Maturski rad|1

Gimnazija Lebane

Maturski rad iz sociologije

Tema: Obrazovanje Roma Ucenik: Durmievi Danijela Profesor: Dusica

Lebane Maj 2012.1

Maturski rad|2

UvodU svetu pa i kod nas u Srbiji,obrazovanje predstavlja najvazniju stavku u ljudskom ivotu. U Srbiju,bez obzira na karakteristiku i znaaj obrazovanja, Romska populacija je na margini sistema obrazovanja. Moj motiv da napiem seminarski rad na temu: obrazovanje Roma je taj to veliki broj Romske dece ne zavrava ni osnovnu kolu, jo manje srednju, a viu i visoku ako se pojavi jedan u 5 godina. Veoma iroka tema o kojoj su pisali neki romolozi,kao sto je prof. Dragoljub Djordjevid,koji kae da se do skoro nije se pouzdano znalo za poreklo Roma. Zahvaljujudi etnolokoj, antropolokoj I lingvistikoj literaturi, s kraja XIX veka i petkom XX veka u svetskoj nauci je utvrdjeno da su Romi uglavnom nomadska etnika zajednica koja potice iz Indije. U VII veku prodri su do Male Azije I pritom se irili po Severnoj Africi, ostrvima istonog mediterana I Balkanskom poluostrvu, a odatle po celoj Evropi. Poto su se Romi stalno selili, pouzdano se ne zna kada su doli na teritoriji June Srbije, mada se smatra da su poeli da se naseljavaju u XIX veku. Vedina njih bavila se zanatstvom (kovai, korpari, svirai), a bilo je I onih koji u se bavili poljoprivredom radedi na seoskim imanjima, ivedi u tronjim kolibama. Za Rome se kroz isoriju koristilo mnotvo negativnih obeleja, pa su smatrani kradljivcima, razbojnicima, beguncima od haraa. Ono to se jo vezivalo za njih su potronja, kradja, la, rad nie vrste.

2

Maturski rad|3

Neka savremenija istraivanja pokazuju da su neki od najistaknutijih stereotipa vezanih za Rome da su prljavi, buni, lenji, skloni kradji. U svakom sluaju, oigledno je veliko prisustvo negativnih stereotipa medju kojima su I oni vezani za rad, radnu kulturu i posao, kad je u pitanju odnos prema Romima. Ovo za konsekvenciju ima jako nepovoljnu stereotipizaciju koja dodatno oteava poboljanje ekonomskog statusa grupe, jer je retko ko spreman da razmilja o zapoljavanju nekog za koga se zna da je lo I nepouzdan radnik. Znajudi dananji poloaj Roma, njihov nain ivljenja po mahalama, nehigjenskim uslovima, tronm kudama, nekolovanja dece, neobrazovanost Romske populacije uopte, ne bi se moglo redi da se kod Roms mnogo ta promenilo u poslednjih sto godina. Unutranji faktori predstavljaju kulturne obrasce i modele ponaanja, reagovanja na spoljna deavanja za Romsku populaciju. Spoljanje u ovom kontekstu je definisano poloajem samih Roma, jer kao marginalizovana grupa nemaju mozgudnost uticanja na glavna socijalna, ekonomska i politika deavanja. To je takodje izraz i rezultat postojanja socijalne distance gde Romi uglavnom prestavljaju grupu koja reaguje da bi se prilagodila na promene i deavanja u okolini, kroz kreiranja specifinih kulturnih modela i obrazaca.

3

Maturski rad|4

Obrazovanje Roma u SrbijiPrema rezultatima popisa stanovnitva iz 1981. i 1991. godine, broj pripadnika romske nacionalnosti smanjen je sa 168.099 na 143.519 lica. A prema poslednjem popisu stanovnitva iz 2002. godine, Roma u Srbiji ima 108.193ili 1.44% u ukupnom broju Srbije. ta se desilo u razdoblju izmedju dva popisa? ta se desilo sa oko 60.000 ljudi za dvadeset godina? Pitanja su ,naravno, ali su i prva logina reakcija pri pogledu na rezultate popisa. Od ukupnog broja stanovnitva Roma u Srbiji, veoma mali broj stanovnitva Roma se koluje, a jo manji broj ima stalni radni odnos. Obrazovnje Roma je razliito u razliitim gradovima.

