029 odbrana

7/23/2019 029 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/029-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 2 9

1 . d e c e m b a r

2 0 0 6 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

SRBIJA U

PARTNERSTVUZA MIR

I n t e r v j u I n t e r v j u

P r i l o g P r i l o g

Milorad Peri}savetnik ministra odbrane Milorad Peri}savetnik ministra odbrane

Samit Natoa u Rigi Samit Natoa u Rigi

SRBIJA U

PARTNERSTVUZA MIRPRVALINIJAODBRANE

PRVALINIJAODBRANE

REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTIREFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI

7/23/2019 029 Odbrana


NARUXBENICA

NC ”Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026

@iro-ra~un 840- 49849 - 58

Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendaraza 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNC ”Odbrana”.

Kalendari se mogu preuzeti u NC ”Odbrana”.Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata

100 dinara za po{tarinu.Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju

nakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

.......................................................................................................................

Ulica i broj .................................................................................................

.....................................................................................................................

Telefon........................................................................................................

Mesto i broj po{te:....................................................................................

..................................................................................................

Datum..........................................................................................Potpis naru~ioca

M.P.

ZIDNI KALENDAR

7/23/2019 029 Odbrana


3

profesionalni kriterijumi za prijem. Adaqi tok integracija zavi-si od nas samih”, rekao je ministar Stankovi} i naglasio: ”Na{prijem u Partnerstvo za mir nema samo vojnu dimenziju. Iako jeMinistarstvo odbrane vodilo ceo proces, ̀ elim da istaknem da jeu Partnerstvo za mir primqena cela na{a dràva. Krajwi ciqsvih ovih na{ih napora jeste da Srbija, jednoga dana, postane ~la-nica Evropske unije, odnosno da izgradimo demokratski ure|enudràvu koja svojim gra|anima obezbe|uje boqi ̀ ivot... To je i jasnaporuka potencijalnim stranim investitorima da mogu bezbedno daulaù u na{u zemqu”. Ministar Stankovi} je dodao da “to ne zna~ida smo ovim prijemom re{ili ili odloìli problem saradwe saHa{kim tribunalom, jer je to na{a me|unarodna preuzeta obavezakoju treba {to pre da re{imo, pre svega zbog nas samih”.

PRIZNAWE ZA REFORMEObra}aju}i se novinarima, zastupnik na~elnika General{ta-

ba VS general-major Zdravko Pono{ rekao je da prijem u Part-nerstvo za mir “prvo, predstavqa priznawe za dostignuti stepen ibrzinu reformi u Srbiji, i drugo, rezultat je regionalnog pristu-pa kakav Nato ima i koji se moè, tako|e, sagledati u dva aspekta.Na ovaj na~in zaokruùje se evroatlantski bezbednosni prostor...a to moè pozitivno uticati na internu politi~ku i bezbednosnudinamiku u regionu i u zemqama regiona pojedina~no”.

Prema generalu Pono{u, ulazak u Partnerstvo za mir je “statu-sni simbol u pogledu dostignutih bezbednosnih standarda, a to rezul-tuje, na osnovu iskustava drugih zemaqa, pove}awem direktnih stra-nih investicija... Na vojnom planu dobijamo pristup alatima za re-formu sistema odbrane posredstvom multilateralne forme Natoa”.

Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbraneza politiku odbrane, istakla je da je “ovo priznawe da se rad is-plati, jer smo svi zajedni~ki jako puno radili da do ovoga do|e.Me|utim, jo{ va`nije, ovo je signal jedne vere, i unutra{we poli-ti~ke i me|unarodne, da Vojska Srbije i sistem odbrane nisu ko~-ni~ari, ve} motor pozitivnih promena u na{em dru{tvu... Velikoje priznawe koje smo dobili, ali to nas obavezuje da radimo jo{vi{e jer nas jako puno posla ~eka, a tom poslu se mi u Ministar-stvu odbrane od sveg srca radujemo”.

Sneàna Samarxi}-Markovi} je najavila da }e sredinom de-cembra u Beogradu biti otvorena vojna kancelarija za vezu sa Na-toom.

Da podsetimo, Program Partnerstvo za mir, koji je kona~nootvorio svoja vrata i Srbiji, pokrenut je januara 1994. godine na

samitu Natoa u Briselu radi unapre|ewa stabilnosti i bezbedno-sti u Evropi.

SAMIT NATOA U RIGI

SRBIJA UPARTNERSTVUZA MIRNa sastanku {efova dràva ~lanica Natoa,

koji je 28. i 29. novembra odràn u Rigi, doneta jeodluka da se Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Goraprikqu~e Programu Partnerstva za mir

Na samitu Natoa u Rigi, drugog dana zasedawa, Srbija je za-jedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom primqena u Part-nerstvo za mir. Lideri Natoa konstatovali su da je ~lanstvo tetri zemqe u Programu va`no za stabilnost u regionu. U obrazlo-èwu je navedeno da su {efovi dràva Natoa ovakvu odluku done-li “imaju}i u vidu zna~aj dugoro~ne stabilnosti zapadnog Balkanai uzimaju}i u obzir do sada u~iwen napredak”.

Prijem nije uslovqen, kako je to ranije najavqivano. “O~eku-jemo od ove tri zemqe punu saradwu sa Ha{kim tribunalom i pa-`qivo }emo pratiti wihove napore u vezi sa tim”, navodi se u za-

vr{nom dokumentu samita Natoa.Generalni sekretar Natoa, Jap de Hop Shefer izjavio je na

konferenciji za {tampu u Rigi, na kraju samita Alijanse, da je od-luka da pozove Srbiju da u|e u Partnerstvo za mir veoma vaànpoliti~ki korak.

“Saveznici su èleli da po{aqu snaàn signal Srbiji da jesmatramo va`nim igra~em u regionu i da ̀ elimo da imamo jake ve-ze s wom”, izjavio je Shefer.

EVROATLANTSKA BUDU]NOST

Na konferenciji za novinare organizovanoj u Domu Vojske uBeogradu neposredno po dobijawu potvrde o prijemu u Partnerstvoza mir, ministar odbrane Zoran Stankovi} je na po~etku istakaoda je “prijem u Partnerstvo za mir sigurna potvrda evroatlantske

budu}nosti na{e zemqe, ali i rezultat velikog napora i energijekoju je Ministarstvo odbrane uloìlo da bi se postigli potrebni i

7/23/2019 029 Odbrana


4

AKTUELNO

Samit Natoa u Rigi

SRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIR 3

INTERVJU

Milorad Peri}, savetnik ministra odbraneza vojnu saradwu i diplomatijuPRVA LINIJA ODBRANE 8

Zavr{ena istraga u Para}inuSAMOZAPAQEWE UZROKEKSPLOZIJE 12

Per aspera

DECA DOKTORA [UVARA 13

Formirana 204. avijacijska bazaNA PONOS SRBIJI 14

TEMA

Prodaja i razmena vojnih nepokretnosti po Master planu POÊTAK KOJI OBE]AVA 18

ODBRANA

Bojna ga|awa jedinica Kopnenih snagaNOVE FORME OBUKE 22

Ve`ba "Zima 2006"VOJNI SANITET UMIROVNOJ MISIJI 24

Ve`ba na administrativnoj linijiVAZDU[NA MEDICINSKAEVAKUACIJA 28

Transformacija oruànih snaga Rumunije@URNO NAPRED 30

S A

D R @

A J

14

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski

DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

1. decembar 2006.

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

7/23/2019 029 Odbrana


PRILOG

Reforma sektora bezbednosti Srbije

BEZBEDNOST JE JAVNO DOBRO 33

DRU[TVO

Inventivna delatnost u Vojsci

KAKO POMERITI GRANICE

STVARALA[TVA 54

SVET

Merkave u Libanu

OMEK[ANA GVOZDENA PESNICA 58

Novi oblici teroristi~ke borbe

VELIKE METE 62

TEHNIKA

Sedamdeset godina kala{wikova AK-47

PU[KA ZA CEO SVET 64

KULTURA

Tesla i pravoslavqe

ORTO SINTEZA 68

FEQTON

Samoubila~ki terorizam (4)

NA KRILIMA RAJSKIH PTICA 70

POVODI

Sedamnaest vekova svetog Teodora Tirona

JEVAN\EQE PRETOÊNO U @IVOT 74

SPORT

Vladimir Grbi}, dràvni reprezentativac u odbojci

PRILIKA ZA OPRO[TAJ 78

78

RE^ UREDNIKA

5

23

PREPOZNAVAWE

S rbija vi{e nije siva ta~ka na mapi evroatlantske zajednice.Prijem u Partnerstvo za mir, na samitu Natoa u Rigi, velikoje priznawe na{oj dràvi i Vojsci i, istovremeno, potvrdadosada{wih rezultata u reformi sistema odbrane.Put do spoznaje da Vojska nije puki potro{a~ dru{tvenih re-

sursa ve} ogroman potencijal i pokreta~ reformskih procesa ni-je ni lak ni jednostavan. Oni koji su to na vreme shvatili odavnoubiraju plodove takvog opredeqewa. Oni koji to nisu, tapkaju umestu. [ansu da uhvatimo korak ponovo smo dobili. Ovoga putane bismo smeli da je propustimo. Nedavno odràna me|unarodnakonferencija o reformi sektora bezbednosti u Srbiji bila jeprilika za razmenu iskustava i povod da toj temi posvetimo spe-cijalni prilog u ovom broju.

Na novu ulogu vojnog faktora u svetu, koji je sve vi{e pro-moter spoqne politike jedne zemqe, ukazao je i general Milorad

Peri}, savetnik ministra odbrane za vojnu saradwu i diploma-tiju u ekskluzivnom intervjuu za Odbranu , naglasiv{i zna~aj iulogu vojne diplomatije, koja je danas snaàn instrument izgrad-we i ja~awa bezbednosti i stabilnosti, promovisawa zajedni~-kih interesa i prevazilaèwa problema i nesporazuma.

Svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministarstva odbraneprepoznali su i na{i partneri iz Ohaja. Ovih dana krenulo seu realizaciju zajedni~kih aktivnosti posle potpisivawa Spora-zuma o dràvnom partnerstvu , a ve} narednog meseca u Ohajo pu-tuje visoka delegacija V i PVO Vojske Srbije radi razgovora okonkretnim oblicima saradwe vazduhoplovstava dveju zemaqa.

Tema broja je prodaja i razmena vojnih nepokretnosti poMaster planu . Po~etni pokazateqi ukazuju da je to, do sada, naj-konkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnihnepokretnosti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih se mogukona~no prevazi}i neki od goru}ih problema sa kojima se Voj-ska suo~avala proteklih godina. Trì{na logika je kona~no stu-pila na scenu. Pun zamah tek se o~ekuje, iako najve}i problem urealizaciji Master plana jeste nedostatak kapitala u Srbiji.Preduslov za wegovo prevazilaèwe ispuwen je dono{ewem no-vog Ustava koji strancima omogu}ava da budu i vlasnicinepokretnosti u Srbiji.

Nepoznanica vi{e nije za{to je do{lo do eksplozije munici-je u skladi{tu na Kara|or|evom brdu nedaleko od Para}ina. Is-traga je potvrdili da je do tog nemilog doga|aja do{lo zbog samo-zapaqewa municije 20 mm, koja je skladi{tena na otvorenom pro-storu. Uzrok samozapaqewa jesu neodgovaraju}i uslovi ~uvawa ineblagovremeno uni{tewe tih neperspektivnih ubojnih sredstava,za {ta nije bilo dovoqno finansijskih sredstava. Para, ranijih

godina, nije bilo ni za nekoliko novih magacina, a sada }emo po-tro{iti znatno vi{e na otklawawu {teta nastalih posle eksplo-zije. Nije nam, naàlost, to prvi primer za pogre{nu ra~unicu.Ali ako ni sada ne izvu~emo pouku mogao bi opet da se ponovi.

Opasnost nisu na vreme prepoznali ni Izraelci u Libanu.Wihov ponos, ~uveni tenkovi merkave nisu se proslavili u bor-bi sa gerilcima Hezbolaha. Analize izraelskih stru~waka govo-re da uzroci poraza, ipak, ne leè u slabim ta~kama tenkova,ve} u nedostatku para (i oni imaju taj problem) za opremawe tihsredstava ure|ajima za zadimqavawe i sistemima aktivne za-{tite od protivtenkovskih raketa. Cifre se, naravno, kre}u ustotinama miliona dolara, ali {teta je kudikamo ve}a. Zani-mqivu pri~u o tome, iz pera na{eg stalnog saradnika, donosimou rubrici Iskustva .

7/23/2019 029 Odbrana


6 1. decembar 2006.

AKTUELNO

Kao deo nedavno zapo~etog Programa dràvnog partnerstva Republi-ke Srbije i ameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnoj poseti Srbiji bora-vio je brigadni general Metju Kembi~, pomo}nik komandanta Nacionalnegarde Ohaja za kopnenu vojsku. Tom prilikom general Kembi~ i ~lanovi de-legacije Nacionalne garde Ohaja odràli su u Domu Narodne skup{tinedvodnevni seminar sa temom “Pomo} vojske civilnim strukturama”.

SEMINAR O PARTNERSTVU

ZA MIRSeminar sa temom Program Partnerstvo za mir odràn je13. novembra u Klubu Vojske Srbije “Top~ider”. Skupu su prisu-stvovali ministar odbrane Zoran Stankovi}, zastupnik na~el-nika G[ VS general-major Zdravko Pono{ i ~lanovi wihovihkolegijuma, komandanti Operativnih i Kopnenih snaga, Vazdu-hoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, na~elnici organi-zacijskih jedinica MO i predstavnici Ministarstva spoqnihposlova na{e zemqe.

U~esnici seminara obavestili su se o sadràjima i instru-mentima procesa u okviru Programa Partnerstvo za mir, ali i opredstoje}im obavezama organizacijskih jedinica u MO i VS utoku priprema na{e zemqe za prikqu~ewe tom programu.

OSMA SMENA SANITETSKOGTIMA U KONGU

Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 17. novem-bra {est pripadnika sanitetskog tima AMET 8, koji se, na osno-vu redovne smene upu}uje u mirovnu misiju Ujediwenih nacijaMONUC u Demokratsku Republiku Kongo. Ministar je izraziozadovoqstvo {to su za u~e{}e u toj mirovnoj operaciji izabra-ni najboqi me|u zainteresovanim pripadnicima MO, nagla-siv{i da ona znatno doprinosi ugledu na{e vojske u svetu. Mi-nistar je podsetio da VS trenutno u~estvuje u tri mirovne mi-sije UN i da je u wima ukupno 15 na{ih pripadnika. On je izra-zio nadu da }emo ubudu}e aktivnije doprinositi uspostavqawu

mira i stabilnosti u svetu.Prvi sanitetski tim na{e vojske, u okviru mirovne misije

UN MONUC u DR Kongu, upu}en je 7. marta 2003. godine. Tim zamedicinsku evakuaciju vazduhoplovima, koji ~ine dva lekara i~etiri medicinska tehni~ara, sme{ten je u bazi mirovnih snagau Kin{asi. Osnovni zadatak tima je evakuacija te{ko povre|e-nih ili obolelih i wihovo prevoèwe vazduhoplovima unutarKonga i prema bolnicama tre}eg stepena u okruèwu (Kenija iJu`noafri~ka Republika). Do sada je angaòvano 40 pripadni-ka MO i VS u sedam sanitetskih timova, sa mandatom od {estmeseci (13 oficira, 19 podoficira i osam civilnih lica, ame|u wima je i {est èna). Ina~e, u ovoj misiji u Kongu trenut-no je angaòvano 16. 627 pripadnika UN, 763 vojna posmatra-~a i 107 civilnih policajca. Misiju jo{ podràva 959 me|una-

rodnih civilnih stru~waka, 246 lica iz sastava lokalnog sta-novni{tva i 656 dobrovoqaca UN.

S n

i m i o Z . P E R G E

POMO]VOJSKE

CIVILNIMSTRUKTURAMAKao deo nedavno zapo~etog Programadràvnog partnerstva Republike Srbije iameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnojposeti Srbiji boravio je brigadnigeneral Metju Kembi~, pomo}nikkomandanta Nacionalne garde Ohaja zakopnenu vojsku. Tom prilikom generalKembi~ i ~lanovi delegacije Nacionalne

garde Ohaja odràli su u Domu Narodneskup{tine dvodnevni seminar sa temom“Pomo} vojske civilnim strukturama”.

UKRATKO

Otvarawe dvodnevnog seminara u Domu Narodne skup{tine

S A R A D W A R E P U B L I K E S

Seminar je otvorio dràvni sekretar Ministarstva odbrane Zvon-ko Obradovi}. On je rekao da je poseta delegacije Ohaja Republici Sr-biji prvi korak u realizaciji partnerskih odnosa dve zemqe.

“Za po~etak, ima}emo priliku da saznamo na koji je na~in organizo-vana Nacionalna garda Ohaja, kako se odvija wena saradwa sa civilnimstrukturama i kakve vrste sporazuma u kriznim situacijama zakqu~uju sacivilnim organima vlasti. Ta vrsta iskustva je neobi~no zna~ajna za nas,a tokom ove posete ima}emo priliku i da im prenesemo na{a iskustva”,rekao je Zvonko Obradovi}.

Obra}aju}i se novinarima, general Kembi~, pomo}nik komandantaNacionalne garde Ohaja, rekao je da partnerstvo izme|u Srbije i Naci-

onalne garde Ohaja omogu}ava razmenu iskustava predstavnika te dvedràve u raznim oblastima, a kako se partnerstvo bude razvijalo, {i-

7/23/2019 029 Odbrana


7

SIMULACIONA VE@BA SEESIM 06Dràvni sekretar u Ministarstvu odbrane Zvonko Obra-

dovi} u~estvovao je na Danu uvaènih gostiju 16. novembra uSkopqu i prisustvovao simulacionoj ve`bi SEESIM 06. Istoga

dana na~elnik Uprave za operativne poslove G[ VS general-major Qubisav Todorovi} bio je predstavnik Srbije na delute ve`be koja je izvedena u Bukure{tu.

Simulaciona ve`ba u Skopqu odràna je u okviru inici-jative Foruma ministara odbrane jugoisti~ne Evrope (SEDM),koji je 2000. godine pokrenuo stvarawe regionalne ra~unarskemreè SEESIM. Prva takva ve`ba odràna je 2002. godine izcentra u Atini i uve`bavala je nacionalne i me|unarodne pro-cedure za prihvat i slawe internacionalne pomo}i kao odgo-vor na razorne zemqotrese u jugoisto~noj Evropi. Ve`bom SEE-SIM 04 rukovo|eno je iz Istanbula i ona je bila nastavak ak-tivnosti dràva regiona na planu civilno-vojne saradwe u slu-~ajevima prirodnih i ekolo{kih nesre}a.

Ovogodi{wa SEESIM vo|en je iz centara u Skopqu i Buku-re{tu. Ve`ba je organizovana kao ra~unarska simulacija me-

|unarodne operacije za{tite i spasavawa i u woj je u~estvova-lo 11 zemaqa i vi{e me|unarodnih organizacija. Dvojica ofi-cira na{e vojske bili su posmatra~i na ve`bi u Rumuniji.

Republika Srbija je zvani~no dobila status posmatra~a uForumu ministara odbrane jugoisto~ne Evrope 27. septembra2006. u Tirani.

RAZGOVORI SA AUSTRIJSKIMGENERALIMAPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane brigad-

ni general Volfgang Vosolsobe i koordinator za zapadni Bal-kan u Ministarstvu odbrane Republike Austrije brigadni gene-ral Johan Puher boravili su 23. i 24. novembra u Beogradu.Tokom posete visoki gosti iz Austrije odvojeno su se susreli sa

zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije general-majorom Zdravkom Pono{em i pomo}nikom ministra za poli-tiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}.

Tokom razgovora razmeweni su stavovi o trenutnoj bez-bednosnoj situaciji u regionu, dostignutom stepenu reforme

na{ih oruànih snaga i napretku Srbije u pribliàvawu evro-atlantskim integracijama. Istaknuta je dobra bilateralna voj-na saradwa u ovoj godini i definisane su aktivnosti iz teoblasti za naredni period.

Povod za dolazak dvojice austrijskih generala bio je prviod ~etiri seminara o Evropskoj politici odbrane i bezbedno-sti (European Security and Defence Policy – ESDP), koji je odrànod 19. do 24. novembra u organizaciji na{eg ministarstva od-brane. Ideja o odràvawu tih seminara pokrenuta je za vreme

austrijskog predsedavawa Evropskom unijom, u prvoj polovini2006. godine.

S n i m i o

Z . M I L A D I N O V I ]

UKRATKO

Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irko-i} do~ekao je u Ni{u vojnu delegaciju Ohaja. Tom prilikom, on im jeredo~io organizacionu strukturu i najva`nije zadatke tog sastava.

General Metju Kembi~ sa saradnicima prisustvovao je prakti~-oj obuci u 211. oklopnoj brigadi, kojom komanduje pukovnik êdomirrankovi}. Gosti iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva posebno su se za-

imali za uve`bavawe mehanizovanog voda, koji je demonstrirao rada stalnom kontrolnom punktu mirovne misije.Obra}aju}i se novinarima general ]irkovi} je istakao da je

razmena iskustva zna~ajna jer su pripadnici Nacionalne garde Oha-a bili dosta angaòvani na otklawawu posledica katastrofa i ne-re}a. Posebno nas zanima i wihov sistem edukacije i obuke podofi-ira. S druge strane, mi moèmo da im ponudimo na{a iskustva izngaòvawa u Kopnenoj zoni bezbednosti, o~uvawa mira i saradwea Kforom”.

General Kembi~ je istakao da je “ovo partnerstvo dvosmerna uli-a i nadamo se da }emo ovde mo}i da nau~imo isto onoliko, koliko

moèmo i da ponudimo”.Na kraju posete Ni{u, general Kembi~ je obi{ao neke od kultur-

o-istorijskih spomenika u tom gradu.

Z. M.

DELEGACIJA OHAJA U NI[U

Ameri~ki general Kembi~ sa pripadnicima Kopnenih snaga VS

I J E I D R @ A V E O H A J O

}e se i teme o kojima }e se razgovarati i kasnije sara|ivati.Tom prilikom {ef kancelarije SAD za bilateralne odnose u Srbi-

pukovnik Ron Hil najavio je da }e se saradwa Srbije i SAD u predsto-em periodu intenzivirati. Ve} u decembru bi}e odràna jo{ dva sli~-seminara u na{oj zemqi, dok }e dve grupe od po pet srpskih oficiraraviti u radnoj poseti dràvi Ohajo. Za 2007. godinu planirano jedam zna~ajnijih doga|aja u okviru Programa dràvnog partnerstva.

U posledwa dva meseca ovo je druga poseta delegacije Nacionalnerde Ohaja na{oj zemqi tokom koje su weni ~lanovi obi{li i jedinicepnene vojske u Poàrevcu i Ni{u. Tako|e, u Beogradu su se susreli izgovarali sa zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije gene-

l-majorom Zdravkom Pono{em i sa pomo}nikom ministra za politikubrane Sneànom Samarxi}-Markovi}. S. SAVI]

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.8

P

romene na globalnoj sceni, novi izazovi i pretwe, zahtevaju i da sevojni faktor, a time i vojna diplomatija prilagode tim realnostima.Na koji na~in – saznajemo od savetnika ministra odbrane gospodinaMilorada Peri}a, general-majora u penziji, ~ije su bogato diplomat-sko iskustvo, ste~eno u najuticajnijem centru svetske mo}i, Va{ingtonu,ali i u me|unarodnim mirovnim misijama, prepoznali i stranci. Nai-

me, wega je Ministarstva odbrane SAD nedavno odlikovalo za doprinos

razvijawu vojne saradwe izme|u oruànih snaga SAD i VSCG za vreme bo-ravka na du`nosti izaslanika odbrane u Va{ingtonu od 2001. do 2005. go-dine. Time je postao prvi srpski oficir koji je primio ameri~ki orden Legi-on of Merit.

Gospodine generale, gde je, po Va{em mi{qewu, danas mesto vojne di-plomatije u me|unarodnim odnosima?

– Od davnina je poznata izreka da je diplomatija prva linija odbrane,a vojska posledwa. Vojna diplomatija je negde izme|u, budu}i da na pravi na-~in ~ini balans izme|u interesa politike jedne dràve prema inostranstvu,bezbednosnih izazova i interesa, ja~awa vojnih odnosa primenom instrume-nata me|unarodne politike, i sli~no. U tom kontekstu treba posmatrati ulo-gu vojne diplomatije i weno mesto u me|unarodnim odnosima, i u na{oj ze-mqi i u svetu.

Diplomatski odnosi, gledano sa stanovi{ta prava i obaveza preuzetihprvenstveno prihvatawem Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima i drugim

Novi poloàj vojnog

faktora u svetu, koji

sve vi{e poprima ulogu

promotera spoqne

politike jedne zemqe,odrazio se i na zna~aj

i ulogu vojne diplomatije

koja je danas postala

snaàn instrument

izgradwe i ja~awa

bezbednosti i stabilnosti,

poverewa i razumevawa,

promovisawa zajedni~kih

interesa i prevazilaèwa

problema i nesporazuma

MILORAD PERI],

SAVETNIK

M INISTR A O D BR A NE

Z A VO JNU SAR A DW U

I DIPLOMATIJU

PRVA

LINIJAODBRANE

I N

T E R V

J U

7/23/2019 029 Odbrana


9

Narodnoj skup{tini Srbije, a pod pokroviteqstvom Evropske ko-mande i Nacionalne garde Ohaja.

Program, osim direktne saradwe izme|u Nacionalne gardeOhaja i na{e vojske, omogu}ava i blisku saradwu gradova, pro-movisawe pristupa humanitarnim, trgovinskim i poslovnim or-ganizacijama dràva partnera, podr{ku razvoju demokratskihinstitucija, i drugo.

Saradwu }e unaprediti profesionalno vojno obrazovawe,

zajedni~ke vojne ve`be, pomo} u kontroli granica, pomo} u slu~ajuvanrednih situacija, tragawe i spasa-vawe, borba protiv nelegalne trgovi-ne, za{tita ìvotne sredine, pomo} uure|ivawu odnosa sa javno{}u, razme-na eksperata u razli~itim oblastima.

Dakle, Program ima vi{estrukizna~aj za na{u dràvu i Vojsku, jer sjedne strane, Srbija preko tog progra-ma prakti~no ”ulazi na teritorijuSAD” i uspostavqa partnerstvo, a sdruge, Vojska izgra|uje svoje kapacite-te, tako da postanu interoperabilnisa kapacitetima sad i Natoa i preformalnog pristupawa Srbije Pro-gramu Partnerstvo mir.

Da li je postoje}a mreà vojnodiplomatskih predstavni-{tava, koju je Srbija razvila u stranim dràvama i me|u-narodnim organizacijama, dovoqna za ostvarivawe posta-vqenih ciqeva?

– Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskihpredstavni{tava (VDP) {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri uAziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored toga, ima itri vojna predstavnika u me|unarodnim organizacijama. Sagle-davaju}i nove uslove, realnosti i potrebe, planiramo da u na-rednom periodu pro{irimo broj VDP za jo{ ~etiri u Evropi iAziji. Istovremeno, sa postepenim ukqu~ivawem Srbije u evroa-tlantske i evropske institucije bi}e neophodno da se pro{iri i

broj vojnih predstavni{tva i predstavnika u tim institucijama.Plan je da se broj predstavni{tva pove}a na sedam, kasnije dodeset, a najve}i broj bi}e vezan za budu}e obaveze Srbije kojeproizilaze iz Programa Partnerstvo za mir i regionalne ini-cijative.

Budu}a mreà izaslanstava odbra-ne i vojnih predstavni{tava trebalabi da iskaè stvarne interese i po-trebe Vojske Srbije, sa ciqem da se iuz pomo} vojne diplomatije, aktivnimnastupima deluje u pravcu afirmisa-wa dràvne i vojne politike, sprovo-|ewa reforme sistema odbrane, raz-vijawa i unapre|ewa multilateralne,

bilateralne i vojnoekonomske sarad-we sa dràvama prijema i me|unarod-nim organizacijama, te da se razvija-wem i unapre|ewem partnerskih odno-sa sa institucijama kolektivne bezbed-

nosti i va`nim centrima mo}i stvaraju uslovi i za ja~awe sa-radwe posebnih slu`bi.

Vojna saradwa i diplomatija na regionalnom nivou dobro su razvijene. Jasno je da to nije bilo lako, imaju}i u vidu ne tako davnu pro{lost. Na koji na~in se to postiglo?

– Jedan od spoqnopoliti~kih, diplomatskih i bezbednosnihprioriteta Srbije jeste unapre|ewe i ja~awe regionalne sarad-we i vra}awe poverewa. U tom smislu i vojna diplomatija usme-rava svoje aktivnosti putem unapre|ewa saradwe sa vojskama su-

seda, definisawem odnosa prema usvojenim sporazumima i pla-novima bilateralne vojne saradwe, koji se realizuju razmenom

me|unarodno priznatim aktima, neizbe`no imaju i vojno obele j̀e,jer predstavqaju sinergiju zadataka politi~ke i vojne prirode kojise ostvaruju na osnovu nacionalnih interesa svake zemqe.

Radi boqeg razumevawa pozicije vojne diplomatije u me|una-rodnim odnosima, mora se razumeti i nova pozicija vojnog fak-tora, koji se sve vi{e stavqa u ulogu promovisawa spoqnopoli-ti~kih interesa. Promene na globalnoj sceni, novi izazovi i pret-we, zahtevaju i da se vojni faktor, a time i vojna diplomatije pri-

lagode novim okolnostima. U nekim dràvama vojna diplomatijase ~ak defini{e kao jedna od misijaVojske.

U funkciji izgradwe i ja~awabezbednosti, stabilnosti, poverewa,uz razumevawe i promovisawe zajed-ni~kih interesa, vojna diplomatijadanas sve vi{e poprima ulogu promo-tera spoqne politike jedne zemqe.Drugim re~ima, postala je snaàn in-strument izgradwe i ja~awa bezbed-nosti i stabilnosti.

Kako u tom okviru odre|ujete ulogu na{e vojne diplomatije u

traèwu puta za ulazak Srbije u evroatlantske integracije?

– Uloga vojne diplomatije Srbije jeste promovisawe svihoblika me|unarodne vojne saradwe sa ciqem prihvatawa novihvrednosti i ukqu~ivawa Srbije u evroatlantske i evropske inte-gracione tokove, prepoznavawe zajedni~kih interesa i izgradwapoverewa i prijateqstva sa oruànim snagama susednih i osta-lim zemqama u regionu i svetu.

Da bi ostvarila svoju ulogu i ciqeve, vojna diplomatija Re-publike Srbije ima veoma razgranat sistem: prvo, vojnu diplo-matiju na vrhu kao najvi{i institucionalni oblik koji ~ine vojnedelegacije na nivou Ministarstva odbrane i General{taba; dru-go, vojnodiplomatska predstavni{tva u svetu; tre}e, vojne misije,komisije i inspekcije, koje mogu biti stalne i privremene.

Nabrojanim institucionalizovanim formama vojne diplomati-je Srbije ostvaruju se zadaci vo|ewem dijaloga na visokom nivou izoblasti odbrane, razmenom delegacija i ekspertskih grupa, {kolo-vawem vojnog sastava u inostranstvu, i obratno, vojnoekonomskomsaradwom, u~e{}em u mirovnim operacijama, i na druge na~ine.

Koje su aktivnosti u toj oblasti najzna~ajnije u ovom trenutku?

– Mislim da su to prvenstvenopopravqawe i normalizacija odnosasa SAD i Natoom i stvarawe uslovaza brù integraciju Srbije u evroa-tlantske i evropske institucije. SaSAD su samo tokom ove godine potpi-sana tri bilateralna sporazuma, ~i-

me je ponovo formalno uspostavqe-na bilateralna odbrambena sarad-wa dve zemqe. Srbija se sada svr-stava u red evropskih dràva koje suugovorno regulisale saradwu sa SADna odbrambenom planu, i time je sa najuticajnijom dràvom svetaprakti~no uspostavqeno partnerstvo.

Kako se u tu sliku uklapa nedavno potpisani sporazum o Dràvnom partnerstvu sa ameri~kom dràvom Ohajo?

– Jedan od najva`nijih sporazuma sa SAD jeste Sporazum o statusu snaga (SOFA ) ~ime je pokrenut Program dràvnog part-nerstva (SPP) sa dràvom Ohajom. Wegova prakti~na primena jeve} zapo~ela zvani~nom posetom zamenika komandanta Nacio-nalne garde Ohaja generala Metjua Kembi~a, obilaskom jedinica

i Komande Kopnenih snaga i realizacijom seminara pod nazivom”Pomo} vojske civilnim strukturama”, koji je ovih dana odràn u

Mnoge dràve, posebno one u tranziciji i na putu za ulazak u evroatlantske integracije,prepoznale su da angaòvawem vojnog fakto-ra u me|unarodnim misijama najbrè i naju-spe{nije mogu realizovati ve}inu svojih po-liti~kih, ekonomskih i bezbednosnih intere-sa. êsto se od predstavnika jedne od na{ih susednih zemaqa moè ~uti da je angaòvawe wihovog bataqona u Avganistanu vi{e do-prinelo afirmaciji dràvnih i nacional-nih interesa nego ~itavo Ministarstvo spoqnih poslova.

Sporazumi koje je Srbija potpisala sa SAD predstavqaju konkretan me|unarodno-pravni okvir za daqu politi~ku nadgradwu bilate-ralnih odnosa, ja~awe regionalne bezbedno-sti i podr{ku procesu prikqu~ivawa evroa-tlantskim bezbednosnim integracijama. Ne-sporno da je, uz boqe razumevawe, podr{ku i partnerski odnos sa SAD, kao najzna~ajni-

jom ~lanicom Natoa, mogu}e i postizawe jed-nog od osnovnih spoqno politi~kih ciqeva Srbije – ulazak u Partnerstvo za mir.

7/23/2019 029 Odbrana


mora da poseduje izaslanik odbrane i koje su poèqne osobine tih oficira?

– Izaslanik odbrane mora biti svestrana li~nost u svakompogledu. Neretko }ete ~uti da dràve i vojske nastoje da za iza-slanike odbrane po{aqu ono {to je najboqe u wihovoj Vojsci.

U Ministarstvu odbrane Srbije razra|eni su i prihva}enijasni i precizni kriterijumi za izbor izaslanika odbrane. Po-red op{tih, budu}i izaslanik odbrane mora da zadovoqi {irokspektar posebnih uslova. Ako krenemo od obrazovawa, zahtevisu veoma visoki i kre}u se u rasponu komandno-{tabno – gene-ral{tabno usavr{avawe, odnosno master – doktorat. Znawe jed-nog svetskog jezika, a naj~e{}e je to engleski, i jezika dràveprijema jedan je od odlu~uju}ih faktora prilikom izbora za tudu`nost. Zahteva se da i supruge izaslanika poznaju engleski je-zik, bar na nivou prvog stepena. Izgra|eni maniri, suzdrà-nost, komunikativnost, ambicija za sticawe znawa, poznavaweprotokola, izgled, pona{awe i mnoge druge pozitivne osobinetrebale bi, tako|e, da odlikuju jednog vojnog diplomatu.

Imaju}i u vidu specifi~nost posla koji obavqa izaslanikodbrane, od wega se zahteva da dobro razume globalna i regio-nalna kretawa i bezbednosnu politiku, da bude timski igra~,ali i nezavisan mislilac.

Izaslanik odbrane je i savetnik ambasadora ({efa misi-

je) o pitawima politike odbrane i bezbednosti i u~estvuje u ra-du kolegijuma ambasade. On je, tako|e, i nezamewivi promotervojne politike, jer moè umnogome da pomogne unapre|ewu sa-radwe dve dràve na vojnom planu.

Kako se biraju izaslanici odbrane?

– Izbor za du`nost vojnog izaslanika sprovodi se kao i usvim armijama sveta – na osnovu konkursa, a na principu dobro-voqnosti. Kolegijum ministra odbrane razmatra listu kandida-ta, a odluku o izboru za du`nost izaslanika odbrane donosi samministar odbrane. Prema najnovijoj sistematizaciji izaslan-stava odbrane predvi|ene su du`nosti izaslanik i pomo}nikizaslanika odbrane, a broj lica u jednom izaslanstvu zavisi odkonkretne zemqe, wenog uticaja, konkretnih interesa i potreba.Pripreme na~elno traju do godinu dana, a najvi{e zavise od

prethodnih znawa i iskustva kandidata.

delegacija i ekspertskih grupa razli~itog nivoa, ukqu~uju}i i naj-vi{i, razmenom iskustava, iznalaèwem odgovora na zajedni~keizazove i pretwe i saradwom slu`bi. Primera radi, Srbija jena vojnom planu ostvarila saradwu sa nekoliko susednih dràvau oblasti borbe protiv terorizma, odràla bilateralne vojneve`be i planira nove sli~ne aktivnosti.

Pored toga, na{a zemqa je ukqu~ena i u regionalne inici-jative, u razli~itim ulogama i svojstvima, od posmatra~a do pu-nopravnog ~lana. Spomenu}u samo neke od wih: Ameri~ko-jadran-ska poveqa, Saradwa ministara odbrane zemaqa jugoisto~neEvrope (SEDM), Forum za pomo} zemaqa jugoisto~ne Evrope (SE-EC), Pakt stabilnosti za jugoisto~nu Evropu, Regionalni centarza pomo} u verifikaciji i implementaciji kontrole naoruàwa,Multinacionalna savetodavna grupa, Jadransko-jonska inicija-tiva, i druge. Posebno je zna~ajno razumeti da su ve}inu tih ini-cijativa pokrenule SAD, Nato i EU, pa se i samim u~e{}em u wi-ma stvaraju uslovi za unapre|ewe ukupne saradwe sa tim najuti-cajnijim centrima mo}i, afirmi{u dràvni i nacionalni inte-resi i artikuli{u potrebe Vojske.

U javnosti postoji utisak da vojna diplomatija u ovom tre-nutku u Srbiji postiè boqe rezultate od civilne. Da li je to samo utisak, ili je stvarno tako?

– Poznato je da dràvne i nacionalne interese i na~inwihove realizacije defini{e dràvno rukovodstvo, pre svegaVlada, a realizuje ih dràvni aparat. Dominantno, spoqnopo-liti~ke interese realizuje Ministarstvo spoqnih poslova, avojna diplomatija se stavqa u funkciju wihovog ostvarivawa. Stim u vezi moè se re}i da su ciqevi civilne i vojne diplomati-je me|usobno isprepletani i te{ko je re}i da li postoji i gde jegranica izme|u jedne i druge? Me|utim, uo~ava se i da su rezul-tati ostvareni na poqu vojne diplomatije Srbije konkretniji,{to proizilazi iz same prirode, mesta i uloge vojnog faktoradanas u svetu.

Nije sporno da su Ministarstvo odbrane i General{tabpokretali mnoge inicijative, bili nosioci wihove realizacije,podsticaj za sveukupni reformski kurs i integracione procese,{to u {iroj javnosti stvara utisak da je “vojna diplomatija po-stigla boqe rezultate od civilne”. Vojna diplomatija i Vojska ucelini mogu umnogome doprineti afirmisawu dràvnih i nacio-nalnih interesa, ali treba biti realan i racionalan i razume-ti da }e bez zajedni~kog delovawa svih dràvnih struktura, jasnevizije i zajedni~ki ispoqene politi~ke voqe da se ona realizuje,weni dometi biti ograni~eni. Jednostavno, dràva i vojska, od-nosno civilna i vojna diplomatija moraju govoriti istim jezikomi nastupati sa istih pozicija.

Koliko je Srbija zanimqiva za strane vojne diplomate?

– Sve najuticajnije i najve}e dràve sveta imaju vojnodi-plomatske predstavnike u na{oj zemqi. Trenutno je u Republi-ci Srbiji akreditovano 25 izaslanika odbrane sa sedi{tem uBeogradu i sedam izaslanika sa sedi{tem u susednim zemqa-ma, {to je tzv. akreditacija na nerezidencijalnoj osnovi. Brojakreditovanih vojnodiplomatskih predstavnika u jednoj zemqipokazuje i wenu politi~ku, ekonomsku, bezbednosnu i regional-nu va`nost.

Sa svim inostranim vojnim predstavnicima ostvarena jeveoma dobra komunikacija i oni predstavqaju nezamewiv mostza unapre|ewe vojne i ukupne saradwe izme|u dràva i oruà-nih snaga, izgradwu poverewa, boqe razumevawe me|usobnihpozicija i interesa, pomo} i podr{ku reformskom kursu VojskeSrbije.

Iz zna~aja vojne diplomatije proizilazi i va`nost izbora kandidata za tu specifi~nu du`nost. Koja znawa i ve{tine

INTERVJU

10 1. decembar 2006.

7/23/2019 029 Odbrana


11

”Kqu~“ za izbor izaslanika odbrane vi{e ne postoji. Me-|utim, zbog ukazane potrebe, posebno u hitnim slu~ajevima, mini-star odbrane moè odrediti lice za du`nost u izaslanstvu od-brane i bez potpunog sprovo|ewa postupka, ukoliko to lica ispu-wava op{te uslove za rad u izaslanstvu odbrane. U svakom slu-~aju, prethodno se obave sve neophodne konsultacije, uz nastoja-we da se na du`nost uputi najboqi mogu}i kandidat, imaju}i u vi-du da preko wih svet sti~e sliku o na{oj vojsci i dràvi, pa setako i odnosi prema nama.

Na {ta kao sada{wi savetnik naro~ito ukazujete ministru sa aspekta zna~ajnog iskustva i diplomatskog kredibilite-ta koje ste stekli kao izaslanik odbrane u Va{ingtonu, ali i na du`nostima u misiji UN ( UNIMOG) u Iranu?.

– Posle povratka sa du`nosti izaslanika odbrane u Va-{ingtonu, krajem pro{le godine, penzionisan sam i ministar od-brane Zoran Stankovi} odlu~io je da me angaùje kao svog savet-nika. Osnovna ideja bila je da se iskustvo i kredibilitet kojisam stekao na toj, ali i drugim du`nostima, i veliki broj po-znanstava u SAD iskoriste za daqe unapre|ewe saradwe, vra-}awe poverewa, boqe razumevawe i afirmisawe onoga {to seradi u Ministarstvu odbrane i General{tabu. S druge strane, ida ste~eno iskustvo prenesem na mlade saradnike koji neposred-no rade u politici odbrane i vojnoj saradwi.

Iako sam zvani~no savetnik ministra, èleo bih da istak-nem da sam, pre svega, deo jednog uspe{nog, vizionarskog i re-formski opredeqenog tima, na ~ijem je ~elu sam ministar odbra-ne, u kome ima mnogo mladih i sposobnih lica, i koji je, u pret-hodnom periodu, postigao zna~ajne rezultate, i u reformi siste-ma odbrane, i na poqu afirmacije pozicije i nove uloge Vojske.Znatno su popravqeni odnosi sa mnogim oruànim snagama, po-sebno sa OS SAD, intenzivirana je bilateralna i multilate-ralna saradwa, otvorene su nove mogu}nosti za weno pro{ire-we, a na{a dràva i Vojska prepoznate su kao vaàn faktor sta-bilnosti i saradwe u regionu. Moji saveti i opredeqewa ne raz-likuju se od opredeqewa navedenog tima, {to mi u mnogome olak-{ava ulogu savetnika.

Predstavqali ste svoju dràvu i Vojsku u najuticajnijemcentru svetske mo}i u vi{e navrata, u razli~itom periodu.

Koliko svoje dragoceno iskustvo moète primeniti u sada-{woj vojnoj diplomatiji?

– Privilegija koju sam imao omogu}ila mi je da sagledam iboqe razumem procese na globalnom planu, wihov regionalnipristup i uticaj, interese, ne samo dràve prijema nego i, po-sredno, mnogih drugih, nove izazove i pretwe, mesto i izmewenuulogu vojnog faktora, rast wegovog zna~aja u promovisawu vojnei dràvne politike i interesa, sve izraènije potrebe za inte-gracijama, zajedni~kim odgovorom na izazove i pretwe, itd. Ste-

~ena je i percepcija da je pravilno i racionalno ulagawe u vojnifaktor, jedna od najboqih investicija dràve koju Vojska mnogo-struko vra}a dràvi, na politi~kom, ekonomskom i bezbednosnomplanu. Mnoge dràve su to prepoznale i u tom smislu imaju novipristup mestu i ulozi vojnog faktora, a u funkciji promovisawasopstvenih interesa.

Ste~ena su mnoga poznanstva, a neke od mojih biv{ih kolegase sada nalaze na vrlo visokim dràvnim i vojnim du`nostima umnogim dràvama sveta. Spomenu}u samo da je jedan od wih danassavetnik za nacionalnu bezbednost predsednika zemqe u regio-nu, drugi su direktori obave{tajnih slu`bi, tre}i na visokimpoloàjima u MO i G[, neki samostalni analiti~ari, itd. Tapoznanstva su nezamewiv kvalitet. Omogu}avaju da se, po potre-bi, ostvare brzi kontakti i stave u funkciju re{avawa pitawaod zajedni~kog interesa dve dràve i vojske.

Kontaktiraju}i sa kolegama iz vojnodiplomatskog kora urazli~itim prilikama, imao sam priliku da se pribliìm razli-~itim kulturama, da sagledam druga~ije obi~aje, probleme. Razu-meo sam da su problemi ve}ine dràva i vojski uglavnom sli~ni,te da postoji snaàn interes da se sara|uje, razmewuju iskustva,radi za dobrobit svog naroda. U ve}ini slu~ajeva, vojnodiplo-matski predstavnici su visoki profesionalci, korektni u kon-taktima, spremni da pomognu, naravno, u granicama koje defini-{e politika i interesi wihove dràve.

Pokazalo se i u praksi da je vojna diplomatija snaàn in-strument politike odre|enih dràva, da moè otvoriti vrata zamnoge konkretne aktivnosti i pomo}i u prevazilaèwu problemai nesporazuma. Vojnici se boqe razumeju i lak{e nalaze zajed-ni~ki jezik.

Sneàna \OKI]Snimio Darimir BANDA

Svaki pripadnik vojske koji je angaòvan u nekoj od me|u-narodnih misija, u zajedni~koj aktivnosti sa stranimpartnerima, na {kolovawu u inostranstvu ili je ~lan neke od zvani~nih delegacija jeste, istovremeno, i vojni

diplomata, promoter vojske, dràvnih i ukupnih nacio-nalnih interesa.

Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskih predstavni{tava {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri u Aziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored to-ga ima i tri vojna predstavnika u me|unarodnim organi-zacijama. Sagledavaju}i nove uslove, realnosti i potre-be, planiramo da u narednom periodu pro{irimo broj VDP za jo{ ~etiri u Evropi i Aziji.

Narednog meseca u Ohajo putuje visoka delegacija Vazdu-hoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije radi razgovora o konkretnim oblicima saradwe vazduho-plovstava dveju zemaqa.

7/23/2019 029 Odbrana


AKTUELNO

1. decembar 2006.

SAMOZAPAQEWEUZROK EKSPLOZIJE

Samozapaqewenitroznih gasova

na municiji 20 mmnajverovatnije je

dovelo do eksplozijei prenosa detonacija,zakqu~ak je istra`nog

postupka poslenedavne eksplozijeu vojnom skladi{tu

u Para}inu

12

ZAVR[ENA ISTRAGAU PARA]INU

NNa konferenciji za novinare o uzrocima nedavne eksplozije u skladi{tu u Para}inu,istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} saop{tio je da su “iskqu-~ena bilo kakva dejstva sa strane na objekat. Najverovatniji uzrok ovog doga|aja je sa-mozapaqewe nitroznih gasova na municiji 20 mm, koje je dovelo do eksplozije i prenosadetonacija”.Sudija Mladenovi} je naglasio da su ve{taci mr Zorica Suboti} (stalni sudski ve{tak

iz oblasti ma{instva i balistike) i mr Radomir Jovanov (samostalni sudski ve{tak), posleizlazaka na lice mesta i sagledavawa kompletne dokumentacije, zavr{ili svoj posao i dosta-vili kona~an izve{taj.

“Iz pregledanih uputstava, nare|ewa i analiza”, kaè istra`ni sudija Mladenovi}, ”vi-di se da je problem sme{taja ubojnih sredstava davna{wi. Skladi{nog prostora nije bilo do-voqno i zato je pozadinska jedinica bila prinu|ena da deo sredstava ~uva na otvorenom.Uputstva predvi|aju da se ubojna i minsko-eksplozivna sredstva mogu nekada ~uvati i na otvo-renom, ali se predvi|a da to bude kratkoro~no, na primer, prilikom utovara i istovara iliu borbenim dejstvima. Prema podacima koje imamo, od oformqavawa prve platforme (2003.godine) pa do eksplozije skladi{ta, deo ubojnih sredstava ~uvan je napoqu.

Od po~etka istrage, platforma broj 5 figurirala je kao najkriti~nija, a na woj su ~uva-ri uo~ili pucketawe, plamen i detonacije. Ovu platformu ve{taci su posebno obradili iimaju precizne podatke da je na woj ~uvano 1.180.000 protivavionskih metaka 20 mm. Premanalazu ve{taka, metak 20 mm nije sam po sebi tako rizi~an, ali u lo{im uslovima ~uvawa isa temperaturnim varijacijama, dolazi do destabilizacije baruta i razlagawa na odre|enehemijske komponente. Razlagawe pove}ava temperaturu koja nema izlaz u spoqnu sredinu, zato{to su kutije od 100 metaka hermeti~ki zatvorene. Problem je tu. U hermeti~ki zatvorenim ku-tijama dolazi do naduvavawa nitroznih gasova. Ve{taci tvrde da je sa platforme broj 5 po~e-la inicijacija (na licu mesta zapaèna podloga u vidu pepela), a po{to je tu bilo i obeleà-vaju}ih zrna, onda su ona zapalila ostale platforme. Nesre}a je u tome {to je pomenuta muni-cija ogla{ena neperspektivnom za Vojsku Srbije i namewena za uni{tewe, zbog ~ega je i ~uva-na na otvorenoj platformi. Tehni~ki remontni zavod iz Kragujevca trebalo je da tu municijusukcesivno uni{tava ili da se ona ubrzano tro{i na ga|awima. Sredstava za uni{tavawe ni-je bilo dovoqno. Sam proces nije uop{te jednostavan i skup je. Poznato je da se vojska smawu-je i da tu municiju, jednostavno, nije mogla da utro{i.”

Sudija Mladenovi} je istakao da u zahtevima 201. pozadinske baze postoji predra~untro{kova izgradwe pet-{est magacina u skladi{tu “Para}inske utrine” i na drugim lokacija-ma. “Re~ je o cifri od 1.300.000 evra. Nakon svega {to se desilo, jasno je da to nije velikasuma.”

Sa ovim nalazom istra`ni sudija je zavr{io svoj deo posla. Dokumentacija }e biti do-stavqena okru`nom tuìocu na daqi postupak. Tuìlac moè da traì dodatne istra`ne rad-we i obja{wewa. Tako|e, moè da traì i utvr|ivawe ne~ijeg propusta ili da zakqu~i da je

re~ o na{oj staroj boqci – nedostatku novca. Z. MILADINOVI]

NETA^NI NAVODI MEDIJA

O [VERCU ORU@JA

Istra`ni sudija se posebnoosvrnuo na pisawe pojedinih medija oiznetom ili {vercovanom oru`ju.“Hteo sam da saslu{am lica koja su iz-nosila takve tvrdwe, da nam oni to ka-ù u sudskom postupku. To bi nam samopomoglo. Zbog toga sam pozvao uredni-ka Blica , ali on mi se izvinio i re-

kao: Pa, znate da je to neistina, mo-lim Vas, nemojte da idete daqe.”

