i obezbe|uju suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celo-vitost i bezbednost Republike Srbije, wen me|unarodni poloàji odnosi sa drugim dràvama i me|unarodnim organizacijama.Ure|uju se, tako|e, odbrana i bezbednost Republike Srbije i we-nih gra|ana, te mere u slu~aju vanrednog stawa.

Po{to je u preambuli Ustava navedeno da je Kosovo i Meto-hija sastavni deo Srbije, name}u se pitawa: [ta ako me|unarod-ni faktor odlu~i da Kosovo dobije uslovnu nezavisnost!? Da libi to zna~ilo da }e Srbija u okviru svojih ustavnih ovla{tewaangaòvati Vojsku da za{titi teritorijalnu celovitost?

Dragi{i} kaè da Vojska {titi zemqu od spoqne agresije.Ta agresija je usmerena uglavnom na ugroàvawe teritorijalnecelovitosti. Prema wegovim re~ima, va`no je da Vojska ne moè{tititi ustavni poredak.

– Mogle bi na{e snage biti angaòvane, ali ne verujem dabi se iko odlu~io na avanturu da upotrebi Vojsku radi za{titeKosova. Ne moète da uradite ne{to ~ime biste uni{tili ovu dr-àvu. Bombardovawe 1999. bismo pamtili kao vatromet u tomslu~aju. Sigurno je da bismo nai{li na vrlo èstok odgovor me|u-narodne zajednice. Svakom ko donosi politi~ke odluke u Srbiji jeto jasno. Zbog toga mislim da strah da bismo se mogli zbog togauvu}i u nekakav rat prosto nije primeren – ube|en je Dragi{i}.

Da bi Vojska Srbija u{la u jedan zaokruèn i potpun nor-mativni aran`man, osim uop{tenog ustavnog ”temeqa“ trebalobi {to pre usvojiti nove i moderne zakone o Vojsci, odbrani islu`bama bezbednosti. Za operacionalizaciju odre|enih ustav-nih odredbi svakako su potrebni i zakon o civilnoj slu`bi, ali izakon o demokratskoj civilnoj kontroli Vojske. Osim toga i dono-{ewa kqu~nih doktrinarnih dokumenata ne treba zaboraviti daMinistarstvo odbrane, do dono{ewa zakona o ministarstvima,jo{ nije formalno u sastavu Vlade Srbije.

Usvajawe najvi{eg pravnog akta Srbije, u tom smislu, samoje prvi korak u izmeni konstitucionalnog i institucionalnogaran`mana oruànih snaga Srbije. Nacrti potrebnih zakona idoktrinarnih dokumenata su zavr{eni i na potezu je Skup{tinaSrbije. Budu}i da se posle ustavnog referenduma o~ekuju parla-mentarni izbori, normativno ure|ewe pozicije Vojske sa~eka}eposlanike u novom sastavu Narodne skup{tine.

Ratko FEMI]

15

RESTRIKTIVNE ODREDBE O PRIGOVORU SAVESTI

Ustav Republike Srbije u odeqku o qudskim i mawinskimpravima i slobodama donosi jednu novinu koja se odnosi naVojsku – pravo na prigovor savesti. ^lanom 45. garantovano jeda lice nije du`no da, protivno svojoj veri ili ube|ewima, is-puwava vojnu ili drugu obavezu koja ukqu~uje upotrebu oru`ja.Lice koje se pozove na prigovor savesti moè biti pozvano daispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oru`je, u skladu sazakonom.

Petar Mili}evi}, koordinator beogradske kancelarijeEvropskog biroa za prigovor savesti, kaè da je dobro {to seodredba o prigovoru savesti na{la u Ustavu.

– To je dobro jer Ustav ne moè da bude suspendovan. Sadanam ni u vreme ratnog stawa niko ne moè oduzeti to pravo. S druge strane, bilo bi mnogo boqe da je umesto formulacije”da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oru`je“, biloupotrebqeno ”alternativna ili civilna slu`ba“. Ovo odre|e-we u Ustavu prakti~no zna~i da se vojna obaveza moè ispuni-ti bez no{ewa oru`ja, ali u vojnim jedinicama i u uniformi. Utom slu~aju pravo na prigovor savesti ne bi bilo u potpunostiispo{tovano – upozorava Mili}evi}.

I Zoran Dragi{i} smatra da je usvojeni Ustav ozbiqnoograni~io pravo na prigovor savesti. On smatra da bi orga-nizacije koje se bave qudskim pravima ukazale na tu mawka-vost da je bilo prilike da se povede javna rasprava.

– Slu`ba bez oru`ja sluì se u vojnim jedinicama, jer ucivilnim institucijama nije ni predvi|eno no{ewe oru`ja.Trebalo je samo re}i da se onaj ko se pozove na prigovor save-sti upu}uje na civilnu slu`bu. Ovako je ostalo dvosmisleno – kaè Dragi{i}. Snimio D. BANDA

Uskladu sa opredeqewem na{e zemqe za pristupawe evroatlantskim bez-bednosnim integracijama, a samim tim i za dostizawe standarda i vred-nosti koje te integracije podrazumevaju, i u skladu sa Strategijskim pre-gledom odbrane i Ministarskim uputstvom za 2006. godinu, najavqeno jeintenzivirawe procesa koji }e omogu}iti stvarawe uslova za zna~aj-

nije u~e{}e èna u strukturi profesionalnih pripadnika Vojske. Angaòva-we èna u Vojsci zasluùje posebnu pa`wu ne samo zato {to zaostajemo zapraksom razvijenih zemaqa ve} i sa stanovi{ta istinske ravnopravnostipolova.

Kao svojevrsna priprema za sve {to predstoji i {to treba da se uradi uzemqi i Vojsci Srbije kako bi se omasovila slu`ba èna u profesionalnojvojsci, organizovana je me|unarodna konferencija “@ene u vojsci”. Poredu~esnika iz Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije, u raspraviodrànoj u Centralnom domu Vojske Srbije u~estvovali su i predstavnici vla-dinih i nevladinih organizacija, beogradskih fakulteta i oruànih snaga Ru-sije, Velike Britanije, Slovenije, Francuske, Rumunije, Ma|arske, Bugarske.

Konferenciju su otvorili {ef misije Oebsa u na{oj zemqi ambasadorHans Ola Urstad i dràvni sekretar Ministarstva odbrane Zvonko Obrado-vi}. Prisutne je na po~etku pozdravila i pomo}nica ministra odbrane za poli-tiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi}, koja je istakla da se nada da }ekonferencija skrenuti pa`wu javnosti na aktivnosti koje }e u vezi sa tim da sepreduzimaju. “Namera nam je da razmenom mi{qewa do|emo do re{ewa koja }eomogu}iti ènama, i mu{karcima, da se, rade}i u uslovima komplementarnosti,uzajamno oboga}uju svojim radom”, rekla je gospo|a Markovi}.

PRVA KLASA 2011.

Dok se tradicionalna uloga ène u vojsci u pro{losti svodila na mo-ralnu podr{ku, negovawe i pruàwe prve pomo}i rawenima, danas, kada sepitawe bezbednosti ne odnosi samo na opasnosti od ratnih sukoba i vojnihdejstava, ve} ono obuhvata i po{tovawe qudskih prava, smawewe siroma-{tva, borbu protiv svih vidova nasiqa i diskriminacije, mewaju se i ste-reotipna mi{qewa o wenoj ulozi u dru{tvu. To potvr|uje i sve ve}i broj è-

15. oktobar 2006.

Ukqu~ivawe èna

u vojni obrazovni

sistem bi}e prvi korak

prema potpunom

ukqu~ewu wihovih znawa

i stru~nosti u oruàne

snage Srbije. [ta se sve

nalazi na tom putu i kako

na najboqi na~in sti}i

do ciqa razmatrano je

na me|unarodnoj

konferenciji koja je

nedavno odràna

u Beogradu.

16

@IVOT U UNIFORMI

ODR@ANA ME\UNARODNA KONFERENCIJA@ENE U VOJSCI

rednom periodu bi}e usvojena odgovaraju}a zakonska regulativakoja }e to omogu}iti (Nacrt zakona o Vojsci Srbije).

Kada je re~ o ènama budu}im oficirima, predvi|eno je dawihovo {kolovawe zapo~ne u Vojnoj akademiji {kolske2007/2008. godine, da bi prva klasa bila promovisana 2011.godine.

ZAKONSKA RE[EWA

Ustavom Republike Srbije, ~lanom 13, propisano je da sugra|ani jednaki u pravima i du`nostima i da imaju jednaku za-{titu pred dràvnim i drugim organima, bez obzira na rasu, pol,ro|ewe, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politi~koili drugo uverewe, obrazovawe, socijalno poreklo, imovno sta-we ili koje li~no svojstvo, dok je ~lanom 35, izme|u ostalog, pred-vi|eno da svako ima pravo na rad i slobodan izbor zanimawa izaposlewa. Prema vaè}em Zakonu o Vojsci Jugoslavije, ali iNacrtu zakona o Vojsci Srbije, èna kao profesionalni pripad-nik Vojske nema druga~iji status u odnosu na mu{karce, u smisluda ostvaruje ve}a ili mawa prava ili ima ve}e ili mawe obave-ze. Jedina razlika, kada je o ènama profesionalnim vojnicimare~, odnosi se na posebna prava da ostvare materinstvo, a to supravo na porodiqsko odsustvo, skra}eno radno vreme i drugaprava u vezi sa negom deteta.

na u vojsci. Tako se u pojedinim stranim armijama nalazi od 10do 15 posto èna profesionalnih vojnika (u Ma|arskoj 17,56posto, Letoniji 16,2, dok je najmawi procenat u italijanskoj –1,6 i poqskoj vojsci – 0,52). U savremenim armijama ène oba-vqaju razli~ite du`nosti, od onih jednostavnih do najzahtevni-jih. One su padobranci, piloti, mornari i vojni specijalci raz-li~itih profila. U Bugarskoj vojsci, u kojoj je na snazi Zakon oza{titi od diskriminacije, ène danas obavqaju du`nosti pilo-ta helikoptera i na~elnika {taba bataqona.

U Vojsci Srbije broj èna profesionalnih vojnih lica jesimboli~an – 0,81 posto i od toga je osam oficira, 30 podofi-cira i 107 vojnika po ugovoru. Sasvim druga pri~a je me|u ci-vilnim licima, gde je 39 posto èna.

Da bi se promenilo takvo stawe u Vojsci Srbije, jedan odzadataka konferencije “@ene u vojsci” bio je da se odgovori napitawe kako do}i do re{ewa koja }e unaprediti dosada{wupraksu i dovesti do prihvatqivog modela {kolovawa èna naVojnoj akademiji. Program Konferencije obuhvatio je {irok krugpitawa koja su svrstana u tri tematske celine: Mesto i ulogaène u vojsci; Iskustva u angaòvawu èna u savremenim armi-jama i Perspektive angaòvawa èna u Vojsci Srbije, a odgovo-ri na ta pitawa mogli bi da opredele daqe korake u samom pro-cesu. Kako u okviru Radnog stola 3, Grupe za reformu Srbija–Nato, postoji podgrupa koja se bavi {kolovawem èna u vojsci,rasprava je dala i veliki doprinos ra-du podgrupe na ~ijem ~elu se nalazi drJovanka [aranovi}. Podgrupa se u ra-du rukovodi onim {to je navedeno uStrategijskom pregledu odbrane Repu-blike Srbije kao kqu~nom dokumentuplanirawa odbrane, gde je navedenaopredeqenost da se, u skladu sa odred-bama Konvencije o po{tovawu qudskihprava i ravnopravnosti polova i isku-stvima dràva ~lanica Natoa i Progra-ma Partnerstvo za mir, intenziviraproces stvarawa uslova za zna~ajnijeu~e{}e èna u strukturi profesional-nih pripadnika Vojske. U skladu s tim, ana osnovu sprovedenih analiza, u na-

REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UN 1325

Rezolucija Saveta bezbednosti 1325 iz 2000. godine reafirmi{e va`nost ulogeèna u spre~avawu i re{avawu konflikata i u izgradwi mira. Wome se insistira napove}anoj predstavqenosti èna na svim nivoima dono{ewa odluka, u nacionalnim,regionalnim i me|unarodnim institucijama i nagla{ena je va`nost punog i ravno-pravnog u~e{}a èna i prisustvo u svim aktivnostima za odràwe i unapre|ewe mirai bezbednosti.

Rezolucija posebno nagla{ava ulogu ène u oblastima prevencije konflikata,konfliktima i periodu posle konflikata, gra|ewu i o~uvawu mira. Rezolucijom se po-ziva na {irewe uloge i doprinosa èna u operacijama Ujediwenih nacija, posebno usastavu vojnih posmatra~a, civilne policije, osobqa za za{titu qudskih prava i hu-manitarnih organizacija.

Uvodno izlagawe na konferenciji @ene u vojsci podnela je dr Jovanka [aranovi}

I pored svega toga, odredbom ~lana 21. Zakona o VojsciJugoslavije predvi|eno je da za profesionalnog vojnika moèbiti primqeno lice koje je, uz ispuwewe ostalih uslova, odslu-ìlo vojni rok ili na drugi na~in regulisalo obavezu sluèwavojnog roka, dok je ~lanom 283. istog zakona predvi|eno da ènene podleù regrutnoj obavezi, niti obavezi sluèwa vojnog ro-ka, pa mali broj ispuwava pomenuti uslov za prijem u profesi-onalnu vojnu slu`bu.

Kako bi se topromenilo, Nacrt za-kona o Vojsci Srbijeza prijem u slu`bu usvojstvu profesional-nog vojnika ne predvi-|a taj uslov, ve} samoda je kandidat zavr-{io odgovaraju}u voj-nu obuku. Tako za ofi-cira po ugovoru moèbiti primqeno licekoje je “stru~no ospo-sobqeno za oficira”,a za podoficira pougovoru lice koje je“stru~no osposobqe-no za podoficira”.Stru~no osposobqa-vawe za oficire oba-vqa se u Vojnoj akade-miji, a za podoficireu centrima za obukupodoficira.

TEMA

15. oktobar 2006.18

Pukovnik Ruske armije Zarina Petrovna Va{urina

@ENE MOGU SVE DA PODNESURecite nam kakva su iskustva èna u Vojsci u Rusiji. Odkada ona datiraju?– @ene u Ruskoj armiji imaju ogromno iskustvo, jo{ od Krim-

skog rata, kada su u~estvovale u vojnim ope-racijama. Tada ih je bio oko sto. U rusko-poqskom ratu bilo je ve} trista ̀ ena, uglav-nom medicinskih sestara i doktora, da bise u Prvom svetskom ratu u Ruskoj armiji na-{lo oko 25.000 èna. Pet bataqona smrtisa~iweno je od znamenitih èna iz Prvogsvetskog rata. U Drugom svetskom ratu u~e-stvovalo je oko milion Ruskiwa, profesio-nalnih vojnika, oficira, podoficira i voj-nika.

Danas u Ruskoj armiji ima oko 85.000èna, a me|u wima je 25.000 podoficira ioko 60.000 vojnika redovnog sastava. Oko500 ̀ ena je na mestima visokih oficira, ma-jora, potpukovnika i pukovnika. Pukovnika jeoko dvadeset, {to je malo. Nadam se da }e nasuskoro biti vi{e u tom ~inu.

Koliko je va`no za jednu armiju daima ène u svom sastavu?

– Feminizacija svih armija sveta sada dobija veliki zna~aj.Mislim da bez èna vi{e nijedna armija ne bi opstala. Wihovou~e{}e u bilo kojoj armiji, naravno, i ruskoj, veoma je vaàn pro-ces i na wemu tek treba raditi.

Recite nam ne{to o va{em iskustvu u ruskoj vojsci.– Poti~em iz vojni~ke porodice, u kojoj je u nekoliko genera-

cija bilo jedanaest oficira i veoma sam ponosna {to nastavqamtu tradiciju. U Vojsci sam vi{e od 32 godine, zavr{ila sam Vojni

institut i profesionalni sam oficir. Uve-rena sam da sam svih tih godina bila po-trebna vojsci, kao {to je ona bila potreb-na meni. Bilo mi je veoma zanimqivo u uni-formi, i ose}ala sam se korisnom. Vojska jemoja druga porodica. Sre}na sam {to moguda kaèm da je ove godine i moj sin zavr{ioVojnu akademiju.

Da li je u Rusiji me|u mladim èna-ma popularan vojni poziv?

– Mnoge mlade ène odlu~uju se zavojnu profesiju. Mislim da je to veomadostojanstvena profesija, a biti vojnik jei zdravo.

A da li je to naporno za ènu?– Jeste, ali je i zanimqivo. Ponekad

je veoma te{ko, ali su ̀ ene izdr`qive i onemogu sve da podnesu.

PRE I POSLE KONFLIKTA

Prema nekim podacima, status èna u dru{tvu povezan jesa intenzitetom konflikata, po{to se nasilni konflikti ~e-{}e de{avaju u zemqama u kojima su ène neodgovaraju}epredstavqene u javnim institucijama i slu`bama, ali ukolikosu i angaòvane u svim dru{tvenim aspektima za vreme traja-wa konflikta, po wegovom okon~awu ~esto nestaju sa politi~-ke scene.

Austrija

ISTRA@IVAWA

Savremeno naoruàwe sve vi{e zahteva izdiferenciranesposobnosti i ve{tine u kojima su ène ponekad u prednosti.Rezultati istraìvawa pokazuju da ène imaju druga~iji sistemvrednosti i interesovawa od mu{karaca, emotivnije su i spo-sobnije u perceptivnoj diskriminaciji i brzini, socijalnoj ko-munikaciji. Tako|e, ène odlikuje strpqewe, pedantnost, intui-tivnost, {to moè da doprinese wihovom uspehu na du`nostimau centrima veze, na radarskim sistemima, u odnosima s javno-{}u, prevodila{tvu, zdravstvu i vojnoj psihologiji. S drugestrane, ènama najmawe odgovaraju poslovi koji zahtevaju vi-sok stepen fizi~kog naprezawa, poslovi koji se obavqaju u svimvremenskim i terenskim uslovima, poslovi opasni po zdravqe,ali i poslovi sa visokim stepenom li~ne i komandne odgovor-nosti.

Prema rezultatima istraìvawa sprovedenim u VojsciSrbije, mu{karci imaju pozitivan stav prema ve}em angaò-vawu èna u vojsci, ali smatraju da nije realno da im sve du-`nosti budu dostupne, kao {to ni ène nisu uverene da bi bi-le u stawu da zamene mu{karce na svim poslovima u vojsci i

prema tome ne o~ekuju da u tom pogledu budu s wima u potpuno-sti izjedna~ene.

Podaci iz Kadrovske uprave General{taba Vojske Srbijegovore o tome da se veliki broj devojaka raspituje o mogu}no-sti poha|awa vojnih {kola. Kako bi to jednog dana bilo mogu}e,a na osnovu rezultata sprovedenih istraìvawa, preporu~ujese da se ne postavqaju ograni~ewa za angaòvawe èna na po-slovima u slu`bama i neborbenim rodovima, dok bi se angaò-vawe u borbenim redovima trebalo ograni~iti na obavqaweadministrativnih poslova i poslova iz domena logisti~ke po-dr{ke. Zanimqiv je i podatak koji je proiza{ao iz jednog mawegistraìvawa, prema kome su ène koje boqe poznaju priroduposlova u na{im oruànim snagama mawe zainteresovane zaslu`bu u vojsci.

Sve u svemu, mo`da bi za kraj ove pri~e bio adekvatan deoiz Oebsovih istraìvawa, u kome se poku{ava odgovoriti napitawe zbog ~ega je potrebna rodna ravnopravnost:

“Svet nema nove izvore materijalnih dobara. Nisu prona-|eni ni neka nova energija niti novi neiscrpni rudnici. Nadruge planete se nije oti{lo, niti }e se to skoro desiti na na-~in koji bi omogu}io eksploataciju wihovih rudnika niti ener-getskih bogatstava. Jedini novi izvor napretka qudskog roda jesopstvena, ènska polovina ~ove~anstva, ~ija su znawa, lider-ske sposobnosti, vizionarstvo, radna energija, umetni~ka, po-liti~ka i nau~na kreativnost do sada zapostavqani. To je ogro-man izvor potencijala i ène, ako im se pruì prava dru{tve-na {ansa, mogu da predstavqaju snaàn novi zamajac u progre-su civilizacije.”

Sawa SAVI]Snimio Zvonko PERGE

19

DA LI POSTOJI RAVNOPRAVNOST?

Oko 70 posto najsiroma{nijih qudi na zemaqskoj ku-gli su ène. Dve tre}ine radnih sati ~ove~anstva daju è-ne. Ipak, one zara|uju samo jednu desetinu svetskog priho-da, a poseduju samo jedan procenat svetske imovine.

Sni

mio

Zvon

imir

PE[

I]

Velika Britanija

Nema~ka

JNA 1982

20 15. oktobar 2006.

D O D E Q E N I P R V I SDOGA\AJI

Time je Vojska Srbije u~inila jo{ jedan korak na putu ka sa-vremenim svetskim tokovima, koji podrazumevaju, izme|u ostalog,i informati~ku pismenost pripadnika oruànih snaga.

Na testirawe za sertifikat ECDL, koje je obavqeno na Vojnojakademiji, iza{la je polovina predvi|enih kandidata, a samo jed-na tre}ina je poloìla, dok je u ponovqenom polagawu prolaznostbila devedeset pet posto.

Kako je prilikom dodele sertifikata naglasio pomo}nik mi-nistra odbrane za qudske resurse dr Zoran Jefti}, Ministarst-vo odbrane je me|u prvim ministarstvima u na{oj zemqi koje je ku-pilo licencu za izdavawe Evropskih ra~unarskih dozvola, a kaoslede}i korak planiraju da drugim ministarstvima ponude da wi-hovi zaposleni u Vojnoj akademiji polaù test i sti~u me|unarodnopriznati sertifikat ECDL.

– Danas je u toku sednica Velikog ve}a Beogradskog uni-verziteta, gde treba da bude usvojena odluka o zajedni~kim stu-dijama Fakulteta bezbednosti i Vojne akademije. Na osnovutoga }e svi mladi}i koji su primqeni na Vojnu akademiju, poslezavr{etka, dobijati dve diplome: bolowsku diplomu kao mena-xeri bezbednosti i diplomu oficira Vojske Srbije – rekao jeJefti}.

On je tom prilikom i ekskluzivno najavio da }e Vlada Srbi-je iz buxetskih rezervi izdvojiti sredstva za kupovinu dvesta ra-~unara sa namerom da svaka studentska soba na Vojnoj akademijiza ne{to vi{e od mesec dana bude opremqena ra~unarom sa ko-nekcijom na Internet.

S. SAVI]

POTVRDA INFORMATPOSETA DELEGACIJE BUGARSKE

êtvoro~lana ekspertska delegacija General{taba ArmijeRepublike Bugarske, koju je predvodio pukovnik Aleksandar Alek-sandrov, boravila od 3. do 6. oktobra u radnoj poseti Centru zamirovne operacije.

Ciq posete jeste razmena iskustava ste~enih tokom u~e{}au mirovnim operacijama i Programu Partnerstvo za mir, razma-trawe aktuelnih reformskih procesa u oruànim snagama dvezemqe i mogu}nosti saradwe u obuci i u~e{}u u multinacional-nim operacijama.

DELEGACIJA ABHO NEMA^KE U KRU[EVCU

Krajem septembra tro-~lana delegacija oruànihsnaga Republike Nema~ke po-setila je Centar za usavr{a-vawe kadrova ABHO u Kru-{evcu.

Tokom radne posete ne-ma~koj delegaciji, koju jepredvodio potpukovnik FrankKamper, predo~eni su isto-rija, namena, zadaci, kapa-citeti i mogu}nosti Centra,ali i planovi u okviru pro-jekta Regionalni centar AB-HO. Posebno su razmatraniaspekti i mogu}i oblici bu-du}e saradwe i na~ini podr-{ke projektu Regionalni cen-tar ABHO.

Delegacija OS Nema~keposetila je 246. brigadu AB-HO, Radiolo{ko-hemijsku la-boratoriju i ABHO ve`bali-{te Ravwak. Gostima su pred-stavqeni i kapaciteti fa-brike za proizvodwu ABHOza{titnih sredstava Korpo-racije “Trajal”.

SARADWA SA INSTITUTOM ”VINÂ”Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije otpo~eli su, u sa-

radwi sa Institutom za nuklearne nauke ”Vin~a”, sanaciju ze-mqi{ta kontaminiranog osiroma{enim uranijumom na lokacijiReqan u op{tini Pre{evo.

Za potrebe sanacije Vojska Srbije koristi, bez nadokna-de, ABHO i inèwerijska sredstva i za{titnu opremu. U de-kontaminaciji i obezbe|ewu rejona u~estvuju pripadnici Upra-ve za civilnu za{titu Sektora za qudske resurse Ministar-stva, General{taba Vojske Srbije, ali i pripadnici 246. bri-gade ABHO Operativnih snaga i 21. bataqona ABHO Kopnenihsnaga.

Sanacija zemqi{ta kontaminiranog osiroma{enim urani-jumom na lokaciji Reqan jeste posledwa u nizu sanacija u kojimaje u~estvovala Vojska od 2002. godine. Prethodno su saniranelokacije Bratoselce, Pqa~kovica i Borovac.

Radovi na lokaciji Reqan odvija}e se do sredine decembra,a zatim }e biti nastavqeni u aprilu 2007. godine, a kako je pla-nirano bi}e zavr{eni u junu slede}e godine.

Prve me|unarodno

priznate potvrde

informati~kepismenosti

ECDL (EuropeanComputer

Driving Licence)dodeqene su,

na Vojnoj akademiji,

pripadnicimaMinistarstva

odbrane i General{tabaVojske Srbije

UKRATKO

21

E R T I F I K A T I E C D L

S A G L E D A V A W E P R V I H R E Z U L T A T A P R O G R A M A P E L T

TI^KE PISMENOSTIU Centru za mirovne operacije

KURS ZA VOJNE POSMATRAÊ Prvi me|unarodni kurs za vojne posmatra~e UN – BALMOC

II/06 zapo~eo je 2. oktobra u Centru za mirovne operacije Gene-ral{taba Vojske Srbije. Organizovan je uz pomo} Me|unarodnogcentra za obuku oruànih snaga Finske – FINCENT, u okviru pro-grama saradwe Koordinacionog aran`mana nordijskih zemaqa zaoperacije podr{ke miru – NORDCAPS.

Sve~anosti povodom po~etka kursa prisustvovali su zastup-nik na~elnika General{taba srpske vojske general-major Zdrav-ko Pono{, ambasador Finske u Beogradu Ana-Maija Korpi, na-~elnik Centra za mirovne operacija pukovnik Petar ]ornakov,zatim {vedski ambasador Lars-Geran Engfeld, makedonski am-basador Viktor Dimovski i {ef Kancelarije UN u Beogradu Xu-lijan Harston.

Posle tronedeqnog osposobqavawa, 12 stare{ina iz VojskeSrbije i 14 oficira iz armija Albanije, Hrvatske, Bosne i Her-cegovine, Makedonije, Crne Gore i Finske, dobi}e sertifikateza vojnog posmatra~a u mirovnim misijama. Na kursu }e predavati13 instruktora iz Norve{ke, [vedske, Finske i Danske, stru~-waci me|unarodnih organizacija i pripadnici Ministarstva od-brane i Vojske Srbije. Polaznici treba da ovladaju znawima ive{tinama za osnovne du`nosti vojnih posmatra~a u mirovnimoperacijama.

Direktor Prvog me|unarodnog kursa za vojne posmatra~e jefinski pukovnik Jusi Saraselo, a u [tabu su angaòvani na{ipotpukovnici Jovan Jovanovi} i Igor [}epanovi}. Oni su, nai-me, ve} zavr{ili sli~na me|unarodna osposobqavawa i imajubogato iskustvo iz mirovnih operacija u Isto~nom Timoru i Li-beriji.

Centar za mirovne operacije Vojske Srbije nastoja}e dapro{iri me|unarodnu i me|uarmijsku saradwu kako bi u budu}no-sti organizovao kurseve UN i Partnerstva za mir u oblasti ci-vilno-vojne saradwe, logistike, {tabne i kurseve iz me|unarod-nog humanitarnog prava. Na taj na~in bi prerastao u regionalnicentar za obuku u~esnika mirovnih operacija.

V. P.Sni

mio

D. B

AN

DA

Po~etkom oktobra na Vojnoj akademiji odràn je sastanak posve}en sagledavawu rezultata postignutih u okviru programaPELT

Na sastanku, koji je okupio donatore, vo-diteqe programa i odgovorna lica iz Mini-starstva odbrane, trebalo je da izna|u odgovo-re na pitawe da li su postignuti kvartalni ci-qevi i {ta }e se ostvarivati u budu}nosti, ka-ko bi se pratilo kako se tro{i uloèni novac.

Sastanku su prisustvovali pomo}nik mi-nistra odbrane za qudske resurse Zoran Jef-ti}, na~elnik Vojne akademija general-major Vidosav Kova~evi},izaslanik odbrane Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandelur,izaslanik odbrane Norve{ke Terije Haverstad, predstavnik dan-ske ambasade u Beogradu Marten Vilumsen, direktor globalnogprojekta PELT Mark Krosi, na~elnik Direkcije PELT u Srbiji potpu-kovnik Milan Tep{i}, i drugi.

Podse}amo da je projekat za u~ewe engleskog jezika PELT po~eopro{le godine. Primqene donacije od ~etiri zemqe (Danske, Veli-ke Britanije, Norve{ke i Holandije) omogu}ile su da se ustanoveodgovaraju}i centri za u~ewe engleskog jezika na Vojnoj akademiji i

oforme dva test tima za utvr|ivawe nivoa poznavawa jezika. Tokom prve godine postojawa programa PELT napravqeni su

veliki pomaci. U brojnim garnizonima {irom zemqe po~eli sukursevi nivoa STANAG 1, zavr{en je prvi kurs na VA, usavr{ava-ne su sposobnosti predava~a, obavqeno je prvo STANAG testira-we, najavqeni su i kursevi na vi{em nivou... U budu}nosti }e pro-gram PELT biti otvoren i za druge delove dràvnih organa, odno-sno za civilni sektor.

S. \.

15. oktobar 2006.22

BA[TINIK DVOd prvog oktobra Instituti ratne

ve{tine i Vojnoistorijski institut

postoje pod novim nazivom - Institut

za strategijska istraìvawa.

I N S T I T U T Z A S T R A T E G

Preambiciozno je i pretenciozno da o~ekujemo da na{ Insti-tut za strategijska istraìvawa bude nosilac izrade nekihvelikih programa, posebno strategije, ali }emo u~estvovati uradnim grupama kao eksperti. Ciq na{eg postojawa i radajeste nau~na podr{ka strate{kom odlu~ivawu, a teìmo da,

kao institut Ministarstva odbrane, u budu}nosti postanemo in-stitucija od nacionalnog zna~aja. Mislim da nismo jo{ na tom ni-vou, tek smo na po~etku i predstoje nam reorganizacija, konsolida-cija, dovo|ewe kadra – kaè na~elnik te nove ustanove pukovnik drJan Mar~ek, nau~ni saradnik.

Danas Institut ima tri odeqewa – za bezbednosne analize ibezbednosne integracije, za studije odbrane i za vojnu istoriju(biv{i Vojnoistorijski institut), i odsek op{tih poslova. Ustanovije prepot~iwen i Vojni arhiv, koji ima specifi~ni status – samo-stalna je jedinica pot~iwena direktoru Instituta, s tim {to wego-vo qudstvo ne ulazi u sastav Instituta. U okviru svakog odeqewapostoje dva odseka, ali se oni ukidaju po novoj formaciji koja }estupiti na snagu do kraja godine, tako da }e u toj ustanovi ostati daradi 32 qudi.

OPSTAJU ZAPOÊTI PROJEKTI– Moramo voditi ra~una i o o~uvawu statusa Instituta, jer

da bismo se kod Ministarstva za nauku akreditovali kao nau~noi-straìva~ka ustanova, po vaè}em zakonu treba da imamo najmawesedam doktora nauka s nau~nim zvawima. Jo{ ne ispuwavamo teuslove i teìmo da dovedemo dvoje-troje vode}ih istraìva~a. Ta-ko da je 32 qudi minimum i ispod toga se ne moè.

Direktor kaè da, iako evoluiraju u novu organizaciju, In-stitut ne}e gasiti ranije zapo~ete velike istraìva~ke zadatke. Uzavr{noj fazi su istraìva~ki projekat ”Sektor bezbednosti Re-publike Srbije u suprotstavqawu savremenom terorizmu“, koji vo-di pukovnik dr Branislav \or|evi}, vi{i nau~ni saradnik, i pro-jekat ”Model vrednovawa morala Vojske Srbije u savremenim uslo-vima“, koji vodi pukovnik dr Jan Mar~ek. Odeqewe za vojnu is-toriju }e nastaviti projekat ”Organizacija i formacija srpske vo-jske u 19. i po~etkom 20. veka“ kojim rukovodi dr Slavica Ratkovi}Kosti} i projekat ”Jugoslavija u hladnom ratu“ koji vodi dr MilanTerzi}. Priprema se i realizacija projekta ”Pristupawe Republi-ke Srbije evroatlantskim bezbednosnim integracijama“, a u planuje i projekat koji }e raditi sa Centrom za civilno-vojne odnose.Novi institut se predstavio javnosti organizacijom me|unarodnekonferencije o ènama u Vojsci. Koordinator tog zadatka bila jedr Jovanka [aranovi}, nau~ni saradnik.

– Mi smo buxetska ustanova Ministarstva odbrane i u svom ra-du moramo imati odre|ene smernice koje }emo slediti, ali radi}emo

POVODI

i fundamentalna istraìvawa koja }e i}i korak daqe kako bi sutrabili dobra osnova za procese koji nam predstoje. Ta fundamentalnaistraìvawa bi}e posebno zastupqena u odeqewu za vojnu istoriju,ali }e se wima baviti i ostala dva. Planirano je da ta odeqewa in-tenzivno izu~avaju bezbednosne izazove, rizike i pretwe na global-nom i regionalnom nivou, ali i one koji se odnose na unutra{wubezbednost. Tako|e, prati}e se i promene u strategijama nacionalnebezbednosti, strategijama odbrane zemaqa u okruèwu, pre svega uregionu, i naravno na{a doktrinarna dokumenta, s tim da se nova sa-znawa dodaju postoje}im.

O~ito je da je Institut pro{irio delokrug rada i da ne}e vi-{e biti usko orijentisan na strategiju, operatiku, taktiku i ratnuve{tinu, jer upravo zbog takve programske orijentacije nije uspeoda se nametne kao zna~ajan faktor u pro{lim vremenima.

– @elimo da budemo u toku sa mnogim stvarima, da to radimopolako, strpqivo i vrlo ozbiqno, i nastojimo da se nametnemo kaozna~ajan ~inilac, a na{i stru~waci kao eksperti u nau~nom radu.

OTVARAWE KA DRU[TVU I SVETUPravo osveèwe u radu nastupi}e kada se Institut akreditu-

je kod Ministarstva nauke i za{tite ̀ ivotne sredine kao nau~noi-straìva~ka ustanova, jer }e mo}i da konkuri{e i za republi~keistraìva~ke projekte. U Institutu pretpostavqaju da }e tada ste-}i i odre|ena finansijska sredstva, pa }e istraìva~i imati idodatni motiv za boqi rad. Sada je u toku proces ekvivalencijewihovih izbornih zvawa – priznavawa u civilstvu, i za akredita-ciju im predstoji da upotpune kadar.

Da bi radili kako su zamislili nedostaje im savremena kompju-terska oprema i Internet veza. Potrebno je da uspostave i te{wusaradwa sa Narodnom bibliotekom kako bi svaki istraìva~ imao

Mladi i ambiciozni – kapetan prve klase mr Dejan Vuleti}, poru~nik Nemawa mr Miroslav Gli{i} (sleva na desno)

23

VE USTANOVEG I J S K A I S T R A @ I V A W A

svoju karticu pomo}u koje bi mogao da nesmetano koristi baze poda-taka u Narodnoj biblioteci. Bez toga nema validnih istraìvawa.

Jedan od prioriteta je da Institut osveì saradwu sa nau~-nim i stru~nim ustanovama, najpre, sa fakultetima politi~kih nau-ka, bezbednosti, organizacionih nauka i filozofskim, ali i sadrugim, nedràvnim fakultetima. Od instituta, prioritet su In-stitut dru{tvenih nauka i instituti oko Filozofskog fakulteta, ai druge nau~ne ustanove.

Vrlo vaàn segment je i me|unarodna saradwa. Do sada je In-stitut najvi{e sara|ivao sa norve{kim institutom FFI, jer su oniaktivno u~estvovali u reformi vojne nau~noistraìva~ke delatnostii uzajamno su se pose}ivali. Trebalo bi da se intenzivira saradwasa rumunskim Institutom za politi~ke studije odbrane i vojnu is-toriju i uspostavi saradwu sa ruskim i italijanskim institutom zastudije odbrane.

Da bi putovali po svetu moraju da se ”naoruàju“ znawemstranog jezika. Svi }e istraìva~i pro}i proveru stranog jezika(Stanag 2) i kompjuterskih programskih paketa.

Bolna ta~ka ove reorganizacije jeste ga{ewe Vojnoistorij-skog instituta, ustanove koja postoji oko 130 godina. DirektorMar~ek kaè da je integracija bila neminovna, ali }e vojnoisto-rijska istraìvawa ostati i daqe zna~ajan segment rada te noveustanove, ba{ kao {to su ostala i sva zaposlena lica.

PET MLADIH NADABudu}nost Instituta pripada mladima. Petoro ih se ve} isti-

~e. To su kapetani prve klase mr Miroslav Gli{i} i mr Dejan Vule-ti}, poru~nici Nemawa Milo{evi} i Dalibor Denda i najmla|aTatjana [tetin.

Tatjana [tetin je odavno èlela da se bavi nau~noistraì-va~kim radom u Institutu, jer se jo{ u studentskim krugovima napsihologiji pri~alo da su najkvalitetnija metodolo{ki odra|ena inajinteresantnija istraìvawa upravo iz oblasti vojne psiholo-gije. Tako je ona imala sre}u da se na|e na tom presti`nom izvori-{tu podataka. Od budu}nosti o~ekuje mnogo, pre svega da se usavr-{ava i ulaè u svoje znawe, a od Instituta o~ekuje da im omogu}iukqu~ivawe u razli~ita istraìvawa, kontakte sa qudima iz ino-stranstva, i mogu}nost za magistarske studije. Pored znawa engle-skog jezika (Stanag 3), Tatjana usavr{ava francuski.

Poru~nik Nemawa Milo{evi} bio je vojni stipendista naFilozofskom fakultetu – odsek istorija. Sada je na poslediplom-skim studijama na Fakultetu politi~kih nauka – smer me|unarodniodnosi. Uskoro bi trebalo da odbrani temu ”Vojnopoliti~ki odnosiSAD i Jugoslavije od 1945–1955“, ~ime bi stekao zvawe magistra.Nemawa kaè da je nov institut ba{tinik tradicije dva instituta,jer se ne{to {to je staro 130 godina ne moè ugasiti. U novi In-stitut su vojni istori~ari preneli razgranatu me|unarodnu vojnusaradwu sa sli~nim institutima u Nema~koj, Turskoj, Izraelu, Gr~-koj, Italiji, ê{koj, Ma|arskoj ... On je bio idejni tvorac velikogme|unarodnog skupa o Balkanskom paktu, na kojem je u~estvovala ve-}ina predstavnika pomenutih zemaqa. Sada radi na izdawu zbor-nika radova sa tog skupa, kao prvi sekretar tog zbornika. Nemawatako|e govori engleski i francuski.

Iz Odeqewa za vojnu istoriju je i poru~nik Dalibor Denda,tako|e vojni stipendista na Filozofskom fakultetu. Danas je po-slediplomac na Katedri za istoriju Jugoslavije i priprema magis-tarski rad o vojsci u Kraqevini Jugoslaviji – kao obliku dru{tvenemodernizacije. Ta tema je deo istraìva~kog projekta Vojnoistorij-skog instituta.

Dalibor je pro{le godine zavr{io i diplomatsku akademiju,a pored engleskog govori i ruski jezik. Nada se da }e se stvoritiuslovi da ~asopis Vojnoistorijski glasnik, koji je ponovo traèn,pa i na prostoru biv{ih republika SFRJ, umesto dvobroja po~neda izlazi dva puta godi{we. Za to ima dovoqno tekstova i Dali-bor isti~e da je samo ove godine wihovo odeqewe imalo dvadese-tak nau~nih radova, a jedna tre}ina je prihva}ena za objavqivaweu inostranim stru~nim ~asopisima.

Dva talentovana mlada ~oveka su i kapetani prve klase mr De-jan Vuleti} i mr Miroslav Gli{i}. Dejan je magistrirao na Vojnojakademiji, na Katedri vojna strategija, a tema mu je bila ”Informa-ciono ratovawe u savremenom sukobu“. U Institut je do{ao pre dvegodine i smatra da mu se ispunila ̀ eqa da se bavim nau~noistraì-va~kim radom. Kao doktorand on je iz dosta {irokog magistarskograda za tezu izabrao sajber-ratovawe, odnosno sajber-kriminal.Taj oblik ugroàvawa bezbednosti dobija}e sve vi{e na zna~aju kakopostajemo moderno informaciono dru{tvo. Planira da u narednomperiodu zavr{i svoj rad i unapredi znawe iz ra~unarskih mreà.

Miroslav Gli{i} je magistrirao tako|e na Vojnoj akademiji,i na istoj katedri, ali u oblasti evroatlantskih bezbednosnih in-tegracija. Iz te oblasti brani}e i doktorat na Vojnoj akademiji, apored toga je i poslediplomac na Fakultetu politi~kih nauka,Smer me|unarodni odnosi, gde je prijavio rad ”Pristupawe Repu-blike Srbije Natou“, ali s politi~kog aspekta. On ne bi èleo dase Institut prete`no bavi primewenim istraìvawima, a da za-nemari fundamentalna, jer su ona va`na za opstanak jedne takveinstitucije. U nekim zemqama takvi instituti nastali su kada su tezemqe odlu~ile da pristupe Natou i EU (npr. Slovenija), a presta-jali kada je proces pridruìvawa zavr{en.

U Institutu danas radi deset mladih qudi, {to bi svaka usta-novama mogla da poèli, ali taj kadar treba i zadràti. Na{i sa-govornici smatraju da je to jedino mogu}e ako im se obezbede kom-for napredovawa i usavr{avawa. Svi se slaù da im predstojiborba za status i ugled ustanove u dru{tvu, ali i za boqi poloàjnau~noistraìva~kih radnika u sistemu odbrane. U su{tini, svawihova nova o~ekivawa su, u stvari, stara.

Mira [VEDI]

Milo{evi}, Tatjana [tetin, poru~nik Dalibor Denda i kapetan prve klase

TRAJNA PREVENTIVAObuka voza~a je sloèna

zato {to sticawe znawa

i ve{tina za bezbedno

samostalno upravqawe

vozilom u saobra}aju

na putu, zavisi od

kvaliteta prakti~ne

obuke. A upravo kvalitet

prakti~ne obuke i

impresivni pokazateqi

bezbednosti u procesu

osposobqavawa

izdvajaju kraqeva~ki

centar od svih sli~nih

institucija u zemqi.

15. oktobar 2006.24

OD

BRA

NA 1 2 5 . S A O B R A ] A J N I I A U T O M O B I L S K I N A S T A V N I C E N T A R

Prvi automobil stigao je u Srbiju davnog 3. aprila 1903, a dovezao ga jeporu~nik kraqeve garde Bo{ko Radulovi}. Nema~ki stru~wak je potommladog oficira 45 dana obu~avao u nekom maweù i u~io ga, kako se totada zvalo, {oferirawu. Nema sumwe da ti ~asovi predstavqajusamza~etak obuke voza~a u Srbiji, pa samim tim i u wenoj vojsci. Cen-

tralno mesto obuke voza~a u Vojsci Srbije danas je 125. Saobra}ajni i auto-mobilski nastavni centar koji je u pet decenija postojawa mewao mesto (Rije-ka, Podgorica, Kraqevo), ali nikad svrhu postojawa i namenu. Od septembrapro{le godine kraqeva~ki centar je jedini u Vojsci Srbije.

Centralizacijom obuke obezbe|eni su savremeni didakti~ki i andrago-{ki principi koji obezbe|uju potrebna stru~na znawa i ve{tine u upravqa-wu i odràvawu motornih vozila studentima VA i u~enicima Sredwih vojnih{kola, pripadnicima mirovnih misija i vojnicima voza~ima, saobra}ajnimpolicajcima, rukovaocima transportne i pretovarne mehanizacije, kuririmamotociklistima i instruktorima.

Brojke ponekad varaju, ali su u ovom slu~aju veoma egzaktne i pozitivne.One kaù da su pripadnici Centra u proteklih 14 godina pre{li sa svojimmotornim vozilima vi{e od 26 miliona kilometara i da su u tom perioduobu~ili 39.472 voza~a “C” kategorije, 4.494 voza~a motocikla, 1.448 ruko-vaoca pretovarne mehanizacije, 181 voza~a autobusa i 76 pripadnika mi-rovnih misija.

MA^ I [TITNijedan izum u istoriji qudskog roda nije istovremeno doneo i velike

koristi i velike tragedije kao {to je to slu~aj sa automobilom. U svetu godi-{we u saobra}aju pogine oko 700.000 qudi, dok 12 miliona bude povre|eno.Na{a zemqa od posledica saobra}ajnih nezgoda gubi godi{we preko dva od-sto nacionalnog dohotka, pri ~emu je smrtnost u saobra}ajnim nezgodama ve-}a od ukupne smrtnosti od, na primer, kanceroznih i koronarnih oboqewa.Posebno zabriwava podatak da kod nas strada pet puta vi{e qudi, u odnosuna broj motornih vozila, nego u drugim zemqama. Pomenute ~iwenice upozo-ravaju da se osposobqavawu voza~a i u dru{tvu i u Vojsci mora posvetiti ve-lika pa`wa. Jednostavno, cene koje pla}amo su ogromne i u materijalnom po-gledu i, pogotovo, u qudskim ìvotima.

Na samom po~etku boravka u kraqeva~kom saobra}ajnom i automobilskomcentru, nametnulo se va`no i, ~ini se, opravdano pitawe. Za{to Vojska Srbijeuop{te obu~ava vojnike za upravqawe motornim vozilima ako im je dràva ve}

25

TE[KA STAZAOvih dana, vi{e od 700 mladi}a osposobqava se za razne

voza~ke du`nosti u kabinetima Kasarne “Ribnica” i na poligonu“Beranovac”. Najvi{e wih polaè ispit za “C” kategoriju, ali imai onih koji prolaze te{ku obuku za saobra}ajne vojne policajce.Re~ je o jednoj od najrizi~nijih obuka koja se u mirnodopsko vremeizvodi sa vojni~kim sastavom, pre svega zbog sloènosti obuke izupravqawa motociklom. Vojni policajci se osposobqavaju za vr-{ewe zadataka kontrole i regulisawa vojnog putnog saobra}aja,pri ~emu usvajaju i principe i na~ela koja }e biti regulisana no-vim zakonskim odredbama.

BERANOVACVe`bali{te za obuku voza~a “Beranovac” je kapitalan objekat ne samo

Vojske Srbije i dràve. Ono ima 930.613 metara kvadratnih povr{ine, odtoga 118.000 pod asfaltom. Ure|eno je 15 kilometara asfaltnih puteva sagradskim saobra}ajnicama, serpentinama, prostorima za parkirawe, polu-kru`no okretawe, vo`wu u terenskim uslovima i svim detaqima koji stvara-ju uslove za obuku voza~a, najpribli`nijim onim koji se sre}u u javnom sao-bra}aju. Autodrom omogu}ava istovremenu obuku na 150 motornih vozilaili pet nastavnih grupa sa po 40 kandidata.

Od samog otvarawa 1974. godine ve`bali{te se koristi i za odràva-we automobilskih trka. Posledwih nekoliko godina na wemu su odràne mo-tociklisti~ke, biciklisti~ke i karting trke za {ampionat dràve, a povreme-no se i izvode ispitivawa za potrebe fabrike automobila “Zastava” iz Kra-gujevca i fabrike guma “Trajal” iz Kru{evca. Na taj na~in poligon prihodujeznatna nov~ana sredstva.

DEFANZIVNA VO@WAMladi qudi dolaze u Kraqevo sa avanturisti~kim pred-

stavama o vo`wi. Stru~waci iz Centra poku{avaju da uz te-orijska znawa i podizawe voza~kih ve{tina uti~u i na pona-{awe voza~a. Naime, dugo je u saobra}aju vladalo na~elopotpunog poverewa {to je imalo tragi~ne posledice. Onda jenastupio period sa na~elom ograni~enog poverewa, a sada jeu Evropi i svetu prihva}eno na~elo defanzivne vo`we.

– Mi na toj platformi spremamo voza~e u Vojsci – kaèpukovnik Vlatko Vukovi}. – U~imo ih da se drè daqe od opa-snosti i da ostave prostor kako bi mogli da isprave i tu|ugrubu gre{ku.

Maksime po kojima se prepoznaje defanzivna vo`wa suvrlo jednostavne i glase: Zabraweno nikad, obavezno uvek aponekad ni ono {to je dozvoqeno.

dala dozvole “B” ili “C” kategorije? Prema re~ima komandanta 125.saobra}ajnog i automobilskog centra pukovnika mr Vlatka Vukovi}avi{egodi{wa iskustva i provere su pokazale da su voza~ke ve{tinei teorijska znawa vojnika sa “C” i “E” kategorijom skromna.

– U Vojsci imamo konstrukcijski sloèna vozila i sisteme koji-ma izvr{avamo specifi~ne zadatke – tvrdi pukovnik Vukovi}.– Mi ne smemo da preuzmemo rizik i da upravqawe takvim vozilimapoverimo mladi}ima ~ija znawa nismo proverili ili verifikovali.

Vojska je specifi~na organizacija i po skupnom prevozu lica,to jest, po prevozu grupa qudi teretnim motornim vozilima. Jasnoje da svaka saobra}ajna nezgoda u takvim okolnostima ima jo{ te-è posledice, {to je razlog vi{e da se razne vrste osposobqava-wa voza~a sprovode i u Vojsci i na taj na~in se smawuje nesigurnoi nebezbedno pona{awe na putu.

Osposobqavawe kandidata za voza~e vojnih motornih vozilaje osnovni, frontalni, pravovremeni, najjeftiniji i najefikasnijifaktor trajne preventive ili kako pukovnik Vukovi} voli da nagla-si: Obuka je nama i ma~ i {tit. A za kvalitetnu obuku kraqeva~kicentar ima sve {to je potrebno, po~ev od visokostru~nog i kvali-tetnog kadra pa do respektivne materijalne baze. Nije bez zna~ajani duga tradicija u osposobqavawu voza~a o kojoj govori i ~iweni-ca da je svaki {esti voza~ u Srbiji sa dozvolom “C” kategorije ob-u~en u 125. Saobra}ajnom i automobilskom centru. Proces obukeje sloèn zato {to sticawe znawa i ve{tina za bezbedno samo-stalno upravqawe vozilom u saobra}aju na putu izrazito zaviseod kvaliteta prakti~ne obuke. A upravo kvalitet prakti~ne obuke iimpresivni pokazateqi bezbednosti u procesu osposobqavawa iz-dvajaju kraqeva~ki centar od sli~nih institucija u zemqi.

Sni

mio:

Zvo

nko

PER

GE

se oni, ipak, ne osposobqavaju na terenskoj stazi. Ona je pred-vi|ena samo za iskusne vukove i profesionalce, dok se vojnici-ma u toku obuke prikaè zanimqiva pokazna ve`ba.

BUDU]NOST CENTRAObuka vojnika na odsluèwu vojnog roka je, u ovom trenutku,

teì{ni zadatak pripadnika Centra, koji zauzima 90 posto wiho-vog ukupnog angaòvawa. Izvesno je da se u budu}nosti time ne}ebaviti, zato {to vojnika ne}e ni biti. Gde je onda budu}nost 125.Saobra}ajnog i automobilskog centra?

– Centar se i danas bavi obukom oficira, podoficira, ci-vilnih lica i vojnika po ugovoru – govori pukovnik Vlatko Vukovi}– koji prolaze nadogradwu voza~kih ve{tina u vidu doobuke, preo-buke, kondicirawa i kurseva brze ili eskortne vo`we. Sigurno jeda i u budu}nosti ne}e nestati potreba za daqim usavr{avawempripadnika na{e vojske i u~esnika u mirovnim misijama.

Naravno, forme obu~avawa bi}e druga~ije i pomalo neuobi-~ajene. Kod nas se, recimo, malo zna o karakteristikama defan-zivne ili ekonomi~ne vo`we. Ekonomi~na vo`wa, na primer, zna~ida voza~ FAP-a 2006 moè, na istom putu i u istom periodu, u{te-deti i do 25 odsto goriva, zahvaquju}i na~inu upravqawa motor-nim vozilom. Na putu od 100 kilometara u{tede iznose deset lita-ra, {to u ukupnom zbiru daje, zaista, veliku cifru.

Automobilski i saobra}ajni centar ima dobre predispozici-je i za {ire otvarawe prema privrednim organizacijama, auto-{kolama i gra|anima. U Srbiji se, jednostavno, niko ne bavi poje-dinim vrstama osposobqavawa voza~a, tako da Centar, ve} sada,dobija zahteve da obu~ava qude koji rade, recimo, na poslovimatransportne i pretovarne mehanizacije u raznim privrednim su-bjektima. Nema sumwe da je ova vrsta obuke jedna od perspektiva,zato {to pripadnici tog sastava mogu garantovati kvalitet obu~a-vawa i verifikovati obuku odgovaraju}im sertifikatom.

Poligon “Beranovac” neminovno navodi i na razmi{qawa oosnivawu klubova brze vo`we kojih ima svuda po svetu. Oni koji suèqni te zabave, u takvim klubovima zadovoqavaju svoje afinitetepo odre|enim pravilima i u bezbednim uslovima, a ne ugroàvajuqude na javnim putevima. Uostalom, za{to se Centar ne bi trì-{no otvorio i tako {to }e postati velika i savremena auto-{kola.Kadrove, metodologiju rada, infrastrukturu i potrebna sredstvaima, samo je tu oblast potrebno administrativno urediti.

Budu}nost Centra zavisi}e i od stare{ina, vojnika i civil-nih lica koji u wemu rade. Tihi rat na putevima traja}e dok je i sa-obra}aja, tako da i kraqeva~ki saobra}ajci moraju da se naoru-àju znawem, uporno{}u i strpqewem kako bi izborili svoje me-sto pod suncem.

Zoran MILADINOVI]Snimio Zvonko PERGE

15. oktobar 2006.26

DEDA MILOJEVojnici i stare{ine 125. saobra}ajnog i automobil-

skog centra gaje jedan poseban odnos prema motornim vozi-lima. Qubav prema svemu {to se kre}e na dva, ~etiri ilivi{e to~kova, vidqiva je na svakom koraku i lako se zapaàu auto-parkovima, radionicama, kabinetima i na poligoni-ma. Za ilustraciju ovih re~i, dobro }e posluìti primer vo-zila TAM 4500 D koje se na putevima na{lo jo{ davne 1952.godine. Vojnici ga iz milo{te zovu “Deda Miloje”. Niko vi{ene pamti koliko se generacija vojnika osposobilo za vo`wurukuju}i komandama tog kamiona. Ali i danas, vojnici sa qu-bavqu voze “Deda Miloja”, neguju ga i paze kao {to ta 54-go-di{wa starina i zasluùje.

OPREZNO SA MOTOCIKLIMAVo`wa motocikla je mnogo opasnija

od vo`we automobila ili teretnog vozi-la, kako zbog rizika od pada i povre|i-vawa tako i zbog ~iwenice da je motociklmnogo mawe za{ti}en. S druge strane,motocikl je atraktivan i kod mladih qudistvara ose}aj snage i samopouzdawa, alibez svesti o realnoj opasnosti. Tu trebatraìti samo po~etne uzroke velikih tra-gedija sa motociklima u posledwe vreme.Drugi razlog je u nedovoqnoj obu~enostivoza~a motocikla u Srbiji. Za te katego-rije predvi|en je mali fond ~asova, a vo-

za~i obuku izvode na motociklima koji ni pribli`no nemajusnagu i mo} kao oni kojima kasnije upravqaju. Zato, motocikli-sti oprez! Brzina od 100 kilometara zna~i da, zapravo, prela-zite 27,7 metara u sekundi i da za ~etiri sekunde preletite ce-lo fudbalsko igrali{te.