Prokuplje je grad koji se nalazi na reci Toplici na putu izmedju Nia i Pritine. Centar je toplikog okruga i ima 48.501 stanovnika od ega 1.809 Roma (prema rezultatima popisa iz 2002.god.). Romi u Prokuplju ive preteno skoncentrisani u tri naselja: Carina, erkez mahala i Novo4

Maturski rad|5

Naselje. Stare Romske porodice su u Prokuplju prisutne najmanje 150 godina. U to vreme uglavnom su se bavili kalajdziskim i kovakim zanatom, odnosno obradom metala. U tradicionalne Romske zanate u gradu takodje spadaju i uarstvo, odnosno izrada konopca, izrada korpi i sita. Pored toga, bilo je par Romskih porodica koje su se bavile muzikom. Romi su obino bili na najniim ekonomskim isocijalnim pozicijama, a samo je par porodica koje su se bavile trgovinom odskakalo u ekonomskom pogledu od drugih Roma koji su se bavili zanatima. Tokom esdesetih poinje kolovanje vedeg broja Roma za tredi i etvrti stepen za potrebe lokalne prevrede, ali i interesovanje za vie kole i fakultete. Lokalni uzori imali su vanu ulogu u emancipaciji, zapoljavanju i velikom interesovanju Roma za kolovanjem. Prokuplje je inae verovatno grad koji ima najveci broj penzionera Roma u Srbiji. Ovo sasvim verno odslikava situciju i govori da je bilo dosta ljudi koji su radili u dravnim firmama i zavravali mnoge srednje kole. U gradu inae ima nekoliko Roma sa visokim kolama, odnosno fakoltetima koji su zaposleni u gradu. Obrazovanje je dakle jedno od kljunih i problematinih strana romskog ivota. U Prokuplju su Romi podeljeni i po ovompitanju i stavovima prema obrazovanju i stvarnoj isplativosti i racionalnosti. Zanimljivo je i ohrabrujude da i pored izuzetno loeg ivotnog iskustva vedina ipak smatra da je kolovanje neophodno iz jednog ili drugog razloga. Postojanje tog pozitivnog duha ili stava prema obrazovanju kod velikog dela populacije proizilazi iz ne tako davnog iskustva kada su mnogi radili u preduzedima, i kada je kola imala svoju funkciju i obino donosila i materijalno satisfakciju (materijalnapodrka), ali je i rezultat rada nekih od cenjenih Roma u gradu.

5

Maturski rad|6

Nije najvedi grad na jugu Srbije sa populacijom neto vedom od 250.000 stanovnika. Prema podacima iz popisa 2002. Godine 5687 stanovnika se izjasnilo kao Romi po nacionalnoj pripadnosti. Romi u Niu ive koncentrisani u tri mahale: Beograd mahala, Stoni trg i Crvena Zvezda, ali veliki broj njih ivi u ostalimdelovima grada izmeano sa vedinskim stanovnitvom. Zanimljivo da je poslednji popis doneo mnogo iznenadjenja poput ovoga o broju stanovnika i nacionalnoj strukturi, jer po nekim slobodnijim procenama u gradu ima vie stanovnika Romskog porekla nego to se po popisu vidi. Zapanjuje injenica da vrlo mali broj Roma u Niu, prema nezvaninim procenama oko 10% ima zavrenu osnovnu i srednju kolu, a najvedi broj nema ni zavrsenu osnovnu kolu. Za ovo stanje, razloge moemo najpre potraiti u samim dominantnim kulturnim obrascima medju Romima gde kolovanje nije percipirano kao neto esencijalno vano za ivot pojedinaca.