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}

7/23/2019 029 Odbrana


P E R S P E R

DECA DOKTORA [UVARAPi{eQubodragSTOJADINOVI]

N

L

Sve je teè

izabrati pravi

poziv, to jest,

zanimawe.

Sem ako ta stvar

ne izabere vas.

Evo, stotine

hiqada qudi

u Srbiji uzaman

traì ne{to,

a posla

uglavnom nema.

Mnogi ne èle da rade to {to im se nudi. Naprimer, verawe po skelama, istovarivawevagona, kopawe kanala za razne potrebe. Fi-

zi~ki rad nije na ceni, ali se ipak traè takvitrudbenici. Pre nekoliko godina, a mo`da i danas,kod Vukovog spomenika je postojala uli~na berzarada. Gomila qudi ~ekala je da im neko ponudi bi-lo kakav posao. Zbog spomenika oni su dobili pro-svetiteqsko ime “vukovci“. I ni{ta vi{e od toga.

Zar se ne se}ate, jedna od naj~e{}ih (i dabo-me, najdosadnijih) lekcija u {koli bila je u vidu pa-role: “Rad je stvorio ~oveka!“ Dakle, bi}e koje jere{ilo da sebe pretvori u trudbenika, o~ove~ilose tokom evolucije. Ali, kako je to re{ilo? Pa, na-ravno, tek kad je postalo ~ovek, jer isto {tivo ouspravqawu homo sapiensa na dve noge kaè da radobavqa samo stvorewe koje je svesno toga. Ho}e sere}i, da kow koji okre}e dolap ni{ta ne radi, ne-go naprosto okre}e dolap, jer nema pojma {ta seoko rupe de{ava.

Da li je ba{ kow tako smla}en pa ne zna da gaeksploati{u? Ili ipak taj jadnik razume, no terasvoju sudbinu u krug, kad ve} nije postao poznato ga-

lopsko grlo! Ali, ona pou~na (i logi~ki pogre{na)parola morala bi da glasi: ôvek je stvorio rad .I to samo zato {to nije imao druga posla.

egde sedamdesetih godina pro{loga veka, kadje u SFRJ cvetala utopijska ideja o udruènomradu, pojavio se izvesni doktor Stipe [uvar.

On je uveo revoluciju u obuku budu}ih samouprav-nih kadrova, i to preko legendarnog “usmerenogobrazovawa“. Ato }e kas’ti da je za svakog mu~eni-ka adolescenta unapred izabrano precizno zani-mawe do kraja ìvota, kako se isti ne bi zamaja-vao sa bezbroj mogu}nosti.

Tako su (bez {ale) postojala i slede}a zani-mawa: nadzornik muznih jedinica (~uvar krava,prevod Q. S.), asistent u prometu kolonijalnom ro-bom (trgova~ki pomo}nik), radnik u procesu pre-tvarawa jestivih ̀ ivotiwa u namirnice (kasapin uklanici), radnik na poslovima li~ne i estetske hi-gijene i oblikovawa lica (brica), pomo}nik radni-ka za obradu doweg dela kowskog kopita (kalfa kodpotkiva~a).

Taj novogovor je omogu}avao, na primer, da seuz “muzne jedinice“, to jest krave, u PKB leksi~kiuvedu i “priplodne jedinice“, {to }e re}i bikovi.Te dve jedinice, ako }emo pravo, te{ko idu jednabez druge.

No, u ~emu je bio problem u ideji druga [uva-ra? ôvek je sve lepo smislio, ali u wegovoj (bez-veznoj) zamisli glavna stvar je genetski inìwe-

ring, problem izazivawa sudbine, to jest preven-tivne odre|enosti onoga {to }e se tek dogoditi.

[uvar je predvideo i neka elitna zanimawa,ali pre svega za sebi sli~ne, {to je dodatna kata-strofa u istoj ideji. Sva je sre}a {to ona nijeostvarena do kraja, jer takva ludost je (opet na sre-}u) bila neostvariva.

Pogledajmo malo istoriju i wenu surovu igrusa determinantama. Josif Visarionovi~ Xuga{vi-li zavr{io je semeni{te, to jest {kolu za smernesve{tenike. A posle je postao Staqin.

Adolf Hitler je u~io za slikara, ali nije biotalentovan, isto kao i Staqin za popa. Svako izasebe, na svoj na~in, ostavio je milione mrtvih.

Ernest Hemingvej je bio oficir, Miroslav Kr-leà vojni kadet, Lav Tolstoj grof. Jozef Mengeleje bio lekar, kao i Ernesto ê Gevara i Anton Pa-vlovi~ ̂ ehov. Bil Klinton advokat i saksofonista,Xon Kenedi marinac, Nikita Hru{~ov radnik nakolhozu.

eka Rankovi} je bio sara~, Vlada Ze~evi} iMom~ilo \uji} popovi, Nikola Kalabi} geo-metar, a Edvard Kardeq u~iteq.Dobrica ]osi} kalemar, Aleksandar Popo-

vi} golubar, Benito Musolini novinar, Arkan po-slasti~ar.

Dobro, u istoriji se retko ko bavi poslomza koji ga je spremao doktor Stipe [uvar. Ali,tako je i u modernom gra|evinarstvu. Investitorjedne zgrade koja raste na Banovom brdu je proda-vac kokica. Zidari su: tri policajca, dva ofici-ra i pet ve~itih studenata. Moleri: jedan {naj-der, to jest kroja~, ponovo policajac i kapetan va-zduhoplovstva (koji nikako da poleti). Vodoinsta-lateri: dva limara, jedan baletan, jedan pesnik,i ~ak jedan pravi vodoinstalater. Gde li ga samona|o{e.

Nadzornik radova je plesa~. ôvek je in-struktor za latinoameri~ke igre, ali i to mu jerezervno zanimawe. A osnovno? Nikada ga nije

radio. Zavr{io je za masera, ali mu se niko ni-kada nije poverio za takav posao.Dakle, je li neko uop{te ro|en za posao ko-

jim se bavi? Ili je duh doktora [uvara i daqesvuda oko nas?

Pre desetak godina, jedan mladi kuvar, po-{to je isprobao neke recepte, oprao sudove, ski-nuo zamazanu kecequ i odbacio onu kapu, setio seda pored svog finog zanata ima jo{ neke talente.Seo je, razmislio, uzeo plajvaz i po~eo da pi{e.Tako se rodio roman “U potpalubqu“, koji je do-bio i jednu veliku nagradu.

Sve je vi{e oficira koje sre}em na raznimposlovima. A ti poslovi nemaju veze sa vojskom.Uzmite qudi olovku u ruke. Zar je onaj kuvar pi-

smeniji od vas?Autor je komentator lista ”Politika“

13

7/23/2019 029 Odbrana


Sve~anom ~inu nabatajni~kom aerodromu

prisustvovali predsednikRepublike Srbije,

ministar odbrane,zastupnik na~elnika G[

VS i druge visoke doma}ei strane zvanice, koje suse, na licu mesta i posle

prikazane polusatneve`be, uverile da od

svojevremenih glasina onavodnom ga{ewu na{eg

vazduhoplovstva, za sada,pa i narednih decenija,

o~igledno – ne}e bitini{ta

1. decembar 2006.14

Povodom formirawa 204. avijacijske baze Vojske Srbije, 15. novem-bra odr`ana je sve~anost na Aerodromu Batajnica kojoj su prisustvo-vali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbraneZoran Stankovi}, zastupnik na~elnika General{taba VS general-ma-jor Zdravko Pono{, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplov-

ne odbrane pukovnik Dragan Katani}, komandanti operativnih sastava VS,strani vojni predstavnici i drugi visoki gosti.

– Formirawe ove avijacijske baze je prvi korak u transformacijina{eg Vazduhoplovstva i PVO. Ta transformacija ima tri svoje dimenzi-

je, novu strukturu snaga, remont, modernizaciju i opremawe i novi vred-nosni sistem. Do sredine naredne godine formira}emo i 98. avijacijskubazu u La|evcima; time }emo, kao i ovde u Batajnici, objediniti sve ras-polo`ive efektive na jednom aerodromu i staviti ih pod jednu komandu,~ime dobijamo funkcionalniju i ekonomi~niju organizaciju, racionalnijulogistiku i efikasno upravqawe qudskim resursima – rekao je general-major Zdravko Pono{.

NOVE OZNAKE ZA VOJNE AVIONE

Komandantu novoformirane 204. avijacijske baze VS pukovniku Mir-ku Vrani}u tom prilikom predsednik Republike Srbije Boris Tadi} sve~a-no je uru~io brigadnu zastavu i rekao:

– I dana{wim doga|ajem nastavqamo proces reorganizacije srpskevojske, utvr|en Strategijskim pregledom odbrane i drugim doktrinarnim do-

kumentima. Formirawe ove jedinice prati spoj starog i novog, tradicio-nalnog i savremenog. Danas prvi put zvani~no javnosti prikazujemo novu va-

FORMIRANA204.

AVIJACIJSKABAZA

N A P O N O S S R B

U FOKUSU

7/23/2019 029 Odbrana


zduhoplovnu zastavu i nove, ali i stare, vazduhoplovne oznake.Formirawe Baze je i korak napred u pribliàvawu modernim va-zduhoplovnim iskustvima. Avijacijska baza, koja objediwuje sve jedi-nice na jednom aerodromu, formula je koja danas preovla|uje u re-gionu i najve}im svetskim vazduhoplovstvima i zato }e i u ovoj na-

{oj jedinici sve biti u funkciji letewa. O~ekujem od MO i G[ dauloè maksimalne napore kako bi se remontovali i u vazduhoplov-

15

ni stroj vratili neophodni lova~ki avioni MiG-29, helikopteri itransportni avioni, jer je staro pravilo da je avijacija najskupqakada stoji na zemqi i ne koristi se. Remontom aviona MiG i drugihletelica omogu}i}emo nastavak adekvatnog obezbe|ewa vazdu{nogprostora Srbije. To je na{a nacionalna obaveza, a i realna dobitza na{u dràvu. Sredstva uloèna u remont te tehnike isplati}enam se veoma brzo i svedo~i}e o na{em dostizawu evropskih bez-bednosnih standarda kojima teìmo – rekao je predsednik Tadi}.

Posle sve~anog defilea vazduhoplovaca, obilaska takti~ko

-tehni~kog zbora vazduhoplova, naoruàwa i vojne opreme kojimaraspolaè Avijacijska baza, usledio je veoma atraktivan program ukojem su prisutne visoke zvanice mogle da se i li~no uvere u visokuosposobqenost qudstva i kvalitet tehnike te leta~ke jedinice.

NA VISINI SVOG ZADATKA

Na kraju, odgovaraju}i na novinarska pitawa, komandant Va-zduhoplovstva i PVO VS pukovnik Dragan Katani} ponovio je da}e, prema Strategijskom pregledu odbrane i standardima Natoa,do sredine naredne godine biti formirana jo{ jedna avijacijskabaza u La|evcima kako bismo, u narednom periodu, mogli da izvr-{avamo zajedni~ke zadatke i bili kompatibilni sa organizacija-ma savremenih armija sveta.

– Dve avijacijske baze obuhvati}e sve vazduhoplovne i borbe-

no-pozadinske jedinice Vazduhoplovstva. Deo jedinica osta}e dabazira i na Aerodromu Ni{, ali }e one biti organizacijski pot-

ÊLNI QUDI BAZE

Pukovnik i pilot Mirko Vrani}, komandant 204. avija-cijske baze, ro|en je 1959. godine u Zemunu. Vazduhoplovnuvojnu akademiju zavr{io je 1982, komandno-{tabno usavr-{avawe 2000, a general{tabno 2006. godine.

Pukovnik je opitni pilot i nastavnik letewa, osposo-bqen za letewe na 16 tipova aviona. Tokom vojni~ke karije-

re pro{ao je vi{e du`nosti, da bi od 1996. bio u Vazduho-plovnom opitnom centru u Batajnici, gde je od 2002. do 2005.godine bio i komandant.

Vi{e puta je nagra|ivan i pohvaqivan. Govori engleskii ruski jezik. Oèwen je i ima dvoje dece.

Zamenik komandanta Baze je potpukovnik Milosav Ve-qanovi}, a na~elnik [taba potpukovnik Rade Ran|elovi}.

ZAVET

Primaju}i od predsednika Republike

Srbije Borisa Tadi}a brigadnu zastavu,komandant novoformirane jedinice pukov-nik Mirko Vrani} je rekao da je jedinicaspremna da uspe{no odgovori bezbedno-snim izazovima dana{wice i da }e, osla-waju}i se na stvorene vrednosti, ste~enaiskustva i izuzetno kvalitetan kadar mo}ida uspe{no i po meri me|unarodnih stan-darda realizuje postavqene zadatke i na-glasio:

– Plava boja je simbol neba, a ono jeuvek pripadalo vazduhoplovcima. Ovaj ~a-stan ~in je na ponos svima nama. Mi, pri-padnici 204. avijacijske baze, zavetujemo

se da }emo opravdati poverewe koje namukazujete dodeqivawem vojne zastave i da}emo o~uvati ~ast i ugled na{e jedinice iVojske Srbije.I J I S

n i m i o S .

V L A ^ I ]

7/23/2019 029 Odbrana


~iwene 98. avijacijskojbazi u La|evcima. Ova-kav sistem organizovawa

omogu}ava nam efikasni-ji i kvalitetniji sistemkomandovawa i lak{u or-ganizaciju, {to zna~i dasa kvantiteta sada prela-zimo na kvalitet – nagla-sio je pukovnik Katani}.– Avijacijska baza u Bataj-nici organizovana je sa-da kao i one u Nema~koj,Engleskoj i SAD, ali i ze-mqama iz na{eg okruè-wa. [to se ti~e letewa,prethodnih godina smoimali mnogo problema sa

gorivom, pa su na{i pilo-ti imali samo od jedan do 20 ~asova na-leta, u proseku {est-sedam. Ipak, po-sledwih {est meseci, zahvaquju}i razu-mevawu vojnog i dràvnog rukovodstva,krenula je nabavka novih koli~ina gori-va i na{i vojni piloti sada vi{e lete.Ve} sada je taj prosek naleta, za ovu go-dinu, dostigao brojku od 15 sati. Zna~i,stawe sa gorivom se znatno popravilo.Ovih dana nabavqene su i nove koli~inei nadamo se da }e ve} naredne godine na-{i vojni piloti dosti}i, ako ne potreb-nih 80 sati, ono bar 30 do 40 sati nale-

ta. I to }e biti dovoqno da, sa stawemvazduhoplova i brojem pilota koje ima-mo, izvr{imo sve postavqene zadatkekvalitetno.

Na pitawa dokle se stiglo sa re-montom aviona obuhva}enih Nacional-nim investicionim planom i da li su no-ve vazduhoplovne oznake ve} i prihva}e-ne, komandant Katani} je odgovorio:

– Provo|ewe tendera za remontaviona MiG-29, ali i drugih, veoma jesloèn i dugotrajan posao. Tender je ras-pisan, otvorene su ponude, ali zbog ra-zumqivih razloga jo{ ne mogu da vam ka-èm ni{ta preciznije, jer je potrebno

jo{ 10–15 dana da se sve one detaqnoanaliziraju, po{to je ovde re~ o tehni~-ki veoma sloènoj dokumentaciji. I tektada }emo, posle analize ponuda, znatii objaviti ko je dobio posao. Za na{etransportne avione i helikoptere po-stupak je jo{ u toku. A {to se novih va-zduhoplovnih oznaka ti~e, koje smo da-nas javno prikazali na jednom avionuMiG-21, one su predlog V i PVO i delaG[ VS. Naravno, taj predlog mora dapro|e odre|enu proceduru. Mi se nada-mo da }e na{ predlog biti usvojen i da}e se takovski krst uskoro vratiti na

sve na{e vojne vazduhoplove. Uostalom,kao {to ste i sami mogli da se danas

U FOKUSU


NAMENA I ZADACI

Nova avijacijska baza u Batajnicinastala je objediwavawem jedinica Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane koje su se nalazile na bataj-ni~kom aerodromu: 177. vazduhoplovnebaze, 204. lova~kog avijacijskog puka,252. lova~ko-bombarderske eskadrile,odeqewa 353. izvi|a~ke avijacijskeeskadrile, 677. transportne avijacij-ske eskadrile i 890. me{ovite helikop-terske eskadrile.Baza je zdruèna tak-

ti~ka vazduhoplovna jedinica, ~ijuosnovnu organizacijsku strukturu ~inemodularne jedinice ranga eskadri-la–bataqon–divizion.

Namena Avijacijske baze je kontro-la i za{tita vazdu{nog prostora, pru-àwe vatrene podr{ke kopnenim jedi-nicama, prevoèwe vazdu{nim putem,izvi|awe iz vazduha, {kolovawe stude-nata i borbeno i logisti~ko obezbe|e-we sopstvenih i pridodatih avijacijskihjedinica. Tako|e – u~e{}e u mirovnimoperacijama, me|unarodna vojna sarad-wa, pruàwe podr{ke civilnim vlasti-ma za vreme i posle prirodnih nepogo-da, industrijskih i drugih nesre}a i epi-demija, te pomo} organima vlasti u su-protstavqawu terorizmu i organizova-nom kriminalu.

POTÎWENE JEDINICE

Komandi Baze pot~iwene su 101. lova~kaavijacijska eskadrila, 252. me{ovita avijacij-ska eskadrila, 138. me{ovita transportnaavijacijska eskadrila, 1. izvi|a~ko avijacijskoodeqewe, 24. vazduhoplovno tehni~ki bataqon,17. bataqon za obezbe|ewe aerodroma i 177.

artiqerijsko-raketni divizion PVO.

uverite, od onih negativnih informa-cija da }e se na{e vazduhoplovstvo uga-siti, o~igledno, nema ni{ta! Jer, mi idanas imamo i avione koji lete i ospo-sobqene pilote, koji iako imaju malinalet, zahvaquju}i na{em nacionalnomtalentu, i daqe mogu sve zadatke da iz-vr{avaju i uspe{no i kvalitetno.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

U prikazu osposobqenosti qudstva 204. avijacijske baze na Batajnici u~estvovale su i specijalne snage osposobqene za spasavawe pilota

Demonstracija znawa i ume}a: ”orao” u akciji

7/23/2019 029 Odbrana


17

Ministar odbrane dr Zoran Stanko-vi}, sa saradnicima, posetio je 21.novembra A.D. NIS u Novom Sadu gdeje razgovarao sa generalnim direkto

rom mr Sr|anom Bo{kovi}em i predsedni-kom Upravnog odbora te srpske korpora-cije @eqkom Popovi}em.

Kako je re~eno na konferenciji za no-vinare, razgovori predstavqaju nastavakuspe{ne saradwe izme|u dve nacionalneinstitucije, Vojske Srbije i NIS-a, a koje

Kako je ministar Stankovi} najavio,Ministarstvo odbrane }e do kraja godinesagledati sve mogu}nosti za povoqno re-{avawe tog nasle|enog duga, bilo direkt-nim pla}awem, bilo ustupawem jednog bro-ja napu{tenih vojnih skladi{ta NIS-u zakoje postoji interesovawe. Dogovoreno jei da se NIS ukqu~i u poslove oko re{ava-wa dugovawa od strane drugih dràva pre-ma Vojsci nastalih u prethodnom periodukao i odràvawe stalne poslovno-eks-pertske saradwe.

-

NIS nije dozvolio da problem go-riva ti{ti na{u vojsku i u tom smislu }e senastaviti na{i zajedni~ki redovni sastan-ci- rekao je ministar Zoran Stankovi}.

êlni qudi NIS-a su istakli da re-struktuirawe naftne kompanije ne}e uti-cati na saradwu sa Vojskom Srbije i da jeNIS veoma zainteresovan za pro{irewesaradwe, posebno kada je re~ o specifi~-nim znawima i iskustvima kojima raspola-ù pripadnici Vojske. Kao primer toga na-vedena su vojna iskustva iz oblasti za{ti-te objekata, qudi i ìvotne sredine ali ivisoke tehnologije koje toj kompaniji uve-

liko mogu biti od koristi.Budimir M. POPADI]

POSETA BUGARSKOJVOJNOJ AKADEMIJI

Na~elnik Vojne akademije Vojske Sr-bije general-major mr Vidosav Kova~e-

vi}, prodekan za poslediplomske studijei nau~noistraìva~ki rad pukovnik drMladen Vuruna i major Vladimir Risti}iz Odseka za civilno-vojnu saradwu bo-ravili su od 21. do 24. novembra u Vojnojakademiji bugarske armije.

U razgovoru sa na~elnikom Vojneakademije G. S. Rakovski, general-majo-rom Evgenijem Manevom i wegovim sarad-nicima razmatrana su iskustva u refor-mi vojnog {kolstva bugarske armije tokomprocesa ulaska Republike Bugarske uPartnerstvo za mir i Nato.

Za na{u vojnu delegaciju posebno su

bila zanimqiva iskustva i re{ewa voj-nog {kolstva bugarske armije, koja se ti-~u akreditacija studijskih programa i in-stitucija vojnog {kolstva u obrazovnomsistemu Bugarske.

U toku boravka u Bugarskoj na{a de-legacija posetila je Fakultet za nacio-nalnu bezbednost i odbranu, Komandno-{tabni fakultet, Departman za intero-perabilnost, Institut za napredna is-traìvawa u oblasti odbrane i na{u am-basadu u Sofiji. Ina~e, ovo je prva po-seta na~elnika Vojne akademije VS Vojnojakademiji OS Republike Bugarske u novi-joj istoriji.

REALIZACIJAMASTER PLANA

U Novom Sadu je 17. novembra odr-àn sastanak Radne grupe Ministarstvaodbrane i Izvr{nog ve}a Vojvodine, kojaje formirana posle razgovora ministraodbrane Zorana Stankovi}a i predsed-nika IV Vojvodine mr Bojana Pajti}a kra-jem januara ove godine.

Na sastanku, kome su predsedavalina~elnik Uprave za odbranu RS, MilanPopadi} i potpredsednik IV VojvodineGabor Lodi, bilo je re~i o dosada{wojaktivnosti Grupe, toku i realizaciji Ma-ster plana , posebno na teritoriji Voj-vodine, a razmatrana je i tematika kojase odnosi na radni tekst Zakona o ci-vilnoj za{titi kao i o na~inu organizo-vawa i delovawa Pokrajinskog {tabacivilne za{tite i Centra za obave{ta-vawe APV.

Raspravqalo se i o saradwi i uza-jamnoj pomo}i u slu~aju katastrofa uokviru saradwe evroregija Dunav–Kri{–Mori{–Tisa i o mogu}nostima formi-rawa zajedni~ke spasila~ke ekipe, wene

obuke, opremawa i finansirawa. B. M. P.

Ministar odbrane u Naftnoj industriji Srbije

PRO[IREWE DOBRE SARADWENajavqeno izmirewe nasle|enog duga prema NIS-u do krajagodine i ustupawe toj srpskoj naftnoj kompaniji jednog broja Vojsci

nepotrebnih vojnih skladi{ta

PILOTI ]E LETETI VI[ETokom protekle godine piloti na-

{ih vazduhoplovnih snaga leteli suprose~no {est sati, ove godine 15, aèqa nam je da piloti u vazduhu, nared-ne godine, provedu prose~no 30 sati.Mi, zajedno sa NIS-om, stvaramo po-voqne uslove za to. Uspe{na saradwaMO i NIS-a }e se pozitivno odrazitii na pove}an broj ve`bovnih aktivno-sti jedinica Vojske Srbije, kvalitetnijeizvo|ewe borbene obuke kao i drugeaktivnosti Vojske u narednom periodu -naglasio je ministar Stankovi} u No-

vom Sadu.

UKRATKO

povezuju mnogi zajedni~ki interesi poseb-no kada je re~ o odbrani zemqe.

NIS je pokazao veliko razumevawe zadug svog strate{kog partnera, Vojske Srbi-je, a koji iznosi izme|u 600 miliona i jednemilijarde dinara {to do sada, zahvaquju}iiskqi~ivo obostranom razumevawu i uva-àvawu, nije imalo uticaja na isporukunaftinih derivata potrebnih Vojsci.

7/23/2019 029 Odbrana


Vlada Srbije je 22. juna ove godine usvojila Master plan kojim se predvi|ada 447 vojnih kompleksa bude prodato javnim nadmetawem ili ustupqenobuxetskim korisnicima i lokalnim samoupravama, uz naknadu.Vlada je naloìla da se nepokretnosti u Republici Srbiji, koje nisu neo-phodne za funkcionisawe Vojske Srbije, ponude najpre lokalnim samou-pravama i javnim preduze}ima (uz nadoknadu ili razmenu imovine u

vidu stanova, ali iskqu~ivo po trì{nim kriterijumima) ili prodaju na tende-rima, gde }e osnovni kriterijum za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a biti visinaponu|ene kupoprodajne cene. Osim prodaje i razmene tih nepokretnosti, pla-

nira se i suinvestirawe na zemqi{tu na kojem je urbanisti~kim planom pred-vi|ena izgradwa stanova. U samom Master planu i u zakqu~cima Vlade Srbijeprecizira se da }e ostvareni prihodi biti upla}eni na ra~un buxeta Republi-ke Srbije, ali i da sredstvima raspolaè Ministarstvo odbrane radi efika-snijeg sprovo|ewa reforme Vojske, nabavke nove opreme i naoruàwa, reali-zovawa socijalnih programa i stambenog zbriwavawa profesionalnih pri-padnika MO i VS.

Ve} ove po~etne ~iwenice ukazuju da Master plan predstavqa, do sada,najkonkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnih nepokretno-sti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih treba poslati u istoriju bar nekeod problema sa kojima se na{a vojska suo~avala proteklih godina.

Ipak, mnogo je pitawa na koja {ira, a pogotovu vojna javnost o~ekuje odgo-vore. [ta je sa realizacijom Master plana , ima li mesta optimizmu i kolikaje, uop{te, vrednost imovine koju koristi Vojska? Moè li se izvr{iti konver-

zija vojnih baza i kakvo je zanimawe za te nepokretnosti javnih preduze}a, lo-kalnih samouprava i potencijalnih kupaca?Odgovore na ta i druga pitawa potraìli smo u razgovoru sa savetnikom

ministra odbrane za infrastrukturu Milanom Meni}aninom, zamenikom na-~elnika Uprave za infrastrukturu MO pukovnikom mr Goranom Dimi}em, na-~elnikom Odeqewa za upravqawe nepokretnostima Sneànom Radovi} i pred-sednicima op{tina Pirot i Kwaèvac Vladanom Vasi}em i Gradimirom @iv-kovi}em.

ATRAKTIVNI VOJNI KOMPLEKSI

U okviru plana prodaje i razmene vojnih nepokretnosti, koji je predloì-lo MO, a usvojila Vlada, nalazi se osam aerodroma, 35 klubova Vojske, 52 ka-sarne i sedam sportsko-turisti~kih centara. U Master plan ugra|eno je, naosnovu procene Saveta za nepokretnosti G[ VS, 447 vojnih kompleksa, 4.870

hektara zemqi{ta i 2.196 objekata visokogradwe i niskogradwe. Republi~kadirekcija za imovinu Republike Srbije je nosilac prodaje i razmene vojnih ne-pokretnosti. Direkcija sa~iwava tekst tendera i ogla{ava ga u {tampi, dokprocenu trì{ne vrednosti obavqaju stru~waci Poreske uprave Ministarst-va finansija Republike Srbije. Za organe lokalne samouprave i javna predu-ze}a nije potrebno raspisivati tender, ve} se prenos prava kori{}ewa moèobaviti neposrednom pogodbom, po prethodno donetom zakqu~ku Vlade RS.

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, na nedavno odrànoj konferencijiza novinare obavestio je javnost da su do sada prodata ~etiri objekta, ukupnevrednosti oko dvadeset {est miliona dinara. To su, zapravo, prvi objekti ko-ji su prodati za konkretan novac, iako se ve} godinama pri~a kako Vojska ras-prodaje vojnu imovinu. U konkretnu prodaju nepokretnosti iz Master plana u{lo se oglasima za javno nadmetawe i prodaju skladi{ta “U{}e” kod Kraqe-va, Kluba Vojske Srbije u Beloj Crkvi i 13 poslovnih prostora. Naàlost, te

prve aktivnosti nisu dale rezultat, zato {to je najpovoqniji ponu|a~ za“U{}e” odustao, dok za Klub VS u Beloj Crkvi nije bilo zainteresovanih. Taj

1. decembar 2006.

Prvi pokazateqiukazuju da Master plan

predstavqa najkonkretniji

i najrealniji projekat

za re{avawe vi{kova

vojnih nepokretnosti

i obezbe|ivawe sredstavapomo}u kojih treba

poslati u istoriju bar

neke od problema

sa kojima se Vojska

suo~avala proteklih

godina

18

POÊTAKKOJI OBE]AVA

P R O D A J A I R A Z M E N A V O J N I H N E P O K R E T N

7/23/2019 029 Odbrana


pqa imovinsko-pravna dokumentacija.Realno je pretpostaviti da }e, do kra-ja ove godine, Republi~koj direkciji zaimovinu biti dostavqena dokumenta-cija za 289 kompleksa, {to predsta-vqa realizaciju od 70 posto dokume-nata planiranih po Master planu .

Postupak prikupqawa imovinsko-pravne dokumentacije za pomenute ne-pokretnosti (koja, ina~e, ne sme da bu-de starija od {est meseci) bio je deli-mi~no usporen. Za{to?

– Zato {to mi kao dràvni organ– kaè na~elnica Odeqewa za upra-vqawe nepokretnostima Sneàna Ra-dovi} – u ovom trenutku jo{ nismo zva-ni~no u Ministarstvu odbrane Repu-blike Srbije, tako da nam republi~kiorgani napla}uju sve takse i naknade.Re~ je o velikoj sumi novca, a po Zako-nu o dràvnom premeru i katastru or-gani RS i lokalne samouprave oslobo-|eni su pla}awa naknada za izvode izevidencije. Obratili smo se Direkci-ji za imovinu RS i Republi~kom geodet-skom zavodu i oni su preuzeli obavezuda u na{e ime prikupqaju potrebnu do-kumentaciju, sve dok mi i zvani~no nepostanemo ministarstvo. Sada se tajpostupak uspe{no realizuje.

Zvu~i komplikovano, ali problemnije mali i nije vezan samo za reali-zaciju Master plana . Re~ je i o sudskimsporovima za koje je neophodna imo-

vinsko-pravna dokumentacija.Pored vojnog kompleksa “U{}e” i

Kluba Vojske u Beloj Crkvi, Republi~kadirekcija za imovinu obradila je jo{devet vojnih kompleksa i dostavilapredloge zakqu~aka Vladi na mi{qe-we. Re~ je o kompleksima V. Vrbica, lu-ka “Tekija” i “Milutinovac” u Kladovu,zatim onim u Rakovici, Bole~u i Mi-slo|inu, Starim Banovcima (StaraPazova), “6. li~ka”, Koceqevi i Ugri-nova~koj ulici u Zemunu. Ministarstvoodbrane dalo je saglasnost za ~etirivojna kompleksa, dok je za pet traìlo

reviziju procewene vrednosti, zato{to nije bilo zadovoqno ve} obavqe-nom procenom.

Pojavquju se i oglasi za nova jav-na nadmetawa. Ho}e li sada biti vi{euspeha?

– Trì{te }e morati da odigrasvoju ulogu – kaè zamenik na~elnikaUprave za infrastrukturu pukovnik Go-ran Dimi}. – S jedne strane mi imamoobjekte u gradskim zonama, za koje ma-lo subjekata moè da ponudi pravu ce-nu, a s druge, postoje kompleksi za kojenema mnogo zainteresovanih lica, jer

se nalaze na neperspektivnim i nepri-vrednim lokacijama. Mi smo zauzeli

podatak je, mo`da, pogodovao nekimskepticima, ali najnovije informacijeukazuju da se krupnim koracima kre}e urealizaciju Master plana.

Prema re~ima savetnika mini-stra odbrane za infrastrukturu Mi-lana Meni}anina, realno je o~ekiva-ti da se do kraja 2006. proda nekoli-ko zna~ajnih vojnih kompleksa. Tu sepre svega misli na zgradu Vojnotehni~-kog instituta u Katani}evoj 15 (proce-wena na oko dvadeset pet milionaevra) i vojni kompleks u Ugrinova~kojb.b. (procewen na trista miliona di-nara). Konkretna realizacija prodajei razmene tih vojnih nepokretnosti jeu toku, a wihovi novi vlasnici }e, ve-rovatno, biti Elektroprivreda Srbi-je i Javno preduze}e PTT.

– Veliki su izgledi – kaè Milan

Meni}anin – da ve} u prvom kvartalu2007. prodamo vi{e atraktivnih voj-nih kompleksa i nepokretnosti, jer je uposledwe vreme poja~ano zanimawe ve-likih kompanija, posebno onih iz ino-stranstva.

TR@I[NA LOGIKA

Zbog sloènosti procedure kojutreba sprovesti prilikom izrade li-citacionih elaborata i pribavqawaimovinsko-pravne dokumentacije, kao ipreciznih procedura Republi~ke di-rekcije za imovinu RS koja priprema

predlog zakqu~aka Vlade za svaki kom-pleks posebno, pravi zamah prodaje iotu|ewa vojnih kompleksa treba o~eki-vati u drugoj polovini 2007. i pogoto-vo u 2008. godini. Realan rok za spro-vo|ewe Master plana je 2010. godina,mada treba re}i da ni tada on ne}e bi-ti u potpunosti realizovan, jer je to,jednostavno – nemogu}e.

Uprava za infrastrukturu MO, poMaster planu , ima obavezu da pripre-mi imovinsko-pravnu dokumentaciju ilicitacione elaborate i dostavi ihDirekciji za imovinu RS, kako bi ona

dala nalog Poreskoj upravi da izvr{ikonkretnu procenu trì{ne vrednostipredmetnih vojnih kompleksa. Do sadaje ugovorena izrada 106 licitacionihelaborata, a u toku je ugovarawe jo{92, koji su odre|eni kao prioritetnido kraja 2006. godine.

Re~ je o kompleksima za koje jeproceweno da postoji pove}ano zani-mawe potencijalnih kupaca, kao {to suklubovi Vojske, upravne zgrade i drugiobjekti na atraktivnim gradskim loka-cijama. Za 91 vojni kompleks, odnosnoza one koji se sastoje samo od zemqi-

{ta, nije predvi|ena izrada licitaci-onih elaborata, ve} se za wih priku-

19

VREDNOST IMOVINE

KOJU KORISTI VOJSKA

Postoje razli~ita mi{qewa o ukupnojvrednosti nepokretnosti u Master planu . Ne-ki su o nepokretnoj imovini koju koristi Voj-ska govorili kao o “}upu punom zlata” i tvrdi-li da je “vrednija od EPS-a i NIS-a zajedno”,te da se prodajom te imovine mogu obezbeditisredstva za izgradwu desetina hiqada stano-va, vrhunsko opremawe 30.000 vojnika i obez-bediti otpremnine za one koji budu izgubiliposao u Vojsci. Drugi su, me|utim, bili mnogooprezniji kada su govorili da }e “pravu vred-

nost pokazati trì{te i zakon ponude i po-tra`we”. Za sada, ipak, naj~e{}e figurirapreliminarna procena Poreske uprave da jevrednost svih 447 lokacija iz Plana oko mi-lijardu evra. Naravno, Poreska uprava }e po-sebno i za svaku nepokretnost ponaosob sa~i-niti dodatnu procenu prilikom ogla{avawa.MO nema poseban uticaj kada je re~ o odre|i-vawu vrednosti i prodaji vojnih nepokretno-sti, ali ima pravo da postavi svoje qude u ko-misije, prati prodaju i stavqa primedbe.

NI[ I NOVI SAD

Zanimqivo je da se gradovi Ni{ i NoviSad nisu odazvali na dopis Uprave za infra-strukturu za sprovo|ewe Master plana . Re~ jeo gradovima ~iji su gradona~elnici svojevre-meno potpisivali protokole sa MO o razmenivojnih nepokretnosti i u kojima se i danas is-kazuje zanimawe za vojne komplekse i nepokret-nosti. O~ekivalo se da }e Ni{ i Novi Sad po-zitivnim re{ewima pokazati i drugim op{ti-nama kako treba uspe{no zavr{iti posao raz-mene vojnih nepokretnosti. Naàlost, to se ni-je dogodilo.

– Protokoli su potpisani mnogo ranije, au posledwih nekoliko meseci nismo imali kon-takte sa rukovodstvima Ni{a i Novog Sada

– kaè pukovnik Goran Dimi}.

I P O M A S T E R P L A N U

Milan Meni}anin,savetnik ministra odbrane za infrastrukturu

7/23/2019 029 Odbrana


TEMA


sporno, jer su buxetski korisnici u to vreme samo prenosili pra-vo kori{}ewa nad dràvnom imovinom.

– Op{tine pokazuju veliko zanimawe za vojne komplekse, alinaj~e{}e samo na re~ima – kaè Milan Meni}anin. – U najve}embroju slu~ajeva op{tine nemaju opredeqena nov~ana sredstva u bu-xetu ili stambeni fond, koje bi mogli upotrebiti u razmeni nepo-kretnosti. U procesu razmene to je veoma va`no, zato {to op{tinemoraju imati dokaz o poreklu nov~anih sredstava, {to zna~i da nemogu ulaziti u kooperativne ili kompenzacione odnose sa fizi~-kim i pravnim licima. To Master plan , jednostavno, ne prepoznaje.

[ta }e se, me|utim, dogoditi ako lokalne samouprave nasta-ve sa sporim izja{wavawem ili sa nekonkretnim ponudama kada jere~ o realizaciji Master plana ? Smatra}e se da su one odustalei nepokretnosti }e se prodavati javnim nadmetawem. Pitawe je dali takvo re{ewe pogoduje brzoj realizaciji Master plana , zato{to }e tada sve zavisiti od interesa fizi~kih i pravnih lica.

PREGOVORI DO KONA^NOG RE[EWA

Rukovodstvo op{tine Pirot nedavno je povuklo potez vredanpa`we. Naime, op{tina je 2002. godine uzela od Vojske zemqi{teza pro{irewe novog grobqa, a ugovorom je precizirano da se tozemqi{te kompenzuje sa 330 kvadratnih metara stambenog prosto-ra. Stara lokalna vlast je s vremenom “zaboravila” svoju obave-zu, ali to nije u~inila i nova. Tako je, pre pola godine, predsednik

op{tine Pirot mr Vladan Vasi} uru~io ministru odbrane ZoranuStankovi}u kqu~eve za sedam stanova u tom gradu. Taj postupak,svakako, predstavqa dobru osnovu za daqu saradwu. Ali Piro}an-ci su se javili i za druge nepokretnosti iz Master plana.

– Zainteresovani smo za Klub Vojske u na{em gradu i odavnonapu{tenu karaulu “Dojkinci” – kaè predsednik op{tine PirotVladan Vasi}. – Nameravamo da tu karaulu predamo na upotrebuplaninarskom dru{tvu, a da u Klubu Vojske smestimo biblioteku ibioskop. Mi smo MO poslali konkretnu ponudu, po kojoj odmahmoèmo da predamo kqu~eve za 17, a da do kraja 2008. izgradimojo{ 16 stanova razli~itih struktura i na razli~itim lokacijamau gradu.

Po svemu sude}i dogovor izme|u MO i op{tine Pirot je bli-zu. Objekat Kluba Vojske je Poreska uprava procenila na vi{e od

milion evra, dok je vrednost ponu|enih stanova u novogradwi okomilion i dvesta hiqada evra. Op{tina je novac za stanove obez-

JAVNO NADMETAWE

U listu “Politika” 9. novembra objavqen je oglas za pri-kupqawe pismenih ponuda radi otu|ewa nepokretnosti koje ni-su neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije. U oglasu se na-vodi da }e biti prodati poslovni prostori u Beogradu, Ba~kojTopoli, Novom Sadu, Smederevskoj Palanci, Beloj Crkvi i voj-ni kompleks “U{}e” kod Kraqeva, po ukupnoj po~etnoj ceni od

oko 150 miliona dinara.

stav da cene ne treba spu{tati, ve} sa~ekati. Zato je sada ranogovoriti o iskustvima, jer smo do sada imali samo dva javna nad-metawa.

INTERES OP[TINA

U Master planu zacrtana je obaveza MO da, “ukoliko postojiiskazani interes organa i organizacija lokalne samouprave zapredmetne nepokretnosti i za navedeni vid raspolagawa, ima}eprioritet u odnosu na otu|ewe istih”. U skladu sa tom ta~kom Pla-na pripremqeni su i dostavqeni dopisi organima i organizacija-ma lokalne samouprave sa pregledima nepokretnosti koje koristiVojska na wihovoj teritoriji i predlogom za prenos prava kori-{}ewa uz naknadu.

Dopisi su upu}eni u 79 op{tina, na ~ijim teritorijama se na-laze vojni kompleksi predvi|eni za otu|ewe, a do sada je na dopisodgovorila 41 op{tina. Sedam op{tina (Subotica, Pirot, Sjeni-ca, Aleksinac, Kikinda, Vr{ac i Bela Crkva) poslalo je konkretneponude, ~etiri op{tine (Kladovo, Bojnik, [id i Novi Beograd) ni-su zainteresovane, dok su ostale op{tine izrazile zanimawe zaponu|ene nepokretnosti, ali bez odgovaraju}e ili ikakve naknade.

Potpuna ponuda dobijena je od Direkcije za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu Beograda, i taj predmet je u proceduri pred Republi~-kom direkcijom za imovinu. Prema re~ima Milana Meni}anina, urazmeni nepokretnosti najvi{e se oti{lo sa op{tinom Subotica,koja ima obezbe|ena materijalna sredstva i stanove, kao protiv-vrednost za Kasarnu “Petar Drap{in” u tom gradu.

Radi efikasnijeg rada na razmeni vojnih nepokretnosti mi-nistar odbrane Zoran Stankovi}, dràvni sekretar MO ZvonkoObradovi}, savetnik ministra odbrane za infrastrukturu MilanMeni}anin i drugi zvani~nici odràli su vi{e sastanaka sa na-~elnicima okruga, predsednicima op{tina i drugim organima lo-kalnih samouprava. Tada su iza{li na videlo i problemi koji mo-gu negativno da uti~u na ~itav proces. Na primer, na sastanku mi-nistra odbrane u Zaje~arskom okrugu, pojedini predstavnici lo-

kalnih samouprava postavili su pitawe vlasni{tva nad imovi-nom predvi|enom za razmenu i {ta raditi sa objektima ili kom-pleksima koje su op{tine nekada ustupile Vojsci bez ikakve na-doknade. Prvi problem je, sre}om, re{en usvajawem Ustava, zato{to se u novim ustavnim re{ewima nalaze odredbe po kojima op-{tine mogu biti titulari ivlasnici dràvne imovine,pa tako i nepokretnosti kojebudu razmenile ili kupile odVojske. Na posredan na~in,novi Ustav, zna~i, omogu}avai boqu realizaciju Master plana . Pitawe dobrovoqnoustupqenih kompleksa i nepo-kretnosti, prema mi{qewu

Milana Meni}anina, nije

Pukovnik Goran Dimi},zamenik na~elnika Uprave

za infrastrukturu

Kasarna ”Vojvode Bojovi}a” u Novom Sadu, poznatija kao ”Mileti}eva”

7/23/2019 029 Odbrana


bedila iz buxetskih sredsta-va i putem izdvajawa gra|anau Fond za stambenu izgradwu.

U Kwaèvcu èle da na23 hektara nekada{we ka-sarne formiraju industrij-sku zonu i da tu smeste novupoqoprivrednu {kolu, javnokomunalno preduze}e, vatro-gasno dru{tvo i ambulantu.

– Poreska uprava pro-cenila je kasarnu – govoriop{tinski menaxer Milan\oki} – na prili~no visokiiznos od 122 miliona dina-ra, dok predsednik op{tineGradimir @ivkovi} isti~espremnost op{tine da izgra-di 1.200 kvadratnih metarastambenog prostora na atraktivnim lokacijama u gradu.

– Mi mislimo da je to vrednost koja moè da parira vredno-sti kasarne – kaè Gradimir @ivkovi}. – Ponuda je znatno ve}a odna{ih mogu}nosti, ali moèmo je realizovati zahvaquju}i sred-stvima iz Nacionalnog investicionog plana za projekat industrij-

ske zone. Vrednost vojne imovine }e padati, a u Kwaèvcu, sasvimsigurno, nema kupca koji bi napu{tene objekte i zemqu kupio za mi-lion i po evra.

Koordinator op{tinskog radnog tela za industrijsku zonu utom gradu Jovan Isakov o~ekuje da se u zoni otvori hiqadu novihradnih mesta i iznosi zanimqivu ideju da prioritet u zapo{qava-wu imaju pripadnici Vojske koji ostanu bez posla. Po re~ima naj-odgovornijih qudi u Kwaèvcu, rok za razmenu nepokretnosti saMO ve} isti~e, zato {to odobrena sredstva ne}e mo}i da koristeslede}e godine.

S druge strane, Milan Meni}anin tvrdi da ponuda kwaèva~-ke op{tine iznosi samo polovinu od procewene vrednosti kasar-ne i da MO nije ovla{}eno da umawuje trì{nu vrednost bilo kogkompleksa i obja{wava:

– Mi ne odustajemo od pregovora kako bismo do{li do kona~-

nog re{ewa, s obzirom na interes op{tine i zna~aj tog prostoraza privredni razvoj ~itavog regiona.

Veliki broj qudi u MO i VS sa nestrpqewem o~ekuje realiza-ciju Master plana. Pitamo savetnika ministra odbrane Milana Me-ni}anina da li je optimista u pogledu wegove realizacije. On kaè:

– Verujem da }e Plan biti realizovan u visokom procentu za-to {to iza wega stoji Vlada Srbije. Ako ne bismo realizovali Ma-

ster plan , doveli bismo u pitawe obezbe|ewe potrebnih sredsta-va za podsticaj i podr{ku reforme sistema odbrane i re{avawestambenih problema 16.500 besku}nika u MO i VS i wihovih po-rodica.

Nema sumwe da }e najve}e pote{ko}e u realizaciji Master plana stvarati nepostojawe kapitala u Srbiji, a koji bi bio ekvi-valentan procewenoj vrednosti imovine koju koristi Vojska. Veli-ko ohrabrewe, po tom pitawu, donosi i novi Ustav koji strancimaomogu}ava da sada budu i vlasnici nekretnina. Uostalom, neki ino-strani subjekti ve} su iskazali veliko interesovawe za odre|enevojne komplekse i nepokretnosti.

Na osnovu svega re~enog, moè se zakqu~iti: Master plan jekrenuo. Dodu{e, jo{ uvek je u prvoj brzini, ali iz we se veoma la-ko moè pre}i u drugu, tre}u, ~etvrtu… Ostaje nam i da se nadamoda realizaciji Master plana niko ne}e postavqati nepredvi|ene

prepreke i ko~nice.Zoran MILADINOVI]

21

KONVERZIJA BAZA

Ideja o konverziji vojnih baza stara je nekoliko godina,ali je ona, vi{e ili mawe, ostala na re~ima.

– Kod nas konverzija baza ne funkcioni{e kako treba zato{to smo je shvatili samo kao otu|ewe nepokretnosti, a to u su-{tini nije prava konverzija – tvrdi zamenik na~elnika Upraveza infrastrukturu pukovnik mr Goran Dimi}. – Mi treba da odneke kasarne, u saradwi sa resornim ministarstvom i stru~nim

slu`bama lokalnih samouprava, napravimo, na primer, centarza gerijatriju, zdravstvenu ustanovu ili dom kulture. Konverzijane podrazumeva da objekte koje imate poru{ite i zidate ne{todrugo, ve} da se sa mawim ulagawima promeni namena objekata.

Zapadne zemqe imaju pozitivna iskustva u konverziji vojnihbaza, ali i potpuno druga~iju situaciju. U wima dràva finansi-ra Vojsku, a ona u~estvuje u konverziji vojnih baza zajedno sa mi-nistarstvima i lokalnim samoupravama. Kod nas je Vojska, presvega, zainteresovana da dobije odre|enu nadoknadu, dok }e onameni vojnih baza odlu~ivati lokalne vlasti.

U Upravi za infrastrukturu odràno je pet radnih sastana-ka o konverziji vojnih baza, na kojima su u~estvovali predstavni-ci organizacijskih jedinica MO i G[ VS. Jedan od rezultata tihsastanaka jeste i po~etak pilot-projekta konverzije baza u zemun-

skoj kasarni “Aleksa Dundi}”. Predvi|eno je da u delu te kasarnebude sme{tena vojna gra|evinska ustanova “Beograd”, posle we-ne transformacije. Pilot-projekat je u fazi izrade.

Sa problemom konverzije vojnih baza suo~ile su se i sve ze-mqe u tranziciji, poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, BiH i Mol-davije. Tim MO je pre nekoliko meseci boravio u Bugarskoj, kakobi na licu mesta sagledao iskustva u konverziji velike vojne bazeu Razgradu (50 hektara). Prezentaciji u Bugarskoj prisustvovalisu i gradona~elnici Pirota i Kwaèvca Vladan Vasi} i Gradi-mir @ivkovi}. Me|utim, od najavqenog prakti~nog prikaza kon-verzije vojne baze nije bilo ni{ta, iako je u taj projekat uloènotri miliona evra. Mo`da vi|eno najboqe oslikavaju re~i pred-sednika op{tine Pirot Vladana Vasi}a da je za wega “najkori-snije to {to je video da konverzija vojne baze nije uspela”. I Ma-|ari su od 1990. do 1998. godine samo pokretali inicijative,

ali bez ikakvog konkretnog rezultata. O~igledno je da zemqe utranziciji nisu uspele da re{e problem konverzije vojnih baza izato je dragocena najavqena pomo} Regionalnog centra za pomo}u kontroli i verifikaciji naoruàwa (u okviru Foruma za po-mo} zemqama jugoisto~ne Evrope) na planu pronalaèwa poten-cijalnih me|unarodnih investitora.Sneàna Radovi},

na~elnik Odeqewa zaupravqawe nepokretnostima

7/23/2019 029 Odbrana


22

Rezultati ga|awa su u granicama od vrlo dobrog do odli~nog,{to govori da su vojnici dobro radili i u kasarnskim uslo-vima, pripremaju}i se za, kako se to obi~no kaè, krunu ob-u~avawa.Prvog dana tenkisti iz 211. oklopne brigade izveli su {kol-

ska ga|awa, na kojima su ni{anxije pokazale da mogu precizno po-ga|ati projektilima iz tenkovskih topova. Komandant 211. oklop-ne brigade pukovnik êdomir Brankovi} nije krio zadovoqstvo{to su vojnici potvrdili vrednost na svom vatrenom kr{tewu.

Sli~no je bilo i na ga|awu protivoklopnim raketama, kadasu tri podoficira, ~etiri vojnika po ugovoru i {est vojnika naodsluèwu vojnog roka, dokazali da za wih nema tajni u rukovawutim mo}nim oru`jem.

– Wima je to prva, a verovatno i jedina ispaqena raketa u

ìvotu – kaè komandir Odeqewa za obuku operatera, stariji

BOJNA GA\AWA JEDINICA

KOPNENIH SNAGA NOVE Fvodnik Nikola Veqkovi}. – Zato je dan ga|awa poseban, jer su seuverili da mogu da vladaju raketom i pogode ciq.

Rad i obuka operatera predstavqaju sloèn posao i potreb-no je da svaki od wih izvede vi{e od hiqadu opaqewa na TV tre-naèrima i u kabinetima. Raketa leti 19 sekundi od borbenogvozila pe{adije do ciqa i u tom periodu se ispaquje, prihvatana putu za vo|ewe, vodi i navodi na ciq. Svaki detaq je vaàn,ali posledwih ~etiri-pet sekundi odlu~uje da li }e raketa pogo-diti ili ne.

