ORGANIZACIONI OBLICI U PROCESU OBAZOVANJA ZA ZATITU POJAM I PODELA

U najoptijem smislu pod oblicima obrazovno-vaspitnog rada podrazumevaju se takvi organizacioni oblici u okviru kojih se taj rad izvodi, odnosno u kojima se stiu odreena znanja, vetine i navike ili u kojima se ostvaruju odreeni obrazovno-vaspitni ciljevi i zadaci. U oblasti obrazovanja za bezbedan rad i zatitu radne i ivotne sredine mogue je razlikovati sledee oblike obrazovanja: formalni (institucioni, kolski) oblici, neformalni (vaninstitucioni, vankolski) oblici. informalno obrazovanje (spontano, sluajno, prigodno, slobodno) uenje iz ivota, putem drutvenog i radnog delovanja.

FORMALNO OBRAZOVANJE POJAM I KARAKTERISTIKEFormalno obrazovanje izvodi se u institucionim oblicima obrazovanja. Formalno uenje i obrazovanje odlikuje nekoliko specifinih situacija:1. naglaava znaaj individualnog rada i procene, 2. visoko je struktuirano i nedovoljno fleksibilno, dok su programi, ciljevi uenja i kompetencije ranije definisani,3. izvodi se pod rukovodstvom nastavnika i u osnovi je saglasno filozofiji obrazovanja utemeljenoj na shatanju da znanje nastavnika treba da bude usaeno u glavi uenika4. u formalnom uenju naglasak je na nauenom, dok se akcija zapostavlja5. istie se znaaj i vanost teorijskoh znanja, ali se teorija malo primenjuje u praksi

KOLSKI OBLICI NASTAVNOG RADA

Pod kolskim ili nastavnim oblicma obrazovno- vaspitnog rada, uglavnom se podrazumevaju oni oblici koji se izvode u okviru ireg nastavnog sistema. Istaknuta su tri oblika nastavnog rada: Frontalni oblik nastavnog rada je nastariji i sa stanovita vremenske i ekonomske kategorije, najracionalniji nain ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka. Uenici rade pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, te u isto vreme i na istom problemu tee ka istim ciljem. Grupni oblik rada u nastavi predstavlja korak dalje od frontalnog jer se nastavno-obrazovni proces odvija u radu po odabranim ili slobodnoo formiranim grupama uenja. Grupe se sastoje od 3 do 6 ucenika. Rad se odvija tako to se formira odreena grupa uenika i uz pomo nastavnika u okviru glavnog dela asa odvija se samostalni rad uenika po grupama uz pomo nastavnika. Partnerski rad je rad dva uenika u parovima u kojim je svaki od partnera podstaknut na uenje pa se ovaj oblik posebno pokazuje efikasnim. Timski rad je kada vie nastvnika preuzima nastavu u jednom ili vie odeljenja u velikoj grupi uenika. Timska nastava povoljno utie na razvijanje motivacije i podstie uenike na kritiko razmiljanje. Individualni rad je organizacioni oblik rada u kome svaki uenik ima odreeni zadatak. Ovaj rad se odvija kroz tri osnoven faze: davanje zadataka, samostalni rad uenika i zavrna diskusija sa nastavnikom.

RAZREDNO PREDMETNO ASOVNI SISTEMkolski oblici obrazovnog rada zasnivaju se na razredno predmetno asovnom sistemu nastave koji je dominantan u organizovanju nastave u skoro svim zemljama sveta pa i kod nas. Osnovna karakteristike ovog sitema nastave su: Nastava se izvodi sa jednim kolektivom (razrednom, odeljenjem) Celokupno gradivo podeljeno je prema sadrajima na nastavne predmete Nastava se u toku dana izvodi u okviru nastavnog asa koji po pravilu traje 45 minuta.Ovaj sistem nastave je razredni zato to su u njemu uenici grupisani po razredima i prema uzrastu i stepenu obrazovanja.