6

Maturski rad|7

ULebanu mesto na jugu Srbije sa oko 15.000 stanovnika, ivi oko 1.500 Roma, od kojih samo 20 Roma ima stalno zaposlenje, ostalo stanovnitvo je bez zaposlenja, bez obrazovanja, bez osnovnih uslova za ivot, opstajudi i ivedi na ovom prostorima zahvaljujudi velikoj elji za ivotom. Veliki broj Roma prima MOP od centra za socijalni rad koji dostie visinu od 4.000 dinara za dvolanu porodicu dok je za petolanu porodicu 7.000 din. i oni sa tom svotom moraju da ive i koluju decu. Jedan deo Roma se bavi ilegalnom trgovinom koja su na meti inspektora i policije, i pladaju mnogo vie nego da imaju prijavljenu radnju, ostali Romi rade sezonski itd. U Lebanu svake godine se upiu u prvi razred osnovne kole oko 20 romske dece, od tog broja polovina samo zavi osmi razred. Od onih koji su zavrili osnovnu kolu, 70% upisuju srednju kolu, a samo nekoliko upisuju viu ili fakultet. Ne postoji nikakva akcija za podravanje projekata koje Romska organizacija podnosi da bi dobili podrku od strane donatora i podrku lokalne saouprave jer je to neophodan uslov za takve projekte. Deca Romske nacionalnosti su manje socijalizovana, manje komuniciraju sa decom neromske nacionalnosti, vie su agresivna medju sobom a kada dodju u kontakt sa neromskom decom, esto su7

Maturski rad|8

povuenija ili maksimalno agresivna, reagujudi da bi odbranili svoju linost. Pripremno predkolski program je dobar nain da se deca Romske nacionalnosti upute u pravilan i ravnomeran rast, razvoj, obrazovanje sa svim svojim ostali vrnjacima, na veru i nacionalnost, objanjavajudi a tolerancijom (potovanjem svakoga)moe da se ivi jedan pored drugog nepovredjujudi jedan drugoga a istovremeno sticati ugled i obrazovanje sa svima koji to ele. Odgovornost za obrazovanje Romske dece ne snose samo roditelji i prosvetni radnici ved i sama deca. Njihova obaveza i njihova dunost je da budu prisutni na svim aovima obnavljanja, da budu paljivi i aktivni na predavanjima i na asovima obnavljanja gradiva i da ispunjavaju svoje kolse obaveze kod kude koje zadaju vaspitai, uitelji ili nastavnici. Medjutim, oko 50% dece ne ispunjavaju ove obaveze, a najvedi razlozi ovakvog sistema kolovanja Romske dece su njihovi roditelji, njihovi uitelji i njihovi drugovi iz odeljenja. Roditelji, koji trebaju najvie da brinu o bududnosti svoje dece, trebali bi da alju svoju decu u koli i da brinu o higijeni svoje dece, da budu ista, okupana, da im kupuju solidnu obudu i odedu, medjutim roditelji nemaju dovoljne finansijske i materijalne mogudnosti da im sve obezbede, zbog toga im se druga deca rugaju i zato ne ele da pohadjaju kolu. Mnogi roditelji i sami obustavljaju kolovanje svoje dece jer je njihovo miljenje o koli sasvim negativno. Nekolovani Romi razmiljaju negativno o koli i negiraju kolu i kolovane Rome. Njihova miljenja su slededa: - zato bi decu slali u kolu kada od toga nede imati veliku korist i da bi njihovim prisustvom kod kude, mogli da imaju neku korist8