Artiqerci iz vrawske 78. motorizovane brigade, leskova~-ke 549. motorizovane brigade, ra{~anske 37. motorizovanebrigade i ni{ke 211. oklopne brigade imali su ne{to druga~iji

Bojna ga|awa artiqerijskihi oklopno-mehanizovanihjedinica Kopnenih snagana Pasuqanskim livadamabila su prilika za proveruosposobqenost vojnikajunske i septembarske generacijei profesionalnog sastava

7/23/2019 029 Odbrana


23

zadatak. Samohodni artiqerijski divizioni su ha-ubicama 122 mm izvodili grupno ga|awe, ali suistovremeno proveravali i rad komandira bate-rija. Nije re~ o rutinskom zadatku, zato {to su seneki od artiqerijskih oficira, poput mladog po-ru~nika Dragoquba Tasi}a, prvi put oprobali utakvoj ulozi.

Rezultati svih artiqerijskih sastava su odli~-ni, dok parametri po kojima se ocewuju bojna ga|a-wa ukazuju da su ne{to boqe rezultate ostvariliartiqerci iz 549. i 37. motorizovane brigade.

U svojoj oceni ga|awa artiqerijskih i oklop-no-mehanizovanih jedinica zamenik komandanta

Kopnenih snaga general-major Vladimir Stojiq-kovi} nagla{ava:– Bez obzira na poznate uslove u kojima ìvi-

mo i radimo, uspevamo da planiramo, organizu-jemo i izvodimo sadràje borbene obuke i mi-slim da ne zaostajemo mnogo za vremenima kadase proces osposobqavawa intenzivnije sprovo-dio. Sada pronalazimo nove forme obuke pro-fesionalnih vojnika, ali teìmo i pove}awuprakti~nih ga|awa. Ni{ta ne moè da zameni ga-|awe, jer je to vrhunac svih prethodnih obuka istavqa ta~ku na osposobqenost. Ovde smo na po-ligonu primenili metod objediwavawa ga|awadve partije vojnika, zato {to je tako ekonomi~ni-je i organizacijski jednostavnije.

Zoran MILADINOVI]Snimio Darimir BANDA

VISOKA OSPOSOBQENOST PROFESIONALNOG SASTAVA

Ga|awe pripadnika Kopnenih snaga na poligonu Pasuqanske livade pra-tio je i zamenik na~elnika Odeqewa za borbenu gotovost Uprave za operativ-ne poslove G[ VS pukovnik Borivoje Orovi} sa svojim saradnicima.

– Ocene su veoma povoqne – kaè pukovnik Orovi} – a posebno me radu-je visoka osposobqenost profesionalnog sastava i wihova ume{nost u ruko-vawu vatrom artiqerije i OMJ. Organizacija ìvota i rada je bila primere-na terenskim uslovima, pri ~emu je veoma va`no, imaju}i u vidu broj, vrstu isadràje ga|awa, da su sve aktivnosti protekle bezbedno i bez ikakvih povre-|ivawa vojnika i stare{ina ili kvarova i otkaza tehnike.

RME OBUKE

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.24

VOJNI SANITETU MIROVNOJ MISIJIêtrdeset slu{alaca 90. klase

[kole rezervnih oficira

sanitetske slu`be i 89. klase

[kole rezervnih oficira

veterinarske slu`be, nedavnosu izveli svoju zavr{nu ve`bu.

Na proveri je bila obu~enost

i osposobqenost vojnog

saniteta za rad u me|unarodnoj

misiji. Ispit su polagali

slu{aoci, ali i nastavnici.

Ovoga puta posmatra~i su bili

wihove kolege iz Kine i

Norve{ke.

V E @ B A ” Z I M A 2 0 0 6 ”

OBUKA

Utoku prve faze {kolovawa slu{aoci [kole rezervnih oficira – mla-di lekari, stomatolozi i farmaceuti, stekli su znawa iz oblasti ratnemedicine i organizacije vojnog saniteta, a koliko su ovladali tim no-vim znawima pokazali su nedavno na ve`bi koju su realizovali sa kole-gama veterinarske slu`be. Iako je ve`ba nosila naziv ”Zima 2006“,

zaista im se osmehnula sre}a i imali su sun~an i topao dan – kao bogomdani za dokazivawe i za posmatrawe.

êtrdeset slu{alaca i dvadeset vojnika iz 250. raketne brigade PVO(u ulozi markiranata) izveli su sadràje koje su osmislile odgovorne stare-{ine u Centru za sanitetsku taktiku. Ovoga puta, ve`bom ”Medicinska podr-{ka sanitetskog odreda Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN“ rukovodila jeekipa lekara koju je predvodio pukovnik doc. dr Novak Milovi}. Me|u po-smatra~ima su, pored na~elnika klinika VMA, bili i gosti iz Norve{ke iKine – wihove kolege koje su na usavr{avawu na VMA.

VOJNA POQSKA BOLNICA

Ranije je vaìlo pravilo da se ve`be odràvaju uvek u drugom gradu, dase pove}ava broj radnih ta~aka i ukqu~uje civilno stanovni{tvo, zdravstve-na slu`ba, vatrogasci, policija, da pripadnici specijalnih jedinica bravu-rozno izvedu svoju ta~ku. Gradovi su ìveli sa svojim uniformisanim gosti-

ma i imali priliku da pitaju lekare za medicinske savete. Toga nije bilo naovoj ve`bi. Dodu{e, kako je rekao pukovnik dr Drago Vuji}, na~elnik Centra

7/23/2019 029 Odbrana


25

za sanitetsku taktiku, postojalasu dva scenarija ve`be, ali jeizabrano da bude odràna uskladu sa ”nare|enim ograni~e-wima u obimu“, pa su otpale sveone atraktivne ta~ke i ostala je– sanitetska su{tina.

Mesto de{avawa bila je

kasarna nadomak VMA, a pro-gram se sastojao od tri ta~ke.Prva je ona uobi~ajena, amfite-atarska, koja prati rad koman-de. Slu{aoci razvodnici Og-wen Gudeq, u ulozi na~elnika{taba pretpostavqene komande,i Nikola Deni}, na~elnik sani-tetske slu`be, predo~ili su pri-sutnim politi~ke, vojne i sani-tetske prilike u zemqi Grej Lend , gde je raspore|ena jedini-ca iz na{e zemqe. Novost je {toslu{aoci govore na engleskom

jeziku, a rad komande je pospe-{en informati~kom podr{kom.Video-linkom uspostavqa se ve-za sa komandirom sanitetske ~e-te i sa operacionim odeqewemvojne poqske bolnice.

Druga ta~ka ve`be, najva-`nija, odvija se u vojnoj poqskojbolnici, dok je posledwa, sani-tetska prihvatnica sa helidro-mom, razvijena u blizini vojnepoqske bolnice. Odatle se po-vre|eni i oboleli evakui{uvazdu{nim putem u Op{tu bol-

nicu mirovne misije UN ili naVMA.Vojna poqska bolnica je

centralno mesto zbriwavawa iu wu pristiù povre|eni i obo-leli. A put zbriwavawa je jasan– od prijemno-trija`nog odeqe-wa, gde trijaù radi najiskusniji hirurg, preko dekontaminacio-nog, operacionog, reanimacionog do evakuacionog odeqewa.

U operacionom odeqewu, ìli kucavici svake vojne poqskebolnice, u toku su dve operacije – prva hirur{ka ekipa zbriwa-va prostrelnu ranu abdomena, a druga prostrelnu ranu natkole-nice. Hirurzi su slu{aoci dr Sa{a Xelabxi}, dr Darko ̂ olako-vi}, dr Bojan Milojevi} i dr Milan Vladimirov, anesteziolozi

dr Neboj{a Miti}, dr Aleksandar Jordanov i dr Bojan Jovano-vi}, a pacijenti – dva praseta.Zna~ajna ta~ka vojne poqske bolnice jeste apoteka sa steri-

lizacijom koja snabdeva lekovima i sanitetskim materijalom svaostala odeqewa, a tu se pripremaju i lekovi. Nezaobilazni su istomatolo{ko mesto i mesto za psihotraumatozovane.

U sastavu vojne poqske bolnice je i veterinarsko odeqewe.U wemu se uzimaju i analiziraju uzorci hrane ̀ ivotiwskog pore-kla i rade hemijske, toksikolo{ke, biolo{ke, parazitolo{ke idruge analize, a imaju i mera~ radioaktivne kontaminacije. Ovoodeqewe je preko satelita direktno povezano sa Me|unarodnomkancelarijom za epizotije (sto~na zaraza ve~ih razmera) u Pari-zu i od wih dobijaju sve potrebne informacije.

– Moèmo da detektujemo skoro sve bojne otrove – nervne,

zagu{qivce, plikavce, te{ke metale. Reakcije su trenutne, ~ekase jedan do dva minuta – kaè komandir tog odeqewa slu{alac

razvodnik Bojan Krdarevi}, dok-tor veterinarske medicine.

Norve{ki lekar je bio im-presioniran tim podatkom, jeroni nemaju takvu laboratoriju iupustio se u kra}i razgovor sakomandirom Krdarevi}em. Za tovreme su kineski lekari rado-znalo zavirivali u svaki kutakbolnice na otvorenom i slika-li se sa doma}im lekarima islu{aocima. A za posetioce jenajzanimqiviji bio pacijent uveterinarskoj ambulanti – la-brador retriver, specijalistaza otkrivawe minsko-eksploziv-nih sredstava. Dobro dresiran

pas, ~ija je obuka veoma skupa, a zdravstveno stawe veoma va-`no, pruìo je {apu radoznalim posmatra~ima, a na kraju im imahnuo.

SLU[AOCI SU BRIQIRALI

Tokom obilaska te velike poqske bolnice komandiri ode-qewa su bili pod vatrom pitawa wihovih stare{ina. Najvi{e

pitawa postavili su zamenik na~elnika VMA pukovnik prof. drRajko Hrva~evi} i glavni hirurg VMA pukovnik prof. dr Neboj-{a Stankovi}, a slu{aoci su briqirali, ~ak i kad su profeso-ri poku{avali da ih zbune. Pokazali su da imaju znawa ne sa-mo iz organizacije rada sanitetske slu`be u vanrednim situa-cijama nego i iz ratne medicine. A to nisu mogli da nau~e nafakultetu.

Motivisanost tih mladih qudi i èqa da se do posledwihdetaqa uìve u ve`bu i prenesu atmosferu ratne bolnice bilaje o~igledna. I zaista su svi ti mladi}i bili sjajni, po~ev{i oddr Marka Kosti}a, komandira sanitetske ~ete, Nikole Vukobra-ta, komandira prijemno-trija`nog odeqewa, Igora Stojanovi}asa dekontaminacionog, Sini{e Vuji}a iz evakuacionog, Neboj{e\uri}a iz operacionog, Vladimira Diki}a iz apoteke sa steri-

lizacijom, Igora Vaskovi}a sa reanimacionog i Bojana Krdare-vi}a, komandira veterinarskog odeqewa.

KORI[]EWE BOGATOG ISKUSTVA

U ovoj ve`bi primeweni su nova metodologija i stilrada kojim sanitet èli da se primakne radu u stranimarmijama, ali je isto tako zna~ajno da i mi imamo svojedoktrinarne stavove u ratnoj medicini i da na{i lekariimaju bogato ratno iskustvo, pa se ni ta saznawa ne sme-ju zanemariti. Zato je potrebno na}i zlatnu sredinu –svetske standarde implementirati u na{u doktrinu.

Koncipirawe budu}ih planova rada i {kolovawa

mora da usledi brzo, jer, kako se na analizi ~ulo, nema-mo mnogo vremena za su{tinsku transformaciju ovog de-la rada. Ako uskoro postanemo ~lanica Partnerstva zamir, sanitet }e verovatno vrlo brzo imati prvu smenu nanekom od kriznih àri{ta u svetu.

Helikopterska evakuacija povre|enih i obolelih

7/23/2019 029 Odbrana


Svi slu{aoci su pre ove ve`be pro{li i vojni~ku obuku: ga-|ali iz vatrenog oru`ja, izveli mar{ dug 10 kilometara pod pu-nom ratnom opremom, radili svoj posao pod simulacijom avion-

skog napada i dejstvovali iz mar{evskog poretka (ta~nije skla-wali se u zaklon), i {to je najbitnije – zbriwavali povre|ene iobolele. Potom su uve`bavali kako se napada neprijateq, raz-bijaju wegove linije i, na kraju, juri{a radi potpunog neutrali-sawa protivnika. Amnogima od wih najteè je palo podizawe {a-tora za vojnu poqsku bolnicu.

TEST ZA OFICIRE

Kada su se sve kockice ve`be sloìle i kada je trebalo sa-brati utiske, rukovodstvo ve`be i zamenik na~elnika VMA izra-zili su zadovoqstvo onim {to su prikazali slu{aoci. A da li suslu{aoci zadovoqni onim {to su nau~ili u {koli, i radom svo-jih nastavnika, zna}e se kasnije, na nekoj drugoj ve`bi iz anon-imnih anketa. Ve`ba je i test za oficire sanitetske slu`be koji-

ma predstoje odlasci u mirovne misije, pa je i wihov rad biopredmet analize.

Na{i lekari u mirovnim misijama radi}e u stranim voj-nim poqskim bolnicama koje imaju pokretni rendgen-aparat,ultrazvu~ni aparat i biohemijsku laboratoriju. Zato je poseb-no va`na wihova obuka. Najverovatnije }e, za prvo vreme, na-{i oficiri lekari i}i na kurseve u inostranstvo, a kad se vra-te u zemqu, bi}e instruktori svojim kolegama. Kupovina noveopreme olak{a}e im budu}i rad, jer }e se sa sli~nom susretatiu misijama.

I naredna ve`ba }e doneti novine. Mo`da }e od po~etka dokraja biti izvedena na engleskom jeziku, ili }e u rukovodstvu bi-ti vi{e èna. Na ovoj su se, {to je tako|e novina, pojavile tridame, a jedna od wih u rukovodstvu ve`be.

Mira [VEDI]Snimio Zvonko PERGE

1. decembar 2006.26

M

U KORAK

SA UNIJOMUprkos ~iwenici da su pregovorio stabilizaciji i pridruìvawu

na{e zemqe Evropskoj unijiprivremeno prekinuti, proces

uskla|ivawa normi i standardase nastavqa

OBUKA

Zdravstveno stawe psa koji je specijalista za otkrivawe minsko -eksplozivnih sredstava, prati se u veterinarskoj ambulanti

inistarstvo odbrane na{e zemqe ugostilo je predstavnikeAlbanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore iHrvatske na ~etvorodnevnom modulu obuke ”Evropska bez-

bednosna i odbrambena politika”, koji je otvoren 20. no-vembra u beogradskom hotelu ”M”. Sektor za politiku od-brane i Nema~ka akademija za bezbednosnu politiku organi-zovali su, prvi put, kurs te vrste namewen zemqama koje su uprocesu stabilizacije i pridruìvawa Evropskoj uniji. Ukup-no 40 slu`benika sredweg ranga, prvenstveno iz ministar-stava odbrane, spoqnih i unutra{wih poslova zemaqa Balka-na, poha|a}e ~etiri povezana modula obuke, koji }e se, posleovog, do kraja 2007. godine odràti i u Makedoniji, Hrvat-skoj i Bosni.

Aktivnosti Evropske unije usmerene su ka ja~awu institu-cionalnih kapaciteta onih segmenata dràvne uprave koji sunadle`ni za oblast bezbednosti, odbrane i integracije. Upr-kos ~iwenici da su pregovori o stabilizaciji i pridruìvawuna{e zemqe EU privremeno prekinuti, proces uskla|ivawa

normi i standarda se nastavqa.

PREDNOSTI

ZAJEDNI^KE BEZBEDNOSTI

Na otvarawu prvog modula, pomo}nik ministra odbraneza politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} naglasilaje da su reforme u oblasti bezbednosti u na{oj zemqi uvelikou toku.

– I Srbija i region }e, pre ili kasnije, a boqe pre, bitideo evroatlantskih integracija. Va`no je da shvatimo da }emovizije ostvariti jedino edukacijom i da se precizno odredi me-sto oruànih snaga u toj viziji. Moramo dati jasan odgovor na-{im gra|anima za{to pla}aju Vojsku i koja je wena budu}a ulo-

ga u dru{tvu. Smatram da }e nam ovaj modul pomo}i u tim name-rama – rekla je Sneàna Samarxi}-Markovi}.

KURS O EVROPSKOJBEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ

POLITICI

7/23/2019 029 Odbrana


Gerhard Jandl, ambasador Republike Austrije, zemqe kojaje u ime EU asistirala u organizaciji modula, govorio je o zna-~aju obuke u bezbednosnoj politici Unije u procesu stabiliza-cije i pridruìvawa. Direktor Nema~ke akademije za bezbed-nosnu politiku Ralf Verner Markus, ujedno rukovodilac kursa,zahvalio je u~esnicima za pa`wu i zanimawe i izrazio nadu da}e seminar zadovoqiti visoka o~ekivawa koja su pred wega po-stavqena.

Polaznici prvog modula obuke imali su priliku da se oba-veste o osnovama evropske bezbednosne i odbrambene politike(European Security and Defence Policy – ESDP)i da sagledaju intere-se i re{ewa koja Unija predvi|a za zemqe Balkana. Uz pomo}predava~a iz EU i sa Beogradskog univerziteta raspravqalo seo odnosu Natoa i Rusije, odnosno Sjediwenih Ameri~kih Dràva,

o globalnoj ulozi Evrope i wenom angaòvawu u sferi sopstve-nog uticaja, zatim o odbrambeno-bezbednosnoj strategiji Unije imirovnim misijama koje preduzima.

Polaznici kursa upore|ivali su nacionalne strategije od-brane sa ciqem da prepoznaju prednosti projekta zajedni~ke bez-bednosne politike Evrope. Demokratska i parlamentarna kon-trola sektora odbrane, ali i perspektive koje svaka od zemaqaBalkana ima u tom konceptu – bila su, tako|e, va`na pitawa naseminaru.

U~esnici kursa su raspravqali o ESDP i EU kao sistemu ko-lektivne bezbednosti, nezavisnom od Natoa, i koracima koje or-ganizacija preduzima u procesu pro{irewa.

VEZE ZA BUDU]NOST

Prilikom sve~anog zatvarawa, rukovodilac kursa RalfVerner Markus ~estitao je u~esnicima i zahvalio Ministarstvuodbrane za dobru organizaciju, ina~e, veoma zahtevnog prvogmodula obuke.

– Morate ostati u kontaktu. Potrebno je da izgradite mreù inastavite me|usobno da komunicirate – rekao je Markus i dodao:

– Samo tako }e ovaj kurs ispuniti svoju pravu svrhu i na tajna~in }ete doprineti ostvarivawu koncepta zajedni~ke evropskebezbednosno-odbrambene politike.

Direktor Vladine kancelarije za pridruìvawe Evropskojuniji Tawa Mi{~evi} podràla je ideju obuke ESDP i rekla da }enastaviti da podràva svaku aktivnost Ministarstava u oblastiintegracija.

Savetnik ministra odbrane za me|unarodnu vojnu saradwuMilorad Peri} sve~ano je uru~io sertifikate svim polaznicimai pozvao ih da, kad god budu ̀ eleli, posete Beograd i Srbiju.

Aleksandar PETROVI]Snimio Zvonko PERGE

27

BEZBEDNOST

Na Akademiji za diplomatiju i bezbednost Ri~ard [tolc jeodrào tri predavawa. Za studente Akademije bila je to “Me-|unarodna saradwa u suo~avawu sa savremenim bezbednosnimizazovima”. Predstavnici diplomatskog kora i eksperti izoblasti bezbednosti imali su priliku da ~uju predavawe o ulo-

zi SAD u globalnoj borbi protiv terorizma, dok je “Metodolo-

gija bezbednosne obuke” bila tema namewena predstavnicimaBIA, VBA, VOA, MUP.

Slu{aoci su, recimo, saznali za{to je svojevremeno Ni-kita Hru{~ov odbio ameri~ku ideju da SAD i Sovjeti “otvoresvoje nebo”. Nakon mnogo godina, Hru{~ovqev sin, sada ame-ri~ki dràvqanin, priznao je da se wegov otac bojao da SADne otkriju ne {ta SSSR ima, ve} – da mnogo toga zapravo nema.Ipak, da ne bi bilo zabune, pre predavawa i susreta s novina-rima, gospodin [tolc je naglasio da “nastupa kao privatnigra|anin, ne kao predstavnik SAD”.

Na pitawa o bombardovawu Srbije i pregovorima o Ko-smetu, nije bio voqan da odgovara. Ipak, nije odbio pri~u oraspadu SFRJ, koja je, po wegovim re~ima, bila bazi~no sta-bilna dràva prema kojoj je SAD imala politiku “da u~ini sve{to je bilo mogu}e da opstane, a kada je postalo jasno da je toneodrìvo, da se mirnim putem raspadne”. Za sebe kaè da je~ovek “hladnog rata”, budu}i da je najve}i deo karijere proveoupravo u tom istorijskom periodu.

S. \OKI]

Predavawe na Akademiji za diplomatijui bezbednost

STARA ISKUSTVA UNOVIM KONFLIKTIMA

Uo~i premijere novog filma o Xemsu Bondu, Beogradje imao prilike da vidi i pravog tajnog agenta

svetskog kalibra, nekada{weg zamenika direktoraCIA i direktora operacija Ri~arda [tolca.

7/23/2019 029 Odbrana


J

1. decembar 2006.28

ednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora imaju veliki zna~aj za bezbednostna administrativnoj liniji prema Kosmetu i u samoj Kopnenoj zoni bezbedno-sti. Pripadnici obe oruàne snage vode ra~una o svim incidentima koji moguiskrsnuti i pripremaju prave odgovore na wih. S tim ciqem organizovana je

zajedni~ka ve`ba pripadnika 78. motorizovane brigade i ameri~kog kontingenta uMultinacionalnim takti~kim snagama (MNTS ) ”Istok“.

U rejonu baze ”Dobrosin“ izvedena je zanimqiva, sadràjna i pou~na ve`ba”Medicinska evakuacija povre|enih pripadnika Kfora iz Kopnene zone bezbedno-sti“, a pod rukovodstvom komandanta 78. motorizovane brigade pukovnika Milosa-va Simovi}a i zamenika komandanta MNTS ”Istok“ ameri~kog pukovnika VilijamaSmita. Toj zna~ajnoj aktivnosti prisustvovali su rukovodilac tima Kopnenih snaga

za saradwu sa Kforom pukovnik Branislav Pavi}, {ef zajedni~ke komisije za pri-menu Vojno-tehni~kog sporazuma potpukovnik Xim Sejlors, potpukovnik Voja Milova-novi} iz komisije za primenu VTS, predstavnici MUP-a, vojnici i stare{ine 78.motorizovane brigade i Takti~kih snaga ”Hjuston“.

Plan ve`be je da jednovremena patrola Vojske Srbije i Kfora obavqa svojeredovne aktivnosti du` administrativne linije, na pravcu od sela Dobrosin premaselu Kon~uq. Na poziv tima Kopnenih snaga za saradwu s Kforom, u rejon baza ”Do-brosin“ dolazi ekipa komisije za primenu VTS MNTS ”Istok“ zbog zajedni~kog izvi-|awa mesta na kome je prona|eno naoruàwe. U toku prevoèwa do mesta zajedni~-kog izvi|awa dogodila se saobra}ajna nesre}a, u kojoj su povre|ena tri lica (jednolak{e i dva teè). U daqem toku ve`be posmatra~e su vodili na~elnik operativnogodeqewa 78. motorizovane brigade potpukovnik Milomir Ivanovi} i zamenik {e-fa zajedni~ke komisije major Danijel Garsija.

Potpukovnik Sejlors zahteva od pukovnika Pavi}a da se preduzmu mere obez-

be|ewa evakuacije povre|enih, obave{tava operativni centar MNTS ”Istok“ itraì vazdu{nu medicinsku evakuaciju povre|enih iz rejona baze ”Dobrosin“. Dok

Ve`bovne aktivnosti

izvedene kod baze

”Dobrosin“ predstavqaju

uspe{an nastavak saradwe

vrawske brigade iMultinacionalnih

takti~kih snaga ”Istok“,

koja je po~ela sredinom

2001. godine

VAZDU[NAMEDICINSKA

EVAKUACIJA

VE@BA NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJISARADWA

7/23/2019 029 Odbrana


~lanovi komisije za primenu VTS pruàju prvu pomo} povre|eni-ma, pukovnik Pavi} obave{tava komandira baze ”Dobrosin“ onastalom doga|aju i zahteva da uputi sanitetsku ekipu. Ubrzo ioperativni centar MNTS ”Istok“, koriste}i ”vru}u liniju“, oba-ve{tava komandu 78. motorizovane brigade o zahtevu za evakua-ciju povre|enih, pravcu leta helikoptera i zoni sletawa.

Sanitetska ekipa sa baze ”Dobrosin“ pruà medicinsku po-mo} povre|enima (jednom licu povre|ena je glava, drugom grudniko{, tre}em ruka…) i evakui{e povre|ene sanitetskim vozilom

od mesta incidenta do mesta sletawa helikoptera. U me|uvreme-nu, pripadnici 78. motorizovane brigade vr{e borbeno obezbe-|ewe mesta incidenta i sletawa helikoptera.

Helikopter za medicinsku evakuaciju prele}e administra-tivnu liniju i sle}e blizu baze ”Dobrosin“, uz pomo} aktivira-

wa obojenih dimnih signala. Zajedni~ka sanitetska ekipa VojskeSrbije i Kfora unosi povre|ene u helikopter, dok dva borbenahelikoptera pruàju podr{ku jednovremenoj patroli i sanitet-skom helikopteru. Nakon ukrcavawa povre|enih, helikopter za

medicinsku evakuaciju pole}e i vra}a se pravcem kojim je dole-teo. Vi{enamenski helikopter za vazdu{nu medicinsku evakua-ciju, ina~e, moè da transportuje {est teè povre|enih na nosi-lima i dva lak{e povre|ena vojnika.

U posadi helikoptera nalaze se pilot, kopilot, leta~ me-hani~ar i sanitetski tehni~ar, koji je osposobqen za izvr{ava-we i sloènijih medicinskih radwi, poput upotrebe aparata zadisawe ili reanimaciju. Helikopter moè da se koristi u svimvremenskim uslovima. Planom ve`be predvi|eno je da se, akohelikopter Kfora ne moè da sleti, onda se povre|eni tran-sportuju sanitetskim vozilom 78. motorizovane brigade do ad-ministrativne linije, gde bi ih ~ekalo ambulantno voziloMNTS ”Istok“. Jednovremene patrole se, u tom slu~aju, stavqa-ju u funkciju obezbe|ewa mesta ukrcavawa.

Posle uspe{no izvedene ve`be, komandant 78. motorizo-vane brigade pukovnik Milosav Simovi} istakao je da ve`bov-ne aktivnosti kod baze ”Dobrosin“ predstavqaju uspe{an na-stavak saradwe vrawske brigade i MNTS ”Istok“, koja je zapo-~eta sredinom 2001. godine.

– Ve`ba je mala po brojuu~esnika – rekao je pukovnik Si-movi} – ali primewiva u real-noj situaciji. Ujedno, realiza-cija zajedni~ke ve`be doprino-si ve}oj bezbednosti regiona iboqem odnosu lokalnog stanov-ni{tva prema pripadnicimaVojske Srbije.

Zamenik komandanta MNTS”Istok“ pukovnik Vilijam Smitsloìo se sa takvom ocenom ive`bu ozna~io kqu~nim trenut-kom jednogodi{we saradwe.

– Pokazalo se – istakao jepukovnik Smit – da moèmo sa-ra|ivati u svim situacijama, pai kada su qudi u opasnosti. Na-dam se da }e ostali pripadniciMNTS slediti ovaj vid saradwekoji mi imamo sa 78. motorizo-vanom brigadom, zato {to je toprimer koji treba slediti.

Zoran MILADINOVI]

Snimili u~esnici ve`be

29

SMENA AMERI^KIH SNAGA

Posle ve`be ”Medicinska evakuacija povre|enih pri-padnika Kfora iz Kopnene zone bezbednosti“ odràn je isastanak komandnog nivoa, na kome su, pored pripadnika 78.motorizovane brigade i MNTS ”Istok“, u~estvovali i pred-stavnici MUP-a i UNMIK-a.

Na sastanku su pukovnici Milosav Simovi} i Vilijam

Smit razmotrili dostignuti nivo saradwe, probleme uspre~avawu kriminalnih aktivnosti du` administrativnelinije i realizaciju jednovremenih patrola i vru}ih linija.Na kraju sastanka pukovnik Vilijam Smit je pripadnicima Vo-jske Srbije predstavio pukovnika Xefri Greba, koji }e ko-mandovati ameri~kim snagama u narednom periodu. Naime,vojnici i stare{ine TS ”Hjuston“ vra}aju se u svoj Teksas, ana prostoru Kosmeta zameni}e ih vojnici i stare{ine TS”Patriot“, koji stiù iz Virxinije.

U~esnici ve`be

7/23/2019 029 Odbrana


T R A N S F O R M A C I J A

O R U @ A N I H S N A G A

R U M U N I J E

1. decembar 2006.30

Od po~etka devedesetih

godina pro{log veka

rumunske oruàne snage

pro{le su dug i zna~ajan

put, na kome su se mnogo

promenile, smawile i

postale efikasnije,

sposobne

da ispune svoje obaveze

u zemqi i van we.

U tome im pomaè

i dobro postavqen

okvir za komunikaciju

sa javno{}u.

Transformacija rumunske vojske vodi ka stvarawu novih kapaciteta koji omo-gu}avaju toj zemqi da se suo~i sa sada{wim i budu}im bezbednosnim izazovi-ma, rizicima i pretwama.Glavni ciq transformisawa je stvarawe moderne, profesionalne vojske, sakapacitetima koji omogu}avaju weno angaòvawe u {irokom spektru misija.

KORAK PO KORAK

Rumuni su odredili tri slede}e faze transformacije. Prva se odnosi nazavr{avawe bazi~nog restrukturisawa (2006–2007), druga na operacionalnu(2008–2015), a tre}a na tehni~ku integraciju u Nato i EU (2015–2025).

U skladu s procesom transformacije svoje armije, Rumunija se osposobqavaza u~estvovawe u raznim operacijama kako bi osigurala svoju, ali i bezbednostsaveznika, promovisala regionalnu i globalnu stabilnost, ukqu~uju}i i upotrebu

odbrambene diplomatije i podr{ku centralnim i lokalnim vlastima u vreme van-rednih stawa koja nisu izazvana oruànim sukobom.

Te zadatke obavqa ne{to vi{e od 90.000 qudi, koliko ih je zaposleno u Mi-nistarstvu nacionalne odbrane Rumunije. Od tog broja, ima gotovo 76.000 vojni-ka i 16.000 civila. No, to nije kona~na cifra: planirano je da se armija do2015. godine smawi za jo{ 10.000 pripadnika. Uz to, po~ev od 1. januara idu}egodine, rumunski mladi}i ne}e vi{e imati obavezu da sluè vojni rok, budu}i dase on – ukida.

Kopnena armija ima 45.700 pripadnika od kojih su 39.450 vojnici, a 6.250civili. Mornarica ima 7.700 qudi, i to 6.100 vojnika, a 1.600 civila. U vazdu-hoplovne snage ukqu~eno je 10.550 qudi (8.980 vojnika i 1.570 civila).

Kako bi odgovorila potrebama svog geostrategijskog poloàja, rumunska vla-da razmatra podràvawe razvoja i institucionalnih i borbenih kapaciteta voj-nih struktura, opremawe armije i logistike, bez kojih se postavqene misije nemogu sprovesti.

Za to su naravno, potrebna odgovaraju}a sredstva. Koliko, dakle, Rumuni,odvajaju za odbranu? Prema vladinom programu, u periodu 2005–2008. predvi-|eno je godi{we odvajawe 2,38 odsto nacionalnog dohotka. Buxet za odbranu za2006. godinu iznosi 2,3 milijardi ameri~kih dolara. Od te sume 33 odsto usme-reno je na qudstvo, 30 za obuku i misije, na odbrambene investicije utro{i}e se20 odsto, dok }e 17 odsto biti usmereno na ostale potrebe.

Od rumunske vojske o~ekuje se da bude istovremeno sposobna da odbrani na-cionalnu teritoriju od vojne agresije i pomogne civilnim vlastima u vanrednimsituacijama u miru. Pred wom je i ispuwavawe obaveza u Natou, EU, regionalnimorganizacijama i koalicijama i u~estvovawe u me|unarodnim misijama pod okri-qem Natoa, EU, UN i koalicija.

Najva`niji zadaci odbrambene politike Rumunije u prvoj dekadi 21. veka od-nose se prvenstveno na wenu konsolidaciju kao ~lana Natoa i ulaska u EU, te raz-vijawu strategijskog profila koji }e biti u skladu s tim organizacijama. Pri tome

je Rumunija sebi postavila ciq da pove}a svoje odbrambene sposobnosti, promo-vi{e stabilnost na Balkanu i regiji Crnog mora, u~estvuje u evropskoj bezbedno-

SARADWA

@URNO

NAPRED

7/23/2019 029 Odbrana


31

snoj i odbrambenoj politici, nadgleda obaveze kao ~lan Natoa iukqu~i se u borbu protiv terorizma. Uostalom, prema broju trupakoje su u to ukqu~ene, Rumunija je na sedmom mestu me|u nacijamakoje su se pridruìle toj borbi. Vi{e od 2.000 Rumuna bilo je an-gaòvano u posledwih 12 meseci na Balkanu, u Avganistanu i Ira-ku, u okviru Natoa, EU, UN ili u koaliciji.

Zna~ajno je da je Rumunija me|u prvim zemqama nekada{wegIsto~nog bloka razumela zna~aj u~estvovawa u mirovnim opera-

cijama i stavila svoje oruàne snage u funkciju spoqne politike,poslav{i deo trupa u me|unarodnu misiju u Avganistanu. Kasnijidoga|aji navode na zakqu~ak da je to bio pravi potez koji je izu-zetno doprineo spoqnoj politici zemqe, a vojsku potvrdio kaosnagu koja dru{tvo pokre}e unapred.

OKVIR ZA KOMUNIKACIJU

U transformaciji rumunska vojska morala je da traì put zakomunicirawe sa sopstvenim pripadnicima, ali i spoqnom jav-no{}u. Vanredne situacije, novi doga|aji kao {to su u~estvovaweu mirovnim operacijama i drugo, stavqaju vojsku u sredi{te pa-`we javnosti, sa mno{tvom pitawa na koja treba dati trenutneodgovore. To name}e potrebu da se sa velikim brojem ciqnih gru-

IZ STATISTIKERumunija ima 22.329.977 stanovnika koji ìve na te-

ritoriji od 237.500 kvadratna kilometara, na koliko sezemqa prostire. Pored Srbije, okruùju je i Moldavija,Ukrajina, Ma|arska, Bugarska.

Bruto nacionalni dohodak je 2004. godine iznosio171.5 milijardi dolara, odnosno 7.700 po glavi stanovni-ka. Zemqa je 2004. godine postala ~lan Natoa, a o~ekuje se

da }e 2007. u}i i u Evropsku uniju.

N A [A D E LE G AC IJ A U BU K UR E [T UPo~etkom novembra, zastupnik na~elnika Uprave za odno-

se sa javno{}u potpukovnik Zoran Puha~ posetio je Ministar-stvo odbrane Rumunije. Ciq posete bili su ekspertski razgovo-ri u oblasti odnosa sa javno{}u, vo|eni radi unapre|ivawaaktivnosti Uprave.

Potpukovnika Puha~a primio je zamenik direktora Direk-torata za odnose s javno{}u Rumunije, pukovnik Kristinel Gigasa saradnicima.

Pukovnik Giga izloìo je razvoj, organizaciju i strukturu

Direktorata, te normativna dokumenta na kojima zasniva svojeaktivnosti. îwenica da imaju vojnike u inostranstvu, u mirov-nim operacijama, naro~ito u Iraku i Avganistanu, navela je Ru-mune da pored internog razvijaju i eksterno informisawe. Utraèwu na~ina da svoj posao obave {to boqe, nisu se ustezali

da u~e od drugih, kao {to su SAD, Francuske, Velika Britanija,i da svoje pripadnike {aqu na usavr{avawe u inostranstvo.

Danas rumunske snage raspolaù, izme|u ostalog, sa in-ternim TV studijom, koji im omogu}ava da prave kratke prilogekoje emituju na nacionalnoj televiziji, i radio studijom, kojinedeqno priprema dva programa za nacionalni radio, a slu{aga neverovatnih tri miliona qudi.

Vojni radio program je potpuno digitalizovan, a uskoro }ebiti nabavqena jo{ savremenija oprema. Pored toga, trenutnose razmi{qa i o emitovawu TV programa preko satelita.

Uz to, rumunske OS {tampaju tri ~asopisa. Jedan od wih je

Vojni posmatra~, koji izlazi jednom nedeqno u 11.000 primera-ka i deli se besplatno. Mese~nik Viata Militaria izlazi u 2.000primeraka i namewen je predstavqawu savremenih rumunskihvojnih operacija i onih iz Drugog svetskog rata. Spirit Militar Mo-dern, koji izlazi prose~no ~etiri puta godi{we u 2.000 prime-

raka, specijalizovan je za socio-lo{ke i psiholo{ke teme koje do-ti~u prvenstveno pripadnike oru-ànih snaga. Veoma zna~ajan pro-izvod je i veb sajt.

U misije u inostranstvu putu-je grupa od tri pripadnika Direk-torata: kamerman, fotoreporteri novinar, koji pored svog poslamoraju poznavati i engleski jezik.

pa komunicira brzo, ta~no i ve{to. Imaju}i sluha za komunika-ciju s javno{}u, Rumuni su napravili Direktorat za odnose s jav-no{}u, ~iji je osnovni ciq zadobijawe poverewa javnosti i po-dr{ke za aktivnosti rumunskih OS. Svoj rad Direktorat zasnivana vrednostima kao {to su otvorenost u komunikaciji, odgovor-nost prema javnosti i profesionalizam. Direktorat, ~iji je ekvi-valent u Vojsci Srbije Uprava za odnose sa javno{}u, vitalni jeelement koji treba da osigura komunikaciju izme|u vojnog esta-bli{menta sa doma}om i me|unarodnom javno{}u. Aktivnosti PRu rumunskoj vojsci zasnivaju se na zakonskoj osnovi, po~ev odUstava, preko zakona o slobodnom pristupu informacijama odjavnog interesa, odgovaraju}e odluke Vlade, nare|ewa ministra

odbrane itd. Sistem odnosa sa javno{}u MO Rumunije sa~iwava-ju Direktorat, kome su pot~iweni Medija grupa MO, lokalni voj-ni mediji (~asopisi, magazini, teritorijalni radio i TV studio) iPR strukture koje ~ine PR uredi i oficiri, te PR oficiri kojiuz ostale du`nosti u trupi, imaju i to zaduèwe. Konkretni pro-izvodi Direktorata su brojni, i obuhvataju veb sajt(www.mapn.ro), pres obave{tewa, intranet, pres pregled, video iCD prezentacije, tri ~asopisa, pres materijale itd.

Rumuni puno pa`we posve}uju ovom segmentu razvoja oruà-nih snaga, za koji su uradili i strategiju javnog informisawa, u~emu su im pomogla iskustva nekih ~lanica Natoa. Direktorat jetehni~ki dobro opremqen, sa pa`qivo odabranim i kreativnimqudima, na ~ije se usavr{avawe gleda kao na zna~ajno ulagawe.

Rumunska iskustva danas predstavqaju vrednost na samo zawih, ve} i za sve one koji ̀ ele da brè “u|u u budu}nost” i izbeg-nu po~etni~ka saplitawa.

Sneàna \OKI]

7/23/2019 029 Odbrana


DOGA\AJI

OBELE@EN DAN250. RAKETNE BRIGADE PVO

OKRUGLI STO U CENTRUABHO U KRU[EVCU

32

Kao i minulih godina i ovog24. novembra, u krugu kasarnena Bawici, sve~ano je obeleèndan 250. raketne brigadeprotivazduhoplovne odbranena ~ijem ~elu je komandantpukovnik Stanko Vasiqevi}

Posle raporta komandantu Vazduho-plovstva i PVO pukovniku Draganu Katani-}u, pozdrava zastavi, intonirawa dràvnehimne i minuta }utawa posve}enog svim pre-minulim i poginulim pripadnicima te he-rojske brigade koja je branila nebo Beogra-da i 1999. godine, obrativ{i se impozant-nom stroju i brojnim visokim zvanicama igostima, komandant 250. rbr PVO StankoVasiqevi} je rekao da je tokom 44 godinapostojawa ova jedinica ostvarila mnogeuspehe ali i da je u odbrani neba prestoni-

ce devet pripadnika brigade poloìlo ì-vot na oltar otaxbine i dodao:

– Znala~kom i herojskom borbom te1999. godine protivniku smo naneli veli-ke i za wega neo~ekivane gubitke obara-wem 14 aviona i 10 krstare}ih raketa me-|u kojima su bili i “nevidqivi” F-117A iF-16. Za heroizam iskazan u odbrani otax-

bine brigada je tada dobila najvi{e rat-no odlikovawe – orden narodnog heroja .

Posle vojni~kog dela sve~anosti, de-legacije General{taba Vojske Srbije, ko-mande Vazduhoplovstva i PVO i 250. rbrPVO, porodice i rodbina, poloìle su cve-}e na spomen-obele j̀e poginulim pripadni-cima brigade, posle ~ega je izveden kra}ikulturno-umetni~ki program. Druèwe sa-da{wih i biv{ih raketa{a sa brojnim go-stima i prijateqima Brigade, nastavqenoje po tradiciji u vojni~kom restoranu.

D. K. M.

U Centru za usavr{avawe kadrova AB-HO u Kru{evcu 28. novembra odràn jeokrugli sto “Formirawe regionalnog cen-tra ABH odbrane u Kru{evcu”. Tom prili-kom, razmatrane su mogu}nosti izvo|ewaprakti~ne obuke stranih stru~waka i in-spektora Organizacije za zabranu upotre-be hemijskog oru`ja (OPCW – Organizationfor Prohibition of Shemical Weapons) u Centru.

Ciq okruglog stola je prepoznavawe

i definisawe uloge Centra u savremenimuslovima i sagledavawe mogu}nosti za po-

dr{ku i pomo} u ostvarewu projekta Regi-onalnog centra ABHO.

Radom okruglog stola rukovodio jepredsednik Nacionalne komisije za spro-vo|ewe Konvencije o zabrani hemijskogoru`ja Srbije ambasador Bratislav \or-|evi}. Sastanku u Kru{evcu prisustvovalisu i predstavnici zainteresovanih reso-ra i institucija Republike Srbije, Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije i pred-

sednici op{tine Kru{evac i Rasinskogokruga.

S n i m i o Z . P E R G E

Sve~anost u Vaqevu

NOVICENTAR VEZEU prisustvu visokih zvanica iz Gene-

ral{taba i Operativnih snaga Vojske

Srbije, predstavnika javnog, kulturnog iprivrednog ̀ ivota, Srpske pravolsavnecrkve, MUP-a i bora~kih organizacija iudruèwa, u vaqevskoj kasarni ”Vojvoda@ivojin Mi{i}” odràna je 16. novem-bra sve~anost povodom obeleàvawa Da-na roda pe{adije.

Sve~ani skup pozdravio je koman-dant Vaqevske motorizovnae brigade pu-kovnik Milan Nedeqkovi} koji je podse-tio da je 16. novembra 1914. godine ot-po~ela slavna Kolubarska bitka. Koman-dant Operativnih snaga VS general-ma-jor Dragan Kolunxija najavio je da }e, uprvoj polovini naredne godine, shodno

reformi Vojske, umesto Vaqevske moto-rizovane brigade biti formiran jedanbataqon profesionalaca iz sastava no-voformirane Druge brigade KoV-a, jedanraketni artiqerijski divizion i centarza obuku vojnika.

êstitke pe{adincima uputili supredsednik Skup{tine op{tine Vaqevodr Jovan Tomi} i novoustoli~eni episkopvaqevske eparhije gospodin Milutin.

Tom prilikom u vaqevskoj kasarnigeneral Dragan Kolunxija sve~ano je pu-stio u rad moderni stacionarni centarveze koji je, sa najsavremenijom Alkate-lovom digitalnom centralom, kapaciteta500 telefonskih brojeva, umreèn u voj-ni sistem veza i u ”Telekom Srbije”.

D. S.

Osnovni kursza mirovne operacije

PRVE DIPLOMEU General{tabu Vojske Srbije 17. no-

vembra odràna je sve~anost povodom za-vr{etka osnovnog kursa mirovnih opera-cija za profesionalne oficire. Po ugleduna iskustva stranih armija, Centar za mi-rovne operacije prvi put je izveo kurs ovevrste za 37 polaznika. Za deset radnih da-na stare{ine su obradile 11 tema, uz po-mo} predava~a iz Vojske, civilnih struktu-ra i predstavnika stranih oruànih snaga.

Obra}aju}i se polaznicima i sarad-nicima, na~elnik Centra pukovnik Petar]ornakov izrazio je zadovoqstvo postignu-tim rezultatima i naglasio da je ovaj kurssamo po~etak wihovog usavr{avawa zaobavqawe du`nosti u mirovnim misijama.

Program kursa je planiran na osno-vu modula za obuku snaga Ujediwenih Na-cija i obuhvata oblasti me|unarodnog hu-manitarnog prava, {tabnog rada i civil-

no-vojne saradwe. A. P.

1. decembar 2006.

7/23/2019 029 Odbrana


SPECIJALNI PRILOG 15

Reforma sektora bezbednosti u Srbiji mo`e biti uspe{na samoako je sastavni deo demokratske reforme ~itavog dru{tva, a tozna~i i wegovih institucija. Uputno je stoga jo{ jednom naglasitida taj proces zahteva i simultanu reformu politi~kog iekonomskog sistema. Ovaj bi poduhvat trebalo da rezultira

podizawem kapaciteta dr`ave za dobro i odgovorno upravqawe ivladawe svim resursima dru{tva radi dostizawa i uve}awabezbednosti kao javnog dobra.

REFORMASEKTORA

BEZBEDNOSTISRBIJE EZ EDNOST JE

JAVNO DOBRO

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.

R E F O R M A S E K T O R A B

S

rbija bi, isto tako, pri (pre)ure|ivawu sektora bezbednosti trebalo da vodira~una o stalnom rastu me|uzavisnosti nacionalne, regionalne i globalnebezbednosti. To joj i nalaè da sistem bezbednosti uredi u skladu sa svojomunutra{wom i spoqnom politikom, koja smera, barem verbalno, ka celovitomukqu~ewu Srbije u evroatlantsku zajednicu, tim pre {to se u vrhu liste kri-

terijuma za prijem u EU i Nato nalazi zahtev za ure|ewe sektora bezbednosti postandardima modernog i stabilnog demokratskog dru{tva. Stoga i tempo ukqu~i-

vawa Srbije u evroatlantsku zajednicu direktno zavisi od wenih dometa u re-formi dràvnih, ali i nedràvnih (privatnih) aparata sile. Razumno je o~ekiva-ti da }e i narodni zastupnici u Skup{tini Srbije znatan deo svoje budu}e pa`weposvetiti reformi mesnog sektora bezbednosti. Da bi nameravana rasprava bi-la delatna, treba prvo precizno popisati {ta je, kako i koliko izmeweno u sek-toru bezbednosti Srbije od dolaska na vlast (pro)demokratskih snaga (oktobar2000. godine). Drugim re~ima, treba proveriti da li su nove vlasti iskoristilepostoje}e mogu}nosti za reformu zate~enog stawa. Tek }e u tom postupku biti mo-gu}e prepoznati i utvrditi kqu~ne razloge i/ili prepreke za wegovu brù i uspe-{niju reformu.

Dobijeni rezultati trebalo bi da omogu}e izradu i primenu celovite dràv-ne strategije, a potom i dràvnog plana, za nastavak zapo~ete reforme. Dodajmoda se tek s osloncem na ste~ena saznawa mogu pouzdanije proceniti reformski ka-paciteti ne samo aktuelnih nosilaca vlasti i ovla{}ewa u sektoru bezbednosti

ve} i celog dru{tva. Da bi bila uspe{na, ova analiza treba da po~iva na holi-sti~kom pristupu reformi sektora bezbednosti u Srbiji. Ovaj pristup nalaè, iz-

Postoje brojni razlozi za javnui stru~nu raspravu o

dostignu}ima u dosada{wojreformi sektora bezbednosti

Srbije. Prvi proizilazi iz~iwenice da je Srbija,

postav{i samostalna dràva,kona~no dobila mogu}nostda zate~eni sektor uredi u

skladu sa svojim bezbednosnimpotrebama i ekonomsko

-socijalnim mogu}nostima.Dodajmo i da je time stekla

dodatnu priliku da taj sektoruredi u skladu sa na~elima

demokratskog dru{tva, kome jebezbednost pojedinca

(gra|anina) prava mera i

krajwa svrha.

34

U SKLADUSA NAÊLIMA

DEMOKRATSKOG DRU[TVA

ODGOVORNO

UPR VQ WE

RESURSIMA

7/23/2019 029 Odbrana


35

Z B E D N O S T I S R B I J E

(jedina~ne dràve, me|unarodne vladine i/ili nevladine orga-nizacije). Bilo bi zanimqivo saznati, izme|u ostalog, {ta dona-tori misle o tome kako je wihova pomo} iskori{}ena, te da li jei kome ona bila od koristi. Jo{ je potrebnije saznati {ta pri-maoci u Srbiji – dràvne institucije i organi, ali i akteri ci-vilnog dru{tva – misle o pristigloj pomo}i. Neophodno bi, nada-sve bilo, da svi oni javnost i/ili Skup{tinu Srbije izveste ona~inima na koji su iskoristili datu pomo}, tim pre {to je doma-}a javnost uglavnom uskra}ena za saznawe da je dràva Srbijaglavni primalac stranih donacija, koje bi trebalo da joj pomognuda uve}a svoje upravqa~ke kapacitete. Obnarodovawem ove ~i-wenice bio bi, izme|u ostalog, suèn prostor za cikli~no, a po-liti~ko, odnosno “patriotsko“, sumwi~ewe nevladinih organiza-cija i wihovih aktivista. Doga|aji nakon svrgavawa biv{eg re-ìma upozoravaju da dostignu}a u reformi sektora bezbednostiSrbije uveliko zavise od toga kako mesne politi~ke elite i nosi-oci vlasti razumeju i interpretiraju sadràje i ciqeve ovog po-duhvata.