Veoma va`na je i obuka rukovaoca transportne i pretovarnemehanizacije u sistemu integralnog transporta, zato {to, kolikosutra, oni treba da u skladi{tima bezbedno manipuli{u ru~nim,elektri~nim i dizel viqu{karima, trakastim transporterima idizalicama.

– Voza~i pored obuke iz upravqawa motornim vozilima – go-vori na~elnik [taba potpukovnik êdomir Dupor – usvajaju i zna-wa iz pravila bezbednosti saobra}aja na putevima, odràvawamotornih vozila, a prolaze, naravno, i op{tevojnu obuku.

Poligon “Beranovac” pruà, prema re~ima na~elnika sao-bra}ajne slu`be potpukovnika Dragana Veqanoskog, optimalneuslove za izvo|ewe osnovne obuke i svih vrsta nadogradwi.

- Dobrom organizacijom, pravilnom koordinacijom raspo-loìvih kapaciteta za obuku i uz veliko zalagawe instruktora isamih kandidata uspe{no se izvr{avaju postavqeni zahtevi - kaèkomandir automobilske nastavne ~ete poru~nik Ivan Mileti}.

Instruktori su delom vojnici na odsluèwu vojnog roka sainstruktorskim kursom a delom profesionalni vojnici koji u Cen-tru rade vi{e od deset godina. Oni su s vremenom akumulirali ta-ko velika znawa da znatno uti~u na pove}awe kvaliteta i bezbed-nosti procesa obuke. Jedan od wih je i desetar po ugovoru DraganStamenkovi} koji je od 1995. godine do danas u~estvovao u osposo-bqavawu 45 generacija vojnika. Dnevno na poligonu provede i po12 sati, dok pauzu izme|u partija vojnika koristi za odmor. Voza~koji slu{a, nau~i sve – kratko i odse~no kaè Dragan.

Na poligonu “Beranovac” sve pr{ti od zvuka motora, pra-{ine i znoja. Sa desetarom po ugovoru Bojanom Jokovi}em iz Ma-taru{ke bawe kre}emo na ~uvenu terensku stazu. Ovih dana sla-bo vi|am decu – govori Bojan dok pa`qivo balansira preko dr-venih balvana i ulazi u glib i {evarje mo~varnog zemqi{ta. Str-ma nizbrdica i trenutni prelazak u jak uspon ne predstavqaju zawega ve}i problem, ali se i na licu tog iskusnog instruktora po-jave bore kada grdosiju od kamiona treba provesti kosim nagi-bom od 45 stepeni. Kao da samo spretne ruke desetara ne dajuma{ini da skrene u ambis sa desne strane. Znoj mi izbija po li-cu, iako nema sunca na vidiku. Pitam se, kako li vojnici na od-sluèwu vojnog roka pro|u kroz sve ovo, ali tek tada saznajem da

27

Nizom manifestacija u â~ku jeobeleèna 81. godi{wica postojawa i rada Tehni~kog

remontnog zavoda. U posledwih godinu dana, kako je konstatovano,

u~iweni su zna~ajni radni i finansijski pomaci

Sve~anostima povodom obeleàvawagodi{wice Tehni~kog remontnog zavodaprisustvovao je i ministar odbrane dr Zo-ran Stankovi} sa saradnicima. Obra}a-ju}i se prisutnima, ministar Stankovi} jenaglasio da }e Zavod trajati koliko i Voj-ska Srbije i da predstavqa nezamewivuinstituciju za remont naoruàwa i vojneopreme. Po~etkom godine za potrebe si-stema odbrane bilo je upo{qeno samo 25do 30 odsto kapaciteta, dok je u drugoj po-

>>> POÊTAK RADA INSTITUTA ZASTRATEGIJSKA ISTRA@IVAWA – Sve~a-nost povodom po~etka rada Instituta zastrategijska istraìvawa, odràna je 10.oktobra. Prigodnom skupu prisustvovao jei ministar odbrane dr Zoran Stankovi}sa saradnicima.

O ciqevima rada, kadrovskoj popuwe-nosti i aktuelnim projektima govorio je di-rektor te nove ustanove pukovnik dr JanMar~ek. On je istakao i zna~ajnu novinu –od postoje}a tri odeqewa na ~elu dva na-laze se ène kao na~elnici. To su dr Jovan-ka [aranovi} i Slavica Ratkovi} Kosti}.

Ministarstvo odbrane podrà}e udaqem radu Institut, pomo}i da se ka-drovski i tehni~ki opremi, a ministar jepoèleo da u budu}e istraìva~ke projek-te uvrste i doga|aje koji su se kod nas zbi-li u proteklih 15 godina. (M. [.)

>>> PRIZNAWA ZA ORGANIZOVA-WE PROMOCIJE POTPORU^NIKA – NaVojnoj akademiji odràn je prigodni skup,na kome je na~elnik te ustanove general-major mr Vidosav Kova~evi} zahvalio svi-ma koji su pomogli u organizovawu sve~a-ne promocije nove generacije potporu~ni-ka VS ispred Doma Narodne skup{tine.

Me|u onima koji su tom prilikom do-bili zahvalnice bile su brojne medijskeku}e, novinari i vi{e organizacija. Uzwihovu pomo}, promociju je pratilo vi{eod ~etiri miliona qudi u Srbiji. (S. \.)

>>> DAN 126. BRIGADE VOJIN –Dvanaestog oktobra na Bawici sve~ano jeobeleèn dan 126. brigade Vazdu{nogosmatrawa, javqawa i navo|ewa. Naime,tog dana 1992. godine zavr{eno je formi-rawe komande brigade VOJIN, komandi ba-taqona i osnovnih jedinica.

– 126. br VOJIN nastavqa tradicijusignalnih jedinica koje su nastale jo{ da-leke 1915. godine. Posle Drugog svetskograta, u vi{e navrata, jedinica je opremanaradarima i ra~unarskom tehnikom zapad-nog i isto~nog porekla. Zadatak kontrolevazdu{nog prostora oni izvr{avaju 24 sa-ta dnevno, 365 dana u godini, a u najteìmtrenucima za na{u zemqu, 1999. godine, ni-smo {tedeli sebe. Tim povodom brigadi jedodeqen Orden narodnog heroja za zaslugeu odbrani otaxbine. Pro{le godine izvr-{ene su zna~ajne organizacijsko-formacij-ske promene, a u narednoj nas o~ekuju jo{zna~ajniji pomaci, koji }e izmeniti izgled ina~in rada jedinice. Najverovatnije, 12.oktobra Dan 126. br VOJIN bi}e posled-wi put obeleèn sa ovim nazivom i na ovajna~in, ali to ne}e izmeniti spremnost ra-darista da izvr{e sve postavqene zadatkekoji se pred wih postave – rekao je na sve-~anosti komandant jedinice pukovnik Dra-goslav Sto{i}. (D. K. M.)

lovini godine angaòvano oko 65 odstoraspoloìvih resursa ~a~anskih remonte-ra, podvukao je Stankovi}.

Direktor Tehni~kog remontnog zavodapukovnik Vojislav Milinkovi} na sve~anojakademiji povodom dana te ustanove, iz-me|u ostalog je rekao da je ukqu~ivawe na-{e zemqe u evroatlantske integracijeprava {ansa da Zavod odlu~no zaplovi umirniju budu}nost. On je istakao da sustru~waci Zavoda kadri da osvoje proiz-vodwu novih sredstava ili rezervnih de-lova, odnosno da se ukqu~e u remont novihgeneracija moderne tehnike. Osnova za tosu svakako stru~waci, proizvodni pogonii osvojene tehnologije. Milinkovi} jeobra}awe gostima i poslovnim partneri-ma zavr{io konstatacijom da nova budu}-nost Zavoda upravo po~iwe.

Na Sve~anoj akademiji je prikazan idokumentarni film o po~ecima i razvojuTRZ â~ak, a u umetni~kom programu u~e-stvovali su Reprezentativni orkestarGarde i Plesna grupa „Luna”.

Na tehni~kom zboru prire|enom ukrugu Zavoda predstavqeni su modernizo-vani tenk M-84, univerzalno inìwerij-sko vozilo „muwa”, razvijeno u â~ku u sa-radwi sa Vojnotehni~kim institutom i hau-bica 150 mm, kojoj su domet i efikasnostpove}ani za ~ak 50 odsto.

Prestavqene su i ~iwenice o izgrad-wi kotlarnice, jer od bombardovawa Za-vod nema obezbe|eno grejawe, niti tehno-lo{ku paru za obavqawe osnovne delat-nosti. Ministar Stankovi} je obe}ao da}e sve u~initi kako bi se problem preva-zi{ao.

Na internoj sve~anosti promovisanaje i Monografija Zavoda, o ~ijem sadràjuje govorio prof. dr Mili} \eki}, jedan odrecezenata te kwige.

Z. PE[I]

Obeleèn Dan TRZ â~ak

NOVA BUDU]NOST ZAVODAUKRATKO

OBELE@EN DANARJ PVO

Sve~anom obeleàvawu Dana ARJPVO u ni{koj kasarni ”Mija Stanimi-rovi}” prisustvovali su zamenik na~el-nika Uprave za kadrove pukovnik Mio-drag Gordi}, predstavnik komande Va-zduhoplovstva i PVO pukovnik Zoran\or|evi}, predstavnici organa lokal-ne vlasti i SPC, te |aci O[ ”Ivo An-dri}”.

Tom prilikom pukovnik Zoran\or|evi} govorio je gostima o toku re-forme sistema odbrane, a organizo-van je i takti~ko-tehni~ki zbor naoru-àwa roda ARJ PVO. Pripadnici 230.samohodnog raketnog puka PVO polo-ìli su vence na spomen-plo~u poginu-lih stare{ina i vojnici iz svog sasta-va. (Z. M.)

28

Tradicija edukacije duga 60 godina,

infrastruktura, oprema, iskustvo

i stru~nost zaposlenih predstavqaju

realnu osnovu da kru{eva~ki centar

do 2010. godine preraste

u Regionalni centar ABHO

za prostor jugoisto~ne Evrope.

P

15. oktobar 2006.

JEDINICE

ripadnici ABHO su 28. septembra sve~ano obeleìli dansvoje slu`be. Bio je to povod da jo{ jednom razgovaraju odoprinosu struke definisanim misijama Vojske, ali i bez-bednosti zemqe, posebno u uslovima kada su sve izraèni-ji razli~iti oblici NHB opasnosti. Profesionalni pri-

padnici slu`be ABHO su, tako|e, potvrdili opredeqewe da seu budu}nosti angaùju u mirovnim i humanitarnim operacija-ma, da pomognu civilnim vlastima i stanovni{tvu prilikomrazli~itih ekolo{kih, nuklearnih ili hemijskih akcidenata.Zato Centar za usavr{avawe kadra ABHO iz Kru{evca imazna~ajnu ulogu u obuci i {kolovawu eksperata u toj oblasti,ali i dobre izglede da u budu}nosti preraste u regionalni AB-HO centar.

JEDINSTVEN SISTEM

Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretwe ubrzanose multiplikuju, mewaju formu i sadràj, te poprimaju interna-cionalna obele`ja. Posledice po civilni sektor su, u tom smi-slu, sve ve}e i teè. U takvim okolnostima i bezbednost Repu-blike Srbije ugroàvaju terorizam i razvoj oru`ja za masovnouni{tavawe, ali i ve{ta~ki izazvane katastrofe, promene ì-votne sredine ili epidemije. Za dràvu, Vojsku i slu`bu ABHOposebno su zna~ajne potencijalne NHB opasnosti – nuklearni,hemijski i biolo{ki udesi, kontaminacija zemqi{ta, vazduha ivode, teroristi~ki napadi NHB oru`jima na objekte hemijske in-dustrije, nuklearna postrojewa, skladi{ta ili transport opa-snih materija. Takvi problemi zahtevaju organizovano upravqa-

C E N T A R Z AU S A V R [ A V A W E K A D R AA B H O U K R U [ E V C U

U P R A V Q A W E KU P R A V Q A W E K

29

we i angaòvawe svih kapaciteta dràve. Na{a realnost je,naàlost, nepovoqna. Na republi~kom nivou nije ure|en sistemupravqawa rizicima od NHB ugroàvawa, {to moè dovesti dote{kih posledica u slu~aju stvarnih opasnosti.

Pomenute ~iwenice, ali i iskustva ostalih zemaqa ukazujuna potrebu da se i slu`ba ABHO Vojske Srbije organizuje, ospo-sobqava i oprema u jedinstvenom sistemu dràve, odnosno in-tegrisanom sistemu za{tite, kako bi spre~ila i umawila rizi-ke od NHB opasnosti. Nesumwivo su sastavi i jedinice ABHO zato spremni, ali konkretna re{ewa zavise od odluka nadle`nihrepubli~kih institucija.

BUDU]A ORGANIZACIJA

– U prethodnom periodu smo projektovali i definisalinovo mesto i ulogu Centra, shodno procewenim izazovima, ri-zicima i pretwama bezbednosti, te definisanim misijama i za-dacima Vojske. Sme{tajni, kabinetski, laboratorijski, infra-strukturni, socijalni i poligonski kapaciteti Centra ABHO uKru{evcu predstavqaju zna~ajne razvojne potencijale, ali i va-qanu osnovu da se ukqu~imo u osposobqavawe ostalih struktu-ra dràve u toj oblasti. Nadle`nima u Ministarstvu odbrane iGeneral{tabu Vojske predloìli smo nekoliko projekata zaformirawe regionalnog centra do 2010. godine, koji bi u bu-du}nosti {kolovao stru~wake, izvodio operativne i doktri-narne zadatke na nacionalnom, regionalnom i me|unarodnomnivou – kaè pukovnik Zdravko Samarxi}, komandant Centra zausavr{avawe kadrova ABHO.

Kako postoje}e mogu}nosti Centra za usavr{avawe ka-drova prevazilaze potrebe Vojske Srbije, planirane aktivno-sti, funkcije i zadatke treba prilagoditi ideji o formirawuregionalnog centra ABHO za prostor jugoisto~ne Evrope. Za toje neophodna i podr{ka Organizacije za zabranu upotrebe he-mijskog oru`ja, koja je organizaciju Prvog, Drugog i Tre}eg kur-sa iz oblasti pomo}i i za{tite od hemijskog oru`ja poverilaupravo kru{eva~kom centru. Tradicija edukacije duga 60 godi-na, infrastruktura, oprema, iskustvo i stru~nost zaposlenihpredstavqaju realnu osnovu da on i dostigne takvu viziju. Nataj na~in stvaraju se uslovi za uspe{no osposobqavawe ekspe-rata, aktivno u~e{}e u upravqawu RHB krizama, ali i opera-cijama podr{ke miru pod komandom EU, Natoa, Partnerstva zamir i UN.

Zoran MILADINOVI]Snimio G. STANKOVI]

[EST DECENIJA

Povodom 60 godina postojawa institucije za obra-zovawe i vaspitawe kadra ABHO, Centar za usavr{ava-we organizovao je sve~anu akademiju u Narodnom pozo-ri{tu u Kru{evcu. Skupu su prisustvovali predstavnicivojnih i civilnih struktura, ali i penzionisani pripad-nici tog sastava.

KURSEVI I SEMINARI

U Kru{evcu su nedavno odràni me|unarodni sim-pozijum ”Hemija i ìvotna sredina“ i trening-kurs ”Pre-vencija hemijskih akcidenata“. Najavqeno je da su me|u-narodne institucije Centru za usavr{avawe kadra AB-HO poverile organizaciju naprednih bazi~nih kurseva,ali i specijalisti~kih seminara za rad sa toksi~nim he-mikalijama u laboratoriji i na poligonu.

ME\UNARODNA SARADWA

Tro~lana delegacija nema~kih oruànih snaga, kojuje predvodio potpukovnik Franko Kamper, obi{la jeCentar za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu. Tomprilikom nema~ki stru~waci sagledali su organizacijuCentra, ali i razmenili iskustva o protivnuklearnom,hemijskom i biolo{kom obezbe|ewu.

Posle demonstracije hemijskih sredstava za one-sposobqavawe na poligonu ”Ravwak“ i prikaza sred-stava za{tite, dekontaminacije, dozimetrije, jonizuju-}ih zra~ewa, te pokretnih laboratorija koje se kori-ste u Vojsci Srbije, sa gostima se razgovaralo o sa-radwi slu`bi ABHO dve vojske. Dogovorene su zajed-ni~ke ve`be na nivou komandi i bataqona, ali i zajed-ni~ko osposobqavawe oficira. Proteklih godina pot-pukovnik Ivan Lazarevi}, major Du{an Milovanovi}i kapetan prve klase Goran Eminovi} zavr{ili su obu-ku u ABHO centru u Sonthofenu.

Nedavno je Centar za usavr{avawe kadrova ob-i{la i bugarska vojna delegacija sa komandantom Kop-nenih snaga Bugarske armije general-majorom IvanomDobrevim.

R I Z A M AR I Z A M A

Pored podizawa kvaliteta

nastave, projektom u~ewa

na daqinu treba da se

uspostavi koncept

doìvotnog u~ewa kao

odgovor na izazove

savremenog sveta koji se

brzo mewa. Taj tip nastave

predstavqa}e i svojevrsnu

selekciju po{to }e

napredovati samo oni

koji su motivisani i

koji se usavr{avaju.

Oni koji to nisu ne}e

ni pri}i ra~unaru.

15. oktobar 2006.

P

30

od u~ewem na daqinu podrazumevaju se svi oblici sprovo|ewa nastave bezneposrednog prisustva nastavnika. To zna~i da zainteresovani putem ra~u-narske mreè mogu na brz, jeftin i jednostavan na~in do}i do èqenih in-formacija, bilo da se one odnose na to kako napisati formalno poslovnopismo ili {ta je novo u oblasti naoruàwa, opreme, takti~kih postupaka

ili bilo koje druge sfere ìvota. U vremenu kada se pred srpsku vojsku postavqaju zahtevi za wenim smawe-

wem, a od qudi koji }e da ostanu o~ekuje da budu boqe obu~eni i da se neprekid-no usavr{avaju, u~ewe na daqinu moglo bi da predstavqa jedan od puteva ka tomciqu. Na taj na~in smawila bi se odsutnost pojedinca sa posla jer on moè dase usavr{ava putem elektronske mreè. Podjednako je va`no i {to bi se timepostigla znatna u{teda novca koja je proporcionalna skra}ewu vremena anga-òvawa qudi, nastavnika i polaznika kurseva.

OD PRIVILEGIJE DO OBAVEZE

– U~ewe na daqinu nije zami{qeno kao projekat koji bi unapredio samonastavu u Vojnoj akademiji ve} bi wime trebalo da budu obuhva}eni svi zaposle-ni u Ministarstvu odbrane i General{tabu. Pored podizawa kvaliteta nastave,treba da se uspostavi koncept doìvotnog u~ewa kao odgovor na izazove savre-menog sveta koji se brzo mewa. Taj svet danas funkcioni{e tako da se neke odstrategijskih odluka donose na nivou vojnika jer, ukoliko, britanski vojnik uIraku povu~e obara~ i ubije deset civila, na ulice Londona iza}i }e sto hiqa-da qudi koji }e da traè povla~ewe trupa iz Iraka. Dakle, zbog toga je odlukapomenutog vojnika strategijska i zbog takvih situacija veoma je va`no da svi uMinistarstvu odbrane i General{tabu budu najboqe mogu}e pripremqeni da od-govore na izazove savremenog sveta – kaè pukovnik dr Mladen Vuruna, koruko-vodilac podgrupe za formirawe laboratorije za u~ewe na daqinu. Ta podgruparadi u okviru Radnog stola 3, Grupe za reformu odbrane Srbija–Nato, koja sebavi reformom vojnog obrazovawa.

KONCEPTDO@IVOTNOGUSAVR[AVAWA

OBUKA

UÊWE NA DAQINU

Radnim stolom 3 rukovodi pukovnik Aleksandar Savi}. Onisti~e da je obrazovawe prepoznato kao jedna od kvalifikacijakoja ~oveku obezbe|uje spremnost da se suo~i sa izazovima sve-ta koji se mewa i da }e zbog toga doìvotno usavr{avawe bitisva~ija obaveza kao i da }e se tim konceptom doprineti inter-operabilnosti na{ih oruànih snaga sa me|unarodnim.

[to se ti~e pripremqenih sadràja, u ovom trenutku u Voj-sci Srbije na daqinu bi mogli da se u~e strani jezici i da sepolaù kvalifikacioni ispiti za wih, te da se online polaùtestovi za Evropsku ra~unarsku dozvolu ECDL. Za po~etak, pu-tem Interneta svi zaposleni u Vojsci mogli bi da se informi-{u o standardima i procedurama Natoa, a dobrim delom na tajna~in mogli bi da se odràvaju kursevi poput onoga za koman-

31

danta bataqona ili didakti~kog kursa za nastavnike, pri ~emubi se prakti~ni deo odradio na terenu. Naravno, da bi sve tozaìvelo neophodna je informati~ka podr{ka, a pre toga tre-ba obezbediti znatna finansijska sredstva za tehnolo{kuplatformu bez koje ~itava pri~a ostaje na papiru.

ÊTIRI FAZE DO 2010.

– Predvi|eno je da se projekat razvija u ~etiri faze do2010. godine. Da bismo do{li do te ta~ke, za po~etak nam jeva`no da formiramo laboratoriju sa serverima i progra-mima koji bi podràvali ~itavu pri~u i da imamo dovoqnodobre linkove kako bi nastava mogla nesmetano da te~e – ka-

è pukovnik mr Nedeqko Osto-ji}, korukovodilac podgrupe zaformirawe laboratorije zau~ewe na daqinu koji je najvi{edoprineo radu podgrupe.

Tako|e, ve} postoji i proje-kat koji se odnosi na razvoj in-formati~ko-tehnolo{ke infra-strukture Vojne akademije kojatreba da obezbedi platformu zadaqi rad u toj ustanovi, nevezanood projekta u~ewa na daqinu, alibi wime bila obuhva}ena i ta vr-sta u~ewa. Zbog toga je i predlo-èno da laboratorija bude sme-{tana u Vojnoj akademiji. Premanekim procenama, za projekat iz-gradwe informati~ko-tehnolo-{ke infrastrukture do kraja2010. godine potrebno je uloìtioko milion i po evra.

– Svesni smo da taj novacne moèmo dobiti odjednom, ta-

ko da smo identifikovali prioritete i nastojimo da prvoobezbedimo sredstva za ra~unarsku mreù koja bi se kasnijedogra|ivala. U svemu tome se lepo uklapa projekat u~ewa nadaqinu koji bi prvi mogao da da vidqive rezultate. Wime bise stiglo do forme akcionog plana koji detaqno razra|ujesve aktivnosti za predstoje}ih nekoliko godina, a kako smosa donatorima neprekidno u kontaktu, konkretno razra|uje-mo onaj deo projekta za koji se nadamo da }emo uskoro dobi-ti novac – isti~e pukovnik Ostoji}.

Jo{ jedno va`no pitawe, koje se pokre}e i te~e paralelnosa tehni~kom pripremom projekta, jeste priprema nastavnikaza distribuciju koncepta nastave na daqinu. Materijali kojise prezentuju na taj na~in treba da budu takvi da polaznik kur-sa u lekcijama neprekidno dobija i povratnu informaciju okvalitetu i stepenu napredovawa kroz materijal, {to dodatnousloàva posao nastavnika. Zbog toga je neophodno prvo ulo-ìti sredstva u znawe nastavnika i proizvodwu materijala.

Znatan doprinos radu podgrupe za formirawe labora-torije za u~ewe na daqinu, pored potpukovnika mr Gorana [i-mi}a i kapetana prve klase Zorana Jeremi}a koji su zaduèniza razvoj softverskog re{ewa, daju i izaslanik odbrane Veli-ke Britanije pukovnik Sajmon Vandelur i profesor Vladan De-vexi} sa Fakulteta organizacionih nauka.

Na kraju, treba napomenuti da }e jedna od zna~ajnih funk-cija nastave na daqinu biti i selekcija kadra. Obrazovawe je-ste i treba da bude obaveza svakog profesionalca, a za o~eki-vati je da }e u budu}nosti napredovati samo oni koji su motivi-sani i koji ulaù u sebe i svoje znawe.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

BRITANSKO ISKUSTVO

U Velikoj Britaniji su na ideju o uvo|ewu u~ewa nadaqinu do{li 1999. godine. Prve aktivnosti na tom planupo~ele su 2001. godine da bi tek po~etkom 2006. godineprojekat startovalo online. Britanci ra~unaju da }e pro-gram razviti u narednih deset godina.

STICAWE ZNAWA BI]E SVIMA DOSTUPNO,

Pukovnik dr Budislav Su{a, na~elnik Katedre za voj-nu psihologiju, andragogiju i moral u Vojnoj akademiji i~lan podgrupe za u~ewe na daqinu isti~e da je su{tina kon-cepta nastave na daqinu u tome da se obrazovawe pribli-ì svim qudima, posebno onima koji su udaqeni od centa-ra u kojima se odràva nastava.

– Koncept u~ewa na daqinu javqa se ve} krajem 19.veka kao koncept dopisne nastave koja je jedno vreme i una{oj zemqi bila jako popularna. S vremenom, kako su serazvijala savremena tehni~ka sredstva, tako su se {irilimediji koji su kori{}eni za distribuciju nastavnih sadr-àja. Danas u zemqi imamo takozvanu TV nastavu u vidu ra-dio i televizijskih emisija koje su kompatibilne sa nastav-nim planovima i programima osnovnih i sredwih {kola,{to je tako|e jedan vid u~ewa na daqinu.

Tim konceptom se, kada govorimo o Vojsci, pruàju ap-solutne mogu}nosti svim stare{inama da se stalno obra-zuju jer odlazak na kurs vi{e ne}e biti privilegija mawegbroja qudi ve} }e znawe biti dostupno svakome ko èli dase usavr{ava – kaè pukovnik Su{a..

Deo tima podgrupe Radnog stola 3 za u~ewe na daqinu

15. oktobar 2006.32

P O K A Z N O G A \ A W E N A P E S K O V I M A

Za u~enike

14. generacije

Sredwe stru~ne

vojne {kole

Kopnene vojske

iz sastava

565. nastavnog

centra u Poàrevcu

nedavno je

organizovano

pokazno ga|awe

pe{adijskim

i protivoklopnim

naoruàwem

P{ko [qivan~anin, na~elnik Odseka sredwe stru~ne vojne {ko-le, a rukovodilac ga|awa bio je potpukovnik Sini{a Vidakovi}.

U~enici su najpre posmatrali dejstvo ru~ne odbrambenebombe M-75, kojom je iz stoje}eg stava na daqini od 30 metaraga|ao kapetan Vladislav \or|evi}. Potom je potpukovnik Milan

PRETICAWE VETRA

okazno ga|awe iz streqa~kog i protivoklopnog naoruàwaizvedeno je 13. septembra na streli{tu poligona Peskovinadomak Poàrevca, za u~enike 14. klase Sredwe stru~nevojne {kole Kopnene vojske i stare{ine Komande 565. na-stavnog centra. Pored ~etrdesetak sredwo{kolaca sa smerova pe{adija i

vazdu{no osmatrawe i javqawe, ve`bu su pratili komandantKopnenih snaga Vojske Srbije general-potpukovnik Mladen ]ir-kovi} i komandant Centra pukovnik Vinko Markovski.

Pe{adijskim oru`jem i oru|ima ga|ali su oficiri i podo-ficiri iz Odseka sredwe vojne {kole Nastavnog centra Kopnenevojske iz Poàrevca kako bi |acima demonstrirali takti~ko-tehni~ke i borbene osobine naoruàwa kojim je opremqen mo-torizovan bataqon. Tom prilikom su se budu}i podoficiri uve-rili u efekte vatrenog dejstva, mogu}nosti i pouzdanost naoru-àwa doma}e proizvodwe. Ve`bu je komentarisao pukovnik Du-

VATRENA MO]

– Vatrene mogu}nosti motorizovanog, odnosno pe{adij-skog bataqona kako }e se ubudu}e zvati, veoma su velike.U wemu se, prakti~no, nalazi svo naoruàwe pe{adije.Vatrenoj mo}i su posebno doprineli baca~i granata i mi-nobaca~i koji se do sada nisu nalazili u naoruàwu togsastava. Ipak, oru`ja i oru|a su efikasna samo ukolikosu strelci dobro obu~eni – naglasio je pukovnik VinkoMarkovski.

POLIGON

33

Kla~ar prikazao ta~nost i preciznost ga|awa pi{toqima 7,62milimetra M-57, devetomilimetarskim CZ-99 i automatskim pi-{toqem 7,65 milimetara frontalno tr~e}ih meta, iz stoje}egstava na daqinama od 20, 30, 50 i 100 metara, jedina~nom ikratkom rafalnom paqbom. Posmatra~ima je demonstrirana ibrzina ga|awa automatskom pu{kom 7,62 milimetra M-70, iz le-è}eg stava osam frontalno tr~e}ih meta. Vodnik prve klase Ne-boj{a Gaji} je na daqini od 100 metara iz leè}eg stava jedi-na~nom paqbom ga|ao iz poluautomatske snajperske pu{ke 7,9milimetara M-76 u sveàw ~amovih dasaka, u grudobran od sve-è iskopane zemqe, u xakove napuwene peskom i ~eli~ne plo~e,kako bi prikazao probojnost zrna.

Na daqini od 200 metara potpukovnik Vladimir [mawa uleè}em stavu ga|ao je pu{komitraqezom 7,62 milimetara M-84 utri grudne mete. Sredwo{kolci su, zatim, pratili dejstvo ru~nihraketnih baca~a zoqa i osa i ga|awe {irokog i dubokog ciqa na400 metara ko{ewem po pravcu i dubini mitraqezom 7,62 mili-metra M-84. Prikazane su, tako|e, posledice mlaza barutnih ga-sova unazad prilikom dejstva bestrzajnog topa 82 milimetara M-60A, ali i preciznost dalekometne snajperske pu{ke 12,7 milime-tara M-93 crna strela, kojom je ga|ao zastavnik prve klase GoranPetrovi}. U~enici sredwe vojne {kole u Poàrevcu pratili su iga|awe automatskim baca~em granata 30 milimetara M-93. Ode-qewe minobaca~a 82 milimetara M-69A demonstriralo je posma-tra~ima brzinu ga|awa, osobenost putawe mine u odnosu na osta-lo pe{adijsko naoruàwe i dejstvo na ciq.

Obra}aju}i se na kraju ve`be u~esnicima general ]irkovi}je istakao:

– Pokazna ga|awa su dobar na~in da sagledate kako se pe-{adijsko i protivoklopno naoruàwe upotrebqava i koji su we-govi vatreni efekti. êstitam svim stare{inama koji su, i uz jakvetar koji im je oteàvao zadatak, uspe{no ga|ali. Verujem da suse budu}i podoficiri uverili koliko je oru`je koje imamo pre-cizno i mo}no. Dana{wa ve`ba je pokazala visok nivo osposo-bqenosti stare{ina Nastavnog centra, {to se od profesional-nih pripadnika Vojske i o~ekuje.

V. POÛ^Snimio D. BANDA

SARADWA

15. oktobar 2006.

Zvani~na poseta

komandanta Nacionalne

garde Ohaja general-majora

Gregorija Vejta Beogradu

ozna~ila je po~etak

realizacije Programa

dràvnog partnerstva

Republike Srbije i te

ameri~ke dràve.

Partnerstvo sa Ohajom

po~e}e vojno-vojnim delom,

da bi se kasnije razvili

i civilno-vojni i

civilno-civilni odnosi.

34

Tokom 125 godina duge saradwe Srbije i SAD, tri perioda isti~u se kao naro-~ito dobra. Re~ je o vremenu Prvog, Drugog i hladnog rata, kada je vojna sa-radwa mo`da bila i najzna~ajnija. Nakon potpisivawa Programa dràvnogpartnerstva sa dràvom Ohajo, zvani~nici u Srbiji smatraju da se ulazi u~etvrti zna~ajni period saradwe, koja je pokazateq sve boqih politi~kih re-lacija u odnosu na period za nama. Partnerstvo sa Ohajom po~e}e vojno-vojnim delom, da bi se kasnije razvili i

civilno-vojni i civilno-civilni odnosi. Radi uspostavqawa vojne saradwe na re-alnim osnovama, tokom ~etiri dana septembra u zvani~noj poseti Srbiji boravio jena~elnik Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori Vejt. Ciq te posete bio jedefinisawe konkretnih oblika budu}e saradwe Nacionalne garde Ohaja i VojskeSrbije.

Komandant Vejt, uprkos brojnim zvani~nim susretima i obilascima najzna~aj-nijih formacijskih sastava Vojske Srbije, koji gotovo da nisu ostavili ni trenutkaslobodnog vremena u wegovom rasporedu, odvojio je 45 minuta od svog odmora kakobi se susreo sa ekipom ”Odbrane“.

Gospodine generale, za{to je za budu}u saradwu sa Srbijom odabran ba{Ohajo, a ne neka druga ameri~ka dràva?– Prvi sporazum dràvne saradwe Ohajo je potpisao sa Ma|arskom, vode}i se

~iwenicom da u dràvi imamo najbrojniju ma|arsku populaciju u SAD. Srpska popu-lacija je tako|e brojna – samo u jednoj ameri~koj dràvi ima ih vi{e nego u Ohaju.Zna~i, bitan razlog je demografske prirode. Pored toga, jedan od senatora iz Oha-ja je gospodin Vojnovi}, tako|e poreklom iz Srbije. On u ameri~kom Kongresu u~e-stvuje u radu Balkanske potkomisije. I to je bilo od va`nosti kada se odlu~ivalo opartnerstvu. Tre}e, Nacionalna garda Ohaja zauzela je stav da treba da u|e u tajprogram.

Kakav je zna~aj srpske zajednice u Ohaju? – Oko 17.000 qudi srpskog porekla tamo ìvi. Koncentrisani su oko Kli-

vlenda. Kada nas je general Pono{ posetio, jedan od najva`nijih ~lanova zajedni-ce ru~ao je sa nama. Svaki put kada u Ohajo do|e delegacija iz Srbije, poseti}eKlivlend i srpsku zajednicu. To je velika stvar, jer je i Program dràvnog partner-stva zami{qen u vidu kooperacija i poseta te vrste, da bi se odràle veze sa ma-ticom.

I GRA\ANI I VOJNICI

KOMANDANT NACIONALNE GARDE OHAJAGENERAL-MAJOR GREGORI VEJT

[ta Ohajo o~ekuje od Programa dràvnog partnerstva saRepublikom Srbijom?– Jedna od stvari o kojoj sam razgovarao sa zastupnikom na-

~elnika General{taba Vojske Srbije, general-majorom ZdravkomPono{om, odnosi se na ~iwenicu da je to oblast u~ewa kako zaVS, tako i za Nacionalnu gardu Ohaja. Budu}i da sara|uje sa raz-li~itim armijama {irom sveta, izme|u ostalog i sa onom u Iraku,za Nacionalnu gardu Ohaja va`no je da razume oruàne snage dru-gih zemaqa. U budu}oj razmene sa VS, na{i }e vojnici u~iti jedniod drugih da bi uspostavili me|usobno poverewe i dugotrajne od-nose. To je isto ono {to smo uradili u Ma|arskoj.

Moète li precizirati {ta }e u~iti jedni od drugih?– Mogu vam dati nekoliko primera. General Pono{ i ja

razgovarali smo kako funkcioni{u na{i vojni {tabovi. To jejedan od na{ih prioriteta i prvih razmena koje }emo imati saSrbijom. Drugi primer odnosi se napruàwe podr{ke civilnim vlastima.Jedna od uloga Nacionalne garde jestesaradwa sa civilnim vlastima, i to jejedini deo oruànih snaga SAD kojiima takvu ulogu. Neke vrste saradwetog tipa ostvariva}emo zajedno, kao irazmenu malih jedinica. U okviru terazmene neke jedinice va{e vojske do-}i }e u Ohajo, i obrnuto.

Da li znate koje jedinice?– O tome jo{ nismo razgovarali.

Sa Ma|arskom ste Program dr-àvnog partnerstva zapo~eli1993. godine. Ta iskustvo }e vamverovatno pomo}i u razvijawu saradwe sa Srbijom?– Svakako. Mnoge stvari koje }emo raditi sa General{tabom

VS radili smo i sa Ma|arskom. Re~ je o vojnoj podr{ci, razmenijedinica, itd.

Budu}i da saradwa s Ma|arskom traje duè od decenije,sigurno su se ve} iskristalisale i koristi koje ta zemqaima od we? – Nakon vojno-vojnih odnosa, sa Ma|arskom smo nedavno

ostvarili i ozbiqne razmene u oblasti civilnih odnosa. Razvilismo partnerske odnose sa Ministarstvom obrazovawa te zemqe. Ustvari, proteklih nekoliko godina bilo je nekoliko razmena – onisu posetili Ohajo, a mi Ma|arsku. Zna~i, Program sa Ma|arskomse razvija na nekoliko razli~itih nivoa. Do danas je bilo vi{e od70 razli~itih aktivnosti.

U okviru posete Vojnoj akademiji, predstavili ste ~lanovi-ma Kolegijuma na~elnika G[ VS i slu{aocima [kole na-cionalne odbrane organizaciju i funkcionisawe Nacio-nalne garde Ohaja. Tada ste primetili da je va{ General-{tab organizovan kao i G[ VS. – Sa gotovo 16.000 vojnika i vazduhoplovaca, Nacionalna

garda Ohaja je peta po veli~ini u SAD. îne je Kopnene i Vazduho-plovne snage, a wen general{tab izgleda kao i G[ Vojske Srbijenakon transformisawa. Kopnene snage broje 10.650 vojnika ras-pore|enih u tri brigade, odnosno 82 jedinice. Vazduhoplovne sna-ge ~ine 5.037 avijati~ara, sedam jedinica i ~etiri avio-puka. Ras-pore|eni su u ~etiri vazduhoplovne baze i na jo{ tri posebne lo-kacije. Wihova misija je trojaka: imaju federalne zadatke, dràv-ne i misije u zajednici. Kada je re~ o federalnim misijama, na{ jeciq obezbe|ivawe borbeno spremnih jedinica za vo|ewe rata ipobedu. Misije u Ohaju podrazumevaju angaòvawe na za{titi ì-vota i imovine i o~uvawe javnog reda, mira i bezbednosti. U zajed-nici smo du`ni da sluìmo kao uzori u koje se mora imati povere-we, i tu smo, na primer, angaòvani na programima borbe protiv

droge, za opismewavawe i sli~no. Nacionalnu gardu kontroli{edràva Ohaja, ~iji je guverner i wen vrhovni komandant. Me|utim,kada u~estvujemo u federalnim misijama, tada nam komanduje pred-sednik SAD.

[ta su, zapravo, federalne misije – misije van SAD, vanOhaja, ili ne{to tre}e?– Federalne misije su one u kojima savezna vlast pla}a anga-

òvawe na{ih snaga, kao u Iraku ili Avganistanu. Ali i kada smou SAD, kada izvodimo misije pod saveznom kontrolom, kao {to suodràvawe mira i poretka, govorimo o federalnim misijama.

Kako se takav sistem angaòvawa va{ih snaga odraàvana wihovo pla}awe? – Federalna vlada ih pla}a za rad tokom jednog vikenda me-

se~no. Naravno, ima i drugih du`nosti, ali ova je redovna. Tako|e,pla}eni su i za dve nedeqe za koje su van svog radnog mesta u ci-

vilstvu. Obi~no je to tokom dve letwe ne-deqe, kada su angaòvani u nekom oblikuobuke.

Da li je te{ko posti}i ravnoteù izme|u tih angaòvawa koja dolaze sa razli~itih nivoa?

– Ne. Pravila su jasno postavqena.Postoje dogovori me|u dràvama. Kadase pojave situacije koje zahtevaju hitnoreagovawe, kao {to je bilo u Wu Orle-ansu za vreme poplave, svaka ameri~kadràva {aqe svoje snage da pomognu. Ta-da je dràva kojoj se pomaè du`na daplati za tu vrstu angaòvawa. Kada iz-vr{avamo zadatke u dràvi Ohajo, ona

i pla}a na{e vojnike. Ako pri tome koristimo federalnuopremu, Ohajo i to pla}a. Postoje i misije za koje nam, kao i za opremu koju koristimo,

pla}a federalna vlada, premda smo pod komandom guvernera. Mo-èmo se na}i i u poloàju u kome na{im snagama komanduje pred-sednik, kada opet federalna vlada snosi tro{kove upotrebe na-{ih jedinica ili wihovih delova. Jedini slu~aj kada dràva Ohajopla}a jeste kada nas pozove guverner na izvr{ewe du`nosti radispre~avawa ili sanirawa posledica prirodnih katastrofa. Re~je o vrlo fleksibilnom sistemu, koji je morao biti tako postavqen,jer nijedan drugi deo oruànih snaga ne vr{i sva tri tipa misija,kao {to to ~ini Nacionalna garda. Primera radi, nakon 11. sep-tembra Garda je bila angaòvana na aerodromima radi obezbe|e-wa. Radili smo to u federalnom statusu, a pod kontrolom guverne-ra.

Vojnici Nacionalne garde su gra|ani koji, pored redovnogposla u gra|anstvu, dopunske du`nosti obavqaju u Gardi.Kako regrutujete gra|ane Ohaja za taj posao? Da li su za-interesovani za ulazak u Gardu?– Jesu. Dràva Ohajo im pla}a {kolovawe na kolexu. Da bi

u{li u Gardu, potrebno je da se {est godina ulaè u wih, a uz todobijaju i bonus koji se kre}e izme|u 5.000 i 20.000 dolara. Tako-|e, dobijaju i druge prinadle`nosti, kao {to su pla}eni radni vi-kendi za koje pripadnici na{ih kopnenih i vazduhoplovnih snagadobijaju 800 dolara. Regrutovawe je za nas veoma va`no. Bez do-voqno qudi te{ko je izvoditi obuku u armiji ili gardi. Stoga jeNacionalna garda Ohaja stoprocentno popuwena.

Va{i gardisti su samo mawi deo svog radnog vremena an-gaòvani na poslovima u Gardi, za razliku od pripadnikaarmije koji su u oruànim snagama ”puno radno vreme“. Dali se ta razlika odraàva i na zahtevane osobine, spo-sobnosti i zalagawa pripadnika Garde? [ta o~ekujete odwih? Kakvi treba da budu?

35

Mislim da Srbija ima sjajnu budu}-nost, ali od we same zavisi ho}e liprihvatiti mogu}nosti pred sobom.

Nismo imali problem s angaòvawemqudstva za misiju u Iraku. Naprotiv,kada sam razgovarao s vojnicima o to-me, mnogi od onih koji su se vratili izIraka èleli su da ponovo budu tamoangaòvani.

U razmatrawu primera kako part-nerstvo funkcioni{e moglo bi poslu-ìti partnerstvo Ilionoisa i Poqske.Nacionalna garda Ilionoisa pomoglaje Poqacima u pripremi dela wihovihsnaga za odlazak u misiju u Iraku.

Deo snaga Nacionalne gardeOhaja angaòvan je u Iraku. [tase tamo doga|a?– Sada je u Iraku 800 pripadnika

na{e garde. Svaki deo oruànih snagaSAD je na zadatku u nekom delu sveta.Mi smo, eto, tamo.

Da li je te{ko na}i qude koji }eèleti da odu u misiju opasnukao {to je ona u Iraku?– Ne, naprotiv! Kada sam razgova-

rao sa vojnicima o tome, mnogi od onihkoji su se odatle vratili èleli su daponovo budu tamo angaòvani. Dakle,nije bilo problema. Gardisti, me|utim,moraju da uspostave ravnoteù izme|usvog u~e{}a u misijama, porodice i po-sla. Na{i zakoni {tite na{e vojnike ivazduhoplovce od poslodavaca, koji nesmeju, na primer, da ih otpuste dok su navojnom zadatku. Neki poslodavci ~ak na-stavqaju da im pla}aju za vreme wihovogangaòvawa u misiji, premda nemajuobavezu da to rade. Brojni poslodavcise ~ak brinu za wihove porodice. Na-ravno, to i mi ~inimo. Svaka jedinicaima grupu za pruàwe podr{ke porodi-ci, koja se periodi~no sastaje i poma-è. U Ohaju se obi~no sre}u jednom me-se~no. Komandant ih zove i obave{ta-va o wihovim dragim koji su u misiji, apomaè im se i na druge na~ine. Ne tre-ba zaboraviti ni sistem osigurawa.Porodice moraju da budu zbrinute kakobi se vojnici mogli usmeriti na izvr{e-we svojih vojnih zadataka.

Koliko je vojna profesija po{to-vana u va{em dru{tvu? I Vi, kaogeneral?– Mislim da je to jedna od najpo-

{tovanijih profesija u SAD. Pripad-nici Garde su gra|ani vojnici. Ve}inusvog vremena provode rade}i svoje ci-vilne poslove, kao i ve}ina ostalih

gra|ana. Kada su mobilisani, dolaze iz na{ih zajednica, za raz-liku od aktivnih vojnika koji su sve vreme u svojim organizacio-nim celinama.

Ne gledam na sebe, odnosno na svoju poziciju kao na statusnisimbol. Ja sam samo deo ameri~ke vojske, kao i svaki drugi vojnik.Ponosan sam {to nosim uniformu i sluìm svojoj zemqi.

Koliko èna imate u Gardi?– Ima ih 17 posto. @ene nisu ukqu~ene u pe{adijske i tenkov-

ske jedinice. Van toga mogu biti deo bilo kog dela ameri~ke vojske.Imamo ène svih ~inova.

Da li je i Va{a supruga me|u wima?– Nije. Ni ona, ni moja k}erka.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

– Kada se pridruùju Gardi, nemarazlika u odnosu na pripadnike aktivnearmije. Zahtevaju se isti standardi, istaobuka, i wihovo obrazovawe ne razliku-je se od obrazovawa pripadnika aktiv-nih snaga. Nakon regrutovawa, {aqu sena osnovnu obuku u neku vojnu kopnenu ilivazduhoplovnu organizacionu celinu. Svidelovi oruànih snaga SAD, aktivna voj-ska, nacionalna garda i rezerva, radekao jedan tim.

[ta moète ponuditi u saradwisa Srbijom?– Sada smo u procesu pregovarawa,

i moja poseta Srbiji posve}ena je upozna-vawu wene Vojske. U okviru te posete raz-govaram sa brojnim zvani~nicima i obi-lazim delove VS. Vidite, potrebno je darazumem kakva je VS kako bismo mogli daodredimo daqe puteve na{e saradwe. Ge-neral Pono{ je istakao neke oblasti ukojima bi èleo na{u pomo}. U svakomslu~aju, èlimo da saradwu po~nemo {topre.

Lo{a slika o Srbiji dugo je stva-rana i {irena. Da li je taj nega-tivni imix kod vas izazvao nekuvrstu zapitanosti kako }ete ostva-riti saradwu? – Ne. Kao {to je poznato, u junu sam sreo generala Pono{a i

pomo}nika ministra odbrane za politiku odbrane, a nedavno ipredsednika Tadi}a. Oni su veliki ambasadori svoga naroda. Semtoga, u Beograd je moja delegacija stigla bez kofera, koji su se izgu-bili negde na interkontinentalnom letu. Mnogi iz grupe su moralida nabave ode}u za sastanke. Qudi u prodavnici su bili izuzetnoprijateqski nastrojeni, poku{avaju}i da pomognu.

Kako vidite ulogu Srbije u evroatlantskim vojnim integra-cijama u budu}nosti?– Mislim da Srbija ima sjajnu budu}nost. Iskreno, od same

Srbije zavisi ho}e li prihvatiti mogu}nosti pred sobom. Tran-sformacija Vojske je na pravom putu, i rezultati su ve} vidqivi:nazire se vrlo sposobna armija.

36

Sa gotovo 16.000 vojnika i vazduho-plovaca, Nacionalna garda Ohaja jepeta po veli~ini me|u gardama u SAD.

Za nas je bitno da pripadnici Gardeostvare ravnoteù izme|u porodice,posla i u~estvovawa u misijama. Samoako ne moraju da se brinu kako su imporodice i ho}e li ih posao ~ekati ka-da se vrate sa vojnog zadatka, mogu dase potpuno usmere na izvr{avawe voj-ne du`nosti.

Kao {to je poznato, jo{ u junu sam sreogenerala Pono{a i pomo}nika mini-stra odbrane za politiku odbraneSneànu Samarxi}-Makovi}, a nedav-no i predsednika Tadi}a. Oni su veli-ki ambasadori svoga naroda.

15. oktobar 2006.

Ovogodi{wi susret vojnih novinara, ~lanova EMPA (EuropeanMilitary Press Association), okupio je preko pedeset u~esnika iposmatra~a iz redakcija vojnih glasila i drugih organizaci-ja, koji su tokom ~etiri dana rada i druèwa imali pri-like da razmene profesionalna iskustva, saznaju aktuelna

doga|awa u evroatlantskim bezbednosnim strukturama i dogovo-re nove oblike saradwe.

U prate}em programu novinari su prvog dana posetili se-di{te Natoa, a drugog dana i Evropsku Uniju, gde su na brifin-zima dobili najnovije informacije o aktivnostima tih bezbed-nosnih organizacija i o pripremama za novembarski samit Na-toa u Rigi.

Program kongresa ove godi-ne razlikovao se od dosada-{wih, kada su doma}ini bile na-cionalne organizacije, obi~noministarstva odbrane ili re-dakcije pojedinih glasila. Tadasu u prate}em programu uglavnombile posete jedinicama i koman-dama nacionalnih armija, kao iupoznavawe sa prirodnim i kul-turnim znamenitostima zemqedoma}ina. Ove godine prate}iprogram je pravqen zajedno saoficirima u {tabovima Nato iEU u Briselu, koji su pre svegaèleli da iznesu najnovija isku-stva iz me|unarodnih vojnih i hu-manitarnih misija {irom svetai da ukaù na brojne te{ko}e ukriznim podru~jima koje name}upotrebu sve ve}eg angaòvawame|unarodne zajednice u obez-be|ewu mira, stabilizacije inapretka.

Kongres se, prema statutuorganizacije, odràva svake go-dine da oceni rad u protekloj go-dini i donese najva`nije odlukeo statusnim pitawima, finansi-jama i oblicima saradwe.

Na okupqawu u Briselu predsednik EMPA gospodin Tor EigilStordal iz Norve{ke, ocenio je da ostvareni rezultati u prote-kloj godini potvr|uju opravdanost postojawa i sve razvijenih ob-lika me|usobne saradwe izme|u redakcija i novinara.

– Imamo dobru priliku da stalno dopuwujemo znawa i na-~ine unapre|ewa evropske bezbednosne politike, ali je veomava`no da su ovo i susreti kolega i prijateqa – rekao je gospo-din Stordal i podsetio na dugu tradiciju organizacije vojnihnovinara.

Sve je po~elo 1977. godine, prvim susretom direktora iglavnih urednika vi{e evropskih vojnih listova u Rimu. Od tada

nije prestala praksa godi{wihsusreta, u razli~itim zemqama,iz kojih su proizilazili na~inida se razmewuju iskustva i in-formacije. Prvi statut usvojenje na Kongresu u Hamburgu, 1980.godine, kada je izabran i prviUpravni odbor, sa ovla{}ewi-ma da donosi odluke izme|u dvagodi{wa sastanka. Statut je vi-{e puta dopuwavan, a posledwiput na kongresu u Splitu (Hrvat-ska) 2002. godine.

Pravo da budu ~lanovi EM-PA imaju direktori i urednicivojne periodike i elektronskihmedija i eksperti za bezbedno-snu i odbrambenu politiku kojiobjavquju u evropskim vojnim idrugim medijima. ^lanstvo pod-razumeva pla}awe godi{we~lanarine. Do posledweg, 27.kongresa u Briselu organizaci-ja je brojala preko 90 ~lanovaiz 17 zemaqa, a Srbija je osam-naesta zemqa ~ije je vojno gla-silo, magazin ”Odbrana”, sadadeo objediwenog evropskog voj-nog novinarstva.

R. MUTAVXI]

37

Magazin ”Odbrana” na Kongresu vojnih novinara u Briselu

Na Kongresu Evropskog udruèwa vojnih novinara, koji je od 4. do 7. oktobra

odràn u Briselu, magazin ”Odbrana” postao je ~lan tog me|unarodnog

novinarskog udruèwa koje slede}e godineobeleàva trideset godina

postojawa i rada

BRIFINZI U NATO I EU

Tokom boravka uBriselu vojni novinarisu posetili {taboveNato i Evropske unije. Usedi{tu Severnoa-tlantske alijanse temerazgovora bile su Natooperacije u Avganista-nu, Ameri~ki pogledi nabudu}nost Nato i pri-preme za novembarskisamit Alijanse u Rigi.

U Evropskoj unijivojni novinari su obave-{teni o aktuelnim pita-wima evropske bezbed-nosne i odbrambene po-litike, ulozi i funkcija-ma vojnog {taba Evrop-ske unije, komunikacijiunutar organizacije iostvarenim rezultatimau misijama u svetu.

Poseban brifing odràli su predstavnici Evropske or-ganizacije vojnih asocijacija (EUROMIL) koja od osnivawa1972. godine {titi i unapre|uje statusna prava pripadnikavojske u gotovo svim evropskim zemqama koje su u ~lanstvu teorganizacije.

Predsednik EMPA Tor Eigil Stordal i generalni sekretarErling Eikli predsedavaju 27. Kongresom u Briselu

DEO EVROPSKOG

TIMA

Tamo gde su do pre nekoliko meseci posao grani~ara obavqali pripadnici Dunavskog grani~nog odreda Vojske, sada se na istoj du`nosti nalaze zaposleni u stanici grani~ne policije ”\erdap”

U s t a n i c i g r a n i ~ n e p o l i c i j e “ \ e r d a p ”

N

I DAQE BEZBEDNO

DOBRI POZNAVAOCI TERENASvi policajci iz stanice grani~ne policije ”\erdap”

do{li su na grani~arsku du`nost iz Odeqewa unutra{wihposlova Kladovo ili iz stanice za kontrolu prelaska dr-àvne granice. Niko od wih nema mawe od pet godina u slu-`bi i dobro poznaju lokalno stanovni{tvo, pa i one koji sebave sitnim {vercom.

Od februara, kada je policija preuzela obezbe|iva-we granice od Vojske, nije bilo nijednog slu~aja organizo-vanog krijum~arewa qudi, nafte ili druge robe. Takve ile-galne aktivnosti, koje svojim obimom mogu uticati na ekono-miju dràve, prve su na udaru i pod nadzorom novih ~uvaragranice.

akon 93 godine bdewa nad granicom prema Rumuniji, vojnicisu tu odgovornu du`nost 23. februara predali policajcima.Stanovnici Kladova i okoline promene mogu da uo~e samona osnovu izgleda karaule u samom gradu, gde vi{e nema ak-tivnosti nekada{wih stanara. @ivot u pograni~nom podru-

~ju te~e uobi~ajeno iako je grani~na linija sada pod budnim okommomaka u plavim uniformama.

– Prva tri meseca iskoristili smo pre svega za prou~ava-we granice – kaè Veroqub Nasti}, komandir stanice grani~nepolicije ”\erdap”. – Me|u policajcima grani~arima bilo je onihkoji su ve} znali ovaj sektor, ali i onih koji nisu. Sada ve} mo-èmo re}i da svako od wih zna sve puteve i staze na ovom delugranice, naravno i svoje obaveze i svoja ovla{}ewa.

Dvadesetak policajaca grani~ara, od kojih nijedan nema maweod pet godina slu`be, kao svoju bazu koristi karaulu u neposred-noj blizini hidroelektrane ”\erdap 1”. Odatle se organizuje24-satno deùrstvo, patrolirawe, kontrola kretawa u grani~-nom pojasu i sve druge aktivnosti koje su va`ne za bezbednost dr-àvne granice u duìni od 79 kilometara, koliko pokriva stani-ca grani~ne policije ”\erdap”. Pro{irewe sastava te nevelikejedinice o~ekuje se kada pripadnici Vojske, koji su se prijavili

ZA[TITA

za rad u grani~noj policiji, zavr{e tromese~ne kurseve. Dok se~eka poja~awe u qudstvu, tehnici i prevoznim sredstvima, radise sa raspoloìvim snagama, pa najve}i teret za obezbe|ivawegranice preuzimaju qudi.

SARADWA SA RUMUNSKIM KOLEGAMA

Pored pomo}i koju policijske grani~ne patrole imaju odme{tana, s kojima se svakodnevno susre}u, dragocena je i sarad-wa s kolegama iz Rumunije. Ta dràvna granica posebna je po to-me {to se zami{qena grani~na linija nalazi na sredini Duna-va, pa su za wen uspe{an nadzor neophodni brzi patrolni ~am-ci, a takva namenska plovila Rumunija je dobila na raspolagawejo{ pre nekoliko godina. Uskoro bi trebalo o~ekivati formi-rawe i na{e Dunavske grani~ne ”flote”, ~ime }e nadzor nad re-kom – granicom biti potpun.