Maturski rad|9

kao to je uvanje mladje brade i sestre, idenje i uredjivanje kude i slino; - dete ako je ensko, ne treba da ide u kolu jer de nakon 14-15 godina da se uda i da de nju na dalje mu izdravati; - deca sa zavrenom osnovnom i srednjom kolom ne mogu biti zaposleni jer su Romske nacionalnosti; - zato bi deca dangubili u koli kad mogu da zaradjuju sa roditeljima na sezonskim poslovima kao npr: branje voda i povrda na njivama i plantaama i slino. To su uglavnom neka od mnogih razloga zbog kojih nekolovani Romi koji imaju uslove da koluju svoju decu, ne alju svoju decu u kolu, ali je znatno vedi broj procenta nekolovanog Romskog stanovnitva koji nemaju uslove da alju svoju decu u kolu,a da bi sticali uslove za preivljavanje i kolovanje, (jer mnogi Romi su u takvomfinansijskom stanju da jedva imaju za preivljavanje i odravanjeporodice),moraju da rade razne poslove kao npr: skupljanje kartona i metalnih predmeta (gvodje, bakar, cink, aluminiju, itd.), zatim radove na plantaama (branje povrda i voda), radovi na gradjevini, i jo mnogo prljavih poslova da bi prehranili svoju porodicu, i moramo napomenuti da u toku izvodjenja ovih radova, uslovi su minimalni, zarada je minimalna a higijena je ispod nivoa. Da bi zarada ovih radova bila prikladnija i dovoljna da se prehrani porodica, u izvodjenju ovih radova se ukljuuju svi lanovi porodice koji se smatraju sposobnim za izvodjenje tog posla, naravno, tu su ukljuena i deca, pa zbog toga deca izostaju sa nastave a mnogi prekidaju kolovanje. Mnogi Romi su ostali nezaposleni zbog svoje nacionalnosti, boje koe i zbog svoje nacionalne vere.9

Maturski rad|10

Jednom reju Romi su diskriminisani od strane drutva i zajednice u kome ive. Diskriminacija je prisutna svuda i primenjivana je nad raznim narodom, ali najvie je primenjena nad Romskom populacijom. Najvedi razlozi diskriminacije nad Romima su slededi: vecina Romske populacije ne odravaju higijenu; vedina Romske populacije su nekolovani i nepismeni; neki Romi se slue prosjaenjem na ulici; ........ postoji jo milion razloga zbog ega je diskriminacija najvie primenjivana nad Romima.

10

Maturski rad|11

Obrazovanje Roma

Ukupan drustveni poloaj Roma, ne samo kod nas nego gotovo u svim zemljama sveta je razliito nepovoljan. Po svim pokazateljima drutvenog poloaja kao npr: zaposlenost, obrazovanje, drutveni ugled, ivotni standard i slino, Romi se nalaze na najnioj drutvenoj lestvici. Drugim reima, Romi nisu ukljueni u rad zato to nisu kolovani, a nisu kolovani zato to nemaju nikakve uslove za kolovanje. Da bi doiveli elementarnu drutvenu promociju, za sta su uslovi stabilnost prihoda i stabilnost radnog odnosa, Romi, kao i ostali, moraju imati bar osnovnu kolu, a osnovnu kolu ne zavravaju zato to nemaju uslove za to, i tako u krug. Bududi da su Romi ved generacijama u ovakvoj situaciji, razumljivo je da se stvaralo generacijsko siromatvo koje je, u zavisnosti od globalne drutvene situacije, bivalo vie ili manje izraeno. Medjutim, sasvim je sigurno, da su samo retki pojedinci iz romske grupe uspeli da prekinu zaarani put bede i siromatva. Sve raspoloive informacije o njima govore da je re o onima koji imaju (bar) zavrenu osmogodinju kolu. kola kao kanal socijalne promocije nije samo Romima vana. Iste vanosti je i za vedinsku populaciju. Potrebno je podsetiti se na 60-tih godina, kada je nae drutvo, shvativi znaaj obrazovanog sistema, donelo niz zakona koji su imali za cilj opismenjivanje i obrazovanje stanovnitva (koje11