MO] –– J AVNA I TAJNA

Istraìva~ki nalazi ukazuju na dominaciju redukcionisti~-kog pristupa. Time nestaje, ili biva prepokrivena, ranije nazna-~ena, povezanost izme|u demokratske reforme srpskog dru{tva iwegovog sektora bezbednosti. Redukcijom se u prvom koraku onanaj~e{}e svodi na reformu dràvnih aparata sile – vojske, po-licije i tajnih slu`bi. Zbog toga javnoj i stru~noj pa`wi ~esto iz-mi~u drugi nosioci bezbednosnih ovla{}ewa. U javnosti se malozna da su, na primer, poreski i carinski organi ovla{}eni da

primewuju posebne mere nadzoragra|ana, koje tradicionalno pri-padaju tajnim slu`bama. Jo{ ma-we se zna, da li su i koliko ti no-

vi posednici (tajne ili skrivene)mo}i nad gra|anima i dru{tvompodvrgnuti parlamentarnoj kon-troli i javnom nadzoru. Reformase u slede}em koraku veoma ~estosvodi na reorganizaciju dràvnihaparata sile. Odatle se promeneu wihovom brojnom sastavu, unu-tra{woj organizaciji i formaci-ji nastoje prikazati kao glavni ijedini sadràj reforme. Prene-bregava se pri tom ~iwenica dareorganizacija jeste bitan predu-slov za reformu, ali da se re-forma ne iscrpquje, odnosno ne

zavr{ava reorganizacijom. Dabude teè, reformi sektora bez-bednosti u Srbiji naj~e{}e sepristupa parcijalno. Svedoci smorelativno zasebnih i izolovanihpromena u svakom od delova oru-ànih snaga. Nema dovoqno doka-za da izme|u promena, na primer,u tajnim slu`bama, odnosno poli-ciji ili vojsci postoji, makar iposredna, strategijska i opera-tivna veza. To je, pak, o~ekivaniproizvod nepostojawa dràvnestrategije i dràvnog plana za re-

formu oruànih snaga, odnosnosektora bezbednosti. Da bude te-

me|u ostalog, da se pri pra}ewu pojedina~nih tokova i merewuwihovih rezultata sve vreme ima na umu celina sektora bezbed-nosti, odnosno visoka unutra{wa povezanost i me|uzavisnostaktera i komponenata koji ga konstitui{u. Drugim re~ima, re-formu sektora bezbednosti treba uvek posmatrati in toto. U slu-~aju Srbije to dodatno nalaè da se re~ena reforma razmatrakao specifi~an oblik i/ili prostor materijalizacije namera-vanih demokratskih promena zate~enog poretka, jer postokto-barska iskustva jasno pokazuju da se bez radikalne reforme sek-tora bezbednosti, a posebno dràvnih aparata sile, u Srbijine mogu stvoriti ni po~etne, a kamoli dovoqne, pretpostavke zauspostavu demokratskog poretka. [tavi{e, brì ekonomski isocijalni oporavak, a time i daqi razvoj Srbije direktno zavi-se od dostignutog stepena pojedina~ne, grupne i kolektivne bez-bednosti u woj.

REORGANIZACIJA NIJE I REFORMA

Verovatno da }e strani investitori, kako nas upozoravaju

ekonomisti, jo{ oklevati ili odlagati da uloè svoj novac u pri-vredu Srbije, sve dok ona ne postane pravno ure|ena i bezbednapoliti~ka zajednica. Utoliko reforma sektora bezbednosti jestene samo preduslov ve} i kqu~na alatka za brì i odrìv razvojSrbije. U postkonfliktnom i postautoritarnom dru{tvu, kakvo jesrpsko, ta reforma je, dakle, ne samo preduslov ve} i krajwiprodukt demokratskog preobraàja mesnog dru{tva. Zbog toga re-forma sektora bezbednosti u Srbiji moè biti uspe{na samoako je sastavni deo demokratske reforme ~itavog dru{tva, a tozna~i i wegovih institucija. Uputno je stoga jo{ jednom naglasitida reforma sektora bezbedno-sti zahteva i simultanu refor-mu politi~kog i ekonomskog si-stema. Ovaj bi poduhvat treba-

lo da rezultira podizawem ka-paciteta dràve za dobro i od-govorno upravqawe i vladawe(Good Governance) svim resur-sima dru{tva radi dostizawa iuve}awa bezbednosti kao javnogdobra. Pri razgovoru o refor-mi sektora bezbednosti u Srbi-ji ~esto se ima na umu preobra-àj dràvnih aparata sile, presvega vojske, policije i tajnihslu`bi. Me|utim, pojmom sektorbezbednosti danas, ne samo ustru~noj literaturi ve} i u po-liti~kom saobra}aju, pored

ostalih obuhvataju se i civilninaredbodavci, odnosno ovla-{}eni, kao {to je to parlament,kontrolori pomenutog sektora iwegovih aktera.

Time se, me|utim, ne iscr-pquje lista u~esnika u pomenu-toj reformi. Potrebno je, izme-|u ostalog, propitati ulogu ci-vilnog dru{tva u ovoj reformi.Ne mawe je va`no utvrditi i is-traìti oblike i efekte dràv-ne i nedràvne, materijalne inematerijalne pomo}i koju Sr-

biji u reformi sektora bezbed-nosti pruàju spoqa{wi akteri

7/23/2019 029 Odbrana



è, javnosti jo{ uvek nije saop-{teno koliko }e ko{tati name-ravana reforma. Odatle se i nezna iz kojih }e izvora te pareeventualno pristi}i.

Povrh svega, nedostaju va-qani konstitucionalni, zakonskii institucionalni okviri i pro-cedure za saradwu unutar sekto-ra bezbednosti. U prilog tomegovore i mawkavosti tek usvoje-nog Ustava Srbije. Ustavopiscisu, naàlost, propustili jedin-stvenu priliku da stvore sve po-trebne pretpostavke za refor-mu, odnosno za dobro i odgovor-no upravqawe sektorom bezbed-nosti i pripadnim dràvnim i

nedràvnim aparatima sile.Utoliko je potrebno – ako se ho-}e uspe{no sprovesti reformasektora bezbednosti, te aparatisile staviti pod efektivnu demo-kratsku civilnu kontrolu i javninadzor – takore}i odmah zapo~e-ti proceduru izmene, odnosnodopune tek usvojenog Ustava. Upo-redo sa tim treba hitno izradi-ti i usvojiti zakone za ure|ewesektora i sistema bezbednosti uSrbiji, te za (pre)ure|ewe odno-sa izme|u dru{tva i wegovihoruànih snaga. To, dabome, pod-

razumeva i preure|ewe, odnosnodemokratsko ure|ewe odnosaunutar svake od komponenti tihsnaga. Uprkos predo~enom, ~inise da u javnosti Srbije preovla-|uje uverewe da je od oktobra2000. godine, ipak, postignut vidan, mada nejednak, napredak ureformi, odnosno reorganizaciji dràvnih aparata sile. Ne-sporno je da su dràvni aparati sile stavqeni pod civilnu kon-trolu. Vidqivo je, me|utim, da je sva mo} koncetrisana u izvr{nojvlasti, te da parlament i javnost, dakako zbog razli~itih razloga,ne praktikuju dovoqno svoja kontrolna i nadzorna ovla{}ewa.

ALIBI ZA NEDELOVAWE

Primetno je, tako|e, da nadle`na ministarstva i ~elnicioruànih formacija razli~ito vrednuju svoja dostignu}a u re-formi. Sti~e se utisak da samopercepcija i/ili samovrednova-we znatno zavise od “li~ne jedna~ine“ ~elnih rukovodilaca i na-redbodavaca. To je jo{ jedan pokazateq ~iwenice da unutar sek-tora i/ili oruànih snaga postoje razlike u poimawu i prakti-kovawu reforme sektora bezbednosti, iz kojih nu`no slede ne-jednaka kriti~nost prema rezultatima svog delovawa.

Nesporan je, tako|e, i rast podr{ke aktuelne vlasti i jav-nosti kada je re~ o ukqu~ewu Srbije u evroatlantsku zajednicu.îni se, me|utim, da nedostaje jasna i dovoqna svest o bezbed-nosnoj dimenziji te integracije. Suvi{e ~esto se gubi iz vida daje opredeqewe gra|ana i dràva evroatlantske regije za inte-graciju bilo motivisano prvenstveno wihovim htewem da uve}a-

ju svoju bezbednost. Ne ~udi stoga da oni kada danas odlu~uju dali }e i koga primiti u svoju zajednicu imaju i daqe na umu svoje


bezbednosne interese. Tim vi{ekad je re~ o zemqama zapadnogBalkan, iz kojih su im tokomproteklih petnaest godina sti-zale, posredno i neposredno,zna~ajne pretwe za wihovu bez-bednost.

Vidqivo je, isto tako, da sepri zauzimawu stava prema ula-sku Srbije u Evropsku uniju, a po-gotovo u Nato, i daqe i uglavnombarata politi~kim, odnosnoideolo{kim razlozima. Nedo-staje dokumentovana analizamogu}ih koristi i/ili {teta, bezkoje nije mogu}e doneti racio-nalnu odluku. Jo{ mawe se javnoraspravqa o nepoznanicama na-

javqene integracije. Izvan suozbiqnog uvida javnosti, na pri-mer, nedoumice sa kojima su suo-~eni Nato i EU. Drugim re~ima,da bi vlasti i gra|ani Srbijedoneli optimalne odluke, oniprvo treba da znaju da li }e ikako Nato i EU odgovoriti naizazove pred kojima su se danasna{li.

Ne mawu pa`wu zavre|uje~iwenica da nosioci vlasti uovoj zemqi integraciju pre~e-sto koristi kao alibi za svoje(ne)delovawe. Wom oni, izme|u

ostalog, ho}e sebe da za{titeod negativnih – socijalnih, eko-nomskih i politi~kih (izbornih)– posledica svog evroatlant-skog opredeqewa. U toj se ondata~ki i teku}a reforma javno

doìvqava, odnosno implicite politi~ki tuma~i, kao ne{to{to je spoqa nametnuto i iznu|eno. Ne ~udi stoga da u delu jav-nosti, a posebno u medijima, preovladava shvatawe da glavnuodgovornost za sporu reformu, na primer, vojske, policije itajnih slu`bi snose generali, odnosno direktori bezbednosnihagencija. Gubi se iz vida da su oni, u krajwoj instanci, samo ne-posredni izvr{ioci politi~ke voqe, ili odluka, civilnih no-silaca vlasti.

To ne spori da re~eni generali i direktori mogu, zahvaquju-}i mo}i koju poseduju, da opstrui{u reformu. Zato treba podvu}ida dràvni aparati sile ne mogu, pa ~ak i ako ho}e, da reformi-{u sami sebe. Da bi svoj posao obavili vaqano, oni prethodnood civilnih vlasti moraju da dobiju jasna i precizna uputstva inare|ewa. To ove vlasti obavezuje da oruànim snagama stvoresve potrebne uslove i pretpostavke za uspe{no reformisawe.Odatle kqu~nu odgovornost za tokove i rezultate reforme sekto-ra bezbednosti u Srbiji snose parlamentarne politi~ke partijei wihovi predstavnici koji obavqaju kqu~ne dràvne funkcije.Tek potom listi odgovornih treba pridodati ~elnike svake od kom-ponenti oruànih snaga. Jer, ako i kad zakaù generali ili di-rektori, ne smeju zakazati oni kojima su gra|ani, u svom najbo-qem interesu, poverili da u wihovo ime upravqaju sektorom bez-bednosti, odnosno komanduju posednicima dràvne sile.

Miroslav HAXI]direktor Centra za civilno-vojne odnose

BEZBEDNOST U OKVIRU EVROATLANTSKIH STRUKTURA

“Svaka dràva mora da odlu~i na koji }e na~in osigu-

rati svoju bezbednost. Vlada Srbije i sve demokratskepoliti~ke snage u Srbiji rekle su da bezbednost Srbije videu okviru evroatlantskih struktura. Ovo je ~iwenica kojuê{ka Republika sna`no podràva. Da bi Srbija mogla dapristupi evroatlantskim strukturama mora da sprovede re-forme u sektoru bezbednosti i u tom smislu je konferenci-ja Reforma sektora bezbednosti u Srbiji – dostignu}a i perspektive , koju su organizovali Centar za civilno-vojneodnose, @enevski centar za demokratsku kontrolu oruànihsnaga, veoma bitna. Pitawe reformi u bezbednosnom sek-toru u Srbiji izuzetno je va`no i to svi danas prepoznaju.ê{ka Republika }e i u budu}nosti podràvati sve naporeSrbije da sprovede svoje bezbednosne reforme i krene kaevroatlantskim strukturama, strukturama bezbednosti, ko-riste}i i iskustva ̂ e{ke Republike.“

Ivan JESTRABzamenik {efa misije, Ambasada ̂ e{ke Republike u Srbiji

7/23/2019 029 Odbrana


37


Politika uslovqavawaEvropske unije, ina~e

legitimna politika svakeorganizacije koja prima

u svoje ~lanstvo dràve tekkada ispune odre|ene uslove,u Srbiji uvek ima negativnu,

peòrativnu konotaciju.Uvek je to uslov zbog koganas neko pritiska,

iako mi radimo na tomeda taj uslov ispunimo.

[TOBLI@ECIQU,

TEMPOJE JAÎ

DEMISTIFIKACIJAPOLITIKE USLOVQAVAWA EU

NA PRIMERU REFORME

SEKTORA BEZBEDNOSTI

J

ako je va`no imati na umu da je reforma sektora bezbednosti element kojipostoji kao deo nekih od {irih politika unutar Evropske unije ve} duì pe-riod. Potreba reforme ovog sektora nije izmi{qena zbog zapadnog Balka-na, nije nastala ni zbog zemaqa centralne i isto~ne Evrope u momentu kadasu se one pribliàvale Evropskoj uniji, ve} je po~ela da se razvija kao kon-cept unutar Unije mnogo ranije.Danas je koncept zaokruèn u dva kqu~na dokumenta. Jedan je dokument

Evropske komisije koji se odnosi na podr{ku reformi sektora bezbednosti iz juna2006. godine. Drugi je koncept Evropske unije za podr{ku ESDP, evropske bezbed-nosne i odbrambene politike reformi sektora bezbednosti iz 2005. godine. Obadokumenta proizilaze iz evropske strategije reforme odbrane iz 2003. godine.

USTAVNA KATEGORIJA

Pritisak Evropske unije se, pre svega, odnosi na domene ekonomije, dok taista vrsta pritiska ne postoji kada je re~ o reformi sektora bezbednosti. To sepokazuje na osnovu dokumenata koji su vaè}i spisak prioriteta u momentu prib-liàvawa Evropskoj uniji u kome se Srbija danas nalazi. Vaè}i dokument jesvakako Evropsko partnerstvo koje je usvojeno za 2006. godinu, gde se u jednom od

sredworo~nih prioriteta, dakle, period je od dve do ~etiri godine, pomiwe pitawedemokratske kontrole slu`bi bezbednosti, kao ciq koji treba da bude postignut. Tozna~i da u ovom momentu Unija jo{ ne insistira na isti na~in kao u nekim drugimoblastima da to pitawe mora da bude uneto u zakonodavstvo istog momenta, kao ipitawe restrukturisawa i reforme oruànih snaga, koji ukqu~uju, naravno, ismawewe, transformaciju i privatizaciju vojnih resursa i vojne industrije. Oviprincipi su ve} sada uneti u neke od nacrta zakona, ili pak usvojenih zakona kakona nivou nekada{we Srbije i Crne Gore, tako i na nivou Srbije.

S druge strane, neki od kriterijuma su ostvareni Ustavom, jer je kategorijademokratske kontrole vojske postala ustavna. Posebno zna~ajan segment intereso-vawa EU, koji spada u reformu sistema ili sektora bezbednosti kod nas, jestecivilna kontrola granica i integrisano upravqawe granicama. Ova dva elemen-ta su morala prona}i izraz u svim aktima, odnosno dokumentima i u praksi or-gana koji su bili zaduèni za sprovo|ewe ovih aktivnosti. Civilna kontrolagranica podrazumeva da policija preuzima granicu, a kontrolu granicepograni~na ili grani~na policija, za razliku od prethodnog stawa koji je po-drazumevao da se na tim mestima nalazi vojska.

USPAVANI USLOVI

Taj dinami~ki plan predvi|a da }e do kraja 2006. godine celokupnu granicukontrolisati pograni~na policija. Drugi jako vaàn kriterijum, i na nacional-nom, i na regionalnom nivou, jeste kriterijum ili preduslov integrisanog up-ravqawa granicama. Integrisano upravqawe granicama podrazumeva novi sis-tem kontrole robe i qudi koji ulaze na teritoriju dràve, dobru saradwu organakoji se na grani~nim prelazima nalaze sa organima koji ostaju, kako se to kaè, udubini teritorije i naknadno sprovode kontrolu, ukoliko je neophodna, ili uko-liko je tako predvi|eno.

Takav sistem je najpre morao i}i kroz jedan strate{ki dokument, koji se zoveNacionalna strategija integrisanog upravqawa granicama , usvojena po~etkom

ove godine. Ona je ra|ena u saradwi sa Organizacijom za evropsku bezbednost isaradwu i predstavqa element regionalnog CARDS projekta, {to je podrazumeva-lo da sve zemqe regiona zapadnog Balkana do odre|enog perioda imaju defin-isanu strategiju integrisanog upravqawa granicama, kao uobi~ajeni na~in komu-nikacije u ovom segmentu. Sredinom 2006. godine usvojen je i Akcioni plan zaprovo|ewe ove strategije.

To {to }e nadaqe, svakako, ~ekati na{u zemqu jeste da }e se pritisak nadràvu u smislu reforme sektora bezbednosti poja~avati kako se budemo prib-liàvali Evropskoj uniji, dakle, kako budemo preduzimali daqe korake u procesuevropske integracije. Naravno, on }e biti vezan za pitawa na{eg pribliàvawaNatou, odnosno najpre Partnerstvu za mir. Ovo je trenutno pomalo uspavaniuslov, ali }e se vrlo brzo probuditi. Wegovo ”bu|ewe“ moè ponovo da pred-stavqa problem za nas, ako ga ne do~ekamo spremni.

Tawa MI[ÊVI]direktorka Kancelarije za pridruìvawe Evropskoj uniji

7/23/2019 029 Odbrana




K

SISTEM

ODBRANE

Uspeh se meri ekonomskimrazvojem dru{tva, i to je ono

{to je za na{e gra|ane bitno.Dakle, investicijama.

A investicija nema bez sigurnogulagawa. Kada to kaèm ne

mislim samo na strana ve} i nadoma}a ulagawa. Nema

investicija i ekonomskognapretka bez bezbednog dru{tva.

Ko doprinosi bezbednosti, koproizvodi bezbednost? Vojska,

sistem odbrane. Bez togdoprinosa nema ekonomskog

napretka dru{tva. Bezekonomskog napretka dru{tva

nema ni pove}awa ugleda vojske.Sve to je vi{e nego dobar razlog

da se nastavi sa reformama,odnosno sa transformacijom.

VOJSK NIJE

PUKI POTRO[Aâda govorimo o transformaciji oruànih snaga, odnosno reformi sistema od-brane, veoma je va`no da {to ve}i broj qudi stekne svest o tome {ta je ura|enoi za{to. [to nas vi{e qudi boqe razume, uverena sam da }e nas i podràti.Podr{ka i razumevawe nam je potrebno i zato {to sistem odbrane ne postojiizvan dru{tva, ve} je wegov zna~ajan deo. Gra|ani – kao poreski obveznici – fi

nansiraju vojsku. Oni moraju znati za{to reformi{emo taj sektor i koliko ko{tabezbednost. Zato je neophodno da na{a javnost bude upoznata sa na{im aktivnostimai planovima. Otud je logi~no da smo najva`niji planski dokument za dugoro~nu tran-sformaciju: Strategijski pregled odbrane , prvo pustili u javnu raspravu, a kad seona uspe{no zavr{ila, postavili i na web sajt Ministarstva odbrane.

PODELA ODGOVORNOSTI

Dakle, informisanost i transparentnost su neophodan preduslov uspe{ne tran-sformacije, kao {to su neophodni jasni ciqevi. Proklamovani spoqnopoliti~ki ciqna{e zemqe je upravo integracija u Evropsku uniju, preko Partnerstva za mir, a mismo uvereni i Natoa – jer to je iskustvo zemaqa u regionu. Reforma oruànih snagaubrzava ukupnu reformu dru{tva. Kada imamo sasvim jasne ciqeve, koje uostalom po-dràvamo sa dobrim razlogom, mi u Ministarstvu odbrane se pitamo: {ta moèmoda uradimo i kako aktivno da doprinesemo postizawu te vizije? [ta podrazumevaintegracija kojoj teìmo? Pre svega, podrazumeva ozbiqan, odgovoran posao i svako-dnevni rad. Podrazumeva i sistemski pristup i podelu odgovornosti. Sistemski pri-stup je, kao {to rekoh, artikulisan u Strategijskom pregledu obrane .

Kada govorimo o podeli odgovornosti, mislimo pre svega na demokratsku kon-trolu oruànih snaga. Sada postoji civilna kontrola. Ponosni smo {to je tako. Sma-tramo da je to odli~an korak napred. Me|utim, èleli bismo da postoji jo{ ja~a de-

mokratska kontrola. Za{to? Zato {to demokratska kontrola oruànih snaga zna~iaktivni anga`man parlamenta, pre svega, a potom i drugih dru{tvenih ~inilaca, zna-

7/23/2019 029 Odbrana


39


~i aktivno zanimawe za to {ta su odbrambene teme. To onda jesteprava podela odgovornosti, koja donosi neophodni korektivni ele-ment. Kada legitimno izabrani predstavnici gra|ana Srbije, na-rodni poslanici, kontroli{u na{ rad, nama je lak{e jer onda zna-mo da smo na dobrom putu, znamo da nismo sami. U sistemu odbra-ne, tokom reforme i transformacije ura|eno je mnogo. Nije u pi-tawu samo redefinisawe postoje}eg stawa ve} istinski poku{ajkorenite promene svesti unutar i izvan sistema. Mi smo odgovor-ni za to {to je unutar sistema, a ostali elementi koje sam pomenu-la, odgovorni su zajedno sa nama za ono {to je izvan sistema.

[ta nam u ovom radu predstoji? O ~emu mora da postoji kon-senzus? Konsenzus u na{em dru{tvu ve} postoji za ulazak u Part-nerstvo za mir. Nakon na{e nedavne posete Briselu, utisak je dasmo kao sistem odbrane sazreli da u|emo u Partnerstvo. Me|utim,u Partnerstvo za mir ulazi celo dru{tvo i zato su politi~ki uslo-vi koje postavqaju iz Severnoatlantskog saveza tako|e relevantni.Mo`da se neki delovi na{eg dru{tva i daqe pitaju za{to Partner-stvo za mir, za{to reforme. Odgovor je vrlo jednostavan i formu-

li{e se kao pitawe – {ta je alternativa? Oni koji su protiv ne nu-de vaqan odgovor na to pitawe. Doìveli smo 12 godina izolacijei dobro znamo {ta je to. To nije alternativa za na{e oruàne sna-ge u budu}nosti. [ta onda integracija podrazumeva? Pored ve} po-menute podele odgovornosti, integracija zna~i partnerstvo i sa-radwu. Po~iwe na lokalnom nivou, konsolidacijom dru{tva i na-rastawem svesti o potrebi za promenama. Pored lokalnog, neopho-dan je i regionalni nivo saradwe. U okviru svega {to smo zamisli-li moramo da budemo kompatibilni, da razumemo jedni druge. Nijeva`no samo da svi govorimo npr. engleski, ve} i da se razumemo. Darazmi{qamo o istim terminima na isti na~in.

POKRETA^ A NE KO^NIÂR

Za{to su, tako|e, pored lokalnog i regionalnog aspekta po-trebne reforme zarad integracija? Uspeh se meri ekonomskim raz-

vojem dru{tva, i to je ono {to je za na{e gra|ane bitno. Dakle, in-vesticijama. Investicija nema bez sigurnog ulagawa. Kada to ka-èm ne mislim samo na strane ve} i na doma}e investicije. Nemainvesticija i ekonomskog napretka bez bezbednog dru{tva. Ko do-prinosi bezbednosti, ko proizvodi bezbednost? Vojska, sistem od-brane. Bez tog doprinosa boqoj klimi za investicije nema ekonom-skog napretka dru{tva. Bez ekonomskog napretka dru{tva nema nipove}awa ugleda vojske. To je sve vi{e nego dobar razlog da se na-stavi sa reformama, odnosno sa transformacijom. Moramo bitisavremeni jer ̀ ivimo u modernom dru{tvu. Sve to zajedno moè je-dino da doprinese promeni svesti o vojsci kao pukom potro{a~u.Jer vojska je ogroman resurs dru{tva.

Ta promena svesti treba da se desi unutar sistema, ali i izvanwega. Moramo da na|emo najboqi na~in da ”iskoristimo” Vojsku,kada je na{i gra|ani ve} pla}aju. U kojim to misijama, na kakvim za-dacima, kako na pravi na~in da odgovorimo savremenim izazovima,rizicima i pretwama? Ukratko, nama je potrebno Partnerstvo zamir, jer su nam neophodni instrumenti koji tamo postoje, instrumen-ti za brzu transformaciju oruànih snaga. Potrebno nam je Part-nerstvo za mir zato {to u Partnerstvo ulazi celo dru{tvo. Na tajna~in }e odbrambene teme kona~no postati va`ne teme u ovom dru-{tvu. Nadamo se da na taj na~in moèmo da poja~amo i ukupnu bez-bednost na{ih sugra|ana i nas samih. A kada postoji bezbednost –postoji predvidivost. Kada postoji predvidivost, mogu}e je planira-we. Kada je mogu}e planirati, mogu}e je dugoro~no investirati, za-po{qavati qude, sprovoditi u delo neophodne procese. Tada posti-èmo kontekst neophodan za razvoj: stabilnost .

Od nas najvi{e zavisi, a kada kaèm nas, mislim na sve onekoji su zainteresovani za bezbednosne teme, jer mi u Ministarstvu

odbrane nismo toliko ambiciozni da mislimo da sa nama sve po-~iwe i sve se zavr{ava. Od nas zavisi da li }e reforma odbrane

biti pokreta~ ili ko~ni~ar ukupne transformacije Srbije. Mi-slim da svako ko èli dobro ovom dru{tvu uop{te nije u nedoumi-ci. Sistem odbrane ne samo da treba ve} i moè i mora da budepokreta~, a ne ko~ni~ar reforme. Zato je jasno da je postoje}e sta-we u na{em sistemu odbrane neodrìvo. A to nasle|eno stawe ni-je samo na{, nego je to, kao {to rekoh, problem celog dru{tva.

BEZ DR@AVE U DR@AVI

Dokle se stiglo u reformi odbrane? Mnogo toga je ura|eno,ali nam predstoji jo{ mnogo posla. Uspostavqena je civilna kon-trola nad Vojskom, General{tab je sastavi deo Ministarstva. Bez-bednosne slu`be i finansije nalaze se u Ministarstvu odbrane idirektno su pot~iwene ministru. Usvojen je Master plan za proda-ju vi{ka vojne imovine . Vojna imovina je ranije bila potencijal zaspekulacije i mistifikacije. Na~in da se protiv toga izborimo je-ste da stvorimo i o~uvamo precizan sistem. Mo`da Master plan nije savr{en, ali jeste sistem koji smo mi sa~inili sa èqom daprodaja vojne imovine bude transparentna. Iz ~ega se sastoji Ma-

ster plan ? S jedne strane obuhvata vi{ak nekretnina koje }e seotu|iti iz Ministarstva odbrane i Vojske, a sa druge, on podrazu-meva i dinamiku otu|ivawa i okvirne cene. Master plan sadrì iprojekat vezan za utro{ak na taj na~in ste~enih sredstava. Mini-starstvo odbrane ne}e prodavati svoje nekretnine. U na{e ime toradi Republi~ka direkcija za imovinu. Sav prihod ide u Ministar-stvo odbrane, gde su formirane komisije, odnosno jedna komisijasa potkomisijama, koje }e ministru predloìti gde da investirasvaki dinar koji odatle do|e.

U dosada{woj fazi reforme dosta se radilo na sistemskimdokumentima. Ukinute su armije i korpusi, formirane su brigade,izgra|eni su kriterijumi za vo|ewe predvidive vojne karijere, iz-ra|eni nacrti zakona. Svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministar-stva odbrane na{i partneri su prepoznali. Uspostavqena je inten-zivna me|unarodna vojna saradwa sa Severnoatlantskim savezom,

zna~i, ne samo bilateralna. U toku je tre}i ciklus programa nazva-nog Taylored Cooperation Program. Osnovana je DRG – Defense ReformGroup, odnosno grupa za reformu sistema odbrane Srbije, u sa-radwi sa Severnoatlantskim savezom. To je, tako|e, u ovom trenutkubitan instrument, kada su zaustavqeni institucionalni i integra-cioni procesi, poput, recimo, pregovora sa Evropskom unijom. Usko-ro otvaramo i vojnu kancelariju za vezu. Obnovqena je vojna sa-radwa sa SAD i tre}i, od ukupno ~etiri, sporazuma je zakqu~en.Kao {to je poznato, otpo~eo je State Partnership Program, a predsed-nik SAD, Bu{ je odobrio tzv. IMET, Internacional Military Education andTrening program, koji treba uskoro da se instrumentalizuje. Zapo~eoje proces integracije vojnog u civilno {kolstvo, kojim smo veomazadovoqni. Radimo, naravno, na u~e{}u u mirovnim operacijama,ali sada je na Skup{tini, da nas u tome podrì.

Da li smo zadovoqni postignutim? Naravno da nismo, zato{to smatramo da jo{ mnogo toga mora da se uradi. S druge strane,ipak je ostvaren znatan napredak u odnosu na ono {ta smo zatekli.I daqe radimo na tome da Vojska vi{e ne bude dràva u dràvi,ve} da se integri{e u dru{tvo u kome ̀ ivi. To je za Vojsku neophod-no, a neophodno je i za dru{tvo. Kao {to sam pomenula na po~etku,Vojska nije puki potro{a~ resursa ovog dru{tva. Vojska je potenci-jal, ogroman potencijal! A na{e dru{tvo mora na}i prave na~ineda je u tom smislu iskoristi. Sude}i po svemu do sada u~iwenom,Ministarstvo odbrane i Vojska, u ovom trenutku, nisu ko~ni~ar re-formi. Naprotiv, mi verujemo da imamo velike mogu}nosti da bu-demo pokreta~ reformi u celom dru{tvu. Jer, kako }e Srbija iz-gledati za deset godina? Pre ili kasnije bi}e integrisana u sveorganizacije evropskog kontinenta. To je neizbe`no. Ne vidim {tabismo i za{to bismo ~ekali!

Sneàna SAMARXI]-MARKOVI]pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane

7/23/2019 029 Odbrana




S

ada{wa organizacija Ministarstva odbrane uspostavqena je u maju pro{le go-dine i ~ini kontinuitet sa prethodnom strukturom menaxmenta Ministarstva.Po toj organizaciji General{tab je u sastavu Ministarstva odbrane, a obave-{tajno-bezbednosne slu`be su pot~iwene ministru odbrane. Sektori su na od-govaraju}i na~in strukturisani i u daqem razvoju organizacije bi}e dodatno iz-

balansirani. Jedan broj organizacionih jedinica ministar je direktno prepot~iniosebi – re~ je o upravama u ~ijem je radu u prethodnom periodu bilo znatnih propusta.To je podrazumevalo izmenu nekih kadrovskih i organizacionih re{ewa, {to je done-lo pozitivne pomake. Organizacija Ministarstva odbrane projektovana je 2007, od-nosno 2010. godine. Za{to se govori o 2007. i 2010. godini? Zato {to se usposta-vqena organizacija u 2007. godini ne}e mewati, ve} }e se funkcionalno dora|ivatido 2010. godine. U ~emu su nedoumice? Re~ je o nadle`nostima civilne za{tite iobavezama odbrane. Mi smo formirali Upravu za vanredne situacije, koja obuhvatete dve funkcije. Vide}emo da li }e ona biti u Ministarstvu odbrane, da li }e posta-ti agencija na nivou Vlade Srbije ili u nekom drugom ministarstvu. Ostali sektoriizbalansirani su po strukturi i nadle`nostima.

PRECIZNI KRITERIJUMI

Od zna~ajnijih promena u odnosu na sada{wu organizaciju uo~ava se da Upra-va za organizaciju iz Sektora za qudske resurse ulazi u Sektor za politiku od-

brane i da vojno zdravstvo prelazi u nadle`nost Sektora za qudske resurse. Ova-kva struktura je prepoznata u ve}em broju drugih ministarstava i smatramo da je

Odluka menaxmentaMinistarstva odbrane je jasna.Reforme treba da sprovedu onikoji su ih osmislili. Nije na{e

samo da napravimo plan,zakqu~imo da nemamo zakono odbrani i Vojsci i – da ~ekamo.Odlu~ili smo da budemo nosioci

osnovnih reformskih zahvata,koji ~esto nisu popularni,

jer zadiru u re{avawe veomaosetqivih, a s vremenom

nagomilanih socijalnih pitawa.Re{eni smo da onima koji }e

do}i posle nas ostavimou osnovi reformisan sistem

i povoqnije uslove za rad.

VOJSKA SRBIJEP O G L E D

I Z N U T R A

7/23/2019 029 Odbrana


41

Jedno od pitawa koje }e se re{avati u narednom periodu od-nosi se na ure|ewe plata i penzija. Imamo blizu 50.000 vojnihpenzionera i mawe od 17.000 oficira i podoficira u aktivnojslu`bi. U ovoj oblasti, kao i u svim ostalim, uskladi}emo se sa

propisima Republike Srbije, uvaàvaju}i sve posebnosti vojnogpoziva, ali i penzionisanih vojnih lica. Ideja je poznata, èlimoda se ubudu}e privilegije i statusna pitawa reguli{u uzlaznom li-nijom u jednom normalnom postupku, kakav je prihvatqiv za sve sa-vremene zemqe sveta.

Buxet odbrane je posebno pitawe. Za personalne tro{kovesada izdvajamo vi{e od 70%, sa pove}awem koje je realizovano, isa projekcijom buxeta od 2,4% ima}emo zahvat za personalne tro-{kove koji }e biti blizu 80% u narednoj godini. Te{ko je pojmitida se sa 20 procenata moè obezbediti sve {to je potrebno za re-formu i funkcionisawe vojske. Postavqa se pitawe da li moèmonapraviti vojsku sa tim novcem? Svakako da moèmo, ali da se tajnovac tro{i na vojsku, da bude efektivan vojni buxet, sa procen-tom izdvajawa koji danas postoji, ~ak umawenim za iznos penzija.Moèmo napraviti vojsku koja odgovara na{im stvarnim potreba-

ma. Iz tog razloga i idemo sa radikalnim rezom u po~etnoj fazi,kako bismo ostvarili u{tedu i ta sredstva upotrebili za razvoj.Profesionalizacija je veliko pitawe. Kako do}i do we? Ono {toprepoznajemo kao kvalitetno ostaje i daqe u sistemu, nudi mu sepoluprofesionalni ugovor, u kasnijoj fazi profesionalni, a naj-kvalitetniji deo profesionalnih vojnika ima}e privilegiju da bu-de {kolovan za podoficire.

IZVESNA 2007

[to se ti~e General{taba, wegova sada{wa struktura jedosta komplikovana, mada smo otpo~eli sa ozbiqnom reorgani-zacijom. Za 2007. i 2010. godinu Vojska je definisana, moguslobodno da kaèm, do pojedinca. Umesto Novosadskog korpusaformirana je brigada, koja ima visok stepen popune, koja po-

stoji kao brigada, po na{im procenama sa dovoqnim kapacite-tima da zadovoqi bezbednosne izazove tog prostora. Formi-rali smo specijalnu brigadu, brigadu veze, 204. vazduhoplovnubazu, formira}emo do kraja godine Gardijsku brigadu i jo{ je-dan broj jedinica. U toku prve polovine 2007. godine, po ta~nodefinisanom planu i dinamici, formira}emo sve ono {to smozacrtali.

Za{to moramo reformisati Vojsku? To pitawe obuhvatamogu}nost zadovoqewa misija koje su Strategijom odbrane da-te vojsci. Strategija odbrane je definisala tri misije. Prvaje odbrana . Da li to moè da se uradi sa ro~nim sastavom od{est meseci, bez ve}e profesionalizacije vojske? Verovatnote{ko. Mirovne misije otvaraju pitawa: da li smo opremqeni,da li smo interoperabilni sa svetom? Svakako ne dovoqno,ali raspolaèmo kapacitetima koje moèmo ponuditi. Pomo}

civilnim organima vlasti je tre}a misija. Vojska uvek pomaècivilnim organima vlasti u kriznim situacijama, ali se posta-vqa pitawe da li se ona pravilno upotrebqava i da li je do-voqno obu~ena i opremqena. To otvara novo poqe za raspravukoje se odnosi na upravqawe i odgovor na civilne katastrofe.To je pitawe u okviru koga }e se traìti i odgovor za mesto iulogu Vojske.

Odluka menaxmenta Ministarstva odbrane je jasna. Reformetreba da sprovedu oni koji su ih osmislili. Nije na{e samo da na-pravimo plan, zakqu~imo da nemamo zakon o odbrani i Vojsci i da~ekamo. Odlu~ili smo da budemo nosioci osnovnih reformskih za-hvata, koji ~esto nisu popularni, jer zadiru u re{avawe veomaosetqivih, a s vremenom nagomilanih socijalnih pitawa. Re{enismo da onima koji }e do}i posle nas ostavimo u osnovi reformi-san sistem i povoqnije uslove za rad.

Zoran JEFTI]pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse


ona optimalna za daqe funkcionisawe sistema. Vojska Srbijesa septembrom ove godine ima ne{to vi{e od 41.000 pripadni-ka, od toga 33.068 ~ini profesionalni sastav. îwenica je daje profesionalni kadar u sistemu odbrane znatno smawen u po-

sledwoj godini, godini i po dana. Smawewe u toku 2006. godinera|eno je u odnosu na ta~no definisane kriterijume i projekci-ju kadra. Za naredni period imamo viziju organizacione struk-tutre i brojnog stawa, ali usvajawe, preciznije – neusvajaweodre|enih zakonskih i normativnih dokumenata, odnosno siste-matizacije Ministarstva odbrane, stvorilo je odre|ene pote-{ko}e u realizaciji postavqenih zadataka. [to se ti~e 2007.godine, ukupno brojno stawe profesionalnog sastava bi}e ne-{to vi{e od 27.000, a mo`da i 28.000, u zavisnosti od toga dali }e Uprava za vanredne situacije ostati u Ministarstvu od-brane ili ne. Projekcija za 2010. godinu je 26.500 profesio-nalnih lica, zbog ~ega }emo u narednom periodu i}i na smawe-we svih struktura kadra, osim vojnika po ugovoru, ~iji }e se brojznatno pove}ati. Smawewe kadra ra|eno je po ta~no definisa-nim kriterijumima za svaki nivo, svaki ~in. Ti kriterijumi su

dali mogu}nost da defini{emo perspektivni kadar, odnosno po-luperspektivni, koji u odre|enom periodu, do{kolovawem, mo-èmo da podignemo na nivo perspektivnog, i neperspektivni ka-dar. Neperspektivni kadar po odre|enoj dinamici odlazi u pen-ziju ili se ispla}uju 24 li~na dohotka za oficire, odnosno 12li~nih dohodaka za civile. Jednom broju lica bi}e omogu}enapreobuka po metodi Prisme.

[KOLSTVO I ZDRAVSTVO

Po~etkom godine usvojili smo Projekat reforme vojnog {kolstva i uspeli u nastojawu da Vojna akademija postane funk-cionalni deo Beogradskog univerziteta. Sa Fakultetom bezbed-nosti dogovorili smo zajedni~ke studije, tako da }e mladi}i kojisu ove godine upisali Vojnu akademiju, imati mogu}nost da dostig-

nu i diplomu po Bolowskoj deklaraciji. Pitomci Vojne akademije,koji se promovi{u u ~in potporu~nika 2010. godine, ima}e ujednoi diplomu Beogradskog univerziteta. Isti dogovor nastojimo dapostignemo i sa Fakultetom organizacionih nauka, ali i nekimtehni~kim fakultetima, tako da bi celu generaciju sada{wih pi-tomaca pokrili zajedni~kim studijama. Ujedno, Vojna akademija jepromenila nastavne planove i programe za sve nivoe {kolova-wa. Nije to savr{eno ni idealno, ali je svakako proces. U pore-|ewu sa prethodnim periodom, to su veliki pozitivni pomaci. NaVojnoj akademiji smo razvili i program izu~avawa engleskog je-zika – PELT, koji pored izu~avawa jezika na toj najvi{oj obrazov-noj vojnoj instituciji, sada apsorbuje 20 garnizonih kurseva itri posebna kursa za medicinsko osobqe. Razvili smo i STANAGtim za testirawe i davawe sertifikata Natoa za engleski jezik.Uspostavili smo i ECDL tim za testirawe i dobili pravo da iz-

dajemo Evropski sertifikat za razli~ite nivoe informati~kogznawa. To smo ponudili i Beogradskom univerzitetu i svim mini-starstvima Vlade Srbije, jer smo jedino ministarstvo koje imatakvu vrstu kapaciteta. Otvori}emo i mogu}nost u~ewa srpskogjezika, i ponuditi je na{im partnerima, tako da bismo od nared-ne godine mogli o~ekivati i predstavnike stranih armija na svimoblicima {kolovawa i usavr{avawa. Razvili smo i Centar zame|unarodni sport i niz drugih stvari, sa apsolutno jasnom vizi-jom da èlimo da sa~uvamo Vojnu akademiju i da je potpuno tran-sformisanu prilagodimo novim zahtevima i novim misijama kojenas ~ekaju.

Pored navedenog, u potpunosti se krenulo i u realizaciju re-forme vojnog zdravstva, gde je op{ta ideja da se sa~uva deo vojnogzdravstva, ali da bude funkcionalni deo civilnog zdravstvenogsistema, jer je to ne{to {to je na{a specifi~na sposobnost za

Partnerstvo za mir. Mislim da }emo u dogledno vreme re{iti topitawe.

7/23/2019 029 Odbrana




Dono{ewe Zakonao policiji je od izuzetnogzna~aja za uspostavqawepolicije na savremenim

osnovama i standardima.Wime je definisana i

obezbe|ena bitna normativnapretpostavka za depolitizaciju

i profesionalizacijupolicijske organizacije

i weno odvajawe odpoliti~kih funkcija

u Ministarstvu.

U

okviru {ire reforme dr`avne uprave, Ministarstvo unutra{wih poslova uskladu sa Programom Vlade Republike Srbije sprovodi sveobuhvatne reformepolicije. Uspostavqena je neposredna saradwa sa relevantnim subjektima me|u-narodne zajednice, kao {to su Savet Evrope, Danski institut za qudska prava idruge organizacije pri UN. Reformske procese podr`ava i Misija Oebsa u Be-

ogradu, kao strate{ki partner Ministarstva na putu integrisawa policije RepublikeSrbije u porodicu modernih evropskih policija. U saradwi sa Danskim institutom zaqudska prava ura|en je Dokument vizije za reformu MUP-a Republike Srbije, u kojem

su predstavqeni vizija, vrednosti i misija Ministarstva. Sprovo|ewe reformi Mi-nistarstva unutra{wih poslova odvija se u tri osnovna pravca i obuhvata reformuzakonodavstva, reformu policijskog obrazovawa i reformu policijske prakse.

PROFESIONALIZACIJA OD VRHA DO DNA

Dono{ewe Zakona o policiji je od izuzetnog zna~aja za uspostavqawe policijena savremenim osnovama i standardima. Wime je definisana i obezbe|ena bitnanormativna pretpostavka za depolitizaciju i profesionalizaciju policijske organi-zacije i weno odvajawe od politi~kih funkcija u Ministarstvu. U skladu sa ovim zako-nom, policija ima svojstvo javne slu`be. Wena autonomija, samostalnost i operativ-na nezavisnost su pove}ane. Policijski poslovi su preciznije definisani Zakonom o policiji i izvr{ena je wihova dekoncentracija, koja ima za ciq da se na lokalne ni-voe premeste odlu~ivawe, samostalnost i odgovornost za obavqawe tih poslova.

Odre|ivawem policijskih poslova omogu}eno je wihovo izdvajawe od drugih unu-

tra{wih poslova. Zakonom o policiji obezbe|ena je profesionalizacija ”od vrha dodna” u policiji i drugim oblastima rada (sektorima) Ministarstva. Direktor policije

ODV J WEOD POLITIKEPOLICIJA

U SRBIJI

7/23/2019 029 Odbrana


43


bira se po sprovedenom konkursuiz kruga kandidata koji moraju daispune izuzetno visoke profesio-nalne kriterijume {to predstavqanovinu. Odredbama o kontrolipolicije utvr|ena je wena vi{e-strukost i kod unutra{we i spoqa-{we kontrole. U celini posmatra-no, Zakonom o policiji stvorenesu zakonske pretpostavke za sta-bilnu, ali i fleksibilnu policij-sku organizaciju – prilagodqivunovim bezbednosnim izazovima.

Jedan od prioriteta u raduovog ministarstva je i reformapolicijskog {kolstva. Tako je, uskladu sa Zakonom o policiji iZakonom o visokom obrazovawu ,

doneta Strategija razvoja siste-ma obuke i obrazovawa za potre-be policije . Ove godine, VladaRepublike Srbije donela je Odlu-ku o osnivawu Kriminalisti~ko-policijske akademije, integraci-jom V[UP-a i Policijske akade-mije, na kojoj }e biti realizovanestrukovne i akademske studije.Prema navedenoj odluci, Krimi-nalisti~ko-policijska akademijanije u sastavu MUP-a, ali sufunkcionalne veze sa Ministar-stvom unutra{wih poslova izra-ène u vi{e odredaba, a osta-

vqena je i mogu}nost da ustanovas vremenom u|e u sastav Univer-ziteta. Sredwa {kola unutra-{wih poslova transformi{e seu Centar za osnovnu policijskuobuku u koji }e se upisivati kan-didati sa zavr{enom sredwom {kolom, a ve} nekoliko godinafunkcioni{e Trening centar kao organizaciona jedinica koja ob-jediwuje sve centre za obuku, profili{e programe usavr{avawapolicije i organizuje specijalisti~ke kurseve razli~itog sadràja.

NOVI IZAZOVI

Ministarstvo unutra{wih poslova preduzelo je aktivnosti narazvijawu organizovanih i strate{kih odgovora na ozbiqne bez-

bednosne izazove, kao {to su organizovani kriminal i korupcija idrugi teì oblici kriminaliteta. Preduzete su mere na reorgani-zaciji kriminalisti~ke policije i ja~awu kriminalisti~ko-obave-{tajnih kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala, po-red ostalog, i preko realizacije razli~itih projekata sa me|una-rodnim organizacijama i policijama drugih dràva. Tako|e, zna~aj-no je ista}i ja~awe kapaciteta kriminalisti~ko-istra`ne tehnikei oblikovawa modernog Kriminalisti~ko-tehni~kog centra i regio-nalnih kriminalisti~ko-tehni~kih centara. Uspe{ni rezultatiostvareni su u borbi protiv organizovane trgovine i krijum~are-wa narkoticima, trgovine qudima i na suzbijawu organizovanihoblika falsifikovawa novca. Intenzivirana je borba protiv ko-rupcije, posebno wenih najteìh oblika.

Imaju}i u vidu stepen razvoja visokih tehnologija, ali i sve

{iri opseg bezbednosnih pretwi i izazova koji proizilaze iz wi-hove primene, Ministarstvo je preduzelo niz mera u razvoju jedin-

stvenih i specijalizovanih orga-nizacionih segmenata koji }e bitiosposobqeni za efikasno otkri-vawe i suprotstavqawe svim ob-licima visokotehnolo{kog krimi-nala. Radi unapre|ewa proaktiv-nog delovawa policije, u toku jeizrada nacionalne strategijeprevencije kriminala.

Ministarstvo unutra{wihposlova Republike Srbije zapo~e-lo je 2003. godine uvo|ewe i raz-voj modela rada ”Policija u zajed-nici” u Republici Srbiji, kako biunapredilo prevenciju kriminali-teta, poboq{awe ukupne bezbed-nosti gra|ana, ostvarivawe part-nerskih odnosa gra|ana i polici-

je, podizawe bezbednosne kulturei doprinosa policije kvalitetni-jem ìvotu gra|ana.

POLICIJA U ZAJEDNICI

Razvojem i implementacijomprojekta “Policija u lokalnoj za-jednici” uspostavqena je saradwasa predstavnicima Misije Oebsa,i vi{e stranih policijskih slu`bi,posebno Ujediwenog KraqevstvaVelike Britanije, Kraqevine Nor-ve{ke, [vajcarske, Kanade, Ne-ma~ke i drugih. Krajem 2004. i po-~etkom 2005. godine vrednovan je

pilot projekat. Ocene su da jeostvario zna~ajne rezultate i us-postavio odre|ena dobra iskustvakao putokaz za daqi razvoj ovogmodela rada.

Stupawem na snagu Zakona o policiji , stvorene su pretpostavke za razvoj modela rada policijau zajednici na podru~ju Republike Srbije. U skladu sa tim, preduzi-maju se aktivnosti na razvoju ovog modela rada na nacionalnom ni-vou. U proteklom periodu pove}ana je zastupqenost èna u policijizbog organizovawa odre|enih kurseva i prijema u obrazovne poli-cijske ustanove. Realizuju se programi u ciqu ve}e zastupqenostipripadnika etni~kih mawina u policiji i uspostavqawa odnosa po-verewa policije me|u gra|anima u multietni~kim sredinama.

Veoma intenzivna i zna~ajna aktivnost Ministarstva unutra-{wih poslova usmerena je na reformu sistema obezbe|ewa dràvnegranice i na uspostavqawe jedinstvene grani~ne slu`be u domenu unu-tra{wih poslova. Formirawem Sektora za za{titu i spasavawe,pri Ministarstvu unutra{wih poslova, unapre|en je koncept za{titegra|ana u vanrednim situacijama. U proteklom periodu, nastavqenoje sa uspostavqawem delotvornog sistema unutra{we kontrole i od-govornosti, kao osnova za efikasnu borbu protiv korupcije u polici-ji i za utvr|ivawe jasnih profesionalnih standarda u policijskomradu. Reforma policije, kao uostalom i reforma slu`bi bezbedno-sti u celini, od presudnog je zna~aja za razvoj stabilne demokratije,trì{ne privrede i politi~kih i dru{tvenih struktura koje oslikava-ju vrednosti i potrebe dru{tva. Preovla|uje uverewe da me|unarod-ne organizacije i vlade uspevaju da prepoznaju odlu~uju}u ulogu kojureforma policije ima u stabilizaciji dru{tava u tranziciji.

Mladen KURIBAKgeneral-major, na~elnik Uprave policije

MOZAK UMESTO SILEJedno od bitnih dostignu}a reforme u policiji je strate-

gija ”povratka mozga umesto sile”. Svi se se}amo kako je tokom

devedesetih izgledala policija na ulicama na{ih gradova, umaskiranim uniformama i nekomunikativna. U isto vreme, pri-likom raspodele buxeta, prioritet je bio na opremawu i nao-ruàvawu uniformisane policije. Ona je bitna, pogotovo uokviru programa rada policije u lokalnoj zajednici jer se sawenim pripadnicima gra|ani naj~e{}e sre}u.

Trend u razvijenim zemqama je da ve}i deo policijskog ra-da ne bude na patrolirawu i fizi~koj sili, nego na analitici.Analitika je oli~ena u slu`benicima u odelima, koji imaju zna-we iz ra~unovodstva, pravnih nauka, koji pripremaju operativ-ne i strate{ke analize na osnovu kojih postupa operativni-uni-formisani sastav policije. U skladu sa tim, na{a policija jekrenula da razra|uje sistem centralne operativne analitike(national criminal inteligence system) po ugledu na skandinavski mo-del. To zna~i da }e se kriminalisti~ki, a ne politi~ki, obave-

{tajni podaci iz svih linija rada Ministarstva ukr{tati u od-re|enim centralnim bazama, analizirati i da }e se na osnovuwih preventivno delovati. Ovo }e omogu}iti da se materijalnii qudski resursi ciqano upotrebqavaju, da se na osnovu anali-ze deluje preventivno i protiv dobro organizovanih i umreè-nih kriminalnih grupa.