– Saradwa sa rumunskom grani~nom policijom izuzetno jedobra – isti~e komandir Nasti}. – Kad god treba da se re{i ne-

ki problem, Rumuni zovu nas, ili mi wih. Imamo direktnu tele-fonsku vezu i redovne sastanke.

Uvek se smatralo da je granica izme|u Srbije i Rumunijemirna, a gledano iz vojnostrate{kog ugla, ona }e takva i ostati.Ono {to posledwih godina granicu na Dunavu ~ini zanimqivomjeste geografski poloàj pogodan za ilegalne migracije iz azij-skih zemaqa, krijum~arewe qudi i nafte.

39

Tromese~na statistika naj-boqe ilustruje delotvornostgrani~ara sa obe strane re-ke. Pre svega, nije zabele-èn nijedan slu~aj ilegalnogprelaska ve}e grupe qudi,niti je bilo povoda za pisa-we krivi~nih prijava zbogpovrede grani~nih propisa.Nije zabeleèn nijedan po-ku{aj {verca nafte, a neko-liko prekr{ajnih prijava vi-{e je bilo preventiva.

Da bi se uvelo malo vi-{e reda u grani~nom pojasu,svim vlasnicima ~amaca sapodru~ja op{tine Kladovodat je rok za registraciju

plovila. Kontrole su pokazale da je veliki broj vlasnika ~amacaizlazio na reku ~ak i bez dozvole za kretawe u grani~nom poja-su, koje ina~e izdaje OUP Kladovo. Da pripadnici stanice gra-ni~ne policije ”\erdap” odgovorno rade svoj posao vidi se i po”àlbama” koje im stiù iz Kapetanije, gde se obavqa registra-cija ~amaca. Kaù da nikada nisu imali toliku gu`vu i tolikibroj zahteva za registraciju.

SMENA NA TO^KOVIMA

Ono {to o novim ~uvarima dràvne granice ne mogu da ka-ù slu`beni podaci, govore utisci sa terena.

Motorizovana patrola najve}i deo svoje dvanaesto~asovnesmene provodi na to~kovima, u osmatrawu granice, kontroli kre-tawa u grani~nom pojasu i pra}ewu re~nog saobra}aja. Policaj-ci êdomir Ivan~evi} i Miqan Jevti} poznaju sva mesta na oba-li Dunava pogodna za nelegalno iskrcavawe nafte i druge robesa teretnih brodova koji prolaze me|unarodnim plovnim putem.Tokom obilaska tih lokacija nije zabeleèno ni{ta sumwivo,ali ih je zato na drugom kraju grada ~ekao zadatak potpuno druga-~ije prirode. U pristani{tu pored sada napu{tene vojne karauleobavili su kontrolu male jahte iz Holandije. Dve postarije damesu prethodno traìle i dobile odobrewe od grani~ne policijeda svoju jahtu ”Gold lejdi” privremeno veù u vojnoj marini, gde suse ose}ale bezbedne od nepredvidive }udi Dunava. Kao {tek zavezivawe posluìo im je {vercerski brodi}, davno zaplewen odkrijum~ara nafte.

Dve avanturistkiwe iz Holandije pohvalile su qubaznostslu`benih lica, ali i me{tana, s kojima su imali prilike da sesretnu tokom svog boravka na na{em delu Dunava. Komunikacijasa patrolom grani~ne policije bila je mogu}a zahvaquju}i pozna-vawu engleskog jezika koje je pokazao policajac Ivan~evi}, {toje ina~e standard i za sve wegove kolege na tom zadatku.

Ne{to kasnije, na drugom kraju grani~ne linije uz reku, pa-trola je u Tekiji zatekla lokalnog alasa koji kod sebe nije imaosve potrebne dokumente. Kako ciq grani~ara nije samo puko ka-`wavawe, ve} preventivno delovawe i navikavawe lokalnog sta-novni{tva na po{tovawe propisa, vlasniku ~amca je omogu}enoda donese sve papire, bez kojih se izlazak na Dunav smatra ile-galnom aktivno{}u. Takav stav grani~ne policije nailazi na odo-bravawe onih koji shvataju odgovornost {to je name}e boravak ikretawe u grani~nom pojasu, pa uzajamna saradwa doprinosi op-{toj bezbednosti dràvne granice. Onima koji su skloni ilegal-nim radwama prostor za delovawe je dosta suèn, pa su i wiho-ve aktivnosti svedene na minimum.

Granica na Dunavu sada deluje daleko otvorenije, ali ni{tamawe bezbedno u odnosu na vreme kada su je ~uvali vojnici.

Qubi{a ILI]

RAÛNAR ZA EFIKASNIJI RADPredsednik op{tine Kladovo dr Sini{a Popovi} je,

prilikom primopredaje du`nosti ~uvawa granice, stanicigrani~ne policije ”\erdap” poklonio ra~unar, uz obe}aweda }e op{tina i kasnije, prema mogu}nostima, pomagati ustvarawu boqih uslova za rad grani~ne policije.

Planirano je da se sedi{te grani~ara sa karaule”\erdap”, koja je od Kladova udaqena desetak kilometara,premesti u karaulu u samom gradu. Me|utim, za renovirawetog objekta potrebno je najmawe dvadesetak hiqada evra.Na te pare se mora sa~ekati, ali je dobro znati da }e lo-kalna vlast deo tro{kova umawiti bar za iznos dozvola,taksi i delimi~nim angaòvawem kapaciteta komunalnihpreduze}a.

Veroqub Nasti}, komandirgrani~ne stanice ”\erdap”

Kontrola alasa u Tekiji

ZA[TITA

15. oktobar 2006.40

UUz Centar za obave{tavawe uVojvodini deluje 45 jedinicaza uzbuwivawe i osmatrawe.Prema re~ima Milenka Vasi-li}a, na~elnika Odeqewa za

odbranu AP Vojvodine, Centar sva-kodnevno prati bezbednosnu situa-ciju, prima, obra|uje i prosle|ujeinformacije pot~iwenim sasta-vima, kako bi nadle`ni pravovre-meno spre~ili razli~ite akcidente.Na taj na~in smawuju se {tetni uti-caji i posledice po stanovni{tvoPokrajine ili materijalna dobra.

Bez obzira na zastarelosttehni~kih kapaciteta, postoje}e ra-dio-veze na republi~kom, regional-nom i op{tinskom nivou, obezbe|u-ju brzu i kvalitetnu komunikaciju, teefikasnu razmenu podataka Centraza obave{tavawe sa ostalim u~e-snicima sistema odbrane. Centarje i ì~nim vezama povezan sa pri-vrednim institucijama na teritori-ji Vojvodine, Ministarstvom unu-tra{wih poslova i Vojskom Srbije.

Dosada{we plan{ete zemaq-skih, vazdu{nih i meteorolo{kihprilika zamenili su kompjuteri, takoda je pojednostavqena razmena poda-taka zna~ajnih za funkcionisawe si-stema odbrane.

– Neprekidnim radom sistemaza osmatrawe, u kome su umreèneosmatra~ke stanice, sa razra|enimsistemom uzbuwivawa i dobrom sa-radwom Vojske, MUP-a, zdravstvenihustanova i preduze}a, pokrajinskaslu`ba osmatrawa i obave{tavawapokazala je izuzetnu efikasnost to-kom pro{logodi{wih poplava u Voj-vodini. Pravovremenim obave{tava-wem stanovni{tva umawene su posle-dice elementarnih nepogoda, spre~e-ni gubici qudskih ìvota i materi-jalnih dobara – nagla{ava RadovanNovakovi}, na~elnik Centra za oba-ve{tavawe.

Da bi se poboq{ala razmenainformacija, precizirale obavezeu~esnika sistema odbrane i obezbe-dilo vaqano povezivawe pokrajin-skih tehni~kih sistema, Odeqewe zaodbranu AP Vojvodine organizovaloje u saradwi sa Odeqewem za odbra-nu Novog Sada nedavno sastanak nad-le`nih dràvnih organa i preduze}a.I pokrajinsko izvr{no ve}e je u pro-teklih nekoliko godina uloìlo zna-~ajna sredstva za tehni~ko osavreme-wivawe Centra, kako bi prerastao ujavni servis u slu`bi gra|ana Vojvo-dine.

B. M. POPADI]

S L U @ B A O S M A T R A W A I O B A V E [ T A V A W A V O J V O D I N E

U Odeqewu za odbranu AP Vojvodine organizovana je slu`ba osmatrawa i obave{tavawa u kojoj ima 46 centara za obave{tavawe. Raspore|eni su u okviru referata za odbranu u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu, Kikindi, Zrewaninu, Somboru i Subotici.

HALO 985

AGENCIJA ZA VANREDNE SITUACIJENadle`ni dràvni organi nameravaju da u bu-

du}nosti formiraju republi~ku agenciju za vanred-ne situacije, koja bi spasavala i {titila stanov-ni{tvo, ali i materijalna dobra od razli~itih ne-sre}a i opasnosti. Sli~na re{ewa postoje u mno-gim zemqama iz na{eg okruèwa. U sastavu agenci-je bi delovali i centri za obave{tavawe. Plani-ra se i zamena sada{weg telefonskog broja 985brojem 112, koji je prihva}enim u svim evropskimzemqama.

SERVISIRAWE KAPACITETASistem za uzbuwivawe na teritoriji Vojvodine

ve} dugo godina nije servisiran, pa su mnoge sireneneispravne. Zbog izmewene urbanisti~ke slike voj-vo|anskih gradova, posebno izgradwe visokih stam-benih objekata, potrebno je {to pre izraditi novustudiju ~ujnosti i osavremeniti postoje}i sistem zauzbuwivawe.

• 310116

ZEMQA @IVIHAutori: VladimirStojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e BorozanIzdawe 2004. Tvrdi povez, 372strane, kutija-kesa,format 28,3 h 29Cena: 7.560,00, sa popustom 5.292,00

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskomjeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sadaneobjavqenim, istorijskim dokumentima kojipojašwavaju svu sloènost teme.

• 310117

KULTURNA BA[ŠTINA SRBIJEKULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKEKULTURNA BA[ŠTINA CRNE GORE

Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29Cena: 18.900,00, sa popustom 13.230,00Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom nasrpskom i engleskom jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdaweposve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije,Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autorinam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawestru~waka širom sveta a otkriva korenenacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijsketokove na vekovima zanimqivim prostorima.

• 310124

VE[TINARATOVAWA VO@DAKARA\OR\AAutor NovicaStevanovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 350 strana,format 16 h 24Cena: 540,00 sa popustom 324,00

Kwiga se bavi Prvim srpskim ustankom,stvarawem vojne sile, ve{tinom ratovawa Vo`daKara|or|a, logistikom, diplomatijom ikomandantskim osobinama slavnog ratovo|e.

• 310125

OBAVE[ŠTAJNASLU@BA U KARA\OR\EVOJ IMILO[ŠEVOJ SRBIJIAutor dr VladimirStojan~evi}Izdawe 2004. godineBroširan povez, 196strana, format 14 h 20Cena: 237,60sa popustom 166,32

Reprint izdawe kwigeiz 1964. godine, autora akademika VladimiraStojan~evi}a, koja se bavi za~ecima obaveštajnograda, formirawem obaveštajnih organa ikoriš}ewem obaveštajnih podataka u Prvom iDrugom srpskom ustanku i u vreme vladavineKneza Miloša.

• 310128

OTIMAWE KOSOVA I METOHIJEAutor dr RadoslavGa}inovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 228 strana,format 13 h 20Cena: 432, 00sa popustom 259,20Sadràj kwige se

bavi problemom Srba na Kosovu i Metohiji,terorizmom Albanaca u te`wi da otmu i stvorenezavisno Kosovo i delovawu jugoslovenskih isrpskih vlasti kroz istoriju na spre~avawusecesije i suzbijawa terorizma.

• 310106

POÊCIMODERNESRPSKEDR@AVEAutorakademikVladimirStojan~evi}Izdawe2004. Tvrdi povez,kutija-kesa,276 stranaformat 28 h 30Cena:6.480,00, sa popustom 4.536,00

Monografija je objavqena povodom 200-godišwiceod Prvog srpskog ustanka i u woj je predstavqenakompletna istorija ustanka i po~eci modernesrpske dràve. Ovo delo na poseban na~in opisujerazdobqe 1804-1813. godine, koje se u našojistoriografiji smatra vremenom vaskrsa srpskedràvnosti.

• 310140

KORENI VOJNEPISANE RE:IAutor: IvanB. Mijatovi}Izdawe 2006. godine, Bro{iran povez, 284strane, format 17h24,Cena: 864,00, sa popustom 518,40

U kwizi jepredstavqena kvalitativna i kvantitativnaanaliza vojne {tampe Vojske Kraqevine SHS uperiodu od 1918. do 1929. godine.

• 310115

POZNATI U ÎZMAMAAutor Dušan Gliši}Izdawe 2004. Broširani povez, 238 strana, format 15,5 h 24Cena: 324,00sa popustom 194,40

Se}awa 50 poznatihjavnih li~nosti iz svetanauke, kulture,umetnosti i sporta nadane provedene uvojni~koj uniformi.

• 310122

LINIJAAutor Slobodan Jovi} EtiIzdawe 2004.Broširan povez, 144 strane,format 13,5 h 24Cena: 486,00, sa popustom 243,00Zbirkom od 92 karikatureautor odslikava stvarnost,duhovito upozorava ilinijom traì rešewe.

• 310129

AIDS - HIV INFEKCIJAAutor dr Milomir \oki}. Izdawe 2004.Tvrdi povez, 430 strana, format 14 h 20Cena: 972,00, sa popustom 486,00Obimna i veoma zna~ajna studija uglednogstru~waka pukovnika profesora dr Milomira

\oki}a, na~elnikaKlinike za ifektivne itropske bolesti VMA.Izuzetno nau~no delo jeplod višegodišwegrada na vrhunskimspoznajama o najteòjbolesti današwice,etimologiji, delovawuvirusa, pronošewuinfekcije isavremenimdostignu}ima u le~ewuobolelih.

KatalogNOVINSKO-IZDAVA^KI CENTAR

”VOJSKA”

SAJAMSKIPOPUST 20-50%

P R E P O R U ^ U J E

• 310112

NEUROTRAUMAAutor Ranko Rai~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 352strana, format 17 h 24Cena: 378,00sa popustom 226,80Visokostru~no štivo kojese bavi konzervativnimaspektom neurotraume,temeqno obra|ujeetologiju,

patofiziologiju, dijagnostiku i terapiju. Kwigapredstavqa kontinuitet zalagawa autora o potrebisagledavawa organizma kao celine u fiziološkimi patološkim stawima i doga|ajima.

• 310134VOJNICI SA DVE ZAKLETVEAutor Vladica Krsti}Izdawe 2005. Tvrdi povez, 184 strane,format 22h25Cena: 1.512,00sa popustom 907,20

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63. padobranske brigadeizuzetna je po mnogo ~emu: sadràju, ilustracijama iprivla~nom izgledu. Vojnici sa dve zakletve,kako zovu pripadnike te elitne jedinice, ve~ni suprimer vojni~ke ~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve ose}awa odanosti otaxbini iuniformi koju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

• 310123

ETIKA RATOVAWAAutor Ilija Nikezi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 144straneformat 18h24Cena: 540,00sa popustom 324,00

Veoma zanimqiva kwigakoja se bavi etikom kaonaukom, primerimavite{tva, humanizma,

~ove{tva i ne~ove{tva u ratovima u na{oj bliòj idaqoj istoriji, etikom rata i ratovawa u vijetnam-skom i ira~kom ratu i agresiji Natoa na SR Jugoslav-iju, sa osvrtom na me|unarodne konvencije i pro-tokole. U prilogu je dat - predlog kodeksa ratovawa.

• 310130

VERNI OTAXBINI IPOZIVUAutor Ivan Matovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez, 264 straneformat 16,5h24Cena: 702,00sa popustom 421,20

Kwiga je posve}ena ak-tivnim stare{inama Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. go-dine, naspram li~ne ~asti i moralne odgovornostiodabrale najteì put – antifa{isti~ku borbu nasvim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovanosuprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokomte{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqadaprofesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojskepokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najboqem smislu te re~i.

• 310133

OSNOVI RAKETNE TEHNIKEAutor Mateja An|elkovi}Izdawe 2005. Bro{iran povez, 168 stranaformat 18h240Cena: 1.080,00, sa popustom 540,00

Osnovi raketne tehnike jestru~na kwiga o raketamai wihovom pogonu,mehanici leta, sistemimavo|ewa i konstrukciji.Kwiga je dopuwenoizdawe uxbenika za vojne{kole. U woj su odabranidelovi iz svih oblastizna~ajnih za raketnutehniku i kosmi~kesadràje.

• 310139

NESMRTONOSNO ORU@JEAutor Dane Subo{i}Izdawe 2005. Bro{iran povez 272 strane, format 17h24Cena: 1.242,00sa popustom 745,20Kwiga sadrì osnovnaznawa o upotrebinesmrtonosnih oru`ja uprepadima, zasedama iobezbe|ewima, tetakti~ko-tehni~ke odliketog oru`ja koje koristeprotivteroristi~kejedinice.

• 310138

DRU[TVENO-POLITI^KA DELATNOSTJOVANA CVIJI]A

Grupa autora

Izdawe 2005. Bro{iran povez, 300 strana format 17h 24 Cena: 486,00sa popustom 291,60

Zbornik radova s nau~nogskupa u Srpskoj akademijinauka i umetnosti,Beograd.

• 310111

@IVI JEZIK U BALKANSKOM LAVIRINTUAutor Ivan Markovi}Izdawe 2003.Tvrdi povez, 251 strana,format 14,5h 25Cena: 648,00sa popustom 324,00Kwiga sabira i hronološkire|a razgovore o Balkanu uposledwoj deceniji 20. veka,lomova i kriza koje suoblikovale naše ìvote.Izuzetno delo jednog odnajdarovitijih novinaralista ”Vojska” ~ija seìvotna zvezda preranougasila.

• 310136

VODI^ PUT PRAVOSLAVNIH MANASTIRASRBIJE I CRNE GORE (na engleskom)Prire|iva~i: Branka Gugoq, Qubica Jelisavac i Mirko Sajlovi},Izdawe 2004. godine,Tvrdi povez, 324 strane,format 22,5h24,5,Cena 3.888,00, sa popustom 2.721,60

Vodi~ na engleskom jezikuu kome je slikom i re~jupredstavqeno 275 manas-tira u Srbiji i Crnoj Gori.Namewen je, pre svega,putnicima koji èle daobi|u ta sveta mesta, alii svima koji nadahnu}enalaze u svetu duhovnogprostora.

• 310089

MANASTIRI SRBIJEAutor Slobodan Mileusni}Izdawe 2002. Suizdava~ ”Pravoslavna re~” Novi SadDva toma, omot, kutijaTvrd povez, 1.040 strana, format 25 h 33Cena: 14.580,00sa popustom 10.206,00

• 310057

KULTURNARIZNICA SRBIJE Sastavio i uredio Jovan Jani}ijevi} Izdawe 2001. (Do{tampano izdawe)Suizdava~i „Idea” i

”Vojnoizdava~ki zavod”,BeogradTvrd povez, 642 strane,format 16 h 24Cena: 4.320,00sa popustom 3.024,00

• 310074

ISTORIJA SRPSKOG NARODADeset tomova, tvrd povez sa zlatotiskom, 6.000 strana, Izdawe 2001, format 17 h 24Cena kompleta: 12.960,00, sa popustom 10.368,00

• 310105

UVOD UINFORMISAWEAutor SlavoqubRan|elovi}Izdawe 2003.Broširan povez, 195 strana, format 14 h 20 Cena: 216,00sa popustom 129,60

• 310032

MORAL VOJSKE UGRA\ANSKOM RATUAutor mr Ne|o Danilovi}Izdawe 2001.Suizdava~ ”Zadu`bina Andrejevi}”,BeogradBro{iran povez, 195 strana, format 14h20Cena: 216,00, sa popustom 129,60

• 310104

[KOLSKI BROD,,JADRAN” 1933-2003Autor Boško Anti}Izdawe 2003.Tvrd povez, 140 strana, format 22h 25 Cena: 1.296,00sa popustom 648,00

• 310095

VOJNA MUZIKA I MUZI^ARI U SRBIJIAutor GordanaKraja~i}Izdawe 2003.Tvrd povez, 308strana, format20,5h29,7Cena: 1.080,00sa popustom 540,00

• 310075

SRPSKA ODISEJAAutor Bo{ko Anti}Izdawe 2002.Tvrd povez, 132 strane,format 24h17 Cena: 270,00sa popustom 162,00

• 310080

RATNA LUKAVSTVA SRPSKE VOJSKE(1804-1815.)

Autor Novica Stevanovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 152 strane, format 18h 24Cena: 378,00sa popustom 226,80

• 310108

ASIMETRI^NIRATOVIAutori BartelemiKurmon i Darko Ribnikar(prevod s francuskog)Izdawe 2003.Broširan povez, 220strana, format 14 h 22Cena: 270,00

sa popustom 162,00• 310103

PORODI^NAISHRANA I ZDRAVQEAutor dr Nedeqko Joki}Izdawe 2003.Tvrd povez, 400 strana, format 16 h 24,5Cena: 972,00sa popustom 583,20

• 310078

ISPITIVAWEAVIONA U LETUAutor VladimirMilo{evi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 302 strane, format 17h 24Cena: 540,00sa popustom 270,00

• 310085

TENKOVI SVETAAutori: Milenko Sti{ovi}i @ivorad Lazi}Izdawe 2002.Suizdava~”Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 118 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28•310087

ARTIQERIJA SVETAAutor Dragoqub Petrovi}Izdawe 2002.Suizdava~”Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40 sa popustom 287,28

•310086

STREQA^KONAORU@AWE SVETAAutor Stanislav Arsi}Izdawe 2002.Suizdava~”Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310090

STRATEGIJSKIBOMBARDERIAutori: Du{an Maodu{ iMilan Bajovi}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 116 strana,format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310102

JUGOSLAVIJA I NATOAutorBojan B. Dimitrijevi}Izdawe 2003.Broširan povez,200 strana, format 15,5 h 23Cena: 540,00sa popustom 270,00

• 310100

SPECIJALNE SNAGESVETAAutori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi}Izdawe 2004. Suizdava~”Trikontinental”,BeogradTvrd povez, 180 strana,format 17 h 23Cena: 907,20sa popustom 635,04

• 310107

DE BEZBEDNOSNAOPREMA U SLU@BI@IVOTA (Sredstva za zaš{tituqudi i objekata)Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi}Izdawe 2003.Cena: 1.944,00, sa popustom 972,00

• 310027

ISTORIJA NAPOPRAVNOMAutor Petar DamjanovIzdawe 2000.Bro{irano, 215 strana, format 11,5h 21Cena: 162,00sa popustom 97,20

• 310028

OTKUCAJI VREMENAAutor Dragana Markovi}Izdawe 2000.Tvrd povez, 400 strana, format 15h24Cena: 324,00sa popustom 194,40

• 310033

S ONE STRANESUDBINEAutor Branko Kopunovi}Izdawe 2000.Bro{irano, 158 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 162,00sa popustom 97,20

• 310051

PROFESIJANOVINAR Autor Du{an \uri}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 408strana, format 13 h 20Cena: 324,00sa popustom 226,80

• 310067

STRATEGIJSKEPARALELEAutor Vasilije Cerovi}Izdawe 2001.

Bro{iran povez, 316 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 270,00sa popustom 162,00

• 310094

UVI\AJ (Zbirkaaforizama)Autor Milijan R. Andri}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 86 strana, format 11,5 h 20Cena: 162,00 sa popustom 81,00

• 310042

ARHITEKTURAZGRADEGENERAL[TABA AutorBojan Kova~evi}Izdawe 2001.Tvrd povez, 224 strane, format 22,5h 25,5Cena: 540,00 sa popustom 270,00

• 310072

PRIMENAPRAVA ORU@ANIHSUKOBA

(VojskaJugoslavije i Kosovo i Metohija 1998-1999) Drugo dopuwenoizdawe

Priredio Ivan Markovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 244 strane, format 24,5h30Cena: 432,00, sa popustom 216,00

• 310091

TERORIZAMALBANSKIHEKSTREMISTAAutori: MilanMijalkovski i Petar DamjanovIzdawe 2002.Tvrd povez, 512 strana, format 16h 24Cena: 756,00sa popustom 378,00

• 310096

SENKE INTERNETAAutor SlobodanTrifkovi}Izdawe 2003.Bro{iran povez, 128 strana, format 14h 20Cena: 216,00 sa popustom 129,60

• 310077

DRINKARADOVANOVI] - SKULPTUREAutor Branko Vukoi~i}Izdawe 2002.Tvrd povez,224 strane, kutija, omotformat 24 h 29,7Cena: 2.160,00sa popustom 1.080,00

Monografija o Drinki Radovanovi}, skulptoru. Uz izbor tekstova o stvarala{tvu na{e renomi-rane umetnice, objavqene su fotografije vajarskihradova, sa posebnim osvrtom na dela posve}ena vojskovo|ama, ratnicima.

• 310064

RAMBUJE ILI RATMe|unarodnopravnadilemaAutor Gavro Perazi}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 234 straneformat 16,5h 23Cena: 324,00sa popustom 194,40

U studiji su obra|ene me|unarodnopravne in-stitucije i doga|aji koji su prethodili agre-siji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poz-navalac me|unarodnog prava, pi{e jezikom~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih dokazao povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Pove-qe UN i nepravdi nanetoj srpskom narodu.

• 310062

PRAVOSLAVQE I RATAutor mr Borislav Grozdi}Izdawe 2001.Bro{irani povez, 196 stranaformat 14 h 20,5Cena: 270,00, sa popustom 162,00

U kwizi se raz-matraju stavovihri{}anskihteologa,crkvenih mislilaca ifilozofahri{}anstva o ratu. Posebnapa`waposve}ena je sh-vatawima o ratuu pravoslavqu kod Srba.

NARUXBENICANIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): __________________________________________________________________________________________________________________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu. 2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po ______________ din. (min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega isporu~ujemo kwige.Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni.Kupac:______________________________________________JMBG _______________________Broj li~ne karte: ________________ izdate u MUP__________________________________

Ulica i broj: ____________________________________________________________________Mesto: _______________________________________ Telefon: _________________________

Potpis naru~ioca: _______________________________________________________________Podaci o zaposlewu: _________________________________________________________________Ulica i broj: ________________________________________________________________________ Mesto: _________________________________ Telefon: ___________________________________

Overa ovla{}enog lica

M.P. ________________________________

45

ISEQAVAWE STANARA IZ NU@NOG SME[TAJA U NOVOM SADU

ZKomanda novosadskog garnizonauputila je 3. oktobra stanarima

nu`nog sme{taja obave{tewe da u roku od 90 dana napuste pet

objekata u kojima godinama unazadstanuju. Takva odluka nadle`nih

izazvala je burne reakcije vojnihbesku}nika – od nerazumevawa,

do nezadovoqstva i straha.

astupnik na~elnika General{taba Vojske Srbije nedavno je naredio da se pri-preme objekti u novosadskom garnizonu koji su Master planom Vlade RepublikeSrbije predvi|eni za prodaju ili razmenu. Kako se taj prostor godinama unazadkoristio za nu`ni sme{taj pripadnika sistema odbrane bez stana, potrebno jeda se {to pre raskinu ugovori o zakupu sa dosada{wim stanarima. Nadle`ni u

Komandi garnizona Novi Sad obavestili su o tome vojne besku}nike, ali im pri tomenisu ponudili drugi sme{taj.

KONTROVERZNI PROPISI– Za stanare nu`nog sme{taja predvi|en je otkazni rok od 90 dana. Oni koje je ta

odluka pogodila uglavnom ne èle da je prihvate. Vojni besku}nici su nu`ni sme{taj uNovom Sadu koristili na osnovu re{ewa koje je donosila Komanda garnizona. Nikood wih, me|utim, nije sa nadle`nim institucijama zakqu~io ugovor o kori{}ewu tihstanova. Danas su u nedoumici kako da raskinu ne{to {to nisu ni potpisali. Dodatnuzabunu unosi i ta~ka u re{ewu koja precizira da }e stanari nu`ni sme{taj koristitidok stambeno pitawe ne re{e na drugi na~in, odnosno dobiju slu`bene ili stanove uzakup na neodre|eno vreme – obja{wava pukovnik Mihailo [togren, komandant novo-sadskog garnizona.

U novosadskoj kasarni “Vojvoda Bojovi}” u nu`nom sme{taju stanuje najve}i brojporodica aktivnih i penzionisanih stare{ina, ali i civilnih lica na slu`bi u Voj-sci. Oni uz platu i penziju dobijaju uve}ane tro{kove stanovawa. Penzionisani pu-kovnik Milan \ilas tvrdi, me|utim, da ta naknada nije ispla}ivana od aprila 2006.godine. Za ~etvoro~lanu porodicu penzionisanog oficira, na primer, uve}ani tro-{kovi stanovawa iznose oko 13.000 dinara. Za pla}awe nu`nog sme{taja u vojnomobjektu stanari treba da izdvoje 8.000 dinara i 275 dinara za struju, vodu i greja-we po ~lanu doma}instva. Mawi broj vojnih besku}nika, shodno mese~nim primawi-ma, moè da pla}a stanove u gradu po trì{nim cenama i porodici obezbedi po-voqnije uslove za stanovawe. Na novinarsko pitawe za{to to i ne ~ine nismo dobi-li odgovor.

Druga~iji je slu~aj udovice profesionalnog vojnog lica Nade Todorovi} koja ìvisa sinom, a dobija mese~nu penziju od 11.538 dinara. Naknada za uve}ane tro{kovestanovawa joj po propisima ne pripada.

BEZ KROVA NAD GLAVOM

DR

U[

TV

O

>>> PLATE POVE]ANE ZA 20 ODSTO – Plate zaposlenihu sistemu odbrane pove}ane su za 20 odsto po~ev{i od 1. septem-bra. Uslovi za to stvoreni su nedavno izvr{enim rebalansombuxeta i dosada{wim smawewem brojnog stawa u procesu refor-me sistema odbrane.

Shodno tome i ovla{}ewima ministra odbrane, doneta jeodluka o pove}awu vrednosti boda za obra~unavawe plata pro-fesionalnih vojnika i vrednosti koeficijenta za obra~unavaweplata civilnih lica, tako da }e svi primiti septembarsku platuuve}anu za 20 odsto. Posledwe pove}awe plata u Vojsci bilo jepre godinu dana, odnosno 1. oktobra 2005. godine.

S obzirom na to da je odredbama Zakona o Vojsci propisa-no da se vojne penzije uskla|uju prema kretawu plata profesio-nalnih vojnika, Ministarstvo odbrane se obratilo Ministar-stvu finansija Republike Srbije da pomogne u primeni odredabao penziji i uz punu podr{ku i razumevawe tog ministarstva nave-deno pove}awe od 20 odsto primeni}e se i na vojne penzionere,kojima je, tako|e, penzija posledwi put uskla|ena 1. oktobra2005. godine.

Korisnicima vojnih penzija upla}en je prvi deo penzije zaseptembar 2006. po staroj vrednosti boda od 7,28 dinara, da-kle, bez ura~unatog pove}awa. Tako|e, upla}ena je i razlika zaavgust u iznosu od 340 bodova.

Razlika penzije za septembar, po novoj vrednosti boda koji}e iznositi 8,74 dinara, bi}e upla}ena sa drugim delom septem-barske penzije.

>>> DAN VOJNOG OKRUGA NI[ – Sve~anosti povodomobeleàvawa 30. septembra – dana Vojnog okruga Ni{, prisu-stvovali su zamenik na~elnika Uprave za obaveze odbrane pu-kovnik Goran Zekovi}, komandanti vojnih okruga Beograd i NoviSad, komandanti jedinica ni{kog garnizona, predstavnici ORVS,te udruèwa boraca.

>>> GODI[WICA 8. VOJVO\ANSKE BRIGADE – Povo-dom godi{wice 8. vojvo|anske brigade, osnovane 12. septembra1944. na proplanku Jabuka na Fru{koj Gori organizovana je sve-~ana akademija. Skupu su, pored boraca brigade, prisustvovalestare{ine jedinica Vojske Srbije iz Subotice, predstavnici orga-na lokalne vlasti i Severnoba~kog okruga.

Narednog dana su grupa oficira Vojske Srbije koju jepredvodio general-major Stanimir Matijevi}, borci 8. briga-de i brojni gra|ani Novog Sada i Subotice, poloìli vence naspomen-obele`je 8. vojvo|anske brigade na proplanku Jabuka.Tom prilikom je borac Zorica \uki} podsetila prisutne nauslove u kojima je brigada formirana i onda{we ratne prili-ke u Sremu.

Mihail VESELINOVI], borac 8. brigade

>>> SUSRET PRVE KLASE IN@IWERACA – Sredinomseptembra u pontonirskoj jedinici Vojske Srbije u [apcu okupi-li su se pripadnici Prve klase inìwerijske podoficirske {ko-le. Stari inìwerci su {kolovawe zavr{ili davne 1954. godi-ne u Karlovcu, a bili su prva generacija redovno {kolovanihpodoficira JNA posle Drugog svetskog rata.

Tom prilikom vojni penzioneri su obi{li spomenik i muzejna Mi{aru i Tekeri{u, te spomen-sobu jedinice koja je bila do-ma}in skupu. Komandant pontoniraca potpukovnik Zoran Stani}govorio je gostima o razvoju i zadacima tog sastava Vojske.

Podoficiri Prve klase inìweraca dogovorili su se dadruèwe nastave i slede}e godine, u isto vreme, u inìwerij-skom sastavu iz Prokupqa.

S. STOJANOVI]

STANDARD

15. oktobar 2006.46

Ve}ina stanara isti~e da je odluke o iseqewu iz nu`nogsme{taja potrebno selektivno primeniti, prema odre|enimkriterijumima, kako bi se za{titili egzistencijalno najugro-èniji vojni besku}nici. Prioritete, dodu{e, nije te{ko utvr-diti.

Penzioneri u poodmaklim godinama nisu u prilici dastambene te{ko}e trajno re{avaju podizawem kredita kod ba-naka, jer za to nemaju ni vremena ni finansijskih mogu}nosti.

Kako kaù pojedini sagovornici, kada se vojni penzionerii obrate bankama nailaze na zatvorena vrata. Pojedini sta-nari su tokom boravka u vojnim objektima uloìli i znatna nov-~ana sredstva kako bi ìvotni prostor koliko-toliko uredili.Ostaje nejasno ho}e li im se posle iseqewa, na neki na~in, ta-kva ulagawa nadoknaditi.

U OÊKIVAWU PODR[KE– Kako bi odagnali strah da }e se na}i na ulici, izbegli

brojne neproverene informacije i razre{ili nedoumice o da-qem boravku u vojnim objektima, stanari u “Mileti}evoj” o~e-kuju obja{wewa od nadle`nih iz Ministarstva odbrane i Ge-neral{taba Vojske. Mnogima nije poznato {ta zapravo pred-vi|a Master plan i na koji na~in }e se pomo}i sada{wim ibiv{im pripadnicima sistema odbrane u nu`nom sme{taju– kaè potpukovnik u penziji Jovan Bala}, predsednik Skup{ti-ne stanara.

Ogor~eni zbog odluka o iseqewu, besku}nici iz vojnogobjekta u Beogradskoj ulici broj 12 organizovali su na Pe-trovaradinu 4. septembra, u krugu biv{e kasarne, protestnookupqawe. Predlog zastavnika prve klase Davora Zelenika,stanara u vojnom objektu u ulici Josifa Ruwanina, da se nu-`ni sme{taj napusti tek kada svi budu stambeno zbrinuti nadruga~iji na~in, podràla je ve}ina prisutnih. Tokom skupastanari su formirali Koordinaciono telo koje }e pred nad-le`nim institucijama {tititi interese korisnika nu`nog sme-{taja.

Sada{wi i biv{i pripadnici sistema odbrane koji stanujuu vojnim objektima novosadskog garnizona veruju da Direkcija zaimovinskopravne poslove Ministarstva odbrane, da bi sa~uva-la dostojanstvo vojnih besku}nika u ugled Vojske, ne}e pred su-dom pokrenuti postupke za wihovo iseqewe ukoliko ne ispo{tu-ju predvi|ene rokove.

– Porodice stare{ina i vojnih penzionera u nu`nom sme-{taju, iako su se zatekle u neprijatnoj situaciji, treba da shva-te zna~aj Master plana Vlade Republike Srbije. Potrebno jeda podrè nastojawe Ministarstva odbrane da na vaqan, pra-vedan, ali i realan na~in, u kratkom vremenu prevazi|e stam-bene probleme i korisnika nu`nog sme{taja i ostalih vojnihbesku}nika, ~ija brojka prelazi 15.000 – napomiwe pukovnik[togren.

Budimir M. POPADI]

STATISTIKA

U pet vojnih objekata novosadskog garnizona – Gor-woj i Dowoj Kamenici, ulicama Josifa Ruwanina broj 5,Vojvode Bojovi}a broj 6 i Beogradskoj broj 12 u NovomSadu – nu`ni sme{taj koriste 141 stare{ina i 44 civil-na lica na slu`bi u Vojsci sa porodicama, odnosno 604stanara. Od tog broja ima 115 oficira i podoficira upenziji, pet penzionisanih civilnih lica i 15 udovicastare{ina.

UKRATKO

47

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

Da {trajk nije “zabrawen” i “aparat dràve” bi wegovom primenompoku{ao da izdejstvuje bar ono {to mu je Zakonom zagarantovano.

Poku{ajte samo da u prodavnici kaète: “Znam da treba daplatim za robu, ali nemam para, da}u vam kad meni da moj posloda-vac“. Proglasi}e vas maloumnim, ili }e pozvati u pomo} drugi apa-rat dràve (policiju) koji je pla}en da vas “dovede u red”. Jo{ gore,ako umesto rate za kredit date isto obja{wewe koje ste i vi od po-slodavca dobili “Znam da moram da platim, ali para nema. Snala-zite se kako znate”.

Obrni, okreni ispade da je profesor postavio zadatak sa isu-vi{e malo parametara, pa je jo{ zabranio da se koristi mnoèwe isabirawe. Name}e se odgovor: on èli da wegovi |aci dobiju slabeocene, padnu na popravnim ispitima i napuste {kolu.

Samo na jedno nije mislila seda profesorova glava: “[ta }eon raditi kada vi{e ne bude bilo |aka?”

Mogu se, istina, novi |aci nabaviti i iz uvoza. Me|utim, u kom-pletu sa “uvoznim” |acima moraju se uvesti i wihovi profesori. E,tu je profesor debelo pobrkao ra~une – ne shvativ{i da ukidawem|aka ukida i sebe.

PotpukovnikRade KRSMANOVI]

Pisma~italaca

ZA[TO QUDI NE VOLEMATEMATIKU

ko sebi ~esto postavqamo ovo naizgled jednostavno pitawe, ~i-ji bi odgovor trebalo da bude jo{ jednostavniji, za~udi}emo sekoliko je ta jednostavnost samo prividna, kao i mnoge drugestvari u ìvotu.Mnogi }e {kolarci kao odgovor navesti da matematiku ne vole

jer je hladna, li{ena emocija, umetni~kih sloboda, individualnihvi|ewa i jo{ sijaset sli~nih razloga. Naime, svaki matemati~ki za-datak ima svoj put re{avawa, svoje ta~no ili neta~no re{ewe. Tu senikako ne prima cvet na kome pi{e: “Ovo je re{ewe, ako se druga~i-je ne naredi”. Prebiraju}i po svojim skromnim znawima iz niza“dru{tvenih” predmeta koje sam u toku {kole {to iz qubavi, {to izpotrebe da se ispit poloì, izu~avao, nikako ne na|oh vaqane raz-loge za stawe u kome se mi kao Vojska, pa samim tim i kao pojedincinalazimo.

Kako to da je Vojska po definiciji aparat dràve, a ova se ba{mnogo i ne brine za svoj aparat? Da nije mo`da negde prona{la ka-kav drugi, lep{i, boqi i jeftiniji, koji }e je, ako zatreba, braniti.Ovde ve} moramo u pomo} pozvati i matematiku, pa kao kada re{a-vamo zadatak, poku{ati da re{avamo pitawe po pitawe.

Za{to Vojska po zakonu nema pravo na {trajk i sindikalno or-ganizovawe? Odgovor bi trebalo da bude: “Zato {to je odbrana ze-mqe isuvi{e ozbiqan posao da bi bio reme}en zbog sitnica kao{to su materijalni i socijalni poloàj wenih pripadnika, a wima jetim istim zakonom i zagarantovana odgovaraju}a zarada za odgovo-ran posao koji objavquju”.

U praksi stvari stoje malo druga~ije, pa se moè do}i do nizarazli~itih rezultata, isto kao {to bi se do{lo i ukoliko bismo iz-brisali pravilo prvenstva ra~unskih operacija. Izgleda da u re{a-vawu ovog zadatka profesor nepravilno u~i svoje |ake.

Dakle, ako je dràva usvojila neki zakon, ona ga prva mora po-{tovati, ili mewati. Jednostavnije re~eno, ukoliko se od “aparata”traì da se ne bavi najprofitabilnijim zanimawem (politkom), dane {trajkuje i da nema sindikat, pa i “aparat” logi~no o~ekuje da muse u duhu tog istog Zakona plati onoliko koliko mu po Zakonu pripa-da. Matematika bi rekla da je samo ispuwewem oba uslova ta~na te-orema o funkcionisawu Vojske.

O~igledno je da poku{avamo re{iti zadatak bez upotrebe svihmatemati~kih operacija.

Za kredite koje smo podigli kod banaka, a ne vra}amo ih redov-no, sude nam sudovi na{e dràve, a ne}e da sude dràvi zato {tonam ne da ono {to nam duguje. Ovaj slu~aj bi se, da zaista postojiminimum voqe, re{io veoma brzo i lako. Dràva bi banci dala ono{to deo wenog “aparata” duguje, a “aparatu” bi i daqe dugovala, jerwoj ne moè niko suditi, niti joj stvari uzimati “u popis”, osim akone}e sama sebi. Ali ima tu i ne{to drugo: [ta bi radile banke ikoga bi kreditirale kad bi “aparat” bio pla}en po Zakonu?

E, sad se opet vra}amo na pitawe {trajka i sindikalnog orga-nizovawa, i za{to je ta odrednica toliko bitna u Zakonu o Vojsci.

AP

ovodom uspe{nog obeleàvawa 50. godi{wice osnivawaVi{e {kole za medicinske sestre JNA na VMA 21. septembra2006, zahvaqujemo toj medicinskoj ustanovi i svima koji suu~estvovali u toj proslavi. Re~i posebne zahvalnosti upu}uje

mo na~elniku VMA general-majoru prof. dr Miodragu Jevti}u,Verici Milovanovi}, na~elniku Odeqewa zdravstvene nege, JeliKneèvi}, na~elniku Odseka za organizaciju zdravstvene nege, iGordani Pavkovi}, na~elniku Odseka za stru~no-metodolo{ki rad.Iskreno priznawe odajemo pukovniku Verici ]orluki, biv{ojglavnoj sestri VMA, ujedno instruktorki Vi{e {kole medicinskihsestara, koja je bila i inicijator obeleàvawa jubileja.

Odbor za proslavu jubileja Vi{e {kole medicinskih sestara

ZAHVALNOST VMA

DEMANTI GENERALAKOSOVCA

U okviru dosijea o stambenim problemima u Ministarstvuodbrane (Dosije afere Cve}ara 3) na{ novinar Vladimir Po-~u~ je u magazinu ”Odbrana“ br. 10 od 15. februara 2006, u de-lu teksta sa podnaslovom Formalno neformalna mo}, na strani34, a na osnovu izvora iz Ministarstva odbrane, napisao: “Ninekada{wi izvr{ni direktor Ministarstva odbrane nije pro-{ao lo{e kada je re~ o broju vojnih stanova koje je dobio. Poslerazvoda, otkupqeni stan ostavio je èni, a dva slu`bena, u koji-ma je jedno vreme stanovao, vratio je Vojsci tek po{to mu je dode-qen stan u Ra{koj ulici”.

Gospodin Slobodan Kosovac, general-potpukovnik u penziji,reagovao je svojim tekstom, koji je objavqen u celini, ali tadanije komentarisao niti demantovao navedene ~iwenice. Sada jena{em magazinu dostavio demanti, koji objavqujemo u celini ibez komentara, u tre}em licu kako je i napisan, a koji glasi:

“Slobodan Kosovac nikada nije otkupio ni imao otkupqenstan, pa prema tome nije mogao nikome da ostavi stan. Nikadanije stanovao, jednovremeno, u dva slu`bena stana. A slu`benestanove koje je koristio uredno je vra}ao i sada se nalazi u sta-nu koji je dobio re{ewem od 1. novembra 2000. godine, a kqu~e-ve je dobio 17.6. 2005. godine.”

15. oktobar 2006.48

Neosporno zna~ajnim zaokretom u regionu jugoisto~ne Evrope, ipak nisuotklowene etni~ke, verske i religiozne napetosti, re{ena grani~napitawa, izbegli~ke krize, a samim tim ni izazovi i pretwe za bezbed-nost i stabilnost regiona.To je region u kome egzistiraju zemqe razli~itog stepena integracije u

evroatlantske strukture: punopravne ~lanice Natoa (Gr~ka, Slovenija, Bu-garska i Rumunija), ~lanice Programa Partnerstvo za mir i neformalnegrupe “Ameri~ko-jadranske poveqe o partnerstvu” (Hrvatska, Albanija i Ma-kedonija) i Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, koje su za sada izvanintegrativnih procesa, ali sa jasno izraènim opredeqenima za pristupa-we evropskim politi~kim i vojnim integracijama.

Taj je region prirodno i geografsko raskr{}e izme|u Evrope, Azije iAfrike, preko koga se ukr{taju glavni putevi me|unarodnog terorizma i or-ganizovanog kriminala, ilegalne migracije, trgovine drogom, qudima i oru`-jem za masovno uni{tavawe.

Ovako velike suprotnosti na relativno malom geografskom prostorudoprinele su da je svaka od zemaqa regiona, bez obzira na stepen integra-cije, izloèna realnim izazovima i pretwama (razli~itih sadràja i ka-raktera) i prinu|ena da garancije svoje bezbednosti traì u evroatlant-skim sistemima kolektivne bezbednosti.

UBLA@AVAWE OPASNOSTI

Svesne postojawa nere{enih pitawa koja mogu naru{iti stabilnost ibezbednost svake od wih i regiona u celini, zemqe regiona su preduzele ne-posredne korake na eliminaciji i ublaàvawu opasnosti od realnih izazo-va i pretwi. Naravno, u tim potezima vodilo se ra~una o specifi~nostimapoliti~ko-bezbednosne situacije u svakoj od wih, stepena integracije, raz-voja demokratskih potencijala upravqawa, odbrambenih resursa i primenezakonskih regulativa.

Prvi od prioriteta u takvim potezima bilo je dono{ewe strategijskihdokumenata i drugih normativnih akata, kojima se defini{u politi~ki stavo-vi o osnovama nacionalne bezbednosti, faktorima (spoqnim i unutra{wim)wenog ugroàvawa i snagama koje u~estvuju u odbrani. Uvaàvaju}i takvu po-trebu, sve zemqe jugoisto~ne Evrope, izuzev Srbije, Crne Gore i BiH, usvojilesu koncepciju (strategiju) nacionalne bezbednosti, dokument koji predstavqapoliti~ki, pravni i bezbedonosni okvir za izradu ostalih doktrinarnih do-kumenata: Strategije odbrane, Strategijskog pregleda odbrane, Bele kwigeodbrane, Vojne strategije i doktrine i normativnih (zakonskih) dokumenata –

BEZBEDNOSNIIZAZOVI I PRETWE

U REGIONUJUGOISTO^NE EVROPE

Region jugoisto~ne Evrope je

za samo petnaestak godina

promenio svoju politi~ku,

bezbednosnu i ekonomsku sliku

i od “predgra|a Evrope”,

nestabilnog i konfliktnog,

regiona sukoba, velikih

izazova i pretwi, postao

region demokratski ure|enih

dràva, procesa integracije,

saradwe i perspektivne

budu}nosti

I S K O R A K I Z P R

SV

ET

liferaciju oru j̀a za masovno uni{tavawe, nuklearnih materijalai tehnologija, nekonvencionalnog oru`ja i smrtonosnih ure|aja;aktivnost teroristi~kih mreà i transnacionalnog organizovanogkriminala, ilegalnog krijum~arewa qudi, droge, oru j̀a i municije,prikrivenu migraciju i pojavu masovnih talasa izbeglica; unutra-{we razloge koji podsti~u ekstremizam, netoleranciju, separati-zam i ksenofobiju i koji mogu da uti~u na unapre|ewe demokratskihvrednosti. Osim tih, Rumunija defini{e i nove kategorije rizikanetradicionalnog tipa koji izazivaju posredne i neposredne nega-tivne posledice na ekonomiju zemqe i dràvni sistem. Me|u pret-wama ovog tipa jesu: transnacionalni politi~ki terorizam, kojiukqu~uje biolo{ke i kiberneti~ke (sajber) forme; naru{avawebezbednosti doma}e i me|unarodne transportne mreè; individu-alne ili grupne radwe ~iji je ciq ilegalni dostup kompjuterskimsistemima; aktivnosti koje su u vidu raznih formi i okolnostiosmi{qeno uperene protiv rumunskog imixa na me|unarodnom pla-nu, sa posledicama po wen kredibilitet i pouzdanost; ekonomsko-finansijski napadi; namerna izazivawa ekolo{kih katastrofa.

Makedonija ve} po svom geopoliti~kom poloàju predstavqaprirodno i geografsko raskr{}e glavnih puteva terorizma, ile-galne migracije, trgovine drogom, qudima i oru`jem iz Afrike iAzije prema Evropi. Zbog takvog poloàja bila je izloèna stalnim

zakona o odbrani i OS, specijalnim slu`bama, i drugih. U dokumen-tima, principijelno i uz uvaàvawe specifi~nosti svake od wih,definisani su nacionalni interesi, bezbednosno okruèwe, iza-zovi i pretwe, bezbednosni koncepti, bezbednosna politika, si-stem nacionalne bezbednosti, wegova organizacija i funkcije.

U pristupu definisawu izazova i pretwi me|u ovim zemqamanema su{tinskih razlika. Geostrategijski poloàj regiona u kome seukr{taju transportni putevi i sti~e kontrola nad koridorima kri-jum~arewa droge, oru j̀a, posebno onog za masovno uni{tavawe, qu-di, zabrawenih tehnologija; nere{ena grani~na, etni~ka, religio-zna pitawa, nestabilne demokratije i unutra{wa nestabilnost u po-jedinim zemqama regiona (Makedonija, BiH, Kosovo i Metohija);globalni terorizam, organizovani kriminal i izbegli~ke krize pri-hvataju se kao op{ti elementi ugroàvawa nacionalnih bezbednostisvih zemaqa u regionu. Me|utim, svaka od wih defini{e i posebneelemente ugroàvawa bezbednosti specifi~ne samo za tu zemqu.

POSEBNOSTI ZEMAQA REGIONABugarska kao posebne izazove odre|uje unutra{we etni~ke i

religiozne protivre~nosti (u Bugarskoj ìvi oko milion Turaka imuslimana); izbegli~ke krize i nelegalne migracije (tranzit iz ze-maqa Bliskog istoka ka Evropi); velike investicije Turske u regio-nima sa ~isto turskim stanovni{tvom (gradovi [umen, Razgrad, Kr-xali i Harmanli i region uz granicu sa Gr~kom) radi poboq{awauslova ìvota i ostanka stanovnika na tim prostorima; izgradwaxamija i {kola oko wih, pogotovu u selima siroma{nih delova Bu-garske, u kojima nastavu drè sve{tenici iz islamskih zemaqa, {i-re}i uticaj me|u mladima, wihovo regrutovawe i slawe na usavr-{avawe u Saudijsku Arabiju i druge zemqe radikalnog islama; na-ru{avawe informati~kih sistema; ekologiju (nuklearna elektranaKozloduj) i {irewe infektivnih epidemija i zaraznih bolesti.

Kada je re~ o opasnostima koje prete iz regiona zapadnog Bal-kana, wihove pojavne oblike defini{u etni~ke i religiozne pro-tivre~nosti; nere{ena teritorijalna i grani~na pitawa; speci-fi~ni rizici i netradicionalni izazovi bezbednosti: me|unarod-ni organizovani kriminal i terorizam, trgovina drogom, oru`jemi qudima, ekolo{ki i nacionalni problemi.

Rumunija, kao balkanska i zemqa crnomorskog regiona, kaoposebne izazove ugroàvawa nacionalne bezbednosti isti~e pro-

49

R E D G RA\A BEZBEDNOSNO OKRU@EWE

Analiziraju}i koncepcije (strategije) pomenutih zema-qa, od kojih su tri nove ~lanice Nato (Slovenija, Bugarska iRumunija), a tri na dobrom putu da to postanu, uo~ava se po-dudarnost, pa i istovetnost stavova u definisawu bezbedno-snog okruèwa: opasnost vojne pretwe i vojnih sukoba u re-gionu u duèm periodu je zna~ajno smawena, ali ne i potpunoeliminisana. Verovatno}a me|udràvnog vojnog sukoba sve-dena je na minimum, ali i daqe postoji mogu}nost nastajawasukoba niskog intenziteta na odre|enim podru~jima u regiji.

izazovima, rizicima i pretwama ne samo za bezbednost nego i op-stanak dràve, {to je kulminiralo prelivawem sukoba sa Kosova iotvorenim ratom sa Albancima u zapadnom delu zemqe. Sukob, ukome su u interese lokalnih albanskih struktura bili ume{ani iinteresi radikalnih islamskih dràva i posebno kriminalno-te-roristi~kih grupa radi dominacije nad tim prostorom. Ne slu~ajno,jer su preko wega prolazili glavni putevi krijum~arewa naoruà-wa, droge, qudi, teroristi~kih grupa sa istoka na zapad, prostorna kome su samozvani komandanti albanskih paravojnih formacijadràli i kontrolisali ne samo politi~ku vlast nego i policiju, ko-munikacije, grani~ne prelaze i logore za obuku terorista. Doga|ajikoji su pretili nestanku ili bar podeli Makedonije manifestovalisu svu snagu radikalnog islama, koji povezan sa organizovanim kri-minalno-teroristi~kim grupama predstavqa opasnost po stabili-zaciju i bezbednost i {ireg regiona jugoisto~ne Evrope.

Makedonija ni danas nije prevazi{la opasnost po svoju bez-bednost, jer joj i daqe prete novi, specifi~ni oblici ugroàvawakao recidivi pro{lih: manifestacije ekstremnog nacionalizma iverska netrpeqivost, korupcija, urbani terorizam, te{ki kriminalukqu~uju}i ucene, reketirawa, ubistva i napade na imovinu gra|a-na, socijalni problemi i nezaposlenost; aktivnost specijalnih slu-`bi iz radikalnih islamskih zemaqa s ciqem destabilizacije unu-tra{we situacije, sukobi interesa o kori{}ewu izvora i putevastrategijskih energenata. Takvoj situaciji pogoduje i ~iwenica da suAlbanci zadràli sve pozicije koje su imali pre izbijawa sukoba.Danas su one i oja~ane jer su nekada{wi komandanti teroristi~kihorganizacija postali politi~ki partneri vladi. Radikalni islami-sti, sada kao ~lanovi politi~kih partija i daqe kontroli{u putevedroge, naoruàwa, prolazak terorista, preko teritorije zapadneMakedonije, gde su apsolutni gospodari i vlasnici. Otvorenost gra-nica prema Albaniji i Kosovu su povoqne okolnosti za nesmetan ko-ridor uticaja u svim oblastima kriminala i terorizma.

Za Albaniju posebne izazove predstavqa-ju regionalni sukobi ”inspirisani i podstre-kivani od strane ekstremista na etni~koj, ver-skoj i politi~koj osnovi, kao i onih povezanihsa spoqnim terorizmom i osloncem na odre|e-ne dràve“. Osim wih tu su jo{ nasiqe i neto-lerancija, siroma{tvo i korupcija, razoruà-we stanovni{tva i prikupqawe naoruàwa.Organizovani me|unarodni kriminal, nelegal-na trgovina modernim tehnologijama naoruà-wa, transfer konvencionalnog i oru`ja za ma-sovno uni{tavawe i mogu}nost da ga zloupotre-be me|unarodne teroristi~ke organizacije,prirodne i tehnolo{ke katastrofe i porasturbanog zaga|ewa, tako|e se defini{u kao po-sebni izazovi koji negativno uti~u na nacio-nalnu i regionalnu bezbednost.