Maturski rad|12

je bilo ispod svih evropskih standarda). Koncept tih zakonskih akatabio je da kolovanje bude dostupno deci iz svih drutvenih slojeva i svih regiona. Obaveznost kolovanja se zakonski propisuje: uvode se kazne za nepohadjanje osnovne kolei sl., a najveda i najtea posledica nepohadjanja i nezavravanja osmogodinje kole bila je nemogudnost zapoljavanja u drutvenom sloju. Rezultati ovog, u osnovi demokratikog programa, bili su neravnomerno uspeni. U sredinama, kao to je na primer Slovenija (80-tih) nepismenost je skoro iskorenjena, dok u Srbiji koja je startovala s najvedim brojem nepismenog stanovnitva i u kojoj je bilo najvie etnikih manjina, od kojih su Romi i najbrojniji i najnepismeniji, nepismenost je godinama bila samo u blagom padu. Kada je re o Romima, situacija u pogledu stepena obrazovanja uvek je bila izuzetno nepovoljna. I u odnosu na ukupno stanovnitvo i u odnosu na etnike grupe u Srbiji, Romi su najnepismeniji; ista pravilnost se javlja i u poredjenju onih koji imaju najvii stepen obrazovanja: 2001. godine bilo je samo 250 Roma koji su imali vie ili visoko obrazovanje. Prema podacima popisa iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji 63% Roma je bez osnovne, 27% ima zavrenu kolu, 8% je sa zavrenom srednjom kolom, dok viu i visoku kolsku spremu ima manje od 1% Roma. Roma i najvie u Srbiji i oni najede ive u vrlo nepovoljnom okruenju. Osim toga, Romi ive u izdvojenim naseljima (mahalama), minimalnim kontaktima sa ostalima i intenzivno se medjusobno drue, to samo povedava njihovu segregaciju. Deca u najranijem uzrastu najede nemaju prilike da uju i govore drugi12

Maturski rad|13

jezik osim maternjeg; oni po pravilu ne idu u predkolske ustanove. Tako romska deca polaze u kolu bez ikakvog predznanja ili bez dovoljnog znanja jezika na kome se u koli izvodi nastava. kolovanje za Rome je suvie skup i dug proces. Pored toga, romska deca za uenje nemaju gotovo nikakvih uslova. ivot u skuenom prostoru, najece u jednoj prostoriji, koja slui svim lanovima porodice, sigurno nije povoljan u kome mogu razvijati radne navike, zavravati kolske obaveze i sl. U koli deca ne postiu zadovoljavajudi uspeh, rano naputaju kolu, to je posledica nekoliko medjusobno povezanih injenica, od kojih faktor obrazovanja roditelja nije od malog znaaja. Naime, romska deca ved posle IV razreda osnovne kole nadmauju svoje roditelje po stepenu obrazovanja jer su im roditelji najede nepismeni. Nije od male vaznosti i injenica da romska deca u koli doivljavaju niz neprijatnosti jer su loe obuena i obuvena. Nekada i valjiva, jer ive u krajnje nehigijenskim naseljima i kudama. Pored toga, nastavno osoblje, opteredeno zahtevima kolskog programa, nije dovoljno stimulisano ni motivisano da radi sa decom koja u svakom pogledu neravnopravno startuju u odnosu na decu naroda. Deava se zato da se romska deca alju u specijalne kole. Oigledno je da je kolovanje dece napor koji romska porodica ne moe sama da podnese. Svakako da ranom naputanju kole doprinose i obiaji Roma da se rano ene i udaju ili potreba da i deca neto zarade. Osim navedenih objektivnih uslova u kojima romska deca ive i odrastaju, na njihovo kolovanje svakako utiu aspiracije njihovih roditelja koje su veoma niske. Istraivanja pokazuju da bi najvedi broj roditelja bio zadovoljan kada bi im deca zavila samo osnovnu13