NASTAVNI AS SVOJSTVA I TIPOLOGIJAas je celovit, logiki zaokruen, vremenski ogranien deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom uenika priblino jednakih predznanja, tokom kojeg se, zajednikim radom nastavnika i uenika, reavaju odreeni didaktiki i vaspitno obrazovni zadaci. Cilj je obezbediti sistemsko usvajanje znanja i da uenika osposobi za samostalan rad. U praksi se najee primenjuje sledea tipologija nastavnih asova: uvodni as, as obrade novih sadraja, as ponavljanja, as sistematizovanja, as vebanja, as proveravanja i ocenjivanja, meoviti as.

FAKTORI ILI INIOCI NEFORMALNOG OBRAZOVANJAVankolski organizacioni oblici obrazovanja za zatitu radne i ivotne sredine determinie niz faktora ili inioca koji, u osnovi mogu biti subjektivni i objektivni. Najee se klasifikuju na sledei nain:1. obrazovne sredine (obrazovni nivo stanovnitva, klasifikaciona struka stanovnitva i stanje problema u ivotnoj sredini.2. sistem i politika obrazovanja 3. planovi i programi, iji su osnovni elementi: opseg i dubina obrazovne materije, karakter obrazovne materije, redosled nastave4. metode obrazovanja (predviene, mogue i kombinovane)5. obrazovna vaspitna sredstva i tehnike (finansijske i prostorne mogunosti)6. objektivni uslovi (vreme trajanja, mesto i prostor)7. uesnici obrazovno-vaspitnog procesa (broj i sastav, predznanja i iskustva)8. andragoki karakter ( organizacino-obrazovno- vaspitni proces)

PODELA I KLASIFIKACIJA NEFORMALNIH OBLIKA OBRAZOVANJANeformalni oblici obrazovnog rada najee se klasifikuju u tri kategorije: masovni (ekstezivni) oblici, to su: javna predavanja, izlobe, informisanje i propagadna sredstva javnog informisanja. grupni (intezivni) oblici, organizuje se stalni sastav uenika, veliku primenu ima u osposobljavanju i usavravanju zaposlenih koje se izvodi na temelju jasno izloenih obrazovnih potreba. samoobrazovanje (individualni) oblici.

INFORMATIVNO-PROPAGANDNI OBLICIPutem ovih oblika obazovanja saoptenjem odreenih informacija, saznanja, injenica i podataka, drutvo formira svoj sistem znanja, vrednosti, stavova, uverenja i ubeenja o pogledu na svet. Zadatak ovih oblika obrazovanja je pre svega da stalno ili povremeno preko raznih sredstava (predavanja, izlobe, broure, publikacije, slikovita upozorenja, sredstva internog i javnog informisanja), vri vaspitno-obrazovni uticaj. Ovaj tip obrazovanja kada je upitanju zatita radne i ivotne sredine ima za cilj podizanje svesti pojedinaca u vezi sa poroblemima bezbednosti radne i ivotne sredine i odrivog razvoja. Znaaj i uticaj informativno-propagadnog oblika obrazovanja je u njihovom kvalitetu, sadraju i obimu informisanja. SEMINAR Seminar je krai organizacioni oblik iji je cilj usavravanje pojedinaca putem sreivanja, korigovanja, proirivanja i produbljivanja ranije steenih znanja i iskustva. Razliiti su kriterijumi za podelu i klasifikaciju seminara: Prema duini trajanja (kratkotrajni, jedno-, dvo- i vienedeljni) Prema vremenu izvoenja (za vreme ili van radnog vremena i kombinovano) Prema rasporedu rada (jednokratni od 5-6 asa, dvokratni od 2-3 asa i dr) Prema cilju i propagadnoj strukturi obrazovanja:-predseminar (uvoenje i priprema kroz osnovne informacije u odreenoj problematici)-informativni seminar (informisanje o novim pojmovima i injenicama, s ciljem proirenja znanja)-formativni seminar (ovladavanjem novim saznanjima i njihova primena u praksi),-ciklus seminara (cilj:provera znanja steena prethodnim seminarom),-specijalni seminar se primenjuje kada je uesnicima potrebno teorijsko znanje, a ne praktino i obrnuto),-instruktivni seminar (stuno osposobljavanje radnika za uenje drugih)