I dotrajala infrastruktura zemqe, naro-~ito pote{ko}e da se stanovni{tvu obezbedeosnovne usluge, kao {to je snabdevawe strujomi pija}om vodom, telekomunikacije i transport,daju dovoqno mogu}nosti da u odre|enim uslovima postanu realniizazovi bezbednosti dràve.

Hrvatska kao posebne izazove prepoznaje stvarawe uslova zareaktivirawe muslimanskih organizacija i verskih {kola kojih jepo~etkom devedesetih bilo mnogo; poreme}aje u ekonomskom siste-mu; korupciju; negativna demografska kretawa; smawivawe u~e-{}a radno aktivne populacije; visoku stopu nezaposlenosti; pro-bleme u funkcionisawu pravosudnog sistema; negativna demograf-ska kretawa; posledice prirodnih i tehni~ko-tehnolo{kih nesre-}a; {umske poàre; ugroàvawe informati~kog sistema i kompju-terski kriminal. Pitawa prava i za{tite nacionalnih mawina udràvama regije i poku{aj wihovog jednostranog re{avawa, gra-ni~na pitawa nastala kao posledica raspada biv{e SFRJ, tako|esu potencijalni izvor nestabilnosti.

Slovenija, iako ~lanica Nato i EU, vrlo ozbiqno i realnorazmatra mogu}nost ugroàvawa svoje nacionalne bezbednostiprelivawem doga|aja sa prostora zemaqa zapadnog Balkana. Me|unajva`nijim je infiltrirawe islamskog faktora u Sloveniji, {to

je izraèno u zahtevu Organizacije islamske konferencije za iz-gradwu xamije i verske {kole u Qubqani i time stvarawe uslovaza organizaciju ”nau~nih“ konferencija, simpozijuma o qudskimpravima, islamu, {tampawu kwiga, izdavawu listova i publikaci-ja, otvarawu radija i TV ili zakupqivawu termina za propagandu,i sli~no. Slovenija kao izazove svojoj bezbednosti razmatra i mo-gu}nost izazivawa ekolo{kih katastrofa, energetskih kriza, in-formati~kih blokada, zdravstveno-epidemiolo{kih pretwi, tero-rizam, ilegalne migracije, trgovine qudima, drogom, oru`jem isredstvima zabrawene tehnologije i prawe novca. Na kraju, ali nemawe va`no, kao izazovi koji mogu naru{iti stabilnost dràverazmatraju se i nasilni postupci radi promene ustavnog ure|ewa;

SVET

50 15. oktobar 2006.

nezakonita organizovawa i aktivnosti radi izazivawa vanrednogstawa na socijalnoj, rasnoj ili drugoj osnovi; ekonomsko-socijal-ne krize; masovna naru{avawa javnog reda i mira, niì nivo bez-bednosti u saobra}aju; nekontrolisana upotreba hemijskih i ra-dioaktivnih sredstava i genetski modifikovane hrane.

DEFINISAN ODGOVOR

Kako eliminisati izazove i pretwe? Odgovor na to pitawedefinisan je u drugom po va`nosti dokumentu koji je usvojila ve}i-na dràva regiona – strategiji odbrane. Tim dokumentom dugoro~-no je ure|eno angaòvawe raspoloìvih odbrambenih resursa uodgovoru na bezbednosne izazove i pretwe i projekciju osnovewihovog budu}eg razvoja. Ona predstavqa izvorni i obavezuju}iodbrambeni dokument, na osnovu koga }e se razvijati detaqna kon-ceptualna, planska i organizacijska re{ewa na pojedina~nimfunkcionalnim podru~jima, odnosno u pojedina~nim segmentimaodbrambenog sistema. Dokument je namewen svim nosiocima orga-nizacije i pripreme odbrane – organima politi~ke vlasti i insti-tucijama dràvne uprave, oruànim snagama i nosiocima pripre-ma i realizacije civilne obrane. Jednovremeno, namewen je do-ma}oj i me|unarodnoj javnosti, kojima }e predstaviti informacijeo odbrambenim re{ewima.

Prema sadràju, dokument defini{e: ocenu i dugoro~nu pro-cenu bezbednosnog okruèwa; dugoro~ne odbrambene namere i ci-qeve; osnovni strategijski koncept i racionalnost u ostvarivawupostavqenih ciqeva; strategijske opcije odgovora na najverovat-nije scenarije bezbednosnih izazova i pretwi; osnove organiza-cije, izgradwe i razvoja sistema i institucija odbrane; me|usob-ne odnose i organizacije pojedinih nosioca aktivnosti u sistemuodbrane; resurse i na~ine finansirawa odbrane.

Na kraju svega izloènog i daqe ostaje pitawe i nedoumi-ca: postoje li bezbednosni izazovi i pretwe bezbednosti regionai da li se oni i kako mogu eliminisati? Odgovor na ove dileme jeisti – da. Postoje izazovi kao realnost, koji mogu, ali i ne morajuda prerastu u pretwe. To }e zavisiti od delovawa spoqa{wih (zaregion) i unutra{wih (za svaku zemqu posebno) razloga. Pretwesu, tako|e, realnost regiona, ali se one mogu eliminisati izgrad-wom vlastitih sistema odbrane, ~vrstim opredeqewima demokrat-ski izabranih vlada zemaqa regiona za ulazak u evropske inte-gracije, saradwom sa me|unarodnim vojnim i politi~kim organi-zacijama, razvijawem me|usobne saradwe i poverewa, te tran-sformisati u region mira, stabilnosti, integracija, saradwe iperspektivne budu}nosti.

Blagoje NIÎ]

NACIONALNI INTERESI

Pri definisawu nacionalnih interesa, zemqe regijepolaze od vrednosti koje su se ve} dokazale u zemqama na-prednih demokratija: odbrana nacionalne nezavisnosti, su-vereniteta, teritorijalnog integriteta, o~uvawe i razvoj de-mokratije i demokratskih institucija, vladavina prava, qud-ska i mawinska prava, socijalna stabilnost, stabilan eko-nomski razvoj u uslovima slobodnog trì{ta, funkcionisa-we pravne dràve, unutra{wi red i li~na bezbednost gra|a-na, zdravi i stabilni ekolo{ki uslovi.

N

51

N E O ^ E K I V A N EL E K C I J E

U istoriji izraelsko-arapskihodnosa letos je ispisana jo{jedna krvava epizoda. Odigralase u Libanu. Sukobili su seIzrael i radikalnaislamisti~ka organizacijaHezbolah. @estok jednomese~niokr{aj protivnika bi}ezapam}en kao prvi sudarmoderne vojske sa teroristi~komarmijom. Ratna iskustva,naàlost, pruì}e zna~ajnateorijska saznawa o sli~nimkonfrontacijama u budu}nosti.

edavni doga|aji u Libanu mogu se okarakterisati kao tre}e obimnije voj-no angaòvaae Izraela na prostoru te zemqe. Prvo je zabeleèno 1978,a drugo 1982. godine. U oba slu~aja povod je bio obra~un sa palestinskimvojnim frakcijama koje su ugroàvale Izrael. Iz Libana se, me|utim,Izrael povukao 1985. godine, ali je zadrào deo snaga u uskom pojasu od

oko {est kilometara na jugu dràve, kako bi od raketnih napada {titio grado-ve na severu. U maju 2000. godine Izraelci su napustili i te poloàje. Ni ta-kva odluka, dodu{e, nije smirila situaciju, pogotovo kada se ima u vidu ja~aweHezbolahovog politi~kog uticaja na jugu Libana, gde je imao skoro apsolutnuvlast.

Povremeni pograni~ni sukobi izraelskih vojnika i milicije Hezbolahaeskalirali su maju, posle ubistva nekoliko lokalnih islamskih lidera i aten-tata na biv{eg libanskog premijera. Za te doga|aje optuène su izraelske taj-ne slu`be, {to je indirektno nagovestilo {iri ratni sukob. Zapo~eo je 12. ju-la 2006, kada je milicija Hezbolaha, koja je pre{la izraelsko-libansku grani-cu, ubila tri, a zarobila dva izraelska vojnika dok su patrolirali u pogra-ni~nom pojasu. Istovremeno su na nekoliko izraelskih sela i obli`we vojnepoloàje ispaqeni projektili iz vi{ecevnih baca~a raketa. Isprovociranetakvim napadima Izraelske odbrambene snage preduzele su opse`nu vojnu ak-ciju, koja je trajala 32 dana. Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1701od 14. avgusta primewuje se sporazum o prekidu vatre.

POGRE[NE PROCENE

Nekoliko dana posle potpisivawa sporazuma o prekidu vatre usledile suprve stru~ne analize o specifi~nostima oruànog okr{aja u Libanu. Izrael-ske odbrambene snage, koje se s pravom smatraju najobu~enijim i najopremqe-nijim oruànim sastavom na svetu, sukobile su se sa vojnom formacijom – pr-vom i pravom teroristi~kom armijom. Ve}ina ratnih analiti~ara smatrala jeda }e izraelska armija za samo nekoliko dana ”po~istiti“ vojsku Hezbolaha,ali se to nije dogodilo ni posle mesec dana. [tavi{e, wihov vo|a je i daqebio u svom bunkeru prete}i Izraelu osvetom. Zarobqeni vojnici nisu oslobo-|eni, a raketni napadi na severne izraelske gradove i daqe su predstavqaliopasnost.

R A T U L I B A N U

ISKUSTVA

ISKUSTVA

15. oktobar 2006.52

Takvom ishodu, koji je mnoge iznenadio, doprinele su pre sve-ga pogre{ne procene i izraelskih vojnika i politi~ara. Ratni su-kob, ocewuju stru~waci sa Zapada, bio je svojevrsni “probni ba-lon” i potencijalni obrazac budu}e fizionomije asimetri~nog ra-ta. Prve analize pokazuju da je obave{tajna podr{ka jedinicaIzraela bila nedovoqna. Naime, brojni sateliti i bespilotne iz-vi|a~ke letelice koje su neprekidno nadgledale teritoriju Libanai u realnom vremenu slale podatke sa terena, iz objektivnih raz-loga nisu mogle da pruè sve potrebne informacije. Hezbolah se,me|utim, za ratni sukob dugo pripremao. îtav ju`ni Liban bio jeisprepleten tunelima, ure|enim poloàjima, bunkerima i podzem-nim skladi{tima naoruàwa.

Sirijski i iranski saveznici Hezbolaha ilegalno su dopre-mali teroristima vojnu tehniku i razli~itu materijalnu pomo} –protivbrodske rakete, projektile zemqa-zemqa sredweg dometa,optoelektronske ure|aje za no}na dejstva, savremena protivoklop-na sredstva i bespilotne letelice. Izraelci su mogli da snime izvazduha dopremawe ratne tehnike, a potom je i uni{te, ali se tonije dogodilo. Snagama Izraela nisu bile dostupne ni informa-cije o stepenu obu~enosti boraca Hezbolaha, niti o wihovoj moti-visanosti za borbu. Nedostajali su i podaci o kretawu rukovod-stva te organizacije. Za prikupqawe takvih ~iwenica bili su neo-phodni terenski obave{tajci. Ako se,me|utim, ima u vidu zatvorenost voj-nih formacija Hezbolaha, razumqi-vo je za{to je infiltracija me|u wihbila veoma te{ka.

ZALIVSKI MODELUz pomenuta ograni~ewa Izra-

elci su pogre{no tuma~ili ulogu imo}i vazduhoplovne sile u savreme-nim konfliktima. Jednostavno pre-slikavawe modela po kome je Irak udva navrata ba~en na kolena, poka-zalo se neprimewivo, posebno u si-tuaciji kada protivnik nije dràva iwena vojska ve} teroristi~ka orga-nizacija, koja i ne haje za patwe ci-vila ili posledice ru{ewa infra-strukure neprijateqske dràve.

Izraelski pohod na Liban zapo-~eo je primenom modifikovanog obra-sca zalivskih ratova. Avioni F-16 sutokom prvih dana sukoba, naoruàninajsavremenijim ubojnim sredstvima,precizno uni{tavali prethodno oda-brane ciqeve na ~itavoj teritorijiLibana. Uslovi za upotrebu avijacijebili su skoro idealni – meteorolo-{ka situacija, apsolutna prevlast u vazdu{nom prostoru, bezna~aj-na protivvazdu{na odbrana terorista, ali i blizina objekata dej-stva, te dobre tehni~ke mogu}nosti za vi{esatno zadràvawe vazdu-hoplova iznad ciqeva.

Veruju}i u brzu pobedu Izraela zbog efikasnog vazduhoplov-stva, globalni mediji su u svakom izve{taju vrteli snimke uni{ta-vawa raketnih rampi i vojnih instalacija Hezbolaha. Na ni{anuIzraelaca nisu bili samo vojni ciqevi ve} i objekti infrastruktu-re, jer su nadle`ni smatrali da deo odgovornosti za napade Hezbo-laha snosi i libanska vlada, odnosno wena vojska. Nejaka libanskaarmija je, uglavnom, imala samo pasivnu ulogu. Bombardovawem sudosta uni{teni putna mreà Libana, mostovi na komunikacijama

koje vode ka Siriji, zatim, piste na me|unarodnom aerodromu u Bej-rutu, a nisu po{te|ene ni elektrane niti vodovodna mreà.

Petog dana sukoba sa teroristima, prvi na~elnik izraelskoggeneral{taba iz redova vazduhoplovstva general Dan Haluc izja-vio je da “uz svu tehnologiju kojom raspolaè Izrael ne postoji po-treba da se kopnene jedinice upute u Liban”. Takva samouverenost,ipak, nije oslikavala realnu situaciju sa terena. Hezbolahov od-govor na izraelsko bombardovawe bile su salve raketa koje je is-palio na Haifu i druge gradove na severu Izraela. Do kraja suko-ba teroristi su upotrebili oko 4.000 raketa. Hezbolah je, ve} uprvim danima rata, uspeo da ispred libanske obale vo|enom pro-tivbrodskom raketom (iranska verzija kineskog projektila C-802)

53

pogodi i te{ko o{tetiti izrael-sku korvetu Hanit i usmrti ~etiri~lana posade. Hanit se ubraja unajmodernija plovila na svetu, aopremqen je “savr{enim” siste-mima za samoza{titu, upravo odprotivbrodskih projektila.

GUBICI U BORBINepovoqan razvoj situacije

uticao je da izraelsko vazduho-plovstvo pro{iri spisak ciqevapo kojima }e dejstvovati. Bombei rakete su sve ~e{}e padale nanaseqena mesta u kojima je, pre-ma procenama Izraela, bilouto~i{te vojnog krila Hezbolaha.Znatno se pove}ao broj strada-lih civila, a jug Libana zakr~ilesu kolone izbeglica. Prvobitna,pre}utna podr{ka koju je Izraeldobio od vode}ih zapadnih sila,prerasla je u otvoreno negodova-we. Povrh svega, iako vojni~kipoquqan, Hezbolah je i daqe na-padao sever Izraela, dodu{eznatno slabijim intenzitetom.

Izraelski vojni i dràvnivrh se potom odlu~io za ograni-~eno angaòvawe jedinica kop-nene vojske. Ve} 23. jula 2006.borbeni sastavi pre{li su gra-nicu i sukobili se sa protivni-kom. Napadi su se odvijali mimopredvi|awa, ~esto neplanski,jer su Izraelci o~ito potcenilineprijateqa. Izuzetno motivi-sani borci Hezbolaha, opremqe-ni savremenim protivoklopnimsredstvima, ve{to su koristiliteren sa utvr|ewima i nanelineo~ekivane gubitke oklopnim je-dinicama Izraela. U borbamasu o{te}eni ili uni{teni mo-derni izraelski tenkovi merka-va 4, ~iji oklopi nisu odolelibojnim glavama raketa ipaqenihiz baca~a RPG-29. Teroristi suuspe{no koristili i protivo-klopne projektile metis i kornetza udare na objekte u kojima suse nalazili izraelski borci.Iako se takva protivoklopnasredstva odavno ne smatraju nepoznanicom, procewuje se da jewihovim dejstvom Izrael izgubio 14 tenkova. U protivoklopnimborbama poginulo je 119 izraelskih vojnika. Borbene snageIzraela su, i pored neo~ekivanih gubitaka, ostvarile projekto-vane takti~ke ciqeve.

Hezbolah je tokom ratnih dejstava koristio najmodernije ra-dio-stanice, kamere koje su u bunkere prenosile spoqnu situaci-ju, razli~ita sredstva za prislu{kivawe i ometawe izraelskihkomunikacija, bespilotne letelice i prenosne ra~unare. Poredtoga, komunikacijska mreà terorista bila je otporna na elek-tronsko ometawe, ~ime nikada nije naru{eno komandovawe jedi-nicama i veza sa saveznicima izvan Libana. Tako|e, jedan odbunkera, za koji se pretpostavqalo da skriva deo komande He-zbolaha, izdrào je simultani udar 23 tone avio-bombi odba~e-nih sa grupe aviona F-16.

Izrael je, me|utim, uz visokegubitke, vojni~ki porazio Hezbo-lah. Wegovo vazduhoplovstvo je do14. avgusta 2006. izvelo vi{e od15.000 avio-poletawa i dejstvo-valo na oko 7.000 ciqeva. Arti-qerijske jedinice su ispalile sko-ro 100.000 granata. Uni{teno jena stotine bunkera, utvr|ewa, ko-mandnih mesta, raketnih lanseraili vozila. Na taj na~in su izra-elske oruàne snage teroristimazadale snaàn udarac i uni{tileglavninu vojnih potencijala.

DO SLEDE]E RUNDE

Hezbolah je iz sukoba saIzraelom, kako ocewuje ve}inaislamskog sveta, ipak iza{ao kaoideolo{ki i politi~ki pobednik.

I pored opusto{enog Libana, oko 300.000 proteranih qudi izsvojih domova, podr{ka stanovni{tva borbi Hezbolaha porasla jena 87 odsto. Sli~no se ne moè re}i za gra|ane Izraela – oko 63odsto je zbog lo{eg toka rata zatraìlo ostavku premijera. Izra-elska vlada je, i pored smene pojedinih vojnih komandanata, sredi-nom septembra formirala posebnu komisiju za ispitivawe uzrokaneuspeha libanske kampawe.

Posle potpisivawa sporazuma o prekidu vatre, na liniji raz-dvajawa raspore|ene su jedinice libanske armije i snage me|una-rodne misije UNIFIL, koje trebaju da podrè dogovoreno pri-mirje. Iskustvo iz sli~nih sukoba od ranije upozorava nas da ta-kvi potencijali nisu previ{e efikasni na Bliskom istoku. Zato netreba da ~udi pesimisti~ko predvi|awe i naredne runde sukobaIzraela i Hezbolaha.

Mr Slavi{a VLAÎ]

BO@JA PARTIJA

Hezbolah, {to u prevodu sa arapskog zna~i ”Bo`ja par-tija“, osnovan je 16. februara 1985. u Libanu, kao partija{iitskih muslimana. S vremenom je prerasla u zna~ajni voj-ni i politi~ki faktor, ~iji se kredibilitet pokazao na vi{elokalnih izbora, po~ev od 1992. godine. Iako je do po~etkasukoba sa Izraelom Hezbolah zauzimao oko 10 odsto mestau libanskom Parlamentu, on u koaliciji sa drugom {iitskompartijom Amal ima apsolutnu ve}inu na jugu Libana. Smatrase da mu je glavni saveznik Iran, koji teroristima osim po-liti~ke podr{ke pruà i vojnu pomo}. Vojno krilo Hezbola-ha, prema procenama Me|unarodnog instituta za strategij-ske studije, ima oko 1.000 boraca. U ratnim sukobima tabrojka moè dosti}i i 10.000. Me|utim, epitet najja~e ne-dràvne oruàne grupe na Bliskom istoku Hezbolah nije do-bio zbog brojnosti ve} zbog visokog nivoa obu~enosti iopremqenosti.

Dostojno naziva koji su

nosili, tagovi, prvi

poznati ”kriminalni

teroristi” bili su

vrhunski prevaranti,

tako da su uvek uspevali

da se sprijateqe sa

potencijalnom `rtvom,

koju su progonili sa

neverovatnom

uporno{}u. Wihov

princip bio je da ne

puste nikoga ìvog iz

grupe koju su napali, bez

obzira na wenu

veli~inu, tako da ne

ostave ìve svedoke za

sobom.

15. oktobar 200654

Fenomen ”kriminalnog terorizma” ili ”terorizma radi terorizma” vekovima je,do kraja 19. stole}a, bio razvijen u Indiji. Teroristi su bili pripadnici na-slednog kulta koji je od najstarijih vremena cvetao u centralnom i severnom de-lu te zemqe. Uglavnom su bili muslimani, mada je me|u wima bilo i hindusa, a

svi su oboàvali hindu bogiwu smrti Bovani koja predstavqa oblik Kali. Poklo-nici kulta smatrali su da pqa~kawe, otimawe i davqewe pa`qivo odabranih `r-tava predstavqa najboqi na~in da se bogiwi ukaè po{tovawe.

Iako su vekovima pre toga ubijali i pqa~kali putnike na indijskom potkonti-nentu, ove zlo~ince su Evropqani otkrili na samom po~etku 19. veka. U me|uvremenusu na{li mesta u mnogim literarnim delima (kasnije filmovima), a wihov naziv”thug” je u engleskom jeziku dobio zna~ewe ”gangster” ili ”pqa~ka{”. U stvari, u cen-tralnoj Indiji bili su poznati kao fasingari (phansigars - ”daviteqi”) nazvani takopo hiduisti~koj re~i fansi, {to zna~i om~a, dok su ih u severnim delovima te zemqezvali tagovima (thag), {to zna~i prevarantima.

VRHUNSKI PREVARANTIIako su u osnovi bili drumski razbojnici, tagovi su prilikom ubijawa retko

kada bili motivisani materijalnom koristi (pqa~kom). Wihov osnovni moto bio je– ubijawe radi samog ubijawa, bez ikakvog ose}awa krivice i griè savesti, ilisaàqewa. Nikada se nije desilo da iz saàqewa odustanu od ubistva nekog putni-ka, jer su bili potpuno ube|eni u to da je ”smrt wihov zanat” i da su za to odre|enisudbinom, zbog ~ega moraju da ubijaju qude kao {to tigar mora da se hrani drugimìvotiwama. [tavi{e, oni su na putnike gledali isto kao i lovci na ze~eve ilifazane. U tom smislu su i oni imali svoje ”lovne sezone”, ”lovi{ta” i ”dobreulove”, o kojima su me|usobno razgovarali sa istom vrstom uzbu|ewa kao i pravilovci. Najzad, kao i ve}ina drugih tajnih dru{tava, i zajednica tagova imala je svojtajni sistem znakova i poseban jezik.

Dostojno naziva koji su nosili, tagovi su bili vrhunski prevaranti, tako da suuvek uspevali da se sprijateqe sa potencijalnom `rtvom – koju su ina~e progonili saneverovatnom uporno{}u. Wihov princip bio je da ne puste nikoga ̀ ivog iz grupe ko-ju su napali, bez obzira na wenu veli~inu, tako da jednostavno nema ìvih svedoka.Kretali su se u grupama od po 20–30, u svakom trenutku spremnih da se organizuju ugrupu veli~ine i do 150 tagova koja je bila sposobna da ubije preko 30 qudi odjed-nom. Za vreme su|ewa jednom tagu, on je priznao da je bio svedok tolikom broju ritu-alnih ubistava, da je prestao da ih broji kada je broj pre{ao hiqadu. U vreme kada jekult bio na vrhuncu, ubijano je na desetine hiqada putnika godi{we. Pouzdani izvo-ri navode da je broj `rtava tokom istog perioda iznosio preko milion.

Tagovi nikada nisu po~inili pqa~ku, a da pre toga zadavqene `rtve ne iskasa-pe, kako bi onemogu}ili identifikaciju i da zadovoqe zahteve kulta. Ako bi se, pre

SMRT JE WIHOV ZANAT

INDIJSKI TAGOVI

TERORIZAM

nego {to zakopaju telo `rtve, pojavili drugi putnici, tagovi bi sepretvarali kako àle pokojnika kao da je jedan od wihovih, a po-tom bi ~esto pirovali na grobu kako bi uklonili svaki trag sveèkopane zemqe. To ritualno slavqe (tuponi), koje se izvodilo nepo-sredno nakon ubistva, podrazumevalo je ”pri~e{}ivawe” onih kojisu neposredno izvr{ili ubistvo sirovim {e}erom.

DEGENERISAWE KULTAPreko dana ~lanovi kulta su ìveli ìvotom obi~nih ze-

mqoradnika i, ako se izuzme odnos tag–`rtva, u svemu su bili stu-bovi porodi~nog morala. Radi ve}e tajnosti, ven~avali su se me|u-sobno, dok su operisali na stotine kilometara od svojih domovakako ih niko ne bi mogao prepoznati. Vrlo je interesantno da tago-vi nikada nisu igrali ulogu pokreta otpora protiv britanske vla-sti. [tavi{e, nikada se nije dogodilo da napadnu bilo kog Evro-pqanina, verovatno iz straha da bi se time izloìli prevelikomriziku od otkrivawa i uni{tewa.

Ubijawe Indusa privla~ilo je daleko mawu pa`wu. Pored to-ga, s obzirom na to {to su tela ̀ rtava retko kad pronalaèna, ni-ko nije mogao sa sigurno{}u utvrditi da li su nestale putnike poje-le {umske zveri, ili su umrli prirodnom smr}u, ili su ih ubiliobi~ni razbojnici ili vojske lokalnih prin~eva, ili su jednostav-no nekuda otputovali.

Za vreme svojih ”bogougodnih” pohoda smrti, tagovi su bi-li krajwe sujeverni. Pre nego {to po|u u pohod `rtvovali su ovcuispred slike ili statue bogiwe, koja je bila premazana krvqu. Bo-giwi bi zatim ponudili cve}e, vo}e, kola~e i alkoholna pi}a. Oizuzetno sna`nom ose}awu pripadnosti kultu bogiwe Kali svedo-~i deo priznawa uhap{enog taga: ”Svi mi ponekad osetimo àqe-we za `rtvama, ali kada okusimo gur, na{a priroda se mewa. Gurbi, mislim, promenio i prirodu kowa. Bilo koji ~ovek koji probagur sigurno }e postati tag, pa makar mu na raspolagawu stajalasva bogatstva sveta... Ja zauzimam visoko mesto u dràvnoj upra-vi, svuda sam rado vi|en i priman u najotmenije porodice na{ezemqe i stalno napredujem u slu`bi. Pa ipak, kada sam odvojen odsvoje bra}e ose}am seuàsno, bedno. Istovre-meno u sebi ose}am neka-kav imperativ da im sevratim. Kao sasvim mla-dom momku, otac mi je daoda probam gur, pa kad bihìveo i hiqadu godinauvek bih bio tag.”

U drugoj polovini19. veka kult se degene-risao, pa su tagovi po~e-la ubijati sve i svakogazarad novca. Me|utim, upo~etku su se striktnopridràvali svojih ta-bua. Po{to je Kali bila

ènsko boànstvo i za{titnica odre|enih zanata, po{tovaociwenog kulta su pazili da uvek po{tede ìvot ènama, zlatarima,kova~ima, drvose~ama i kamenorescima. Tako|e bi po{tedeli ì-vot pera~ima, kerami~arima, obu}arima, leproznima i osaka}e-nima, te qudima koji su vodili kravu ili kozu na uzici. Mnoge gru-pe putnika bile su po{te|ene jer su sadràvale u sebi neku od ovihkategorija qudi, po{to su tagovi ubijali sve ili nikoga, kako biizbegli da ih svedoci kasnije prepoznaju i time dovedu u opasnostcelu sektu.

Tradicionalno, jedini izuzetak bila su vrlo mlada mu{ka de-ca, koju su usvajali i kasnije uvodili u svoje tajno dru{tvo. Inici-jacija dece tagova obavqana je odmah po ro|ewu, a u pohode su vo-|eni sa navr{enih 10 godina. U po~etku su samo nosili prtqag iposmatrali odrasle na delu, zatim bi po~eli da u~estvuju u opera-cijama kao izvidnica, da bi sa navr{enih 18 godina nastupili kaodaviteqi.

PRETWA MIRUKada su britanske kolonijalne vlasti otkrile tagove i re{i-

le da ih uni{te kao ”pretwu miru” (pax britannica), mnogi od wih susmatrali da su te{ko prekr{ili tabue i da se wihov kult nepo-vratno degenerisao. Zbog toga su uhva}eni tagovi sasvim mirnoodlazili na ve{ala, veruju}i da je wihovo uni{tewe bo`ja kazna.Savremenici su detaqno opisivali takva ve{awa, iznena|enipotpunom indiferentno{}u sa kojom su oni do~ekivali smrt. Zabe-leèni su i zahtevi osu|enih tagova da sami sebi zategnu om~e okovrata i odbijawe da ih obese o om~e koje ”kvalitetom nisu zadovo-qavale”. Po{to bi s potpunim mirom sami odabrali ve{alo iproverili da li im om~a pravilno stoji, sami bi i skakali u smrtpreziru}i zvani~nog xelata.

Na relativno brzo i efikasno uni{tewe kulta uticalo je vi-{e faktora. Za to je vi{e zaslu`na kolonijalna obave{tajna slu-`ba i pojava pokajni{tva me|u uhap{enim tagovima, nego vojna si-la koja je protiv wih dejstvovala. Propasti su doprineli i samitagovi koji su iz pohlepe po~eli da ubijaju za profit, dok su uhva-}enu ̀ ensku decu prodavali makroima. Tako su za sobom ostavqalisve vi{e dokaza – nezakopanih le{eva i ìvih svedoka. Mo`da suipak presudno uticale tekovine zapadne civilizacije, kao {to suuvo|ewe telegrafa i izgradwa èleznice. Naime, tagovi su moglida opstanu samo u uslovima feudalne rascepkanosti i dru{tvenezaostalosti koja je bila karakteristi~na za pretkolonijalnu In-diju. Industrijalizacija je eliminisala wihova ”lovi{ta”, tj. ne-pregledne oblasti kroz koje su putovali karavani natovareni bla-gom i robom, a u kojima su vladale kolera, zmije, zveri i razboj-ni~ke bande.

Dr Milan MILO[EVI]

55

SOCIJALNA REHABILITACIJABritanske vlasti su pre 1840. godine osudile 3.633 ta-

gova, uglavnom na smrt ili doìvotnu robiju, dok je 56 pomi-lovano zbog pokajni{tva (svedoci saradnici). Do sredine 19.veka pokrenut je jo{ 651 sudski postupak ~ime je, osim spora-di~no, potpuno eliminisan kult bogiwe Kali. Tako|e, pomilo-vani tagovi pokajnici su socijalno rehabilitovani, tako {tosu oni i wihova deca {kolovani za razne zanate. Najve}euspehe postigli su u tkawu tepiha, koje su po poruxbini radilii za kraqicu Viktoriju.

OBAVE[TAJNA AGENCIJA MINISTARSTVA ODBRANE SAD

15. oktobar 2006.56

Borba protiv me|unarodnog terorizmai proliferacije oru`ja za masovnouni{tewe danas ne moè da se zamislibez efikasnog obave{tajnog sistema.Jedan od najbitnijih segmenata svakogobave{tajnog sistema sigurno jeobave{tajni rad u sistemu odbrane,posebno danas, u promenqivom ineizvesnom globalnom okruèwu kakvo poznajemo.

Sluì i kao izvr{ni or-gan Analiti~ke }elije za rat-ne zarobqenike i nestale uborbi u okviru Obave{tajnezajednice. Ta jedinica pruàobave{tajnu podr{ku na na-cionalnom nivou u locirawunestalih, izolovanih, odbe-glih i uhva}enih ameri~kihvojnih i vladinih slu`benika.

Obave{tajna agencijaMinistarstva odbrane SADzaduèna je za prikupqaweobave{tajnih podataka uokviru Ministarstva odbra-

PODR[KAU BORBENIM

DEJSTVIMAN

Na unapre|ewu obave{tajnog rada u sistemu odbrane si-gurno su najvi{e napredovale Sjediwene Ameri~ke Drà-ve, koje iza sebe imaju specifi~nu istoriju ratnih dejsta-va, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Ulogaodre|enih obave{tajnih komponenata SAD oduvek je pri-

vla~ila posebnu pa`wu, a danas je sasvim jasno da jedna takvasupersila prakti~no ne moè da opstane bez uspe{nog obave-{tajnog sistema.

Obave{tajna agencija Ministarstva odbrane SAD (Defen-se Intelligence Agency, DIA) osnovana je radi podr{ke u borbenimdejstvima i postala najva`nija ~lanica Obave{tajne zajedniceSjediwenih Dràva. Ta agencija uspostavqena je 1. oktobra1961. kao jedan od nose}ih elemenata politike SAD u vremehladnog rata, dok od 1968. godine ima zna~ajnu ulogu i u podr-{ci u borbenim dejstvima.

Osnovna misija DIA je pruàwe pravovremenih, objektiv-nih i proverenih vojnih obave{tajnih podataka oruànim sna-gama, stratezima odbrane i planerima nacionalne odbrambe-ne i bezbednosne politike. Vizija te agencije je integracija vi-sokoobu~enih obave{tajnih profesionalaca i savremenih teh-nologija radi otkrivawa i stvarawa informacija koje omogu-}uju upozoravawe, identifikovawe prilika i stvarawe pred-nosti za oruàne snage i stratege nacionalne odbrane i bez-bednosti.

MRE@A [IROM SVETADIA upotrebqava raznolike analiti~ke ekspertize koje po-

krivaju brojne oblasti, kao {to su: strane vojne i paravojne sna-ge, wihove mogu}nosti i namere; proliferacija oru`ja za masov-no uni{tewe; me|unarodni terorizam; me|unarodna trgovinanarkoticima; informacione operacije; sva politi~ka, ekonom-ska, industrijska, geografska i zdravstvena pitawa koja se odno-se na odbranu.

Najbitnija komponenta te agencije jeste slu`ba HUMINT, ko-ja operi{e {irom sveta kako bi prikupila kriti~ne podatke zaupotpuwavawe obave{tajnih slika, koji ne mogu da se dobiju teh-ni~kim sredstvima prikupqawa.

Agencija tako|e upravqa Sistemom ata{ea odbrane, kojiobuhvata vojne ata{ee zaposlene u 135 ambasada u svetu. Vojniata{ei su tako|e i integralni deo diplomatskog prisustva SAD uinostranstvu.

Kako bi pruìla podr{ku Ministarstvu odbrane u borbiprotiv me|unarodnog terorizma, Agencija je uspostavila Zdruè-nu obave{tajnu grupu za borbu protiv terorizma, koja na nacio-nalnom nivou objediwuje sve obave{tajne izvore o terorizmu.

STRANE ARMIJE

57

VRH AGENCIJEDirektor Obave{tajne agencije Ministarstva odbra-

ne SAD je general sa tri zvezdice, koji je istovremeno iglavni savetnik Sekretara za odbranu i predsedavaju}egZdruènim general{tabom u raspravi o pitawima obave-{tajnog rada, ali i predsedavaju}i Vojnim obave{tajnim od-borom koji koordini{e aktivnosti Obave{tajne zajedniceodbrane.

Sedi{te Agencije nalazi se u Pentagonu, dok glavneoperativne aktivnosti pokrivaju slede}i centri: Centar zaanalizu obave{tajnih podataka odbrane (Defense IntelligenceAnalysis Center, DIAC) u Va{ingtonu; Obave{tajni medicinskicentar oruànih snaga (Armed Forces Medical Intelligence Cen-ter, AFMIC) u Frederiku, dràva Merilend; Raketni i sve-mirski obave{tajni centar (Missile and Space IntelligenceCenter, MSIC) u Hantsvilu, dràva Alabama.

ne iz slede}ih izvora: Human agents (HUMINT) – qudski izvori;Imagery (IMINT) – satelitske fotografije, IC/UV fotografije;Signals (SIGINT) – komunikacioni, elektronski i telemetrijski iz-vori, {ifrovawe/de{ifrovawe; Measurement and Signatures(MASINT) – spektralna ID, analiza SIGINT i IMINT.

IZVORI INFORMACIJAPosebna pa`wa poklawa se izvorima MASINT, odnosno

tehni~ki dobijenim informacijama koje mere, otkrivaju, pra-te i identifikuju jedinstvene osobine fiksiranih i pokretnihmeta.

Agencija tako|e upravqa Nacionalnim vojnim zdruè-nim obave{tajnim centrom (National Military Joint IntelligenceCenter, NMJIC), koji funkcioni{e u okviru Nacionalnog voj-nog komandnog centra. NMJIC pruà u realnom vremenu indi-kacije i upozorewa o hitnim situacijama i sluì kao nacio-nalni centar za kriznu obave{tajnu podr{ku vojnim opera-cijama.

Zdruèni vojni obave{tajni kolex, jedna od centralnihkomponenata Agencije, jeste visokoobrazovna institucija kojuakredituje ameri~ki Kongres za pruàwe titule diplomiranihstudenata iz oblasti obave{tajnog rada, kao i master diplomeiz oblasti strate{kog obave{tajnog rada. Studenti su uglav-nom zaposleni u vladinim institucijama na raznim poslovima.

Informacije koje zaposleni u Agenciji prikupqaju i ana-liziraju {aqu se predsedniku, visokim zvani~nicima Vlade zapitawa nacionalne bezbednosti i odbrane, ~lanovima Kongre-sa, projektantima oruànih sistema i oruànim snagama SADstacioniranim {irom sveta.

U okviru Agencije zaposleno je vi{e od 7.500 vojnih i ci-vilnih lica koja se nalaze u celom svetu. Zaposleni su profe-sionalci iz raznih oblasti, kao {to su vojna istorija i doktri-na, ekonomija, fizika, hemija, svetska istorija, politi~ke nau-ke, biolo{ke nauke, informacione nauke i dr.

Rad Agencije pokriva sve aspekte vojnih obave{tajnih zah-teva, od podataka o sloènim trajektorijama projektila do bi-ografskih podataka o stranim visokim vojnim zvani~nicima.Ona je vode}i generator stranih vojnih obave{tajnih podatakaza Ministarstvo odbrane.

Ivan DIMITRIJEVI]

P

U slovena~kom gradu Portoroù krajem septembra odràn jeneformalni sastanak ministaraodbrane Natoa, posledwi pred novembarski susret na vrhu u Rigi

Sastanak ministara odbrane Natoa

SLOVENIJAISPUWAVAOÊKIVAWA

rihvatawem organizacije susreta Slovenija je pokazalaspremnost da preuzme svoj deo odgovornosti u okviru Ali-janse. Sastanku su prisustvovale 34 delegacije zemaqa~lanica Natoa, generalnog sekretara Saveza, drugih te-

la Alijanse odgovornih za operacije i odbrambeno planira-we, delegacija EU i MO Rusije. Sastanak je pobudio velikumedijsku pa`wu, ne samo u Sloveniji nego i Evropi.

Kqu~ne teme bile su misija Natoa u Avganistanu, budu}-nost snaga na Kosovu i Metohiji, podr{ka OrganizacijiAfri~kog jedinstva i wihovoj misiji u Darfuru, druge opera-cije Alijanse i, kao najva`nije, pitawe kqu~nih odbrambenihelemenata transformacije Saveza, dono{ewe i implementa-cija odluka kojima }e se omogu}iti da se Alijansa odupre budu-}im bezbednosnim pretwama.

Na sastanku Saveta Nato–Rusija razgovaralo se o budu-}oj saradwi u oblasti odbrane.

U okviru transformacije Saveza, jedno od va`nih jeste pi-tawe usvajawa “Celovitih politi~kih smernica”, mehanizma zastrategijsko planirawe daqeg razvoja savezni{tva u okviruAlijanse i postizawe pune operativne gotovosti snaga Natoaza brzi odgovor (NRF). Bi}e preduzete mere za stabilnu sred-woro~nu i dugoro~nu popunu tih snaga i obezbediti wihovo br-zo, uspe{no i celovito angaòvawe u bilo kom delu sveta.

B. NIÎ]

15. oktobar 2006.

M E R I D I J A N I Priprema Blagoje NIÎ]

>>> ME\UNARODNA VE@BA U MOLDAVIJI – Na terito-riji Moldavije odràna je me|unarodna vojna ve`ba pod nazivomCooperative longbow/ lancer 2006, na kojoj je u dve faze u~estvova-lo oko 1.000 vojnika.

Na ve`bi su u~estvovali pripadnici oruànih snaga iz de-vet zemaqa Natoa (Bugarske, Kanade, Gr~ke, Ma|arske, Litvani-je, Poqske, Turske, Velike Britanije i SAD), 12 partnerskih ze-maqa (Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejxana, Belorusije, Hr-vatske, Makedonije, Gruzije, Moldavije, Kazahstana, [vajcarskei Ukrajine) i Bosne i Hercegovine, Srbije, Katara i UjediwenihArapskih Emirata kao posmatra~a.

To je prva me|unarodna ve`ba u organizaciji Natoa izvede-na na teritoriji Moldavije.

Na ve`bi je razra|ivan scenario postupawa u kriznim si-tuacijama izazvanim mogu}im lokalnim sukobima i teroristi~-kim pretwama {irih razmera i izvo|ewe humanitarnih operaci-ja za pomo} i zbriwavawe izbeglog stanovni{tva. Za potrebe ve-`be formiran je {tab multinacionalne brigade koji je radio poprocedurama Natoa za izvo|ewe operacija na takti~kom nivou.Ve`bom je rukovodila Komanda Natoa iz Napuqa uz podr{ku ko-mande iz Madrida, Hajdelberga i Izmira.

>>> IRAN PRIKAZAO NOVI AVION – Iran je za vremenedavnih manevra pokazao novog lovca bombardera vlastiteproizvodwe, Saegheh ili udar muwe. U osnovi konstrukcije togaviona je ameri~ki lovac F-5E Tiger II ali sa novim tehni~kim re-

{ewima. Novi avion, osim vo-|enih raketa, koristi i odre|e-ne tipove avionskih bombi.Prema tvrdwama iranskih zva-ni~nika on po tehni~kim karak-teristikama prevazilazi ame-ri~ki F/A-18. Proizvodwomvlastitog aviona bez uvoza kom-ponenata, Iran je, pored SAD,Rusije, Francuske i Kine, po-stao peta zemqa sa takvim pro-izvodnim mogu}nostima.

>>> POQSKE SNAGE ZA AVGANISTAN – Poqska }e, kaopodr{ku misiji Natoa u Avganistanu, uputiti mehanizovani bata-qon ja~ine 900 vojnika. Nova jedinica bi}e raspore|ena u ame-ri~ku vazduhoplovnu bazu u Bagramu, u kojoj je od ranije razme-{teno 100 vojnika poqske armije.

>>> RUSKE PODMORNICE U TIHOM OKEANU – Mini-star odbrane Rusije Sergej Ivanov izjavio je da trenutno u Tihomokeanu patrolira osam ruskih atomskih podmornica naoruànihnuklearnim bojnim glavama, od kojih su pet strategijske a tri vi-{enamenske.

NNa sastanku je dominirala aktivnost urazmeni mi{qewa i iskustava minista-ra odbrane o dosada{wim dostignu}imaprocesa SEDM i projekata u okviru te

inicijative. Razgovaralo se o budu}im ciqe-vima, trenutnom stawu u operacijama Natoa iEU u regionu Balkana, pomorskim bezbedno-snim operacijama, globalnom ratu protiv te-rorizma i posebno o trenutnom stawu opera-cije Natoa u Avganistanu.

Nakon predstavqawa planova ve`bi, pu-tovawa i obuke usvojen je i buxet Komande SE-EBRIG (South Eastern Europe Brigade) za 2007.godinu. Pozitivno su ocewene aktivnosti brigade u misiji u Avgani-stanu i wen doprinos u izgradwi mira i stabilnosti u toj zemqi.

Ministri zemaqa ~lanica prihvatili su molbe Srbije, BiH,Crne Gore i Gruzije za prijem u status posmatra~a, ~ime je potvr-|ena politika otvorenih vrata, saradwe i integracije u regiji,{to je i osnovni ciq delovawa te organizacije.

Inicijativu za osnivawe foruma zemaqa Jugoisto~ne Evro-pe za saradwu na podru~ju odbrane pokrenuta je na sastanku mi-nistara odbrane u Tirani marta 1996. godine, na predlog SAD.Glavni ciq osnivawa bio je intenzivirawe aktivnosti zemaqaregiona, Italije i SAD na konsolidaciji mira i stabilnosti naBalkanu, afirmacija dobrosusedskih odnosa, konstruktivna od-brambena i bezbednosna saradwa u regionu radi brèg ukqu~i-vawa zemaqa Jugoisto~ne Evrope u transatlantske integracije.

^lanice foruma su Albanija, Bugarska, Gr~ka, Italija, Ma-kedonija, Rumunija, SAD, Slovenija, Turska i Hrvatska (od sep-tembra 2000). Posmatra~ki status imaju Ukrajina (za koju je u to-ku procedura primawa u punopravno ~lanstvo) i Moldavija.Predsedavawe forumom odvija se prema utvr|enom redosledu irotira svake dve godine.

U okviru foruma SEDM osnovana je MPFSE (Multinational Pe-ace Force Southeastern Europe), odnosno brigada Jugoisto~neEvrope – SEEBRIG (South-Eastern Europe Brigade), kao vojna kom-ponenta. Formirawe ovih snaga dogovoreno je na ministar-skom samitu u Sofiji 1997. godine. Brigada je u operativnojupotrebi od 1999. godine, a weni pripadnici su obu~eni postandardima Natoa.

58

S R B IJ A D O B IL A S TGodi{wi sastanak ministara

Krajem septembra u Tirani jeodràn redovni godi{wi sastanakministara odbrane zemaqa ~lanicaregionalne organizacije SEDM(South-East European DefenceMinisterial). Tom prilikom obeleènaje i deseta godi{wica delovawa te organizacije.

59

M E R I D I J A N I

>>> DELEGACIJA VOJSKE CRNE GORE BORAVILA U ITA-LIJI – Delegacija Vojske Crne Gore, koju je predvodio na~elnikGeneral{taba VCG general-potpukovnik Jovan Lak~evi}, boravi-la je po~etkom oktobra u Italiji gdje je obi{la komande Zdruè-nih snaga Natoa i [este flote RM SAD u Napuqu. Pored gene-rala Lak~evi}a, u crnogorskoj vojnoj delegaciji bili su i na~el-nik Uprave za qudske resurse G[ VCG pukovnik êdo Marinovi}i zastupnik komandanta Mornarice Crne Gore, kapetan bojnogbroda Rajko Bulatovi}.

Kako je saop{teno iz General{taba, tokom sastanka genera-la Lak~evi}a u Napuqu sa komandantom Zdruènih snaga Natoa iPomorskih snaga SAD u Evropi, ameri~kim admiralom Harijem Ur-lihom, zakqu~eno je da je Alijansa spremna na pro{irewe sarad-we sa Vojskom Crne Gore, posebno u oblasti obuke i opremawa.

– Svi zvani~nici Natoa sa kojima smo razgovarali izrazi-li su spremnost da prihvate Vojsku Crne Gore kao ravnopravnogpartnera i u~esnika u re{avawu problema me|unarodnog tero-rizma, humanitarnih misija i o~uvawa mira – navodi se u saop-{tewu General{taba VCG.

Admiral Ulrih izrazio je spremnost za pro{irewe sarad-we i pomo} u obuci i opremawu VCG. On je najavio i da }e uskoroposetiti Crnu Goru i wene oruàne snage.

Tokom dvodnevnog boravka u Italiji, delegacija VCG poseti-la je i Komandu [este flote RM SAD ~iji je zamenik komandanta,kontraadmiral Xefri Fauler ukazao na mogu}nost konkretnesaradwe Natoa i oruànih snaga SAD sa Vojskom Crne Gore.

Crnogorska vojna delegacija sastala se i sa komandantomPomorske komponente snaga Natoa u Napuqu, italijanskim vice-admiralom Robertom ]esaretijem i wegovim saradnicima. Tomprilikom razgovarano je o monitoringu i kontroli ju`nog Jadra-na i Otrantskih vrata, te u~e{}u oficira Mornarice Crne Go-re na ve`bama pomorskih snaga Natoa. (N. BO[KOVI])

>>> SPORAZUM HRVATSKE I VELIKE BRITANIJE – Mi-nistar odbrane Hrvatske Berislav Ron~evi} i ambasador VelikeBritanije u Hrvatskoj Xon Ramsden potpisali su Sporazum o izvo-|ewu vojnih ve`bi i obuci. Wime je predvi|eno izvo|ewe zajedni~-kih vojnih ve`bi na teritoriji obeju zemaqa, u~e{}e hrvatskih je-dinica u sastavu kontingenta Velike Britanije na zajedni~kim ve-`bama Natoa i angaòvawe britanskih instruktora u obuci hrvat-skih jedinica, posebno onih za upu}ivawe u mirovne operacije.

Dobila je ocenu “spreman uz ograni~ewa“ za u~e{}e u ope-racijama podr{ke miru na Balkanu, Avganistanu i Iraku. Koman-da brigade u ovoj fazi rotacije nalazi se u Rumuniji, u Konstan-ci. Stalne ~lanice MPFSEE su Albanija, Bugarska, Gr~ka, Italija,Makedonija, Rumunija i Turska, a status posmatra~a imaju Hrvat-ska, SAD i Slovenija.

A T U S P O S M AT R A ^ A obrane zemaqa ~lanica SEDM

Na krajwem jugu Taxikistana, izvedena je prva zajedni~ka antiteroristi~ka ve`ba Kine i Taxikistana ”Sadejstvo 2006” Na ve`bi, sa taxikistanske strane u~e-

stvovao je me{oviti artiqerijski divizion,desantno-juri{ni bataqon i helikopteri, a ki-neska strana je predstavqena jedinicama spe-cijalne namene.

Ciq ve`be je obu~avawe za obra~un sateroristi~kim i diverzantskim grupama u ne-prohodnim planinsko-pustiwskim predelimana granici izme|u te dve zemqe.

V E @ B A K I N E I T A X I K I S T A N A

60 15. oktobar 2006.

L A K A T E R E N S K A V O Z I L A

ZA SVA VREMENA

Prestankom Hladnog rata

i smawewem vojnih buxeta,

koncepcija lakih terenskih

vozila korenito se izmenila.

Umesto jednostavnih i jeftinih,

sada se pojavquju vozila

sposobna za izvr{avawe

najrazli~itijih zadataka,

koja mogu da preuzmu i ulogu

ranijih oklopnih transportera

i drugih vozila.

TE

HN

IK

A

Sve do {ezdesetih godina pro{log veka, terenski automobil je pre sve-ga trebalo da bude pokretan, izdr`qiv i da ima nisku cenu, kako bise proizveo u velikom broju (potreban za popunu velikih “hladnora-tovskih” armija). Bila su to vozila tipa ameri~kog xipa Willys (vilis),u nizu razli~itih varijanti, ili sovjetskog UAZ-69. Wihova uloga

veoma retko je izlazila iz okvira transporta qudi, odnosno komandnogkadra, jednostavnog izvi|a~kog vozila ili vozila za vezu. Ali dvadesetakgodina posle kraja Drugog svetskog rata, postalo je jasno da }e ta, osnovnavozila u budu}nosti preuzimati i mnoge druge zadatke, naro~ito za potrebelokalnih ratova i policijsku namenu.

Me|u prvim uspe{nim poku{ajima ugradwe oklopne za{tite (~ime se uvelikoj meri pove}avala verovatno}a preìvqavawa) bio je britanski ok-lopni automobil Shorland 4h4 iz 1965. (modifikacija land rovera), namewenza kori{}ewe u Severnoj Irskoj. Istu platformu sa druga~ijim oklopnimtelom koristili su oklopni transporteri Shorland S55, Glover Webb (2+6vojnika) i Hotspur Hussar - jedini 6h6 (1+13). Bez obzira na to {to je re~ oadaptacijama, ta vozila se i danas proizvode, predstavqaju odli~na vi{ena-menska re{ewa i nalaze se u naoruàwu vi{e od 20 zemaqa.

LEGENDARNI PINCGAUERMe|u prvim namenski razvijenim vozilima koja su uspela da objedine

visoku prohodnost sa solidnom nosivo{}u bio je austrijski pincgauer,firme Steyr Daimler Puch. Nakon pojavqivawa, 1971. godine, postao je pravihit {irom sveta (proizvedeno preko 30.000 vozila koja su izvezena u 24zemqe sveta) i po mnogo ~emu je nadma{io ~ak i britanski land rover. Da seradi zaista o rodona~elniku jedne nove generacije lakih visokosposobnihterenaca, potvr|uje ~iwenica da je prvobitna varijanta sa pogonom 4h4 oz-nake 710, mogla transportovati 10 vojnika (model 712 6h6, ~ak 14), ili 900kg tereta (dve standardne palete Natoa), ili vu}i vozilo mase 11 tona! Uzto, vozilo je bilo krajwe pouzdano i jednostavno za odràvawe (vazdu{nohla|eni motor snage 64 kW), a sa jednim rezervoarom za gorivo, autonomijaje bila 800 km (ili maksimalno 2.000 km sa dodatnim gorivom).

Kasnije generacije donele su sna`niji motor i novu transmisiju,pove}anu {irinu, ve}e to~kove i disk ko~nice, ~ime se nivo konkurentnos-ti zadrào do danas. Taj trend je opstao iako je broj varijanti (nekolikokonfiguracija transportera, radionica i sanitetska verzija) u odnosu nanovija vozila ograni~en, naoruàwe u odnosu na kasnija vozila slabo(samo mitraqezi, eventualno rakete zemqa-vazduh), a oklopna za{tita jedodata tek na verijanti Protector iz 2001.

HAMER I WEGOVI ”KLONOVI“Ameri~ka armija se do sedamdesetih suo~avala sa pravom logisti~kom

no}nom morom u vidu ~itavog niza terenskih i transportnih vozila: teren-ci M38A1 i M150/151 i laka transportna vozila M274 i M561, no-sivosti 1,25 i 1,5 tona tereta. Traìlo se univerzalno vozilo velike no-sivosti i dobre mogu}nosti savladavawa te{kog terena, sa niìmteì{tem (u odnosu na pincgauer), koje bi omogu}ilo boqu stabilnost i

Panhard VBLsa POVR Eryx

mogu}nost no{ewa sna`nijeg naoruàwa. S obzirom na unifi-ciranost i odràvawe, i obuka bi bila dosta pojednostavqena,~ime bi se, uprkos vi{oj ceni novog vozila, ostvarile odre|eneu{tede tokom eksploatacionog perioda. Na konkursu ameri~kearmije 1985. pobedilo je vozilo kompanije AM General, oznakeM998, nazvano jo{ i HMMWV (High Mobility Multipurpose WheeledVehicle – visokopokretno vi{enamensko to~ka{ko vozilo) ilijednostavno Hummer (hamer).

Hamer (M998) predstavqa klasi~no koncipirano teren-sko vozilo sa pogonom 4h4, mase praznog vozila 2.359 kg, no-sivosti 1.134 kg i ukupne mase 3.493 kg. Pogon se sastoji oddizel-motora Detroit Diesel radne zapremine 6,5 litara, snage110 kW (150 KS) i automatske transmisije sa tri brzine napredi jednom nazad. Do danas je proizvedeno ~ak 170.000 vozila udesetinama varijanti, od kojih su osnovne: za prevoz trupa itereta, za transport univerzalnog kontejnera M250, za ra-zli~itu elektronsku opremu, naoruàne varijante (mitraqezi7,62 i 12,7 mm, automatski baca~i granata 40 mm, protivok-lopne vo|ene rakete – POVR TOW, mada su uspe{no isprobanii vi{ecevni mitraqezi 12,7 mm i topovi 30 mm) i sanitetskevarijante. Postoji i verzija za PVO, pod nazivom avenger,naoruàna sa osam raketa zemqa-vazduh stinger i mitraqe-zom 12,7 mm.

Iako je hamer opravdao o~ekivawa za jedno transportno-terensko-borbeno vozilo ({to je potvr|eno velikim izvoznimuspehom u ~ak 22 zemqe sveta), problemi su se prvi put pojav-ili u Somaliji i Iraku, jer su vrlo ~esto zapadali u zasede,

tako da je proceweno da je potrebna oklopna za{tita protivstreqa~ke municije i mina. Usledila je tzv. te{ka varijanta{asije M1113 sa pove}anom nosivo{}u na 2.268 kg (teretaili oklopne za{tite), sa nizom varijanti i maksimalnom ma-som od ~ak 5.489 kg, dakle pet puta vi{e nego kod xipa vilis izDrugog svetskog rata.