Maturski rad|14

kolu, a sasvim je manji broj onih roditelja koji ele da im eca imaju fakultetsko obrazovanje (dok istraivanja pokazuju drugaije zadovoljstvo roditelja. Svi roditelji bi eleli da njihova deca budu fakultetski obrazovani). Najeda motivacija u velikom broju sredina da deca pohadjaju kolu ili predkolsku ustanovu jeste eventualno dobijanje besplatne uine. Naime, tamo gde je uina za decu obezbedjenja besplatno, deca pohadjaju i predkolsku ustanovu i redovno su na nastavi. Ako im je pri tome obezbedjeno i besplatno dobijanje kolskog pribora i udbenika, romska deca de sigurno pohadjati kolske ustanove. Treba li napomenuti da de to trajati dok traje pomenuta pomod???? S obzirom injenicu da su Romi ekstremno siromani, da nemaju sredstva da obezbede svojoj deci minimalne uslove za pohadjanje kole, s jedne strane , kao i motivacija roditelja, odnosno aspiracija racija roditelja za kolovanje dece vrlo niska, sasvim je jasno da romska deca, ne samo da ne zavre zapoeto kolovanje, nego ga i vrlo rano naputaju. Koliki je to broj, teko je utvrditi ali po nekim istraivanjima, romska deca se zadravaju u koli tek toliko da naue da piu i itaju, a to je period od III do IV razreda, nakon toga sve redje pohadjaju kolu i na kraju V, VI i VII razreda naputaju kolovanje. Problem ukljuenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnih romskih problema, posebno sa stanovita integracije Roma u drutvu. Kao to je na poetku pomenuto, Romi se nalaze u zaaranom krugu bede: nisu ukljueni u drutvenu podelu rada jer nisu kolovani, a nisu kolovani zato to nemeju uslove za14

Maturski rad|15

kolovanje. Da bi doiveli elementarnu socijalnu promociju, kao to je stalnost prihoda iz stalnog radnog odnosa, kako je to ved istaknuto, Romi, kao i ostali, moraju da imaju zavrenu osnovnu kolu. Sticanje formalnog obrazovanja, to predstavlja jedan od preduslova za stalno zaposlenje, Romi ne ostvaruju. Kao posledica ranog iskljuivanja iz obrazovanog sistema, neintegrisanost Roma u drutvenu zajednicu se nastavlja.

15

Maturski rad|16

kolovanje Romske decePriprema dece pre upisa u kolu je neophodna, kako bi stekli minimum potrebnih znanja, usvojili navike i nauili jezik na kome de se kolovati. Priprema je od posebnog znaaja deci koja ive u naseljima sa loim uslovima ivota kojoj je esto potrebno da usvoje higijenske navike; takodje deci koja ive u istom romskom okruenju i neznaju jezik sredine na kome de se kolovati. ivot u Romskom naselju ima svoje specifinosti i razlikuje se od naina ivota drugih u lokalnoj zajednici, tako da deca ne stiu specifina znanja i vetine koja su im potrebna i znaajna za svakodnevni ivot, ali nisu u skladu sa zahtevima i oekivanjima koje kola pred njih postavlja. Priprema dece za polazak u kolu moe se odvijati na razliite naine i na razliitim mestima koje su adekvatne za rad sa decom, a programe rada treba da vode profesionalni vaspitai ili uitelji uz saradnju sa romskim asistentima (roditeljima ili drugimobrazovanim lanovima romske lokalne zajednice). Priprem bi trebale da budu meovitog sastava jer je to najbolji nain da se deca drue, upoznaju kulturne obrasce, naviknu da ive zajedno, a to je i najefikasniji nain za uenje jezika. *Vrtii Vrtidi imaju znaajnu ulogu u razvoju deteta, pa i pripremi u razvoju motivacije za kolu. Dobro organizovani rad u vaspitnim grupama ,16