KURS (TEAJ)Teaj je organizacioni oblik obrazovnog rada iji je cilj i zadatak da se steknu potpuno nova znanja ili ira i kompleksnija znanja nego to bi se to moglo postii putem seminara. Takoe, organizacija teajeva je znatno dua u odnosu na seminar i vei broj uesnika, predavaa itd. Pored ovoga, ovaj organizacioni oblik zahteva od predavaa da budu maksimalno vremenski i pedagoki angaovani. Postoje razliiti kriterijumi podela teajeva. S obzirom na ciljeve i zadatke , obrazovne materije, metode rada i vreme trajanja , kurs se deli na: Osnovni, koji je namenjen polaznicima koji nemaju prethodno znanje iz odreene oblasti; Dopunski, predstavlja usavravanje steenog znanja, kao i podizanje nivoa znanja Specijalni kurs, koji slui za sticanje specijalnih znanja i vetina, npr:, stalno usavravanje u struci, zanimanju.

OSTALI NEFORMALNI OBLICI OBRAZOVANJA ZA ZATITUSta je oblik uenja i obrazovanja koji podrazumeva dui ili krai boravak pojedinca ili grupe u obrazovnoj ustanovi i drugim ustanovama.Sastanak radne grupe javlja se kao meuzavisna fukcija rada i upravljanja u radnoj organizaicji. Cilj je da se kroz razgovor i dogovor izvri odreeni obrazovni uticaj i preduzmu odgovarajue mere za odreenu akciju.Savetovanje ima za cilj da prui struna i nauna obrazovanja i razmene iskustva u pogledu reavanja neke strune ili drutvene problematike.Simpozijum ima za cilj da se u okviru jednog ili vise strukovnih udruenja na nacionalnom ili meunarodnom planu, donesu nauni ili struni izvetaji itd.Kongres predstvalja zvanini skup odreenog broja uesnika sa ciljem izvetavanja, dogovaranja i savetovanja o zajednikim poslovima i rezultatima kao i zakljuivanje o narednim zadacima za jedan dui vremenski period.

POJAM, DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE SAMOOBRAZOVANJASamoobrazovanje je vid obrazovanja koje obavlja pojedinac, sam ili oslanjujui se na obrazovno-vaspitne i druge institucije, organizacije i faktore radi sticanja, usavravanja svojih znanja, vetina i navika. Dakle, samoobrazovanje je obrazovanje koje se stie izvan kolskih ustanova i to bez pomoi nastavnika. Osnovne karakteristike samoobrazovanja su: Samoobrazovanje ima sekundarni oblik obrazovanja jer se temelji na raznim institucionalnim obrazovnim oblicima; Razlika izmeu obrazovanja i samoobrazovanja je u obrazovnom procesu pod kojim se odvija. Naglaena je samostalnost individue u odreenim ciljevima u organizaciji i u procesu praenja i vrednovanja rezultata; Samoobrazovne aktivnosti su podreene individualnim potrebama i eljama uenika; Samoobrazovanje je vii kvalitet od obrazovanja.

OBLICI SAMOOBRAZOVANJAImamo dva oblika samoobrazovanja i to: spontano (sluajno) i plansko (organizovano). Plansko samoobrazovanje moe biti: samostalno i usmereno (voeno) samoobrazovanje. Pod samostalnim obrazovanjem podrazumeva se samostali rad pojedinaca na svom nivou obrazovanja. On takoe rukovodi svojim potrebama i interesima i odreuje ciljeve, zadatke, sadraje i tehnike uenja.Pod usmerenim samoobrazovanjem podrazumevamo aktivnost koja se odvija pomou nastavnika mentora koji odreuje irinu i dubinu programskih sadraja. Ovaj oblik je najei u oblasti zatite radne i ivotne sredine .