Druga velika promena koja uti~e na pove}awe efikasnostirada policije je razvoj forenzi~kih kapaciteta na{e policije,{to smawuje {ansu za zloupotrebu ovla{}ewa u odnosu na ra-nija vremena, kad je glavna istra`na metoda bio informativnirazgovor koji se ~esto zavr{avao prikupqawem dokaza uz neo-vla{}enu upotrebu sile, zbog ~ega su mnogi slu~ajevi propadalina sudovima. Sa razvojem forenzi~kih kapaciteta, omogu}avase nesmetani tok lanca dokaza: da se dokazni materijal na pra-vilan na~in prikupi i wegov originalni kvalitet o~uva od lica

mesta do trenutka kada taj materijal bude poslat tuìla{tvu. Uovoj oblasti rada postignuto je mnogo obukom kadra i osniva-wem regionalnih kriminalisti~kih tehni~kih centara u Beogra-du, Ni{u i Novom Sadu.

Sowa STOJANOVI]Centar za civilno-vojne odnose

7/23/2019 029 Odbrana




G

Radio sam u ~e{koj tajnojslu`bi 12 godina. Otkako

sam je 2001. godine napustio,

ukqu~io sam se u studijebezbednosti na teorijskomi akademskom nivou.

U ovom tekstu iznosim samoli~ne poglede koje treba

posmatrati kao moje ”glasnoposredovawe“ u zadatoj temi

i koji ne odslikavajustavove ̂ e{ke Republike

ili Ministarstvainostranih poslova.

POSLEDICE UKIDAWATAJNIH SLU@BI ODMAHNAKON DEMOKRATSKIH

PROMENA U Ê[KOJ

GL SNO

POSREDOVAWElavna dilema kada je u pitawu reforma tajnih slu`bi u demokratijama koje suu procesu nastajawa ogleda se u pitawu da li je boqe usvojiti aparat sa ”sta-rim nasle|em“, ili izgraditi slu`be ”od nule“, sa potpuno novim qudima? Kao{to je poznato, ne postoji me|unarodni standard koji preporu~uje ili ~ak re-

guli{e oblik sistema bezbednosti jedne dràve ili organizacione formebezbednosnih slu`bi. Radi se o suverenom pravu svake zemqe. Konkretni sistemi bez-bednosti mogu se mnogo razlikovati, od jedne do druge zemqe. Me|utim, postoje nekepreporuke, takozvane dobre prakse , koje se, s vremena na vreme, diskretno saop{ta-vaju putem diplomatskih kanala. Tako|e, postoje i preporuke me|unarodno priznatezajednice politikologa (ukqu~i}u studije bezbednosti i politi~ke nauke ovoga puta), azna~ajan je i rad @enevskog centra za demokratsku kontrolu oruànih snaga (DCAF).Vrati}u se osnovnoj dilemi, da li preuzeti staro osobqe i prilagoditi ga novoj situ-aciji ili izgraditi slu`be ispo~etka, sa potpuno novim qudstvom. Op{te uzev{i, po-stoje dva ekstremna re{ewa: usvajawe “nulte opcije”, dakle nove slu`be izgra|ene odtemeqa, i zadràvawe dela nasle|enog osobqa, osim najo~itijih prekr{ilaca.

Prvo re{ewe primeweno je u balti~kim dràvama. Me|utim, najve}i brojpostkomunisti~kih zemaqa izabrao je kompromis na skali ponu|enih re{ewa. ê-{ka Republika je, barem u civilnim slu`bama, izabrala re{ewe blisko “nultoj

opciji”, ali ne sasvim. Ova promena je sprovedena u nekoliko etapa, na evoluti-van na~in, ali sa izvesnim ”skokovima“. Postoji pretwa da se otpu{teni pripadni-

7/23/2019 029 Odbrana


45


ci slu`be pridruè ilegalnim ili subverzivnim aktivnostima.Nove i neiskusne snage bezbednosti nisu sposobne da se izboresa takvim izazovom. Sli~no tome, gu{teri su nesposobni da seefikasno izbore sa drugim negativnim efektima liberalizacije”kada se ~ini da je sve drugo dozvoqeno“.

Ne samo da mogu nastati razli~ite forme organizovanogkriminala, ve} sva jednom potisnuta ose}awa odbijawa i ne-pravde mogu oìveti, i za rezultat imati rast ekstremizma. Ot-pu{teni pripadnici slu`bi mogu da odlu~e da se pona{aju indi-skretno, i ciqano plasiraju informacije iz dràvnih arhiva.Tako se izazivaju skandali i destabilizuje politi~ka klima. Ot-pu{teni slu`benici, koji se ose}aju ogor~eno mogu se tajno pri-kqu~iti opskurnim politi~kim grupama i stvoriti paralelne taj-ne slu`be.

S druge strane, o~uvawe nekada{wih institucija, dodu{epod drugim imenom i sa velikim brojem nasle|enog osobqa nudimogu}nost relativno brze preorijentacije ka novim bezbedno-snim pretwama. Me|utim, neophodno je nominovati osobe od po-

verewa za vode}e qude takvih ”obnovqenih“ slu`bi i raditi in-tenzivno na reedukaciji osobqa. Postoje i druga re{ewa, kojanediplomatski nazivam “arogantno zanemarivawe”. Takvim semoè smatrati slu~aj poqske WSI (Vojne slu`be bezbednosti, Woj- skowe Sluzby Informacyjne) ako je istinit makar deo pisawa medijau Poqskoj.

AKO TREBA DA BOLI

Otpu{tawe nekada{wih pripadnika slu`bi odraàva sene samo na efikasnost organizacije, ve} tako|e predstavqazna~ajan moralni i psiholo{ki problem. “Novi” pripadnicislu`bi rade i sluè zajedno sa “starim” oko deset godina (i po-red profesionalnih odnosa razvijaju se i li~ne veze). Kako ob-jasniti qudima da je ”nulta opcija“ pravedna? Kako je mogu}eidentifikovati se sa takvom odlukom? Li~no podràvam evolu-tivne i postepene promene, ali i pristup ure|ewu odnosa ”ko-rak po korak“ (koji ukqu~uje i li~na pitawa). Tajne slu`be suosetqivi organizmi i treba da budu tretirani kao takvi. Ipak,da znam unapred sve sloènosti postepenog procesa tranzici-

je, mo`da bih izabrao opciju ”ako treba da boli, neka bolisada i jednom za sve “. Jednom sam napisao kratak esej, koji samzavr{io hipoteti~nom spekulacijom, zasnovanom na mojoj pret-postavci da imam vremeplov i da se mogu vratiti kroz vreme, upro{lost. Kakvo bih iskustvo preneo sebi i kolegama nazad u1990? Tu poruku, koja, nagla{avam, predstavqa moje li~no mi-{qewe, ovde iznosim u deset ta~aka: Tranzicija slu`bi bez-bednosti je dug i skup proces koji ne moè biti izveden bez bol-nih gre{aka . Bilo bi dobro unapred pripremiti nekoliko na-darenih pojedinaca za wihove uloge u upravqawu, koordinacijii koncepcijskom zami{qawu novih slu`bi u demokratiji. Po-tencijalni naslednik tajnih slu`bi mora da bude osoba koja nedeli stavove ekstremnih ideologija, dospele sa ma koje stranepoliti~kog spektra.

\AVO SE KRIJE U DETAQIMA

Neophodno je istraìti strane sisteme u potpunosti, nikakopovr{no. Svako strano re{ewe je rezultat tamo{wih istorij-

skih uslova i prakti~no nigde nije rezultat racionalnog promi-{qawa. Povr{no znawe nije dovoqno, po{to se |avo krije u de-taqima.

Stara tajna policija definitivno mora biti likvidiranaubrzo nakon promene vlasti. Me|utim, nije prikladno ostavitinekada{we pripadnike bez ekonomskih prihoda. Arhive se mora-ju posebno za{tititi. Stav prema pojedinim jedinicama nekada-{we tajne policije mora da se promeni – neke od wih su radileisto ono {to }e ~initi i nova slu`ba.

Nakon pada ekstremno diktatorskih reìma, ideja noveslu`be izgra|ene od nule ~ini se kao najboqe re{ewe. Me|u-tim, u po~etnoj fazi, nemogu}e je izvesti tako ne{to bez delanekada{wih pripadnika. Wima bi se obe}ala za{tita od pre-ispitivawa wihovog rada u roku od pet godina. Tokom ovog pe-rioda, oni bi bili zameweni i velikodu{no ispla}eni. Narav-no, jedno takvo obe}awe mora da bude garantovano i potom is-puweno.

Neophodno je stupiti u komunikaciju sa novim politi~kimelitama {to je pre mogu}e i objasniti im svrhu tajnih slu`bi.

Nova politi~ka elita mora da po-stavi nove zadatke, ali i ograni~e-wa slu`bama bezbednosti {to jepre mogu}e.

Nakon po~etne faze razara-wa starih slu`bi i brzog stvara-wa novih ({to ne sme trajati duèod jedne ili dve godine), dobro jeuspostaviti komunikaciju sa javno-{}u i medijima. Va`no je promovi-

sati intenzivnu, ali mudru politi-ku regrutovawa i obrazovawa no-vog kadra.

Direktori obave{tajnih slu-`bi koji su imenovani na mesta od-mah nakon demokratske revolucijetrebalo bi da razmisle i o sop-stvenim, pravovremenim ostavka-ma. Wih bi trebalo da zamene po-stepeno – ako je mogu}e, sredinommandata – novi profesionalci izsame slu`be.

Petr ZEMANnekada{wi direktor Kancelarije

za spoqne veze i informacije

(Obave{tajna slu`ba ̂ e{ke Republike)Preveo Marko SAVKOVI]

7/23/2019 029 Odbrana




U

Ako je obave{tajno-bezbednosti sistem ure|en

i ako su u okviru wegautvr|ena ovla{}ewa i

odgovornosti svake slu`be,ako je jasno ko i na koji na~in

wima upravqa i koordinira

wihov rad, u potpunosti jeiskqu~ena mogu}nost da buduzloupotrebqene. Naravno,

zato su potrebni jakii efikasni mehanizmi

unutra{we i spoqnekontrole.

okviru reforme sektora bezbednosti poseban zna~aj ima reforma obave{taj-no-bezbednosnih slu`bi, jer mnogi s pravom smatraju da ako su u ovom segmentuizvr{ene potpune reforme, onda postoji velika verovatno}a da su one sprove-dene i u celom sektoru bezbednosti. Ova reforma podrazumeva zna~ajne prome-ne ne samo u okviru slu`bi, nego i izvan wih, posebno u delu koji se odnosi

na upravqawe, koordinaciju i kontrolu slu`bi. Ako bismo analizirali period od po-sledwih {est godina, dakle od demokratskih promena u Srbiji, mogli bismo re}i dasmo delimi~no zadovoqni, da je ne{to ura|eno, ali da smo jo{ daleko od postavqenogciqa. Kada su u pitawu vojne slu`be mi smo planirali da taj proces traje 10 godina,

od 2000. do 2010. godine. U odnosu na vremenski period sada smo za{li u drugu polo-vinu, ali kada su u pitawu efekti, mogli bi smo re}i da smo jo{ u prvoj polovini.

ÊKAJU]I SKUP[TINSKU PROCEDURU

Prvi korak u reformama slu`bi je definisawe politike nacionalne bezbedno-sti, odnosno kreirawe bezbednosne politike, {to podrazumeva definisawe koncep-ta i modela bezbednosti, bezbednosnih strategija i odgovaraju}ih doktrina. U vremepostojawa dràvne zajednice bezbednost kao funkcija bila je u nadle`nosti dràva~lanica, a jedan wen deo, odbrana, u nadle`nosti dràvne zajednice. Sli~na je situ-acija sa obave{tajno-bezbednosnim slu`bama od kojih je deo bio na nivou dràvnezajednice, a deo na nivou dràva ~lanica, bez bilo kakve koordinacije i saradwe. Utakvim uslovima bilo je nerealno o~ekivati da se uspostavi funkcionalan obave-{tajno-bezbednosni sistem.

Raspadom dràvne zajednice Srbija je suo~ena sa potrebom stvarawa nove poli-

tike nacionalne bezbednosti i potrebom formirawa potpuno novog obave{tajno-bez-bednosnog sistema. Novi Ustav koji je nedavno donesen i Strategija nacionalne bez-

PROTIV

ZLOUPOTREBAOBAVE[TAJNO-BEZBEDNOSNE

SLU@BE U SRBIJI

7/23/2019 029 Odbrana


47


bednosti , ~iji je nacrt ve} ura|en, konkretne su aktivnosti na tomplanu. Strategija nacionalne bezbednosti , pored ostalog, defini-{e osnovna pitawa funkcionisawa obave{tajno-bezbednosnog si-stema, posebno upravqawe tim sistemom, koordinaciju u okviruwega i delimi~no kontrolu. Potpuno zaokruìvawe strategijsko-doktrinarnog okvira podrazumeva dono{ewe Strategije odbrane,Strategijskog pregleda odbrane i Vojne doktrine .

Da podsetim, ura|eni su nacrti svih tih dokumenata i ~ekajuskup{tinsku proceduru. Drugi zna~ajan korak u reformi sistemabezbednosti i slu`bi jeste pretvarawe strategijsko–doktrinarnogu normativni okvir. Ovo je posebnozna~ajno za vojne slu`be bezbednostizato {to je osnov za wihov rad Zakon o slu`bama bezbednosti iz 2002. godi-ne, koji je donet u vreme postojawa Sa-vezne Republike Jugoslavije i nije seuklapao u pravni i politi~ki ambijentdràvne zajednice, a pogotovo se ne

uklapa u ambijent Republike Srbije.Bez obzira na to, Zakon je stvoriouslove za po~etak su{tinskih reformislu`bi bezbednosti. Na osnovu ovog za-kona, vojne slu`be bezbednosti izdvo-jene su iz General{taba i pot~iweneministru odbrane, slu`bama su oduze-ta policijska ovla{}ewa, a kod vojneslu`be bezbednosti razdvojene su voj-no-policijska i kontraobave{tajnafunkcija. Poseban zna~aj je u ~iwenicida se mere kojima se privremeno ogra-ni~avaju qudska prava i slobode moguprimewivati iskqu~ivo po odluci suda,za razliku od ranijeg perioda kada su

to odobravali ministar odbrane, odnosno na~elnik General{taba.Velika novina bili su i dobro razra|eni mehanizmi nadzora

i demokratske civilne kontrole, koji naàlost nisu dobro funkci-onisali u praksi, {to je verovatno bilo u vezi sa problemima funk-cionisawa dràvne zajednice. Kao {to je poznato, Komisija za kon-trolu slu`bi ~esto nije imala kvorum, a generalni inspektor nijenikada ni imenovan. Mehanizmi nadzora i kontrole daju slu`bamasigurnost i legitimitet u radu i na neki na~in verifikuju kvalitetsprovedenih reformi. Kada je u pitawu normativna oblast, saaspekta reformi slu`bi, poseban zna~aj imaju poku{aji ostvariva-wa diskontinuiteta, raskida sa pro{lo{}u i re{avawe teretapro{losti koje optere}uje slu`be. Jedan od prvih koraka u tompravcu je dono{ewe Zakona o dosijeima i Zakona o arhivskoj gra|i .

RADNI STO BROJ 13

Iako je u Zakonu o slu`bama bezbednosti iz jula 2002. godineu jednom ~lanu precizirano da }e se u roku od 60 dana od wegovogdono{ewa, doneti poseban zakon kojim }e se regulisati postupawesa dokumentacijom koja je nastala pre jula 2002. godine, takav za-kon i posle vi{e od ~etiri godine nije donet. Zahvaquju}i velikomangaòvawu Misije Oebsa u Beogradu i nekih nevladinih organiza-cija, mnogo je u~iweno na izu~avawu iskustva drugih zemaqa i ~ak jeura|eno nekoliko verzija nacrta zakona o dosijeima. U okviru Tima za reformu sistema odbrane formiran je posebni Tim za reformu obave{tajno-bezbednosnog sistema u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije. U okviru ovog tima je i Radni sto broj 13 koji je formi-ran u okviru Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane. Planiramoda do kraja godine defini{emo nadle`nosti, zadatke i ovla{}ewasvih delova ovog sistema koga ~ine VBA, VOA, G-2 i vojna policija.

Nakon toga }emo definisati wegovo mesto u obave{tajno-bezbed-nosnom sistemu Republike Srbije. Po{to je ovaj tim u~estvovao u

izradi strategijsko-doktrinarnih dokumenata, planiramo da u na-rednoj godini u~estvujemo u dono{ewu zakona, a pre svega Zakona o obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije .

Jedna od zna~ajnih dilema u radu tima bio je odnos izme|uobave{tajne i bezbednosne komponente, odnosno da li dve dosada-{we vojne agencije objediniti u jednu. Potreba integrisawa obave-{tajne i bezbednosne komponente zastupqena je kod ve}ine zemaqa~ija smo iskustva analizirali. Eventualno formirawe jedinstvenevojne obave{tajno-bezbednosne agencije bilo bi nakon dono{ewenovog Zakona o slu`bama bezbednosti Republike Srbije , uz poste-

peno spajawe pojedinih elemenata, da-kle od 2008. do 2010. godine.

USAVR[AVAWE KADRA

Kadar predstavqa najva`niji re-surs svake slu`be, ali i najosetqivijideo koji je najteè mewati. Postoje raz-li~ita shvatawa kada je u pitawu pro-

mena kadra, od varijanti raspu{tawaslu`bi (tzv.”varijanta apsolutne nule”)do varijanti neznatnih promena. Kadaje u pitawu VBA moèmo konstatovatida je ne{to vi{e od 50% sada{weg ka-dra primqeno u slu`bu posle 2002. go-dine, a od tog broja najvi{e posle 2003.godine. Od 2001. do 2006. godine izVBA je po raznim osnovama otpu{tenooko 360 pripadnika, od ~ega najvi{eoficira, oko 260. U odnosu na godine,najvi{e je otpu{teno 2005, oko 110, i2006, oko 70. Planirana su znatnasmawewa u 2007. godini, prvenstvenokadra sa sredwom stru~nom spremom.

Reforma kadra podrazumeva wegovo {kolovawe i usavr{ava-we, odnosno osposobqavawe za rad u novim uslovima. Trenutno sasredwom stru~nom spremom imamo 38% kadra, sa vi{om 6%, viso-kom 37%, sa raznim oblicima poslediplomskog usavr{avawa 19%(13% na vojnim i 6% na civilnim fakultetima). Nismo zadovoqnibrojem oficira koji su nastavili poslediplomske studije na fakulte-tima, jer smo limitirani nov~anim sredstvima. Sli~na je situacija isa {kolovawem i usavr{avawem u inostranstvu. Vojne slu`be bez-bednosti imaju jasnu viziju reformi, detaqno razra|enu dinamiku.

Za nastavak reformi neophodno je {to brè definisawestrategijsko-doktrinarnog okvira, odnosno dono{ewe Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane , odnosno Strategij-skog pregleda odbrane , te dono{ewe normativnog okvira, posebnoZakona o obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije,

Zakona o odbrani , Zakona o Vojsci , Zakona o za{titi klasifiko-vanih informacija , Zakona o dosijeima i drugih zakona i podza-konskih akata kojima se reguli{e ova problematika. Do kraja2006. godine definisa}emo obave{tajno-bezbednosni sistem uMinistarstvu odbrane i Vojsci, u prvoj polovini 2007. godine u~e-stvova}emo u kreirawu obave{tajno-bezbednosnog sistema Repu-blike Srbije, u drugoj polovini 2007. u~estvova}emo u dono{ewuZakona o obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije,a 2008. po~iwe implementacija tih dokumenata.

Naravno, paralelno sa ovim aktivnostima nastavi}emo re-forme unutar slu`bi. Ako je obave{tajno-bezbednosti sistem ure-|en i u okviru wega utvr|ena ovla{}ewa i odgovornosti svake slu-`be, ako je jasno ko i na koji na~in wima upravqa i koordinirawihov rad, u potpunosti je iskqu~ena mogu}nost da budu zloupotre-bqene. Naravno, zato su potrebni jaki i efikasni mehanizmi unu-

tra{we i spoqne kontrole. Svetko KOVA^na~elnik Vojnobezbednosne agencije

7/23/2019 029 Odbrana




Nakon formirawaBezbednosno -informativne

agencije po~elo jeprilago|avawe uslovima

samostalnog delovawa.Jasno se pokazala potreba

wene daqe transformacije,pre svega radi dostizawa

profesionalnih idemokratskih standarda,uobi~ajenih u savremenom

svetu, ali i suo~avawasa sopstvenom pro{lo{}u

i odre|ivawa mestai uloge u budu}nosti.

S

istem bezbednosti u Republici Srbiji sastoji se, trenutno, od nekoliko segmenatakoji deluju mawe-vi{e nezavisno i koji su se u prethodnom periodu razvijali,prakti~no, samo u sopstvenim okvirima, nastoje}i da se, sa promewivim uspe-hom, prilagode razvoju politi~kih procesa u zemqi. Kada je u pitawu sektor na-cionalne bezbednosti, prvi korak na planu reforme u~iwen je izdvajawem tog

segmenta iz Ministarstva unutra{wih poslova 2002. godine, i formirawem BIA,~iji su osnovi delovawa regulisani posebnim zakonom. Nakon formirawa Agencijepo~elo je prilago|avawe uslovima samostalnog delovawa. Jasno se pokazala potre-ba wene daqe transformacije, pre svega na planu dostizawa profesionalnih idemokratskih standarda, uobi~ajenih u savremenom svetu, ali i suo~avawa sa sop-

stvenom pro{lo{}u i odre|ivawa mesta i uloge u budu}nosti.U tom smislu, uporedo se odvijalo vi{e procesa.U okviru re{avawa pitawa koja su bila va`na za daqu demokratizaciju dru{tva,

kao i osloba|awa Agencije od balasta pro{losti, pri{lo se re{avawu problema iotvarawu dosijea, te su, u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima , ArhivuSrbije predati takvi dokumenti o pojedinim licima, vo|eni zbog wihovih politi~kihi ideolo{kih opredeqewa.

Pitawe kontrole rada re{avano je na nekoliko nivoa: unapre|ewem saradwesa Odborom za bezbednost, uvo|ewem unutra{we kontrole, buxetske unutra{we in-spekcije, izradom predloga novog zakona o Agenciji, u kom bi, prvi put, bilepredvi|ene odredbe koje su ranije bile regulisane iskqu~ivo podzakonskim aktima,ne{to {to nije dostupno {iroj javnosti. Tako|e, predloèno je sveobuhvatno i pre-cizno re{avawe pitawa kontrole rada te agencije na vi{e nivoa.

Veoma vaàn aspekt unapre|ewa rada bio je usmeren i na stvarawe uslova za

uspe{no sprovo|ewe poslova bezbednosti. Na tom planu Agencija je izradila Nacrt predloga zakona o za{titi tajnih podataka, koji je predat Vladi Srbije na daqu na-dle`nost. Tako|e, radi obezbe|ivawa uslova za efikasniji rad, promewena je i mak-simalno pojednostavqena unutra{wa organizacija Agencije. Smawen je broj organi-zacionih jedinica koje su sada formirane po principu problemske opredeqenosti,ukinut je ve}i broj rukovode}ih radnih mesta, a pove}an je i broj neposrednihizvr{ilaca, uglavnom u delu operative. Funkcionalno su povezani poslovi i na novna~in objediweni materijalni i tehni~ki resursi.

Od formirawa Agencije, odnosno od 2002. godine do danas, sprovedena je izna~ajna kadrovska obnova – promewena je jedna tre}ina operativnog sastava.

U narednom periodu, kada je u pitawu novi sistem bezbednosti, neophodno jere{iti vi{e pitawa, od kojih, kao najva`nija, izdvajamo: pravni okvir (novi ustav istrategije nacionalne bezbednosti, kao i posebne zakone koji to prate), identifiko-vawe sada{wih i budu}ih bezbednosnih pretwi za dràvu Srbiju, zatim definisawesvih operativnih segmenata bezbednosti i precizno odre|ivawe wihovih nadle`nostii ovla{}ewa, formirawe tela koja }e na dràvnom nivou rukovoditi, koordinirati iusmeravati rad sektora bezbednosti, te stvarawe efikasnog sistema kontrole sa jas-no definisanim pravima i obavezama, i tela za kontrolu, i subjekata bezbednosti.

Uspostavqawe novog modela sistema bezbednosti ne}e biti lak zadatak i zahte-va}e zasigurno ozbiqnije rezove u nekim bezbednosnim segmentima koji sada postoje.Zbog toga, taj novi sistem mora biti rezultat zajedni~kog rada svih relevantnih ~ini-laca, pre svega, predstavnika najvi{ih dràvnih organa, slu`bi bezbednosti, ali inau~nih radnika i nevladinog sektora. Od velikog su zna~aja iskustva drugih zemaqa,koje su ovo pitawe re{ile u skladu sa svojim potrebama. Samo na taj na~in, ako svakoiz svog domena bude dao konstruktivni prilog, mogu}e je prona}i najefikasnije re{eweza novi sistem bezbednosti Republike Srbije. Istina je da nema idealnog modela, kao{to je istina da se na ovom planu malo {ta novo moè prona}i. Tako|e, istina je da jeneophodno po~eti sa radom, kako bi se ovaj posao u jednom trenutku i priveo na zadovo-qavaju}i na~in kraju.

Rade BULATOVI]direktor Bezbednosno-informativne agencije

SISTEMBEZBEDNOSTI

U SRBIJI SUO^ V WE SA PRO[LO[]U

7/23/2019 029 Odbrana


49


Z

Za{to je reformasektora bezbednosti

u Srbiji postalao~igledan prioritet

spoqne politikeevroatlantskih

organizacijakao {to su Nato i EU?

Kakav uticaj bi tomoglo imati na Srbiju

i budu}u strategijuwene reforme?

SEKTOR BEZBEDNOSTII EVROATLANTSKA

INTEGRACIJA U SRBIJI

POGLED

SPOQAa{to su evroatlantske organizacije zainteresovane za ono {to se de{ava usektoru bezbednosti u Srbiji, pitawe je koje otkriva dva bitna razloga. Prvi, iverovatno zna~ajniji, jeste to {to se na reformu sektora bezbednosti gleda kaona centralni element demokratizacije i ekonomskog razvoja u Srbiji. Jedan odva`nih principa ve}ine demokratskih zemaqa je, naravno, zahtev da sektor bez-

bednosti ne ugroàva demokratski izabranu civilnu vlast, da se politike donosetransparentno i odgovorno, i, tako|e, da se sam sektor bezbednosti upravqa premaodre|enim standardima liberalne demokratije.

OKRU@ENI DEMOKRATIJOM

Ali za{to su te stvari va`ne za Srbiju? Zato {to najve}i broj evroatlantskihzemaqa smatra da je demokratija uop{te dobra stvar – da je sama po sebi hvale vre-dan ciq, kao i zato {to se, gledaju}i dugoro~no, demokratije sagledavaju kao stabil-nije i predstavqaju mawu pretwu za susedne zemqe (barem dotle dok su i one same de-mokratske). U su{tini, ve}ina evroatlantskih dràva smatra da je za wihovu sopstve-nu sigurnost boqe da budu okruène bogatim demokratijama, nego zemqama druge vr-ste. Drugo, smatra se da je pomo} organizacijama sektora bezbednosti u Srbiji da{to efikasnije obavqaju svoj posao neposredni interes evroatlantske bezbednosti.

Ta pretpostavka se zasniva na dva osnovna elementa. Prvo, neki od najve}ih bez-bednosnih izazova sa kojima se suo~avaju evropske zemqe vezani su za prekograni~napitawa, kao {to su organizovani kriminal, terorizam i ilegalna migracija. A da bise na odgovaraju}i na~in odgovorilo na ove transnacionalne pretwe, u drugim drà-

vama treba da postoje partneri u sektoru bezbednosti sa kojima moèmo da koordini-ramo akcije i u koje se moèmo pouzdati da }e ~uvati ”red u svojoj ku}i”. Drugo , nepo-

7/23/2019 029 Odbrana




sredne vojne pretwe Evropi su male. Ono malo bezbednosnih iza-zova, sa kojima se evropske zemqe suo~avaju – kao {to su pomenuti– sve vi{e proisti~u iz nesigurnosti i sukoba u drugim delovimasveta. A jedan od kqu~nih na~ina da se na wih odgovori – bar takose misli – jeste kroz takozvane operacije za odràvawe mira, ukojima se oruàne snage koriste u mirovne svrhe kako bi poku{aleda drugim zemqama donesu mir i stabilnost.

KAKO DO ZAJEDNI^KOG SHVATAWA

A da bi qudi bili dobri gra|ani Evrope neophodno je da wi-hove dràve imaju snage koje su sposobne da daju doprinos multina-cionalnim mirovnim operacijama, ~iji je ciq stabilizacija zonasukoba. U tom kontekstu, ciq inicijativa za reformu sektora bez-bednosti jeste da podstaknu razvoj kapaciteta sektora bezbednostiu partnerskim zemqama i da im omogu}e da u~estvuju u tim misijamai tako i same ponesu deo tog tereta. Ukratko, da budu sposobne dadaju efikasan doprinos multinacionalnim operacijama.

Ova obrazloèwa su zna~ajna jer pokazuju da je evroatlantska

vizija reforme sektora bezbednosti kao politika koja ima odre|e-ni ciq. Radi se o unapre|ewu odre|enog tipa reforme, odnosnoreforme koja se na prvom, politi~kom, nivou zasniva na koncepti-ma demokratije i demokratizacije a, na drugom, organizacionom,nivou na sposobnosti da se odgovori na niz zajedni~kih bezbedno-snih izazova i da se u tom smislu ponudi odgovaraju}i doprinos.

U svim slu~ajevima ona se zasniva na predstavi o zajedni~komshvatawu o tim bezbednosnim izazovima i zajedni~kom shvatawu daje demokratski politi~ki razvoj ono {to je poèqno. [ta onda sveovo zna~i za Srbiju? Pre svega, zna~ajne su potencijalne koristikoje Srbija moè imati od ve}e evroatlantske integracije. Sa sta-novi{ta bezbednosti, to bi joj otvorilo vrata ka mnogo vi{em ni-vou pomo}i i saradwe sa postoje}im ~lanicama. To bi, isto tako,mogao biti i prvi korak na putu ka mnogo dubqoj budu}oj evroatlant-skoj integraciji, ako Srbija bude odlu~ila da je to ono {to ona è-

li. Me|utim, podjednako je zna~ajno shvatiti da integracija podra-zumeva i neka o~ekivawa i zahteve, koji neizbe`no povla~e odre-|ene tro{kove. I tu postoje dva elementa. Prvi je o~igledan i imaekonomsku prirodu. Reforma sektora bezbednosti – i naro~ito we-gova profesionalizacija – predstavqaju skup poduhvat. Koliko godda su namere u tom smislu dobre, ~iwenica je da je Srbija, ipak,relativno siroma{na u pore|ewu sa najve}im brojem ~lanica Na-toa i EU i da su sredstva koja moè da izdvoji za reformu sektoraodbrane i bezbednosti neizbe`no ograni~enija, barem kada je re~o finansijskim izdvajawima po jednom vojniku ili policajcu.

Politi~ki element je, ipak, zna~ajniji. êsto se kao argu-ment navodi da reforma sektora bezbednosti zahteva odgovara-ju}u politi~ku voqu . Ali moramo voditi ra~una o tome {ta se podtim misli. Politi~ka voqa dolazi odne-

kle. Ona se ne moè jednostavno stvo-riti podsticajima da se u reformu ulo-ì ”vi{e truda”. Isto tako, u slu~ajevi-ma gde politi~ka voqa za reformu ne postoji, moramo se zapitati za{to je ta-ko? Koje su to konkretne politi~ke pre-preke i koji je najboqi na~in da se oneuklone? âk i ako na trenutak ostavimopo strani pitawe Ha{kog tribunala,proces evroatlantske integracije po-stavqa niz prili~no te{kih politi~kihzahteva. Pre svega, on vr{i pritisakradi stvarawa snaga bezbednosti kojemogu da zadovoqe izazove takozvane no-ve bezbednosne agende. U odnosu na voj-

sku to }e, na primer, verovatno podra-zumevati stvarawe mnogo mawih, po-

kretnijih snaga koje se mogu angaòvati u multinacionalnim ope-racijama u drugim zemqama.

Ti ciqevi su mo`da dobri, ali je potrebno da razmislimo ukakvom su oni odnosu – ili eventualno sukobu – sa vojnom kulturomSrbije i wenim prioritetima u tim oblastima. Na primer, srpskoministarstvo odbrane je predvidelo da su tri osnovna zadatkasrpskih oruànih snaga nacionalna odbrana, o~uvawe mira i ci-vilna za{tita. Me|utim, svaki od ovih ciqeva moè postaviti voj-sci potpuno druga~ije zahteve u pogledu obuke i ve{tina koje su po-trebne vojnicima, i sli~no.

Zato se postavqa pitawe kako se reformski napori mogu nanajboqi na~in postaviti i uskladiti, imaju}i u vidu ve} pomenuta,vi{e nego o~igledno ograni~ena sredstva. Odgovore na ova pita-wa moè da pruì samo dobro promi{qena strategija bezbedno-sti, a ona moè proiste}i samo iz konsenzusa politike i dru{tvao tome kakva bi trebalo da bude uloga Srbije u svetu.

BEZ DOBITKA ZA SVE

Tako|e je va`no uvideti da se u ovom kontekstu postavqa re-alno pitawe izbora da li }e sredstva biti utro{ena, na primerna zdravstvo, obrazovawe ili odbranu. Potpuno je legitimno davlade i dru{tva ispituju potro{wu bezbednosnog sektora i posta-vqaju ozbiqna pitawa o tome da li bi taj novac bio boqe upotre-bqen na nekom drugom mestu. Mislim da strani posmatra~i previ-{e ~esto pretpostavqaju da bi ”karta odbrane” uvek trebalo dabude najja~i adut. Ja smatram da je realna situacija mnogo sloè-nija i teà. Kona~no, treba da shvatimo da reforma sektora bez-bednosti ne zna~i ”dobitak” za sve. Mnogo qudi }e izgubiti posao,a mogu}e je da }e biti ugroèni i institucionalni interesi i mo}.

U tom kontekstu sigurno }e se i u samom sektoru bezbednostijaviti odre|eni institucionalni otpor. A ako takav otpor dolaziod sna`nih institucija, kao {to su, na primer, slu`be bezbedno-sti, onda je politi~ar koji prihvata taj izazov zaista hrabar, ili u

najmawu ruku predan svom ciqu. Ako ni{ta drugo, taj zadatak zah-teva odre|enu politi~ku snagu i sposobnost. Aako toga nema, moèse o~ekivati da }e se reforma sektora bezbednosti odvijati spo-ro. Postoji mnogo drugih primera koje bih mogao da navedem, alimislim da svi oni pokazuju kako reforma sektora bezbednosti ni-je objektivan ili o~igledan proces. On je inherentno politi~ki.Sprovo|ewe reforme podrazumeva politi~ki rizik i zahteva po-liti~ku snagu, kao i odre|eni stepen saglasnosti o pravcu u kojemse kre}e sama zemqa. Sve ovo se u krajwoj liniji svodi na pitawekoja se spoqna, odnosno evroatlantska, o~ekivawa poklapaju sainternim, doma}im prioritetima Srbije i na nivou politike i,naro~ito, na nivou celog dru{tva. I, ako u tom smislu postoje raz-like, do kog stepena je Srbija spremna da ih prihvati?

Naravno, sasvim je mogu}e da je

spoqnopoliti~ka dobit od daqe evroa-tlantske integracije vredna svih tro{ko-va i zahteva koje povla~i. Ali mislim daje zna~ajno da svi u tom pogledu budemorealni. Treba da shvatimo da ovde nijere~ o jednostavnom automatskom ili ne-izbe`nom procesu ni na jednoj strani.To je proces koji je neposredno vezan satim kako }e Srbija sagledati svoje mestou Evropi 21. veka. Spoqna pomo} moèda pomogne Srbiji i da joj obezbedi po-dr{ku u ovom procesu. Ali u krajwoj li-niji, to su pitawa i problemi koji su in-herentno unutra{we prirode i za koja seodgovori ne mogu nametnuti spoqa.

Tim EDMUNDSBristolski univerzitet

7/23/2019 029 Odbrana


51


ICentar za civilno-vojne

odnose je tokom dve godineistraìvao kako mediji

izve{tavaju o temama u vezisa odbranom i Vojskom,

a posebno o reformi Vojske.Rezultati svakog od sedam

krugova istraìvawa iznetisu u posebnim publikacijama,

dok su zbirni nalazipredstavqeni u najnovijem

izdawu Centra, u kwizi”Javnost i Vojska”.

MEDIJI OVOJSCI SRBIJE

U PROCESU REFORMI S ZREV WE

JAVNOSTIstraìvawa su pokazala da javnost nije obave{tena o celokupnom sadràju re-forme u oblasti odbrane. Tek nakon nedavnog incidenta sa eksplozijom skladi-{ta municije kod Para}ina, gra|ani su shvatili da i izme{tawe vojnih skladi-{ta municije izvan naseqenih mesta mora biti sastavni deo promena. U na{imistraìvawima nikada nismo nai{li na pomiwawe poloàja vojnih skladi{tau blizini civilnih naseqa kao problema koji zahteva posebno re{ewe.

RACIONALNI INTERES ZA PODR[KU REFORMAMA

Naknadno se saznalo da planovi o preseqewima ve} postoje, da su se nekistru~ni krugovi bavili tim problemom, da je bilo kontakata Vojske sa lokalnim vla-stima. Javnost, me|utim, o tome nije bila obave{tena, a podr{ku ovim planovima da-la je tek nakon suo~avawa sa te{kim posledicama nere{avawa problema. Incidentkod Para}ina pokazao je da javnost ima racionalni interes da podrì proces re-forme Vojske.

Problem izve{tavawa medija o ovom procesu svodi se na pitawe kako obezbe-diti javnu podr{ku procesu reforme sektora bezbednosti kao procesu koji se odvijau op{tem interesu, a koji zahteva velika finansijska sredstva i odre|ene ekonomske`rtve, recimo, mawe novca u neku drugu socijalnu oblast, a pri tome o~uvati povere-we javnosti u Vojsku i obezbediti stabilnost celokupnog dru{tva. Tokom posledwe de-cenije moglo se pratiti kako je sazrevalo stanovi{te javnosti o potrebi i o sadrà-ju reforme odbrane. Devedesetih godina Milo{evi}ev koncept reforme Vojske svo-dio se na reorganizaciju radi pove}awa wene efikasnosti. U opozicionom politi~-kom govoru preovladavao je koncept depolitizacije Vojske, nov za veliki deo popula-

cije. Ideja depolitizovane vojske je danas deo op{te zdravorazumske svesti – gra|a-ni danas sasvim lako razumeju i prihvataju da vojska treba da bude odvojena od poli-tike i da ne sme biti politi~ki instrumentalizovana. Proces sazrevawa javnostibio je dug i, verovatno, bolan za deo stanovni{tva koji je decenijama ranije socija-lizovan na razumevawu vojske kao strate{kog stuba dru{tva, u slu`bi o~uvawa odre-|enih ideolo{kih vrednosti na kojima je po~ivao komunisti~ki sistem.

Koncept civilne demokratske politi~ke kontrole vojske je u javni govor u{aoveoma kasno, ne odmah posle oktobarskih promena 2000. godine, nego tek 2003. godi-ne. Istraìvawa pokazuju da je to danas op{teprihva}en koncept, u gotovo svim dru-{tvenim grupama. Mediji su bili jedan od nezaobilaznih faktora u ovom procesu.Mediji su osnovni izvor informacija za najve}i deo javnosti o tome {ta se u dru{tvuzbiva i {ta se zbiva u sektoru odbrane. Stoga su oni prirodno, ~ak bi se moglo re}i,najprirodnije mesto za dru{tveni dijalog o procesu reforme Vojske. Dijalog }e se od-vijati na razli~itim nivoima – na stru~nom, na oficijelno politi~kom, ali je veoma

va`no i da javnost bude dobro obave{tena o odre|enim aspektima promena, kako bise obezbedila potrebna podr{ka te{kom i sloènom reformskom procesu.Podr{ka javnosti ne treba da bude rezultat mobilisawa a priori pozitivnog

stava prema Vojsci i poverewa u Vojsku, koji bi se zasnivali na ve{tom upravqawuinformacijama – na selekciji informacija, na dozirawu, na jednostranom plasira-wu informacija samo iz jedne grupe izvora, a marginalizovawu ili ignorisawu in-formacija iz nekih drugih relevantnih izvora.

ULOGE MEDIJA

Za uspeh reforme su{tinski je va`no da se podr{ka javnosti zasnuje na wenojdobroj i argumentovanoj obave{tenosti. Da bi ovo postigli, mediji treba da ostvaretri uloge. Oni treba da budu izvor blagovremenih, pouzdanih i balansiranih infor-macija, da budu kontrolor vlasti, odnosno akter koji obezbe|uje transparentnost ra-da javnih institucija, i da budu forum i podstreka~ javne debate o kontroverznim pi-tawima. Istraìvawa su pokazala da su mediji najuspe{niji u ostvarivawu ove prveuloge, izvora informacija. Me|utim, i wu prate odre|ene mawkavosti, pre svega iz-

7/23/2019 029 Odbrana


razita dominacija dràvnih izvora informacija u odnosu na dru-ge izvore, nedostatak interpretativnog i analiti~kog pristupa uizve{tavawu i mali broj tema u vezi sa Vojskom.

Deficiti su mnogo ve}i u pogledu uloge medija kao kontrolo-ra vlasti i kao inicijatora javne debate. Istraìvawem je utvr-|eno da postoji mno{tvo razloga za uo~ene mawkavosti u izve{ta-vawu, u koje spadaju i velika uniformnost izve{tavawa u medijimakoji se ina~e razlikuju kada izve{tavaju o nekim drugim temama,mali stepen medijske inicijative u skretawu pa`we medija na od-re|ene teme, nedostatak kriti~kog pristupa, itd. Jedan od glavnihrazloga jeste nedostatak profesionalnih i kadrovskih kapacitetau medijima, ali i jo{ uvek sna`na zatvorenost zvani~nih izvorainformacija u odnosu na pitawa koja se ti~u odbrane i Vojske, alii slaba razvijenost civilne ekspertize o vojnim temama.

Na osnovu rezultata istraìvawa izdvojila bih tri proble-ma koja optere}uju na~in na koji mediji danas izve{tavaju o tema-ma u vezi sa Vojskom i reformom odbrane i predstavqaju odre|eneprepreke za uspe{no ostvarivawe reforme sistema odbrane. Pr-

vi je neodgovaraju}a medijska slika reforme Vojske. Mediji su uprethodnom periodu proizveli povr{nu, fragmentarnu, jednostra-nu i suvi{e optimisti~nu sliku reforme Vojske. U woj se ne vidikoliko je proces reforme sloèn, dugotrajan i skup, da on ima svo-je gubitnike i dobitnike, te da se suo~ava sa raznim preprekama.Posebno problemati~an aspekat ove medijske slike jeste prikazmotivacije za reformu Vojske. Ona nije predstavqena kao auten-ti~na potreba doma}eg dru{tva i same Vojske – proces koji }e stvo-riti boqu, moderniju, efikasniju vojsku i boqe odgovoriti savre-menim izazovima bezbednosti, nego pre kao spoqa nametnut zahtevi proces koji, pre svega, ima me|unarodne implikacije. Ovakvaslika reforme Vojske je sli~na predstavqawu drugih reformskihprocesa, ~iji je ciq integracija zemqe u Evropsku uniju, sa nagla-{enim instrumentalnim aspektom ovih procesa.

RA TNO NASLE\E

Preovla|uju}a predstava o procesu integracije u Evropu udoma}im medijima svodi se na mogu}nost pristupa evropskim fon-dovima za razvoj i na ispuwavawe uslova da se taj ciq dostigne, ane na ostvarewe promena koje su potreba dru{tva, kako bi se uwemu boqe zadovoqavale potrebe gra|ana, prema sistemu i vred-nostima koji ve} uspe{no funkcioni{u u na{em neposrednom okru-èwu. Reforma Vojske se u medijima tretira uglavnom kao instru-mentalni potez – za weno ostvarewe se ne nudi dovoqno argumen-tacije, niti se jasno defini{u weni glavni ciqevi i aspekti kojeona treba da obuhvati.

Budu}i da je reforma Vojske proces koji }e trajati jo{ dugo,te da se neki od bolnih poteza tek o~ekuju, veoma je va`no prome-niti ovu vladaju}u, pojednostavqenu sliku, posebno kada je re~ o

wenoj sloènosti i motivaciji. Drugi problem medijske slike re-forme Vojske jeste da diskontinuitet sa ulogom Vojske u ratovima


R E F O R M A S E K T O R A B E Z B E D N O S T I S R B I J E

tokom devedesetih godina pro{log veka nije predstavqen kao wensastavni deo.

Problem ratnog nasle|a Vojske – breme ratnih zlo~ina kojioptere}uje wene biv{e i sada{we pripadnike, su|ewa optuèni-ma pred Ha{kim tribunalom, povezanost Vojske sa Ratkom Mladi-}em i drugim optuènicima za ratne zlo~ine – ~esta je tema medij-skog izve{tavawa. Me|utim, u izve{tavawu nedostaje kriti~ko sa-gledavawe pro{losti, posebno kriti~ki prikaz u~e{}a pripadni-ka Vojske u ratnim zbivawima koja su dovela do ratnih zlo~ina,tretirawe zlo~ina kao posledica odre|ene dràvne politike isagledavawa posledica ratne uloge Vojske na pojedince i dru{tve-ne strukture.

IZBEGAVAWE DIJALOGA

U medijskim verzijama reformskih procesa uop{te nedostajevizura Srbije posle konflikta, Srbije kao posleratnog dru{tva.Ovo je posebno zna~ajno za reformu Vojske, jer se reforma ovogdru{tvenog sistema ne prikazuje u kontekstu onemogu}avawa da se

ponovi instrumentalizovawe Vojske za ostvarewe politi~kog pro-blemati~nog projekta – stvarawa nacionalne dràve svih Srba naBalkanu, koji nije bio povezan sa odbranom zemqe. Nedostatak ovihkriti~kih sagledavawa u javnosti onemogu}uje raspoznavawe oprav-danog delovawa Vojske od ratnih zlo~ina u okviru odbrambenog ra-ta, dok omogu}ava opstajawe stereotipa da su prihvatqivi indivi-dualni motivi u~estvovawa u ratu nespojivi sa ~iwewem zlo~ina.

Tre}i problem medijskog izve{tavawa o temama u vezi sa Voj-skom jeste izbegavawe dijaloga o ~lanstvu Srbije u Nato. Ovo jeveoma kontroverzna tema u na{oj javnosti – sa jedne strane, gra-|ani se negativno odnose prema toj ideji zbog bombardovawa Sr-bije tokom 1999. godine, a sa druge su svesni da je ~lanstvo u Na-tou na razne na~ine povezano sa integracijom u Evropsku Uniju.

Za medije, ovo je tema koja se veoma pa`qivo izbegava. O wojse veoma retko govori, a otvarawe rasprave izbegavaju svi dru-

{tveni, posebno politi~ki akteri, budu}i da je to tema koja moèdoneti nove politi~ke polarizacije. Zbog integrativnih procesaza koje se Srbija opredelila, veoma je va`no da se javnost suo~isa ovom temom, jer ona }e jednom morati da do|e na dnevni red.Upravo je zato krajwe vreme da se otvori javni dijalog o ~lanstvuSrbije u Natou, kako bi se racionalnom razmenom argumenataformulisalo javno mi{qewe.

Kona~na odluka o ~lanstvu u Natou treba da bude rezultat re-ferenduma, ali da bi se mi{qewe javnosti formiralo, potrebnaje {iroka rasprava o svim mogu}im re{ewima, o raznim argumen-tima u prilog ili protiv ovih re{ewa, kako bi gra|ani imali vre-mena da procesiraju pristupa~ne informacije, racionalno raz-motre razli~ite aspekte ovog problema i odluku zasnuju na obave-{tenosti, a ne na emocijama, rukovode}i se samo politi~kim dogo-

vorom centara mo}i. Jovanka MATI]Institut dru{tvenih nauka

Prilog je pripremqen na osnovu materijala sa me|unarodne konferencije“Reforma sektora bezbednosti u Srbiji – dostignu}a i perspektive“,

odràne u Beogradu, 29–31. oktobra 2006. godine.Konferenciju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose,

u saradwi i uz podr{ku Vlade Republike ê{kei @enevskog centra za demokratsku kontrolu oruànih snaga.

Tekstove priredila Aleksandra JANKOVI], Centar za civilno-vojne odnose

Fotografije iz arhive ”Odbrane”

7/23/2019 029 Odbrana


53

Ministar Zoran Stankovi} sa porodicamapoginulog potporu~nika Borka Nikitovi}ai vojnika Dejana Man~i}a

PODR[KA

HUMANITARNIMFONDOVIMA

Ministar odbrane Zoran Stankovi} razgovarao je nedavnosa porodicama potporu~nika Borka Nikitovi}a i vojnika DejanaMan~i}a, koji su poginuli 1991. u Slavoniji, odnosno 1999. go-dine kod Pe}i. Povod razgovoru bila je promocija kwige “Ni ov-de ni tamo“ mladog pesnika Ivana Gavrilovi}a, {estog pobedni-ka konkursa Fonda “Dejan Man~i}“. Promocija je odràna u Voj-noj akademiji.

Porodice Nikitovi} i Man~i} osnovale su fondove kako bio~uvale uspomene na svoje sinove. Ministar Stankovi} je tom

prilikom istakao da MO podràva rad tih fondova, jer su jedi-no gubici qudi nenadoknadivi.Fond “Potporu~nik Borko Nikitovi}“ osnovan je 1993. ka-

ko bi pomogao u stipendirawu najboqih u~enika i studenata, pru-àwu pomo}i porodicama palih boraca i u finansirawu nau~-nih radova iz oblasti nacionalne istorije. Ciq Fonda “DejanMan~i}“, osnovanog 2000. godine, je otkrivawe i pomagawe mla-dih umetnika u oblasti poezije, slikarstva, umetni~ke fotogra-fije i drugih vidova stvarala{tva.

Para}in

SANIRAWE POSLEDICAEKSPLOZIJEEkipe Vojske i Ministarstva odbrane nastavqaju rad na

sanirawu posledica eksplozije skladi{ta “Para}inskeutrine”.

Protekle nedeqe pretraìvali su i ~istili u rejonu po-qoprivrednog zemqi{ta “Hektari”, isto~no od skladi{ta, za-tim u nasequ “7. juli”, na obradivom zemqi{tu sa isto~nestrane autoputa i rejonu vikend-naseqa jugozapadno od skla-di{ta. Ekipe su tako|e radile u samom skladi{tu na stvarawuuslova za bezbedno va|ewe ubojnih sredstava iz magacina ipostavqawu ograde, te na uni{tavawu neeksplodiranih ubo-jnih sredstava.

Do kraja pro{le nedeqe prona|eno je 2.746 komadaneeksplodiranih ubojnih sredstava, od kojih je na licu mestauni{teno 1.606, a obeleèno i pripremqeno za uni{tewe

1.130.

Zbriwavawe vi{kavojnog kadra

NATO POMA@EPRISMU U naredne dve godine Nato }e uloìti {est miliona evra

u Srbiju, kako bi pomogao zbriwavawe i integraciju u civilni

ìvot 1.850 vojnih lica koji }e ostati bez posla. Re~ je o sred-stvima poverila~kog fonda Natoa, koji je oformqen u saradwisa Ministarstvom odbrane kao podr{ka aktivnostima u okviruprograma zbriwavawa vi{ka kadra u Vojsci – Prisma.

Kao izvr{ni ~inilac tog fonda, Me|unarodna organizacijaza migracije (IOM) pruì}e finansijsku pomo} u vidu kredita ibespovratne pomo}i za pokretawe ili pridruìvawe mikro, ma-lim ili sredwim preduze}ima, a tako|e }e obezbediti podr{kupri zaposlewu i poha|awu specijalisti~kih kurseva.