Pojedini korisnici hamera proizveli su sopstvene vari-jante, kao {to je Izrael sa vozilom stalker II sa “jarbolom” saizvi|a~kom opremom koja se sastoji od radara i TV i termalnekamere. Kina je ve} po~ela da uvodi kopije, oznake EQ2050, usastav svojih specijalnih jedinica. Radikalniji su bili [vaj-carci, koji su na bazi hamera konstruisali vozilo Eagle i tou ~etiri varijante: Eagle I i II su transportna i izvi|a~ka vozi-la, Eagle III za navo|ewe artiqerijske vatre, dok je Eagle IVuniverzalno takti~ko vozilo, nosivosti 2.400 kg. Sve verzijeimaju integralnu oklopnu i ABHO za{titu.

DALEKOVIDI FRANCUZI Osamdesetih godina pro{log veka i francuska armija je

tragala za lakim vozilom za izvi|awe i protivoklopnu borbu,sa akcentom na pokretqivosti i za{titi. Na taj na~in, stvorenje Panhard VBL, u ~ijoj konstrukciji su od po~etka bile integral-na oklopna za{tita od ~elika visoke tvrdo}e (protiv streqa~kemunicije, par~adi artiqerijskih projektila i mina) i ABHOza{tita, {to je bilo prili~no dalekovido, ako se zna da ve}inahamera ni danas nema oklop te da je kod velikog broja vozilakoja ga imaju, on naknadno montiran. Ovakva konstrukcijaomogu}ila je hermeti~nost trupa, tako da je vozilo amfibijsko(pokre}e se vodomlaznim propulzorom brzinom do 4,5 km/h), arelativno male dimenzije omogu}avale su transport vazdu{nimputem, ne samo avionima, ve} i helikopterima.

To je vozilo sa pogonom 4h4, mase 2.890 kg i maksimalnemase oko 4.000 kg, {to daje nosivost od oko 900 kg, daklepribli`no kao kod ranih verzija hamera. Naoruàwe moèobuhvatati mitraqeze 7,62 i 12,7 mm, topove 20 mm, au-tomatski baca~ granata 40 mm, ali i POVR Tow, Milan, Eryx iliKornet, te rakete zemqa-vazduh Mistral, ~ime VBL, s obziromna male dimenzije i te{ko otkrivawe u prostoru (duìna sve-ga 3,7 m), postaje vi{e nego korisno lako vozilo za izvi|awe,transport, pratwu, elektronsku i protivoklopnu borbu, ko-mandovawe i PVO.

Do sada je proizvedeno preko 2.300 primeraka (oko1.600 za francusku armiju), a ostvaren je izvoz u vi{e od 15zemaqa. Me|utim, Francuzi nisu ostali na tome i projekto-vana je olak{ana varijanta VAP sa otvorenim prostorom zaposadu, pove}anom nosivo{}u na 1.500 kg i sna`nijim mo-torom Steyr od 96 kW -150 KS (stariji Peugeot imao je snaguod 70 kW). Ova verzija je namewena Bliskom istoku, prven-stveno Ujediwenim Arapskim Emiratima. Najve}i nedostatakVBL-a je nosivost jer u wega staju svega ~etiri vojnika i imamali tovarni prostor. Isto se odnosi i na hamer u koji stajeod ~etiri do osam vojnika. Sem toga, on ima znatno ve}u {ir-inu (2,16 m) koja se lo{e odraàva na pokretqivost, poseb-no na uskim putevima, a i oteàno je wegovo transportovaweunutar helikoptera.

Iako su sva ova vozila i danas vrlo aktuelna, svako imasvoje nedostatke i nijedno nije u potpunosti odgovorilo savre-menim zahtevima. U tom pogledu, najnovija, uslovno re~eno,generacija lakih terenskih vozila obe}ava poboq{awa, ali ive}u cenu.

Sebastian BALO[

61

Pincgauer austrijskearmije sa mitraqezomMG3 kalibra 7,62 mm

Hummer avengersa raketama stinger

62

Metaldetektori - istine i zablude

ALATLOVACA

NA BBLAGOPovr{inski sloj zemqe je, u stvari,

banka za deponovawe istorijskihvrednosti epoha i civilizacija za

nama. Me|utim, da bi se doprlo doblaga potrebni su znawe i ve{tina

kori{}ewa odgovaraju}ih detektora ilokatora. Gde o tome pro~itati?

Pro{le godine pojavila se za-ista neobi~na kwiga – ne sa-mo po sadràju ve} i po na-~inu objavqivawa i prodaje,

~iji je autor @eqko Milovano-vi}. Neobi~na je jer je namewena{iroj korisni~koj ciqnoj grupi ko-ja se interesuje za tu vrstu tehni~-kih ure|aja, a takve kwige doma}ihautora trebalo bi traìti pomo-}u posebnih detektora, jer kod nasskoro da ih nema. Izuzimaju}i na-ravno stru~ne, usko specijalizo-vane kwige.

Druga neobi~na karakteristi-ka pomenutog izdawa je {to ono go-vori o ”metaldetektorima” (ililokatorima), dakle o temi koja je kod nas aktuelna samo kada je po-vezana sa pronalaèwem zakopanog blaga. Bez obzira na to {to semetaldetektori koriste u slu`bi obezbe|ivawa, za pronalaèwemina i pretraìvawe arheolo{kih lokaliteta. Me|utim autor jeuspeo da spoji tehni~ke podatke o metaldetektorima sa veoma inte-resantnom tematikom wihovog kori{}ewa i na veoma neobi~an na-~in je tu tematiku u~inio interesantnom i intrigantnom za {iru ~i-tala~ku publiku. Iskoristiv{i literarnu slobodu i svoje stru~noznawe, pretraìv{i sve {to se pretraìti moè, kod nas i prekoInterneta, sakupio je prili~no obiman materijal koji je svetlo da-na ugledao u kwizi objavqenoj u samoizdawu i tiraù od 2.000 pri-meraka. Tre}a neobi~nost je {to kwiga nije {tampana ni u jednoj{tampariji ve} je izvu~ena na laserskom {tampa~u i tako ukori~e-na se distribuira zainteresovanima. Kwigu prati i odli~no dizaj-niran i veoma aktuelan sajt za razmewivawe ideja i informacija.

LIBERALIZACIJATRGOVINE RARITETIMA

Polazna osnova za predstavqawe problematike potrage zablagom je liberalizacija trgovine raritetima. U savremenom svetustarine su ostavqene slobodnom trì{tu, gde podjednake {anseimaju muzeji i privatna lica, ukqu~uju}i i strance. Zbog toga je {i-roko ra{iren hobi potrage za blagom. Kod nas je te{ko re}i {ta jedozvoqeno a {ta nije, posebno zbog toga {to se smatra da je potra-ga za blagom ilegalna, pa se na wu gleda sa podozrewem. Qude koji

15. oktobar 2006.

tom delatno{}u poku{avaju da se bave smatraju ~ak i vandalima.Uop{te, javno mwewe ima pogre{an pristup tome. Pitawe je i dali }e pristupawe Evropi razviti neke druga~ije poglede na ovuoblast.

Kwiga je, u svakom slu~aju, prva informacija za po~etnika ko-ji bi èleo da se ogleda na poqu tragawa za blagom. Me|utim, sve-stan da je pionir u oblasti kori{}ewa metaldetektora, autor seipak drì ~iwenica. To nije zabavno {tivo koje se ~ita kao bele-tristika. Za razumevawe su potrebni odre|en nivo tehni~ke kultu-re, pa`wa i strpqivost. To je kwiga koja ~itaocu pruà mogu}nost daprodre u tajanstveni svet ispod zemqe ili vode i da razbukta svojuma{tu, ali i da sazna kako je prona|en deo dragocenog istorijskogblaga koje govori o poreklu i kontinuitetu qudske civilizacije.

Sazna}emo da se u svetu prire|uju takmi~ewa traga~a za zla-tom, lov na starine... Zapadna civilizacija na razli~ite na~inepobu|uje u mladima sklonosti za istraìvawima, bilo da su u obla-sti pronalaèwa tragova starih civilizacija, leì{ta minerala,gasa i nafte ili ~ak izgubqenih predmeta od metala. Postaje jasni-je da u svetu ova delatnost nije hobi {a~ice pohlepnih vandala, ve}je aktivnost koju neguju nau~ne i stru~ne ustanove koje prire|uju ikurseve za kori{}ewe metaldetektora, iznajmquju zainteresovani-ma odgovaraju}e ure|aje i od entuzijasta stvaraju specijaliste kojiim pomaù u istraìvawu.

OD LOKATORA DO RA[QIKwiga ne bi imala stru~nu vrednost da ne pruà sistematizo-

vane informacije ~itaocima o vrstama lokatora (metaldetektora)i wihovoj specifi~noj nameni. Me|utim, autor ima druga~ije vi|e-we od preovla|uju}eg u toj oblasti. Wegova sistematizacija nijenau~no adekvatna ali je korisnicima jasnija. Dakle, ~italac i po-tencijalni traga~ za zakopanim blagom sazna}e da postoje realniili egzaktni lokatori ~iji se rad zasniva na poznatim nau~no-teh-ni~kim principima. Drugu vrstu ~ine tzv. laseri, ra{qe, viskovi isli~ni alternativni lokatori, a wih koriste radioestezisti, ra-{qari i lica koja smatraju da sa tim predmetima u rukama imajuneke natprirodne sposobnosti. To bi bio i raspon u kom se kre}esadràj kwige. U egzaktne lokatore spadaju sredstva za geofizi~kaistraìvawa, minotraga~i, bezbednosni detektori, metaldetekto-ri za lov na blago i komercijalni metaldetektori. Naravno, mnogistru~waci imaju druga~iju sistematizaciju, no po{to je autor i in-èwer sa odgovaraju}im stru~nim znawem, a ujedno ima i radioni-cu za izradu metaldetektora, onda mu treba verovati jer je svojeznawe sistematizovao da bi ~itaocu u~inio celokupnu problemati-ku {to dostupnijom.

Posebno je zanimqiv deo kwige u kome se govori o detektori-ma za lov na blago. U tom poglavqu re~ je o ure|ajima namewenimamaterima. Onima koji shvataju da je povr{inski sloj zemqe u stva-ri banka za deponovawe istorijskih vrednosti epoha i civilizaci-ja za nama. Naravno, to nisu carske riznice ali svet pod zemqomkrije mnoge tajne. Moè se na}i imetak nekog starog trgovca, platarimskog vojnika ili stari ratni plen. Na kraju autor kaè da nikone moè spre~iti vlasnika da svoju zemqu, koja nije povezana saza{ti}enim arheolo{kim nalazi{tem, pregleda metaldetektoromi prona|e }up sa zlatnicima. Amoè se dogovoriti i sa drugim vla-snicima da pregledaju i okolno zemqi{te, ne diraju}i mesta odistorijskog zna~aja koja predstavqaju nacionalno blago.

@elite li da saznate jo{ ne{to o geofizi~kim lokatorima uarheologiji, metodama rada sa wima, magnetometrima i gradiome-trima, mera~ima otpornosti zemqi{ta, geofizi~kim radarima iliGPR traga~ima, kori{}ewu infracrvene fotografije, do ve} spo-menutih ra{qi i viska, morate ipak pro~itati kwigu. Nauka kora-~a velikim koracima da bi nam u~inila istoriju bliòm i jasnijom.Tu su i brojni ure|aji koji nam u svemu tome mogu pomo}i, ukoliko seoslobodimo predrasuda, zabluda i laì.

Nikola OSTOJI]

NOVE KWIGE

Novi nosa~i aviona Velike Britanije, Kraqica Elizabeta i Princ od Velsa,o~ekuje se da budu uvedeni u slu`bu 2012. odnosno 2015. godine.

Novi dizajn jo{ nije kona~an, ali je planiran deplasman od 55.000 do 65.000tona, odnosno da bude izme|u deplasmana ameri~kog nosa~a aviona klase Nimic od100.000 tona i francuskog nosa~a klase [arl de Gol od oko 43.000 tona. Maksi-malna brzina novih nosa~a aviona bi}e 25 ~vorova. Na wima }e biti sme{tena po42 juri{na aviona, koji mogu izvesti 420 poletawa u periodu od pet dana. Maksi-malno planirano optere}ewe je 110 poleta tokom 24 ~asa, odnosno 24 poleta u pe-riodu 15 minuta.

Ukrcnu vazdu{nu grupu ~ini}e juri{ni avion Lockheed Martin-ov F-35B Joint StrikeFighter, JSF (42 kom), helikopteri EH-101 Merlin i Bell Boeing V-22 Ospreu.

Novi nosa~i aviona raspolaga}e multifunkcionalnim BAE Systems Insyte Samp-son radarom i radarom za vazdu{no osmatrawe S1850M, koji }e otkrivati i pozici-onirati ciqeve u frekventnom opsegu od 1 do 2 GHz, pri uglovima elevacije od 0 do70 stepeni i imati domet 400 km u svih 360 stepeni.

Od komunikacijskihsistema, nosa~i avionaraspolaga}e JTIDS siste-mom (Joint Tactical Informa-tion and Distribution Sys-tem), tj. digitalnim linko-vima 10, 11, 14 i 16.

Platforma nosa~aaviona ima}e tri polet-no-sletne staze, dve kra-}e od 160 m za potrebeJSF F-35 u STOVL varijan-ti (sa vertikalnim pole-tawem i sletawem) i jed-nu duù od 260 m, za po-trebe ve}ih aviona.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

NOVI BRITANSKI NOSAÎ AVIONA

MarCom korporacija proizvela je novi inte-grisani sistem za potrebe pove}awa sigurnosti ko-munikacija i automatizacije komunikacijskih prosto-rija koji su u vezi sa sistemima u vazduhu, na moru ikopnu.

Primewena su najnovija digitalna integrisanare{ewa kompjuterizovane tehnologije u prenosu go-vora, podataka i slike do centara komandovawa ikomunikacija, a za potrebe zdruènih i savezni~kihoperacija.

Zapo~eta je ugradwa razli~itih sistema MarCom korpo-racije, na brodovima i vazduhoplovima OS SAD. Trenutno dvanajnovija sistema te kompanije, STE (Secure Terminal Equipment)i SDVT (Secure Digital Voice Terminal), prema performansama ko-jima se odlikuju, daleko su ispred ostalih konkurentskih pro-izvoda.

Integrisani sistem STE ima 13 puta ve}u brzinu prenosa podataka nego dosada-{wi poznati modeli. Uspe{no objediwuje multimedijalni potencijal ure|aja na obez-be|ewu sigurnosti prenosa video signala, podataka i govora, u digitalni integrisanipaket, te mogu}nost prenosa govora preko Internet protokola.

Sistem SDVT je namewen za potrebe takti~kog nivoa, sa mogu}no{}u digitalnogprenosa govora i podataka. Obezbe|uje sigurnu i pouzdanu komunikaciju izme|u kraj-wih u~esnika. Na trì{tu }e imati povoqnu cenu i zbog toga je namewen pre svega kaoizvozni artikal.

ZA[TITAVIP HELIKOPTERAKrajem septembra ozvani~en je ugo-

vor EADS-a i Vlade Gruzije, koji predvi|aopremawe ~etiri VIP helikoptera siste-mom za za{titu od protivvazdu{nih pro-jektila.

Helikopteri tipa EC145 i EC155,Mi-17 i Mi-8, bi}e uskoro opremqeniintegrisanim MILDS AN/AAR-60, za{tit-nim sistemom za rano upozorewe na ispa-qene projektile i protivmere, central-nom kontrolnom jedinicom i displejom. Toje usavr{eni pasivni senzorski sistem zaprijem slike objekta putem UV zra~ewa do-laze}eg projektila. Obezbe|uje dovoqnovremena za preduzimawe neophodnih pro-tivmera i izbacivawem mamaca. Sistemje naru~en zbog pove}anog stepena naru-{avawa bezbednosti u pojedinim oblasti-ma Gruzije, gde opasnost posebno predsta-vqaju prenosni PVO sistemi koji se lan-siraju sa ramena.

INTEGRISANI KOMUNIKACIONI SISTEMI

63

SISTEM ZAIDENTIFIKACIJU

CIQEVA U BORBENOMOKRU@EWU

Vode}a {panska kompanija IDRA napoqu informacione i odbrambene tehno-logije objavila je prve rezultate projektazasnovanog na najnovijoj tehnologiji kojaima za ciq pouzdane identifikacije ci-qeva na zemqi, kopnu i u vazduhu, za po-trebe multinacionalnih sastava u asime-tri~nom okruèwu i sredini.

Sistem se zasniva na kombinacijiure|aja za upit i ure|aja koji primaju i da-ju odgovore na upite, za potrebe identi-fikacije prijateqskih i neprijateqskihciqeva.

Za funkcionisawe sistema predvi|e-no je u~itavawe programa Mode SIF, ModeS i Mode 5, prema standardu Natoa, uzpotpunu integraciju kriptografskih i si-stema za identifikaciju. Proces uspe{neidentifikacije vlastitih ciqeva neopho-dan je u svim vrstama izvo|ewa operaci-ja, posebno pri razme{tawu jedinica i to-kom faza nametawa i odràvawa stabil-nosti.

15. oktobar 2006.64

SM

OOd tri teksta Elfride Jelinek – Vilinska kraqica, Smrt idevojka i Putnik – za koje sama spisateqica ka`e da su“zami{qeni za pozori{te, ali ne i za pozori{noizvo|ewe”, rediteq Neboj{a Bradi} postavio je pozori{nupredstavu Mala trilogija smrti, koja nas je

ovog leta predstavila na Pozori{nom festivalu u Istambulu.Pozori{te koje vodi, Beogradsko dramsko, nedavno je dobiloposebnu nagradu Super brend Srbije za 2006. godinu ukategoriji kulture i zabave. Vi{e od {ezdeset pozori{nihpredstava, a me|u wima dominiraju one po tekstovima doma}ihpisaca, zna~ajan su trag u vremenu koji Neboj{a Bradi} ucrtavasvojom kreativno{}u. Sve to zajedno je samo deo povoda zarazgovor koji je pred vama.

Postoje trenuci u na{em `ivotu i stvarawu koji nas uveravaju daje sve to {to smo radili imalosmisla. Da su periodi velikoganga`mana, sumwi, davawa,ponekad i patwi – opravdanine~im {to je delo. To ose}awe jeizuzetno, pojavquje se retko, alise, sre}om, pojavquje na na{imputevima.

NEBOJ[A BRADI], POZORI[NI REDITEQ

65

ISAO PUTOVAWANeboj{a Dugali} kao Putnik u predstavi Mala trilogijasmrti, po tekstovima Elfride Jelinek, izgovara slede}ure~enicu: Kad ~oveka poni{tavaju, prvo mu uzmu wegov put.Da bi svoj put sa~uvao i na wemu istrajao, ~ovek mora dazna kuda ide. [ta je to {to odre|uje Va{ put?– Moj put je odredilo pripadawe profesiji – pozori{tu. Ta

infekcija pozori{tem dogodila se jo{ u mom detiwstvu. Odlukada se pozori{tu posvetim usledila je ne{to kasnije kao sled teprimarne fascinacije. Pozori{te za mene jeste istraìvawe ipropitivawe postignutog, uspostavqawe novih standarda ipomerawe granica. Zbog toga sam i svoju malu pozori{nu misijudoìveo kao putovawe i tragawe za novim, za druga~ijim. Natom svom putu u umetnost pozori{ta prolazio sam i prelaziorazli~ite stanice. Na nekima sam se zadrào duè, pa sami{ao daqe. Moj ciq je bio i jeste da pro{irim svoja saznawa iprodubim sebe. A to i jeste smisao putovawa.

Na tom putu, izme|u svih tih stanica, dogodili su se i ne-ki prelomni trenuci koji su oblikovali Va{u

karijeru. Koje biste izdvojili?– Nekada su odluke koje ~ovek

donosi deo wegovih postavqenihciqeva, a nekada i uticaja okruèwa,sticaja odre|enih okolnosti. Prvi jebio trenutak artikulisane èqe zapozori{tem, a na wu su uticale

predstave koje sam gledao u mladosti ikwige koje sam ~itao. U toku studija na

Fakultetu dramskih umetnosti bio je tododir i sa velikim svetskim pozori{tem –

Bitefom, koji je tada, u mom iskustvu, bionajja~i. Teatar nacija je 1976. godine okupio

velika imena pozori{nih stvaralaca: Bruk.Grotovski, Barba, Vilson, Cadek, Qubimov... Na{a zemqa

je bila otvorena, na{ paso{ validan, moglo se putovati.Auto-stopom sam proputovao i upoznavao Evropu. Kasnije, mojprofesionalni put odredile su i odluke da u ne ba{ lakim ijednostavnim trenucima preuzmem vo|ewe pozori{ta, prvo onou Kru{evcu, koje sam i doslovno gradio, ciglu po ciglu, aprelazak u Ateqe 212 bio je slede}i korak. Ta odluka jezamenila jednu za mene relativno komfornu situaciju uKru{evcu, sredinom koja je bila veoma zahtevna i sa posebnimo~ekivawima. Uz to je bila neminovna konfrontacija sapredrasudama koje jedno omiqeno beogradsko pozori{te ima uodnosu na novog upravnika. Upravnik Narodnog pozori{tapostao sam 1997. godine, prihvatio sam izazov vo|ewa tripozori{ta pod jednim krovom: opere, drame i baleta. Tokomrada u tom pozori{tu do{ao sam do potvrde da sam dorastaotom zadatku. Vrlo su va`ne i predstave koje sam reìrao.Najva`nije su bile Dervi{ i smrt, Prokleta avlija, Koreni,Zlatno runo, a potom i iskoraci u operu sa Normom i osnivaweBeogradskog festivala igre.

Kaù da je bitna odlika dobrog rediteqa da ima dar tvor-ca celine. Osim reìje, Vi ste i dramaturg, bavite sescenom za svoje predstave i tako oblikujete neki novi svet.Postoji li u svemu tome trag boànskog ose}aja?– Rediteq je u svakom slu~aju graditeq. Ose}awa

neizvesnosti, ali i superiornosti, koje prate proces stvarawa,uvek su na po~etku i na kraju svakog dela. Rediteq nikad nijesiguran da li je uspeo da doma{i svoje ciqeve i svojemogu}nosti. To je stalna igra u kojoj se nalazimo izme|u èqe irealne situacije. Da li je to boànski ose}aj, ili ne, ne moguznati. Dar je ne{to {to se neguje. Oni koji potiskuju svoj dar,~ine svojevrstan zlo~in. Kao kreativac ~esto sam u nedoumici dali je imalo smisla opredeliti se i za tu drugu profesiju – zamenaxment u kulturi. U tom poslu `rtvuje se prili~no toga, a presvega sloboda. Proces umetni~kog stvarawa mora bitislobodan, a proces vo|ewa odre|ene institucije je postavqaweokvira i granica toj slobodi. To je stalni sukob izme|u mo}i ihtewa. êsto kaèm da su obe strane moje profesionalneli~nosti u tom sukobu na stalnom gubitku, ali su, sude}i porezultatima, pozori{ta koja vodim na dobitku, {to me ohrabrujeda idem daqe poku{avaju}i da ih nanovo pomirim .

Kalderon je govorio: U~i se umetnosti u ìvotu, a ìvotu uumetni~kom delu. Koliko nam umetnost, u stvari, istinskipomaè da boqe razumemo svet oko nas?– Jedna od dimenzija umetni~kog dela jeste upravo odnos

prema stvarnosti. Angaòvano umetni~ko delo u svakom vremenuima taj odnos. âk je i stav – ne èlim da budem angaòvan, uvekopredeqewe. Moje predstave nastaju i referi{u u vremenu.Svako od nas daje doprinos svom vremenu, nastoje}i da u wemuostavi trag. Osamdesetih godina imao sam èqu da predstavamadirektnije uti~em na stvarnost. Rezultat je bio da su neke od tihmojih predstava bile predmet politi~ke objekcije, a stvarnost jeostajala mawe-vi{e ista... Ali je sve to deo mog iskustva ishvatawa o ulozi umetnosti. Jer ako pozori{te kriti~ki negovori o svom vremenu, ve} apologijski, ono sebe stavqa upoloàj politi~kog papagajstva, a to nije dobro – ni zapozori{te, niti za umetnost. Umetnost ne sme da budeapologetska, ona uvek treba da pomera granice – u svakom smislu.

Podjednako je va`no potvr|ivawe delom u sopstvenomvremenu. Svi se mi pitamo da li smo se odlu~ili za pravuprofesiju, da li smo mogli da budemo ne{to drugo, koliko to {toradimo ima smisla... Sre}om, postoje takvi trenuci kojipotvr|uju da je sve to {to smo radili imalo smisla, da superiodi davawa, sumwi, ponekad i patwi – opravdani ne~im {toje delo. To ose}awe je izuzetno, pojavquje se retko, ali se,sre}om, pojavquje. Krajem pro{log leta gostovali smo napozori{nom festivalu u Istambulu, gde je izvedena predstavaMala trilogija smrti. Izvo|ewe predstave u vizantijskoj crkviSvete Irine donelo mi je dragoceno iskustvo, velikozadovoqstvo i profesionalnu potvrdu.

Mladim kolegama i svojim studentima neprestano govorimda moraju da nau~e da se mewaju i da su promene ne{to {to je

prirodno. Dokle god su spremnida se mewaju, idu napred. Onogtrenutka kada pomisle da suu~inili ne{to vredno stavqawata~ke, upravo tada ~ine ne{toneprirodno – zaustavqaju sebe.Svaka promena je dragocena. Jase radujem novim promenama.

Tu sklonost ka promenamapotvr|ujete ve} izboromteksta za Va{u novu pred-stavu. înilo se da je sverealno bilo protiv izbo-ra tri novele Elfride Jelinek, jer sama kwièvnica sma-tra da to nisu tekstovi pogodni za pozori{no izvo|ewe.Sem toga, iako nobelovka, gospo|a Jelinek je kod nas veo-ma malo prevo|ena. Wena biografija je izuzetno zanimqi-va, sav taj otpor prema institucijalnom darivawu... Ona jeprihvatila Nobelovu nagradu, ali nije oti{la da je primi,ona prezire slavu i kategorije koje uz wu idu... U komu-nisti~koj partiji bila je do 1991. godine...– Moja pri~a vezana za Elfridu Jelinek po~ela je pre nego

{to je ona dobila Nobelovu nagradu i na taj na~in postalapoznata na{oj kulturnoj sredini. Na{ dijalog je bio otvorenjedne ve~eri dalekih sedamdesetih godina u zamra~enoj saliBeogradskog dramskog pozori{ta. Se}am se, pripremao samdiplomsku predstavu Lutkina ku}a ili Nora po tekstu HenrikaIbzena u ni{kom Narodnom pozori{tu. U to vreme je pozori{teiz Graca u Beogradskom dramskom pozori{tu u dve ve~eri izveloNoru i Noru 2... Nora 2 se, u stvari, zvala [ta se desilo saNorom kada je napustila muà. Taj komad je napisala ElfridaJelinek, i to je bio jedan od wenih prvih pozori{nih tekstova.Dodu{e, tu predstavu je videlo pedesetak gledalaca, i to je, doMale trilogije smrti, bilo jedino izvo|ewe tekstova ElfrideJelinek kod nas. U sezoni 1997/1998. godine ve} sam znao da jere~ o zna~ajnom nema~kom autoru i hteo da igramo wen Sportskikomad ... Prevodioci su po~iwali rad na tom tekstu i odustajaliposle nekoliko nedeqa. Prvi je uspeo Kosta Carina sa Malomtrilogijom smrti, koja je, kako ste pomenuli, pisana zapozori{te, ali ne i za pozori{no izvo|ewe. Predstava je sadana sceni Beogradskog dramskog pozori{ta i ja je smatramzna~ajnom, ne samo zato {to je uvela jednog velikog evropskogpisca u na{u kulturu, ve} zato {to je, ~ini mi se, doprinelaoboga}ivawu pozori{nog izraza kod nas. Jer u slu~aju ElfrideJelinek ne postoje utabane staze. Vi ste put. Kao {to je autorkana putu, i rediteq se kre}e svojom putem – odgovaraju}i napitawa i postavqaju}i ih.

Da li Vas je upravo to neverovatno izvo|ewe Maletrilogije smrti u staroj istambulskoj crkvi iz petog vekana{e ere navelo da razmi{qate o nekim alternativnimscenama kod nas? Be~, izme|u ostalih, ima i predivnu op-ersku scenu u starom kamenolomu nedaleko od grada. – Savremena umetnost traì nove na~ina za komunikaciju sa

sopstvenom publikom, istraùje sopstvene granice. O~igledno jeda zatvoreni i za{ti}eni prostori, kao i koncentracija kojunude, vi{e nisu dovoqni. A znamo da kao mogu}nost nisu jedini.To nam je upravo potvrdio i istambulski letwi festival, kojiima koncepciju – grad kao scenografija. Odràva se ve} tre}ugodinu i mi svake godine otkrivamo grad kao prostor zapozori{te. Ove godine je zadatak bio posebno uzbudqiv: uti{inu crkve Svete Irine trebalo je uklopiti na{u predstavukoja progovara o velikoj temi smrti.

Svaki otvoren prostor u istorijskom gradu mogu}i jepozori{ni prostor. @ao mi je {to Beograd, koji jeste grad

bogate istorije, ne koristi dovoqno mogu}nosti svojih otvorenihprostora. Kalemegdan je – grad teatar. A umetni~ke provokacijepostoje, i postoji èqa da se takvi prostori oplemene nekimkulturnim sadràjem. Da osetimo to uporedo postojawerazli~itih epoha.

Beograd se, predstavqaju}i se svetu, sve vi{e odre|uje kaograd kulture. [ta mislite da je to najboqe {to Beograd ukulturnoj ponudi ima?– Kultura jeste jedan od posledwih bastiona protiv

pretvarawa ìvota u ~istu ekonomiju i izru~ivawe kultureekonomiji predstavqalo bi veliku opasnost za wen opstanak, asamim tim i za opstanak nacije i dràve. Kulturna ponudaBeograda je, sre}om, veoma bogata i raznovrsna, i onaupotpuwava sliku jednog velikog grada kulture. A Beograd to jeste.Ali sve to treba negovati u skladu sa zahtevima vremena,graditi, usavr{avati.... Na{a komunikacija sa zemqama regionai drugim evropskim zemqama mora da bude mnogo ja~a,intenzivnija, a razmena u tom smislu mora da vodi kauspostavqawu realnih ciqeva. Za sve to je neophodnoobezbediti mogu}nost da na{a kwièvnost bude prevo|ena, davelika izlo`ba srpske umetnosti obi|e svet, da odgovaraju}ibroj kopija na{ih filmova dopre do mnogih festivala ibioskopskih dvorana {irom planete, da na{a opera buderedovni gost zna~ajnih festivala... Zna~i, predstoji nam punoposla da bismo generacijama koje dolaze ostavili dobruplatformu za wihove èqe i ciqeve.

Da li je izbor tekstova doma}ih autora, budu}i da je domi-nantan me|u {ezdesetak predstava koje ste postavili, svo-jevrsno insistirawe na na{em kulturnom identitetu?– Strah od tu|eg je izazivan istorijskom zebwom da nam se

ne potre stalno ugroèni identitet. Veliki pisci, klasici poputIve Andri}a, Me{e Selimovi}a, Borislava Peki}a, Dobrice]osi}a – uvek imaju {ta da nam poru~e. U wihovim delima iznovaprepoznajem duboko razumevawe za sve ono {to se de{avalo i{to se de{ava na ovom na{em prostoru. Fascinira me ta pri~ao na{im najboqim qudima koji stalno kucaju na vrata Zapada,koja im se nikada ne otvaraju. De{avalo se to Crwanskom,Andri}u, ponavqalo se to i kasnije. A upravo je usmerewe narazli~ite kulture – identitet na{eg stvarala{tva. Uvek je sajedne strane bio Be~, a sa druge Carigrad, prema kojima sevekovima opredequjemo. Danas je pri~a ~ak mnogo {ira. Kulturnicentri su pre{li na druge kontinente. Me|utim, pokazalo se danajboqe razumemo one koji su nam najbliì, iako upravo sawima imamo i najve}a sporewa, pa ~ak i krvave rasplete. Bezobzira na usud balkanskog tla, verujem da je na{e me|usobnorazumevawe mogu}e i mnogo lak{e nego {to je to razumevawe sanekim udaqenim kulturama.

[ta je to za {ta se danas vredi boriti?– Uvek se vredi boriti – za ono u {ta ~ovek veruje.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

KULTURA

66 15. oktobar 2006.

”Mala trilogija smrti” u crkvi Svete Irine u Istambulu

67

PROMOCIJA NAU^NOG ZBORNIKA U KLUBU VAZDUHOPLOVSTVA

ANSAMBL ”STANISLAV BINI^KI” NA KARLOVA^KOJ BERBI GRO@\A

SVETKOVINA VINAI MUZIKE

Priliku da na Trgu Karlova~ke mitropolije, 29. septembra, otvori pede-setu tradicionalnu sve~anost posve}enu vinu i vinogradarima – Karlova~kuberbu gro`|a, na poziv organizatora i predsednika Op{tine Sremski Kar-lovci Milenka Filipovi}a, imao je Umetni~ki ansambl Vojske Srbije Stani-slav Bini~ki.

Mnogobrojni posetioci manifestacije su u celove~erwem programu re-nomiranog vojnog ansambla, uz vokalne soliste Olivera Wega, Valentinu Ta-{kovu, Milo{a Peri}a, Marka Sre}kovi}a, Brankicu Vasi} Vasilisu, Zafi-ra Haximanova i Maju Oxaklijevsku, pod dirigentskom palicom MilovanaPan~i}a i Pavla Medakovi}a, uìvali u delima Mokrawca, Rahmawinova, Bizea i Mocarta, ali i muzici Ger{vina i TineTarner. Najve}i aplauz, ipak, izmamio je Mar{ na Drinu, koji je zadovoqna publika otpevala zajedno sa horom Ansambla.

Prvog dana sve~anosti na karlova~kim trgovima nastupila su mnogobrojna kulturno umetni~ka dru{tva, Veliki tambura-{ki orkestar Radio-televizije Vojvodine i grupa Bajaga i instruktori.

B. M. P.

BRANIÊVO UISTORIJI SRBIJE

Pro{le godine navr{ilo se devet decenija od poznateofanzive nema~kog feldmar{ala Augusta Makenzena,kojom je oktobra 1915. godine okupirao Srbiju, i {estdecenija pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu.

Istorijski arhiv Poàrevca, tim povodom, organizovao je 25. oktobra 2005. veliku nau~nu raspravu o ”Brani~evu krozvojnu i kulturnu istoriju Srbije“.

Ne de{ava se ba{ uvek da se rezultati sa nekog skupa odmah obelodane i u~ine dostupni stru~noj i{iroj javnosti. Zato je brzo {tampawe zbornika radova,istog naslova, vredno svake pa`we i beleèwa, kao i samo predstavqawe 6. oktobra ove godine u Klubuvazduhoplovstva u Zemunu, uz re~i dobrodo{lice svim

prisutnima, koje je izrekao potpukovnik Sini{a Gavrilovi},na~elnika te ustanove.

Na po~etku je Jasmina Nikoli}, direktorka Istorijskogarhiva Poàrevca, pro~itala i telegramsku ~estitku akademikaVladimira Stojan~evi}a, predsednika Saveta nau~nog skupa ipo~asnog ~lana Redakcijskog odbora zbornika, koga su godine inaru{eno zdravqe spre~ili da prisustvuje tom susretu.

U~esnici u promociji tog zna~ajnog dela bili su i nekiod autora priloga: prof. dr Sini{a Mi{i} saFilozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr MilanMilo{evi} sa Policijske akademije u Beogradu, drMile Bjelajac, nau~ni savetnik Instituta za novijuistoriju Srbije, i mr Neboj{a \oki} iz Centra zavojno-politi~ke studije u Beogradu.

Kao glavni i odgovorni urednik zbornika,Jasmina Nikoli} i ovde je ponovila, iz svojeobjavqene ”Re~i unapred“, da se ”dalekose`ni zna~ajtog nau~nog skupa iskazuje novim idejama koje ru{estereotipe i nude druga~iju sliku pro{losti“, jer”velike istorije i sinteza nema bez lokalneistoriografije“. Ona isti~e i da ”ovakvi nau~niskupovi pomaù da se srpska istoriografija kre}enapred i istraìvawe mikroprostora predstavqaizazov budu}e srpske istoriografije i mogu}nost zadobijawe izuzetno kvalitetnih sinteza“, ~ime se ”daje

doprinos negovawu zavi~ajne istorije kao dela velike svetskeistorijske ba{tine i podsticaj za prou~avawe istorije ipoàreva~kog kraja“.

Prema toku tog nau~nog skupa, na kome su u~estvovala 44istori~ara, arhivista, etnologa, kustosa, me|u wima i drugistru~waci, u {est poglavqa podeqena je i gra|a publikovanau zborniku.

Istorijsko i kulturno obiqe bogato opremqenog iilustrovanog zbornika u tri sveske, sa napomenama ibibliografskim referencama uz tekstove, ali i saècima naengleskom jeziku, svetlo dana ugledalo je zahvaquju}i imaterijalnoj potpori Skup{tine op{tine Poàrevac.

D. STEFANOVI]

15. oktobar 2006.68

FE

QT

ON

Predrag MI]I]

Na osnovu Homeinijeve radikalneideologije revolucionarnog

islama, koncept qudskog`rtvovawa bio je najpre

izmi{qen i namerno, potom,svesno izvoèn u druge zemqe. Ta ideologija zato predstavqa

po~etak samoubila~kog terorizmau modernoj epohi, te nije

preterano re}i da je upravo ona,kasnije, imala presudan uticaj na

~itav niz islamisti~kihteroristi~kih grupa, na ovaj ili

onaj na~in.

SAMOUBILA^KI TERORIZAM

S

IDEOLOGIJAREVOLUCIONARNOGISLAMA

amoubila~ki napadi koje izvode teroristi~ke organizacije postali su, u glo-balnom smislu, sve rasprostraweniji, zbog ~ega neophodnost procewivawastepena pretwe budu}ih napada dobija sve vi{e na strategijskom zna~aju. Dok se samoubila~ki napadi koriste u celom svetu stotinama godina, stepen ukome bi ta taktika mogla da se koristi radi izvo|ewa teroristi~kih napada

mnogo je boqe shva}ena posle 11. septembra 2001. godine. Sve do napada na Wu-jork i Va{ington ovaj tip terorizma je naj~e{}e bio opisivan kao oru`je o~ajnika ifanatika, kojim se uglavnom postiù ograni~eni rezultati. Napadi na Svetski tr-govinski centar i Pentagon, me|utim, prekretnica su i za globalni terorizam, i zaodlu~nost i spremnost me|unarodne zajednice za kona~ni obra~un. Uklawawe glo-balne teroristi~ke pretwe, a time i najagresivnije vrste terorizma (samoubila~-kog), napokon je postalo prioritetni zadatak me|unarodne zajednice.

Ipak, fenomen samoubila~kih napada ne moè biti u potpunosti shva}en a daga ne stavimo u wegov {iri istorijski kontekst. Samo`rtvovawe u interesu idealaza koje se bori nije neobi~no u qudskoj istoriji, posebno u nekom vojnom okruèwu,ali teroristi~ki samoubila~ki napadi, u kojim napada~ uni{tava ciq `rtvuju}ipri tome svesno i vlastiti ìvot, tako|e imaju svoju dugu tradiciju. ^lanovi grupakoje su se javile mnogo ranije, sve do prve upotrebe dinamita, nisu imale tu nepo-srednost i sigurnost vlastitog uni{tewa, niti su mogli o~ekivati da }e publicitetza te wihove napade biti veliki kao {to je danas. Ipak, oni su se zaista angaòva-li u nekom svesnom promi{qenom samo`rtvovawu, uni{tavaju}i kako vojne, tako icivilne ciqeve.

Druga osobina asasina bila je wihova nesposobnost da setrajno nametnu u gradovima i selima. Naime, oni bi izvodili ciqa-ne i brze napade, a potom se povla~ili u planine gde su bili nepo-bedivi zbog izuzetnog poznavawa terena i nemogu}nosti da ve}e iorganizovanije vojne formacije tamo dopru. To odbijawe da zauzmuteritoriju ~inilo je snagu asasina jer, iako su pro{irivali poqedelovawa, nisu zbog toga postajali uo~qiviji, niti je wihova od-brambena sposobnost bivala naru{ena, kao {to je slu~aj sa car-stvima u kojima je, kako su se pobede re|ale, ona sve vi{e slabila.Tek sa invazijom Mongola u 13. veku asasini bivaju kona~no uni{te-ni jer se sredstva, koja su ~inila wihovu snagu, nisu pokazala efi-kasnim u pore|ewu sa pokretqivo{}u mongolskih kowanika.

U SLAVU ALAHADrugi istorijski primer kori{}ewa sa-

moubila~kih napada (koji ima ~ak i ve}u nepo-srednu primewivost u sada{wosti) moè seprona}i me|u muslimanskim zajednicama u Azi-ji tokom 18, 19. i po~etkom 20. veka, naro~itona obali Malabar na jugozapadu Indije, u Atje-hu na severu Sumatre i u Mindanau i Sulu najugu Filipina. Muslimani su u tim regionimaizvodili samoubila~ke napade u svojoj borbiprotiv hegemonije Zapada i kolonijalne vla-sti. Po~inioci svoju smrt nisu poimali kao sa-moubistvo. [ta vi{e, u wihovim o~ima bio jeto ~in ̀ rtve za zajednicu i u slavu Alaha.

Stiven Dejl (Stephen Dale), profesor na Dràvnom univerzite-tu u Ohaju i vrsni poznavalac muslimanskog terorizma, zakqu~io jeda “samoubila~ki napadi kod muslimana predstavqaju prethodnicumodernog oblika terorizma, te nam prou~avawe tih doga|aja omogu-}uje da razumemo za{to mnogi muslimani prethodne teroristi~ke na-pade na Sredwem istoku vide kao jednu vi{e politi~ku varijantu mo-dela antikolonijalnog otpora koji je dugo prethodio 20. veku”.

Teroristi su bili mawina muslimanskog dru{tva, svojevrsnaislamska potkultura du` priobalne oblasti Indijskog okeana i wi-hove su akcije izazvale veliki strah me|u Evropqanima. Aktivistisu ~esto bili mladi qudi, gotovo uvek siroma{ni i wihov otpor jebio reakcija na kolonijalnu vladavinu. Terorizam se pojavquje uperiodima o~ajawa kada su militantni muslimani shvatili da ot-por Evropqanima ne moè biti uspe{an. Namera individualnihnapada je bila da se odbrani integritet muslimanske zajednice za-stra{ivawem Evropqana i lokalnih hri{}ana. Wihove akcije jeinspirisao ose}aj religiozne du`nosti i ̀ eqa da se stekne indivi-dualna nagrada. Zajedni~ki faktori u samoubila~kom xihadu obu-hvatali su herojsku literaturu (epske pesme, poeme kao i legalne iteolo{ke rasprave) koja je veli~ala mu~eni{tvo, kao i specifi~nerituale koji su se izvodili neposredno pre izvo|ewa napada.

Mu~enici su bili duboko po{tovani u muslimanskom dru{tvu.U nekim slu~ajevima pojedinac koji promeni svoje mi{qewe u vezisa izvo|ewem napada bio je preziran kao “polumu~enik”. Religio-zne vlasti sankcionisale su wihova dela, premda je veoma va`noda se prizna da struktura religioznog ure|ewa nije bila centra-lizovana ili hijerarhijska. Nesumwivo, samoubila~ki xihad jeimao legitimitet u muslimanskom dru{tvu.

Kako je mogao ovaj talas terorizma da se dovede do kraja?Dejl se slaè da se terorizam javqa jedino posle neuspeha vojnogotpora kolonijalizmu i da je napu{tan kada bi se otvorile novepoliti~ke prilike (u nekim slu~ajevima ~ak u dvadesetim godinamapro{log veka). Kada je bilo mogu}e formirati nacionalne poli-ti~ke organizacije koje raspolaù politi~kom mo}i, terorizam sesmatrao nebitnim (sporednim) i zastarelim metodom borbe. Dejlprime}uje da, kada terorizam postaje kulturna norma, wegova ori-ginalna svrha moè biti zaboravqena ili izopa~ena. Kasniji na-padi mogu imati samo slabu vezu sa uslovima ili ose}awima kojisu po~etno inspirisali nasiqe.

Me|utim, upotreba samoubila~kih napada, kao teroristi~ketehnike, nije ekskluzivno vezana za jednu kulturu ili religiju. Posleotkrivawa dinamita, krajem 19. veka, upotreba bombi u terori-

69

Posmatraju}i istoriju terorizma, moè se uo~iti da su samo-ubila~ki napadi zapravo veoma star modus operandi i da ni u komslu~aju nisu proizvod 20. veka. Naime, prve dokumentovane samou-bice su jo{ pre dve hiqade godina bili pripadnici jevrejskih sek-ti Zilota i Sikara u staroj Judeji, koju su tada pod okupacijom dr-àli Rimqani.

Najstariji primer samoubila~kog napada u ime Alaha odnosise na jedan od najzna~ajnijih doga|aja u muslimanskoj istoriji. To jebilo samoizabrano mu~eni{tvo Huseina ibn Alija (Hussein ibn` Ali)u bici kod Karbale 680. godine nove ere. Grupa {iita, pod vo|-stvom imama (verskog vo|e) Huseina ibn Alija, krenula je u pohodna sunite, za koje je Husein verovao da }e odgovoriti gestom pomi-rewa. Husein u snu dobija opomenu da ne-}e biti nikakvog pomirewa i da }e on iwegovi sledbenici stradati u bici sa su-nitima. Otpustiv{i sve osim 72 vernasledbenika, Husein je krenuo da se sret-ne sa sunitima kod sela Karbale, gde jewega i wegove sledbenike izmasakrira-lo 10.000 sunitskih vojnika.

Husein je bio u potpunosti svestannemo}i na bojnom poqu i rado je prihva-tio svoju sudbinu - ne zbog politi~ke am-bicije, ve} je zauzeo moralni stav protivnepravde i tiranije. Wegova li~na posve-}enost i nepokolebqiva spremnost na ̀ r-tvovawe, posluìla je kao primer ne sa-mo za {iite, ve} za sve muslimane u nadi da }e iza}i na kraj sa ne-moralnim vladarima, koji su tvrdili da su pravedni muslimani.Premda to nije bio samoubila~ki napad u strogom smislu, primerHuseinovog mu~eni{tva je inspirisao znatan broj savremenih tero-rista samoubica.

[IITI I SUNITISlede}i primer samoubila~kih napada je dobro poznata pri~a

o asasinima koji su svoje akcije izvodili od 1090. do 1270. godine. Asasini su verska sekta nastala krajem 11. veka u planinskom

regionu na severu dana{weg Irana. Ti ismailitski {iiti, prista-lice jednog marginalnog u~ewa islama i ujedno nepomirqivi pro-tivnici vlasti u Bagdadu, pripremali su svoje ~lanove da umru pri-likom izvo|ewa napada. Za sebe su obezbe|ivali publicitet tako{to su napadali istaknute zvani~nike na javnim mestima, obi~no to-kom svetih praznika kada je bilo puno prisutnih qudi kao svedoka.

Asasini su disciplinovano i slepo izvr{avali nare|ewa svogvo|e, za koga su bili spremni na sve. Francuski istori~ari Fran-soa Bernar i Edit Ig zabeleìli su da su “pripadnici asasina, ko-ji nisu zazirali od smrti, sebe rado `rtvovali samo da bi, uz naj-ve}e rizike, pogubili one koje je wihov vo|a osudio”. Smrt kao na-grada za wihove zasluge nije, kao kod protivnika, ne{to {to se iz-begava ve} je, naprotiv, krajwe odredi{te wihovog tragawa.

Jedna od karakteristika asasina bila je upotreba droga uo~iborbe, ~ime su sebe dovodili u stawe opijenosti kojim je potiski-van strah od smrti. Zbog toga se pretpostavqa da je re~ “asasin”nastala od “ha{i{in”, koja i sama poti~e od re~i ha{i{, {to naarapskom zna~i trava. Ipak, istori~ari nisu sigurni da su ti fa-natici zaista koristili kanabis, bar ne na tako sistemati~an na-~in. U opisima ove sekte, me|utim, nailazimo na brojne navode ko-ji ukazuju da su vo|e koristile drogu prilikom regrutovawa i zasame borbe, mada bez stvarnih dokaza koji bi potvrdili wihovuta~nost. Pojedini hroni~ari beleè da su {efovi asasina svojequde regrutovali tako {to su maloletnike drogirali bez wihovogznawa, zatim ih odvodili u skrivene velelepne vrtove wihove tvr-|ave, gde su mogli da se odaju do tada nepoznatim zadovoqstvima.Kasnije, kada je trebalo da izaberu ho}e li se vratiti svom siro-tiwskom ìvotu, ili }e ostati i boriti se, obja{wavali su im dabi im smrt u borbi takva zadovoqstva mogla obezbediti za ve~-nost, te da }e im i vrata Alahovog raja biti otvorena. Asasini sunastavqali da koriste droge kako bi pre{li u drugo stawe svestii u borbu su odlazili nesvesni opasnosti.

Ruski car Aleksandar Drugi

FEQTON

70

sti~kim napadima postala je omi-qeni metod primene u samoubi-la~koj taktici. Na primer, ruskiradikali su krajem 19. veka obez-be|ivali siguran uspeh napada ta-ko {to su prilazili {to bliè meti, svesno na-stoje}i da pri tome i sami budu razneseni. Ta bli-zina je bila izuzetno va`na za uspe{nost akcije,po{to su se koristile eksplozivne naprave koje sutada bile lo{e izrade, odnosno malog razornogdejstva. U onim slu~ajevima u kojima su teroristiuspevali da preìve i bili zarobqeni, odbijalisu ponu|ena pomilovawa i bivali pogubqeni. Sm-rt “za stvar” bila je predmet po{tovawa, izvorlegitimnosti slu~aja i svrha okupqawa novih re-gruta. Sa druge strane, to nije bila dugoro~naefikasna strategija u ovom slu~aju. Ruski reìmuspe{no je iskorenio dobro poznate grupe kao {toje bila Narodna voqa i to mnogo pre nego {to jeizbila ruska revolucija.

UBISTVO CARAALEKSANDRA DRUGOG

Ironijom sudbine, najdramati~niji poduhvat Narodne voqedoveo je direktno do wenog raspu{tawa. Prvog marta 1881. godi-ne ova grupa je ubila ruskog cara Aleksandra Drugog. Neuspeh os-am prethodnih zavera naveli su zaverenike da preduzmu posebnemere predostro`nosti, koje }e obezbediti uspeh ovog poku{aja.êtvorici dobrovoqaca, koji su bili raspore|eni pored puta ko-jim je prolazila carska svita, data je po jedna bomba. Kako su dvo-jica bomba{a ubica stajala u istoj ulici, saonice kojima se voziocar i wegova koza~ka pratwa, pri{le su prvom teroristi. On jebacio bombu na saonice i za malo – proma{io.

Cela svita se zaustavila, a vojnici su zgrabili nesre}nog vi-novnika dok je car si{ao da pogleda jednog od posmatra~a koji jebio rawen. “Hvala bogu, dobro sam”, kaù da je rekao car, ba{ ka-da je drugi bomba{ iza{ao iz mase i aktivirao svoje oru`je, ubiv-{i i sebe i svoj ciq.

Sav gnev caristi~ke dràve odmah se obru{io na vo|e Na-rodne voqe. Deluju}i u skladu sa dobijenim informacijama, tajnapolicija se ustremila na ku}e i skrovi{ta grupe, opkoliv{i ve}i-nu zaverenika, kojima je potom su|eno po hitnom postupku. Zavere-nici su osu|eni i obe{eni. Time je gotovo cela prva generacijaNarodne voqe prestala da postoji, iako su se kasnije pojavilebrojne organizacije koje su nastavile wenu borbu.

Ironi~no, ali sa razvojem boqih eksploziva i sredstava zaaktivirawe, samoubila~ki napadi postali su mawe uobi~ajeni u 20.veku. Zapravo, napredna tehnolo{ka sredstva zna~ila su da nije bi-lo vi{e neophodno `rtvovati ~lana organizacije. Uobi~ajeni tero-risti~ki metodi, sredinom 20. veka, obuhvatali su prethodno posta-vqawe i daqinsko aktivirawe eksploziva, uzimawe talaca ili na-pade na avione. Uporedo sa poboq{awem antiteroristi~kih mera,metodi teroristi~kih napada po~eli su tako|e da se razvijaju. Suo-~eni sa detektorima za otkrivawe metala na aerodromima, pove}a-nim bezbednosnim merama oko potencijalnih ciqeva i mnogim dru-gim antiteroristi~kim merama, teroristi~ke organizacije su po~eleda izmi{qaju novu strategiju na takti~kom planu. Ponovo uvo|eweupotrebe samoubila~kih napada, posebno od strane nacionalnihili religiozno motivisanih grupa, bio je jedan od rezultata.

Poreklo moderne epohe samoubila~kog terorizma ~esto se pri-pisuje bomba{kom napadu na ameri~ku ambasadu iz 1983. godine u Bej-rutu (Liban). Premda to nije bio prvi napad takve vrste, mnogi ga uzi-maju kao datum otpo~iwawa talasa savremenih samoubila~kih napada.

Ideologija koja podràvataj novi pristup modernom rato-vawu ima svoje izvori{te i nadrugim mestima. Legitimizacijabomba{kih napada i interpreta-cija koncepta mu~eni{tva u okvi-ru {iitskog islama direktno jepovezana sa Iranskom revoluci-jom 1979. godine. Naime, Iran jeposle pobede islamske revoluci-je, ponovno predstavio svetu kon-cept ~oveka spremnog da umre za

ratnu pobedu. Homeinijevo shvatawe “originalnogislama” dovelo je do rascepa kulturnih tradicijai verskih praksi koje su ustanovqene minulih sto-le}a. Ta ideologija se oslobodila zapadnih inte-lektualnih uticaja u svojoj èqi da realizuje ori-ginalno i jednostavno islamsko dru{tvo.

ÎSTAÎ MINAPo~etkom iransko-ira~kog rata, 1980. go-

dine, Iran kompenzuje vlastitu vojnu inferior-nost u odnosu na Irak broj~anom nadmo}i svogstanovni{tva. Sadam Husein je uveliko precenioefikasnost svojih oruànih snaga i o~ekivao da}e Iran, zbog unutra{wih nemira, pruìti maliotpor. Iransko rukovodstvo ubrzano shvata da jebudu}nost Irana ugroèna i poziva narod da sesuprotstavi, svim raspoloìvim sredstvima,agresoru, tj. nevernicima. Da bi se Iran spasao

bilo je, dakle, potrebno `rtvovati se, kako na nacionalnom, takoi na li~nom nivou. Koncept mu~eni{tva je bio osnaèn, a smrt nabojnom poqu bi obezbedila iranskom vojniku wegovo mesto u raju.

Po~etkom 1980, Iran je formirao Korpus iranske revoluci-onarne garde ili Pazdaran. Wegova funkcija, kao lojalne i neza-visne sile, pored regularnih oruànih snaga, bila je da postane“oru|e” u iransko-ira~kom ratu. Pomo}ne dobrovoqa~ke snage izPazdarana, pod nazivom Basixi mustazafin, imale su zadatak daobjedine kako mlade tako i starije u narodnu miliciju. Basixi mu-stazafin u prevodu zna~i “mobilizacija potla~enih masa” {topredstavqa veoma ve{t opis, budu}i da je popuwavan iz redova si-roma{nih i o~ajnih qudi. Tako su se hiqade Iranaca, u redovimaparavojnih Basixa i elitnih Pazdarana, svesno i dobrovoqno `r-tvovali u masovnim juri{ima na ira~ke poloàje.

Lik mu~eni{tva je veoma lucidno predstavqen iranskim mla-di}ima koji su se dobrovoqno prijavqivali kao “qudski ~ista~imina” tokom kriti~nih faza rata sa Irakom. Nije bilo nesta{icedobrovoqaca za ono {to su, u su{tini, bili samoubila~ki zadaci,a odlu~uju}u ulogu pri wihovoj dobrovoqnoj `rtvi imala je religi-ozna indoktrinacija.

Qudski talasi, koji su brojali na desetine hiqada iranskedece i mladi}a, prelili su se preko bojnog poqa i danak smrti jebio stra{an. Samo u jednoj ofanzivnoj operaciji 1984. godine vi-{e od dvadeset hiqada qudi je ubijeno u napadima “qudskih tala-sa” kojima se, me|utim, nije postigao nikakav takti~ki uspeh iliprednost. Procenat preìvqavawa na frontu je tada iznosio sve-ga pet odsto, {to je statisti~ki podatak koji do tada nije bio zabe-leèn u istoriji ratovawa.