Maturski rad|17

sa usredjenim centrima interesovanja podstie deiju radoznalost , a time i motivaiju da provere svoje sposobnosti. U vrtidu se formira i vrnjaka grupa, to bitno olakava period prilagodjavanja deteta tokom prvih dana polaska u loku. Iskustvo razvoja u vrtidu i pozitivni efekti koje vrtid ima u pripremi za polazak dece u kolu (ukljuujudi i motivacionu komponentu) najede izostaje kod Romske dece. Zbog toga to Romi uglavnom nemaju stalno zaposlenje, a ako ga imaju to su najede mukarci, i tako Romska deca se ne upisuju u vrtide. Kada se u okviru eksperimentalnih programa ova deca ukljuuju u vrtid napredak je vie nego oigledan. Sasvim je jasno da pohadjanjem vrtida postoji veda verovatnoda da se tako smanji strah deteta od kole, da se poveda verovatnoda kolske uspenosti, pa time da se razvije i pozitina motivacija za pohadjanje kole. *Polazak u kolu Za vedinu dece i njihovih roditelja polazak deteta u kolu izaziva uzbudjenje. Nisu retka deca koja deluju zaplaeno, koja plau i koja pokuavaju da pobegnu iz kole. Dobro pripremljeni uitelji, najrde uz pomod roditelja, uspevaju da prebrode tu kriznu situaciju, dete uspva da se prilagodi idalju kolovanje se odvija bez vedih problema. Romsko dete zbog odsustva i nepohadjenja predkolske nastave, ono je nepripremljeno za polazak u kolu. Ono postaje svesno velikih razlika izmedju sebe i druge dece koja nisu iz njegove etnike grupe. Najede se ta razlika ispoljava u odedi, obudi, knjigama i kolskom priboru. Posmatrajmo decu tokom pripreme da udju u razred. Odvajanje romske dece od druge dece je veoma oigledno.17

Maturski rad|18

Stvoreni su svi psiholoki uslovi, ved i na samom poetku obrazovanja deteta, da romsko dete intuitivno oseti da je kola neko mesto kome ono ne pripada. *Stav i ponaanje nastavnika Dalji razvoj dogadjaja za romsko dete zavisi prvenstveno od stava i ponaanja ucitelja. Ako uitelj, pre poetka rada kole, uspostavi kontakt sa roditeljem, podstakne ga da dete pripremi za polazak u kolu (pripremi mu istu i opeglanu odedu, knjige, sveske i pribor), postoji velika verovatnoda da de polazak u kolu biti manje traumatski za romsko dete. Od znaaja je i kako de uitelj predstaviti svako dete na poetku rada. Najbolje je ako to uradi preko onoga to dete najbolje ume da radi. Te informacije moe dobiti od roditelja, na roditeljskom sastanku i od psihologa/pedagoga na osnovu rezultata prikupljene prilikom procene sposobnosti deteta za polazak u kolu. Tolerancija na manje popuste romskog deteta, uz paljivo usmeravanje deteta kako da ih ispravi, predstavlja dalji korak i ka uspenosti deteta u koli i ka prevenciji izostajanja iz kole i ka stvaranju pozitivnog odnosa deteta prema koli. Ovaj opis aktivnosti nastavnika u koli, koji oni uglavnom slede kada se radi o deci iz vedinskog naroda, pogotovo ako se radi o deci privilegovanih drutvenih slojeva,retko kada se primenjuje kada se radi o Romskom detetu. Ignorisanje, pasivno i aktivno odbacivanje, tolerisanje pa i neevidentiranje izostajanje deteta iz kole je uvod u niz dogadjaja iji je krajnji ishod naputanje kole ili upudivanje deteta u spcijalnu kolu.