Prema re~ima na~elnika Uprave za kadrove general-majo-ra Slobodana Tadi}a, taj projekat }e znatno doprineti brèmzapo{qavawu lica koja u procesu reforme odlaze iz MO i Voj-ske Srbije, ~ime }e se ubrzati wihova integracija u civilnestrukture.

– To je naro~ito bitno kada se ima u vidu stopa nezaposle-nosti u Srbiji – kaè general Tadi}.Potpukovnik Terje Hoverstad, vojni ata{e Kraqevine Nor-

ve{ke, vode}eg finansijera poverila~kog fonda Natoa, isti~eda su “od zavr{etka hladnog rata sve ~lanice Natoa pro{lekroz teàk proces reforme. Uz poverila~ki fond bi}e mnogolak{e zapo~eti novu karijeru”.

Menaxer projekta poverila~kog fonda Natoa IOM kancela-rije u Beogradu dr Ilse [uster rekla je da ta organizacija po-smatra vojna lica kao obu~enu i veoma disciplinovanu radnu sna-gu, ~ije ve{tine i znawa treba da budu kanalisani i na pravi na-~in podràni, kako bi se pripadnici oruànih snaga povratili uglavne tokove dru{tva i postali wegovi produktivni ~lanovi.

Iskustvo {irom sveta IOM je stekao u pruàwu pomo}i to-kom procesa smawewa vojnog kadra, a sli~ne projekte uspe{nosprovodi i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Gruziji.

Klub generala i admirala

DRUGA SKUP[TINAUDRU@EWAGodi{wa skup{tina Kluba generala i admirala odràna

je 23. novembra u Centralnom domu Vojske.Predsednik Skup{tine Kluba, general u penziji Spasoje

Smiqani} u izve{taju o jednogodi{wem radu istakao je da suosnovni zadaci iz Programa rada za 2006. godinu realizovani80 odsto, a projekat Stru~no-profesionalne reference gener-ala i admirala Vojske od 1990. do 2005. godine okon~a}e se

2008. godine.Na svom veb sajtu Klub je objavio sve sadràje rada i norma-

tivna dokumenta. Zapo~eo je rad podru`nice Kluba u Ni{u. U tokuje formirawe biblioteke udruèwa i podru`nice u Novom Sadu.

Izve{taj Nadzornog odbora podneo je general u penzijiPetar Trkuqa, a Predlog izmene Statuta i izbora novih ~lano-va Saveta, penzionisani general Qubi{a Stojimirovi}.

U~esnici sastanka usvojili su i Program rada Kluba za 2007. godinu . Podr{ka dràvnim organima Republike Srbije uza{titi nacionalnih interesa zemqe, saradwa sa institucija-ma koje su odgovorne za odbranu i bezbednost zemqe i sli~nimasocijacijama u armijama ostalih zemaqa, te profesionalno-socijalna za{tita vojnih penzionera i ratnih vojnih invalidabi}e u budu}nosti teì{ne aktivnosti Kluba generala i admi-

rala. V. P.

DOGA\AJI

7/23/2019 029 Odbrana


I N V E N T I V N A D E L A T N O S T U V O J S C I

Uprkos finansijskim nevoqamakoje prate Vojsku Srbije, na{iinovatori i pronalaza~i nastojeda odrè korak sa svetom.

Oìvqava pri~a o posebnimfondovima namewenimmaterijalnoj potpori qudistvarala~kog duha, od ~ijeupornosti, znawa i ume}aumnogome zavisi razvojinventivne delatnosti. Da li }ese primenom novog pravilnika oinovacijama, koji bi trebalo dabude usvojen do kraja godine,skratiti put od ideje dopronalaska?

1. decembar 2006.54

N

Na Svetskoj izlo`bi pronalaza{tva, odrànoj nedavno u Budimpe-{ti, srpski pronalaza~i osvojili su ukupno 24 nagrade, me|u kojimaje i jedna vrlo presti`na, “Genijus”, dodeqena za izum primenqiv urudarstvu, a moè se, kaù, koristiti i u vojne svrhe (inìweriji).

Iz glavnog grada Ma|arske osam na{ih izumiteqa vratilo se tada sasrebrnim medaqama. Sasvim dovoqno za jednu neveliku zemqu sa ogrom-nim nevoqama, posebno u posledwoj deceniji minulog veka, koje su, semostalog, znatno uticale i na inventivnu delatnost za koju se moè re}ida je veoma vaàn ~inilac razvoja proizvodnih snaga i svekolikog na-pretka dru{tva.

Primenom inovacija, produktivnost rada u svetu unapre|uje se zaoko 70 odsto – zakqu~ak je Me|unarodne asocijacije pronalaza~a (IFIA –International Federation of Inventors Associations), koja okupqa 82 zemqe.Otuda nastojawe mnogih zemaqa, pa i na{e, da sa svetom stalno hvatakorak i da granice stvarala{tva pomi~e ka dosti`nim visinama.

Gde su u toj pri~i pronalaza~i i racionalizatori iz Vojske, mogu li ioni da se pohvale uspesima u pronalaza{tvu? Da li se i sa kakvim proble-mima sre}u u nastojawu da svoj pronalazak ili racionalizatorsko ostva-

rewe privedu kraju i {to pre ga primene u praksi? Da li im sredine u ko-jima rade omogu}avaju da brzo i lako ispoqe svoje inventivno ume}e, koli-

D R U [ T

V O

KAKO POMERITIGRANICE STVARALA[TVA

7/23/2019 029 Odbrana


ko ih u tome podsti~emo i, nakraju, nagra|ujemo li ih onolikokoliko su zasluìli?

To su samo neka pitawa ko-ja smo postavili potpukovnikumagistru tehni~kih nauka Obra-du âbarkapi, diplomiranominèweru, koji rukovodi Odse-

kom za inventivnu delatnostUprave za strategijsko planira-we Ministarstva odbrane. Onse, ina~e, dugo bavi poslovimakoji su u vezi sa radom na{ihinovatora i racionalizatora.

PROFITABILNI

PROGRAMI

– Kod nas je – kaè potpukov-nik âbarkapa – u razdobqu od15 godina, da ne idemo daqe,ukupno registrovano 418 prijavainovacija. Trenutno je u radu i u

raznim fazama ispitivawa 29prijava – od toga je 18 pronala-zaka, sedam tehni~kih unapre|e-wa, a ~etiri su konkretni pred-lozi na osnovu kojih je mogu}eostvariti zna~ajnu korist za Voj-sku. Zavod za intelektualnu svo-jinu prosledio nam je u tom raz-dobqu 102 prijave radi ocenepoverqivosti. Do sada je 10 pro-nalazaka za{ti}eno patentom, aprihva}eno je 35 tehni~kih una-pre|ewa, {to zna~i da se brojpriznatih inovacija u Vojsciuklapa u prosek onih koje usvajaZavod za intelektualnu svojinu.

To bi, dodaje na{ sagovor-nik, mogla biti pribli`na slikainventivne delatnosti u na{ojvojsci, ~ije pronalaza~e i qudestvarala~kog duha prate gotovoisti problemi sa kojima se su-sre}u i inovatori izvan we.

Iako nije karakteristi~-no, ne moè se, naime, prene-bre}i saznawe da neke sredi-ne u kojima na{i inovatorirade, odnosno qudi sa kojimasara|uju, ~esto ne mogu da shvate za{to oni dane i no}i provo-

de zami{qeni nad ne~im {to im se ~ini novim, neotkrivenim iveoma korisnim ne samo za radni kolektiv kome pripadaju, ve}i mnogo {ire. Sre}om, takvo nerazumevawe ne obeshrabrujequde kojima ne mawka stvarala~ke energije. Wih, me|utim, ne-{to drugo moè da omete u tragawu za novim – a to je pomawka-we finansijskih sredstava, ta~nije, nepostojawe posebnih fon-dova koji bi im omogu}ili da lak{e ostvaruju svoje zamisli, odizrade tehni~kih crteà i prora~una do modela, a da i ne po-miwemo prototipove novih ure|aja ili tehni~kih sredstava.

U besparici u kakvoj je zemqa, takvim fondovima, naàlost,ne raspolaù ni velika privredna preduze}a, a o mawim da i negovorimo. Nije lako danas na}i nekakvu vol{ebnu slavinu u is-tawenom buxetu kroz koju bi potekao novac kojim bi se olak{aorad sada{wih i budu}ih inovatora.

Gde je izlaz? Da li je, kad je re~ o materijalnoj potpori ino-vatora, re{ewe mogu}e na}i u wihovom okupqawu i angaòvawu

55

na profitabilnim programima?Te{ko je na to odgovoriti. Ali,mnogi inovatori i racionaliza-tori, s tim u vezi, kaù da bi va-qalo bar poku{ati, utoliko pre{to bi od onoga {to bi se na timposlovima zaradilo deo ostajaou vojnoj kasi, dok bi se deo novca

slivao u fondove za pronalaza-{tvo. To bi se, na primer, gotovoodmah moglo ostvariti u Vojno-tehni~kom institutu (VTI), koji jeoduvek bio jedan od rasadnikainovatorstva. Taj institut danasraspolaè slobodnim kapacite-tima, koji bi mogli da se iskori-ste za obavqawe dobro pla}enihposlova i usluga, ~iji bi naru~i-oci bili ne samo iz zemqe, negoi inostranstva, jer se o ume}u imogu}nostima na{eg inèwer-skog i nau~nog kadra dobro zna iizvan granica Srbije.

Pomenuli smo VTI, tu “naj-istureniju ta~ku stvarala{tva”,ali ne zaboravqamo ni Vojnome-dicinsku akademiju u kojoj je ovegodine inovatorima ispla}enoblizu milion dinara. Tu su i re-montni zavodi, neka preduze}avojne industrije i drugi kolekti-vi ~iji bi se inovatori veomaobradovali stvarawu posebnihfondova namewenih brèm ilak{em ostvarivawu wihovihpredloga i re{ewa.

JEDINSTVENAPATENTNA PRIJAVA

U razgovoru sa pronalaza-~ima, inovatorima i raciona-lizatorima neretko se name}ejo{ jedno pitawe: Da li je put odzamisli do priznavawa (pa iprimene) neke inovacija isuvi-{e dug? Odgovor zavisi od mno-go ~ega, po~ev od toga da li jesam autor u~inio sve da prijavao inovaciji bude sasvim jasna,pa do mogu}nosti ~lanova komi-

sija, koji, uz svoje redovne poslove, treba da procene koliko je

neko ostvarewe doista novo i da li je, uop{te, zna~ajno za od-branu i bezbednost zemqe.

Sa tim problemom se, nagla{ava na{ sagovornik, ne susre-}u samo inovatori iz na{e zemqe, ve} i iz drugih. Zato Evropskaunija nastoji da se {to pre usvoji jedinstvena patentna prijava,koja }e vaìti za sve zemqe Evrope. Budu}i da kod nas 90 odstoprijava koje pristiù Zavodu za intelektualnu svojinu podnosepojedinci, sedam do osam procenata otpada na proizvodne iostale kolektive, a ostatak se ti~e raznih nau~noistraìva~kihinstitucija, univerziteta i pojedinih fakulteta.

Odsek za inventivnu delatnost preduzima razne mere da po-jednostavi prijavqivawe inovacija. To zna~i da su se qudi uUpravi za strategijsko planirawe organizovali tako da sve pri-jave prikupqaju u tom odseku (kome i Zavod za intelektualnu svo-

jinu {aqe prijave za koje smatra da su od zna~aja za odbranu ibezbednost), posle ~ega se razvrstavaju i, bez velikog zadràva-

ISKORAK KA BOQEMPrva izlo`ba na kojoj su u~estvovali i inovatori iz na-{e vojske bila je “Pronalaza{tvo u Beogradu”’, odràna prejedne decenije, a na kojoj su nekoliko prvih i drugih nagradaosvojili inèweri iz Vojnotehni~kog instituta. Tada se poka-zalo da mnoga wihova ostvarewa nisi slu~ajna, ve} da su re-zultat upornog rada i svakodnevnog promi{qawa. Kod nasima dosta qudi koji svoje radne zadatke obavqaju vaqano,ali i onih koji ne ~ine takore}i ni{ta kako bi koraknuli da-qe od drugih. A upravo taj iskorak je veoma vaàn, jer izasvakog ve}eg uspeha, kako nekada, tako i sada, naj~e{}e stojine{to novo: racionalizacija, tehni~ko unapre|ewe ili pro-nalazak ~ijom primenom se poboq{ava funkcionisawe sred-stava, ili se, pak, pojeftiwuju wihov remont i odràvawe, pase, neretko, postiù mawe ili ve}e u{tede u novcu.

OBRAZOVAWEM DO CIQAPutevi od zamisli do prakti~nog ostvarewa neke inovaci-

je bili bi mawe zamr{eni kada bi se o inovatorstvu i racio-nalizatorstvu razmi{qalo kao o zajedni~kom zadatku ili, bo-qe re~eno, obavezi qudi na svim nivoima komandovawa, ruko-vo|ewa i upravqawa. Stoga bi vaqalo, vi{e nego dosad, u~ini-ti ne{to u pogledu izu~avawa osnova industrijske svojine u voj-nim {kolama (dovoqno je nekoliko tema u pojedinim predmeti-ma nastavnog programa), {to bi znatno doprinelo razvoju ino-vacione kulture. O tome se, me|utim, zasad samo razmi{qa.

Potpukovnik mr Obrad âbarkapa

7/23/2019 029 Odbrana


wa, prosle|uju komisijama kojetreba da ocene da li je prona-lazak validan i u kojoj meri mo-è da se koristi u vojne svrhe.

Me|utim, de{ava se pone-kad da ni sam autor ne nazna~i

sve {to je va`no za prijavqiva-we inovacije, tako da se dostavremena izgubi u naknadnomprikupqawu podataka. Da li seautor boji da “otkrije sve kar-te” ili je posredi nedovoqnaupu}enost u na~in prijavqiva-wa – ne zna se. Tek, to naj~e{}eproduàva put od ideje do pri-znavawa inovacije.

Prepreka na putu prizna-vawa (i usvajawa) pronalaskaima jo{, pa nije zgoreg znati dapatent koji se ne ostvari za pet-{est godina predstavqa ~ist gu-bitak, jer se u nauci, tehnici itehnologiji mnogo toga relativ-no brzo mewa. Gubi se vreme izato {to poneki “izmi{qaju”ono {to ve} postoji, tako da }eim digitalizacija dokumenata uZavodu za intelektualnu svojinuznatno pomo}i da putem Inter-neta pretraè da li se na spi-sku patenata mo`da ve} nalazine{to o ~emu oni trenutno raz-mi{qaju i nameravaju da na-prave. Formirawe informa-tivno-edukativnog centra bi}e,

tako|e, od velike pomo}i u po-gledu pruàwa informacijasada{wim i budu}im inovato-rima.

NEPOTREBNA

NESTRPQIVOST

Ipak, neki inovatori po-staju prili~no nestrpqivi kadavide da vreme neumitno proti-~e, a rezultati ispitivawa ka-sne. A ne bi trebalo. Vaqa, na-ime, razumeti i drugu stranu na

koju se ne moè uvek uticati, jerima dosta objektivnih ~inilacakoji usloàvaju postupak ispi-tivawa, te samim tim i uspora-vaju priznavawe inovacija. Ta“druga strana” su komisije kojesu ranije formirali takti~kinosioci zadataka, a sada to ~i-ne pojedine uprave i instituti.One su, naj~e{}e iz objektivnihrazloga, kasnile, mada je svevi{e suprotnih pokazateqa: naprimer, za jednu prijavu, posla-tu februara 2003. godine, do-neto je re{ewe u decembru

2004, a inovator je nov~anu na-

INOVACIJE


knadu dobio pet meseci kasnije.Sve je okon~ano za ne{to vi{eod dve godine.

Bilo bi dobro, smatra in-èwer âbarkapa, kada bi ta-kvih primera bilo jo{, jer sve{to je u pogledu normativne re-gulative u~iweno dosad, i {to

se sada ~ini, usmereno je ne sa-mo ka ublaàvawu te{ko}a sakojima se inovator susre}e, ne-go i ka stvarawu boqih uslovaza rad komisija zaduènih zaispitivawe inovacija.

NOVI PRAVILNIK

Zato je i promewen Pra-vilnik o za{titi pronalazakai prihvatawu tehni~kih unapre-|ewa, koji je vaìo za negda-{wu JNA, a imao je dosta nedo-stataka i, neretko, bio ko~ni-

ca u proceduri za{tite i pri-hvatawa inovacija. Stoga je utoku izrada novog pravilnikakoji bi trebalo da bude gotov (iusvojen) do kraja godine i koji}e umnogome biti prilago|ensada{wim prilikama i stimu-lativniji za rad komisija(predvi|a se nov~ana naknadaza wihove ~lanove). Sve bi,dakako, bilo jo{ boqe kada bido tada bio re{en i problempronalaèwa nov~anih sred-stava koja bi se svake godine

(pau{alno) izdvajala za obe-{te}ewa inovatora, a koja bise, ukoliko ne bi bila utro{e-na, prenosila u narednu godi-nu. To bi, nema sumwe, dosta po-boq{alo “stvarala~ku klimu”,a inventivnu delatnost u~inilokvalitetnijom i isplativijom.

Dobro je {to se odnos pre-ma stvaraocima i stvarala{tvuuop{te posledwih godina znat-no promenio, ne samo u dru{tvu,nego i u Vojsci. Danas vojni ino-vatori gotovo redovno u~estvuju

na stru~nim skupovima i izlo-`bama pronalaza{tva koje, usu{tini, spadaju u doga|aje odizuzetnog zna~aja ne samo za qu-de ~ije inovacije privla~e pa-`wu posetilaca, nego i {ire.Izlo`be su ujedno i izuzetnaprilika za potvr|ivawe sazna-wa o tome kako se granice stva-rala{tva u nas, uprkos nevoqa-ma koje prate i dràvu i wenuvojsku, stalno pomi~u, jer bi segubqewe koraka sa svetom te-{ko nadokna|ivalo.

Vlada RISTI]

PUT DO USVAJAWA INOVACIJEPrva stepenica na putu do kona~nog usvajawa inovacije

je Odsek za inventivnu delatnost Uprave za strategijsko pla-nirawe MO, gde prijave inovatora treba najpre da stignu(prijave koje nisu vaqano ispuwene vra}aju se autorima). Po-sle preliminarnog ispitivawa u instituciji koja je nosilacplanirawa za sredstva na koje se inovacija odnosi i ocene

poverqivosti, sledi su{tinsko ispitivawe, naj~e{}e u in-stitutima, nau~noistraìva~kim ustanovama, remontnim za-vodima ili u nekim pogonima vojne industrije. Na osnovu togispitivawa donosi se zakqu~ak da li postoje uslovi da se ne-ki pronalazak prizna kao patent. Tehni~ko unapre|ewe seprihvata re{ewem.

JAPANCI KAO PREDVODNICITe{ko je re}i dokle seù koreni srpskog inovatorstva,

ali se pouzdano zna da je jo{ 1925. godine u Beogradu osno-van Savez pronalaza~a i nau~nika. Savez je okupqao nada-rene i u~ene qude (prete`no ~lanove Srpske akademije nau-ka), ~iji je zadatak bio i da stvaraju nau~ni podmladak i dastalno ja~aju srpsku privredu.

[to se pronalazaka ti~e, danas u svetu predwa~e Ja-pan, Kina i Ju`na Koreja, koje su iza sebe ostavile SAD i EU.Japan je, na primer, vlasnik 42 procenta od ukupnog brojapatenata u svetu, SAD 20, EU sedam, a Rusija {est procenata.U okviru EU predwa~i Nema~ka sa osam procenata. Slede je

Engleska, Francuska, Italija.

Prili~no dug put od nastanka do primene pronalaska:

remont vazduhoplova u Zavodu ”Moma”

7/23/2019 029 Odbrana


57

SE]AWE NA JUNAKEU organizaciji komande Vaqevske mo-

torizovane brigade i jedinice veze iz Gor-weg Milanovca, 15. novembra, pored spo-men–obele j̀a na brdu Gali~ u selu Ber{i-}i, odràna je sve~anost povodom obele-àvawa 92. godi{wice od po~etka slavneKolubarske bitke iz Prvog svetskog rata.

Tim povodom je delegacija Vojske Sr-bije, koju je predvodio komandant Vaqevskemotorizovane brigade pukovnik Milan Ne-

deqkovi}, poloìla venac na spomen-obe-le j̀e, podignuto 1996. godine.

Kustos Muzeja rudni~ko-takovskog kra-ja, istori~ar Aleksandar Maru{i} iz Gor-weg Milanovca, tim povodom odrào je isto-rijski ~as o slavnoj Kolubarskoj bici.

D. S.

OBELE@ENA GODI[WICA

BATINSKE BITKEBorci 51. vojvo|anske brigade i wi-hovi potomci, zajedno sa gra|anima Som-bora i predstavnicima Vojske, obeleìlisu kod Bezdana na Dunavu godi{wicu Ba-tinske bitke, koja je vo|ena u novembru1944. godine.

O zna~aju te bitke i borbama za oslo-bo|ewe Barawe govorili su u~esnik bitkeMita Bugarski i Rade Kevi}, predsednikPokrajinskog odbora SUBNOR-a.

Mihail Veselinovi},u~esnik bitke

ZA PRONALASKE – PLAKETA”NIKOLATESLA”Na me|unarodnom festivalu inova-

cija, znawa i stvarala{tva Tesla fest

2006, koji je od 12. do 15. oktobra odr-àn u Novom Sadu, Mile Nikoli} je izlo-ìo dva eksponata za u {iroku upotrebu.Re~ je o elektronskom prekida~u za auto-mobilska svetla i elasti~noj spojnici zapoqoprivredne i ru~ne ma{ine. Spojni-ca {titi rukovaoce od velikih vibracija,tako {to vibracije umawuje za 70 posto.

Me|unarodni ìri je pronalaskevisoko vrednovao, a za re{ewe elek-tronskog prekida~a Nikoli} je dobiobronzanu plaketu ”Nikola Tesla”. Elek-tronski prekida~ omogu}ava da se svasvetla na automobilu ukqu~e 16 sekundiposle startovawa motora i automatski

iskqu~e odmah posle ga{ewa motora.

Na me|unarodnom festivaluinovacija, znawa i stvarala{tvaTesla fest 2006 kapetan prveklase u penziji Mile Nikoli}dobio je bronzanu plaketu za izumelektronskog prekida~a zaautomobilska svetla

okom svojetridesetpetogo-di{we profesi-onalne vojne ka-

rijere, kapetan prveklase Mile Nikoli}stekao je qubav pre-ma tehnici, koja se

nije ogledala samo upravilnom rukovawutehni~kim sredstvimave} i u ̀ eqi da se ne-ka re{ewa poboq-{aju i unaprede. To jebio jedan od razlogada podnese zahtev zaprevremeno penzio-nisawe, jer je, kaè,èleo da dobije vi{eslobodnog vremenaza bavqewe inova-tivnim radom i pro-nalaza{tvom.

Trud na poqupronalaza{tva se is-platio vrlo brzo. Pr-vo je po~eo da radi nanovom konstrukcionomre{ewu za laserskiobeleàva~ ciqa, ko-ji se koristi za sve vr-ste oru j̀a. Prednostiu odnosu na ve} pozna-ti laserski ni{an suu eliminisawu svihnedostataka, poput ra-zde{avawa prilikomokidawa, kidawa ka-blova, do mikropre-

kida~a i osetqivosti na vremenske uslove.Taj patent je za{titio u Zavodu za intelektu-alnu svojinu, a o~ekuje i dobijawe sertifi-kata za me|unarodnu za{titu patenta.

– Nadam se da }e odgovorni qudi u Voj-sci i policiji – kaè Mile Nikoli} – sa-gledati prednosti novog konstrukcionog re-{ewa i primeniti ga i u proizvodwi novihoru j̀a i u dogradwi ve} postoje}ih.

Nikoli} je, posle prvog uspeha, nasta-vio da u svojoj radionici strpqivo radi nanovim tehni~kim izumima. Skromno govorida je verovao da to {to radi ima veliki

zna~aj, a ubrzo su usledila i priznawa odkorisnika izuma i tehni~kih stru~waka. Onse ne zadovoqava dostignutim uspesima, ve}novim izumima sve vi{e privla~i pa`wudoma}e i strane javnosti.

Ovih dana na putu je da sklopi posaosa proizvo|a~ima bojlera, kojima je ponu-dio da u svaki bojler ugrade sigurnosni pre-kida~ koji prekida dovod struje u bojler pripu{tawu tople vode. Ne treba ni nagla{a-vati da se tako iskqu~uje mogu}nost strujnihudara i nesre}nih slu~ajeva.

Inovatorska delatnost kapetana prveklase u penziji Mileta Nikoli}a potvr|ujeda penzija ne mora da zna~i i prestanak ba-

vqewa kreativnim poslom.Z. MILADINOVI]

VREDNO PRIZNAWE ZA VOJNOG PENZIONERAMILETA NIKOLI]A

INOVACIJE ZA[IROKU UPOTREBU

T UKRATKO

S n i m i o M .

[ I Q K

O V I ]

ISPRAVKE

U pro{lom broju magazina ODBRANA, utekstu U korak sa svetom, na strani 19, u pred-posledwem pasusu izjave pukovnika Spasoja\oga, re~enica ”Imamo desetak generacijapilota koji posle zavr{ene Vojne akademijenisu leteli ni minut, to jest, ima kapetana imajora koje tek treba osposobqavati”, trebada glasi: ”Imamo desetak generacija pilotakoji posle zavr{ene Vojne akademije nemaju niminut no}nog letewa, to jest, ima kapetana imajora koje tek treba osposobqavati”.

U tekstu Modernizovan sistem Neva, nastrani 29, drugi pasus, posledwi red, deo re-~enice ”kaè iskusni reketa{ pukovnik Vasi-qevi}” treba da glasi: ”kaè iskusni rake-ta{ pukovnik Vasiqevi}”.

Izviwavamo se pukovnicima \ogu i Va-siqevi}u i ~itaocima.

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.58

Merkava je naziv tenka izraelske proizvodwe, koji ima ~etirigeneracije. Proizveden je posle tre}eg arapsko-izraelskograta 1967. godine, po{to je Francuska uvela embargo Izra-elu na naoruàwe i vojnu opremu. Zbog pritiska arapskih ze-maqa, britanska vlada prekinula je 1969. godine saradwu sa

Izraelom na razvoju tenka Chieftain – Poglavica . Bio je to povodda Izraelci uvedu u naoruàwe sopstveni tenk.

TEHNOLO[KI RAZVOJ

Izraelski general Tal formirao je 1970. godine projektnitim za ispitivawe osnovnih osobina novog tenka – topa, oklopa ipokretqivosti. Kako Izrael ima mali broj stanovnika, ne moè dadozvoli velike gubitke visoko osposobqenih tenkovskih posada.Stru~waci su zato odlu~ili da posebnu pa`wu posvete oklopnojza{titi. Tenk je dobio naziv merkava , {to na hebrejskom zna~i bor-na kola . Borbeno sredstvo osmi{qeno je tako da posadi obezbe|u-je pouzdanu za{titu – pogonska grupa sme{tena je u predwi deo ~i-me je uve}ana frontalna masa, a vrata se nalaze na zadwoj stranitenka. Na taj na~in omogu}ena je brza evakuacija posade iz onespo-sobqenog vozila i prevoz vojnika pe{adije.

Prvi tip merkave uveden je u naoruàwe aprila 1979. godine.Imao je dizel motor od 900 kowskih snaga i teìnu od 63 tone. Kakoje odnos snage motora i teìne tenka iznosio 14 kowskih snaga po to-ni, merkava nije bio dovoqno pokretqiv. Naoruàn je topom L7 kali-bra 105 milimetara i bojnim kompletom od 50 granata. Sa topom jespregnut mitraqez 7,62 milimetara. Jo{ dva mitraqeza su posta-vqena na vrh kupole, {to karakteri{e ve}inu izraelskih tenkova.

Taj model tenka upotrebqen je prilikom invazije Libana 1982.godine. Tom prilikom uo~eni su problemi u ko~ionom mehanizmu

merkave . Zato je 1983. usvojen drugi tip tenka. Tehni~kim poboq{a-wima olak{ano je kori{}ewe borbenog sredstva u urbanim sredi-

Zbog propusta u obave{tajnomradu i pogre{nog takti~kog

kori{}ewa tenkova, upad

izraelskih snaga u Liban, kako

ocewuju vojni analiti~ari, bio je

nepromi{qen. Takva operacija

zahteva sloène i obimne

planove i pripreme. Vojno

rukovodstvo Izraela potceniloje protivnika. Gerilci Hezbolaha

su se za ratna dejstva protiv

Izraelskih odbrambenih snaga

(IDF) pripremali skoro {est

godina. Uz brojne gubitke,

izvojevali su strate{ku pobedu.

To je pove}alo wihov ugled

u arapskom svetu.

OMEK[ANAGVOZDENA PESNICA

M E R K A V E U L I B A N U

7/23/2019 029 Odbrana


juna, komandanta 82. bataqona 7.oklopne brigade, u poteri za ot-mi~arima kapetan Elad, koman-dir ~ete A, pre{ao je sa merka-vom 2 granicu Libana. To je bioprvi ulazak izraelskih vozila nateritoriju Libana posle povla-~ewa 2000. godine. Tenk je, me|u-

tim, sa svim ~lanovima posade,ve} posle pedesetak metara stra-dao u eksploziji ukopane mine od300 kilograma. Taj doga|aj, ali isvi naredni tokom 34 dana rata,

koji je okon~an tek pod okriqem UN, {o-kirali su i izraelsku vojsku i tamo{wujavnost. U toku sukoba pogo|eno je 50merkava , poginulo je 30 ~lanova tenkov-skih posada, a raweno je oko sto vojnikai dva komandanta bataqona. Iako seo~ekivalo da, zbog velikog borbenog is-kustva, Izraelci u ratu sa gerilcima He-zbolaha odnesu pobedu, to se nije dogo-dilo.

PRIPREME HEZBOLAHA

Znaju}i da je naredni sukob saIzraelom samo pitawe vremena, borciHezbolaha iskoristili su {estogodi{wiperiod posle povla~ewa IDF iz Libana iizgradili sloèn fortifikacijski si-stem rovova, tunela i bunkera u ju`nomdelu zemqe. Pojedini bunkeri nalazilisu se samo nekoliko stotina metara odizraelske granice.

Koriste}i savremene tehni~ke ka-pacitete, koje su najverovatnije dobili od Irana, timovi radistaHezbolaha, sa dobrim znawem hebrejskog, svakodnevno su pratili

i prislu{kivali radio-veze IDF. Jo{ pre po~etka sukoba, deseti-ne prevodilaca iz ju`nog dela Bejruta presretale su informacijei radio-poruke, ali i razgovore mobilnim telefonima, sadràjeemisija izraelskih medija i prosle|ivale ih vi{oj komandi. Nataj na~in Hezbolah je prikupio zna~ajne podatke o pravcima na-predovawa izraelske vojske, linijama snabdevawa i pretrpqenimgubicima. Kao i ostale moderne armije sveta, IDF je obezbe|ivaoradio-veze ~estim promenama frekvencija, koriste}i uz to i ame-ri~ke aparate za {ifrovawe.

Iako komandanti Hezbolaha nisu mogli da prate i de{ifrujusve poruke, ipak su ostvarili vrlo zna~ajan prodor na obave{taj-

nama, a dodatno je naoruàn iminobaca~em kalibra 60 mili-metara, koji je postavqen u tenk.Teìna tenka nije umawila wegovuefikasnost na kamenitom terenu usevernom Izraelu, ju`nom Libanui na Golanskoj visoravni.

Slede}i tip tenka usvojen je

u naoruàwe izraelske vojske1990. godine. Imao je motor od1.200 kowskih snaga, novi tran-smisioni mehanizam i top saglatkom cevi kalibra 120 mili-metara.

Model merkava 3B razvijen je 1995.godine. U odnosu na prethodnu generaciju,tenk je imao efikasniji sistem za upra-vqawe vatrom – SUV i boqu ABH za{ti-tu. Na wega je, tako|e, ugra|en i klima-ure|aj. Najzna~ajniju novinu predsta-vqao je modularni oklop, nazvan Kasag ,koji se sastojao od plo~a uklopqenih nare{etke. Prilikom o{te}ewa ili probo-

ja plo~e su se mogle zameniti novim.Najnovija, ~etvrta generacija mer-

kava usvojena je u naoruàwe 2004. godi-ne. Godi{we se proizvede od 50 do 70tenkova. Teìna tenka iznosi 65 tona.Wegov motor, od 1.500 kowskih snaga,obezbe|uje ve}u pokretqivost, jer je od-nos snage motora i teìne tenka 23 kow-ske snage po toni. Merkava 4 prilago|e-na je za borbu u urbanoj sredini i spadau najboqe tenkove na svetu. Poboq{animodularni oklop {titi i ~elo vozila ibokove, ali i gorwe povr{ine tenka.

Sve komponente tenka su tako projektovane da u slu~aju pro-boja oklopa posadi merkave pruàju dodatnu za{titu. Usavr{eniSUV omogu}ava ga|awe protivtenkovskih helikoptera. Sa topom jespregnut te{ki mitraqez kalibra 12,7 milimetara. Sistem video-kamera obezbe|uje voza~u vidqivost u krugu od 360 stepeni okotenka. Sistem za upravqawe borbenim dejstvima, koji koristi di-gitalne podatke dobijene od drugih tenkova, bespilotnih letelicaili pretpostavqene komande, olak{ava planirawe, navigaciji imemorisawe podataka, te ih prenosi ostalim jedinicama.

Otmica dva izraelska vojnika – Edada Regeva i JehudaGoldvasera – koju je 12. jula 2006. izveo Hezbolah na teritorijiIzraela, bila je povod za drugi libanski rat. Posle otmice nasnagu je stupila direktiva Hanibal kojom je preciziran postupak uslu~aju otmice nekog pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga(Israeli defence forces - IDF ). Po nare|ewu potpukovnika Moti Basa-

PODVARIJANTE

Podvarijanta tenka je merkava 3 LIC – Low Intensity Con-flict, opremqena za urbani rat. Tenk je dodatno za{ti}en odRPG projektila, a metalna mreà {titi opti~ke ure|aje iventilatore. Vertikalne {ipke, na uglovima tenka, i video-kamera, na zadwem delu, olak{avaju manevar na gradskimulicama. Sanitetska verzija ima nosila i medicinsku opre-

mu. Proizvedeno je i vozilo za izvla~ewe tenkova namer – tigar , ali i te{ki oklopni transporter nemera – tigrica.

Protivtenkovsk i lanser kornet

7/23/2019 029 Odbrana


nom poqu, {to prevazilazi pro-cene izraelskih obave{tajnihslu`bi. U jednom od zauzetih bun-kera u ju`nom Libanu, Izraelcisu zaplenili opremu za radio-prislu{kivawe i ometawe, de-taqne mape severnog Izraela,pravce kretawa grani~nih patro-la i brojeve mobilnih telefonaizraelskih komandanata. Kakoocewuju vojni analiti~ari, podat-ke nije prikupio samo Hezbolahve} i Arapi koji ìve u Izraelu,a koje je regrutovala posebna je-dinica Hezbolaha. Oni su prati-li izraelske patrole, fotografi-sali vojne objekte i obezbedili

potrebne mape. Tako je bilo olak-{ano dejstvo raketama po ci-qevima u Izraelu.

Uz pomo} Sirije i Iranasnage Hezbolaha obogatile su bor-beni arsenal savremenim vo|enimPT raketama – ruskimmetis i kor-net , francuskim milan i ameri~-kim to w. Uz RPG-29 vampir , sa tan-dem bojnom glavom, koja probijareaktivni oklop, dobro uve`banitimovi Hezbolaha, u kojima je de-lovalo ~etiri do {est boraca,zbuwivali su izraelske vojnikebrzim preme{tawem na unapred

predvi|ene poloàje, na kojima suimali ve} pripremqene PT rake-te. Zauzimali su visove, a vatruotvarali sa bliskog odstojawa.

RATNA ISKUSTVA

Borci Hezbolaha su dobroznali slabe ta~ke izraelskih ten-kova. U nedostatku artiqerije, ko-ristili su PT rakete za vatrenupodr{ku jedinicama. [estog avgu-sta pogodili su ku}u u selu BintXebail i ubili ~etiri pripadni-ka elitne izraelske izvi|a~ke je-

dinice Egoz . Na drugom mestu su 9.avgusta sru{ili celo krilo jednezgrade, u kojoj je tada poginulo de-vet izraelskih vojnika.

Analize izraelskih stru~waka govore da su{tina problema,odnosno borbenih poraza vojske, ne leì u tenkovima i wihovimmogu}nostima. Oni pre svega pomiwu finansijska i buxetska ogra-ni~ewa, zbog kojih su jedinice imale mawak granata za minobaca~e60 milimetara. Mnogi tenkovi nisu bili opremqeni ni generato-rima dimne zavese, neophodnim za skrivawe merkava od pogledani{anxija PT raketa. Tokom bitke za Saluki, na primer, 24 merka-ve iz 401. brigade na{le su se u udolini pod ̀ estokim udarima PTraketa, a da pri tome nijednom nisu razvile dimne zavese.

Posade merkave 4 nisu bile dobro osposobqene. U ranijim

borbenim sukobima sa Hezbolahom tenkisti su se ~esto angaòvaliu pe{adijskim jedinicama, na straàrskim du`nostima u pojasu Gaze

ISKUSTVA


i zapadnoj obali reke Jordan. Za-to nisu imali dovoqno vremena dadetaqno izu~e mogu}nosti svojihtenkova. Prema re~ima pojedinihoficira IDF, merkave su kori{}e-ne neodgovorno i nemarno. Uo~e-ne su i mawkavosti prilikom ru-kovo|ewa i komandovawa borbe-nim sastavima Izraela. êsto sunare|ewa pretpostavqene koman-de bila nejasna ili su se vi{e pu-ta mewala. Umesto da maksimalnoiskoriste pokretqivost, tenkovisu mahom dejstvovali kao stati~nevatrene ta~ke.

PROMENA TAKTIKE

Kako ocewuju vojni analiti-~ari, u eventualnim budu}im suko-bima Izraela sa borcima Hezbo-laha, neophodno je promeniti tak-ti~ku upotrebu tenkova i opremitiih sistemima aktivne za{tite odPT raketa, kao {to su Iron Fist – gvo-zdena pesnica i Trophy – trofej .Sistem oko tenka formira za{tit-nu zonu u obliku polulopte, pratimogu}e pretwe i prema potrebilansira projektil koji presre}ePT rakete. Opremawe oko 200merkava takvim sistemom ko{talobi najmawe sto miliona dolara.

Uz propuste u obave{tajnom radu i takti~koj upotrebi tenko-va, stru~waci ocewuju da je upad izraelskih snaga u Liban bio is-hitren. Takva operacija zahteva sloène i obimne planove i pri-preme. Izraelsko vojno rukovodstvo je o~ito potcenilo protivni-ka, ne shvataju}i da Hezbolah jeste gerilska organizacija, ali daima sposobnosti regularne vojske. Tako je IDF u{ao u zamku koju jeHezbolah pripremao {est godina. Mada je Hezbolah pretrpeo da-leko ve}e gubitke od IDF (prema izraelskim analizama ubijeno jeod 500 do 700 boraca), on je izvojevao strate{ku pobedu i iz su-koba sa izraelskom vojskom iza{ao neporaèn.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

GUBICI

Arapski izvori navode da je u sukobima uni{teno sto-tinak merkava , dok Izrael tvrdi da je u borbama, od 400 ten-kova, o{te}eno 52, a uni{teno pet. Protivtenkovskim rake-tama o{te}eno je 50 merkava , od ~ega je 18 ~etvrte genera-cije, a dva tenka stradala su od mina. Uni{tena su dva tenkadrugog tipa, jedna merkava tre}e i dve ~etvrte generacije. To-kom posledwa dva dana rata pogo|eno je 14 tenkova. Kod 44odsto tenkova u borbama je probijen oklop, {to je mawe zatri odsto u odnosu na prvi libanski rat. Svesni opasnostiod mina, Izraelci su 23. jula u imrpovizovanoj radioniciseverno od Avimima, na dowe starne merkave montirali do-

datne oklopne plo~e.

7/23/2019 029 Odbrana


61

>>> VE@BE JE-DINICA HRVAT-

SKE VOJSKE - Ve-`ba ga|awa ciqe-va u vazduhu jedi-nica PVO Hrvat-ske vojske, koja seodràva jednomgodi{we, izvede-na je na vojnom po-ligonu Rt Kamewak u Premanturi pored Pule, pod nazivom [tit 2006. S obzirom na broj u~esnika i tehnike, to je najve}a, aprema sadràju i najkompleksnija ve`ba koju sprovode jedinicePVO i predstavqa krunu obuke jedinica tog roda. Ciq ve`be jeobuka i uve`bavawe jedinica za artiqerijsko i raketno ga|aweciqeva u vazdu{nom prostoru. Ve`ba je intervidovska i inter-rodovska, a komanda ve`be je, tako|e, organizovana po tom mo-delu. U toku odràvawa [tita 2006, jedinice PVO KoV-a i RV iPVO provele su trena`na, ispitno-{kolska i bojna ga|awa la-kim raketnim i artiqerijskim sistemima protivvazdu{ne od-brane.

>>> BALKANSKI LAV NA KRIVOLAKU - Na poligonu Krivo-lak u Makedoniji izvedena je zajedni~ka ve`ba makedonskih ibugarskih specijalnih snaga pod nazivom ”Balkanski lav“. Nave`bi je izvr{ena provera sadejstva i izvo|ewa zajedni~kih ak-cija pripadnika ovih snaga u planinskim i nepristupa~nim pre-delima i ga|awa iz pe{adijskog naoruàwa. Specijalci iz obezemqe pokazali su sposobnost iskakawa iz helikoptera u te-{kim meteorolo{kim uslovima, preìvqavawe u prirodi i sna-laèwe na nepoznatom terenu.

>>> SLOVENCI U MISIJI NA KOSMETU - Vi{e od 1.100vojnika iz razli~itih jedinica slovena~ke vojske na poligonu“Varpalota” u Ma|arskoj priprema se za upu}ivawe u misiju naKosovu i Metohiji. Pripreme se odvijaju u okviru ve`be simbo-li~nog naziva “Sokolov udar”, koja je ujedno posledwa faza uprocesu postizawa potrebnih operativnih mogu}nosti bataqo-na pred februarsko upu}ivawe na Kosovo i Metohiju, u regionuPe}i. U sastavu ovog bataqona su pripadnici vojne policije, he-likopterskog bataqona, ABHO, inìwerije, sanitetske slu`be iizvi|a~ko-obave{tajnog bataqona. Proveru osposobqenosti,

pored slovena~kih, vr{e instruktori iz kopnene komponente ju-`nog krila Natoa iz Madrida.

U

Gr~koj je,u trougluKrit–Pe-

loponez–La-risa, izvedenave`ba zemaqa~lanica Na-toa, na kojoj supreovladava-li sadràji izborbe protivme|unarodnogt erorizma .Na ve`bi jeu~estvovalo

vi{e od hiqadu vojnika iz Velike Britanije, Nema~ke, Gr~ke, Ita-lije, Kanade, Norve{ke, Poqske, Rumunije, Slovenije, SAD,

Francuske i ̂ e{ke. Istovremeno je bilo angaòvano 26 avionai devet borbenih brodova.

BORBENA GRUPAEVROPSKE UNIJE

BORBA PROTIVTERORIZMA

MERIDIJANIPriprema Blagoje NIÎ]

NNa sastanku odrànom 13. novembra u Briselu, ministriodbrane Bugarske, Kipra, Gr~ke i Rumunije zakqu~ili su teh-ni~ki sporazum kojim se uspostavqa multinacionalna bor-

bena grupa. Borbena grupa od 1.200 vojnika posta}e potpunooperativna od 1. jula slede}e godine, a od we se o~ekuje da spro-vodi humanitarne i spasila~ke zadatke, kao i one vezane za eva-kuaciju.

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.62

U

proteklih nekoliko godina religijski terorizam, posebno islamski, uznatnom je porastu, a wegov ciq je, prema mi{qewu eksperta XejmsaDinglija, odbijawe zapadnog nametawa ekonomskih, moralnih ili dru-gih standarda islamskim dràvama i wihovim dru{tvima i traèwe

odmazde za navodno po~iwene gre{ke prema islamistima. Prema tome,ciq teroristi~kih napada (11. septembra 2001. u Wujorku i Va{ingtonu, ok-tobara 2002. godine na ostrvu Baliju i marta 2004. godine u Madridu) bioje da obeshrabre zapadne uticaje na islamsko dru{tvo.

Takvi napadi su nastavqeni bomba{kim akcijama na zapadna postroje-wa u Saudijskoj Arabiji i rastu}im napadima na koalicione snage u Iraku,koji mnogi islamisti smatraju svetom zemqom. Bomba{ki napadi na kenijskehotele novembra 2002. godine bili su usmereni protiv Izraela, zbog izra-elskog delovawa protiv Palestinaca. U isto vreme Avganistan postaje svenestabilniji, uz obiqe droge kojom se moè finansirati novo nasiqe. Na-siqe finansirano prodajom droge moè tako|e porasti i u Ju`noj Americi,gde mafija{ki bosovi nastavqaju da finansiraju teroristi~ku grupu Revolu-cionarne oruàne snage (FARC).

NOVIOBLICITERORISTI^KE

BORBE

Teroristi~ke grupe sve vi{esara|uju me|u sobom, ali i sa

organizovanim kriminalom.Dok se broj teroristi~kih

akata smawuje, u porastu suve}i napadi koje izvode

religiozni teroristi.Postoje i nagove{tajida }e se pojaviti vi{e

pojedina~no uzrokovanihteroristi~kih napada,

koje su izvr{ili aktivistizabrinuti za ekologiju i

za{titu prava ìvotiwa.

EKSKLUZIVNOST RAZVIJENOG SVETA

Ipak, jedna oblast terorizma pokazuje znake pove}awa, a to su slu-~ajevi eko-terorizma i za{tite prava ìvotiwa, koji su nakon relativ-nog zati{ja devedesetih godina ponovo oìveli. Takva pitawa su gotovoekskluzivitet zapadnih dràva i odraàvaju se na zabrinutost visokoo-brazovanih pojedinaca zbog razli~itih dru{tveno-ekonomskih problema.

Sami aktivisti ~esto dobijaju laàn imix moralne ~estitosti, po-sebno me|u nezadovoqnicima dru{tva koji nau~ni i ekonomski napre-dak vide kao pretwu tradicionalnim qudskim vrednostima. Oni tako|emogu i saose}ati sa religioznim teroristima, koji ~esto brane alter-nativne vrednosti, i s wima se povezati na nekim nivoima delovawa.

U svetu koji je danas bezbedniji nego ikada ranije, i u kome qudimogu da o~ekuju boqi kvalitet ̀ ivota, terorizam je realna pretwa, ~i-

je prepoznavawe predstavqa prvi korak u antiteroristi~koj borbi.

TERORIZAM

V L I K M T

7/23/2019 029 Odbrana


ozbiqnim paralizama svetskih trgova~kih i berzanskih aktivno-sti. Me|utim, organizovawe i izvo|ewe takvih teroristi~kih na-

pada zahteva mnogo qudi ukqu~enih tokom duèg perioda, ~ime sestvara mogu}nost za najva`nije protivteroristi~ke mere: nadgle-dawe i obave{tajnu delatnost.

U savremenom svetu postoji istovremeni rast globalizacio-nih tokova, sa jedne, i sukoba sa tradicionalno religioznim dru-{tvima, sa druge strane. Opasna spirala nasiqa moè se pogor-{ati uticajem zapadnih sila ukqu~enih u sukob sa teroristima,koji smatraju da ih upravo Alah predvodi.

Druge forme terorizma, kao etni~ki terorizam i konflikti,ovih godina su u opadawu. Evropske vlade pokazuju da je takav pro-ces dugoro~an i uspe{an. Me|utim, postoje izuzeci, kao {to suSeverna Irska, [ri Lanka, Palestina, Kolumbija.

Op{ti pristup je smawivawe nasiqa, ali eksperti uo~avajuperiode (oprezne) neutralnosti i ponovnog neprijateqstva.

Dr Milan MILO[EVI]

63

Da bismo razumeli ove tokove i na{li delotvorne odgovoretreba razumeti prirodu terorizma i wegove uzroke. Terorizam seprevi{e ~esto vidi kao jo{ jedan bezbednosni problem koji se mo-è re{iti pro{irewem postoje}ih bezbednosnih mera: ve}e ̀ i~a-ne i druge ograde, vi{e policije i stroà kaznena politika. Uz to,vo|ewe rata protiv terorizma ~esto izaziva porast problema,pogotovo kada se reaguje samo na simptome, ne i na uzroke, {to po-tvr|uje i eskalacija problema u Iraku i Avganistanu.

DRUGAÎJI OD “PRAVIH KRIMINALACA”

Tradicionalno, bezbednost se prete`no prilago|ava hvata-wu ili spre~avawu kriminalaca ~ija su kriminalna dela predvi-diva, koji su motivisani pohlepom i gramzivo{}u i ìve u okruè-wu devijantne supkulture i ~esto pokazuju psihopatsko i asocijalnopona{awe. Me|utim, teroristi nemaju tipi~ni kriminalni na~inpona{awa, ~ak i ako su u strategijskom savezni{tvu sa kriminal-cima ili kriminogenim grupama. “Pravi kriminalci” ~esto opre-zno poku{avaju da sakriju svoj identitet, dok teroristi ~esto otvo-reno reaguju na socijalne, ekonomske i politi~ke probleme, ne po-kazuju}i, pri tom, nijedan znak prikrivawa. Imaju}i u vidu da je te-rorizam vi{e borba u konvencionalnom smislu vo|ewa rata, pro-blem je {to je takvom vojnom, dodato i ekonomsko nasiqe. Uspeh

protivteroristi~ke borbe polazi vi{e od na~ina delovawa negood borbe protiv terorista, zato {to oni prkose svim ustaqenimpravilima borbe i rata. ̂ esto je ciq terorista da pokaù kako sukonvencionalne metode bespomo}ne u borbi protiv metoda ”pra-vovernih”. Kako su islamske sredine ~esto bile izolovane hiqa-dama godina i na strance i osvaja~e gledale kao na prolaznike ko-ji dolaze i odlaze, kod wih je ~esto shvatawe da sebi ne mogu dopu-stiti povezivawe sa drugim zemqama, demokratsku vladu i trì-{nu ekonomiju.

Dok zapadne kulture zahtevaju trenutne rezultate, i ne mogu~ekati godinama i organizovati duge kampawe, teroristi ne zahte-vaju uspeh i pobedu, ve} prosto traè da budu tu i predstavqaju po-tencijalnu pretwu da ostvare svoj uticaj.

Globalizacija pove}ava broj potencijalnih meta teroristi~-kih napada. Zapadni interesi su se pro{irili svuda po svetu. Qu-

di iz zapadnih dràva putuju svetom i mogu biti mete bilo gde, odhotela u isto~noj Africi do Balija, ~ime se bezbednosni resursi~ine jo{ rawivijim. Mediji imaju problem da objasne svetskim put-nicima da je, recimo, Wujork isto tako potencijalna meta kao Ba-li ili Rijad. Bilo koje mesto na planeti, gde postoji zapadno pri-sustvo, moè biti meta terorista sa porukom “pravovernim” i “ne-vernicima”, da je “duga ruka bo j̀a”. Me|utim, ako se uzmu u obzirpove}ane bezbednosne mere, malo je verovatan uspe{an terori-sti~ki napad.