Ali, primer Irana imao je snaàn uticaj na Bliskom istoku,posebno na libanske {iitske grupe. Ideolo{ki uticaj imama Ho-meinija, wegova potstrekiva~ka retorika i li~na harizma inspi-risala ih je da po~nu sa modernom erom samoubila~kog terorizmauz neo~ekivan i apsolutni uspeh.

Na osnovu Homeinijeve radikalne ideologije revolucionar-nog islama, koncept qudskog `rtvovawa bio je na taj na~in izmi-{qen i namerno, svesno izvoèn u druge zemqe. Ta ideologija pred-stavqa po~etak samoubila~kog terorizma u modernoj epohi i ima-la je kasnije uticaja na ~itav niz islamisti~kih teroristi~kih gru-pa kako na direktan, tako i indirektan na~in.

(Nastavak u slede}em broju)

Ajatolah Homeini

15. oktobar 2006.

pretrpela je teàk poraz. U Kumanovskoj bici postignuta jejedna od najve}ih pobeda balkanskih saveznika u Prvom bal-kanskom ratu.24. oktobar 1929. “Crni ~etvrtak”, krah wujor-{ke berze i po~etak velikesvetske ekonomske krize.24. oktobar 1945.Stupila na snagu Poveqa Uje-diwenih nacija. Ovaj datum seobeleàva kao Dan Ujediwenihnacija.25. oktobar 1862.U Kneèvini Srbiji objavqen“Zakon o ustroeniju voenog{taba staja}e vojske”. [tab su~inili na~elnik [taba, koji jebio direktno pod ministromvojnim, stariji a|utant, mla|ia|utant, audiator i vojni sve-{tenik.25. oktobar 1940.Izve{taj nema~kog poslanika u Beogradu Ministarstvuinostranih poslova o nezadovoqstvu u srpskim krugovi-ma u vojsci i o planovima srpskih generala da izvr{epu~.26. oktobarSveti Dimitrije, u Kraqevini Srbiji praznovan kao Danvozarskih eskadrona.29. oktobar 1912.Nekoliko dana po izbijawu Balkanskog rata, bugarski ofi-ciri i ruski piloti po~eli su izvi|awe turskih poloàja izvazduha.29. oktobar 1914.Turska ulazi u Prvi svetski rat na stranu Nema~ke. Objavurata formalno je objavila po~etkom novembra.31. oktobar Dan koji je u Kraqevini Jugoslaviji proslavqan kao DanRatne mornarice.31. oktobar 1839.U Kneèvini Srbiji donet “Zakon voeni”, kojim su prvi putregulisani odnosi u vojsci mlade srpske kneèvine.31. oktobar 1941.U toku borbi za oslobo|eweKraqeva udruène ~etni~ke ipartizanske jedinice su prviput dejstvovale sa dva tenka za-plewena od Nemaca. Formi-ran je prvi tenkovski vod. Tajdatum se obeleàva kao Danoklopnih i mehanizovanih jedi-nica Vojske Srbije. 31. oktobar 1912.Dan oslobo|ewa Prizrena.

Pripremio Miqan MILKI]

16. oktobar 1911.Ministar vojni odredio da monasi, |akoni i sve{tenicisluè vojni rok u trajawu od {est meseci u bolnicama, tzv.|a~ki rok.16. oktobar 1941.Nakon tromese~ne opsade, rumunska vojska zauzela Odesu,va`nu luku na Crnom moru.18. oktobar 1912.Vlada Kraqevine Srbije objavila rat Turskoj. Dva dana ka-snije srpske armije pre{le su u nastupawe.19. oktobar 1939.Glavni |eneral{tab vojske Kraqevine Jugoslavije uputioministru vojske i mornarice predloge o merama za suzbija-we {tetnog uticaja komunista u prosveti i vojsci.19. oktobar 1941.U oslobo|enom Uìcu iza{ao prvi broj “Borbe”, lista Ko-munisti~ke partije Jugoslavije.19. oktobar 1941.Usled napada nema~kih jedinica, u Moskvi progla{eno op-sadno stawe. 20. oktobar 1827.U zalivu Navarino, u jugoza-padnom delu Peloponeza, vo|e-na je bitka izme|u britansko-francusko-ruske flote i tur-sko-egipatske eskadre. Nava-rinska bitka je vo|ena u okvi-ru gr~kog rata za oslobo|eweod turske vlasti, a savezni~kapobeda omogu}ila je Grcimainicijativu u nastavku rata iwegov uspe{an zavr{etak.20. oktobar 1879.Aktom Vaseqenske patrijar{ije Srpska crkva u KneèviniSrbiji dobila autokefalnost u rangu mitropolije.20. oktobar 1943.Prvo anglo-ameri~ko bombardovawe Ni{a. Do septembra1944. godine bilo ih je ukupno trinaest.20. oktobar 1944.Zavr{ena Beogradska opera-cija tokom koje su jediniceNOVJ u sadejstvu sa sovjetskimjedinicama mar{ala Tolbuhinaoslobodile Beograd. 21. oktobar 1944.U Vr{cu odràn sastanak izme-|u Ivana [uba{i}a i JosipaBroza. Vo|eni su razgovori o formirawu nove privremenevlade i predstavqali su uvod u kona~ni sporazum Tito–[u-ba{i} koji je zakqu~en 1. novembra u Beogradu.23. oktobar 1903.Na predlog ministra vojnog odre|eni su datumi koje treba daproslavqaju komande, vojni zavodi i ustanove u srpskoj vojsci.23–24. oktobar 1912.U blizini Kumanova do{lo je do prve odsudne bitke izme|usrpske i turske vojske. U toj bici turska Vardarska armija

DOGODILO SE...VREMEPLOV

71

72

TRADICIJE

15. oktobar 2006.

PIako u drugoj dràvi, mnogo jena~ina da Spomen–kapela iKosturnica na Kajmak~alanudostojno izgledaju. Do sada,naàlost, nije iskori{}ennijedan. Junaci oslobodila~kih ratova 1912–1918. godine to,zaista, nisu zasluìli.

ZEJTINLIK,POLIKASTRO, BITOQ I KAJMAKÂLAN

ovodom devet decenija od Bitke na Kajmak~alanu, 23. i 24.septembra, na Zejtinliku i Polikastru u Gr~koj odràne suprigodne komemorativne sve~anosti, uz u~e{}e delegacija ze-maqa saveznica u proboju Solunskog fronta. Na Spomen-ko-sturnice vence je poloìla delegacija Vlade Srbije, koju je

predvodio Boìdar Simatovi}, pomo}nik ministra za rad, zapo-{qavawe i socijalnu politiku, a u wenom sastavu su bili ambasa-dor i vojni izaslanik Srbije u Gr~koj i konzul u Solunu. Vence supoloìle i delegacije Saveza potomaka ratnika Srbije, a najbroj-niju grupu (61) imao je Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920.godine, koju je predvodio predsednik Qubomir Markovi}.

Komemoraciji na Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu, 30.septembra, prisustvovali su i vence poloìli Vladimir Gaji}, ot-pravnik poslova Ambasade Srbije u Makedoniji, delegacija Save-za potomaka ratnika Srbije 1912–1920, ~lanovi Dru{tva make-donsko-srpskog prijateqstva i Zajednice Srba i Crnogoraca u Ma-kedoniji. Na dobro ure|enom Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu,samo sa obele`jima na krsta~ama, po~iva 1.330 srpskih ratnika.Ina~e, oko Bitoqa, rasuta su brojna zaboravqena i zapu{tenasrpska vojni~ka grobqa, a me|u wima treba pomenuti ona u Sko~i-viru, @ivojnu, Ba~u, Dobrovenu, i druga, mawa ili ve}a, na pro-storu planinskog masiva Nixe.

Na devedesetogodi{wicu pobede na Kajmak~alanu, 30. sep-tembra, komemoraciju je kod Spomen–kapele i Kosturnice organi-zovao Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920, uz pomo} Am-basade Srbije u Makedoniji i Dru{tva makedonsko-srpskog prija-teqstva. O herojskoj borbi srpskih divizija, a posebno Drinskoj,nadahnuto je govorio Qubomir Markovi}.

– Na vrletnim prevojima planine Nixe, sa vrhom Kajmak~a-lanom, visokim 2.521 metar, vo|ene su èstoke, presudne borbeizme|u bugarsko-nema~kih i srpskih snaga. Bespo{tedne operacije

JUNACIMAU SLAVU SRPSKIM

Srpsko vojni~ko grobqe u Bitoqu

73

RIZNICA

U

su okon~ane potpunim razbijawem neprijateqa i oslobo|ewem Bi-toqa, koji je bio uvod u kona~an proboj Solunskog fronta i uspe-{an zavr{etak Prvog svetskog rata ... Savez potomaka ratnikaSrbije 1912–1920, zakliwe se da }e do 2016. godine, zajedno saorganima Vlade Srbije i prijateqima u Makedoniji, urediti Spo-men-kapelu i Kosturnicu na Kajmak~alanu i u~initi prohodnijimput od Sko~ivira do vrha Kajmak~alana, kada }e se obeleìti sto-ta godi{wica tog istorijskog doga|aja – rekao je Markovi}.

Ina~e, u Kosturnici na Kajmak~alanu, prema nedovoqno pre-ciznim podacima, po~ivaju kosti oko 4.600 srpskih ratnika izDrinske, Dunavske, dela Timo~ke divizije i drugih sastava. U Ko-sturnici se umnoàvaju prazna mesta odno{ewem lobawa koje tupo~ivaju. Neki kaù – studentima medicine trebaju za anatomiju.Dabome, ima tu i vi{e drugih razloga.

Spomen-kapela, koju je na vrhu Kajmak~alana podigao kraqAleksandar Kara|or|evi}, kao ve~iti spomenik palim junacima, izvonik sa takozvanim Pupinovom zvonom, koji je veliki nau~nik po-klonio u znak se}awa na seni palih ratnika, naàlost, deluju da-nas avetiwski. O{te}eni su i dotrajali veoma davno postavqenikrstovi, porazbijani prozori. Krov proki{wava, pa se zidovi odvlage ubrzano raspadaju. ûvenu Rajsovu urnu, sa pepelom tog veli-kog srpskog prijateqa i humaniste, okupatori su tokom Drugog svet-skog rata bacili, a pepeo rasuli na nekada{wem popri{tu borbe.Ostatak urne, naprsnut i prqav, nalazi se na betonu u jednom uglu.Na podnom delu crkve, od samo nekoliko kvadrata, nalazio se krstsazdan od “onesposobqenih” granata sa boji{ta. Dugo je odolevao.No, malo pomalo, vaqda kao “suveniri”, nestale su i granate kojesu oblikovale krst. Iskopi gde su granate bile, prekriveni su na-

ZEJTINLICAz ru~no vatreno oru`je no{en je pribor za odràvawe ilak{e rukovawe wime. Za pu{ke i pi{toqe kremewa~ekori{}en je oru`ni pribor kao {to su fi{eklije (takumkatje), zejtinlice, arbije, basme, barutnice i kuburluci.

U pribor se mogu uvrstiti i delovi narodne no{we, kao {toje pojas zvani bensilah.

Oru`ni pribor ra|en je od razli~itih materijala iukra{avan tad poznatim zanatskim tehnikama, kao i samooru`je uz koje je pristajao. Naj~e{}i materijali bili su me-sing, bakar, èlezo, srebrne plo~e koje su neretko sa pozla-tom, koà ili finije tkanine kao {to su svila i ~oja.

Zejtinlica je deo oru`nog pribora sli~na fi{eklijama(u kojima su no{eni fi{eci), ali su dosta mawe od wih. Slu-ìle su za no{ewe u zejtin (uqe) natopqenog par~eta platnakojim je ~i{}eno i podmazivano oru`je. Naj~e{}e su pravqe-ne od mesinga i bakra, a re|e od srebra. Ukra{avane suskromnije od fi{eklija. Na wima je mawe dekorativnih moti-va, obi~no su floralni i geometrijski, ura|eni tehnikomplitke gravure ili iskucavawem. No{ene su oka~ene o lanacili zadenute za pojas ~iji je gajtan provla~en kroz dodatak odistog materijala kao i zejtinlica, a sme{ten je na wenoj po-le|ini.

Zejtinlici su prete`no kvadratnog ili ovalnog oblika.Mnoge od wih na dowem delu kao ukras imaju visuqke od istogmaterijala od kojeg su i izra|ene. Ponekad su sme{tene u ko-`ne futrole sa kai{em radi lak{eg no{ewa za pojasom.

Imu}niji qudi su od vrsnih zanatlija naru~ivali zejtin-lice bogatije ukra{avane, od srebra sa pozlatom. Iz zbirkeVojnog muzeja izdvajamo zejtinlicu iz 19. veka, rad prizren-skih majstora, na kojoj se vidi wihova ve{tina u kombinova-wu razli~itih tehnika i motiva. Zejtinlica je srebrna, {ti-tastog oblika, ukra{ena tehnikom filigrana i granulacije.Na predwoj strani su dekorativni motivi, plasti~ne rozete,cvetovi i rombovi, a u centralnom delu je “ufasovan” crvenimerxan koji je {titio vlasnika od zle sudbine.

An|elija RADOVI]

trulim daskama. Najkra}e, sve deluje neopisivo tu`no i ru`no.Neverovatno ...

Putovawe od Kowarke, “krvave reke”, kako su je ratnici ibrojni hroni~ari nazivali, prava je “golgota”. Izlokan, uzan, strmi te{ko savladiv put, dug 32 kilometra od reke Kowarke kod Sko-~ivira do kamenitog golog vrha Kajmak~alana, mogu}e je savladatiza ~etiri sata vo`we sa lak{im terenskim vozilima. Dobrim pe-{acima, kaù, potrebno je 18 ~asova. Zbog pijeteta prema hra-brim junacima Kajmak~alana, Manasije Xini} iz Vrawa obeleìoje putokaze na kamenu (PM – “put markirant”) od reke Kowarke dovrha planine. Obnavqao ih je svake tre}e godine. I danas pred-stavqaju “branu” da se ne zaluta u planini punoj {umskih puteva.

Prava je {teta {to iz Vlade Srbije ovde nikoga nije bilo.Iako u drugoj dràvi, mnogo je na~ina da Spomen–kapela i Kostur-nica na Kajmak~alanu dostojno izgledaju. Do sada nije iskori{}ennijedan. Junaci oslobodila~kih ratova 1912–1918. godine to, za-ista, nisu zasluìli.

Krsman MILO[EVI]

Potomci pred Spomen-kapelom naKajmak~alanu

15. oktobar 2006.74

Umno{tvu znamenitih vladara sredwovekovne Srbije, \ura| Bran-kovi} (oko 1375–1456) bio je posledwi. Sin “gospodara” KosovaVuka Brankovi}a i Mare, k}eri kneza Lazara, nalazio se na srp-skom prestolu oko trideset godina (1427–1456). Kao ~etrnaesto-godi{wak, pamtio je slavnu Kosovsku bitku (1389), a smrt oca,

kome su “radili o glavi” i Turci i Lazarevi}i, do~ekao je kao mladi}od dvadeset godina. Posle Vukove smrti, najve}i deo poseda Brankovi-}a pripao je Turcima i naslednicima kneza Lazara, ali su ih Mara ideca otkupili od sultana na samom po~etku 15. veka.

Zajedno sa bratom Grgurom, \ura| je 1402. u~estvovao u ~uvenojbici kod Angore, vo|enoj izme|u turskog cara Bajazita Prvog i mongol-skog kana Temerlana. Na wegovu nesre}u, posle boja “pobegao” je u Ca-rigrad, gde ga je ujak, despot Stefan Lazarevi}, “svezao” i utamni~io.Po{to se nekako oslobodio, vratio se u svoju zemqu i ubrzo, zajedno sTurcima, zaratio protiv ujaka, Stefana i Vuka Lazarevi}a. Imao jenesre}u da rano izgubi bra}u. Grgur je umro kao mlad monah, a Lazarje poginuo u prvom ranom okr{aju.

Kao jedini mu{ki naslednik, ostaju}i veran turski vazal, \ura|je 1409. pomogao pobunu Vuka Lazarevi}a protiv despota Stefana, aonda se “ume{ao” u rat izme|u sinova Bajazita Prvog.

TURSKI VAZAL I SARADNIK UGARA

Savremenici su zabeleìli da je \ura| “prokrstario isto~nideo Balkana”, izlaù}i se ìvotnoj opasnosti. Gowen i trovan, us-peo je da se skloni u Solun. Posle silnih peripetija, 1412. vra}ase u Srbiju. Od tada po~iwe zaokret u wegovom ìvotu. Despot Ste-fan “ga primi kao sina mnogoèqenog”. Po{to despot nije imao de-ce, \ura| je bio predodre|en za srpski presto.

Kada je 1413. na ~elu hri{}anske vojske, potukao turskog pre-tendenta Musu, \ura| je “odloìo oru`je”. U decembru 1414. ven~ao

Tri decenije bio je stoèrnali~nost me|u preostalimbalkanskim hri{}anskimnarodima i vladarima kojesu, korak po korak,porobqavali Turci. Bio jeveoma obrazovan ~ovek igovorio nekoliko jezika. Uwegovoj smederevskojprestonici nastala su raznaoriginalna kwièvna dela, aimao je i svoju biblioteku.Ponosan na svoje visokoporeklo, “bradat, s dugomkosom i brkovima ... u svomrasko{nom despotskomodelu”, bio je, posvedo~ewima savremenika,“stasit i dostojanstvenaizgleda, besedom punautoriteta, telomveli~anstven”. Za wega jo{ ikaù – bio je posledwiveliki Srbin sredwega veka.

LI^NOSTI

DESPOT\URA\ BRANKOVI]

75

Srbija je ubrzo postala popri{te ratovawa. Sredinom1437. Ugri su, preko we, udarili na Turke. Ni kriv ni duàn, \u-ra| se zbog toga zamerio sultanu. Otpo~elo je tursko osvajawe Sr-bije, koje se zavr{ilo padom Smedereva (1439).

Uzaludno traè}i pomo} od Ugarske, \ura| je preko Zagre-ba, [ibenika i Dubrovnika stigao na zetsku obalu (1440). Na-meravao je da sa tog prostora povede borbu protiv Turaka. Ne-sre}an i ucewen od Osmanlija, morao je da beì u Dubrovnik(1441). Dok je tamo boravio, sultan je oslepio wegove sinove –Grgura i Stefana. Ta uàsna porodi~na tragedija ostavila je ne-izbrisiv trag na ve} ostarelog despota. Napustiv{i Dubrovnik,vratio se u Ugarsku. Po{to se pokorio novom ugarskom kraqu,otpo~eo je rad na pokretawu krsta{kog rata. A onda, u jesen1443, zajedno sa kraqem Vladislavom Tre}im i Jankom Huwadi-jem, poveo je “dugu vojnu”. Preko Ni{a i Sofije, vojska je prodr-la do Zlatice, ali se zbog “zime i èstokog turskog otpora” mo-rala vratiti. Posle ugarsko-turskog mira, despot je sklopio po-seban ugovor sa sultanom (1444). Vra}eni su mu oslepqeni sino-vi i Despotovina.

Razumqivo, posle 1444. \ura| je bio verni turski vazal. We-gova opqa~kana i prore|ena zemqa bila je “senka one iz vremenapre 1439”. Sve vi{e se svodila na Smederevo gde je \ura| stolo-vao. Nije hteo da se pridruì novom pohodu Janka Huwadija, koga jete{ko porazio sultan Murat Drugi na Kosovu (1448). Kao sinonimtog poraza, nastala je i dugo se odràla izreka “pro{ao kao Jan-ko na Kosovu”.

OSVAJAWE I PAD SRBIJE

Po despota \ura|a i ceo srpski narod nastupila su jo{ teàvremena. Dolaskom na turski presto darovitog i lukavog sultanaMehmeda Drugog, nastavqeno je pokoravawe posledwih balkanskihhri{}anskih dràva. Posle pada Carigrada (1453), \ura| se “za-tvorio u sobu i tri dana nikoga nije sebi pu{tao”, pi{e istori~arMom~ilo Spremi}. Dobro je procenio da ista sudbina o~ekuje we-gov narod.

Turci su ve} 1454. po~eli da osvajaju Srbiju, a ve} narednegodine su osvojili celu oblast Brankovi}a. Lutaju}i izme|u Budi-ma i Be~a “shvatio je da nema pomo}i”. Ugri su poku{ali i da gaubiju (1455). U Kupinovu su mu “odsekli nekoliko prstiju, dok sedrhtavom, stara~kom rukom ma~em branio”. Do~ekao je da mu ubijui zeta Urliha Drugog Ceqskog, a onda, skrhan i napa}en, kao i we-gov narod, umro je 24. decembra 1456. godine.

Despot \ura| je tri decenije bio stoèrna li~nost me|u pre-ostalim balkanskim hri{}anskim vladarima. Najve}e prihode ubi-rao je od rudnika – Novo Brdo, Srebrenica, Rudnik, Trep~a, Zaja-~a, Krupaw i drugih. U razvoju trgovine najzna~ajnije mesto su ima-li Dubrov~ani. Zajedno sa carem Du{anom, bio je “najve}i prija-teq Dubrov~ana”. Druga wegova slabost bili su Grci. Pomagao ihje kao “jednovernu bra}u”. Za despota \ura|a se kaè da je bio ve-liki pristalica isihasta, pravoslavnih monaha koji su beàli izgr~kih i bugarskih krajeva pred islamskim osvaja~ima. Rado ih jeprimao i {titio, a oni su, na svoj na~in, davali ton duhovnom ì-votu u Srbiji toga vremena.

Despot \ura| je bio veoma obrazovan ~ovek. Govorio je neko-liko jezika. U wegovoj smederevskoj prestonici nastala su raznaoriginalna kwièvna dela. Neki obrazovani Grci i Latini imalisu svoje biblioteke. Imao ih je i despot \ura|. Kao ~ovek, impono-vao je savremenicima. Ponosan na svoje visoko poreklo, “bradat,s dugom kosom i brkovima ... u svom rasko{nom despotskom odelu”,bio je, po re~ima savremenika, “stasit i dostojanstvena izgleda ...besedom pun autoriteta, telom veli~anstven”. Za wega jo{ i kaù –bio je posledwi veliki Srbin sredwega veka.

Krsman MILO[EVI]

se Jerinom (Irinom), iz solunske grane vizantijske carske po-rodice Kantakuzina. I tako je u Srbiju stigla Grkiwa, koja }e“po zlu biti upam}ena”. Sa wom je \ura| izrodio {estoro de-ce. Vodio je teàk rat sa Mle~anima. S lukavim protivnikombio je uspe{an i na bojnom poqu i za pregovara~kim stolom. Go-dine 1426. sklopio je sporazum i re{io sva sporna pitawa. Ta-da je posetio Dubrovnik gde je “sve~ano do~ekan i bogato ugo-{}en”.

Posle iznenadne smrti despota Stefana (1427), \ura| jepreuzeo srpski presto. Kao ~ovek od oko 50 godina, po~eo je davlada Srbijom punom Turaka. Veoma ume{no, najpre se nagodio saugarskim kraqem @igmundom, kome je ustupio Beograd, a potom je1428. sklopio sporazum sa sultanom, priznaju}i wegovu vrhovnuvlast. \ura|evim dolaskom na vlast i me|unarodnim priznawemSrbije, kona~no su ujediwene zemqe Brankovi}a i Lazarevi}a, apo{to je drào i oblast Bal{i}a, postao je “jedini gospodar sa-~uvanih delova nekada{weg Srpskog carstva”.

No, po{to su Ugri dràli Beograd, a Turci Ni{, Golubac iKru{evac, tada{wa srpska dràva bila je bez utvr|enih gradova,pa je \ura| odlu~io da gradi novu srpsku prestonicu, Smederevo.Gra|ena je na u{}u Jezave u Dunav, u ravnici, kao “vodeni grad”, asastojala se od Malog i Velikog grada. Ogroman gra|evinski obje-kat, povr{ine od oko deset hektara, oivi~en debelim zidinama,poja~anim sa 24 kule, visine do 20 metara, sazidan je neobi~nobrzo, “uz velike `rtve vladara i wegovih podanika”. S razlogomili bez wega, narod je za svoje patwe okrivio Jerinu i wenog bra-ta \or|a Kantakuzina. Tako je \ura| podigao najve}u srpsku sred-wovekovnu tvr|avu, koja, ipak, nije mogla zaustaviti {irewe isla-ma na srpskom etni~kom prostoru.

Dok je gra|eno Smederevo, \ura|a je krunisao despotskimvencem vizantijski car Jovan Osmi Paleolog. Da bi se ~vr{}e ve-zao za Ugarsku i Tursku, \ura|eve k}erke su u{le u “politi~ke bra-kove”. Mara se na{la u haremu sultana Murata Drugog, a Kantaku-zina (Katarina) se udala za Nemca Urliha Drugog Ceqskog. Iakoje nastojao da sa tim dràvama odrì dobre odnose, budu}i doga-|aji su se odvijali mimo wegove voqe.

76

V E R S K I PP R A Z N I C I15–31. oktobar

Pravoslavni17. oktobar – Sveti Stefan i Jelena

([tiqanovi})19. oktobar – Sveti apostol Toma –

Tomindan20. oktobar – Sveti mu~enici Sergije

i Vakho – Sr|evdan22. oktobar – Sveti Stefan Srpski

(Slepi)26. oktobar – Sveta novomu~enica Zlata

Meglenska27. oktobar – Prepodobna mati Paraskeva

– Sveta Petka31. oktobar – Sveti Petar Cetiwski

Islamski23. oktobar – Bajram

Prepodobna Petka je sve-titeqka srpskog poreklaro|ena u Epivatu, izme|uSilinavrije i Carigrada.Roditeqi svete Petke bilisu imu}ni i pobo`ni hri-{}ani. Pored k}eri, ima-li su i sina Jevtimija, kojise, jo{ za ìvota rodite-qa, zamona{io. Kasnije jepostao znameniti episkopmaditski. Po smrti rodi-teqa Petka je napustilaroditeqski dom i zapo~e-

la, Hrista radi, podvi`ni~ki ìvot, kakav je oduvek è-lela. Oti{la je prvo u Carigrad, a potom do svoje staro-sti, ìvela u Jordanskoj pustiwi u postu i molitvi pro-{av{i nebrojena isku{ewa i patwe. U starosti je poslu-{ala glas s neba koji je traìo da se vrati u rodni kraj,u Epivat, gde se i upokojila u 11. veku.

ûdotvorne mo{ti svete Petke mewale su tokom ve-kova svoje boravi{te. Iz Carigrada su odnete u Trnovo,pa vra}ane u Carigrad, preno{ene u Beograd, da bi da-nas po~ivale u miru u Ja{u u Rumuniji.

U beogradskoj tvr|avi nalazi se crkva svete Petkegde se to~i voda (agaizma) koja ~udotvorno le~i sve onekoji je uzimaju s verom u Boga i qubavqu prema svetiteq-ki koja uìva poseban ugled me|u Srbima.

Ma ko ti bio, pripremi se: prigovor }e dospeti i do tebe! Ostatimiran pred wim – to je snaga karaktera; stvarala~ki ga iskoristi-ti – to je ve{tina ìvqewa.

Jasno je, ne}e nam biti lako da ga podnesemo. “Hteo sam najboqe,savladao sve pote{ko}e, u~inio sve {to je u mojim mo}ima, a sad

mi govore: to je slabo! Pa to su zanovetawa! Ona me poniàvaju. Onaparalizuju moj ìvotni izlet! Ona usporavaju moje stvarala~ke sile.Ona sahrawuju moju sigurnost u sebe. [ta da radim – da o~ajavam i odu-stanem ili – da stresem sramnu teìnu tog poricawa. Ali, na koji na-~in?”

U takvim trenucima ra|a se isku{ewe da izmeni{ taktiku i da opo-vrgne{ samog poricateqa. Upravo tako: “Ko ste vi, koji mi nanositeuvredu? Otkuda vam pravo da me drìte na uzdi i sputavate? Pa vi stesami r|avi qudi! Va{a primedba je zavidqiva i ne~asna. Sva va{a hte-wa ni~u prosto iz nezdrave podozrivosti. To su potpuno neozbiqne i ne-poznate primedbe; takvi poricateqi su zlobna zanovetala, a wihovabockawa u svakoj re~i nisu ni{ta drugo do niska spletka...”

Nikada ne idite tim putem – u pusto{ i zlobnu sitni~avost! Nikadase ne ponizite dotle! Bezbrojni zavidqivci, nedobronamernici i {teto-~ine jurcaju okolo i izlivaju svoju ù~, taj im po~iwe podràvati.

Onaj ko ho}e da stvara, neka se odmah, ispo~etka, naoruà dobromvoqom. Onoga ko iskreno èli dobro, ne moè oboriti s nogu, ~ak i po-quqati nikakva zloba, nikakvo primedbarstvo. Ono {to sam odista è-leo, znamo jedino ja i Gospod nada mnom; neka izlaù podsmehu ono {tomi je po{lo za rukom. Ali, ako je ve} tako, i ne moè postojati primedbakoja bi poquqala moje poverewe prema sebi i moj ìvotni zanos, zbogkoje bih o~ajavao i odustao.

Da bi {to vi{e oja~ala ta spokojna ravnoteà, preporu~qivo jepokidati duhovnu pup~anu vrpcu koja me povezuje sa mojim radom, ali nepre nego {to se delo kona~no dovr{i; ali tada, posle zavr{etka dela,kona~no je vaqa odse}i: ne zadràvaju}i se vi{e na tom delu, udaqitise, da bi ono, kao ne{to dovr{eno i savladano, bilo prihva}eno krozmoju pro{lost o kojoj sudim sam, kao gospodar i majstor, “jer sad bih i jamogao da ga u~inim boqim”. Tada me vi{e ne}e ni gledati kao autoraovakvih ili onakvih dela, i ja sam ve} nedodirqiv; potpuno }u se nezavi-sno, kao kriti~ar, sporiti sa drugim primedbarima o mom radu: oni vi-{e i ne za~ikuju mene, ve} moju senku, moju pro{lost, u vreme kad ja samve} ìvim u budu}nosti, sa mojim novim idejama.

Velikodu{no i slobodno }u tada susresti svoje kriti~are i kriti-kante; nema potrebe da ih poniàvam. Spremno i mirno oslu{kujem wi-hovo mi{qewe. Mogu, kako im je voqa, huliti i poricati moje delo. Onimi sluè i pomaù mi. Ako su u pravu, ja }u proveriti svoje delo i svojstvarala~ki ~in, poku{a}u da ustanovim kako su mi promakli nedostacii gre{ke, iako sam ushteo savr{enstvo. Na taj na~in, nau~i}u se skrom-nosti i smirewu, jer shvatam da me ~ak i moje najboqe namere “ne spasa-vaju od nesavr{enstva”. Ako primedbari nisu u pravu, ja }u se nau~iti nawihovoj nesigurnoj oceni, na wihovim povr{nim rasu|ivawima, na wi-hovom izopa~enom ukusu...

Samo se ne vredi vre|ati! Ostati spokojan! Mir daje slobodu ide-ja; sloboda ideja vodi prema ta~nom sagledavawu stvari. A u onome komepostoji sklonost prema ta~nosti, u onome ko joj sluì – ima ne{to kra-qevsko: on je sli~an “preru{enom kalifu”. Da, preru{enom: jer drugimauop{te i nije dato to da shvate...

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

PORICAWE

15. oktobar 2006.

DUHOVNOST

SVETA PPETKA

RAMAZANSKI BBAJRAMBajram je praznik pomirewa, oprosta i veseqa, i u

doma}instvima, i u familijama i kom{iluku, ali to je ipraznik muslimanske kulture. U vreme bajramskih dana oku-pqa se familija (vi{e porodica) oko najstarijeg pretka –dede, pradede, babe ili prababe. Ukoliko je neko s nekim uzavadi, Bajram je prilika za izmirewe i oprost. Tokom Baj-rama muslimani su du`ni da siroma{nima daju milostiwu.Za vreme Bajrama odrasla deca nose poklone roditeqimai starijoj rodbini, a stariji deci daju nov~ane ili drugedarove.

77

PRAVOSLAVNA SVETIWA

Ni{ka saborna crkva, arhitekturom i ikonama koje su ra|eneza wen ikonostas, zauzima zna~ajno mesto u srpskoj istoriji i umet-nosti. Gradwa je zapo~ela 1858. i trajala je do 1872. godine. Crkvaje osve}ena posle oslobo|ewa od Turaka 1876.

Protomajstor Andrija Damwanovi} na~inio je monumentalnupseudobaziliku sa obrisima koji su sli~ni manastirskoj crkvi u Gra-~anici. Saborna crkva u Ni{u znatno je stradala i u savezni~kombombardovawu Ni{a 1944. Pored delova severnog zida glavnogbroda, tada je uni{tena i galerija kapele svetog Jovana Krstiteqai kapela svetog apostola Nikanora. Ta o{te}ewa popravqena suposle zavr{etka Drugog svetskog rata.

Pripadnici Vojske Srbije dali su velikidoprinos u obnovi izgorele Sabornecrkve u Ni{u. Episkop ni{ki Irinej je naosve}ewu hrama uru~io orden svetog caraKonstantina komandnatu Kopnenih snagageneral-potpukovniku Mladenu ]irkovi}u.

OBNOVQEN SABORNI HRAM U NI[U

POMO] QUDIDOBRE VOQE

POMO] QUDIDOBRE VOQE

General-potpukovnik Mladen ]irkovi} prima orden od episkopa ni{kog Irineja

do danas nije potvrdila. U poàru su izgoreli krovna konstrukcija, zvo-nici i kupole, kao i ikonostas, koji su izradili zna~ajni umetnici 19. ve-ka \or|e Krsti}, Stevan Todorovi}, @ivko Jugovi} i Milutin Markovi}.

Od prvog trenutka saznawa za poàr u Sabornoj crkvi, pripadniciVojske su pruàli veliki doprinos obnovi pravoslavnog hrama. Vojska jei tog jutra kada je izbio poàr brzo reagovala, a nekoliko narednih da-na vojnici artiqerijsko-raketne jedinice PVO iz Ni{a su vredno i str-pqivo ra{~i{}avali unutra{wost Saborne crkve. Vojnici i sve{tenicisu tih dana zajedni~ki spasili dosta od onoga {to je odolelo vatri. Oangaòvawu pripadnika Vojske mo`da najvi{e govore re~i Vladike ni-{kog Irineja koji je naglasio: “Ako nam je sva vojska, kao ovi mladi}i{to rade u Sabornoj crkvi, onda smo mi sre}an narod. To je za nas jednoveliko ohrabrewe i nada da }emo, ipak, iz ove nevoqe koja je sna{la cr-kvu, grad Ni{ i na{ narod brzo iza}i i da }emo zajedni~kim snagama na-doknaditi ono {to nam je ogaw za neko vreme uzeo”.

Tako je i bilo. Qudi dobre voqe su pomogli i do sada je za obnovuhrama utro{eno vi{e od milion evra, a pripadnici Vojske su pokrenuli ihumanitarnu akciju za prikupqawe nov~anih sredstava koja }e se upotre-biti za izgradwu pravoslavne svetiwe. U vi{e navrata, crkvi su uru~iva-na nov~ana sredstva u vrednosti od nekoliko stotina hiqada dinara.

Zahvaquju}i i pripadnicima Vojske, Saborni hram je u potpunostiobnovqen, sa novim ikonostasom, alarmnim ure|ajima i ozvu~ewem. Sa-borni hram je identi~an prethodnom, ali je sada izgra|en od kvalitetni-jih materijala, koji nisu podlo`ni poàru.

Z. MILADINOVI]

UNi{u je sve~ano osve{tan obnovqeni Saborni hram, koji je izgoreou poàru 2001. godine. Osve{tewu hrama prisustvovali su svih 40episkopa Sabora Srpske pravoslavne crkve iz zemqe i inostran-stva, predstavnici Vlade Republike Srbije, organi lokalne samou-

prave na ~elu sa gradona~elnikom Ni{a Smiqkom Kosti}em, delegacijaVojske Srbije i nekoliko hiqada gra|ana Ni{a. Crkveni velikodostojni-ci su najzaslu`nijima za obnavqawe Sabornog hrama uru~ili ordenesvetog cara Konstantina i svetog Romana, a visoko priznawe orden sve-tog cara Konstantina dobila je i komanda Kopnenih snaga. Vladika ni{kiIrinej je uru~uju}i orden komandantu Kopnenih snaga general-potpukov-niku Mladenu ]irkovi}u rekao: ”Prvi koji su prisko~ili u pomo} zapa-qenom hramu, bili su vojnici. I ne samo ovde, oni pomaù crkvi svuda igde god to mogu. Za sve {to su ~inili i {to ~ine, uru~ujemo im ovaj orden”.

U velikom poàru koji je izbio 12. oktobra 2001. godine do temeqaje izgorela 130 godina stara Saborna crkva u Ni{u. Vatrena stihija jeza nekoliko sati, uprkos naporima vatrogasnih ekipa, pretvorila vele-lepno zdawe u prah i pepeo. Posle vatre odjeknula je i sna`na eksplozi-ja. Uznemireni gra|ani sumwali su i na teroristi~ki napad, {to istraga

Snim

io S

a{a

\OR\

EVI

]

P

78

Svi su, izgleda, zaboravili da sam bio

prvi reprezentativac kome je intonirana

himna “Bo`e pravde” i da sam prvi zaslu`io

podizawe srpske zastave na jednom

me|unarodnom takmi~ewu. Bilo je to jo{

aprila pro{le godine na Evropskom

prvenstvu u Danskoj.

rema dugogodi{wem reprezentativcu na{e zemqe ustonom tenisu, prvaku Evrope 2000. i 2005. godine, os-vaja~u srebrne medaqe na prvenstvu Evrope 2002. godinei bronzane u dublu sa Gruji}em iste godine, dvostrukomosvaja~u prvenstva US OPEN, pojedina~no i u dublu, Alek-sandru Karaka{evi}u u~iwena je nepravda. Naime, sve-

doci smo da se posledwih dana vodila polemika o tome ko jeprvi osvojio medaqu, a da je ispod wegovog imena pisalo da jeiz Srbije. Jedni su spomiwali kajaka{e, drugi vaterpoliste,tre}i nekog tre}eg, ali niko onoga ko je zaista junak u tojpri~i, naslednika ~uvenog prezimena u stonom tenisu – Alek-sandra Karaka{evi}a. Prona{li smo ga u sali za stoni tenisneposredno pred wegov povratak u Nema~ku, gde nastupa za ta-mo{weg prvoliga{a Pluderhauzen.

15. oktobar 2006.

ALEKSANDAR KARAKA[EVI],REPREZENTATIVAC SRBIJEU STONOM TENISU

OSVAJA^ PRVOGSRPSKOG ZLATA

SP

OR

T

79

Tek nakon nekoliko dana po{to je krenula polemika o os-vaja~u prve medaqe za Srbiju, Vi ste se oglasili, i tonekako stidiqivo. Recite nam o ~emu je zaista re~?- Prva medaqa za Srbiju, i to zlatna, osvojena na

Evropskom prenstvu u stonom tenisu odrànom u Danskoj jo{aprila pro{le godine, a osvojio sam je upravo ja u me{ovit-om dublu sa Litvankom Garkauskaite. Iako neki kaù da tadana{a dràva nije bila nezavisna, ~iwenica je da sam nastu-pao kao reprezentativac Srbije, a ne Srbije i Crne Gore,jer su se jo{ pre tog prvenstva razdruìli stonoteniskisavezi Srbije i Crne Gore, pa su takmi~ari iz tih zemaqanastupali odvojeno. Tako|e, ovom prilikom èlim da progov-orim o jo{ jednoj pogre{noj informaciji. Naime,stonoteniska reprezentacija Srbije je prva reprezentacijakojoj je svirana srpska himna, i to jo{ 2004. godine na me~usa Grcima u Beogradu.

Kakve Vas emocije vezuju za trenutak o kome govorimo, dali se on razlikovao od brojnih prethodnih kada ste pri-mali medaqu i slu{ali himnu svoje zemqe?- U trenucima kada se pri~alo o referendumu u Crnoj

Gori, ja sam stajao na pobedni~kom postoqu, slu{ao himnu“Boè pravde” i gledao u svoju trobojku. To treba doìveti! Aposebnu dra` dali su navija~i sa tribina, koji su neprestanoskandirali “Srbija, Srbija”. Po mnogo ~emu taj trenutak serazlikovao od prethodnih.

Osvajali ste medawe za Jugoslaviju i za Srbiju i CrnuGoru. Kakav ste odnos, u to vreme, imali prema starojhimni i zastavi ?- Da budem iskren, zna se da sam odrastao u sportskoj

porodici, da je moj otac Milivoje Karaka{evi} legenda ju-goslovenskog ping-ponga, tako da sam vaspitavan da volim Ju-goslaviju. Zbog toga mi ni himna “Hej, Sloveni” nikada nijesmetala. [tavi{e, voleo sam je, jer je to bila moja himna.Naravno da sada treba da imamo svoju himnu, ali ja ne moguda mrzim onu staru. [to se zastave ti~e, tu pri~a nije ista,jer trobojku crveno-plavo-belu doìvqavam kao svoju inikako je ne mogu porediti sa jugoslovenskom zstavom.

Trenutno se vode pregovori o tome da se na{areprezentacija poja~a sa jednim kineskim igra~em predOtvoreno prvenstvo Srbije, koje }e biti odràno sredi-nom oktobra. Kakav je va{ stav o tome?- Mislim da je to u redu. Mnoge zemqe uzimaju kineske

igra~e, pa ne vidim za{to i mi to ne bismo uradili? Sa jed-nim dobrim Kinezom, Slobodanom Gruji}em i sa mnom,ima}emo jaku stonotenisku selekciju Srbije, od koje se spravom mogu o~ekivati dobri rezultati.

Obi~no svi pitaju koja Vam je najdraà pobeda u kari-jeri, ali mene zanima koji Vam je najbolniji poraz?- Bez konkurencije je to poraz u ~etvrtfinalu Olimpi-

jskih igara 2004. godine, u me~u reprezentativnog dubla pro-tiv Hongkonga. Nastupali smo Boba Gruji} i ja. Posle tog po-raza mislim da mesec dana nisam mogao da spavam.

Da li ste zadovoqni uslovima i svojim statusom unema~kom klubu za koji nastupate?- Prezadovoqan sam. Iza{li su mi u susret i ispunili

sve uslove koje sam im postavio. Tako ne moram da ìvim uNema~koj, pa ~ak nisam obavezan ni da treniram tamo. Od-lazim samo na me~eve. Meni je to bilo veoma va`no, jer doksam nastupao za Ofenbah pokazalo se da ne mogu da ìvim uNema~koj. Jednostavno, nostalgija je bila ja~a od mene i vra-tio sam se u Srbiju.

Nenad S. MILENKOVI]

Me|unarodno takmi~ewe u prakti~nomstreqa{tvu

BRONZANE KOBREEkipa protivteroristi~kog odreda ”Kobre“ zauzela

je tre}e mesto u kategoriji produkcija na me|unarodnomtakmi~ewu u prakti~nom streqa{tvu (IPSC), koje je nedav-no odràno u Batajnici. Takmi~ari zastavnik Radosav Ne-di}, stariji vodnici prve klase Vladimir \ukanovi} iAleksandar Uro{evi}, te stariji vodnik Vukota \uki}uspe{no su predstavili Odred i Vojsku Srbije u jakoj kon-kurenciji hrvatskih, bosanskih, gr~kih, litvanskih i bu-garskih profesionalaca.

U~e{}e svetskog prvaka Francuza Erika Graufelana takmi~ewu dovoqno govori o konkurenciji u kojoj su sepripadnici “Kobri” takmi~ili, tako da se wihov plasman,uz stalnu borbu sa nedostatkom sportskog naoruàwa, mu-nicije i vremena za trening, moè smatrati velikim uspe-hom.

S. S.

Odràn {uting reli u Ni{u

U BORBI S VREMENOMNa tradicionalnom, desetom {uting reliju koji je odr-

àn u Ni{u, pripadnici protivteroristi~kog odreda ”Ko-bre“ zauzeli su tre}e mesto u konkurenciji 24 ekipe. Stre-lac, stariji vodnik prve klase Vladimir \ukanovi}, i vo-za~, zastavnik Radosav Nedi}, bili su jedini predstavniciVojske Srbije na tom takmi~ewu, me|u brojnim profesio-nalnim reli-voza~ima i strelcima.

Re~ je o disciplini koja zahteva izuzetnu ve{tinu vo-`we u terenskim uslovima, kombinovanu sa preciznim ga|a-wem. Ako znamo da su deli}i sekunde ekipu “Kobri” deliliod pobede, rezultat zavre|uje pa`wu i ~estitke.

15. oktobar 2006.80

VES 72108 (mehani~ar za artiqerijska naoruàwe) – 1 izvr-{ilacVES 72109 (mehani~ar za protivavionsko naoruàwe) – 1 iz-vr{ilacVES 72117 (protivpoàrac) – 1 izvr{ilacVES 72118 (mehani~ar za radio-ure|aje i sisteme) – 1 izvr-{ilacVES 72408 (posluìlac bu{ilice bunara za vodu) – 1 izvr-{ilacVES 72409 (hidrotehni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72412 (kroja~) – 1 izvr{ilacVES 72417 (stolar) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 1 izvr{ilac

PANÊVO

VP 1407

VES 71101 (strelac) – 7 izvr{ilacaVES 71103 (ni{anxija mitraqeza) – 2 izvr{iocaVES 71109 (snajperista) – 1 izvr{ilacVES 72118 (ni{anxija BGA) – 5 izvr{ilacaVES 72502 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 8 izvr{ilaca

BA^KA TOPOLA

VP 1408

VES 71208 (topograf) – 3 izvr{iocaVES 71209 (ra~una~) – 1 izvr{ilacVES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) – 10 izvr{ilacaVES 71701 (voza~ posluìlac kopa~a) – 1 izvr{ilacVES 71704 (voza~ posluìlac dozera) – 1 izvr{ilacVES 71804 (radiotelegrafist) – 1 izvr{ilacVES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr{ilacVES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) – 1 izvr{ilacVES 72107 (pogonski manipulant) – 1 izvr{ilacVES 72140 (autobravar – elektrozavariva~) – 1 izvr{ilacVES 72204 (posluìlac) – 11 izvr{ilacaVES 72205 (ni{anxija) – 6 izvr{ilacaVES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72503 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 2 izvr{ioca

VP 1419

VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) – 9 izvr{ilacaVES 71451 (strelac na BVP) – 11 izvr{ilacaVES 71452 (voza~ BVP) – 6 izvr{ilacaVES 71801 (radiotelegrafista) – 1 izvr{ilacVES 72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) – 1 iz-vr{ilacVES 72126 (elektromehani~ar) – 1 izvr{ilacVES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ilac

SREMSKA MITROVICA

VES 71418 (voza~ tenka) – 19 izvr{ilacaVES 71701 (posluìlac minopolaga~a) – 1 izvr{ilac

VP 1417

VES 72125 (elektrotehni~ar za vozila guseni~are) – 1 izvr-{ilac

VOJNA PO[TA 1414 NOVI SADr a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim

du`nostima (po garnizonima)NOVI SAD

VP 1415

VES 71102 (izvi|a~) – 4 izvr{iocaVES 71701 (voza~ m/v) – 1 izvr{ilacVES 71801 (radio-telegrafista) – 2 izvr{iocaVES 71807 (radio-relejac) – 2 izvr{iocaVES 71808 (radio-teleprinterist) – 1 izvr{ilacVES 71810 (teleprinterista – {ifrer) – 1 izvr{ilac

VP 1947

VES 72110 (mehani~ar za in`. ma{ine, ujedno voza~) – 1 izvr-{ilac

VP 1421

VES 71701 (posluìlac minopolaga~a) – 1 izvr{ilacVES 71701 (pionir) – 1 izvr{ilacVES 71701 (posluìlac motorne testere) – 1 izvr{ilacVES 71704 (voza~ posluìlac dozera) – 3 izvr{iocaVES 71706 (voza~ posluìlac utovariva~a) – 2 izvr{iocaVES 71707 (voza~ posluìlac kopa~a) – 2 izvr{iocaVES 71709 (posluìlac kompresora) – 2 izvr{iocaVES 71716 (voza~ posluìlac grejdera) – 1 izvr{ilacVES 71741 (posluìlac mosta) – 1 izvr{ilacVES 71749 (maskirac) – 2 izvr{iocaVES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) – 1 izvr{ilacVES 72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are elektro-mehani~ar za izvore struje) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 5 izvr{ilacaVES 72701 (voza~ vu~nog voza) – 1 izvr{ilac

VP 1413

VES 71310 (voza~) – 2 izvr{iocaVES 71325 (operator) – 6 izvr{ilacaVES 71328 (voza~) – 4 izvr{iocaVES 72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are – elektro-mehani~ar za izvore struje) – 1 izvr{ilacVES 72701 (voza~) – 2 izvr{iocaVES 73801 (posluìlac) – 1 izvr{ilacVES 73807 (dispe~er) – 1 izvr{ilacVES 73823 (crta~ traga) – 2 izvr{ioca

VP 4100

VES 71902 (laborant) – 1 izvr{ilacVES 72101 (mehani~ar za pe{adijsko naoruàwe) – 2 izvr{iocaVES 72102 (mehani~ar manipulant) – 1 izvr{ilacVES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are ujedno voza~) – 1izvr{ilac

OGLASI

81

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwa-vaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:

- da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;- da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{u;- da nisu osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci;- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti;- da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisaliobavezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:

- da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti urodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi;- da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za kojukonkuri{u;- da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om katego-rijom (samo kandidati za voza~e neborbenih m/v).

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev zaprijem u vojnu slu`bu vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri-{u i prilaù slede}a dokumente:- autobiografiju;- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);- uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci);- uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodikrivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starijeod {est meseci);- potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od{est meseci);- fotokopiju vojni~ke kwiìce;- overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overe-na u sudu ili op{tini);- overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-za~e neborbenih m/v);- nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma)o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu;- stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpunebezbednosne provere kandidata.

Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditikoji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputi-ti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnuslu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima kojine budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqen ugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

MEWAM trosoban stan u Ni{u za odgovaraju}i stan ili ku}u uBeogradu. Telefoni 018/537-235 i 063/1090601.

MEWAM trosoban stan sa garaòm, CG, u centru [apca za stanu Beogradu. Telefon 015/321-208.

PROSLAVA 30. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 29. klaseVA KoV bi}e odràna 21. oktobra 2006. sa po~etkom u 10 ~asovau Vojnoj akademiji. Prijava u~esnika do 10. oktobra Dragi{i Jo-vanovi}u, 011/2063-269, 063/8588-432, Dragu Do{enovi}u,011/3189-506 i Miloradu Mosi}u, 018/254-262, 063/439-005.

JUBILARNA25. go{wica mature 8. klase Vojne gimnazije Beogradodrà}e se 21. oktobra u 10 ~asova u Vojnoj gimnaziji. Prijavena telefone 011/3608-228, 3608-221, 3600-213 ili lokali 31-221, 31-228 i 35-213.

MALIMALI OGLASIOGLASI

OBAVE[TEWE O UÊWUSTRANIH JEZIKA

Po~etak i trajawe tromese~nih kurseva engleskog jezika za 2007. godinu, termini za ulazno eliminacionotestirawe kandidata i polagawe po programu STANAG6001 za navedene kurseve u 2006/2007. godini

Tromese~ni kursevi 2007. godine bi}e u slede}im terminima:

- januarski tromese~ni kurs (od 3. januara do 6. aprila)

- aprilski tromese~ni kurs (od 16. aprila do 20. jula)- septembarski tromese~ni kurs (od 17. septembra do

21. decembra)

Ulazna eliminaciona testirawa bi}e realizovana 3puta godi{we, i to u februaru, junu i novembru, tre}eg petka u mesecu. Testirawa }e se odràti u slede}im terminima:

17. novembra 2006. godine16. februara 2007. godine15. juna 2007. godine16. novembra 2007. godineTestirawa po~iwu u 8,30 ~asova u Centru za u~ewe

stranih jezika MO, na Vojnoj akademiji na Bawici u Beogradu.

Testirawa po programu STANAG 6001 bi}e u slede}im terminima:

- aprilski termin u periodu od 2. do 6. aprila 2007.godine

- julski termin u periodu od 16. do 20. jula 2007. godine

- decembarski termin u periodu od 17. do 21. decembra 2007. godine

Testirawe je predvi|eno za slu{aoce koji zavr{avajunavedene tromese~ne kurseve i ostale pripadnike MO iVS po planu Uprave za kadrove, Sektora za qudske resurse MO.

82 15. oktobar 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Auto-oznaka za Australiju, 2. Kowi arapske rase, 3. Polnost ili pol (ufizici), 4. Kola~ koji se mesi za krsnu slavu, 5. Ker, pas, 6. Spilbergovvanzemaqac, 7. Upi{ite: b, n, 8. Razgorevati (vatru, sukob), raspaqivati,9. Simbol platine, 10. Slavna peva~ica, Dajana, 11. Reka u Rumuniji, 12.Ograni~avati se (ivicama), 13. Auto-oznaka za Trstenik, 14. Biv{i kanad-ski peva~, Pol, 15. Pojam iz igre na fliperima, 16. Inicijali golmanaKraqa, 18. Selo na ostrvu Pag, 19. Majstor za kuvawe jela, 20. Pripad-nici politi~ke levice, 21. Pokretne stepenice, 23. Kowi} ri|e boje, ala-ti} (pesn.), 24. Delovi pribora za jelo, 25. Grad u Sanxaku, 26. Ekonoma-ti, slu`be za snadbevawe, 27. Vrsta klupe, 28. Hrvatski kompozitor, Kr-sto, 29. Van, napoqu, 32. Sve{teni~ki prsluci, 33. Zaostav{tina nekojustanovi, 38. Fotografija, 40. Italijanski glumac, Franko, 41. Amerika-nac, Jenki, 42. Muslimanski sve{tenik, 44. Prole}ni mesec, 45. Obadva,obojica, 46. Pozadi, otpozadi, 47. Auto-oznaka za Prokupqe, 48. Simboltantala, 49. Li~na zamenica, 50. Upi{ite: u, l.

VODORAVNO:

17. Broj napisan arapskim ciframa, 18. Oteti ve} oteto, 19. Za{tita zaprozore, roleta, 21. Lekovita biqka sa sto cvetova, 22. Skalarne veli-~ine (u fizici), 23. Fiskulturna priredba, 24. Celokupan, ~itav, 25. Ki-lolitar (skr.), 27. Lepa, fina, 28. @alba vi{em sudu na odluke nièg su-da, 29. Quqati, ququ{kati (bebu), 30. Lice kovanog novca, 31. Ranije imei prezime Olivere Katarine, 34. Muslimansko mu{ko ime, 35. Poklawa-wa, donacije, 36. Planina kod Beograda, 37. Zariti (se~ivo), 38. @iteqAtike, 39. Osniva~ kibernetike, Norbert, 41. Bageri jaruàri, 42. Od-lazi! Idi! (gr~.), 43. Ime francuskog nobelovca Fransa, 44. Koji se od-nose na ”karo” (u igra}im kartama), 45. [atobrijanovo delo, 47. Inici-jali glumca Marfija, 48. Pleh, 49. @ensko ime, Tirka, 50. Lizawem poje-sti, 51. Presipati iz suda u sud, 52. Qubisavin imewak, 53. Koraci(pesn.), 54. Glomazna ma{inerija.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAINICIJATIVA

Xobava – BologanTorino, 2006.

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4d6 5.f4

Na ovogodi{woj Olimpijadi jeodigran velik broj zanimqivih ikvalitetnih partija, a ovo je jednaod najboqih. Najpre zato {to igra-ju dva vrhunska velemajstora, za-tim zato {to se igra o{tar Beno-ni, gde je beli odigrao zna~ajnu no-vost i, na kraju, zato {to je jo{ jed-nom potvr|eno da redovno pobe|u-je igra~ koji ima inicijativu. Po-tez beloga je logi~an, jer sa ~etiripe{aka on ima jak centar. Istina,on }e kasnije biti miniran, noprostor mora predstavqati izve-snu prednost.

5...0-0 6.Sf3 c5 7.d5 e6 8.Le2ed5 9.cd5 Te8 10.e5 de5 11.fe5 Sg412.e6 fe6 13.Lg5

To je ta novost u odnosu na redov-no igrano 13.d6. Beli preuzimainicijativu…

13…Sf6 14.d6 h6 15.Lf6 Df616.Sb5 Ld7 17.Sc7 Sc6 18.Sa8

DEMANTIAmeri~ki majstor Adams Viver

(1901-63), pobednik otvorenogprvenstva SAD 1948. godine, na-pisao je 1939. godine ”Beli je napotezu i dobija”. Odmah zatim naturniru u Dalasu izgubio je svepartije belim, a dobio sve parti-je crnim figurama...

NAPREDAKPrvo izdawe kwige ”Moderna

{ahovska otvarawa” 1911. godineimalo je 190 stranica, a 13. izda-we 1990. godine 727 stranica.