18

Maturski rad|19

*Integracija Romse dece u redovne kole kolovanje Romske kao i sve druge dece sposobne da se redovno kolju je pitanje ostvarivanja osnovnih prava zagarantovanih Zakonom o osnovnom obrazovanju i drugim aktima koji se odnose na prava dece. Zbog niz istirijskih, drutvenih, ekonomskih i kulturnih okolnosti i odnosa drutva trema romskoj zajednici ova prava se ne ostvaruju na adekvatan nain. Integracija Romske dece u redovno obrazovanje je vrlo sloen preces koji treba da predvidi i odgovori na mnoge probleme. Dobijanjem statusa nacionalne manjine i izradom opte strategije integracije Roma u drutvu i strategije obrazovanja Roma, koje su u toku, postavlja se osnova za izradu pojedinanih, institucionalnih strategija na nivou kole kako da ukljue u kolovanje romsku decu koja ive na njihovoj teritoriji i pomognu da se redovno i uspeno koluju. Osnovni elementi ovog procesa su sveobuhvatnost prilaza, dobro planiranje, dobra volja i napor svih uesnika, struna i materijalna pomod. Ukoliko romska deca gravitiraju koli, ive u naseljima koja ne obezbudjuje osnovne uslove za redovan ivot, ukoliko kola nije imala do sada iskustva u radu sa romskom decom i porodicom ili je imala preteno negativna iskustva, planiranje i proces integracije bide komplikovaniji i sloeniji i zahtevati bolju primenu,vie agaovanja i strpljenja svih uesnika. Proteklih godina formiran je veliki broj romski drutava i mnoga od njih se bave obrazovanjem, te imaju i obuen kadar iskustva; broj19

Maturski rad|20

mladih koji se koluju ili su obrazovani, povedao se i oni predstavljaju znaajan izvor pomodi koli.

20

Maturski rad|21

ZakljuakIz svega izloenog moemo videti da je Romska populacija malo zainteresovana za kolovanje, iako je kolovanje veoma vano za bududnost njihove dece i da najsnaniji razlozi nekolovanja Romske dece su slaba finansijska i materijalna sredstva, nezainteresovanost roditelja, diskriminacija Romske dece od strane prosvetnih radnika i druge neromske dece u koli, a i nezaineresovanost same dece. Znatno bi se povedao broj kolovanja Romske dece kada bi kolovanja Romskoj deci finansirao iz dravnog budeta, i ne samo Romskoj deci, ved deci celog sveta koji nemaju finansijskih uslova za kolovanje, a tu bi se moglo ubrajati: besplatni udbunici, davanjem deci obudu i odedu, davanjem roditeljima ivotne namirnice, tj. materijalnu pomod, davanjem besplatne uine deci u koli, stipendiranje Romskih srednjokolaca, ali pored finansiranja kolavanja Romske dece treba ostvariti bliu komunikaciju sa prosvetnim radnicima u koli gde se Romi koluju, jer je veoma prisutna diskriminacija nad Romskom decom od strane prosvetara. Uz vede zalaganje lokalne samouprave, nadlene institucije, drutvene zajednice i zalaganje samih Roma za vede interesovanjem za obrazovanje Romske dece moglo bi poboljao obrazovnu Romsku strukturu ime bi najvie dobili sami Romi a i drutvena zajednica.

21

Maturski rad|22

Literatura:Vladimir Cvetkovid: Rajko urid: Seobe Roma

Tatomir Vukanovid: Ciganska zanimanja Na narodni ivot

Vladimir Murca/Zlata Vuksanovid; Deponija ka boljoj bududnosti

Prof.dr. Sulejman Hrnid, dr. Alekandra Mitrovid,Jadranka Stojanovid: Uvod u kompezatorno obrazovanje

Prirucnik za NVO aktiviste i aktivistkinje.

22

Maturski rad|23

Sadraj

Naslovna strana...............................................................01 Uvod................................................................................02 Obrazovanje Roma u Srbiji...............................................04 Obrazovanje Roma..........................................................11 kolovanje Romske dece.................................................16 Zakljuak.........................................................................21 Literatura........................................................................22

23