Zbog svega toga, duè, temeqitije planirawe teroristi~kihakcija, rezultira mawim, ali boqe organizovanim, pripremqenimi smrtonosnijim akcijama. Zbog smawivawa broja izvedenih napa-da, oni moraju biti mnogo uspe{niji.

DOSTUPNIJE ORU@JECiq mnogih teroristi~kih napada jesu mediji, koji su prepla-

vqeni dramati~nim novostima. Javnost je ve} donekle oguglala nateroristi~ke napade, tako da teroristi moraju neprekidno poja~a-vati faktor terora i predstaviti sebe kao stalnu pretwu. Oni po-staju sve okrutniji, i kada su teroristi “pravoverni” i deluju u ime“Alaha”, sva ose}awa su odgurnuli u ime vi{ih ciqeva.

Pored toga, dostupnija su sve opasnija oru j̀a, tehnologije iz-rade i transporta, a rastu}a mreà ekonomskih i drugih emigra-nata {irom sveta formira infrastrukturu simpatizera i podr-{ke. Uz to, sve ve}a mogu}nost dolaèwa do jeftine, visokorazvi-jene tehnologije, koja moè biti napravqena, prilago|ena ili ku-pqena, olak{ava teroristi~ke akcije.

Istovremeno, treba biti svestan opasnosti od konvencio-

nalnih teroristi~kih napada na va`ne elektronske i komunikacio-ne centre. Takvi napadi mogu biti katastrofalni i rezultirati

PRIKAZI

S

TEORIJSKO

MODELOV WE

TERORIZMMr Mile [ikman: “Terorizam,aktuelni i mogu}i oblici”

vojevremeno je ~uveni slikarPablo Pikaso shvatio bom-bardovawe Gernike kao fa-

{isti~ku probu kraja sveta! Uàsiprikazani na slici ”Gernika“ (uqena platnu iz 1937. godine) predsta-vqaju izraz umetnikovog emotivnogdoìvqaja prizora i odjeka, u koji-ma se vide strah i patwa, a ~uju kri-ci svega {to je ìvo i neìvo!

Da li je svet od Gernike do da-nas postao boqe mesto za ìvot?Naàlost, imaju}i u vidu terori-zam, a posebno wegove aktuelne imogu}e oblike, moèmo zakqu~iti da ona nije uspomena, ve}predstavqa samo jednu u nizu opomena! O tome svedo~i i Mile[ikman, autor monografije ”Terorizam, aktuelni i mogu}i ob-lici“, koga je u svojstvu izdava~a podràlo Ministarstvo unu-tra{wih poslova Republike Srpske.

Autor se hvata u ko{tac sa izazovom teorijskog modelova-wa terorizma, izlaze}i iz wega sa zavr{nim saop{tewem u vi-du monografije. Prva glava je posve}ena globalnim dru{tvenimpromenama sa aspekta uticaja na aktuelni i mogu}i terorizam,u okviru koga autor razmatra pitawa globalizacije i otpora

koji se u odnosu na wu javqaju, novog svetskog poretka itd. Drugaglava govori o osnovnim obele`jima terorizma sa istorijsko-strukturnog aspekta, a slede}a o samoubila~kom terorizmu kaobezbednosnoj pretwi savremenom svetu. êtvrta glava posve}e-na je teroristi~koj pretwi oru`jem za masovno uni{tavawe, apeta prikazu rezultata empirijskih istraìvawa.

Recenziju kwige radili su prof. dr Milan Mijalkovski idr Du{ko Vejnovi}.

Dr Dane SUBO[I]

7/23/2019 029 Odbrana


64

Nema dela sveta, ni jezika na ovoj planeti gde se na pomen prezimena Ka-la{wikov ne pomisli na jednu vrstu oru`ja. Tokom istorije to je uspelosamo malom broju konstruktora nekog vatrenog oru`ja, pre svega Semjue-lu Koltu, Xonu Brauningu i Oliveru Vin~esteru, ali ih je, kako se ~ini,sovjetski genije Mihail Timofejevi~ Kala{wikov nadma{io.Wegova automatska pu{ka AK-47 dominira svetskom scenom malo vi{e

od pola veka i postala je simbol revolucionarnih i drugih lokalnih ratova usavremenoj istoriji. Kala{wikov se, od nastanka pa sve do danas, zajedno sabrojnim, mawe ili vi{e uspe{nijim kopijama, zadrào u vi{e od 50 zemaqasveta kao osnovno oru`je vojske. Procewuje se da je do sada u Sovjetskom Sa-vezu i ostalim zemqama koji su je licencno proizvodile, ura|eno vi{e od100 miliona primeraka. A kako je pu{ka nastala?

@IVOTNI SANMihail Timofejevi~ Kala{wikov ro|en je 1919. godine u Kurji, na Al-

taju, u seqa~koj porodici. Imao je {estoro bra}e i dve sestre. U ranoj mla-dosti pisao je pesme pa su mnogi mislili da }e postati pesnik jer je imao zato dara, ali, kako sam konstruktor priznaje, poezija je bila u drugom planu.On je jo{ kao |ak odlu~io da ìvot posveti tehnici i postane tehni~ki dizaj-ner. Presudan momenat dogodio se u devetom razredu, kada mu je jedan drugdoneo i dao u ruke da malo drì pi{toq marke brauning . Mihail je bio fa-

sciniran wime i naprosto je zaboravio da takvim stvarima nije mesto u{koli niti se u to vreme smelo posedovati oru`je. On i wegov drug morali

Kala{wikov

se do danas,zajedno

sa mnogim

kopijama, zadrào

u vi{e od

50 zemaqa sveta

kao osnovno

oru`je vojske

i ura|en je

u vi{e od

100 miliona

primeraka.

Tajna popularnosti

toga modela oru`ja

je u jednostavnosti

i pouzdanosti.

”Dugove~niji” je

od borca koji ga nosi,

a jednako dobro

podnosi sibirsku

hladno}u i sneg,

saharski pesak

i vru}inu,

vlagu i blato

tropskih pra{uma.

T E

H N I K A

PU[KA ZA CE

1. decembar 2006.

S E D A M D E S E T G O D I N A K A L A

Kala{wikov je delio svoja mi{qewa sa mnogim poznatimi nepoznatim konstruktorima u Sovjetskom Savezu

7/23/2019 029 Odbrana


Iako je automat bio samo jo{ jedan ekspo-nat u muzeju, Mihail Timofejevi~ Kala{wikovdostigao je svoj de~a~ki san i postao dizajneroru`ja. Mladom i neafirmisanom bi}e mu veo-ma te{ko da se probije i dokaè. Kako je radiosam smatrali su ga obi~nim seqakom, a bilo jeto vreme kada su ~uveni konstruktori VasilijDegtjarev i Georgij Simonov imali svoje kon-

struktorske biroe u kojima su radili {taboviinèwera i tehni~ara. Me|utim, voqa ga nijenapu{tala jer je odmah posle automata konstru-isao i automatsko oru`je za pu{~anu municiju.I taj model zavr{io je kao eksponat – u lewin-gradskom vojnom muzeju. Ubrzo ga preme{taju ujedinicu za testirawe prototipova oru`ja, gdeupoznaje konstruktora Simonova i prati wegovrad na poluautomatskom karabinu – simonov. Uto vreme Mihail je konstruisao jo{ nekolikomodela, ali nije moga da do|e do izraàja po-red takvih konstruktora kao {to su Simonov i

Degtjarev.Pred sam kraj rata raspisan

je konkurs za automatsku pu{ku, ko-ja bi koristila metak modela 43.Na konkurs se prijavilo nekolikokonstruktora, a me|u wima i tadanajpoznatiji Degtjarev. I Kala-{wikov je prijavio svoju verzijupu{ke. U woj je objedinio stara re-{ewa primewivana na nekim odsvojih modela koji su krasili le-wingradski muzej. Aonda su po~elaveoma rigorozna i dugotrajna te-stirawa prijavqenih primerakaoru`ja. Me|u posledwim testovi-ma bilo je predvi|eno da se za

oru`je veè kanap i vu~e po pesku, a zatim da se pu{ka uzme i iz

we odmah otvori vatra, ne otresaju}i pesak i pra{inu. Pu{kusu, potom, vukli i po bari, muqu. U svim tim opitima AK-47 po-kazala se sjajnom. Jo{ testirawa nisu bila ni privedena kraju,a ~uveni konstruktor Degtjarev je priznao pobedu Kala{wiko-va.

RIGOROZNA TESTIRAWAUbrzo posle te izjave zavr{ena su testirawa i komisija

je proglasila da je AK-47 pobedila na konkursu. Posle pobedeMihail je osnovao mali konstrukcioni biro u I{evsku gde jenarednih 20 godina nadgledao proizvodwu i radio na standar-dizaciji pe{adijskog naoruàwa. Godine 1971. za svoj rad do-bio je titulu doktora tehni~kih nauka, a od vojske ubrzo i ~ingenerala.

Kala{wikov je delio svoja mi{qewa sa mnogim poznatim inepoznatim konstruktorima u Sovjetskom Savezu. Uspe{no je sa-ra|ivao i sa velikim Dragunovim, koji je prihvatio neke wegovesavete prilikom konstruisawa svojih snajperskih pu{aka. U bi-rou se ubrzo zaposlio i Mihailov sin koji je ovih godina preu-zeo od oca vo|ewe biroa.

Pro{lo je dosta vremena od kada su napravqeni prvi pri-merci poznate automatske juri{ne pu{ke AK-47 i ona slovi zanajstariju od svih streqa~kih oru`ja koje se nalaze u naoruà-wu savremenih armija. Robusnog je izgleda, osredweg dizajna inije ba{ za parade i po~asne straè, ali kada je re~ o pouzda-nosti u raznim vremenskim uslovima, jo{ je bez premca u svojojklasi.

Konstruisana je za takozvani sredwi pu{~ani metak kali-

bra 7,62 mm M 43. Prvi prototip tog oru`ja Mihail je napra-vio davne 1946. godine i posle opse`nih i rigoroznih poligon-

SVETsu da napuste {kolu kako ne bi bi-

li ka`weni, a Mihail je poslat narad u turketransko-sibirsku èle-znicu. Na sre}u, 1938. godine po-zvan je u vojsku i raspore|en za ten-kovskog mehani~ara. Tu je po~eo daizu~ava tenkovsku tehniku i ubrzoje, za vreme obuke, iz znatièqe,konstruisao jedan merni aparatkoji je sluìo za merewe perfor-mansi tenkovskog motora dok tenkstoji.

Bio je to veoma jednostavan iprimitivan aparat, kakav je mogaoda napravi samo regrut bez dovoq-no iskustva i tehni~kog znawa, ali kada je isproban na jednom

tenku komisija je potvrdila wegovu funkcionalnost i istaklaprakti~nu upotrebqivost. Mihail je potom predstavqen genera-lu Georgiju Konstantinovi~u @ukovu, tada komandantu kijevskevojne oblasti. Ubrzo potom zapo~ela je serijska proizvodwa togaparata u lewingradskoj fabrici ”Voro{ilovo”, a Kala{wi-kov su prekomandovali u fabriku, na zahtev rukovodioca pro-izvodwe, kako bi nadgledao proizvodni proces. Taj rad nije biodugog veka jer su u to vreme Nemci napali Sovjetski Savez pa jeMihail morao da se vrati u svoju jedinicu gde je bio komandirtenka T-34.

Tokom jedne akcije Mihail je bio rawen u ruku i u grudi pazavr{ava u bolnici. Kako je tamo imao sasvim dovoqno vreme-na za razmi{qawe, u wegovoj glavi rodila se ideja o konstru-isawu automata. Na to su ga naveli razgovori rawenika o ne-

dovoqnom naoruàwu koje se uglavnom sastojalo od pu{aka Cr-vene armije. A to je bila i wegova stara èqa. îm je smogaomalo snage po~eo je da skicira svoju ideju, ali tada jo{ nijeznao kako treba da izgleda prava tehni~ka skica. Prilikom ot-pu{tawa iz bolnice na ku}no le~ewe nije oti{ao ku}i, ve} usvoju staru radionicu na èleznici. I tamo je, iako mu je jednaruka bila u zavoju, uspeo da za {est meseci napravi svoj prviautomat.

Sre}i nije bilo kraja, ali slavqe se nije zavr{ilo onakokako je on hteo, pa je odlu~io da sam predstavi svoj izum vojnompartijskom komitetu. Me|utim, kada je ispri~ao da je automaturadio za vreme bolni~kog odsustva, nastao je pravi pakao. A|u-tant mu je skinuo opasa~ i strpao ga u zatvor jer se postavilo pi-tawe – odakle jednom {tapskom naredniku sredstava i materija-

la da napravi automatsko oru`je. Tek kasnije su shvatili da je toradio sam na èlezni~kom depou i bez mnoge stru~ne pomo}i.

65

SR@ANT JE POBEDIOTestirawa kala{wikova obavqana su na razli-~itim mestima, u zavisnosti od toga {ta je traèno.Kada se opitovalo dejstvo hladno}e i mraza - i{lo seu Sibir, kada se ispitivao uticaj pra{ine, peska i pu-stiwe - odlazilo se u Uzbekistan, a kada je trebalo dase testira delovawe slane vode na pu{ku - putovalose na Crno more. Jo{ ispitivawa nisu bila ni prive-dena kraju, a ~uveni konstruktor Degtjarev je priznaopobedu Kala{wikova, izjaviv{i komisiji: ”Stavite mojmodel u muzej, srànt je pobedio!” Mislio je na Kala-{wikova, koji je tada bio narednik.

W I K O V A A K - 4 7

7/23/2019 029 Odbrana


NAORU@AWE

1. decembar 2006.

skih i trupnih ispitivawa, uz malepromene, 1949. godine zvani~no jeusvojena u arsenal sovjetske armi-je kao 7,62 mm automat kala{wi-kova M 1947 (AK-47). Oru`je jepravqeno u dve osnovne varijante– AK sa drvenim kundakom i AKS sasklapaju}im metalnim kundakom.

Pu{ka radi na principu po-zajmice barutnih gasova kojepozajmquje iz same cevi kroz kosiotvor koji vodi u gasnu komoru. Za-tvara~ je robustan, isto kao i no-sa~ zatvara~a sa klipom. Zabra-vqivawe cevi zatvara~ izvodi sa

obrtnim okretawem u desnu stranusve dok se veliki ispust ne zabra-vi u leì{tu. Zbog svoje glomazno-sti i teìne jako retko dolazi dozastoja usled ne~isto}e i prqav-{tine koji ne bi dozvolili zabra-vqivawe cevi. Mehanizam za oki-dawe omogu}uje jedina~nu i rafal-nu paqbu, a preko regulatora paq-be moè se podesiti da oru`je bu-de uko~eno.

Automat AK-47 puni se okvi-rom od 30 metaka koji su imali jed-nostavne ravne strane od ~eli~nih

plo~a. Kasnije su okviri po~eli dase presuju od metalnog lima, sa re-brastim poja~awima. Prilikompredstavqawa AKM modela zapo-~elo je kori{}ewe okvira od vrlolakih aluminijumskih legura. Po-kazali su se veoma slabim i ubrzosu povu~eni iz upotrebe. Zamewe-ni su dobro poznatim okvirima satelom od polietilenske plastikeoja~ane staklenim vlaknima. Telo okvira, liveno iz dva dela,sklopqeno je uz pomo} viskoznog epoksi-lepila. Zatim su kori-{}eni takozvani ABS okviri od tamno braon plastike (taj mate-rijal se na zapadu koristio za proizvodwu ku}nih aparata). Napu{ku se moè montirati no` po potrebi.

MODERNIZACIJATvorac takvog ~uda dobio je veliki broj priznawa, ali

se wima nije zadovoqio. Kala{wikov je nastavio da usavr-{ava svoje oru`je i tako je 1959. godine u arsenal sovjetskearmije prihva}ena i modernizovana varijanta pod nazivom:Automat Kala{wikov modernizovan – AKM . Kod tog modela jeKala{wikov li~no o svemu vodio ra~una. Potrudio se da uve-de neka poboq{awa – pospe{i borbene i eksploatacione ka-rakteristike oru`ja, te da pojednostavi i pojeftini wenuproizvodwu.

Osnovne razlike u odnosu na pu{ku AK bile su slede}e:sanduk je delimi~no izra|en od lima {to je olak{alo pu{ku ipojeftinio proizvodwu; ugra|en je mehanizam uspora~a uda-

ra~a koji ublaàva udar udara~a tako da ne dolazi do wego-

66

vog ~estog lomqewa, a ujedno, kaodopunski otpor, smawuje brzinukretawa trzaju}ih delova auto-matike koji su ne{to olak{ani;pove}ana je stabilnost oru`ja uhorizontalnoj ravni tako {to jeta~ka oslawawa nosa~a zatvara-~a u predwem poloàju pomerenasa desne na levu stranu sanduka;sa navojne veze izme|u cevi isanduka pre{lo se na vezu prekopresovanog sklopa, a poklopacsanduka ura|en je od taweg limasa rebrastim oja~awem.

Otvori za prolaz barutnihgasova na gasnom cilindru pre-ba~eni su na komoru gasnog po-vratnika tako da je smawena mo-gu}nost wihovog prodirawa usanduk oru`ja. Predwa pre|ica

remnika koji je bio sme{ten nacev, kod komore povratnika ba-rutnih gasova, preme{tena je nautvr|iva~ obloge cevi, ni{anskalinija sa 800 pove}ana je na1.000 metara, a umesto prirod-nog drveta pre{lo se na slojevi-to drvo dobijeno lepqewem fur-nira ve{ta~kim smolama, koje jejeftinije, lak{e i sa lo{ijim me-

hani~kim osobinama. Jedna varijanta okvira ura|ena je odplastike, konstruisan je novi no`, koji kada se spoji sa no-`nicom moè da se koristi za se~ewe ìce, ~ak i pod napo-nom.

Posle ovoga {minkawa AKM je postala znatno lak{a.Daqim usavr{avawem dobila je kompenzator na ustima cevikoji pove}ava efikasnost vatre pri ga|awu rafalnom paq-bom. Usvajawe kona~ne verzije omogu}ilo je unifikaciju stre-qa~kog oru`ja.

Metak kalibra 7,62 mm M 43 koji je koristila ta pu{kaje posle biv{eg SSSR usvojen u naoruàwu i svih socijali-sti~kih zemaqa, pa i nekih koje nisu bile politi~ke istomi-{qenice sa tom velikom dràvom. Samo je u êhoslova~koj iFinskoj razvijeno streqa~ko oru`je u istom kalibru ali raz-li~ito od onog sovjetskog. Zemqe koje nisu bile u mogu}nostida proizvode po licenci to oru`je kupovale su ga od SSSR-a,dok su druge, po licenci, pokrenule vlastitu proizvodwu, uzmawe ili ve}e dorade.

I{tvan POQANAC(Nastavak u slede}em broju)

BEZ PREMCA U SVOJOJ KLASI

Pro{lo je dosta vremena od kada su napravqeniprvi primerci poznate automatske juri{ne pu{ke AK-47 i ona slovi za najstariju od svih streqa~kih oru`jakoje se nalaze u naoruàwu savremenih armija. Robu-snog je izgleda, osredweg dizajna i nije ba{ za paradei po~asne straè, ali kada je re~ o pouzdanosti u ra-znim vremenskim uslovima, jo{ je bez premca u svojojklasi.

Mihail T. Kala{wikov

7/23/2019 029 Odbrana


Evropsko trì{te odbrambene tehno-logije i opreme uvelo je od 1. jula 2006. no-ve kodne oznake standarda. Novo trì{tedelova}e prema usvojenoj kodnoj praksi i ob-uhvati}e najve}i broj ~lanica EU. Od 25 ze-maqa EU, samo tri nisu potpisnice tog kod-nog standarda. Ministri odbrana 25 zema-qa ~lanica EU odobrili su sporazum u novembru 2005. godine, a van protokola osta-le su [panija, Ma|arska (koje su dale mogu}nost naknadnog potpisivawa sporazuma) iDanska.

Evropska agencija za odbranu (European Defence Agency, EDA ), prema usvojenojstandardizaciji, nosi kodnu oznaku ”Stand M11”. Ciq uspostavqawa standarda na po-qu odbrane u EU je harmonizacija odbrambenih zakona i regulativa u sferi proizvod-

we i trgovine vojnom opremom, te uspostavqawe boqe transparentnosti. U narednomperiodu, svaki proizvod koji bude proizveden za potrebe vojske ili u sistemu odbranezemaqa EU ima}e svoju kodnu oznaku standarda.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

EVROPSKA STANDARDIZACIJAU OBLASTI ODBRANE

Poqska kompanija Przemyslowy Instytut Tele-komunikacji, PIT, iz Var{ave objavila je zavr{e-tak novih projekata za elektronsko ratovawe(electronic warfare, EW). Re~ je o sistemima Wol-czenica C2 i Gunica, koji su u fazi finalnog te-stirawa i eksperimentalnog rada.

Sistem Wolczenica C2 ujedno ima i C2funkciju (command-and-control) u sistemu poq-skog ratnog vazduhoplovstva. Testirawe novogautomatizovanog sistema za izvi|awe fre-

kventnog opsega zapo~eto je 8. novembra, a prve isporuke planirane su za kraj 2007.godine.

Sistem PRP-25 Gunica je mobilni pasivni izvi|a~ki sistem, koji se sastoji iz cen-tralne master izvi|a~ke stanice sa odre|enim, zasad nepoznatim brojem slave stanica.Stavqawe u operativnu upotrebu je planirano za po~etak 2008. godine, a trebalo bida se za prvih pet godina kompletira izrada ~etiri sistema.

PRENOS SLIKE

U@IVOAmeri~ka vojska sklopila je ugovor sa

kompanijom Technest Holdings o razvoju pro-totipa Indikatora pra}ewa i pomerawa ciqeva ( Video-Moving Target Indicator, MTI),ugra|enim na bespilotnim letelicama.Ovaj izvi|a~ki sistem ima sposobnost ot-krivawa, identifikacije, utvr|ivawa lo-kacija i mar{rute kretawa neograni~enogbroja ciqeva, istovremeno u realnom vre-menu. Funkcionisawe se zasniva na izvi-|a~kom algoritmu za pra}ewe pokreta ci-qeva, poznatog pod nazivom Smart MTI. No-vo tehnolo{ko re{ewe odlikuje se veli-

kom brzinom izvi|awa, precizno{}u iefikasno{}u.

POQSKI SISTEMIZA ELEKTRONSKO RATOVAWE

67

TESTIRAWEBOINGOVOG

HIPERSONI^NOGPROJEKTILA

Odeqewe HyFly, ameri~ke kompanijeBoing , za izradu supersoni~nih i hiperso-ni~nih avionskih projektila, nedavno jeobelodanilo plan o testirawu nove hiper-soni~ne serije projektila dometa 640 km.U planu je ispitivawe lansirawem serijeod tri projektila, sa Boingovog borbenogaviona F-15E, tokom leta iznad Point Mugu,

Kalifornija. Planirana brzina projekti-la je {est maha.

NOVA KINESKA FREGATA

Sa vojnog brodogradili{ta Hu-

angpu, 30. septembra, potisnuta je no-va fregata kineske ratne mornarice,koja je dizajnirana po uzoru na ruskufregatu Type 054A klase. Ovo je tre-}a potisnuta fregata Jiangkai klase.

Nova fregata poseduje bogatijuopremu u odnosu na rusku varijantu.Opremqena je sa aktivnim radaromMineral-ME (NATO – “Band Stand”) ipasivnim M2EM (NATO – “Top Plate”), te sa dva ni{anska radara MR90 Orekh (NATO –”Front Dome”). Svi radari su ruske proizvodwe. Integrisani su sa protivbrodskimsistemom projektila YJ-83 ”Saccade”.

Mineral-ME1 radar radi u I-band i ima mogu}nost istovremenog pra}ewa kreta-wa 30 ciqeva na udaqenosti od 250 km, dok ME2 moè da prati kretawe do 50 ciqe-

va, u I, G, E, F i D-bandu, na daqini ve}oj od 450 km. Integrisani sistem upravqawavatrom omogu}ava istovremeno dejstvo na 10 razli~itih ciqeva.

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.68

K U L

T U R A

ORTO SINTEZA

TESLA I PRAVOSLAVQE

Mo`da za nekog neo~ekivano, ali sasvim

prirodno i logi~no likovno re{eweIvanke Jevtovi} za plakat posve}en godi{wici

ro|ewa Nikole Tesle – Orto sinteza Tesla 150,

Savez pronalaza~a i autora tehni~kihunapre|ewa Srbije prepoznao je kao najboqe,

dodeliv{i joj zlatnu plaketu na nedavno

odrànoj Me|unarodnoj izlo`bi

“Pronalaza{tvo – Beograd 2006”

[ta je to {to bi se moglo, bez iskustva, proglasiti neo~ekivanim u Ortosintezi Tesla 150? Na plakatima akademskog slikara Ivanke Jevtovi}u~iweno je neobi~no jedinstvo slike nastalo preklapawem poznateTesline fotografije sa crteìma ornamenata iz manastira VisokiDe~ani –1348, Pe}ke Patrijar{ije – 1330. godina i @i~e –

1316. godina. [ta je to {to povezuje Teslu ro|enog pre 150 godina i~uvene srpske manastire Ra{ke i Moravske {kole iz 14. veka? Kako jemogu}e da se crte` krsta sa jedne od fresaka iz manastira Visoki De~anineverovatno uklapa u Teslin motor za naizmeni~nu struju, ~ine}i wegovuosnovu?

– Ve} dugo se bavim pravoslavnom ornamentikom. Povodom 800 godinaHilandara kreirala sam modnu kolekciju Metos, u kojoj su kori{}eni timali, skriveni ornamenti sa fresaka iz Hilandara. Tih ornamenatanaj~e{}e nismo svesni, qudsko oko ih te{ko izdvaja pred celinom slike.Te{ko }emo pred mo}nom i sugestivnom freskom zapaziti {ta je sveskriveno u wenim lukovima i visokim uglovima. Ti ornamenti su u boji, a jakoristim wihov potpuno pro~i{}en oblik – crte`. Zato on i jeste zanimqiv,zato je i asocijacija tako velika u primeru ornamenta dvostrukog krsta safreske iz De~ana prenetih na Teslin crte` kalema.

* Kada se ta dva crteà uporede sli~nost je fascinantna. Kako ste je prepoznali?

7/23/2019 029 Odbrana


– Sve te ornamente skoro da znam napamet. Sve je to negdeu mojoj svesti. Wima se bavim koriste}i razli~ite tehnike.Samo odre|ewe Orto, posle kolekcije Metos, gde su ornamentira|eni u vezu, poneli su i Sve~ana trpeza, posrebrewe ipozlata u emajlu, do plakata posve}enog Tesli, gde je po prvi putkori{}ena kompjuterska obrada ornamenata.

Jo{ u gimnaziji uzela sam Moravsku {kolu za temumaturskog rada. Upravo slikaju}i svoje impresije iz manastira

koje sam tada obilazila, ja sam i po~ela da se bavimslikarstvom. Tokom studija na Likovnoj akademiji, slikarstvom,modom, dizajnom ja sam u stvari – slikala tu prvu sliku.Kada sam od Saveza pronalaza~a Beograda dobila poziv zaizlo`bu posve}enu Tesli, po~elasam da razmi{qam. Ubrzo jedvostruki krst isplivao napovr{inu svesti. Kako ga ugraditiu kompoziciju sa Teslom, bilo jeslede}e pitawe koje je trebalorazre{iti. Poku{avala sam daslike preklopim ru~no.

Simbolika mi je odmah bilajasna. Dvostruki krst je bio tu dapokrene Teslin generator. Mogu}a~itawa ideje su razli~ita. Mnoginau~nici su tokom trajawaizlo`be plakat tuma~ilipoznatim Teslinim vizijama,nekim svojim iznenadnimslikama... Moja ideja je dasvetlost otkri}a putuje vasionomod 1348. godine. Mo`da oko nasto svetle Visoki De~ani.

* Teslin doìvqaj pravoslavqa je zabeleèn u nekoliko publikacija. On sam se savim jasno

izja{wavao o svom poreklu.– Tesla kaè: Nadahnuti smo i hri{}anstvom i naukom da u~inimo {to moèmo ka pove}awu qudske energije i stvarala{tvu ~ove~anstva. Neko vreme sampa`qivo prou~avao Bibliju i na{ao kqu~ (za uspe{no

preno{ewe energije beì~nim putem) u Otkrovewu. Vi{e odjednog veka ~ove~anstvo je fascinirano Teslinim ~udesnimizumima, “putovawima uma” i genijalnim stvarala{tvom.Fenomen dubokih kreativnih uvida poznat je mnogim stvaraocimau oblasti nauke i umetnosti. Po re~ima profesora dr DejanaRakovi}a, Tesla je u budnom stawu imao neobi~nu sposobnostvizuelizacije. Video je tako ìve slike aparata koje je kasnijeizumeo, da je mislio da moè da ih dodirne. âk je mogao da vidi

motor kako se okre}e. Otkuda te slike? Otkuda energija koja ihdonosi? Da li je to neko, pre svih nas, iscrtao Teslinekalemove? Sve je to misterija. Ali je i snaga duha ... Neko je jo{po~etkom 14. veka povukao prvi potez, zatvorio neobi~an krug u

kome je dvostruki krst. Tu prvuliniju i ja sledim. Iz te linijekasnije sam u sredi{te Teslinoggeneratora ugradila ornamenteiz Pe}ke patrijar{ije, a onda iz@i~e. Ovi srpski manastiri suuglavnom pod za{titom Uneska ideo su Svetske kulturne ba{tine,kao i godi{wica obeleàvawaTeslinog ro|ewa. U svemu tome jasam èlela da jo{ jednom ukaèmna korene, na ishodi{ta. Korenisu u pravoslavqu, a opet sustvorene univerzalne vrednosti.U potpisu plakata stoji jo{ iMade in Serbia. Jer je svepomenuto, u krajwoj liniji – izSrbije.

* Postoji onaj ~udesan trenutak gde vrhunska nauka ulazi u domen umetnosti.

– Ja izum traìm radi izuma, kao umetnik – umetnost radi umetnosti – zapisao je sam

Tesla. [ta je to na {ta misli dok~ita kwigu i sedi ispredgeneratora, na poznatojfotografiji koja je u osnoviplakata? Na to pitawe jedan odmogu}ih, imaginarnih odgovoranosi i moja Pravoslavna sinteza.

Dragana MARKOVI]

69

K W I @ E V N I P R O G R A M5. decembar – Velika sala u 13 satiPromocija kwigeANTITERORIZAMautor Radoslav Ga}inovi}

7. decembar – Velika sala u 19 satiPromocija edicijeDU[ANADLANUgrupa autoraKwièvni klub KUD ”\oka Pavlovi}” Beograd

14. decembar – Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwige RACKI – teatrolog: ”Rh” netagivnoAndavil, Raci i Usekovanijeautor Milan Paro{ki

A K T I V N O S T I S E K C I J A9. decembar – Hol ispred Velike sale od 9 do 18 satiTRADICIONALNI NOVOGODI[WI TURNIR U MAÊVAWU

I Z L O @ B E

V E LI K A G A LE RI J A

Do 14. decembra – samostalna izlo`ba slika i crteàSVETLANABABI]akademski slikar iz Ni{a

M A L A G A L E R I J A

Do 14. decembra – samostalna izlo`ba slikaQUBIVOJE JOVANOVI]

akademski slikar iz Ariqa

U T U R O S O P

P R O G R A M C E N T R A L N O G D O M A V O J S K E

7/23/2019 029 Odbrana


1. decembar 2006.70

F

E Q T

O N

Predrag MI]I]

Osoba koja izvr{i

samoubistvo jeste

osoba koja beì od

ìvota, a to islam

zabrawuje.

Samo`rtvovawem se,

me|utim, ne beì od

ìvota, time se stvara

budu}nost za na{u decu

– govorio je Musa Ebu

Merzuli, jedan od vo|a

Hamasa.

SAMOUBILA^KI TERORIZAM (4)

NA K R IL I MA

RA J S K I H P T I C AM

otivi bomba{a za izvo|ewe samoubila~kih napada leè u razli~itim ideolo-{kim aspiracijama. One mogu biti politi~ke, religiozne, nacionalne priro-de ili je naj~e{}e re~ o wihovoj kombinaciji. Iako religija i patriotizampredstavqaju najboqi na~in da se pojedinac podstakne na samo`rtvovawe, po-stoje i drugi podjednako zna~ajni motivi, kao {to su: osveta, dru{tvena afir-

macija i presti`, a u nekim slu~ajevima i materijalno obezbe|ewe porodice.U svetu i daqe postoje odre|ene predrasude kada je re~ o samoubila~kom te-

rorizmu. Preovla|uje mi{qewe da su bomba{i samoubice poreme}eni verski fa-natici, povezani iskqu~ivo sa religioznim grupama i da je samo`rtvovawe osobe-nost isto~nih naroda i posledica wihove kulture koja ne uvaàva qudski ìvot.Ipak, stvarnost je ne{to druga~ija.

MOTIVI SAMOUBILA^KIH NAPADA

Mnogi psiholozi su prou~avali taj fenomen i do{li do saznawa da je ve}inaterorista koja izvodi takve napade psiholo{ki normalna i da su napadi uvek sapredumi{qajem. Za{to bi bilo ko izabrao da bude angaòvan u takvom napadu?Odgovor na to pitawe zahteva uvid u psiholo{ke i kulturne aspekte terorizma.

Marta Kren{ou (Martha Crenshaw), vode}i stru~wak za terorizam na Univer-zitetu “Veslijan”, smatra da se motivi za samoubila~ke napade ne pojavquju kaoznatno druga~iji od uop{tenih motiva za terorizam, koji obuhvataju osvetu, odmazdui provokaciju vladine prekomerne reakcije. Ti motivi mogu biti takti~ki ciqevi uprekidawu mirovnih procesa ili u sticawu politi~kih priznawa i statusa. [tavi-{e, mnoge teroristi~ke organizacije su ~esto prisiqene da se osvete za nanesenu“nepravdu” kako bi sa~uvale unutra{wu lojalnost i jedinstvo, ali i javnu podr{ku.

Ipak, najizraènija osobina samoubila~kog terorizma jesu motivi individu-alnog samo`rtvovawa i mu~eni{tva. Upravo ta spremnost da se umre za op{tustvar ~ini ga nerazumnim mnogim posmatra~ima. Pojedina~no verovawe da mu~enikproslavqa i sebe samoga i stvar za koju se bori zasnovano je na sna`noj amortiza-

7/23/2019 029 Odbrana


nije. Ali i drugi sna`ni motivi u~vr{}uju sklonost ka `rtvovawu,kao {to su patriotizam, mr`wa prema neprijatequ i duboki ose-}aj `rtvovawa.

Iako istraìvawa pokazuju da bomba{ samoubica moè danapravi izbor i da oni nisu formalno “ludi”, oni su ~esto, premami{qewima eksperata, izmanipulisani pritiscima i verovawimateroristi~kih grupa.

Prema izve{taju ameri~kog kongresa iz 2003. godine, orga-

nizacija je va`na kod samoubila~kih napada u planirawu, naba-vqawu oru`ja, odabirawu operativaca, odabiru ciqeva i izvr-{avawu napada. Najve}i broj eksperata za terorizam smatra da jeuloga organizacije sna`niji faktor od prirode samog pojedinca,budu}i da pojedinac ~esto pokorava svoj identitet grupi. Posma-traju}i iz organizacione perspektive, postoje brojne prednostiprilikom kori{}ewa upotrebe takvih napada: svaka operacija jejednostavna i jeftina, podrazumeva masovne `rtve i veliku mate-rijalnu {tetu; bomba{ samoubica moè izabrati ta~no vreme, me-sto i okolnosti napada, nema straha da }e uhap{eni teroristi naispitivawu odati informacije (jer je wihova pogibija sigurna) i,kona~no – ostavqa snaàn efekat na javnost i medije.

NANO[EWE MASOVNIH GUBITAKA

Samoubila~ki napadi prouzrokuju mnogo ve}i broj povre|enihi mrtvih nego prilikom drugih tipova teroristi~kih napada. Od1980. do 2001. godine samoubila~ki napadi su, prema izve{tajima,predstavqali samo tri odsto od ukupnih teroristi~kih napada {i-

rom sveta, ali su prouzrokova-li polovinu qudskih `rtava,dok je od 2000. do 2003. godineu oko 300 napada usmr}eno vi-{e od 5.300 qudi u 17 zemaqa.

Ve}i broj povre|enih u ta-kvim napadima uzrok je i ve}efizi~ke i psiholo{ke {tete ko-ju trpi ciqana dràva, {to po-ve}ava verovatno}u da }e takvavlada biti prisiqena da odgo-

vori delotvornim sredstvima.Bez obzira na to da li }e odgo-vor da poprimi oblik ustupakaili odmazde, on moè potenci-jalno da posluì interesima te-roristi~ke kampawe. Odre|eniustupci mogu da dovedu do napre-dovawa u ciqevima teroristi~-ke organizacije i pove}aju wenupsiholo{ku spremnost. Odma-

zde mogu da doprinesu me|unarodnoj osudi prekomerne upotrebe si-le i pove}aju broj dobrovoqaca u teroristi~kim organizacijama.

Samoubila~ki napadi, koji podrazumevaju masovne `rtve iveliku materijalnu {tetu, obi~no privla~e vi{e publiciteta odostalih vrsta napada. Jedan od ciqeva teroristi~kih organizacije

jeste da privuku pa`wu na sebe i na stvar za koju se bore. U dobasvevide}ih i svuda prisutnih medija samoubila~ki napadi }e lakobiti zapaèni. Medijski izve{taj napada, tako|e, moè posluìtiorganizaciji da prenese sliku ekstremne discipline, posve}enostii ve{tine terorista, ali i da zapla{i javnost.

Jedan aspekt u vezi sa tim jeste da se same grupe angaùju umedijskim kampawama i slave napada~e koji su opevani u pesmama,na posterima, natpisima itd. Neposredno pred napade prave sevideo-zapisi bomba{a samoubica na kojima se obja{wavaju raz-lozi napada i glorifikuje kult mu~eni{tva. Slika tog poginulogmu~enika postaje sna`no oru|e u rukama organizacija kako bi sepridobili novi sledbenici.

U palestinskom okruèwu svaki samoubica se, posle izvr{e-nog zadatka, prikazuje na mnogobrojnim posterima kao “mu~enik”

koji je u raju okruèn mednim potocima, miri{qavim cve}em i pre-lepim devicama. Na slikama se veli~aju mrtvi bomba{i u raju, ka-

71

ciji mita. Spasewe je postignuto `rtvovawem. On o~ekuje da im-presionira javno mwewe i da bude upam}en. Za nekoga ~iji ìvotina~e ima mali zna~aj, nenadma{na slava moè biti snaàn mo-tiv. Sam ~in, tako|e, laska svima koji slede, od kada se identifi-kuju sa heroizmom i slave ~in samo`rtvovawa. Pojedinac ~iji biidentitet ina~e mogao biti bled u mraku, ima novo uspostavqawe,legendu za sva vremena. Stoga je anonimnost mu~enika u takvim na-padima odba~ena, a vrednost kao propaganda velika.

@udwa za religioznom ~isto}om i sna`na obaveza da se do-prinese blagostawu grupe moè odvesti pojedinca da se angaùje usamoubila~kom napadu. Uloga vode}ih verskih, politi~kih ili et-ni~kih kultura ili ideologija je veoma va`na. Samoubila~ki napa-di me|u palestinskim grupama, na primer, izgleda da inspiri{u sa-moovekove~avawe potkulture mu~eni{tva. Deca koja odrastaju u ta-kvim okolnostima mogu biti ve{to podu~avana u kulturi koja veli~akrajwe ̀ rtvovawe u slu`bi palestinske stvari i protiv izraelskognaroda. Postoje socijalni, kulturni, religiozni i materijalni pod-streci koji su u takvom kontekstu da ponekad ura~unavaju duhovne na-grade u ̀ ivotu posle smrti, ogromnu slavu, nov~ane premije ili ga-ranciju za mesto uz Boga za familije bomba{a samoubica.

Prema re~ima jednog bomba{a samoubice, sam ~in mu~eni-{tva predstavqa visok, neprelazan zid koji ih deli od raja ili pa-kla. “Alah je obe}ao jednom ili drugom da budu wegovi izabranici.

I tako, pritiskaju}i na detonator, vi smesta otvarate vrata raja –to je najkra}i put do neba. Postoje i drugi na~ini da se obavi xi-had, ali ovaj je najlep{i i Alah je taj koji odabira mu~enike”.

Me|utim, “mu~eni{tvo” ni-je samo religiozni koncept. Tra-dicija herojskog mu~eni{tva, gdese heroj ̀ rtvuje da spase ̀ ivotesvoje zajednice, nacije ili qu-di, snaàn je element i u mnogimsekularnim tradicijama. Zai-sta, najve}i broj samoubila~kihnapada, posledwih dvadesetakgodina, izvele su sekularne te-roristi~ke organizacije, kao

{to su Tamilski tigrovi i Kurd-ska radni~ka partija.

PROIZVODWA

@EQE ZA SMR]U

Posle napada od 11. sep-tembra 2001, jedno od najzna-~ajnijih istraìvawa me|u oni-ma koji prate terorizam, biloje preispitivawe koncepta “profila” ili svojstava napada~a – sa-moubica. Dotada{we analize predstavqale su napada~e kao sam-ce, starosti od 18 do 27 godina, neoèwene, relativno neobrazo-vane i veoma povodqive prirode. Me|utim, studije danas pokazujuda je, po pravilu, re~ o psihi~ki zdravim qudima, me|u kojima je sve

vi{e studenata, visokoobrazovanih qudi, sredwove~nih mu{kara-ca i èna, ali i osoba dobrog materijalnog stawa. Sociolo{ko-ekonomski profil terorista koji su oteli ameri~ke putni~ke avio-ne 11. 9. 2001. potkrepquje tu tezu – ve}ina otmi~ara bila je vrlodobrog imovinskog stawa i relativno visokog stepena obrazova-wa.

Psiholog sa univerziteta u Tel Avivu Arijel Merari ( ArielMerari) tvrdi da ne postoji jedinstveni psiholo{ki ili demograf-ski profil terorista samoubica. Wegovi nalazi navode na za-kqu~ak da intenzivni sukobi proizvode nekoliko tipova qudi sapotencijalnom èqom da se `rtvuju za op{tu stvar. On smatra danijedna organizacija ne moè u qudima da proizvede ̀ equ za smr-}u. Posao qudi koji vrbuju nije da proizvedu tu ̀ equ, nego da iden-tifikuje sklonost me|u regrutima i poja~aju je. Oni ~esto koristeversku motivaciju u indoktrinisawu budu}ih bomba{a, koriste}i

wihova uverewa da u~vrste `rtvene motive koji su postojali i ra-

7/23/2019 029 Odbrana


FEQTON

72

ko trijumfuju pod jatom zelenih ptica. Taj simbol se zasniva na pri-~i proroka Muhameda da du{a mu~enika odlazi Alahu na krilimazelenih rajskih ptica. Deca koja ne umeju da ~itaju, pesmom uzvikujuimena heroja i pokazuju islamski znak pobede – desnu pesnicu sa

ispruènim kaìprstom.

POLITIKA I FINANSIJE

Bomba{e samoubice ponekad koriste i organizacije koje ihsponzori{u kao sredstvo na kome se moè profitirati. Ti profi-ti mogu biti politi~ke ili finansijske prirode. [to se ti~e poli-ti~kih dobiti, u situacijama kada se organizacije takmi~e za dola-zak na vlast, o~igledno je da su napadi vi|eni kao sredstvo za do-bijawe relativne prednosti nad rivalskom grupom.

Tako|e, posmatrano iz finansijskog ugla, samoubila~ki napa-di nisu skupi. Prema mi{qewima stru~waka, cena materijala kojise koristi u jednom takvom napadu jeoko 150 dolara.

Sa druge strane, pojedine or-

ganizacije materijalno pomaù po-rodice bomba{a samoubica. Nov-~ana sredstva se dobijaju i od ra-znih donatora, koji su daleko od lo-kacije napada i koji su spremni daomogu}e drugima da umru u slu`bi zawihovu stvar. Prema nekim infor-macijama, Sadam Husein je ispla}i-vao po 25. 000 dolara porodicamapalestinskih samoubica tokom dru-ge intifade.

Ipak, bomba{e samoubice nekontroli{u samo sponzori – poje-dinci ili teroristi~ke organizaci-je koje ih finansiraju. U ulozi men-

tora mogu biti i dràve koje podr-àvaju, ohrabruju ili daju legitim-nost upotrebe nasilnih akcija,ukqu~uju}i samoubila~ke operacije.Zato bi bilo nekorektno da posma-tramo teroristi~ke organizacijekao nezavisne ili odmetni~ke. Onese stalno konsultuju sa svojim do-brotvorima, koji su u potpunostisvesni {ta se planira, ali zbog po-liti~kih razloga odlu~uju da ne in-terveni{u. Te zemqe, odnosno drà-ve sponzori, posmatraju terori-sti~ke organizacije kao oru|e koje

je voqno da izvede prqave poslovekako bi se izvr{io pritisak na ciqane vlade, bez ikakvog strahada one budu izloène mogu}im odmazdama. Dràve koje sponzori-{u terorizam igraju, dakle, veoma va`nu ulogu u pona{awu tero-risti~kih organizacija. Bilo koja budu}a procena razvoja samou-bila~kog terorizma mora veoma pa`qivo da razmotri i ulogu dr-àva sponzora. Razumevawe toga kako te dràve shvataju zakoni-tost i celishodnost samoubila~kih operacija, verovatno bi poka-zalo na~in kako da se one primoraju da odustanu od podr{ke.

Naravno, nema pravila bez izuzetaka, a izuzetak je – Al kai-da. U razli~itim vremenima i na razli~itim nivoima, Al kaidu susponzorisale i podràvale SAD, Saudijska Arabija, Pakistan iAvganistan za vreme talibanskog reìma. Svi od tih glavnih “igra-~a”, izuzev Talibana, zaàlili su zbog svoje ume{anosti sa organi-zacijom ~ija ideologija razvija wihovo vlastito uni{tavawe. Aktu-

elna situacija je, dakle, bez presedana upravo zato {to danas nepostoji dràva koja moè efikasno da uti~e na pona{awe Al kaide.

Kori{}ewe bomba{a samoubica omogu}ava potpunu kontrolui vremena i mesta napada. Prakti~no, nijedan drugi metod ne osi-gurava ta~nost postavqawa eksplozivne naprave, kao {to to, pri-lago|avaju}i se situaciji, ~ini posve}ena osoba. Ako izabraniciq nema èqenu gustinu civila, za teroristu je mogu}e da se jed-nostavno pomeri prema boqoj meti. Masovni gubici u qudstvu ivelika materijalna {teta su u takvim napadima zagarantovani,ukoliko je napada~ preduzeo odgovaraju}i nadzor ciqa. Ne postojipotreba za daqinskom kontrolom detonatora koji su skloni gre-{kama ili detekciji, za razliku od samoubice koji postaje ure|ajza prora~un vremena i detonator (“pametna bomba”). Eksplozivnapuwewa su dobro sakrivena i terorista veoma retko pokazuje ja-sno vidqive znake uznemirenosti.

U takvim napadima, tako|e, ne postoji potreba da se obezbe-di mar{ruta koja bi omogu}ila napada~u da pobegne, {to umnogomeumawuje sloènost celog plana. Samoubila~ki napad je mawe opa-san i za odrìvost same organizacije, budu}i da ne postoji rizikod zarobqavawa, a samim tim i otkrivawa podataka koji se ti~ubezbednosti ~lanstva. Napada~ se ne pla{i da }e biti uhap{en,ispitivan, zatvaran ili da }e doìveti neka druga ponièwa. To su

sve situacije koje, u nekim okruè-wima i kulturama, mogu da izgledaju~ak i mnogo gore od same smrti.

PSIHOLO[KI

EFEKAT

Drugi aspekt zastra{uju}e pri-rode samoubila~kih napada, poseb-no me|u palestinskim grupama, jestesvesno nastojawe da `rtve {to vi-{e pate, ne samo u neposrednoj eks-ploziji nego i u minutima, danima,~ak i godinama koje }e uslediti po-sle toga. Planeri tih samoubila~-kih napada u Izraelu su ~esto pako-vali eksplozive sa stranim predme-tima. Dugo posle napada `rtve suimale u svojim telima komade {rap-nela eksera, {rafova, kugli~nihleàjeva i drugih metalnih predme-ta koji su bili ugra|eni u eksploziv-ne naprave.

Druga nedavna inovacija jestedodavawe raznih hemikalija, kao{to je otrov za pacove (antikoagu-lanata – sredstvo koje ne dozvoqa-va zgru{avawe krvi), {to umnogomeoteàva zaustavqawe krvarewa kodpovre|enih. Tokom vremena, samou-bila~ki napadi koji obuhvataju ta-kve elemente mogu psiholo{ki vi{eda uti~u ne samo na `rtve koje su to

doìvele nego na celo stanovni-{tvo. Anvar Aziz, jedan od ~lanova Islamskog xihada koji je u de-cembru 1993. godine izveo samoubila~ki napad, ~esto je pri~aoprijateqima kako se “bitke za islam ne dobijaju oru j̀em nego uno-{ewem straha u du{u neprijateqa”.

Na kraju, poku{aj da se zaustavi samoubila~ki napad moè dadovede do prevremene detonacije eksploziva koji ubija i napada~ai braniteqe oko wega. To moè uticati na pove}awe zabrinutostijednog dela policajaca i vojnika, koji mogu do}i u situaciju da puca-ju bez kriterijuma i na civile za koje im se u~ini da nose eksplo-ziv. Poseban problem je i ako bomba{i samoubice budu identifi-kovani kao ~lanovi razli~ite etni~ke grupe od ciqanog stanovni-{tva. Aposledica takvog pristupa moè biti duboka polarizacijai ciklus nasiqa koji moè destabilizovati ciqano dru{tvo i do-vesti do realizacije ciqeva teroristi~ke organizacije.

(Nastavak u slede}em broju)

1. decembar 2006.

7/23/2019 029 Odbrana


{log veka programirala je revolucionarniENIAC digitalni kompjuter za ameri~ku vojsku.

9. decembar 1910.Umro je srpski pisac Laza Kosti}, koji je upoeziju uneo nove i smele oblike i obogatiosrpski kwièvni jezik novim izrazima. Bioje za~etnik srpske avangardne lirike.

9. decembar 1917.Turske trupe predale su Britancima Jerusa-lim, koji je pod turskom dominacijom bio od1517. godine.

9. decembar 1990.Na prvim vi{estrana~kim izborima u Sr-biji, posle 45 godina vladavine komunista,pobedila je Socijalisti~ka partija Srbije,a za predsednika Srbije izabran je lider tepartije Slobodan Milo{evi}.

9. decembar 1992.Po{tuju}i sankcije UN protiv SRJ,Svetska fudbalska federacija za-branila je na{oj reprezentaciji dau~estvuje u kvalifikacijama za Svet-sko prvenstvo u SAD 1994.

10. decembar 1948.Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila Univerzalnudeklaraciju o qudskim pravima.

10-11. decembar 1991.Evropski savet u Mastrihtu postigao sporazum o Evropskoj uniji.

11-12. decembar 1992.

Na sastanku Evropskog saveta u Edinburgu ([kotska) za sedi{teEvropskog parlamenta odre|en je Strazbur, a za sedi{te Evrop-ske komisije Brisel.

11. decembar 1858.Svetoandrejska skup{tina izvela je smenudinastije u Srbiji zbaciv{i kneza Aleksan-dra Kara|or|evi}a. Na presto je vra}enMilo{ Obrenovi}, a za naslednika progla-{en je wegov sin Mihailo.

11. decembar 1888.Skup{tina Srbije prihvatila je ustav kojije predloìla Narodna radikalna stran-ka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski od 1831, u Sr-biji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.