ORGANIZACIJA I ELEMENTI USMERENOG SAMOOBRAZOVANJAOvaj vid obrazovanja je kombinacija izmeu nastavnika i samostalnog rada kao to su: dopunske kole, konsultivni centri pri raznim obrazovnim institucijama. Osnovni elementi organizacije usmerenog samoobrazovanja su: Planiranje i programiranje; Principi samoobrazovanja, od principa imamo: princip interakcije, dobrovoljnosti, prilagoenosti organizacije usmeravanje potrebama, eljama; pricip specijalne usmerenosti, princip potpunosti i sistematinosti i princip jedinstvenog delovanja. Oblici usmerenog samoobrazovanja su: radio i TV kole, on line kursevi, konsultacije, instrukcije itd. Metode usmerenog samoobrazovanja su: metode razgovora, diskusije, izlaganja, metode demonstracije, metode prirunih i ilustrovanih radova; Objekti i sredstva usmerenog samoobrazovanja (ubenici, asopisi, radio, TV filmovi) Izvoenje usmerenog samoobrazovanja: priprema i tok procesa usmeravanja; Proveravanje znanja i verifikacija obrazovnih rezultata kao to su ispiti; Profil i funkcija usmeravanja; Nosioci i institucije usmeravanja samoobrazovanja (obrazovni centri, dopunske kole);

SAMOEVOLUCIJA I KONTROLA REZULTATA U PROCESU SAMOOBRAZOVANJASamoevolucija podrazumeva svest o potrebi proveravanja, praenja i kontrole svoga rada u svim njegovim etapama. U savremenim andragoko-psiholokim izvorima predlau se razliiti instrumenti za kontrolu napredovanja pojedinca u procesu samoobrazovanja koji omoguavaju samo-obrazovanicima da procene kada su u dovoljnoj meri savladali predviene sadraje. Posebno su znaajne tehnike samokontrole koje obuhvataju priseanje podataka, crtanje slika i prikaza, glasno presliavanje, eksperimentisanje prema uputstvima iz literature i dr. Samoobrazovanje sve vie postaje sastavni deo moderno koncepiranog sistema obrazovanja koji omoguuje deci i odraslima da postanu istinski subjekti sopstvenog obrazovanja i budu u toku sa eksplozijom znanja i ubrzanim promenama koje se dogaaju ili e se dogaati u njihovoj radnoj i ivotnoj praksi.

POJAM I KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODAU irem smislu, pod metodom podrazumevamo naine i postupke pomou kojih se na planski i sistematski nain postiu odreeni proizvodni, drutveno-ekonomski, politiki i drugi ciljevi. U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj oblasti ljudske delatnosti, trae se i biraju naini i postupci pomou kojih se mogu postii dobri rezultati. Kada je u pitanju metodika obrazovanja za zatitu radne i ivotne sredine treba imati u vidu sledee: postoji vie metoda obrazovanja za zatitu radne i ivotne sredine za nastavni rad sa decom i za obrazovni rad sa odraslima, metode obrazovno-nastavnog rada sa odraslima se u znatnoj meri razlikuju od standardnih nastavnih metoda u kolskom radu sa decom i omladinom, sistematizacija i klasifikacija metoda nastavno- obrazovnog rada sa odraslima razvija se paralelno sa razvojem i unapreenjem pedagoke i andragoke prakse u jednom drutvu.Postoje razliite podele i klasifikacije metoda u zavisnosti od kriterijuma koji se koriste, metode delimo na: metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje), metode zasnovane na reima: -monoloke (opis, prianje, pripovedanje); -dijaloke (popularna predavanja. diskusije) i -rad sa knjigom (apstraktno miljenje); metode zasnovane na praktinim aktivnostima: -praktina zanimanja i -labaratorijske metode prakse