Ali, u [ahovskom priru~niku1902. godine Kraqev gambit jeprikazan na 237 stranica, dok jeisto otvarawe Xon Nan 1999. pri-kazao na svega 5 stranica!

Ta8 19.0-0 Sb4 20.Dd2 Lc6 21.Tae1Ld5 22.b3 Dc3 23.Lc4 Lc4 24.bc4Dc4 25.Se5 Dc2 26.Df4 Tf8

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: @ik

ica

Mil

osav

qev

i}, G

u-la

g, ti

, Eko

, niv

elir

, eta

loni

, ska

la, g

ibiv

o, n

emir

, Kri

sti,

Rad

anov

, IT,

oba,

oni,

sla

ve, D

TA, i

stup

ak, K

atal

onka

, c, ~

, kat

amar

an, D

osta

na, I

la, u

rije

,il

i, T

ir, f

p, t

itul

ar, m

imik

a, R

asel

, azu

rit,

vola

n, s

lada

ra, v

ilaj

et, n

it, t

i,w

aka~

, Pet

ar P

etro

vi}

Weg

o{.

KOMBINACIJAFeder - Vesterinen

Roskild, 1978.

Beli: Kh2, Da2, Tg1, Ld2, Sf2, Sf6,a4, c4, d5, f3, g2, h3Crni: Kh8, Dg6, Tg8, Ld7, Sg3, a7,c5, d6, e5, h4, h6

Crni na potezu.1…Sf1! 2.Kh1Na 2.Tf1 Dg22…Dg3!! 3.S2g4 Dh2!! 4.Sh2 Sg30:1

Beli: Kg1, Df4, Te1, Tf1, Se5, a2, d6,g2, h2Crni: Kg8, Dc2, Tf8, Lg7, Sb4, a7,b7, c5, e6, g6, h6

Majoritet na daminoj stranikompenzacija je crnome za kvalitet.Ali, beli ima neugodnog d-pe{aka,koji je na prvi pogled slab i moèda padne. Ipak, on odlu~uje partiju.

27.d7! Tf4 28.d8D Tf8 29.Tf8Lf8 30.Tf1

1:0

REKLI SU...

Na turniru nikad ne pobe|u-je {ahista koji je igrao najbo-qe. On osvaja drugo mesto –iza onoga ko je imao najvi{esre}e.

S. Tartakover

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJEmonografiju

63. padobranske brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

Snimio Darimir BANDA

Mini poster

1

PRVI DEONAÊLA USTAVA

Republika Srbija

^lan 1.Republika Srbija je dràva srpskog naroda i svih

gra|ana koji u woj ìve, zasnovana na vladavini pravai socijalnoj pravdi, na~elima gra|anske demokratije,qudskim i mawinskim pravima i slobodama i pripad-nosti evropskim principima i vrednostima.

Nosioci suverenosti^lan 2.Suverenost poti~e od gra|ana koji je vr{e refe-

rendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slo-bodno izabranih predstavnika.

Nijedan dràvni organ, politi~ka organizacija,grupa ili pojedinac ne moè prisvojiti suverenost odgra|ana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izra-ène voqe gra|ana.

Vladavina prava

^lan 3.Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava

i po~iva na neotu|ivim qudskim pravima.Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i nepo-

srednim izborima, ustavnim jemstvima qudskih i ma-winskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskomvla{}u i povinovawem vlasti Ustavu i zakonu.

Podela vlasti

^lan 4.Pravni poredak je jedinstven.Ure|ewe vlasti po~iva na podeli vlasti na zako-

nodavnu, izvr{nu i sudsku.Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteì i

me|usobnoj kontroli.Sudska vlast je nezavisna.

Politi~ke stranke^lan 5.Jem~i se i priznaje uloga politi~kih stranaka u

demokratskom oblikovawu politi~ke voqe gra|ana.Osnivawe politi~kih stranaka je slobodno.Nedopu{teno je delovawe politi~kih stranaka

koje je usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poret-ka, kr{ewe zajem~enih qudskih ili mawinskih pra-va ili izazivawe rasne, nacionalne ili verske mr-`we.

Politi~ke stranke ne mogu neposredno vr{itivlast, niti je pot~initi sebi.

Zabrana sukoba interesa^lan 6.Niko ne moè vr{iti dràvnu ili javnu funkci-

ju koja je u sukobu sa wegovim drugim funkcijama, po-slovima ili privatnim interesima.

Postojawe sukoba interesa i odgovornost pri we-govom re{avawu odre|uju se Ustavom i zakonom.

15. oktobar 2006.

USTAVREPUBLIKE SRBIJE

Polaze}i od dràvne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gra|ana ietni~kih zajednica u Srbiji, polaze}i i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija

sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloàj su{tinske autonomije u okvirusuverene dràve Srbije i da iz takvog poloàja Pokrajine Kosovo i Metohija slede

ustavne obaveze svih dràvnih organa da zastupaju i {tite dràvne interese Srbijena Kosovu i Metohiji u svim unutra{wim i spoqnim politi~kim odnosima,

gra|ani Srbije donose

2

Grb, zastava i himna^lan 7.Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb

i kao Mali grb.Zastava Republike Srbije postoji i koristi se

kao Narodna zastava i kao Dràvna zastava.Himna Republike Srbije jeste sve~ana pesma ”Bo-

è pravde”.Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ure|uju

se zakonom.

Teritorija i granica^lan 8.Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i ne-

deqiva.Granica Republike Srbije je nepovrediva, a mewa

se po postupku predvi|enom za promenu Ustava.

Glavni grad^lan 9.Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Jezik i pismo^lan 10.U Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi su srp-

ski jezik i }irili~ko pismo.Slu`bena upotreba drugih jezika i pisama ure|u-

je se zakonom, na osnovu Ustava.

Svetovnost dràve^lan 11.Republika Srbija je svetovna dràva.Crkve i verske zajednice su odvojene od dràve.Nijedna religija ne moè se uspostaviti kao dr-

àvna ili obavezna.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava^lan 12.Dràvna vlast ograni~ena je pravom gra|ana na

pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.Pravo gra|ana na pokrajinsku autonomiju i lo-

kalnu samoupravu podleè samo nadzoru ustavnosti izakonitosti.

Za{tita dràvqana i Srba u inostranstvu^lan 13.Republika Srbija {titi prava i interese svojih

dràvqana u inostranstvu.Republika Srbija razvija i unapre|uje odnose Sr-

ba koji ìve u inostranstvu sa mati~nom dràvom.

Za{tita nacionalnih mawina^lan 14.Republika Srbija {titi prava nacionalnih ma-

wina.Dràva jem~i posebnu za{titu nacionalnim ma-

winama radi ostvarivawa potpune ravnopravnosti io~uvawa wihovog identiteta.

Ravnopravnost polova^lan 15.Dràva jem~i ravnopravnost ̀ ena i mu{karaca i

razvija politiku jednakih mogu}nosti.

Me|unarodni odnosi^lan 16.Spoqna politika Republike Srbije po~iva na

op{tepriznatim principima i pravilima me|unarod-nog prava.

Op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo prav-nog poretka Republike Srbije i neposredno se prime-wuju. Potvr|eni me|unarodni ugovori moraju biti uskladu s Ustavom.

Poloàj stranaca^lan 17.Stranci, u skladu sa me|unarodnim ugovorima,

imaju u Republici Srbiji sva prava zajem~ena Ustavomi zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imajusamo dràvqani Republike Srbije.

DRUGI DEO

QUDSKA I MAWINSKAPRAVA I SLOBODE

1. Osnovna na~ela

Neposredna primena zajem~enih prava^lan 18.Qudska i mawinska prava zajem~ena Ustavom ne-

posredno se primewuju.Ustavom se jem~e, i kao takva, neposredno se pri-

mewuju qudska i mawinska prava zajem~ena op{tepri-hva}enim pravilima me|unarodnog prava, potvr|enimme|unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se mo-è propisati na~in ostvarivawa ovih prava samo akoje to Ustavom izri~ito predvi|eno ili ako je to neop-hodno za ostvarewe pojedinog prava zbog wegove pri-rode, pri ~emu zakon ni u kom slu~aju ne sme da uti~ena su{tinu zajem~enog prava.

Odredbe o qudskim i mawinskim pravima tuma~ese u korist unapre|ewa vrednosti demokratskog dru-{tva, saglasno vaè}im me|unarodnim standardimaqudskih i mawinskih prava, kao i praksi me|unarod-nih institucija koje nadziru wihovo sprovo|ewe.

Svrha ustavnih jemstava^lan 19.Jemstva neotu|ivih qudskih i mawinskih prava u

Ustavu sluè o~uvawu qudskog dostojanstva i ostvare-wu pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pra-vednom, otvorenom i demokratskom dru{tvu, zasnova-nom na na~elu vladavine prava.

Ograni~ewa qudskih i mawinskih prava^lan 20.Qudska i mawinska prava zajem~ena Ustavom mo-

gu zakonom biti ograni~ena ako ograni~ewe dopu{taUstav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu{ta, u obimuneophodnom da se ustavna svrha ograni~ewa zadovoqiu demokratskom dru{tvu i bez zadirawa u su{tinu za-jem~enog prava.

15. oktobar 2006.

3

Dostignuti nivo qudskih i mawinskih prava nemoè se smawivati.

Pri ograni~avawu qudskih i mawinskih prava,svi dràvni organi, a naro~ito sudovi, du`ni su da vo-de ra~una o su{tini prava koje se ograni~ava, va`no-sti svrhe ograni~ewa, prirodi i obimu ograni~ewa,odnosu ograni~ewa sa svrhom ograni~ewa i o tome dali postoji na~in da se svrha ograni~ewa postigne ma-wim ograni~ewem prava.

Zabrana diskriminacije^lan 21.Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.Svako ima pravo na jednaku zakonsku za{titu, bez

diskriminacije.Zabrawena je svaka diskriminacija, neposredna

ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro~ito po osno-vu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru{tvenogporekla, ro|ewa, veroispovesti, politi~kog ili dru-gog uverewa, imovnog stawa, kulture, jezika, starostii psihi~kog ili fizi~kog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere ko-je Republika Srbija moè uvesti radi postizawa puneravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su{tinskiu nejednakom poloàju sa ostalim gra|anima.

Za{tita qudskih i mawinskih prava i sloboda^lan 22.Svako ima pravo na sudsku za{titu ako mu je po-

vre|eno ili uskra}eno neko qudsko ili mawinskopravo zajem~eno Ustavom, kao i pravo na uklawawe po-sledica koje su povredom nastale.

Gra|ani imaju pravo da se obrate me|unarodniminstitucijama radi za{tite svojih sloboda i prava za-jem~enih Ustavom.

2. Qudska prava i slobode Dostojanstvo i slobodan razvoj li~nosti^lan 23.Qudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su

du`ni da ga po{tuju i {tite.Svako ima pravo na slobodan razvoj li~nosti, ako

time ne kr{i prava drugih zajem~ena Ustavom.

Pravo na ìvot^lan 24.Qudski ìvot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabraweno je klonirawe qudskih bi}a.

Nepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta^lan 25.Fizi~ki i psihi~ki integritet je nepovrediv.Niko ne moè biti izloèn mu~ewu, ne~ove~nom

ili poniàvaju}em postupawu ili ka`wavawu, nitipodvrgnut medicinskim ili nau~nim ogledima bezsvog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, poloàja sli~nog ropstvu i prinudnog rada^lan 26.Niko ne moè biti dràn u ropstvu ili u polo-

àju sli~nom ropstvu.

Svaki oblik trgovine qudima je zabrawen.Zabrawen je prinudni rad. Seksualno ili eko-

nomsko iskori{}avawe lica koje je u nepovoqnom po-loàju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili slu`ba li-ca na izdràvawu kazne li{ewa slobode, ako je wihovrad zasnovan na principu dobrovoqnosti, uz nov~anunadoknadu, rad ili slu`ba lica na vojnoj slu`bi, kaoni rad ili slu`ba za vreme ratnog ili vanrednog sta-wa u skladu sa merama propisanim prilikom progla-{ewa ratnog ili vanrednog stawa.

Pravo na slobodu i bezbednost^lan 27.Svako ima pravo na li~nu slobodu i bezbednost.

Li{ewe slobode dopu{teno je samo iz razloga i u po-stupku koji su predvi|eni zakonom.

Lice koje je li{eno slobode od strane dràvnogorgana odmah se, na jeziku koji razume, obave{tava orazlozima li{ewa slobode, o optu`bi koja mu se sta-vqa na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bezodlagawa o svom li{ewu slobode obavesti lice posvom izboru.

Svako ko je li{en slobode ima pravo àlbe sudu,koji je duàn da hitno odlu~i o zakonitosti li{ewaslobode i da naredi pu{tawe na slobodu ako je li{e-we slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata li{ewe slobode moè izre-}i samo sud.

Postupawe s licem li{enim slobode^lan 28.Prema licu li{enom slobode mora se postupati

~ove~no i s uvaàvawem dostojanstva wegove li~no-sti.

Zabraweno je svako nasiqe prema licu li{enomslobode.

Zabraweno je iznu|ivawe iskaza.

Dopunska prava u slu~aju li{ewa slobode bez odluke suda^lan 29.Licu li{enom slobode bez odluke suda, odmah se

saop{tava da ima pravo da ni{ta ne izjavquje i pravoda ne bude saslu{ano bez prisustva branioca koga sa-mo izabere ili branioca koji }e mu besplatno pruì-ti pravnu pomo} ako ne moè da je plati.

Lice li{eno slobode bez odluke suda mora bez od-lagawa, a najkasnije u roku od 48 ~asova, biti predatonadle`nom sudu, u protivnom se pu{ta na slobodu.

Pritvor^lan 30.Lice za koje postoji osnovana sumwa da je u~inilo

krivi~no delo moè biti pritvoreno samo na osnovuodluke suda, ako je pritvarawe neophodno radi vo|ewakrivi~nog postupka.

Ako nije saslu{ano prilikom dono{ewa odluke opritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvr{ena ne-posredno po dono{ewu, pritvoreno lice mora u roku od48 ~asova od li{ewa slobode da bude izvedeno pred nad-le`ni sud, koji potom ponovo odlu~uje o pritvoru.

15. oktobar 2006.

4

Pismeno i obrazloèno re{ewe suda o pritvoruuru~uje se pritvoreniku najkasnije 12 ~asova od pri-tvarawa. Odluku o àlbi na pritvor sud donosi i do-stavqa pritvoreniku u roku od 48 ~asova.

Trajawe pritvora^lan 31.Trajawe pritvora sud svodi na najkra}e neophod-

no vreme, imaju}i u vidu razloge pritvora. Pritvorodre|en odlukom prvostepenog suda traje u istrazinajduè tri meseca, a vi{i sud ga moè, u skladu sa za-konom, produìti na jo{ tri meseca. Ako do istekaovog vremena ne bude podignuta optu`nica, okrivqe-ni se pu{ta na slobodu.

Posle podizawa optu`nice trajawe pritvora sudsvodi na najkra}e neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Pritvorenik se pu{ta da se brani sa slobode ~imprestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odre|en.

Pravo na pravi~no su|ewe ^lan 32.Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i za-

konom ve} ustanovqen sud, pravi~no i u razumnom ro-ku, javno raspravi i odlu~i o wegovim pravima i oba-vezama, osnovanosti sumwe koja je bila razlog za po-kretawe postupka, kao i o optu`bama protiv wega.

Svakome se jem~i pravo na besplatnog prevodio-ca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slu`be-noj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tuma~a, akoje slep, gluv ili nem.

Javnost se moè iskqu~iti tokom ~itavog po-stupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, sa-mo radi za{tite interesa nacionalne bezbednosti,javnog reda i morala u demokratskom dru{tvu, kao iradi za{tite interesa maloletnika ili privatnostiu~esnika u postupku, u skladu sa zakonom.

Posebna prava okrivqenog^lan 33.Svako ko je okrivqen za krivi~no delo ima pravo

da u najkra}em roku, u skladu sa zakonom, podrobno i najeziku koji razume, bude obave{ten o prirodi i razlo-zima dela za koje se tereti, kao i o dokazima priku-pqenim protiv wega.

Svako ko je okrivqen za krivi~no delo ima pravona odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, das wim nesmetano op{ti i da dobije primereno vreme iodgovaraju}e uslove za pripremu odbrane.

Okrivqeni koji ne moè da snosi tro{kove bra-nioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zah-teva interes pravi~nosti, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivqen za krivi~no delo, a dostu-pan je sudu, ima pravo da mu se sudi u wegovom prisu-stvu i ne moè biti ka`wen, ako mu nije omogu}eno dabude saslu{an i da se brani.

Svako kome se sudi za krivi~no delo ima pravo dasam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist,ispituje svedoke optu`be i da zahteva da se, pod istimuslovima kao svedoci optu`be i u wegovom prisustvu,ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivi~no delo ima pravo damu se sudi bez odugovla~ewa.

Lice koje je okrivqeno ili kome se sudi za kri-vi~no delo nije du`no da daje iskaze protiv sebe iliprotiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivqeni za krivi~no deloima, shodno zakonu i u skladu sa wim, i fizi~ko liceprotiv koga se vodi postupak za neko drugo ka`wivodelo.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu ^lan 34.Niko se ne moè oglasiti krivim za delo koje,

pre nego {to je u~iweno, zakonom ili drugim propi-som zasnovanim na zakonu nije bilo predvi|eno kao ka-`wivo, niti mu se moè izre}i kazna koja za to delonije bila predvi|ena.

Kazne se odre|uju prema propisu koji je vaìo uvreme kad je delo u~iweno, izuzev kad je kasniji propispovoqniji za u~inioca. Krivi~na dela i krivi~nesankcije odre|uju se zakonom.

Svako se smatra nevinim za krivi~no delo dok sewegova krivica ne utvrdi pravnosna`nom odlukom suda.

Niko ne moè biti gowen ni ka`wen za krivi~nodelo za koje je pravnosna`nom presudom oslobo|en iliosu|en ili za koje je optu`ba pravnosna`no odbijenaili postupak pravnosna`no obustavqen, niti sudskaodluka moè biti izmewena na {tetu okrivqenog u po-stupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranamapodleè vo|ewe postupka za neko drugo ka`wivo delo.

Izuzetno, ponavqawe postupka je dopu{teno uskladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi onovim ~iwenicama koje su, da su bile poznate u vremesu|ewa, mogle bitno da uti~u na wegov ishod ili ako jeu ranijem postupku do{lo do bitne povrede koja je mo-gla uticati na wegov ishod.

Krivi~no gowewe i izvr{ewe kazne za ratni zlo-~in, genocid i zlo~in protiv ~ove~nosti ne zastareva.

Pravo na rehabilitaciju i naknadu {tete ^lan 35.Ko je bez osnova ili nezakonito li{en slobode,

pritvoren ili osu|en za ka`wivo delo ima pravo narehabilitaciju, naknadu {tete od Republike Srbije idruga prava utvr|ena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili ne-materijalne {tete koju mu nezakonitim ili nepravil-nim radom prouzrokuje dràvni organ, imalac javnogovla{}ewa, organ autonomne pokrajine ili organ je-dinice lokalne samouprave.

Zakon odre|uje uslove pod kojima o{te}eni imapravo da zahteva naknadu {tete neposredno od lica ko-je je {tetu prouzrokovalo.

Pravo na jednaku za{titu prava i na pravno sredstvo^lan 36.Jem~i se jednaka za{tita prava pred sudovima i

drugim dràvnim organima, imaocima javnih ovla-{}ewa i organima autonomne pokrajine i jedinica lo-kalne samouprave.

Svako ima pravo na àlbu ili drugo pravno sred-stvo protiv odluke kojom se odlu~uje o wegovom pravu,obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

15. oktobar 2006.

5

Pravo na pravnu li~nost ^lan 37.Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom sti~e sposobnost da samo-

stalno odlu~uje o svojim pravima i obavezama. Puno-letstvo nastupa sa navr{enih 18 godina.

Izbor i kori{}ewe li~nog imena i imena svojedece slobodni su.

Pravo na dràvqanstvo^lan 38.Sticawe i prestanak dràvqanstva Republike

Srbije ure|uje zakon. Dràvqanin Republike Srbije ne moè biti

proteran, ni li{en dràvqanstva ili prava da ga pro-meni.

Dete ro|eno u Republici Srbiji ima pravo na dr-àvqanstvo Republike Srbije, ako nisu ispuweniuslovi da stekne dràvqanstvo druge dràve.

Sloboda kretawa^lan 39.Svako ima pravo da se slobodno kre}e i nastawu-

je u Republici Srbiji, da je napusti i da se u wu vrati.Sloboda kretawa i nastawivawa i pravo da se na-

pusti Republika Srbija mogu se ograni~iti zakonom,ako je to neophodno radi vo|ewa krivi~nog postupka,za{tite javnog reda i mira, spre~avawa {irewa zara-znih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak uwoj ure|uje se zakonom. Stranac moè biti proteransamo na osnovu odluke nadle`nog organa, u zakonompredvi|enom postupku i ako mu je obezbe|eno pravoàlbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog we-gove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, drà-vqanstva, pripadnosti odre|enoj dru{tvenoj grupi,politi~kog mi{qewa ili gde mu ne preti ozbiqno kr-{ewe prava zajem~enih ovim ustavom.

Nepovredivost stana^lan 40.Stan je nepovrediv.Niko ne moè bez pismene odluke suda u}i u tu|i

stan ili druge prostorije protiv voqe wihovog drà-oca, niti u wima vr{iti pretres. Dràlac stana idruge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga za-stupnika i uz jo{ dva punoletna svedoka prisustvujepretresawu. Ako dràlac stana ili wegov zastupniknisu prisutni, pretresawe je dopu{teno u prisustvudva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tu|i stan ili druge pro-storije, izuzetno i pretresawe bez prisustva svedoka,dozvoqeni su ako je to neophodno radi neposrednog li-{ewa slobode u~inioca krivi~nog dela ili otklawa-wa neposredne i ozbiqne opasnosti za qude ili imo-vinu, na na~in predvi|en zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava op{tewa^lan 41.Tajnost pisama i drugih sredstava komunicirawa

je nepovrediva.Odstupawa su dozvoqena samo na odre|eno vreme

i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vo|ewa

krivi~nog postupka ili za{tite bezbednosti Repu-blike Srbije, na na~in predvi|en zakonom.

Za{tita podataka o li~nosti^lan 42.Zajem~ena je za{tita podataka o li~nosti.Prikupqawe, dràwe, obrada i kori{}ewe poda-

taka o li~nosti ure|uju se zakonom.Zabrawena je i ka`wiva upotreba podataka o

li~nosti izvan svrhe za koju su prikupqeni, u skladusa zakonom, osim za potrebe vo|ewa krivi~nog postup-ka ili za{tite bezbednosti Republike Srbije, na na-~in predvi|en zakonom.

Svako ima pravo da bude obave{ten o prikupqe-nim podacima o svojoj li~nosti, u skladu sa zakonom, ipravo na sudsku za{titu zbog wihove zloupotrebe.

Sloboda misli, savesti i veroispovesti^lan 43.Jem~i se sloboda misli, savesti, uverewa i veroi-

spovesti, pravo da se ostane pri svom uverewu ili ve-roispovesti ili da se oni promene prema sopstvenomizboru.

Niko nije duàn da se izja{wava o svojim ver-skim i drugim uverewima.

Svako je slobodan da ispoqava svoju veru ili ube-|ewe veroispovedawa, obavqawem verskih obreda, po-ha|awem verske slu`be ili nastave, pojedina~no ili uzajednici s drugima, kao i da privatno ili javno izne-se svoja verska uverewa.

Sloboda ispoqavawa vere ili uverewa moè seograni~iti zakonom, samo ako je to neophodno u demo-kratskom dru{tvu, radi za{tite ìvota i zdravqaqudi, morala demokratskog dru{tva, sloboda i pravagra|ana zajem~enih Ustavom, javne bezbednosti i jav-nog reda ili radi spre~avawa izazivawa ili podstica-wa verske, nacionalne ili rasne mr`we.

Roditeqi i zakonski staraoci imaju pravo da svo-joj deci obezbede versko i moralno obrazovawe u skla-du sa svojim uverewima.

Crkve i verske zajednice^lan 44.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoje-

ne od dràve.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slo-

bodne da samostalno ure|uju svoju unutra{wu organi-zaciju, verske poslove, da javno vr{e verske obrede, daosnivaju verske {kole, socijalne i dobrotvorne usta-nove i da wima upravqaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moè zabraniti versku zajednicu sa-mo ako weno delovawe ugroàva pravo na ìvot, pra-vo na psihi~ko i fizi~ko zdravqe, prava dece, pravona li~ni i porodi~ni integritet, pravo na imovinu,javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podsti-~e versku, nacionalnu ili rasnu netrpeqivost.

Prigovor savesti^lan 45.Lice nije du`no da, protivno svojoj veri ili ube-

|ewima, ispuwava vojnu ili drugu obavezu koja ukqu-~uje upotrebu oru`ja.

15. oktobar 2006.

6

Lice koje se pozove na prigovor savesti moè bi-ti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosioru`je, u skladu sa zakonom.

Sloboda mi{qewa i izraàvawa^lan 46.Jem~i se sloboda mi{qewa i izraàvawa, kao i

sloboda da se govorom, pisawem, slikom ili na drugina~in traè, primaju i {ire obave{tewa i ideje.

Sloboda izraàvawa moè se zakonom ograni~i-ti, ako je to neophodno radi za{tite prava i ugledadrugih, ~uvawa autoriteta i nepristrasnosti suda iza{tite javnog zdravqa, morala demokratskog dru-{tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda izraàvawa nacionalne pripadnosti^lan 47.Izraàvawe nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duàn da se izja{wava o svojoj nacio-

nalnoj pripadnosti.

Podsticawe uvaàvawa razlika ^lan 48.Merama u obrazovawu, kulturi i javnom obave-

{tavawu, Republika Srbija podsti~e razumevawe, uva-àvawe i po{tovawe razlika koje postoje zbog poseb-nosti etni~kog, kulturnog, jezi~kog ili verskog iden-titeta wenih gra|ana.

Zabrana izazivawa rasne, nacionalne i verske mr`we^lan 49.Zabraweno je i ka`wivo svako izazivawe i pod-

sticawe rasne, nacionalne, verske ili druge neravno-pravnosti, mr`we i netrpeqivosti.

Sloboda medija^lan 50.Svako je slobodan da bez odobrewa, na na~in pred-

vi|en zakonom, osniva novine i druga sredstva javnogobave{tavawa.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladusa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadle`ni sudmoè spre~iti {irewe informacija i ideja putemsredstava javnog obave{tavawa samo ako je to u demo-kratskom dru{tvu neophodno radi spre~avawa poziva-wa na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka ilinaru{avawe teritorijalnog integriteta RepublikeSrbije, spre~avawa propagirawa rata ili podstreka-vawa na neposredno nasiqe ili radi spre~avawa zagova-rawa rasne, nacionalne ili verske mr`we, kojim se pod-sti~e na diskriminaciju, neprijateqstvo ili nasiqe.

Ostvarivawe prava na ispravku neistinite, ne-potpune ili neta~no prenete informacije kojom je po-vre|eno ne~ije pravo ili interes i prava na odgovorna objavqenu informaciju ure|uje se zakonom.

Pravo na obave{tenost^lan 51.Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovre-

meno bude obave{tavan o pitawima od javnog zna~aja i

sredstva javnog obave{tavawa su du`na da to pravo po-{tuju.

Svako ima pravo na pristup podacima koji su u po-sedu dràvnih organa i organizacija kojima su povere-na javna ovla{}ewa, u skladu sa zakonom.

Izborno pravo^lan 52.Svaki punoletan, poslovno sposoban dràvqanin

Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je op{te i jednako, izbori su slo-

bodni i neposredni, a glasawe je tajno i li~no.Izborno pravo uìva pravnu za{titu u skladu sa

zakonom.

Pravo na u~e{}e u upravqawu javnim poslovima^lan 53.Gra|ani imaju pravo da u~estvuju u upravqawu jav-

nim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju ujavne slu`be i na javne funkcije.

Sloboda okupqawa^lan 54.Mirno okupqawe gra|ana je slobodno.Okupqawe u zatvorenom prostoru ne podleè

odobrewu, ni prijavqivawu.Zborovi, demonstracije i druga okupqawa gra|a-

na na otvorenom prostoru prijavquju se dràvnom or-ganu, u skladu sa zakonom.

Sloboda okupqawa moè se zakonom ograni~itisamo ako je to neophodno radi za{tite javnog zdravqa,morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Sr-bije.

Sloboda udruìvawa^lan 55.Jem~i se sloboda politi~kog, sindikalnog i sva-

kog drugog udruìvawa i pravo da se ostane izvan sva-kog udruèwa.

Udruèwa se osnivaju bez prethodnog odobrewa,uz upis u registar koji vodi dràvni organ, u skadu sazakonom.

Zabrawena su tajna i paravojna udruèwa.Ustavni sud moè zabraniti samo ono udruèwe

~ije je delovawe usmereno na nasilno ru{ewe ustav-nog poretka, kr{ewe zajem~enih qudskih ili mawin-skih prava ili izazivawe rasne, nacionalne ili ver-ske mr`we.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuìoci, Za-{titnik gra|ana, pripadnici policije i pripadnicivojske ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka.

Pravo na peticiju^lan 56.Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima,

upu}uje peticije i druge predloge dràvnim organima,organizacijama kojima su poverena javna ovla{}ewa,organima autonomne pokrajine i organima jedinicalokalne samouprave i da od wih dobije odgovor kada gatraì.

Zbog upu}ivawa peticija i predloga niko ne mo-è da trpi {tetne posledice.

15. oktobar 2006.

7

Niko ne moè da trpi {tetne posledice za stavo-ve iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako jetime u~inio krivi~no delo.

Pravo na uto~i{te ^lan 57.Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog

svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnepripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbogsvojih politi~kih uverewa, ima pravo na uto~i{te uRepublici Srbiji.

Postupak za sticawe uto~i{ta ure|uje se zako-nom.

Pravo na imovinu^lan 58.Jem~i se mirno uìvawe svojine i drugih imovin-

skih prava ste~enih na osnovu zakona. Pravo svojine moè biti oduzeto ili ograni~eno

samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uznaknadu koja ne moè biti nià od trì{ne.

Zakonom se moè ograni~iti na~in kori{}ewaimovine.

Oduzimawe ili ograni~ewe imovine radi napla-te poreza i drugih da`bina ili kazni, dozvoqeno je sa-mo u skladu sa zakonom.

Pravo nasle|ivawa^lan 59.Jem~i se pravo nasle|ivawa, u skladu sa zakonom.Pravo nasle|ivawa ne moè biti iskqu~eno ili

ograni~eno zbog neispuwavawa javnih obaveza.

Pravo na rad^lan 60.Jem~i se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva

radna mesta.Svako ima pravo na po{tovawe dostojanstva svo-

je li~nosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, po-trebnu za{titu na radu, ograni~eno radno vreme,dnevni i nedeqni odmor, pla}eni godi{wi odmor,pravi~nu naknadu za rad i na pravnu za{titu za slu~ajprestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moèodre}i.

@enama, omladini i invalidima omogu}uju se po-sebna za{tita na radu i posebni uslovi rada, u skladusa zakonom.

Pravo na {trajk^lan 61.Zaposleni imaju pravo na {trajk, u skladu sa za-

konom i kolektivnim ugovorom.Pravo na {trajk moè biti ograni~eno samo za-

konom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pravo na zakqu~ewe braka i ravnopravnost supru`nika^lan 62.Svako ima pravo da slobodno odlu~i o zakqu~ewu

i raskidawu braka.

Brak se zakqu~uje na osnovu slobodno datog pri-stanka mu{karca i ène pred dràvnim organom.

Zakqu~ewe, trajawe i raskid braka po~ivaju naravnopravnosti mu{karca i ène.

Brak i odnosi u braku i porodici ure|uju se zako-nom.

Vanbra~na zajednica se izjedna~ava sa brakom, uskladu sa zakonom.

Sloboda odlu~ivawa o ra|awu^lan 63.Svako ima pravo da slobodno odlu~i o ra|awu

dece.Republika Srbija podsti~e roditeqe da se odlu-

~e na ra|awe dece i pomaè im u tome.

Prava deteta ^lan 64.Deca uìvaju qudska prava primereno svom uzra-

stu i du{evnoj zrelosti.Svako dete ima pravo na li~no ime, upis u mati~-

nu kwigu ro|enih, pravo da sazna svoje poreklo i pra-vo da o~uva svoj identitet.

Deca su za{ti}ena od psihi~kog, fizi~kog, eko-nomskog i svakog drugog iskori{}avawa ili zloupo-trebqavawa.

Deca ro|ena izvan braka imaju jednaka prava kaodeca ro|ena u braku.

Prava deteta i wihova za{tita ure|uju se zako-nom.

Prava i du`nosti roditeqa^lan 65.Roditeqi imaju pravo i du`nost da izdràvaju,

vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravno-pravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma ro-diteqima biti oduzeta ili ograni~ena samo odlukomsuda, ako je to u najboqem interesu deteta, u skladu sazakonom.

Posebna za{tita porodice, majke, samohranogroditeqa i deteta^lan 66.Porodica, majka, samohrani roditeq i dete u Re-

publici Srbiji uìvaju posebnu za{titu, u skladu sazakonom.

Majci se pruà posebna podr{ka i za{tita pre iposle poro|aja.

Posebna za{tita pruà se deci o kojoj se rodite-qi ne staraju i deci koja su ometena u psihi~kom ilifizi~kom razvoju.

Deca mla|a od 15 godina ne mogu biti zaposlenaniti, ako su mla|a od 18 godina, mogu da rade na poslo-vima {tetnim po wihovo zdravqe ili moral.

Pravo na pravnu pomo}^lan 67.Svakome se, pod uslovima odre|enim zakonom,

jem~i pravo na pravnu pomo}.Pravnu pomo} pruàju advokatura, kao samostal-

na i nezavisna slu`ba, i slu`be pravne pomo}i koje se

15. oktobar 2006.

8

osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sazakonom.

Zakonom se odre|uje kada je pravna pomo} bes-platna.

Zdravstvena za{tita^lan 68.Svako ima pravo na za{titu svog fizi~kog i psi-

hi~kog zdravqa.Deca, trudnice, majke tokom porodiqskog odsu-

stva, samohrani roditeqi sa decom do sedme godine istari ostvaruju zdravstvenu za{titu iz javnih priho-da, ako je ne ostvaruju na drugi na~in, u skladu sa zako-nom.

Zdravstveno osigurawe, zdravstvena za{tita iosnivawe zdravstvenih fondova ure|uju se zakonom.

Republika Srbija pomaè razvoj zdravstvene ifizi~ke kulture.

Socijalna za{tita^lan 69.Gra|ani i porodice kojima je neophodna dru{tve-

na pomo} radi savladavawa socijalnih i ìvotnih te-{ko}a i stvarawa uslova za zadovoqavawe osnovnihìvotnih potreba, imaju pravo na socijalnu za{titu,~ije se pruàwe zasniva na na~elima socijalne prav-de, humanizma i po{tovawa qudskog dostojanstva.

Prava zaposlenih i wihovih porodica na socijal-no obezbe|ewe i osigurawe ure|uju se zakonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slu~ajuprivremene spre~enosti za rad, kao i pravo na naknaduu slu~aju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zako-nom.

Invalidima, ratnim veteranima i `rtvama ratapruà se posebna za{tita, u skladu sa zakonom.

Fondovi socijalnog osigurawa osnivaju se u skla-du sa zakonom.

Penzijsko osigurawe^lan 70.Penzijsko osigurawe ure|uje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurno-

sti penzionera.

Pravo na obrazovawe^lan 71.Svako ima pravo na obrazovawe.Osnovno obrazovawe je obavezno i besplatno, a

sredwe obrazovawe je besplatno. Svi gra|ani imaju, pod jednakim uslovima, pri-

stup visoko{kolskom obrazovawu. Republika Srbijaomogu}uje uspe{nim i nadarenim u~enicima slabijegimovnog stawa besplatno visoko{kolsko obrazovawe,u skladu sa zakonom.

Osnivawe {kola i univerziteta ure|uje se zako-nom.

Autonomija univerziteta^lan 72.Jem~i se autonomija univerziteta, visoko{kol-

skih i nau~nih ustanova.Univerziteti, visoko{kolske i nau~ne ustanove

samostalno odlu~uju o svome ure|ewu i radu, u skladusa zakonom.

Sloboda nau~nog i umetni~kog stvarawa^lan 73.Nau~no i umetni~ko stvarala{tvo je slobodno. Autorima nau~nih i umetni~kih dela jem~e se mo-

ralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podsti~e i pomaè razvoj nau-

ke, kulture i umetnosti.

Zdrava ìvotna sredina^lan 74.Svako ima pravo na zdravu ìvotnu sredinu i na

blagovremeno i potpuno obave{tavawe o wenom sta-wu.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomnapokrajina, odgovoran je za za{titu ìvotne sredine.

Svako je duàn da ~uva i poboq{ava ̀ ivotnu sre-dinu.

3. Prava pripadnika nacionalnih mawina

Osnovna odredba^lan 75.Pripadnicima nacionalnih mawina, pored prava

koja su Ustavom zajem~ena svim gra|anima, jem~e se do-datna, individualna ili kolektivna prava. Individu-alna prava ostvaruju se pojedina~no, a kolektivna u za-jednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i me-|unarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava pripadnici nacional-nih mawina, neposredno ili preko svojih predstavni-ka, u~estvuju u odlu~ivawu ili sami odlu~uju o pojedi-nim pitawima vezanim za svoju kulturu, obrazovawe,obave{tavawe i slu`benu upotrebu jezika i pisma, uskladu sa zakonom.

Radi ostvarewa prava na samoupravu u kulturi,obrazovawu, obave{tavawu i slu`benoj upotrebi jezi-ka i pisma, pripadnici nacionalnih mawina mogu iza-brati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

Zabrana diskriminacije nacionalnih mawina^lan 76.Pripadnicima nacionalnih mawina jem~i se rav-

nopravnost pred zakonom i jednaka zakonska za{tita.Zabrawena je bilo kakva diskriminacija zbog

pripadnosti nacionalnoj mawini.Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi

i privremene mere koje Republika Srbija moè uvestiu ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi~komìvotu, radi postizawa pune ravnopravnosti izme|upripadnika nacionalne mawine i gra|ana koji pripa-daju ve}ini, ako su usmerene na uklawawe izrazito ne-povoqnih uslova ìvota koji ih posebno poga|aju.

Ravnopravnost u vo|ewu javnih poslova ^lan 77.Pripadnici nacionalnih mawina imaju, pod is-

tim uslovima kao ostali gra|ani, pravo da u~estvuju uupravqawu javnim poslovima i da stupaju na javnefunkcije.

15. oktobar 2006.

9

Pri zapo{qavawu u dràvnim organima, javnimslu`bama, organima autonomne pokrajine i jedinicalokalne samouprave vodi se ra~una o nacionalnom sa-stavu stanovni{tva i odgovaraju}oj zastupqenostipripadnika nacionalnih mawina.

Zabrana nasilne asimilacije^lan 78.Zabrawena je nasilna asimilacija pripadnika

nacionalnih mawina.Za{tita pripadnika nacionalnih mawina od sva-

ke radwe usmerene ka wihovoj nasilnoj asimilacijiure|uje se zakonom.

Zabraweno je preduzimawe mera koje bi prouzro-kovale ve{ta~ko mewawe nacionalnog sastava stanov-ni{tva na podru~jima gde pripadnici nacionalnihmawina ìve tradicionalno i u zna~ajnom broju.

Pravo na o~uvawe posebnosti^lan 79.Pripadnici nacionalnih mawina imaju pravo: na

izraàvawe, ~uvawe, negovawe, razvijawe i javno iz-raàvawe nacionalne, etni~ke, kulturne i verske po-sebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mesti-ma; na kori{}ewe svog jezika i pisma; da u sredinamagde ~ine zna~ajnu populaciju, dràvni organi, organi-zacije kojima su poverena javna ovla{}ewa, organi au-tonomnih pokrajina i jedinica lokalne samoupravevode postupak i na wihovom jeziku; na {kolovawe nasvom jeziku u dràvnim ustanovama i ustanovama auto-nomnih pokrajina; na osnivawe privatnih obrazovnihustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezi-me; da u sredinama gde ~ine zna~ajnu populaciju, tradi-cionalni lokalni nazivi, imena ulica, naseqa i topo-grafske oznake budu ispisane i na wihovom jeziku; napotpuno, blagovremeno i nepristrasno obave{tavawena svom jeziku, ukqu~uju}i i pravo na izraàvawe,primawe, slawe i razmenu obave{tewa i ideja; naosnivawe sopstvenih sredstava javnog obave{tavawa,u skladu sa zakonom.

U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajin-skim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pri-padnika nacionalnih mawina.

Pravo na udruìvawe i na saradwu sa sunarodnicima^lan 80.Pripadnici nacionalnih mawina mogu da osniva-

ju prosvetna i kulturna udruèwa, koja dobrovoqnofinansiraju.

Republika Srbija priznaje prosvetnim i kultur-nim udruèwima nacionalnih mawina posebnu ulogu uostvarivawu prava pripadnika nacionalnih mawina.

Pripadnici nacionalnih mawina imaju pravo nanesmetane veze i saradwu sa sunarodnicima izvan te-ritorije Republike Srbije.

Razvijawe duha tolerancije^lan 81.U oblasti obrazovawa, kulture i informisawa

Srbija podsti~e duh tolerancije i me|ukulturnogdijaloga i preduzima efikasne mere za unapre|ewe

uzajamnog po{tovawa, razumevawa i saradwe me|usvim qudima koji ìve na wenoj teritoriji, bez ob-zira na wihov etni~ki, kulturni, jezi~ki ili verskiidentitet.

TRE]I DEO

EKONOMSKO UREÐEWE I JAVNE FINANSIJE

1. Ekonomsko ure|ewe

Osnovna na~ela^lan 82.Ekonomsko ure|ewe u Republici Srbiji po~iva

na trì{noj privredi, otvorenom i slobodnom trì-{tu, slobodi preduzetni{tva, samostalnosti pri-vrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugihoblika svojine.

Republika Srbija je jedinstveno privredno pod-ru~je sa jedinstvenim trì{tem roba, rada, kapitalai usluga.

Uticaj trì{ne privrede na socijalni i ekonom-ski poloàj zaposlenih uskla|uje se kroz socijalnidijalog izme|u sindikata i poslodavaca.

Sloboda preduzetni{tva^lan 83.Preduzetni{tvo je slobodno.Preduzetni{tvo se moè ograni~iti zakonom, ra-

di za{tite zdravqa qudi, ìvotne sredine i prirod-nih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Poloàj na trì{tu^lan 84.Svi imaju jednak pravni poloàj na trì{tu. Zabraweni su akti kojima se, suprotno zakonu,

ograni~ava slobodna konkurencija, stvarawem ili zlo-upotrebom monopolskog ili dominantnog poloàja.

Prava ste~ena ulagawem kapitala na osnovu zako-na, ne mogu zakonom biti umawena.

Strana lica izjedna~ena su na trì{tu sa doma-}im.

Svojinska prava stranaca^lan 85.Strana fizi~ka i pravna lica mogu ste}i svojinu

na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili me|una-rodnim ugovorom.

Stranci mogu ste}i pravo koncesije na prirod-nim bogatstvima i dobrima od op{teg interesa, kao idruga prava odre|ena zakonom.

Ravnopravnost svih oblika svojine^lan 86.Jem~e se privatna, zadru`na i javna svojina. Javna

svojina je dràvna svojina, svojina autonomne pokraji-ne i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblicisvojine imaju jednaku pravnu za{titu.

Postoje}a dru{tvena svojina pretvara se u pri-vatnu svojinu pod uslovima, na na~in i u rokovimapredvi|enim zakonom.

15. oktobar 2006.

10

Sredstva iz javne svojine otu|uju se na na~in i poduslovima utvr|enim zakonom.

Dràvna imovina ^lan 87.Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom od-

re|eno da su od op{teg interesa i imovina koju kori-ste organi Republike Srbije u dràvnoj su imovini. Udràvnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, uskladu sa zakonom.

Fizi~ka i pravna lica mogu ste}i pojedina pravana odre|enim dobrima u op{toj upotrebi, pod uslovi-ma i na na~in predvi|en zakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i nana~in predvi|en zakonom.

Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokal-ne samouprave, na~in wenog kori{}ewa i raspolaga-wa, ure|uju se zakonom.

Zemqi{te^lan 88.Kori{}ewe i raspolagawe poqoprivrednim ze-

mqi{tem, {umskim zemqi{tem i gradskim gra|evin-skim zemqi{tem u privatnoj svojini, je slobodno.

Zakonom se mogu ograni~iti oblici kori{}ewai raspolagawa, odnosno propisati uslovi za kori{}e-we i raspolagawe da bi se otklonila opasnost od nano-{ewa {tete ìvotnoj sredini ili da bi se spre~ilapovreda prava i na zakonom zasnovanih interesa dru-gih lica.

ûvawe nasle|a ^lan 89.Svako je duàn da ~uva prirodne retkosti i nau~-

no, kulturno i istorijsko nasle|e, kao dobra od op-{teg interesa, u skladu sa zakonom.

Posebna odgovornost za o~uvawe nasle|a je na Re-publici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinica-ma lokalne samouprave.

Za{tita potro{a~a^lan 90.Republika Srbija {titi potro{a~e.Posebno su zabrawene radwe usmerene protiv

zdravqa, bezbednosti i privatnosti potro{a~a, kao isve ne~asne radwe na trì{tu.

2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi^lan 91.Sredstva iz kojih se finansiraju nadle`nosti

Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinicalokalne samouprave obezbe|uju se iz poreza i drugihprihoda utvr|enih zakonom.

Obaveza pla}awa poreza i drugih da`bina je op-{ta i zasniva se na ekonomskoj mo}i obveznika.

Buxet ^lan 92.Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedini-

ce lokalne samouprave imaju buxete u kojima moraju

biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fi-nansiraju wihove nadle`nosti.

Zakonom se utvr|uju rokovi u kojima buxet morabiti usvojen i na~in privremenog finansirawa.

Izvr{avawe svih buxeta kontroli{e Dràvnarevizorska institucija.

Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nogra~una buxeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne re-vizorske institucije.

Javni dug^lan 93.Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedini-

ce lokalne samouprave mogu da se zaduùju.Uslovi i postupak zaduìvawa ure|uju se zako-

nom.

Ujedna~avawe razvoja^lan 94.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odr-

ìvom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije^lan 95.Narodna banka Srbije je centralna banka Repu-

blike Srbije, samostalna je i podleè nadzoru Narod-ne skup{tine, kojoj i odgovara.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, ko-ga bira Narodna skup{tina.

O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

Dràvna revizorska institucija^lan 96.Dràvna revizorska institucija je najvi{i dr-

àvni organ revizije javnih sredstava u RepubliciSrbiji, samostalna je i podleè nadzoru Narodneskup{tine, kojoj i odgovara.

O Dràvnoj revizorskoj instituciji donosi se za-kon.

ÊTVRTI DEO

NADLE@NOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadle`nost Republike Srbije^lan 97.Republika Srbija ure|uje i obezbe|uje:1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovi-

tost i bezbednost Republike Srbije, wen me|unarodnipoloàj i odnose sa drugim dràvama i me|unarodnimorganizacijama;

2. ostvarivawe i za{titu sloboda i prava gra|a-na; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima idrugim dràvnim organima; odgovornost i sankcije zapovredu sloboda i prava gra|ana utvr|enih Ustavom iza povredu zakona, drugih propisa i op{tih akata; am-nestije i pomilovawa za krivi~na dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije;sistem lokalne samouprave;

15. oktobar 2006.

11

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i we-nih gra|ana; mere za slu~aj vanrednog stawa;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometaroba, usluga i putni~kog saobra}aja preko granice; po-loàj stanaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno trì{te; pravni poloàj privred-nih subjekata; sistem obavqawa pojedinih privrednihi drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, ban-karski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnosesa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa ino-stranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i za{titu svihoblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, za{tite na ra-du, zapo{qavawa, socijalnog osigurawa i drugih ob-lika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijal-ne odnose od op{teg interesa;

9. odrìvi razvoj; sistem za{tite i unapre|ewaìvotne sredine; za{titu i unapre|ivawe biqnog iìvotiwskog sveta; proizvodwu, promet i prevozoru`ja, otrovnih, zapaqivih, eksplozivnih, radioak-tivnih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne za-{tite, bora~ke i invalidske za{tite, brige o deci,obrazovawa, kulture i za{tite kulturnih dobara,sporta, javnog informisawa; sistem javnih slu`bi;

11. kontrolu zakonitosti raspolagawa sredstvi-ma pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredsta-va; prikupqawe statisti~kih i drugih podataka od op-{teg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere zapodsticawe ravnomernog razvoja pojedinih delova Re-publike Srbije, ukqu~uju}i i razvoj nedovoqno razvi-jenih podru~ja; organizaciju i kori{}ewe prostora;nau~no-tehnolo{ki razvoj;

13. reìm i bezbednost u svim vrstama saobra}aja; 14. praznike i odlikovawa Republike Srbije;15. finansirawe ostvarivawa prava i du`nosti

Republike Srbije, utvr|enih Ustavom i zakonom;16. organizaciju, nadle`nost i rad republi~kih

organa;17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju,

u skladu s Ustavom.

PETI DEOUREÐEWE VLASTI

1. Narodna skup{tinaPoloàj Narodne skup{tine^lan 98.Narodna skup{tina je najvi{e predstavni~ko te-

lo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Re-publici Srbiji.

Nadle`nost ^lan 99.Narodna skup{tina: 1. donosi i mewa Ustav, 2. odlu~uje o promeni granice Republike Srbije,

3. raspisuje republi~ki referendum, 4. potvr|uje me|unarodne ugovore kad je zakonom

predvi|ena obaveza wihovog potvr|ivawa, 5. odlu~uje o ratu i miru i progla{ava ratno i van-

redno stawe, 6. nadzire rad slu`bi bezbednosti,7. donosi zakone i druge op{te akte iz nadle`no-

sti Republike Srbije, 8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne

pokrajine,9. usvaja strategiju odbrane, 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,11. usvaja buxet i zavr{ni ra~un Republike Srbi-

je, na predlog Vlade, 12. daje amnestiju za krivi~na dela.U okviru svojih izbornih prava, Narodna skup-

{tina:1. bira Vladu, nadzire wen rad i odlu~uje o pre-

stanku mandata Vlade i ministara, 2. bira i razre{ava sudije Ustavnog suda, 3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,

predsednike sudova, Republi~kog javnog tuìoca, jav-ne tuìoce, sudije i zamenike javnih tuìlaca, u skla-du sa Ustavom,

4. bira i razre{ava guvernera Narodne banke Sr-bije i nadzire wegov rad,

5. bira i razre{ava Za{titnika gra|ana, i nadzi-re wegov rad,

6. bira i razre{ava i druge funkcionere odre|e-ne zakonom.

Narodna skup{tina vr{i i druge poslove odre|e-ne Ustavom i zakonom.

Sastav Narodne skup{tine ^lan 100.Narodnu skup{tinu ~ini 250 narodnih poslani-

ka, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnimglasawem, u skladu sa zakonom.

U Narodnoj skup{tini obezbe|uju se ravnoprav-nost i zastupqenost polova i predstavnika nacional-nih mawina, u skladu sa zakonom.

Izbor narodnih poslanika i konstituisaweNarodne skup{tine^lan 101.Izbore za narodne poslanike raspisuje predsed-

nik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodneskup{tine, tako da se izbori okon~aju u narednih 60dana.

Prvu sednicu Narodne skup{tine zakazuje pred-sednik Narodne skup{tine iz prethodnog saziva, takoda se sednica odrì najkasnije 30 dana od dana progla-{ewa kona~nih rezultata izbora.

Narodna skup{tina na prvoj sednici potvr|ujeposlani~ke mandate.

Narodna skup{tina konstituisana je potvr|iva-wem mandata dve tre}ine narodnih poslanika.

Na odluku donetu u vezi sa potvr|ivawem manda-ta dopu{tena je àlba Ustavnom sudu, koji po woj od-lu~uje u roku od 72 sata.

Potvr|ivawem mandata dve tre}ine narodnih po-slanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodneskup{tine.

15. oktobar 2006.

12

Poloàj narodnih poslanika^lan 102.Mandat narodnog poslanika po~iwe da te~e da-

nom potvr|ivawa mandata u Narodnoj skup{tini itraje ~etiri godine odnosno do prestanka mandata na-rodnih poslanika tog saziva Narodne skup{tine.

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovimaodre|enim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat naraspolagawe politi~koj stranci na ~iji predlog jeizabran za narodnog poslanika.

Narodni poslanik ne moè biti poslanik u skup-{tini autonomne pokrajine, niti funkcioner u orga-nima izvr{ne vlasti i pravosu|a, niti moè obavqa-ti druge funkcije, poslove i du`nosti za koje je zako-nom utvr|eno da predstavqaju sukob interesa.

Izbor, prestanak mandata i poloàj narodnih po-slanika ure|uje se zakonom.

Imunitet narodnog poslanika^lan 103.Narodni poslanik uìva imunitet.Narodni poslanik ne moè biti pozvan na kri-

vi~nu ili drugu odgovornost za izraèno mi{qeweili glasawe u vr{ewu svoje poslani~ke funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet nemoè biti pritvoren, niti se protiv wega moè vodi-ti krivi~ni ili drugi postupak u kome se moè izre}ikazna zatvora, bez odobrewa Narodne skup{tine.

Narodni poslanik koji je zate~en u izvr{ewukrivi~nog dela za koje je propisana kazna zatvora utrajawu duèm od pet godina moè biti pritvoren bezodobrewa Narodne skup{tine.

U krivi~nom ili drugom postupku u kome je uspo-stavqen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj po-stupak.

Nepozivawe narodnog poslanika na imunitet neiskqu~uje pravo Narodne skup{tine da uspostaviimunitet.

Predsednik i potpredsednici Narodne skup{tine^lan 104.Narodna skup{tina, ve}inom glasova svih narod-

nih poslanika, bira predsednika i jednog ili vi{epotpredsednika Narodne skup{tine.

Predsednik Narodne skup{tine predstavqa Na-rodnu skup{tinu, saziva wene sednice, predsedava wi-ma i vr{i druge poslove odre|ene Ustavom, zakonom iposlovnikom Narodne skup{tine.

Na~in odlu~ivawa u Narodnoj skup{tini^lan 105.Narodna skup{tina donosi odluke ve}inom gla-

sova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisut-na ve}ina narodnih poslanika.

Ve}inom glasova svih narodnih poslanika Na-rodna skup{tina:

1. daje amnestiju za krivi~na dela, 2. progla{ava i ukida vanredno stawe, 3. propisuje mere odstupawa od qudskih i mawin-

skih prava u ratnom i vanrednom stawu,4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samou-prave pojedina pitawa iz svoje nadle`nosti,

5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomnepokrajine,

6. odlu~uje o Poslovniku o svom radu, 7. ukida imunitet narodnim poslanicima, pred-

sedniku Republike, ~lanovima Vlade i Za{titnikugra|ana,

8. usvaja buxet i zavr{ni ra~un, 9. bira ~lanove Vlade i odlu~uje o prestanku man-

data Vlade i ministara,10. odlu~uje o odgovoru na interpelaciju, 11. bira sudije Ustavnog suda i odlu~uje o wiho-

vom razre{ewu i prestanku mandata, 12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,

predsednike sudova, Republi~kog javnog tuìoca i jav-ne tuìoce i odlu~uje o prestanku wihove funkcije,

13. bira sudije i zamenike javnih tuìlaca, uskladu s Ustavom,

14. bira i razre{ava guvernera Narodne bankeSrbije, Savet guvernera i Za{titnika gra|ana,

15. vr{i i druge izborne nadle`nosti Narodneskup{tine.

Ve}inom glasova svih narodnih poslanika Narod-na skup{tina odlu~uje o zakonima kojima se ure|uju:

1. referendum i narodna inicijativa, 2. uìvawe individualnih i kolektivnih prava

pripadnika nacionalnih mawina, 3. plan razvoja i prostorni plan, 4. javno zaduìvawe, 5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica

lokalne samouprave,6. zakqu~ivawe i potvr|ivawe me|unarodnih ugo-

vora, 7. druga pitawa odre|ena Ustavom.

Zasedawa^lan 106.Narodna skup{tina se sastaje u dva redovna zase-

dawa godi{we. Prvo redovno zasedawe po~iwe prvog radnog dana

u martu, a drugo redovno zasedawe po~iwe prvog rad-nog dana u oktobru. Redovno zasedawe ne moè trajatiduè od 90 dana.