11. decembar 1997.U Kjotu je potpisan Protokol o za{titi ìvotne sredine kojipredvi|a smawewe proizvodwe ugqen-dioksida i drugih {tetnihgasova za koje se smatra da izazivaju efekte ”staklene ba{te” iglobalno zagrevawe. Amerika nije potpisala Protokol uz obja-{wewe da bi to nanelo {tetu wenoj privredi.

12. decembar 1940.U Beogradu potpisan Ugovor o prijateqstvu izme|u KraqevineJugoslavije i Ma|arske. Inicijator sklapawa Ugovora sa ma-|arske strane bio je ministar Teleki. Kada je aprila 1941. Ne-ma~ka napala Jugoslaviju, Teleki je izvr{io samoubistvo kao iz-raz neslagawa sa ma|arskom neprijateqskom politikom premana{oj zemqi.

Pripremio Miqan MILKI]

2. decembar 1805.Napoleon je u bici kod Austerlica,poznatoj kao ”bitka triju careva”, sa75.000 vojnika pobedio rusku i au-

strijsku vojsku, koje su izgubile70.000 od 95.000 qudi.

2. decembar 1823.Predsednik SAD Xejms Monro obja-vio je u ameri~kom kongresu doku-ment kojim je proklamovana ameri~ka izo-lacionisti~ka politika, poznatija kao”Amerika Amerikancima” (”Monroova dok-trina”).

5. decembar 1946.U Federativnoj Narodnoj Republici Jugo-slaviji donet Zakon o nacionalizacijiimovine.

5. decembar 1917.Delegacije Sovjetske Rusije i sila Osovinepotpisale su primirje u mestu Brest-Litovsk u Belorusiji. Mi-rovni ugovor, kojim je Rusija bila prisiqena da se povu~e iz Fin-ske, Letonije, Estonije, Litve, Poqske i nekih podru~ja Turske ida Nema~koj plati ratnu od{tetu od {est milijardi zlatnih ma-raka, potpisan je 3. marta 1918.

5. decembar 1995.^lanice Natoa odobrile su upu}ivawe 60.000 vojnika u Bosnuradi o~uvawa mira postignutog Dejtonskim sporazumom.

6. decembarU Kraqevini Srbiji, po julijanskom kalen-daru, proslavqan Sveti Nikola, slava di-

nastije Obrenovi} i dan Kraqeve garde.6. decembar 1926.Usvojen Zakon o ugovoru od 6. maja 1926. iz-me|u Kraqevine SHS i SAD kojim se reguli-{e otplata ratnog duga na{e kraqevineAmerikancima.

6. decembar 1877.Ameri~ki pronalaza~ Tomas Edison demon-strirao je u Wu Xerziju prvi zvu~ni sni-mak.

6. decembar 1989.Slobodan Milo{evi} progla{en je na sed-nici Skup{tine Srbije za predsednika

Predsedni{tva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio86 odsto glasova.

7. decembar 1914.Doneta ”Ni{ka deklaracija”. Vlada Kraqevine Srbije istupi-la je tog dana pred Skup{tinu izjavom da }e, u vremenu koje do-lazi, staviti sve svoje sile ”u slu`bu velike stvari SrpskeDràve i Srpsko-Hrvatskog i Slovena~kog Plemena”.

8. decembar 1941.Dan posle japanskog napada na ame-ri~ku bazu u Perl Harburu na Havaji-ma SAD su objavile rat Japanu.

8. decembar 2001.Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton (84), jedna od pio-

nira kompjuterskog programirawa. Ranih ~etrdesetih godina pro-

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

7/23/2019 029 Odbrana


74

POVODI

1. decembar 2006.

S

Velikim narodnim saboromi svetom liturgijom

u manastiru Novo Hopovonedavno je obeleèna

1700. godi{wicasvetog velikomu~enika

Teodora Tirona,jednog od najproslavqanijih

svetih ratnika,koji je odbiv{i da prinese`rtvu idolima, 306. godine

postradao za Hrista.Od 1504. godine

wegove mo{ti ~uvaju seu toj fru{kogorskoj svetiwi.

SEDAMNAEST VEKOVA

SVETOG TEODORA

TIRONA

veti Teodor Tiron bio je vojnik {to se vidi i iz wegovog imena jer tiron zna~i re-grut. Ratovao je na istoku u vreme vladavine rimskih careva Maksimijana i Maksi-mina, krajem tre}eg i po~etkom ~etvrtog veka. Kada je preme{ten u marmaritskipuk, nehri{}ani su po~eli Teodora da primoravaju da prinese ̀ rtvu idolima jersu carevi naredili da svi hri{}ani moraju da se poklone neznaboà~kim idolima

i da se odreknu svoje vere, {to je u vojsci rigorozno sprovo|eno.U Rimskoj imperiji se smatralo da su za dràvno blagostawe veoma va`ni upra-

vo ”bogovi” – pokroviteqi. Dràvni ~inovnici imali su pravo ali i jednu od najva-`nijih obaveza da u ime dràve prinose ̀ rtve bogovima, da organizuju prate}e pra-znike i obrede, ~ime je ispuwavan dug dràve prema ”bogovima pokroviteqima”.@re~evi su bili samo pomo}nici dràvnim slu`benicima, odgovorni za tehni~ko iz-vo|ewe obreda. Tako je dràva od religije napravila oru|e za ispuwavawe sopstve-nih ciqeva.

STRADAWE ZA HRISTA

Svaki ”bog” je upravqao nekom stranom zemaqskog ̀ ivota qudi i dràve. ”Bo-govima” se molitveno obra}alo traè}i materijalna dobra prema wihovoj nadle-`nosti. U moralnu stranu ~ovekovog ̀ ivota i wegove aktivnosti rimski “bogovi“ ni-su dirali. To je primer stapawa crkve u isti organizam sa dràvom, uz pot~iwavawecrkve dràvi. Kasnije }e se to odraziti na shvatawe i praktikovawe odnosa crkve idràve i nakon {to Vizantija prizna hri{}anstvo.

Odbiv{i da prinese ̀ rtvu idolima, kako pi{e u wegovom ̀ itiju, Teodor Tiron jepred celim pukom rekao: ”Ja sam hri{}anin i meni je nare|eno da ne prinosim `rtveprequbo~inim bogovima, jer imam Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara na nebesima“.Zbog toga je ba~en u tamnicu, gde je te{ko moren gla|u. Javio mu se sam Gospod Isus Hri-stos hrabre}i ga re~ima: ”Ne boj se, Teodore, ja sam s tobom, ne uzimaj vi{e zemaqskehrane i pi}a jer }e{ biti u drugom ̀ ivotu ve~nom i neprolaznom sa mnom na nebesima.“Postradao je 306. godine u Amasiji tako {to je ba~en u ogaw.

Samo za vreme cara Dioklecijana, od 284. do 305. godine, bila su izdata ~eti-ri ukaza protiv hri{}ana, kojim se nare|ivalo ru{ewe crkava i spaqivawe svetih

JEVAN\EQEPRETOÊNOU @IVOT

7/23/2019 029 Odbrana


75

kwiga, li{avawe hri{}ana gra|anskih prava, zatvarawe u tamnicepredstavnika crkve i drugih duhovnih lica, prino{ewe ̀ rtava ido-lima i mu~ewe onih koji bi to odbili. ̂ etvrtim ukazom, 304. godineobjavqeno je op{te gowewe svih hri{}ana svuda gde su se nalazili.

Pedeset godina posle stradawa Teodora Tirona, 362. godine, uCarigradu je vladao car Julijan, koji je tako|e progonio hri{}ane.Posle prve nedeqe ̂ asnog posta, naredio je da se sva hrana koja seprodaje na pijaci poprska kr-

vqu idolskih ̀ rtava, u namerida oskrnavi hri{}ane i one-mogu}i im da se pri~este. Teo-dor Tiron se na ~udesan na~inu snu javio carigradskom arhi-episkopu Evdoksiju, otkriv{imu zlu nameru cara Julijana.Posavetovao ga je da hri{}a-ni toga dana ne kupuju namir-nice na pijaci, ve} da jedu ko-qivo, kuvano ìto sa medom isuvim gro`|em i time da seprehrane. Zato je za ovog ugod-nika Boìjeg vezan obi~aj dase prve subote u Velikom po-

stu, na Teodorovu subotu, spre-ma koqivo (ìto) kao uspome-na na veliko ~udo kojim je sveti Teodor Tiron sa~uvao i spasao hri-{}ane od podmukle namere Julijana Odstupnika.

Sveti Teodor Tiron je veoma po{tovan u pravoslavnom svetu.Crkva ga proslavqa 2. marta po Julijanskom, odnosno 17. februarapo Gregorijanskom kalendaru. Po pravilu se izobraàva na fre-skama zajedno sa drugim svetim ratnicima iznad pevnice na isto~-nom delu apside. Tako je i u hramovima Srpske pravoslavne crkve. Umanastiru @i~a postoji crkvica, koja je posve}ena svetim ratnici-ma, stratilatima – Teodoru Stratilatu i Teodoru Tironu.

Mo{ti svetog Teodora Tirona su jedne od najo~uvanijih u pravo-slavnom svetu. U manastiru Novo Hopovo nalaze se od 1504. godine.

Otkuda uop{te u hri{}anstvu svetih vojnika, ratnika, koji su saoru j̀em u ruci i qudskim ìvotima na du{i, u~estvovali u ratovima ipohodima. Nisu li oni paradoks hri{}anske vere i u~ewa? Otkuda urimskoj vojsci krajem tre}eg i po~etkom ~etvrtog veka vojnika hri{}a-na? Koji sve narodi imaju svetiteqe ratnike? Postoje li me|u srpskimsvetiteqima sveti ratnici? Koji je posledwi sveti ratnik me|u Srbi-ma i za{to nakon toga nema kanonizovanih srpskih svetiteqa ratni-ka, pitawa su koja se name}u kada se razmi{qa o toj temi.

@IVI SVEDOCI ISTINE

Podsetimo se najpre vojnika – vojnih stare{ina i wihove vereo kojima se govori jo{ u Novom zavetu: kapetana iz Kapernauma – zakoga Gospod na{ Isus Hristos kaè: ”Zaista vam kaèm: ni u Izrai-qu tolike vjere ne na|oh“ (Mat 8, 10); kapetana Longina – svedokaraspe}a i vaskrsewa Hristovog, koji proslavi Boga re~ima: ”Zaista~ovjek ovaj Sin Boìji bje{e“ (Mk 15,39) i koji je kao veliki ispo-

vednik, mu~eni~ki postradao za Hrista i, na kraju, pobo`nog i bogo-boja`qivog kapetana Kornilija iz Kesarije. Apostol Petar, kad jedo{ao da krsti Kornilija kapetana sa wegovom porodicom, rekaoje: ”Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko, nego je u svakom narodumio wemu onaj koji ga se boji i tvori pravdu“ (Dap 10, 34–35).

Osim Teodora Tirona i Teodora Stratilata, sveti ratnici sui Georgije Pobedonosac, Prokopije, Jevstatije, i mnogi dugi. Me|usvetim ratnicima sre}emo pripadnike raznih naroda: Grke, Srbe,Ruse, Ukrajince, Gruzijce, Gote, Persijance, Litvance i druge. Najpo-znatiji kod Grka su sveti car Konstantin i sveti Dimitrije Solun-ski, a kod Rusa sveti Aleksandar Nevski, sveti Dimitrije Donski,sveti Danilo Moskovski, i mnogi drugi.

Od 69 svetih Srba, wih 22 su vladari – zna~i i ratnici poputsvetog Simeona Miroto~ivog, svetog Stefana Prvoven~anog, svetog

kraqa Milutina, svetog kneza Lazara, svetog despota Stefana Laza-revi}a, svetog Stefana [tiqanovi}a, svetog cara Uro{a i drugih.

îwenica da vojna lica i ratnici mogu da budu obavijeni ore-olom svetosti jeste potvrda da vojni~ka slu`ba ne samo da nije iz-van crkve, ve} ima duboke korene u woj.

Ako su svetiteqi Jevan|eqe preto~eno u ìvot, ìvi svedociistinite re~i i ~udotvorne sile Gospoda na{ega Isusa Hrista, on-da su svete vojskovo|e i vojnici potvrda da Hristos ne samo da nezabrawuje i ne samo da dopu{ta, ve} i obavezuje na to da se zlo~in-

cima koji ru{e Bo`je i qudske

zakone suprotstavi u krajwemi fizi~kom silom, sa re{eno-{}u da se u toj borbi, ne samopoloì ìvot za prijateqesvoje, nego poloì i spasewedu{e u ve~nosti zbog ~iweni-ce da }e u ratu ubijati. Od po-lagawa du{e, a ne samo ̀ ivo-ta, nema ve}e `rtve za hri-{}ane.

Svetost je vrednost kojunemamo u kodeksu sekularneetike, nego samo religijske. Toje specifikum religijske eti-ke. Kad Pravoslavna crkva ne-

koga uvr{}uje u red svetih, onato ~ini nezavisno od kategori-

ja ili vrednosti ovoga sveta: eti~kih, socijalnih, nau~nih i drugih.Zato je svrstavawe vojnika, ratnika, koji su i{li da se bore, bez ob-zira na to {to su branili svoju otaxbinu, svoje bli`we ali u ratuubijali, u red svetih ”paradoks“ za svetovnu pamet, odnosno za meri-la qudi svetovne ili profane orijentacije.

DVE DIMENZIJE SVETOSTI

Pojam svetiteqstva, odnosno prototip svetosti vezan je za Go-spoda na{eg Isusa Hrista. Upravo u Hristovoj li~nosti i ìvoturazlikujemo dve dimenzije, koje se kasnije pojavquju kod svih sveti-teqa. Jedna dimenzija je vezanost za Boga Oca, ispuwewe Wegovevoqe i ̀ rtvovawe za Wega, a druga je `rtvovawe za qude, za narod

Boìji, za sve qude, za ceo svet. Kroz ~itav ìvot i stradawe Hri-stovo ispoqavaju se navedene dve dimenzije. Upravqaju}i sav ̀ ivotBogu Ocu, Isus je govorio svojim u~enicima da je do{ao na svet daispuni voqu O~evu. Na krst je i{ao upravo da ispuni voqu O~evu.Pred samu smrt Hristos se kao ~ovek molitveno obra}a Bogu Ocada ga mimoi|e ta ~a{a, dakle smrt, ali kaè “ne voqa moja O~e ne-go Tvoja neka bude”. Dakle, pokazuje nam da je potpuno i do kraja ve-zan za Gospoda, za Boga Oca.

Druga dimenzija svetiteqstva u Hristu je ̀ rtva za qude, za na-rod Boìji, za sve qude i za ceo svet. Gospod je i do{ao na svet, po-stao ~ovek, radi spasewa. To ̀ rtvovawe za qude nije ̀ rtva za ide-ale, ve} za spasewe ìvih qudi, onakvih kakvi su, sa svim svojimmanama i vrlinama, dakle spasewe naroda odnosno ~itave tvore-vine.

Ova dva vida, ova dva elementa svetiteqstva projavqiva}e seu svim svetiteqima boìjim. I zbog toga i kaèmo da je divan Go-spod u svetima svojim.

Pojam svetiteqstva i veli~ina svetosti danas se po pravilupovezuje iskqu~ivo sa moralnim principima. Me|utim, hri{}an-stvo po~ev{i od Hrista nema te dimenzije u svetiteqstvu. U~eni-ci Hristovi, koji su posle Wega stradali, projavquju, tako|e,upravo te dve dimenzije: stradawe za Gospoda i stradawe za do-bro qudi.

Tako su i sveti ratnici svetiteqi upravo u tom kontekstu. Zna~aj-no je naglasiti i to da nije svaka `rtva svetiteqska `rtva i da nijesvako vojevawe svetiteqsko, sveto vojevawe. Prema tome, kriterijumkoji bi mogao da sluì kao mera svetiteqstva i svetost je upravo taj –`rtva za drugoga ali vezanost za Boga, koji meri ono {to ~inimo, ono{to delamo, makar to bilo i fizi~kim ratovawem.

Dr Borislav D. GROZDI]

NARODNI SABOR

Na obeleàvawu 17 vekova svetog Teodora Tirona, jednog od pr-vih velikomu~enika, koji je postradao za Hrista, u Hopovu se 30. sep-tembra ove godine na velikom narodnom saboru okupilo vi{e od hi-qadu vernika da celivaju kivot sa mo{tima svetiteqa. Svetu liturgijuzajedno sa episkopom sremskim Vasilijem, sluìli su episkopi: osje~-ko-poqski i barawski Lukijan, budimqanski i administrator temi-{varski Lukijan, sredwozapadni ameri~ki Longin i episkop Pajsije,predstavnik Rumunske pravoslavne crkve, uz sasluèwe sve{tenstva imona{tva eparhije sremske.

Tom prilikom episkop sremski Vasilije okupqenim vernicima jeporu~io: ”Doma}in ove svete obiteqi sveti Teodor Tiron ~eka na vas.On {iri ruke svima. Svako ko do|e je dobrodo{ao. Svi smo jedno uHristu i jedno kroz Hrista, kome je i neke od nas priveo i mnoge }e

privesti, jedan od prvih stradalaca za veru.”

7/23/2019 029 Odbrana


76

V E R S K I P R Z N I I

1–15. decembar

Pravoslavni4. decembar – Vavedewe Presvete

Bogorodice

7. decembar – Sveta velikomu~enicaEkaterina

8. decembar – Sveti sve{tenomu~enikKliment

9. decembar – Prepodobni AlimpijeStolpnik

11. decembar – Sveti mu~enik Hristo13. decembar – Sveti apostol Andrej

Prvozvani15. decembar – Sveti car Uro{;

Prepodobni JoanikijeDeva~ki

Rimokatoli~ki3. decembar – Prva nedjeqa do{a{}a –

Po~etak Crkvene godine8. decembar – Bezgre{no za~e}e Blaène

Djevice Marije

Asada prostudirajmo }utqivca. On tako|e govori, i wegovare~ je dostojna osobite pa`we, zato {to }utawe ume iscelitire~.

Da, re~ ima svoje bolesti, a najopasnija se sastoji u tomeda re~, laka kao pero, slu~ajno ro|ena, ni{ta ne sadrì. Da

nije ni sa ~im povezana, da je sjaktava i raspusna, vrtqiva i nepo-uzdana, me|u qudima ru`na. Takve re~i su prazne i mrtve; wima jenesvojstveno istinsko zna~ewe; nijedno srce ne}e naterati da sestegne; nikakvo dejstvo one ne izazivaju; u celini – one su duhovnanakaza, mutno bezvazdu{no bi}e. Religija, umetnost, nauka, poli-tika – sve se izro|uje, kada zra~ni vrtlog duhovnog raspadawa uogromnim jatima uzvitla takve re~i. Tada se u ~oveku budi potrebaza spasewem i zahtev da govori samo onaj ko ume i da }uti. Zato{to }utawe le~i re~...

]utqivac oslu{kuje i }uti. ̂ esto se formira utisak da se re-~i koje on ~uje odbijaju od wega ili u celosti u wemu i{~ezavaju.Me|utim, one ne propadaju, nego se spu{taju na dno. U du{i }utqi-vog ~oveka postoje unutra{wi prostori ~ijeg zna~ewa on sam jedvada je svestan; tiha su smiri{ta kuda on pohrawuje svoja blaga; po-uzdani su izvori gde ni{ta ne propada bez traga; tajanstvene suretorte, gde sporo luta, taloì se i zastaje u ti{ini vino misli.Taj proces }utqivi ~ovek ne poku{ava ve{ta~ki ubrzavati; to biza wega bilo neprijatno, mo`da i bolesno. To mora da se dogodisamo po sebi; tako se odista i doga|a. Iz srca izviru zraci sjaja;oni moraju protkati svaku komoru i uàriti je. Misao mora da seformira, da postane li~nost; to zahteva izlazak. Hiqade nitiogla{avaju svoje postojawe iz drugih spremili{ta i izvora; trudese oja~ati; poku{avaju sazdati stvarala~ku tkaninu. Ovde ne tre-ba smetati, prekidati, ̀ uriti; i ne daj Boè – suzbijati!

Ako misao odista mora da se rodi, ona mora zriti u ti{ini,dok ne izrazi potrebu za re~ju. Gr~ki filosofi su znali razlikuizme|u re~i “izre~ene” (to jest izgovorene) i “postoje}e unutra”.“Postoje}e unutra” nema ni zvuka, ni oblika. To je pre unutra{we,duhovno puwewe. Ono spava pod svodovima du{evnog carstva sen-ki; ali ono se budi. To je ve} misao, ali jo{ ne re~; ono }e postatire~ju, ostaju}i misao srca, ovaplo}ewe ose}awa, ideja voqe. Tada,i samo tada, ono }e postati istinska re~, koja dolazi u svet kaorealnost unutra{weg: ne{to tek izre~eno, ali ve} pro{lo u delo;sli~no ro|enome detetu, ali ve} sazrelo; jednostavno, ali zasi}e-no smislom, toliko da moè ostati sudbinsko; ne{to {to ne posto-ji samo po sebi, ali ispoqava nevidqivu, mo`da, i boànstvenu

vlast.I kada qudi susretqivo slu{aju }utqivca koji govori sli~ne

re~i, katkad se sti~e utisak da je u wegovoj du{i zakqu~an tigaw izkojeg se podiù uvis, a zatim u w padaju kao razorene kapqe, i pre-tapaju se u ìtki ogaw, svi poduhvati sveta, sve ideje i re~i ~ove-~anstva. Zato se takve re~i pale, zato svetle; zato su one tako no-sive; zato su svaki put, same po sebi, doga|aj; zato ih tako dugo, isa dubokim uvaèwem, ponavqaju.

Na svetu postoje stvarala~ko }utawe, sveta ti{ina, u kojimase ra|a istinska re~; boànstvena upotpuwenost koja be{umno se-be izvodi na svetlo dana; sazrcawe preobraèno u sebe, u kojemni~u re~i, sli~ne ~iwewu, i ~iwewa bez re~i. Takvim }utawem omo-gu}ujemo na{im re~ima da se iscele.

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

]UTQIVAC

1. decembar 2006.

DUHOVNOST

SVETI ALIMPIJE

STOLPNIK

Sveti Alimpije je ro|en u Andrijanopoqu iod malena je bio posve}an Bogu. Kao |akon slu-ìo je u crkvi u rodnom mestu kod episkopa Teodo-ra. @eleo je da se povu~e i ìvi u usamqenosti imolitvi, pa je oti{ao na jedno jelinsko grobqe od

kojeg su svi beàli zbog demonskih privi|ewa. Tuje postavio krst i sagradio crkvicu u ~ast sveteEfimije koja mu se javila u snu. Pokraj hrama po-digao je stub, popeo se na wega i tu u postu i mo-litvi proveo 53 godine.

Posle mnogobrojnih podsmeha i ne~astivihprivi|ewa, od kojih se branio krsnim znamewemi imenom Hristovim, qudi su po~eli da ga po{tujui od wega traè utehu i savet. Oko wegovog stubapodignuta su dva manastira, mu{ki i ènski. Sasvog stuba on je qudima pokazivao put ka spasewui ja~ao im veru.

Sveti Alimpije Stolpnik ̀ iveo je oko sto go-dina i upokojio se 640. godine u vreme cara Ira-

klija. U Svetoj Gori ~uva se wegova glava u Kotlo-mu{kom manastiru.

7/23/2019 029 Odbrana


NRa{kovi}i su stara vlastelinska porodica u Ra{koj i StaromVlahu. Na kraqevskom i carskom dvoru Nemawi}a imali su svo-je zastupnike, a u ùpama Ra{ke bili su predstavnici svetovnei duhovne vlasti. U vreme srpskih despota upravqali su cen-tralnim delom stare Ra{ke, od Zve~ana do Vi{egrada i od Mo-

ravice do Lima. Po nekim izvorima moglo bi se zakqu~iti da su sta-rovla{ki knezovi Moravica, Sjenice i Brvenika, koji se krajem 16.veka javqaju pod prezimenom Ra{kovi}, potomci srpskih knezova Vo-jinovi}a.

Posle pada srpskih zemaqa pod Turke, zaslugom Ra{kovi}a, te-ritorija Starog Vlaha sa~uvala je prili~no jaku autonomiju podosmanlijskom okupacijom. Ra{kovi}i su uspeli da sa~uvaju pravo-slavnu veru, a da im uz pla}awe danka carskim beratom bude potvr-|eno nasledno kneèvstvo. Potomci srpske vlastele postavqani su

za oborknezove, ali su koristili austro-tur-ske ratove kako bi organizovali bune protivTuraka. Knezovi ove ugledne porodice traì-li su saveznike u Austriji, a poneki i u Mle-cima. Posle poraza Austrije u austro-tur-skom ratu 1683–1690. godine, jedan deo po-rodica Ra{kovi} povukao se sa srpskim pa-trijarhom Arsenijem Tre}im ̂ arnojevi}em uSrem. Carskim pismom od 1692. godine pri-znato im je plemstvo u Austriji. U novoj sre-dini su, po uzoru na pretke, obnovili grbovei titule.

U Vojnom muzeju ~uva se sabqa, tipa ka-rabela, koja je pripadala knezu Mihailu Ra-{kovi}u. Ni simboli tau{irani zlatom sa

obe strane se~iva (krst i dvoglavi orao), kaoni srebrni aplicirani orao na kaniji, ne da-ju nam za pravo da sa sigurno{}u tvrdimo ko-me je od dvojice knezova sa imenom Mihailo,koji se pojavquju u porodi~noj lozi, sabqa pri-padala. Da li je to onaj s po~etka 16. veka, iliMihailo, sin Arsenijev, organizator ustankaiz 1688. godine protiv Turaka, koji se sa bra-}om povukao u Srem? Sude}i po na~inu izradepre bi se moglo re}i da je vlasnik bio ovajdrugi, ~ije su dvore u Trgovi{tu posle ustankaTurci popalili. Ostaje zagonetna i tau{ira-na godina –1516. Postoji tuma~ewe da su Ra-{kovi}ima te godine Turci potvrdili povla-stice. Nemamo pouzdanih podataka da li je sa-

bqa darovna ili je sam vlasnik naru~io od vr-snog majstora.An|elija RADOVI]

77

RIZNICA

SABQA KNEZA

MIHAILA RA[KOVI]ADVE ME\UNARODNE

NAGRADE NIKOLI OTA[UNa dvanaestoj me|unarodnoj izlo`bi karikature – Haifa 2006. u Izraelu, na kojoj je u~estvovalo 350 umetnika iz50 zemaqa, na{ saradnik i karikaturista Nikola Ota{dobio je nagradu za karikaturu na temu borbe protiv za-

visnosti. Nagradu mu je dodelila Izraelska organizacija zaprevenciju narkomanije (IADA ), kao priznawe za jedinstveni raduniverzalnog zna~aja.

Tako|e ovih dana, na me|unarodnom festivalu karikature“The Best Cartoons of Nippon 2006” u gradu Saitama u Japanu,Nikoli Ota{u dodeqena je otkupna nagrada za wegov rad naslobodnu temu. Ovaj rad na{eg karikaturiste japanski organi-zator }e, zajedno sa ostalim najboqim radovima pristiglim nakonkurs, uvrstiti u kolekciju Centra za karikaturu i humor (TheSaitama City Humor Center ) koju upravo priprema wihov komitet.

Podsetimo jo{ i to da je Nikola Ota{, samo pre mesec dana,osvojio i tre}u presti`nu nagradu na Petom me|unarodnom bi-jenalu karikature “Zlatni osmeh” u konkurenciji 500 radovavi{e od 300 autora iz 36 zemaqa sveta.

D. MARINOVI]

Karikatura Nikole Ota{a

koja je zadivila

Japance

7/23/2019 029 Odbrana


N

78

okrenuo sam se porodici, zavr{avawu fakulteta i klubu.Iako sam u me|uvremenu imao kontakte sa qudima iz Odbojka-

{kog saveza koji su me zvali da se vratim u reprezentaciju, nisam seose}ao spremnim da pruìm onoliko koliko od sebe o~ekujem kadaigram u plavom dresu. Tako|e, nisam èleo da uzimam mesto nekomdrugom koji bi taj maksimum mogao da pruì.

S druge strane, ovu takmi~arsku sezonu sa klubom po~eo sam ja-ko dobro po{to sam se odli~no spremio sa dva trenera sa kojima

sam radio. U{ao sam u takmi~arsku formu u kojoj sam bio pre {estili sedam godina, {to za nekoga ko ima moje godine zvu~i i pomaloneverovatno, ali ja sam bio svestan onoga {to ̀ elim i uspeo sam utome. Osim toga, dok sam igrao u Japanu, vezao sam se za tu zemqu istekao veliko po{tovawe prema Japancima, wihovom mentalitetu ina~inu ̀ ivota. Stoga sam osetio veliku moralnu obavezu da se poja-vim na Svetskom prvenstvu. Na kraju, mo`da }e ba{ to takmi~ewebiti i idealna prilika da se oprostim od reprezentacije.

Kakva atmosfera vlada u reprezentaciji, s obzirom na novine me|u igra~ima ali i trenerima?

– Od prvog dana se videlo i osetilo da svi igra~i imaju podjed-nak elan i èqu da se {to boqe pripreme, {to nas sve okupqa okojednog ciqa. To je i najva`nije kada govorimo o kolektivnom sportu iigri za reprezentaciju. Unutar ekipe svi moraju da di{u kao jedan i,

kona~no, nakon tri-~etiri godi-ne mi di{emo istim ritmom.

îni se da je reprezentaciji, za ovo vreme koliko niste igrali u woj, nedostajao igra~ sa hari-zmom i energijom kakvu poseduje-te. Koliko su ti kvaliteti zna-~ajni u kolektivnom sportu?

– Koga nema bez wega se moèi mora. Mo`da su mene qudi naj-vi{e prepoznavali ba{ po emo-cijama koje sam iskazivao doksam igrao za nacionalni tim imo`da je to uticalo na moje sai-

gra~e da daju ne{to vi{e iz se-

1. decembar 2006.

VLADIMIR GRBI],

DR@AVNI REPREZENTATIVACU ODBOJCI

PRILIKAZA OPRO[TAJ

S P O

R T

eposredno pred odlazak odbojka{a reprezentacije na Svetskoprvenstvo u Japanu razgovarali smo sa Vladimirom Grbi}em,jednim od na{ih najboqih odbojka{a, koji }e na ovogodi{wemsvetskom {ampionatu, posle dve godine odsustvovawa iz naci-onalnog tima, ponovo obu}i plavi dres. Igraju}i za selekcijuJugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, osvojio je skoro sve

{to se u odbojci moè osvojiti, osim titule prvaka sveta. Mo`da}e mu Japan, u kome je Vawa igrao jedno vreme i za koji ga veù po-sebna se}awa, dati jo{ jedan razlog zbog koga }e se u tu zemqu i ka-snije sa rado{}u vra}ati...

Kada ste se posle Olimpijade u Atini opra{tali od repre-zentacije, kao jedan od zna~ajnijih razloga naveli ste ro|ewe deteta, odnosno porodicu. Da li je drugo dete koje ste nedavno dobili u~inilo da ponovo promenite mi{qewe, ovo-ga puta u suprotnom smeru? – Svako dete nosi novu

promenu. Ja sam na porodicu ~e-kao jako dugo i zbog toga èlimda joj se posvetim potpuno. Os-im toga, nakon Olimpijade uAtini nai{ao je period kadasam osetio zasi}ewe i potrebuda se udaqim od reprezentaci-je. Bio sam razo~aran time {tose nismo vratili sa zlatnommedaqom, {to je delom bila na-{a krivica, a delom nesre}ni

splet okolnosti usled bolesti ipovreda igra~a. U tom trenutku

Mladi momci koji su do{li u reprezentaciju odli~no su namse prikqu~ili tako da sada imamo dvanaest igra~a koji igra-ju na pribli`nom nivou. Znaju}i da nas o~ekuje jedanaest utakmica u petnaest dana i da }e svaki dan biti ulazak na no`, bi}e veoma naporno, tako da }e postojati potreba da svi zaigraju i pokaù {ta znaju. Ovo je verovatno prvi put da u susret jednom ovako velikom takmi~ewu idemo sa {irokim dijapazonom igra~a.

Napoqu mi nikada ne}emo biti svoji na svome. Ovo je mo-ja zemqa, takva kakva je, i ja mogu svojim znawem samo da u~inim da ona bude boqa. Najlak{e je pquvati i ni{ta ne

~initi. Najvi{e ima kriti~ara, a najmawe radnika.

Kada govorimo o reprezentacijiimam samo jedan interes, a to jezastupawe svoga naroda i dràvebez obzira na wenu oficijelnu himnuili obele`ja – kaè Vladimir Grbi}

7/23/2019 029 Odbrana


79

be, ali to je bio jedan na~in igre. Nisam bio dve godine tu, tako dasada treba da se upoznam sa momcima za kratko vreme, {to ba{ inije lako, jer bez obzira na to koliko ste sa nekim dugo igrali, po-sle pauze potrebno je malo vremena da se ponovo osetite delom ti-ma. Mislim da sada nije najbitnije da se traì ta harizma, ve} dana|emo isti pravac, a ja }u i daqe da igram onako kako jedino znam– sa puno emocija.

Posledwih godina izmenila se na{a reprezentacija, ali i re-

prezentacije sa kojima ste igrali. [ta moèmo da o~ekujemo od Svetskog prvenstva?

– Ranije je opasnost bila mawa zato {to je bilo mawe dobrihekipa. Sada su se na internacionalnoj sceni pojavili neki noviklinci. Kada to kaèm, mislim na ekipe koje su u posledwih nekoli-ko godina napravile fenomenalan skok. Brazilci odràvaju izuze-tan nivo, iako su osvojili sve {to se osvojiti moè. Pored wih, tusu i Bugari, Francuzi i Amerikanci. To su ekipe koje su svojim kva-litetom i nivoom igre donele ne{to novo na me|unarodnu scenu. Re-

prezentacija Rusije se vratila nakon perioda u kome su imali malipad, Italijani su pro{le godine osvojili Evropsko prvenstvo, pri-setimo se i Poqaka i wihove borbe u polufinalu Svetske lige. Iê{ka je neugodan protivnik. Bi}e tu velikih nepoznanica koje }emomorati da razre{imo...

Pred dolazak u zemqu bili ste u Italiji na nekim zdravstve-nim pregledima. Da li je sada sve u redu sa zdravqem?

– Imao sam problema sa kolenom koje sam operisao pa samhteo da budem siguran zbog sebe i svih ostalih u reprezentaciji, jerje moja osnovna ideja bila da èlim da se vratim i da pomognem nana~in na koji }e to najvi{e odgovarati ekipi. Ako sam u stawu dapomognem – super, ako nisam, onda ne èlim ni da se takmi~im, jerposledwa stvar na svetu koju ̀ elim jeste da odmognem ekipi.

Na ovom takmi~ewu u~estvova}ete pod imenom zemqe koja vi{e ne postoji. Kakav odnos imate prema tome?

– Kada govorimo o reprezentaciji imam samo jedan ciq, a to jezastupawe svoga naroda i dràve bez obzira na wenu oficijelnuhimnu ili obele j̀a. To {to nastupamo kao Srbija i Crna Gora ne}epromeniti na~in na koji igramo za svoju zemqu. Ne razumem ~ak nizbog ~ega sada postoji taj kompleks i potreba da se mewaju boje dre-sova pa da vi{e ne budemo plavi nego crveni. Pa mi smo uvek bili

plavi, plava ~eta! Da li razmi{qate da se vratite u zemqu, da igrate ili ̀ ivite?

– [to se ti~e ìvota, sigurno. Namera mi je da se vratim u ze-mqu i mislim da svi mi treba da se vratimo nazad i da pomognemona{oj zemqi da ̀ ivi boqe i da svojim kvalitetima i iskustvom kojesmo stekli pomognemo deci da lak{e na|u svoj put. To je osnova svega.

Dugo ste u odbojci. Da li ste, za sve te godine, nau~ili da se nosite sa porazima?

– Nikada lako ne mogu da pre|em preko poraza. ̂ iwenica je dase od wih mnogo vi{e u~i nego od pobeda po{to te porazi teraju dabude{ mnogo analiti~niji nego ina~e. Ali, oni su sastavni deo ì-vota i va`no je nau~iti kako da posle poraza {to pre stanete na no-ge i nastavite daqe. U tome se vidi sva umetnost ̀ ivqewa.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

Shodno godinama koje imam normalno je da materijal po-lako po~iwe da otkazuje poslu{nost, {to je sastavni deo ìvota jednog sportiste. Ranije je baviti se vrhunskim

sportom bilo zdravo dok je sada{wi profesionalni sport gladijatorski i ima jako malo toga zajedni~kog sa zdravqem.Kada radite na odre|enom nivou gotovo da je neminovno da zavr{ite sa odre|enom vrstom invaliditeta. Ali, to je ce-na koju sam prihvatio.

V

U s p e h n a { i h o d b o j k a { i c an a S v e t s k o m p r v e n s t v u

BRONZABRONZA

ZLAZLATNOTNOGG SSJJ AAJJAA

i{e hiqada Beogra|ana pozdravilo je ènsku odbojka-{ku reprezentaciju na povratku iz Japana, gde je na Svet-skom prvenstvu osvojila bronzanu medaqu. Odbojka{icesu sa balkona Skup{tine grada pozdravile oku-

pqene gra|ane i ne skrivaju}i radost obe}ale da }e se i sle-de}e godine ponovo videti, posle Evropskog prvenstva.

Selektor reprezentacije Zoran Terzi} priznao je da jesvima koji se bave sportom èqa da iza|u ”na ovu terasu“ iporu~io: „Budite sigurni da vam ovo nikada ne}emo zabora-viti.“.

Kapiten reprezentacije Vesna ̂ itakovi}-\uri{i} obra-tila se okupqenim gra|anima: ”Dobar dan Srbijo! Dobar danBeograde! Kada smo krenule u Japan nismo ni slutile da }e sedogoditi ovako ne{to. Osvojile smo bronzanu medaqu kojasija zlatnim sjajem.“

Zatim su se publici na podr{ci zahvalile i druge odboj-ka{ice, a poseban aplauz dobila je Suzana ]ebi}, koja je naSP u Japanu progla{ena za najboqeg libera.

Sa balkona, odbojka{ice su publici otpevale de~iju pe-smicu ”U svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugar-stvo...“, a orkestar Bobana Markovi}a odsvirao im je neko-liko pesama za kraj ovog dela proslave.

Na konferenciji za novinare, gradona~elnik BeogradaNenad Bogdanovi} podsetio je da kada je odbojka{ka repre-zentacija polazila na put u Japan niko nije o~ekivao dobarrezultat. ”One su svojom pame}u, sposobno{}u, svojim kvali-tetom donele bronzanu medaqu. Siguran sam da }e nastavitiovako. @elim vam jo{ ovakvih uspeha i slavqa na ovoj tera-si“, rekao je Bogdanovi}.

Ministar prosvete i sporta u Vladi Republike SrbijeSlobodan Vuksanovi} istakao je da su ”trenirale u ti{ini,oti{le bez velikih obe}awa, a donele najve}u radost svimanama“.

7/23/2019 029 Odbrana


OGLASI

80

Jo{ mesec dana ostalo je do zakqu~ewa akcije za izbor spor-tiste godine koju na{ list organizuje trinaesti put. Podseti}emo vas

da }e ̀ iri razmatrati predloge koji u redakciju “Odbrane” stignu do29. decembra, te da u tekstu predloga treba navesti kratku biografi-ju sportiste, odnosno ekipe, obrazloèwe sa ta~no navedenim rezul-tatima ostvarenim u 2006. godini i obavezno poslati fotografijupredloènog kandidata odnosno ekipe. @iri }e razmotriti sve kan-didature koje su potpune i u skladu s propozicijama, prema kojima seprednost daje sportistima koji su ostvarili rezultate na vojnim tak-mi~ewima ili nadmetawima na kojima su predstavqali Vojsku Srbije,

izabrati najuspe{nijeg sportistu odnosno ekipu.Za naziv sportiste godine Vojske Srbije mogu konkurisati ofici-

ri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci, studenti Vojne akade-mije, u~enici Vojne gimnazije, vojnici po ugovoru i na redovnom odslu-èwu vojnog roka. Isti princip vaì i za ekipe ~iji ~lanovi treba dapripadaju nekoj od navedenih kategorija. Predloge mogu slati komande,jedinice, ustanove, vojne {kole i druge obrazovne institucije, sport-ski savezi, klubovi i sekcije.

Jubilarnih 20 godina od zavr{etka {kolovawa 36. klase SV[RV i PVO obeleì}emo u Zemunu, 16. decembra 2006. godine u12 ~asova u sve~anoj sali Kluba Vazduhoplovstva. Prijave moè-te izvr{iti kod: Bratislava Koprivice (tel. 064/3028-328),Zorana Vatre{a (tel. 064/1725-593 i lokal 27-070), Sa{e Mi-lutinovi}a (tel. 063/7770-514 i lokal 37-040), Aleksandra Je-li}a (tel. 064/2743-361 i lok. 27-201) i Samira Haxi}a(tel. 064/6386-859 i lok. 27-441).

Izdajem jednosoban stan u Ni{u, ulica Branka Radi~evi}a 3/2,

telefon, kablovska, TA. Telefoni: 063/7332-812, 011/2152-853.

FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH I

SREDWIH PREDUZE]A

Venezelosova 31, Beograd

raspisuje

VANREDNI KONKURS

Samo za pripadnike Vojske Srbije za upis u{kolsku 2006/07. godinu

1) Na osnovne akademske studije radi sticawa civilnefakultetske diplome u oblasti menaxmenta:

- Oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom,- Studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine vojne aka-

demije, a ̀ ele da steknu civilnu diplomu,- Lica sa zavr{enom vi{om stru~nom spremom (vojnom ili

civilnom).2) Na poslediplomske (master) studije:- Lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili

civilnim {kolama),- Oficira sa zavr{enom komandno-{tabnom {kolom.3) Na doktorske studije ili samo odbranu doktorske diser-

tacije.4) Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa, za

lica koja ̀ ele da steknu znawa i profesionalne sposobnostiiz oblasti menaxmenta, potrebne za rad u Vojsci ili u civilnojkarijeri.

Upis je ograni~en po roku i po broju upisanih.Informacije na telefon 33-92-456 i 33-92-460.

Izbor sportiste godineVojske Srbije u 2006.

Memorijalna atletska trkau Vaqevu

Pod pokroviteqstvom Atletskog saveza i Olimpijskog komitetaSrbije, a u organizaciji Skup{tine op{tine Vaqevo, Atletskog kluba“Metalac“ i vaqevske motorizovane brigade, nedavno je odràna pe-ta Memorijalna atletska trka “General Svetomir \uki}“, popularnonazvana “pe{a~ka trka“.

Tu korisnu sportsku manifestaciju ustanovio je, 28. oktobra1906, vrsni sportista u vi{e disciplina Svetomir \uki}, tada po-ru~nik Drinske divizije. On je i pobedio u tom takmi~ewu, a dan we-

nog odràvawa kasnije je uzet kao dan po~etka rada Srpskog olimpij-skog komiteta.

Ovogodi{wu memorijalnu trku otvorio je predsednik Olimpij-skog komiteta Srbije Ivan ]urkovi}, a glavni promoter bio je na{legendarni atleti~ar Frawo Mihali}. U~esnici su tr~ali po prele-pom jesewem danu na tradicionalnoj stazi Platani–Jovawa–Platani,u duìni od 10,5 kilometara.

U kategoriji seniora pobedio je Goran Stojiqkovi} iz Atletskogkluba “]uprija“, dok je me|u seniorkama najuspe{nija bila Ana Subo-ti} iz Atletskog kluba “Javor“. Najboqe plasirani pripadnik VojskeSrbije bio je vojnik Du{an Jovi~inac iz sastava vaqevske brigade.

Najuspe{nijim u~esnicima trke, pehare, medaqe i plakete uru-~io je Du{an \uki}, sin generala \uki}a.

D. S.

M LI OGL SI

7/23/2019 029 Odbrana


7/23/2019 029 Odbrana



U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Ime glumca Bedija, 2. Vlasnik, 3. Na{a glumica, 4. Muzi~ki komad zave`bawe, 5. Vrsta {umske biqke, anemona, 6. Prevlaka na Malaki, 7.Isti vokali, 8. Po{tovalac lepote, 9. Naliv pero, 10. Sastavnica Dri-ne, 11. @ensko ime, Otilija, 12. Poznato delo Stevana Mokrawca, 13.Vrhunski sportista, 14. Prst na nozi sviwe, 15. Istorijsko mesto u Sr-biji, 16. Darivalac, donator, 17. Kamen (pesn.), 18. Slajd, 20. Staja,21. Pletenice, 23. Posoqeni, osoqeni, 24. Primitivni plugovi, 26.Previ{e stara, 27. Mu{ko ime, Sreten, 28. Umetni~ka grupa, 29. Vrstare~ne ribe, 30. Pravolinijski, 31. [panski konkvastador, Francisko,32. Muslimanski sve{tenik, 33. Znalac anatomije, 34. Ispuwavati, 36.Provala pla~a, 37. Mu{ko ime, Arsenije, 38. Iole, makar malo, 39.Na{ pesnik, Du{an, 41. O~ev ili maj~in otac, 42. Jevrejsko mu{ko ime,43. Moderno, u trendu, 45. Uteg, 46. ûveni liberijski fudbaler, @or`,48. Oznaka za primer, 49. Upi{ite: n, }.

VODORAVNO:

17. Restoran sa kineskom hranom, 18. Patos, 19. Zelena{i, lihvari,20. Stawe, poloàj, 21. @ensko ime, Darinka, 22. Stare{ina ènskogkatoli~kog manastira, 23. Sredstvo za {tirkawe rubqa, 24. OtaxbinaKiprana, 25. @ensko ime, 26. Ime britanske modne kreatorke Makart-ni, 27. Divovi, gorostasi, 28. Mu{ko ime, Radomir odmila, 29. Povi-{eno, zaravweno zemqi{te, 30. Svakojak, 31. Simbol kalcijuma, 32.Raonici na plugu, 33. Predivan, 34. Auto-oznaka za Kaliforniju, 35.Auto-oznaka za Novi Pazar, 36. Neprijatnost iz pakosti, {ikanirawe,37. Ime soul dive Frenklin, 38. Uzvik pri skoku, 40. Siroma{ni qudi,41. Papski godi{wi prihod, 42. Pronalazak, otkri}e, 44. Lice kojetraì ili je dobilo azil, 45. Pritoka Dunava, 46. Onaj koji sve aminu-je, 47. Gospo|a (str.), 48. Potvrde, atestati, 49. Povratiti izgubqeno,50. Supru`ni{tvo, 51. Oblast, podru~je, 52. Mla|e kameno doba, neo-lit, 53. Mast ovaca, koza i goveda, 54. Na{ glumac.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA

POVRATAKMiladinovi} - Ivani{e-

vi}Zlatibor, 2006.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4

4.Sf3 c5 5.g3 cd4Posle boravka u Gr~koj, IgorMiladinovi} se vratio u Srbiju.Nekada{wi svetski omladinski{ampion je do~ekan sa rado{}u,ali nije mu ba{ sve krenulo premao~ekivawima. Ipak, ubrzo je poka-zao da je, ako ne najboqi, a onome|u nekoliko na{ih najboqih ve-lemajstora. A tu pripada i wegovprotivnik Ivan Ivani{evi}. Naekipnopm dràvnom prvernstvuoni igraju Nimcoindijku; sve ovo imnogo slede}ih poteza znaju napa-met. Crni su igrali i 5…Sc6, alise nisu dobro proveli.

6.Sd4 Se4 7.Dd3 Lc3 8.bc3 Sc5

9.Df3 d6Ravnoteà jo{ uvek nije naru-

{ena.10.Lg2 Sbd7 11.0-0 Se5 12.Df4

Ld7 13.Sb3 Tc8 14.La3 b6 15.Tfd1Stru~waci su ovu poziciju ana-

lizirali uz pomo} kompjutera. û-

SMUÎLO MU SE

Herman Cukertort, [tajni-cov protivnik u me~u za titulusvetskog prvaka, bio je lekar.Pozvan je 1866. u prusku vojskuza rat protiv Austrije. U~e-

stvovao je u bitkama kod Sado-ve i Gradec Hralove i istakaose u spa{avawu rawenika saboji{ta, dobiv{i devet orde-na i medaqa. Ali, ~im je ratzavr{en, otpu{ten je iz vojske,jer se zamerio svojim antimi-litaristi~kim stavovima i iz-javama u kojima je osu|ivaorat. Na san su mu posle ratadolazili stra{ni prizori, paje ostavio lekarski poziv i po-svetio se {ahu i novinarstvu.Govorio je ina~e sedam jezika.Wegov otac bio je Nemac, pa-stor po zanimawu, a majka }er-ka poqskog grofa. Umro je u

46. godini.

NAJSTARIJI KLUBOVIPrvi {ahovski klubovi osno-

vani su 1550. godine u Italiji.

NAGRADA ZA LEPOTUPrvi put je nagrada za najlep-

{u odigranu partiju dodeqenaIsidoru Gunsbergu 1889. godineu Wujorku, za pobedu protiv Me-zona. Prema drugim podacima,to se desilo ne{to ranije- 1876.godine, za partiju Berd - Mezon.

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O : m e d i j s k i r a t , d u d , h a p s , o g a -

r a t i s e ,

B o q i ` i v o t , r a m e n a k , s k o r , e m u , a l e , s l a n i k , s t a v a k , s t a t i v , K i r i n ,

p r o l i j a t i ,

P a t a ,

A t , ^ A , s e r i j a l i ,

D a r i n ,

B a r a c , a t

a m a n a c ,

O R ,

Z S , o r o r ,

v r e t e n a w e , g a t a r , l i m i t i , n e r a d e , r a t i c e , e z a ,

E d o , r

a c a , m e | u t i m ,

S a n t o r i -

n i , m l a | a r i j a , t m o r , a r h , A u s t r i j a n a c .

desna ma{ina kaè da je ovo novpotez, a to zna~i da }e crnom tre-bati malo vi{e vremena da na|epravi put i odgonetne u ~emu jevic.

15…Dc7 16.Td4 f6 17.Tad1Sf7 18.De3 0-0 19.Th4 Tce8 20.Sd4 Se5 21.Sb5 Lb5 22.cb5

d5 23.Lb4 Te7 24.Thd4 Sc4U zatvorenim pozicijama kao

{to je ova lova~ki par i nije nekaprednost. Neophodno je da se po-zicija otvori, kako bi lovci po-~eli da dejstvuju. Beli sada `rtvu-je kvalitet upravo da bi otvorioigru.

25.Tc4 dc4 26.Td4 Td8 27.Lc6

Td6 28.Tc4 Dd8 29.Lc5 bc5 30.Dc5 Lovac i dva pe{aka malo vi{e

vrede od topa, pa beli moè biti za-dovoqan. Ipak, odluka je jo{ daleko.

30…Td1 31.Kg2 Dd6 32.Dh5 g633.Df3 Kg7 34.a4 Da3 35.De3 Da136.Dc5 Kf7 37.Td4 Tg1 38.Kf3 Tc139.Td3 h5 40.Ld7 e5

Posle ove gre{ke kompjuter je

objavio mat u osam poteza.Beli: Kf3, Dc5, Td3, Ld7, a4, b5, c3,e2, f2, g3, h2 Crni: Kf7, Da1, Tc1, Te7, a7, e5, f6,g6, h5 41.Le6! Ke6 42.Dc4 Kf5 43.Dc8

Kg5 44.h4 Kh6 45.Dh8 Th7 46.Df8 Tg7 47.Td7 e4 48.Kf4 g5 49.Kf5

7/23/2019 029 Odbrana


7/23/2019 029 Odbrana


Snimio Zvonko PERGE

Mini poster

029 odbrana

Documents