METODA PREDAVANJAMetoda predavanja spada u najstarije nastavne metode. Ova metoda se, i danas, najee koristi u obrazovnom radu i nastavi i zauzima znaajno mesto u nastavnom procesu sve dok se bude organizovala nastava kao zajednika delatnost nastavnika i uenika. Ova metoda se obino koristi u sluajevima kada se radi o usvajanju znanja apstraktnog karaktera na principu objanjavanja i tumaenja odreenih pojava. Karakterie je sistematinost i vrsta logika struktura gradiva, intenzivno angaovanje panje i pamenja, usmerenost na hipotetiko-deduktivno miljenje, due vremensko izlaganje, to od slualaca zahteva veliku intelektualnu aktivnost i psihiki napor. Kao pozitivna svojstva ove metode obino se istie to to obezbeuje sistematinost i postupnost; povezanost i kontinuitet u izlaganju nastavnih sadraja. Racionalnost i ekonominost u pogledu broja slualaca i utroka vremena, prua mogunost za inovaciju sadraja i dr. Kao osnovna slabost istie se to da ona doprinosi pasivnom nainu uenja; ne podstie dovoljno na aktivnost; ne obezbeuje potreban kontakt izmeu predavaa i sluaoca; nastavnik nema kvalitetne povratne informacije o uspenosti usvajanja sadraja. Metodike varijante metode predavanja se mogu podeliti na: predavanja pomou ive rei (predavanja koja dri nastavnik ili instruktor, javna predavanja); predavanja pomou audio-vizuelnih i tehnikih sredstava kombinacija metode predavanja i drugih metoda (u praksi esto sa metodom razgovora i metodom diskusije).

METODA RAZGOVORAMetoda razgovora spada u metode zajednikog rada nastavnika i uenika koji obezbeuje dvosmernu komunikaciju. Po nainu i formi izraavanja najblia je oveku i njegovom svakodnevnom komuniciranju sa drugim ljudima. Sama drutvena i proizvodna praksa pruaju izvanredne mogunosti za primenu ove metode. Zasniva se na pitanjima i odgovorima, razgovoru i verbalnoj komunikaciji nastavnika /instruktora sa uenicima. Njenom primenom moe se brzo doi do saznanja o prethodnim znanjima uenika/polaznika, o njihovim motivima, interesima, stavovima (to je posebno vano za obrazovanje odraslih). Osnovni nedostaci ove metode, ogledaju se u vremenskoj neekonominosti; potrebi posebne pripreme za efikasno voenje razgovora; ne obezbeuje sistematinost i postupnost u usvajanju znanja; neprilagoenosti pojedinih sadraja za primenu ove metode i dr. Sa stanovita ostvarivanja obrazovnih zadataka od posebnog je znaaja umenost nastavnika za voenje razgovora, ali i za osposobljavanje polaznika odnosno njihovu stimulaciju da slobodno i motivisano postavljaju pitanja. U obrazovnoj praksi, metoda razgovora se esto kombinuje sa drugim metodama (metodom predavanja. metodom demonstracije i dr.). Po svojoj prirodi i unutranjim svojstvima vrlo je bliska metodi diskusije. I pored toga to se radi o razliitim metodama, u praksi se ove dve metode meaju pa se ne prave razlike u njihovoj primeni.