Narodna skup{tina sastaje se u vanredno zaseda-we na zahtev najmawe jedne tre}ine narodnih poslani-ka ili na zahtev Vlade, sa unapred odre|enim dnevnimredom.

Narodna skup{tina sastaje se bez poziva posleprogla{ewa ratnog ili vanrednog stawa.

Pravo predlagawa zakona^lan 107.Pravo predlagawa zakona, drugih propisa i op-

{tih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skup-{tina autonomne pokrajine ili najmawe 30.000 bira~a.

Za{titnik gra|ana i Narodna banka Srbije ima-ju pravo predlagawa zakona iz svoje nadle`nosti.

Referendum^lan 108.Na zahtev ve}ine svih narodnih poslanika ili

najmawe 100.000 bira~a Narodna skup{tina raspisuje

15. oktobar 2006.

13

referendum o pitawu iz svoje nadle`nosti, u skladusa Ustavom i zakonom.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze kojeproizlaze iz me|unarodnih ugovora, zakoni koji seodnose na qudska i mawinska prava i slobode, pore-ski i drugi finansijski zakoni, buxet i zavr{ni ra-~un, uvo|ewe vanrednog stawa i amnestija, kao ni pi-tawa koja se ti~u izbornih nadle`nosti Narodneskup{tine.

Raspu{tawe Narodne skup{tine^lan 109.Predsednik Republike moè, na obrazloèni

predlog Vlade, raspustiti Narodnu skup{tinu. Vlada ne moè predloìti raspu{tawe Narodne

skup{tine, ako je podnet predlog da joj se izglasa ne-poverewe ili ako je postavila pitawe svoga poverewa.

Narodna skup{tina se raspu{ta ako u roku od 90dana od dana konstituisawa ne izabere Vladu.

Narodna skup{tina ne moè biti raspu{tena zavreme ratnog ili vanrednog stawa.

Predsednik Republike duàn je da ukazom raspu-sti Narodnu skup{tinu u slu~ajevima odre|enimUstavom.

Istovremeno sa raspu{tawem Narodne skup{ti-ne predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike, tako da se izbori okon~aju najkasnije za 60dana od dana raspisivawa.

Narodna skup{tina koja je raspu{tena vr{i sa-mo teku}e ili neodlo`ne poslove, odre|ene zakonom.U slu~aju progla{ewa ratnog ili vanrednog stawa po-novo se uspostavqa wena puna nadle`nost, koja trajedo okon~awa ratnog, odnosno vanrednog stawa.

Zakon o Narodnoj skup{tini^lan 110.O Narodnoj skup{tini se donosi zakon.

2. Predsednik Republike

Poloàj predsednika Republike^lan 111.Predsednik Republike izraàva dràvno jedin-

stvo Republike Srbije.

Nadle`nost^lan 112.Predsednik Republike: 1. predstavqa Republiku Srbiju u zemqi i ino-

stranstvu, 2. ukazom progla{ava zakone, u skladu s Ustavom, 3. predlaè Narodnoj skup{tini kandidata za

predsednika Vlade, po{to saslu{a mi{qewe pred-stavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaè Narodnoj skup{tini nosioce funk-cija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavqa i opoziva ukazom ambasadore Repu-blike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranihdiplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovawa i odlikovawa, 8. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, ko-manduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{avaoficire Vojske Srbije.

Progla{ewe zakona^lan 113.Predsednik Republike je duàn da najkasnije u

roku od 15 dana od dana izglasavawa zakona, odnosnonajkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet pohitnom postupku, donese ukaz o progla{ewu zakonaili da zakon, uz pismeno obrazloèwe, vrati Narod-noj skup{tini, na ponovno odlu~ivawe.

Ako Narodna skup{tina odlu~i da ponovo glasa ozakonu koji je predsednik Republike vratio na odlu~i-vawe, zakon se izglasava ve}inom od ukupnog broja po-slanika.

Predsednik Republike je duàn da proglasi po-novno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o pro-gla{ewu zakona u Ustavom predvi|enom roku, ukaz do-nosi predsednik Narodne skup{tine.

Izbor^lan 114.Predsednik Republike bira se na neposrednim

izborima, tajnim glasawem, u skladu sa zakonom.Izbore za predsednika Republike raspisuje pred-

sednik Narodne skup{tine 90 dana pre isteka mandatapredsednika Republike, tako da se izbori okon~aju unarednih 60 dana, u skladu sa zakonom.

Prilikom stupawa na du`nost, predsednik Repu-blike, pred Narodnom skup{tinom polaè zakletvukoja glasi:

”Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~u-vawu suverenosti i celine teritorije Republike Sr-bije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastav-ni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih pravai sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~u-vawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbi-je i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du-`nosti.”

Nespojivost funkcija ^lan 115.Predsednik Republike ne moè obavqati drugu

javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat^lan 116.Mandat predsednika Republike traje pet godina i

po~iwe da te~e od dana polagawa zakletve pred Narod-nom skup{tinom.

Ako mandat predsednika Republike isti~e za vre-me ratnog ili vanrednog stawa, produàva se, tako datraje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog,odnosno vanrednog stawa.

Niko ne moè vi{e od dva puta da bude biran zapredsednika Republike.

Mandat predsednika Republike prestaje istekomvremena na koje je izabran, ostavkom ili razre{ewem.

Predsednik Republike podnosi ostavku predsed-niku Narodne skup{tine.

15. oktobar 2006.

14

Ostavka^lan 117.Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o

tome obave{tava javnost i predsednika Narodne skup-{tine.

Danom podno{ewa ostavke, predsedniku Republi-ke prestaje mandat.

Razre{ewe^lan 118.Predsednik Republike razre{ava se zbog povrede

Ustava, odlukom Narodne skup{tine, glasovima naj-mawe dve tre}ine narodnih poslanika.

Postupak za razre{ewe moè da pokrene Narod-na skup{tina, na predlog najmawe jedne tre}ine na-rodnih poslanika.

Ustavni sud je duàn da po pokrenutom postupkuza razre{ewe, najkasnije u roku od 45 dana, odlu~i opostojawu povrede Ustava.

Imunitet^lan 119.Predsednik Republike uìva imunitet kao na-

rodni poslanik.O imunitetu predsednika Republike odlu~uje Na-

rodna skup{tina.

Zamewivawe predsednika Republike^lan 120.Kada je predsednik Republike spre~en da obavqa

du`nost ili mu mandat prestane pre isteka vremena nakoje je biran, zamewuje ga predsednik Narodne skup-{tine.

Predsednik Narodne skup{tine moè da zamewu-je predsednika Republike najduè tri meseca.

Izbore za predsednika Republike predsednik Na-rodne Skup{tine je obavezan da raspi{e tako da seodrè najkasnije tri meseca od nastanka spre~enostipredsednika Republike odnosno prestanka mandata nakoji je biran.

Zakon o predsedniku Republike^lan 121.O predsedniku Republike donosi se zakon.

3. VladaPoloàj Vlade^lan 122.Vlada je nosilac izvr{ne vlasti u Republici Sr-

biji.

Nadle`nost^lan 123.Vlada: 1. utvr|uje i vodi politiku, 2. izvr{ava zakone i druge op{te akte Narodne

skup{tine, 3. donosi uredbe i druge op{te akte radi izvr{a-

vawa zakona, 4. predlaè Narodnoj skup{tini zakone i druge

op{te akte i daje o wima mi{qewe kad ih podnese dru-gi predlaga~,

5. usmerava i uskla|uje rad organa dràvne upravei vr{i nadzor nad wihovim radom,

6. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom i zako-nom.

Odgovornost Vlade^lan 124.Vlada je odgovorna Narodnoj skup{tini za poli-

tiku Republike Srbije, za izvr{avawe zakona i dru-gih op{tih akata Narodne skup{tine i za rad organadràvne uprave.

Predsednik Vlade i ~lanovi Vlade ^lan 125.Vladu ~ine predsednik Vlade, jedan ili vi{e pot-

predsednika i ministri.Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, sta-

ra se o ujedna~enom politi~kom delovawu Vlade,uskla|uje rad ~lanova Vlade i predstavqa Vladu.

Ministri su za svoj rad i za stawe u oblasti iz de-lokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade,Vladi i Narodnoj skup{tini.

Nespojivost funkcija^lan 126.^lan Vlade ne moè biti narodni poslanik u Na-

rodnoj skup{tini, poslanik u skup{tini autonomnepokrajine i odbornik u skup{tini jedinice lokalnesamouprave, niti ~lan izvr{nog ve}a autonomne po-krajine ili izvr{nog organa jedinice lokalne samou-prave.

Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, poslo-vi ili privatni interesi u sukobu sa poloàjem ~lanaVlade.

Izbor Vlade ^lan 127.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skup-

{tini predlaè predsednik Republike, po{to saslu-{a mi{qewe predstavnika izabranih izbornih lista.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skup-{tini iznosi program Vlade i predlaè wen sastav.

Narodna skup{tina istovremeno glasa o progra-mu Vlade i izboru predsednika i ~lanova Vlade.

Vlada je izabrana ako je za wen izbor glasala ve-}ina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po~etak i prestanak mandata Vlade i ~lanova Vlade^lan 128.Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne

skup{tine koja ju je izabrala.Mandat Vlade po~iwe da te~e danom polagawa za-

kletve pred Narodnom skup{tinom. Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na ko-

je je izabrana, izglasavawem nepoverewa, raspu{ta-wem Narodne skup{tine, ostavkom predsednika Vladei u drugim slu~ajevima utvr|enim Ustavom.

Vlada kojoj je prestao mandat moè da vr{i samoposlove odre|ene zakonom, do izbora nove Vlade.

Vlada kojoj je prestao mandat ne moè da predlo-ì raspu{tawe Narodne skup{tine.

15. oktobar 2006.

15

^lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremenana koje je izabran, konstatovawem ostavke, izglasava-wem nepoverewa u Narodnoj skup{tini i razre{ewemod strane Narodne skup{tine, na predlog predsednikaVlade.

Interpelacija^lan 129.Najmawe 50 narodnih poslanika moè podneti

interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog~lana Vlade.

Vlada je du`na da odgovori na interpelaciju u ro-ku od 30 dana.

Narodna skup{tina raspravqa i glasa o odgovorukoji su na interpelaciju podneli Vlada ili ~lan Vla-de kome je interpelacija upu}ena.

Izglasavawem prihvatawa odgovora Narodnaskup{tina nastavqa da radi po usvojenom dnevnom redu.

Ako Narodna skup{tina glasawem ne prihvatiodgovor Vlade ili ~lana Vlade, pristupi}e se glasa-wu o nepoverewu Vladi ili ~lanu Vlade, ukolikoprethodno, po neprihvatawu odgovora na interpelaci-ju, predsednik Vlade, odnosno ~lan Vlade ne podneseostavku.

O pitawu koje je bilo predmet interpelacije nemoè se ponovo raspravqati pre isteka roka od 90 dana.

Glasawe o nepoverewu Vladi ili ~lanu Vlade^lan 130.Glasawe o nepoverewu Vladi ili pojedinom ~la-

nu Vlade moè zatraìti najmawe 60 narodnih posla-nika.

Predlog za glasawe o nepoverewu Vladi ili poje-dinom ~lanu Vlade Narodna skup{tina razmatra naprvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podno-{ewu predloga. Nakon okon~awa rasprave pristupa seglasawu o predlogu.

Narodna skup{tina je prihvatila predlog za iz-glasavawe nepoverewa Vladi ili ~lanu Vlade ako je zawega glasalo vi{e od polovine od svih narodnih po-slanika.

Ako Narodna skup{tina izglasa nepovereweVladi, predsednik Republike je duàn da pokrene po-stupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup{tinane izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavawanepoverewa, predsednik Republike je duàn da raspu-sti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore.

Ako Narodna skup{tina izglasa nepoverewe ~la-nu Vlade, predsednik Vlade je duàn da pokrene postu-pak za izbor novog ~lana Vlade, u skladu sa zakonom.

Ako Vladi ili ~lanu Vlade ne bude izglasano ne-poverewe, potpisnici predloga ne mogu podneti novipredlog za glasawe o nepoverewu pre isteka roka od180 dana.

Glasawe o poverewu Vladi^lan 131.Vlada moè zatraìti glasawe o svom poverewu.Predlog za glasawe o poverewu Vladi moè se, na

zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skup-{tine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takavzahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici,

a najranije pet dana od wegovog podno{ewa. Nakonokon~awa rasprave pristupa se glasawu o predlogu.

Narodna skup{tina je prihvatila predlog za iz-glasavawe poverewa Vladi ako je za wega glasalo vi{eod polovine od svih narodnih poslanika.

Ako Narodna skup{tina ne izglasa povereweVladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republikeje duàn da pokrene postupak za izbor nove Vlade. AkoNarodna skup{tina ne izabere novu Vladu u roku od 30dana od dana neizglasavawa poverewa, predsednik Re-publike je duàn da raspusti Narodnu skup{tinu iraspi{e izbore.

Ostavka predsednika Vlade^lan 132.Predsednik Vlade moè podneti ostavku Narod-

noj skup{tini. Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku

Narodne skup{tine i istovremeno o woj obave{tavapredsednika Republike i javnost.

Narodna skup{tina na prvoj narednoj sednicikonstatuje ostavku predsednika Vlade.

Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostav-ke predsednika Vlade.

Kada Narodna skup{tina konstatuje ostavkupredsednika Vlade, predsednik Republike je duàn dapokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodnaskup{tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana oddana konstatacije ostavke predsednika Vlade, pred-sednik Republike je duàn da raspusti Narodnu skup-{tinu i raspi{e izbore.

Ostavka i razre{ewe ~lana Vlade^lan 133.^lan Vlade moè podneti ostavku predsedniku

Vlade.Predsednik Vlade dostavqa ostavku ~lana Vlade

predsedniku Narodne skup{tine, a Narodna skup{ti-na na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.

Predsednik Vlade moè predloìti Narodnojskup{tini razre{ewe pojedinog ~lana Vlade.

Narodna skup{tina razmatra i glasa o predloguza razre{ewe ~lana Vlade na prvoj narednoj sednici.

Odluka o razre{ewu ~lana Vlade doneta je ako jeza wu glasala ve}ina od ukupnog broja narodnih posla-nika.

^lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat pre-staje danom konstatacije ostavke, a ~lanu Vlade koji jerazre{en, danom dono{ewa odluke o razre{ewu.

Poloàj i ovla{}ewa ~lana Vlade koji je podneoostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za raz-re{ewe, do prestanka mandata, ure|uju se zakonom.

Predsednik Vlade je duàn da po prestanku man-data ~lana Vlade zbog podno{ewa ostavke ili razre-{ewa, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbornovog ~lana Vlade.

Imunitet predsednika i ~lana Vlade ^lan 134.Predsednik Vlade i ~lan Vlade ne odgovaraju za

mi{qewe izneto na sednici Vlade ili Narodne skup-{tine, ili za glasawe na sednici Vlade.

15. oktobar 2006.

16

Predsednik i ~lan Vlade uìvaju imunitet kaonarodni poslanik. O imunitetu predsednika i ~lanaVlade, odlu~uje Vlada.

Zakon o Vladi^lan 135.O Vladi se donosi zakon.

4. Dràvna upravaPoloàj dràvne uprave^lan 136.Dràvna uprava je samostalna, vezana Ustavom i

zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.Poslove dràvne uprave obavqaju ministarstva

i drugi organi dràvne uprave odre|eni zakonom.Poslovi dràvne uprave i broj ministarstava od-

re|uju se zakonom. Unutra{we ure|ewe ministarstava i drugih or-

gana dràvne uprave i organizacija propisuje Vlada.

Poveravawe javnih ovla{}ewa i javne slu`be^lan 137.U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvari-

vawa prava i obaveza gra|ana i zadovoqavawa wiho-vih potreba od neposrednog interesa za ìvot i rad,zakonom se moè poveriti obavqawe odre|enih po-slova iz nadle`nosti Republike Srbije autonomnojpokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Pojedina javna ovla{}ewa se mogu zakonom pove-riti i preduze}ima, ustanovama, organizacijama i po-jedincima.

Javna ovla{}ewa se mogu zakonom poveriti iposebnim organima preko kojih se ostvaruje regula-torna funkcija u pojedinim oblastima ili delatno-stima.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedini-ce lokalne samouprave mogu osnovati javne slu`be.

Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javneslu`be, wihovo ure|ewe i rad propisuje se zakonom.

5. Za{titnik gra|ana ^lan 138.Za{titnik gra|ana je nezavisan dràvni organ

koji {titi prava gra|ana i kontroli{e rad organa dr-àvne uprave, organa nadle`nog za pravnu za{tituimovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao idrugih organa i organizacija, preduze}a i ustanova ko-jima su poverena javna ovla{}ewa.

Za{titnik gra|ana nije ovla{}en da kontro-li{e rad Narodne skup{tine, predsednika Repu-blike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuìla-{tava.

Za{titnika gra|ana bira i razre{ava Narodnaskup{tina, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Za{titnik gra|ana za svoj rad odgovara Narodnojskup{tini.

Za{titnik gra|ana uìva imunitet kao narodniposlanik. O imunitetu za{titnika gra|ana odlu~ujeNarodna skup{tina.

O Za{titniku gra|ana donosi se zakon.

6. Vojska Srbije

Nadle`nost^lan 139.Vojska Srbije brani zemqu od oruànog ugroà-

vawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skla-du sa Ustavom, zakonom i principima me|unarodnogprava koji reguli{u upotrebu sile.

Upotreba Vojske Srbije van granica^lan 140.Vojska Srbije se moè upotrebiti van granica

Republike Srbije samo po odluci Narodne skup{tineRepublike Srbije.

Kontrola nad Vojskom Srbije^lan 141.Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom

kontrolom.O Vojsci Srbije donosi se zakon.

7. SudoviNa~ela sudstva^lan 142.Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Repu-

blike Srbije.Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i

sude na osnovu Ustava, zakona i drugih op{tih akata,kada je to predvi|eno zakonom, op{teprihva}enihpravila me|unarodnog prava i potvr|enih me|unarod-nih ugovora.

Raspravqawe pred sudom je javno i moè se ogra-ni~iti samo u skladu s Ustavom.

U su|ewu u~estvuju sudije i sudije porotnici, nana~in utvr|en zakonom.

Zakonom se moè propisati da u odre|enim sudo-vima i u odre|enim stvarima sude samo sudije.

Sud sudi u ve}u, a zakonom se moè predvideti dau odre|enim stvarima sudi sudija pojedinac.

Vrste sudova^lan 143.Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovi-

ma op{te i posebne nadle`nosti.Osnivawe, organizacija, nadle`nost, ure|ewe i

sastav sudova ure|uju se zakonom.Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili van-

redni sudovi. Vrhovni kasacioni sud je najvi{i sud u Republi-

ci Srbiji.Sedi{te Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda^lan 144.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na pred-

log Visokog saveta sudstva, po pribavqenom mi{qe-wu op{te sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadle-`nog odbora Narodne skup{tine, bira Narodna skup-{tina.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se naperiod od pet godina i ne moè biti ponovo biran.

15. oktobar 2006.

17

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestajefunkcija pre isteka vremena na koje je izabran na wegovzahtev, nastupawem zakonom propisanih uslova za pre-stanak sudijske funkcije ili razre{ewem iz zakonompropisanih razloga za razre{ewe predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhov-nog kasacionog suda donosi Narodna skup{tina, uskladu sa zakonom, pri ~emu odluku o razre{ewu dono-si na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudske odluke^lan 145.Sudske odluke se donose u ime naroda.Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, po-

tvr|enom me|unarodnom ugovoru i propisu donetom naosnovu zakona.

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu bitipredmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku moè preispitivati samo nadle-`ni sud, u zakonom propisanom postupku.

Pomilovawem ili amnestijom izre~ena kazna mo-è se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili deli-mi~no.

Stalnost sudijske funkcije^lan 146.Sudijska funkcija je stalna.Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bi-

ra se na tri godine.

Izbor sudija^lan 147.Narodna skup{tina, na predlog Visokog saveta

sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na su-dijsku funkciju.

Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijskufunkciju traje tri godine.

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, birasudije za trajno obavqawe sudijske funkcije, u istomili drugom sudu.

Visoki savet sudstva odlu~uje i o izboru sudija ko-ji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vi{i sud.

Prestanak sudijske funkcije^lan 148.Sudiji prestaje sudijska funkcija na wegov zah-

tev, nastupawem zakonom propisanih uslova ili raz-re{ewem iz zakonom predvi|enih razloga, kao i akone bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Vi-soki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pra-vo àlbe Ustavnom sudu. Izjavqena àlba iskqu~ujepravo na podno{ewe Ustavne àlbe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijskefunkcije, kao i razlozi za razre{ewe od du`nostipredsednika suda, ure|uju se zakonom.

Nezavisnost sudije^lan 149.Sudija je u vr{ewu sudijske funkcije nezavisan i

pot~iwen samo Ustavu i zakonu.Svaki uticaj na sudiju u vr{ewu sudijske funkci-

je je zabrawen.

Nepremestivost sudije^lan 150.Sudija ima pravo da vr{i sudijsku funkciju u su-

du za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moèbiti preme{ten ili upu}en u drugi sud.

U slu~aju ukidawa suda ili prete`nog dela nad-le`nosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moèbez svoje saglasnosti biti trajno preme{ten ili upu-}en u drugi sud, u skladu sa zakonom.

Imunitet^lan 151.Sudija ne moè biti pozvan na odgovornost za iz-

raèno mi{qewe ili glasawe prilikom dono{ewasudske odluke, osim ako se radi o krivi~nom delu kr-{ewa zakona od strane sudije.

Sudija ne moè biti li{en slobode u postupkupokrenutom zbog krivi~nog dela u~iwenog u obavqa-wu sudijske funkcije bez odobrewa Visokog savetasudstva.

Nespojivost sudijske funkcije^lan 152.Zabraweno je politi~ko delovawe sudija.Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, poslo-

vi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskomfunkcijom.

8. Visoki savet sudstva

Poloàj, sastav i izbor^lan 153.Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan

organ koji obezbe|uje i garantuje nezavisnost i samo-stalnost sudova i sudija.

Visoki savet sudstva ima 11 ~lanova.U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik

Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadleàn za pra-vosu|e i predsednik nadle`nog odbora Narodne skup-{tine, kao ~lanovi po poloàju i osam izbornih ~lano-va koje bira Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom.

Izborne ~lanove ~ine {est sudija sa stalnom su-dijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije au-tonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravni-ka sa najmawe 15 godina iskustva u struci, od kojih jejedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Predsednici sudova ne mogu biti izborni ~lano-vi Visokog saveta sudstva.

Mandat ~lanova Visokog saveta sudstva traje petgodina, osim za ~lanove po poloàju.

^lan Visokog saveta sudstva uìva imunitet kaosudija.

Nadle`nost Visokog saveta sudstva^lan 154.Visoki savet sudstva bira i razre{ava sudije, u

skladu sa Ustavom i zakonom, predlaè Narodnojskup{tini izbor sudija prilikom prvog izbora na su-dijsku funkciju, predlaè Narodnoj skup{tini izborpredsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednikasudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, u~estvuje u po-stupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog

15. oktobar 2006.

18

kasacionog suda i predsednika sudova, na na~in pred-vi|en Ustavom i zakonom, vr{i i druge poslove odre-|ene zakonom.

Pravni lek ^lan 155.Protiv odluke Visokog saveta sudstva moè se

uloìti ̀ alba Ustavnom sudu, u slu~ajevima propisa-nim zakonom.

9. Javno tuìla{tvo

Poloàj i nadle`nost^lan 156.Javno tuìla{tvo je samostalan dràvni organ

koji goni u~inioce krivi~nih i drugih ka`wivih delai preduzima mere za za{titu ustavnosti i zakonitosti.

Javno tuìla{tvo vr{i svoju funkciju na osnovuUstava, zakona, potvr|enog me|unarodnog ugovora ipropisa donetog na osnovu zakona.

Osnivawe i organizacija^lan 157.Osnivawe, organizacija i nadle`nost javnog tu-

ìla{tva ure|uju se zakonom.Republi~ko javno tuìla{tvo je najvi{e javno

tuìla{tvo u Republici Srbiji.

Republi~ki javni tuìlac^lan 158.Republi~ki javni tuìlac vr{i nadle`nost jav-

nog tuìla{tva u okviru prava i du`nosti RepublikeSrbije.

Republi~kog javnog tuìoca, na predlog Vlade,po pribavqenom mi{qewu nadle`nog odbora Narod-ne skup{tine, bira Narodna skup{tina.

Republi~ki javni tuìlac bira se na period od{est godina i moè biti ponovo biran.

Republi~kom javnom tuìocu prestaje funkcijaako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraì, na-stupawem zakonom propisanih uslova ili razre{e-wem iz zakonom predvi|enih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republi~kom jav-nom tuìocu donosi Narodna skup{tina, u skladu sazakonom, pri ~emu odluku o razre{ewu donosi na pred-log Vlade.

Javni tuìoci i zamenici javnih tuìlaca^lan 159.Funkciju javnog tuìla{tva vr{i javni tuì-

lac.Javnog tuìoca bira Narodna skup{tina, na

predlog Vlade. Mandat javnog tuìoca traje {est godina i moè

biti ponovo biran. Zamenik javnog tuìoca zamewuje javnog tuìoca

pri vr{ewu tuìla~ke funkcije i duàn je da postupapo wegovim uputstvima.

Narodna skup{tina, na predlog Dràvnog ve}atuìlaca, bira za zamenika javnog tuìoca lice kojese prvi put bira na ovu funkciju.

Mandat zameniku javnog tuìoca koji je prvi putizabran na funkciju traje tri godine.

Dràvno ve}e tuìlaca, u skladu sa zakonom, bi-ra zamenike javnih tuìlaca za trajno obavqawefunkcije, u istom ili drugom javnom tuìla{tvu.

Dràvno ve}e tuìlaca odlu~uje i o izboru zame-nika javnih tuìlaca koji su na stalnoj funkciji udrugo ili vi{e javno tuìla{tvo.

Odgovornost^lan 160.Republi~ki javni tuìlac odgovoran je za rad jav-

nog tuìla{tva i za svoj rad Narodnoj skup{tini.Javni tuìoci odgovaraju za rad javnog tuìla-

{tva i za svoj rad Republi~kom javnom tuìocu i Na-rodnoj skup{tini, a niì javni tuìoci i neposrednovi{em javnom tuìocu.

Zamenici javnog tuìoca odgovaraju za svoj radjavnom tuìocu.

Prestanak funkcije javnog tuìoca i zamenika javnog tuìoca^lan 161.Javnom tuìocu i zameniku tuìoca prestaje

funkcija na wihov zahtev, nastupawem zakonom propi-sanih uslova ili razre{ewem iz zakonom propisanihrazloga. Javnom tuìocu funkcija prestaje i ako nebude ponovo izabran, a zameniku javnog tuìoca, akone bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku funkcije javnog tuìoca, uskladu sa zakonom donosi Narodna skup{tina, pri ~e-mu odluku o razre{ewu donosi na predlog Vlade.

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tu-ìoca, u skladu sa zakonom, donosi Dràvno ve}e tu-ìlaca.

Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuì-lac i zamenik javnog tuìoca mogu uloìti àlbuUstavnom sudu. Izjavqena àlba iskqu~uje pravo napodno{ewe ustavne àlbe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkci-je javnog tuìoca i zamenika javnog tuìoca, ure|ujuse zakonom.

Imunitet^lan 162.Javni tuìlac i zamenik javnog tuìoca ne mogu

biti pozvani na odgovornost za izraèno mi{qewe uvr{ewu tuìla~ke funkcije, osim ako se radi o kri-vi~nom delu kr{ewa zakona od strane javnog tuìoca,odnosno zamenika javnog tuìoca.

Javni tuìlac, odnosno zamenik javnog tuìocane moè biti li{en slobode u postupku pokrenutomzbog krivi~nog dela u~iwenog u vr{ewu tuìla~kefunkcije, odnosno slu`be, bez odobrewa nadle`nogodbora Narodne skup{tine.

Nespojivost tuìla~ke funkcije^lan 163.Zabraweno je politi~ko delovawe javnih tuìla-

ca i zamenika javnih tuìlaca.Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, poslo-

vi ili privatni interesi nespojivi sa tuìla~komfunkcijom.

15. oktobar 2006.

19

Poloàj, sastav i izbor Dràvnog ve}a tuìlaca^lan 164.Dràvno ve}e tuìlaca je samostalan organ koji

obezbe|uje i garantuje samostalnost javnih tuìlaca izamenika javnih tuìlaca u skladu sa Ustavom.

Dràvno ve}e tuìlaca ima 11 ~lanova.U sastav Dràvnog ve}a tuìlaca ulaze Repu-

bli~ki javni tuìlac, ministar nadleàn za pravosu-|e i predsednik nadle`nog odbora Narodne skup{ti-ne, kao ~lanovi po poloàju i osam izbornih ~lanovakoje bira Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom.

Izborne ~lanove ~ine {est javnih tuìlaca ilizamenika javnih tuìlaca sa stalnom funkcijom, odkojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, idva ugledna i istaknuta pravnika sa najmawe 15 godinaiskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugiprofesor pravnog fakulteta.

Mandat ~lanova Dràvnog ve}a tuìlaca trajepet godina, osim za ~lanove po poloàju.

^lan Dràvnog ve}a tuìlaca uìva imunitetkao javni tuìlac.

Nadle`nost Dràvnog ve}a tuìlaca^lan 165.Dràvno ve}e tuìlaca predlaè Narodnoj skup-

{tini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tu-ìoca, bira zamenike javnih tuìlaca za trajno oba-vqawe funkcije zamenika javnog tuìoca, bira zame-nike javnih tuìlaca koji su na stalnoj funkciji za za-menike javnog tuìoca u drugom javnom tuìla{tvu,odlu~uje u postupku za prestanak funkcije zamenikajavnih tuìlaca, na na~in predvi|en Ustavom i zako-nom, vr{i i druge poslove odre|ene zakonom.

[ESTI DEOUSTAVNI SUD

Poloàj^lan 166.Ustavni sud je samostalan i nezavisan dràvni

organ koji {titi ustavnost i zakonitost i qudska imawinska prava i slobode.

Odluke Ustavnog suda su kona~ne, izvr{ne i op-{teobavezuju}e.

Nadle`nost^lan 167.Ustavni sud odlu~uje o: 1. saglasnosti zakona i drugih op{tih akata sa

Ustavom, op{teprihva}enim pravilima me|unarod-nog prava i potvr|enim me|unarodnim ugovorima,

2. saglasnosti potvr|enih me|unarodnih ugovorasa Ustavom,

3. saglasnosti drugih op{tih akata sa zakonom, 4. saglasnosti statuta i op{tih akata autonomnih

pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom izakonom,

5. saglasnosti op{tih akata organizacija kojimasu poverena javna ovla{}ewa, politi~kih stranaka,sindikata, udruèwa gra|ana i kolektivnih ugovorasa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud: 1. re{ava sukob nadle`nosti izme|u sudova i dru-

gih dràvnih organa, 2. re{ava sukob nadle`nosti izme|u republi~-

kih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinicalokalne samouprave,

3. re{ava sukob nadle`nosti izme|u pokrajin-skih organa i organa jedinica lokalne samouprave,

4. re{ava sukob nadle`nosti izme|u organa raz-li~itih autonomnih pokrajina ili razli~itih jedini-ca lokalne samouprave,

5. odlu~uje o izbornim sporovima za koje zakonomnije odre|ena nadle`nost sudova,

6. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom i zako-nom.

Ustavni sud odlu~uje o zabrani rada politi~kestranke, sindikalne organizacije ili udruèwa gra-|ana.

Ustavni sud obavqa i druge poslove predvi|eneUstavom.

Ocena ustavnosti i zakonitosti^lan 168.Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu

da pokrenu dràvni organi, organi teritorijalne au-tonomije ili lokalne samouprave, kao i najmawe 25 na-rodnih poslanika. Postupak moè pokrenuti i samUstavni sud.

Svako pravno ili fizi~ko lice ima pravo nainicijativu za pokretawe postupka za ocenu ustavno-sti i zakonitosti.

Zakon ili drugi op{ti akt koji nije saglasanUstavu ili zakonu prestaje da vaì danom objavqiva-wa odluke Ustavnog suda u slu`benom glasilu.

Ustavni sud moè, do dono{ewa kona~ne odluke ipod uslovima odre|enim zakonom, obustaviti izvr{e-we pojedina~nog akta ili radwe preduzete na osnovuzakona ili drugog op{teg akta ~iju ustavnost ili za-konitost ocewuje.

Ustavni sud moè oceniti saglasnost zakona idrugih op{tih akata sa Ustavom, op{tih akata sa za-konom i po prestanku wihovog vaèwa, ako je postupakocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od {estmeseci od prestanka wihovog vaèwa.

Ocena ustavnosti zakona pre wegovog stupawa na snagu^lan 169.Na zahtev najmawe jedne tre}ine narodnih posla-

nika, Ustavni sud je duàn da u roku od sedam dana oce-ni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo{ nijeprogla{en.

Ako zakon bude progla{en pre dono{ewa odlukeo ustavnosti, Ustavni sud }e nastaviti da postupa pre-ma zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenuustavnosti zakona.

Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti za-kona pre wegovog progla{ewa, ova odluka }e stupitina snagu danom progla{ewa zakona.

Postupak za ocenu ustavnosti ne moè biti po-krenut protiv zakona ~ija je uskla|enost sa Ustavomutvr|ena pre wegovog stupawa na snagu.

15. oktobar 2006.

20

Ustavna àlba^lan 170.Ustavna àlba se moè izjaviti protiv pojedi-

na~nih akata ili radwi dràvnih organa ili organi-zacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, a kojima sepovre|uju ili uskra}uju qudska ili mawinska prava islobode zajem~ene Ustavom, ako su iscrpqena ili nisupredvi|ena druga pravna sredstva za wihovu za{titu.

Obezbe|ewe izvr{ewa odluke^lan 171.Svako je duàn da po{tuje i izvr{ava odluku

Ustavnog suda.Ustavni sud svojom odlukom ure|uje na~in wenog

izvr{ewa, kada je to potrebno. Izvr{ewe odluka Ustavnog suda ure|uje se zako-

nom.

Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovawe sudija Ustavnog suda^lan 172.Ustavni sud ~ini 15 sudija koji se biraju i imenu-

ju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skup{ti-

na, pet imenuje predsednik Republike, a pet op{ta sed-nica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Narodna skup{tina bira pet sudija Ustavnog sudaizme|u 10 kandidata koje predloì predsednik Repu-blike, predsednik Republike imenuje pet sudijaUstavnog suda izme|u 10 kandidata koje predloì Na-rodna skup{tina, a op{ta sednica Vrhovnog kasacio-nog suda imenuje pet sudija izme|u 10 kandidata koje nazajedni~koj sednici predloè Visoki savet sudstva iDràvno ve}e tuìlaca.

Sa svake od predloènih lista kandidata jedan odizabranih kandidata mora biti sa teritorije auto-nomnih pokrajina.

Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje me|u is-taknutim pravnicima sa najmawe 40 godina ìvota i15 godina iskustva u pravnoj struci.

Jedno lice moè biti birano ili imenovano zasudiju Ustavnog suda najvi{e dva puta.

Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju pred-sednika na period od tri godine, tajnim glasawem.

Sukob interesa. Imunitet^lan 173.Sudija Ustavnog suda ne moè vr{iti drugu javnu

ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev pro-fesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, uskladu sa zakonom.

Sudija Ustavnog suda uìva imunitet kao narodniposlanik. O wegovom imunitetu odlu~uje Ustavni sud.

Prestanak du`nosti sudije Ustavnog suda^lan 174.Sudiji Ustavnog suda du`nost prestaje istekom

vremena na koje je izabran ili imenovan, na wegov zah-tev, kad napuni zakonom propisane op{te uslove zastarosnu penziju ili razre{ewem.

Sudija Ustavnog suda razre{ava se ako povredizabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposob-

nost za du`nost sudije Ustavnog suda, bude osu|en nakaznu zatvora ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nedo-stojnim du`nosti sudije Ustavnog suda.

O prestanku du`nosti sudije, na zahtev ovla{}e-nih predlaga~a za izbor, odnosno imenovawe za izborsudije Ustavnog suda, odlu~uje Narodna Skup{tina.Inicijativu za pokretawe postupka za razre{ewe mo-è da podnese Ustavni sud.

Na~in odlu~ivawa u Ustavnom sudu. Zakon oUstavnom sudu^lan 175.Ustavni sud odluke donosi ve}inom glasova svih

sudija Ustavnog suda. Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu

ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvo-tre}inskom ve}inom glasova svih sudija.

Ure|ewe Ustavnog suda i postupak pred Ustav-nim sudom i pravno dejstvo wegovih odluka, ure|uju sezakonom.

SEDMI DEO

TERITORIJALNO UREÐEWE

1. Pokrajinska autonomija i lokalnasamouprava

Pojam^lan 176.Gra|ani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i

lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ilipreko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samou-prave imaju status pravnih lica.

Razgrani~ewe nadle`nosti ^lan 177.Jedinice lokalne samouprave nadle`ne su u pita-

wima koja se, na svrsishodan na~in, mogu ostvarivatiunutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne po-krajine u pitawima koja se, na svrsishodan na~in, moguostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima ni-je nadle`na Republika Srbija.

Koja su pitawa od republi~kog, pokrajinskog ilokalnog zna~aja odre|uje se zakonom.

Poveravawe nadle`nosti^lan 178.Republika Srbija moè zakonom poveriti auto-

nomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoupra-ve pojedina pitawa iz svoje nadle`nosti.

Autonomna pokrajina moè odlukom poveriti je-dinicama lokalne samouprave pojedina pitawa iz svo-je nadle`nosti.

Sredstva za vr{ewe poverenih nadle`nostiobezbe|uje Republika Srbija ili autonomna pokraji-na, zavisno od toga ko je poverio nadle`nosti.

Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinicalokalne samouprave i ovla{}ewa Republike Srbije i

15. oktobar 2006.

21

autonomnih pokrajina u nadzoru nad vr{ewem povere-nih nadle`nosti ure|uju se zakonom.

Pravo na samostalno ure|ivawe organa^lan 179.Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i sta-

tutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samou-prave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno pro-pisuju ure|ewe i nadle`nost svojih organa i javnihslu`bi.

Skup{tina autonomne pokrajine i jedinicelokalne samouprave^lan 180.Skup{tina je najvi{i organ autonomne pokraji-

ne i jedinice lokalne samouprave.Skup{tinu autonomne pokrajine ~ine poslanici,

a skup{tinu jedinice lokalne samouprave odbornici. Poslanici i odbornici biraju se na period od ~e-

tiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasa-wem, i to poslanici u skladu sa odlukom skup{tine au-tonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom.

U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnesamouprave u kojima ìvi stanovni{tvo me{ovitognacionalnog sastava, omogu}uje se srazmerna zastu-pqenost nacionalnih mawina u skup{tinama, u skladusa zakonom.

Saradwa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave^lan 181.Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samou-

prave sara|uju sa odgovaraju}im teritorijalnim zajed-nicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drà-va, u okviru spoqne politike Republike Srbije, uz po-{tovawe teritorijalnog jedinstva i pravnog poretkaRepublike Srbije.

2. Autonomne pokrajine

Pojam, osnivawe i teritorija autonomne pokrajine^lan 182.Autonomne pokrajine su autonomne teritorijal-

ne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gra|aniostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.

Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Voj-vodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Su-{tinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo iMetohija uredi}e se posebnim zakonom koji se donosipo postupku predvi|enom za promenu Ustava.

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve}osnovane ukidati ili spajati po postupku predvi|e-nom za promenu Ustava. Predlog za osnivawe novihili ukidawe, odnosno spajawe postoje}ih autonomnihpokrajina utvr|uju gra|ani na referendumu, u skladusa zakonom.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi podkojima se moè promeniti granica izme|u autonom-nih pokrajina odre|uje se zakonom. Teritorija auto-nomnih pokrajina ne moè se mewati bez saglasnostiwenih gra|ana izraène na referendumu, u skladu sazakonom.

Nadle`nost autonomnih pokrajina^lan 183.Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svo-

jim statutom, ure|uju nadle`nost, izbor, organizacijui rad organa i slu`bi koje osnivaju.

Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ure|u-ju pitawa od pokrajinskog zna~aja u oblasti:

1. prostornog planirawa i razvoja, 2. poqoprivrede, vodoprivrede, {umarstva, lova,

ribolova, turizma, ugostiteqstva, bawa i le~ili{ta,za{tite ìvotne sredine, industrije i zanatstva,drumskog, re~nog i èlezni~kog saobra}aja i ure|iva-wa puteva, prire|ivawa sajmova i drugih privrednihmanifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i soci-jalne za{tite i javnog informisawa na pokrajinskomnivou.

Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivawuqudskih i mawinskih prava, u skladu sa zakonom.

Autonomne pokrajine utvr|uju simbole pokraji-ne i na~in wihovog kori{}ewa.

Autonomne pokrajine upravqaju pokrajinskomimovinom na na~in predvi|en zakonom.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zako-nom, imaju izvorne prihode, obezbe|uju sredstva jedi-nicama lokalne samouprave za obavqawe poverenihposlova, donose svoj buxet i zavr{ni ra~un.

Finansijska autonomija autonomnih pokrajina ^lan 184.Autonomna pokrajina ima izvorne prihode koji-

ma finansira svoje nadle`nosti.Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih po-

krajina odre|uju se zakonom.Zakonom se odre|uje u~e{}e autonomnih pokraji-

na u delu prihoda Republike Srbije.Buxet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi

najmawe 7% u odnosu na buxet Republike Srbije, stim {to se tri sedmine od buxeta Autonomne pokra-jine Vojvodine koristi za finansirawe kapitalnihrashoda.

Pravni akti autonomne pokrajine^lan 185.Najvi{i pravni akt autonomne pokrajine je sta-

tut. Statut autonomne pokrajine donosi wena skup-

{tina, uz prethodnu saglasnost Narodne skup{tine.O pitawima iz svoje nadle`nosti autonomna po-

krajina donosi odluke i druga op{ta akta.

Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine^lan 186.Vlada moè pred Ustavnim sudom pokrenuti po-

stupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke au-tonomne pokrajine, pre wenog stupawa na snagu. U tomslu~aju, Ustavni sud moè, do dono{ewa svoje odluke,odloìti stupawe na snagu osporene odluke autonom-ne pokrajine.

15. oktobar 2006.

22

Za{tita pokrajinske autonomije^lan 187.Organ odre|en statutom autonomne pokrajine

ima pravo àlbe Ustavnom sudu ako se pojedina~nimaktom ili radwom dràvnog organa ili organa jedini-ce lokalne samouprave onemogu}ava vr{ewe nadle-`nost autonomne pokrajine.

Organ odre|en statutom autonomne pokrajine mo-è pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zako-nitosti zakona i drugog op{teg akta Republike Srbi-je ili op{teg akta jedinice lokalne samouprave kojimse povre|uje pravo na pokrajinsku autonomiju.

3. Lokalna samoupravaOsnovne odredbe^lan 188.Jedinice lokalne samouprave su op{tine, grado-

vi i grad Beograd.Teritorija i sedi{te jedinice lokalne samou-

prave odre|uje se zakonom.Osnivawu, ukidawu i promeni teritorije jedini-

ce lokalne samouprave prethodi referendum na teri-toriji te jedinice lokalne samouprave.

Poslovi jedinice lokalne samouprave finansi-raju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samou-prave, buxeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, ibuxeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokra-jina poverila jedinicama lokalne samouprave obavqa-we poslova iz svoje nadle`nosti, u skladu sa odlukomskup{tine autonomne pokrajine.

Poloàj jedinica lokalne samouprave^lan 189.Op{tine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumi-

ma predvi|enim zakonom kojim se ure|uje lokalna sa-mouprava.

Grad ima nadle`nosti koje su Ustavom povereneop{tini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadle-`nosti.

Statutom grada moè se predvideti da se na teri-toriji grada obrazuju dve ili vi{e gradskih op{tina.Statutom grada se ure|uju poslovi iz nadle`nostigrada koje vr{e gradske op{tine.

Poloàj grada Beograda, glavnog grada Republi-ke Srbije, ure|uje se zakonom o glavnom gradu i statu-tom grada Beograda. Grad Beograd ima nadle`nostikoje su Ustavom i zakonom poverene op{tini i gradu,a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i drugenadle`nosti.

Nadle`nost op{tine^lan 190.Op{tina, preko svojih organa, u skladu sa zako-

nom:1. ure|uje i obezbe|uje obavqawe i razvoj komu-

nalnih delatnosti;2. ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe gra|evinskog

zemqi{ta i poslovnog prostora;3. stara se o izgradwi, rekonstrukciji, odràva-

wu i kori{}ewu lokalnih puteva i ulica i drugih jav-

nih objekata od op{tinskog zna~aja; ure|uje i obezbe-|uje lokalni prevoz;

4. stara se o zadovoqavawu potreba gra|ana uoblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne za-{tite, de~ije za{tite, sporta i fizi~ke kulture;

5. stara se o razvoju i unapre|ewu turizma, zanat-stva, ugostiteqstva i trgovine;

6. stara se o za{titi ìvotne sredine, za{titiod elementarnih i drugih nepogoda; za{titi kultur-nih dobara od zna~aja za op{tinu;

7. za{titi, unapre|ewu i kori{}ewu poqopri-vrednog zemqi{ta;

8. obavqa i druge poslove odre|ene zakonom.Op{tina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi

svoj buxet i zavr{ni ra~un, urbanisti~ki plan i pro-gram razvoja op{tine, utvr|uje simbole op{tine iwihovu upotrebu.

Op{tina se stara o ostvarivawu, za{titi i una-pre|ewu qudskih i mawinskih prava, kao i o javnominformisawu u op{tini.

Op{tina samostalno upravqa op{tinskom imo-vinom, u skladu sa zakonom.

Op{tina, u skladu sa zakonom, propisuje prekr-{aje za povrede op{tinskih propisa.

Pravni akti i organi op{tine^lan 191.Najvi{i pravni akt op{tine je statut. Statut do-

nosi skup{tina op{tine.Skup{tina op{tine donosi op{te akte iz svoje

nadle`nosti, usvaja buxet i zavr{ni ra~un op{tine,donosi plan razvoja i prostorni plan op{tine, raspi-suje op{tinski referendum i vr{i druge poslove od-re|ene zakonom i statutom.

Organi op{tine su skup{tina op{tine i drugiorgani odre|eni statutom, u skladu sa zakonom.

Skup{tina op{tine odlu~uje o izboru izvr{nihorgana op{tine, u skladu sa zakonom i statutom.

Izbor izvr{nih organa grada i grada Beogradaure|uje se zakonom.

Nadzor nad radom op{tine^lan 192.Vlada je du`na da obustavi od izvr{ewa op{ti

akt op{tine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ilizakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za oce-wivawe wegove ustavnosti ili zakonitosti.

Vlada moè, pod uslovima odre|enim zakonom,raspustiti skup{tinu op{tine.

Istovremeno sa raspu{tawem skup{tine op{ti-ne, Vlada imenuje privremeni organ koji obavqa po-slove iz nadle`nosti skup{tine, vode}i ra~una o po-liti~kom i nacionalnom sastavu raspu{tene skup-{tine op{tine.

Za{tita lokalne samouprave^lan 193.Organ odre|en statutom op{tine ima pravo àl-

be Ustavnom sudu ako se pojedina~nim aktom ili rad-wom dràvnog organa ili organa jedinice lokalne sa-mouprave onemogu}ava vr{ewe nadle`nosti op{tine.

15. oktobar 2006.

23

Organ odre|en statutom op{tine moè da pokre-ne postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zako-na i drugog op{teg akta Republike Srbije ili auto-nomne pokrajine kojim se povre|uje pravo na lokalnusamoupravu.

OSMI DEOUSTAVNOST I ZAKONITOST

Hijerarhija doma}ih i me|unarodnih op{tihpravnih akata ^lan 194. Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.Ustav je najvi{i pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi op{ti akti doneti u Republi-

ci Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvr|eni me|unarodni ugovori i op{teprihva-

}ena pravila me|unarodnog prava deo su pravnog po-retka Republike Srbije. Potvr|eni me|unarodni ugo-vori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

Zakoni i drugi op{ti akti doneti u RepubliciSrbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvr|enim me-|unarodnim ugovorima i op{teprihva}enim pravili-ma me|unarodnog prava.

Hijerarhija doma}ih op{tih pravnih akata^lan 195.Svi podzakonski op{ti akti Republike Srbije,

op{ti akti organizacija kojima su poverena javnaovla{}ewa, politi~kih stranaka, sindikata i udru-èwa gra|ana i kolektivni ugovori moraju biti sa-glasni zakonu.

Statuti, odluke i svi drugi op{ti akti autonom-nih pokrajina i jedinica lokalne samouprave morajubiti saglasni sa zakonom.

Svi op{ti akti autonomnih pokrajina i jedinicalokalne samouprave moraju biti saglasni wihovimstatutima.

Objavqivawe zakona i drugih op{tih akata^lan 196.Zakoni i svi drugi op{ti akti, objavquju se pre

stupawa na snagu.Ustav, zakoni i podzakonski op{ti akti Repu-

blike Srbije objavquju se u republi~kom slu`benomglasilu, a statuti, odluke i drugi op{ti akti auto-nomnih pokrajina, objavquju se u pokrajinskom slu-`benom glasilu.

Statuti i op{ti akti jedinica lokalne samou-prave, objavquju se u lokalnim slu`benim glasilima.

Zakoni i drugi op{ti akti stupaju na snagu najra-nije osmog dana od dana objavqivawa i mogu da stupe nasnagu ranije samo ako za to postoje naro~ito opravda-ni razlozi, utvr|eni prilikom wihovog dono{ewa.

Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata^lan 197.Zakoni i svi drugi op{ti akti ne mogu imati po-

vratno dejstvo.

Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu ima-ti povratno dejstvo, ako to nalaè op{ti interesutvr|en pri dono{ewu zakona.

Odredba krivi~nog zakona moè imati povratnodejstvo samo ako je blaà za u~inioca krivi~nog dela.

Zakonitost uprave^lan 198.Pojedina~ni akti i radwe dràvnih organa, orga-

nizacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, organaautonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,moraju biti zasnovani na zakonu.

Zakonitost kona~nih pojedina~nih akata kojimase odlu~uje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanominteresu podleè preispitivawu pred sudom u uprav-nom sporu, ako u odre|enom slu~aju zakonom nije pred-vi|ena druga~ija sudska za{tita.

Jezik postupka^lan 199.Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku

pred sudom, drugim dràvnim organom ili organiza-cijom koja vr{i javna ovla{}ewa, kada se re{ava o we-govom pravu ili obavezi.

Neznawe jezika na kome se postupak vodi ne smebiti smetwa za ostvarivawe i za{titu qudskih i ma-winskih prava.

Vanredno stawe^lan 200.Kada javna opasnost ugroàva opstanak dràve

ili gra|ana, Narodna skup{tina progla{ava vanred-no stawe.

Odluka o vanrednom stawu vaì najduè 90 dana.Po isteku ovog roka, Narodna skup{tina odluku o van-rednom stawu moè produìti za jo{ 90 dana, ve}inomod ukupnog broja narodnih poslanika.

Za vreme vanrednog stawa, Narodna skup{tina sesastaje bez posebnog poziva i ne moè biti raspu{tena.

Progla{avaju}i vanredno stawe Narodna skup-{tina moè propisati mere kojima se odstupa odUstavom zajem~enih qudskih i mawinskih prava.

Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da sesastane, odluku o progla{ewu vanrednog stawa donosezajedno predsednik Republike, predsednik Narodneskup{tine i predsednik Vlade, pod istim uslovimakao i Narodna skup{tina.

Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da sesastane, mere kojima se odstupa od qudskih i mawin-skih prava moè propisati Vlada, uredbom, uz supot-pis predsednika Republike.

Mere odstupawa od qudskih i mawinskih pravakoje propi{u Narodna skup{tina ili Vlada vaè naj-duè 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnovitipod istim uslovima.

Kad odluku o vanrednom stawu nije donela Narod-na skup{tina, Narodna skup{tina je potvr|uje u rokuod 48 sati od wenog dono{ewa, odnosno ~im bude u mo-gu}nosti da se sastane. Ako Narodna skup{tina ne po-tvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vaì zavr{etkomprve sednice Narodne skup{tine odràne po progla-{ewu vanrednog stawa.

15. oktobar 2006.

24

Kad mere kojima se odstupa od qudskih i mawin-skih prava nije propisala Narodna skup{tina, Vladaje du`na da uredbu o merama odstupawa od qudskih imawinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skup-{tini u roku od 48 sati od wenog dono{ewa, odnosno~im Narodna skup{tina bude u mogu}nosti da se sasta-ne. U suprotnom, mere odstupawa prestaju da vaè 24sata od po~etka prve sednice Narodne skup{tine odr-àne po progla{ewu vanrednog stawa.

Ratno stawe^lan 201.Ratno stawe progla{ava Narodna skup{tina.Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se

sastane, odluku o progla{ewu ratnog stawa donose za-jedno predsednik Republike, predsednik Narodneskup{tine i predsednik Vlade.

Progla{avaju}i ratno stawe Narodna skup{ti-na moè propisati mere kojima se odstupa od Ustavomzajem~enih qudskih i mawinskih prava.

Kad Narodna skup{tina ne moè da se sastane,mere odstupawa od Ustavom zajem~enih qudskih i ma-winskih prava zajedno utvr|uju predsednik Republike,predsednik Narodne skup{tine i predsednik Vlade.

Sve mere propisane u periodu ratnog stawa po-tvr|uje Narodna skup{tina kad bude u mogu}nosti dase sastane.

Odstupawa od qudskih i mawinskih prava u vanrednom i ratnom stawu^lan 202.Po progla{ewu vanrednog ili ratnog stawa, do-

zvoqena su odstupawa od qudskih i mawinskih pravazajem~enih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je toneophodno.

Mere odstupawa ne smeju da dovedu do razlikova-wa na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacio-nalne pripadnosti ili dru{tvenog porekla.

Mere odstupawa od qudskih i mawinskih pravaprestaju da vaè prestankom vanrednog ili ratnog stawa.

Mere odstupawa ni u kom slu~aju nisu dozvoqeneu pogledu prava zajem~enih ~l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34,37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. i 78. Ustava.

DEVETI DEOPROMENA USTAVA

Predlog za promenu Ustava i usvajawe promene Ustava^lan 203.Predlog za promenu Ustava moè podneti najmawe

jedna tre}ina od ukupnog broja narodnih poslanika,predsednik Republike, Vlada i najmawe 150.000 bira~a.

O promeni Ustava odlu~uje Narodna skup{tina.Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotre}in-

skom ve}inom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako ne bude postignuta potrebna ve}ina, prome-

ni Ustava po pitawima sadrànim u podnetom predlo-gu koji nije usvojen, ne moè se pristupiti u narednihgodinu dana.

Ako Narodna skup{tina usvoji predlog za prome-nu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatrawu ak-ta o promeni Ustava.

Narodna skup{tina usvaja akt o promeni Ustavadvotre}inskom ve}inom od ukupnog broja narodnih po-slanika i moè odlu~iti da ga i gra|ani potvrde narepubli~kom referendumu.

Narodna skup{tina je du`na da akt o promeniUstava stavi na republi~ki referendum radi potvr-|ivawa, ako se promena Ustava odnosi na preambuluUstava, na~ela Ustava, qudska i mawinska prava i slo-bode, ure|ewe vlasti, progla{avawe ratnog i vanred-nog stawa, odstupawe od qudskih i mawinskih prava uvanrednom i ratnom stawu ili postupak za promenuUstava.

Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvr|iva-we, gra|ani se na referendumu izja{wavaju najkasnijeu roku od 60 dana od dana usvajawa akta o promeni Usta-va. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na re-ferendumu glasala ve}ina iza{lih bira~a.

Akt o promeni Ustava koji je potvr|en na repu-bli~kom referendumu stupa na snagu kada ga proglasiNarodna skup{tina.

Ako Narodna skup{tina ne odlu~i da akt o pro-meni Ustava stavi na potvr|ivawe, promena Ustava jeusvojena izglasavawem u Narodnoj skup{tini, a akt opromeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Na-rodna skup{tina.

Zabrana promene Ustava^lan 204.Ustav ne moè biti promewen za vreme ratnog

ili vanrednog stawa.

Ustavni zakon^lan 205.Za sprovo|ewe promene Ustava donosi se ustavni

zakon. Ustavni zakon se donosi dvotre}inskom ve}inom

od ukupnog broja narodnih poslanika.

DESETI DEOZAVR[NA ODREDBA

^lan 206.Ovaj ustav stupa na snagu danom progla{ewa u Na-

rodnoj skup{tini.

15. oktobar 2006.

026 odbrana

Documents