METODA DISKUSIJEDa bi se diskusija razvila treba da postoje odreene razlike u miljenjima, stavovima, uverenjima o odreenim pitanjima i problemima sa kojima se ovek susree i koje tei da sazna i rei. Da bi razmena ljudske rei dobila karakter diskusije potrebo je ispuniti odreene zahteve: izbor teme o kojoj e se raspravljati, uesnike diskusije koji imaji iskustvo i predznanje o odreenom problemu, definisan cilj i potrebnu organizaciju voenja diskusije. Pozitive karikteristike ove metode: polaznici do novih saznanja dolaze misaonom aktivnou; prua mogunosti da steena znanja prerastaju u uverenja i stavove, nastavnik lako saznaje koji je nivo predznanja i iskustva polaznika/uenika o problemu koji se raspravlja, razvija govorne sposobnosti (sklad misli i rei); samopouzdanje, upornost, preciznost, potovanje tuih misli i stavova i dr. U praksi se primenjuju razliite metodike varijante ove metode: neposredna diskusija (cilj: pokretanje misli, novih ideja, reavanje problemskih situacija, donoenje odluka); diskusija u malim grupama, panel diskusija (nekoliko odabranih diskutanata pred auditorijumom, diskusija na osnovu teza, diskusija pod rukovodstvom jednog od polaznika i dr.

METODA DEMONSTRACIJEMetoda demonstracije u obrazovanju za zatitu ima iroku i raznovrsnu primenu. Njena sutina je u pokazivanju (demonstriranju) ili improvizaciji originalnih ili vetakih predmeta, pojava i postupaka koji su vezani za neku obrazovnu materiju. Temelji se na ostvarivanju principa oiglednosti u nastavno - obrazovnom procesu. Vrednost ove metode, upravo je u neposrednom posmatranju predmeta, pojava i procesa ime se poboljava kvalitet znanja, zapravo njegova trajnost, potpunost i praktina primenljivost. U obrazovnoj praksi, kao sredstva za demonstraciju najee se koriste: konkretni prirodni predmeti, pojave i procesi; slike, crtei i modeli, tabele, grafikoni i eme; filmovi; zvuni efekti; eksperimenti i ogledi; originalni pokreti i radnje, i dr.. Postupak demonstracije i sredstva treba da budu u skladu sa obrazovnom materijom koja se prezentira. Polaznici se osposobljavaju za neposredno posmatranje predmeta i pojava kao osnovne etape u procesu sticanja znanja, razvija se sposobnost kritikog miljenja, sposobnost pamenja, poboljava trajnost i praktina primenljivost znanja. Nedostaci ove metode se ogledaju u tome to odreeni obrazovni sadraji nisu primereni za primenu oiglednih nastavnih sredstava; podrazumeva odreeno predznanje i iskustvo polaznika, osposobljenost i naviknutost na posmatranje predmeta i pojava; pretpostavlja odgovarajue tehnike i materijalne uslove i dr.

SIMULACIJASimulacija podrazumeva obuavanje kandidata /polaznika upotrebom prave ili improvizovane opreme koju e koristiti na radnom mestu, s tim to se obuka izvodi van radnog mesta. U pitanju su oprema i materijali koji stvaraju realnu situaciju odluivanja za polaznika. Simulacija se koristi za obuavanje izvrioca opasnih poslova i onih koji zahtevaju vrlo skupu opremu. Cilj je smanjiti opasnosti i tete tokom obuavanja (pilota, vatrogasca, policajaca i dr.). Simulirana obuka moe jednostavno da se odvija u posebnoj prostoriji u kojoj se nalazi oprema koju e kandidati stvarno koristiti na radnom mestu. Spaja prednosti treninga izvan posla i onog na poslu, a osnovne prednosti se ogledaju u bezbednosti, uspenosti uenja i smanjenom riziku nastanka materijalne tete i trokova prilikom uenja.

METODA SLUAJEVASluaj predstavlja opis nekog hipotetikog ili stvarnog organizacionog ili poslovnog problema. Od polaznika se zahteva da identifikuju i analiziraju specifine probleme, razviju alternativna reenja i preporue najbolja reenja za konkretan problem. Osnovne karakteristike ove metode su: reavanje aktuelnih problema na radnom mestu maksimalna ukljuenost zaposlenih minimalna zavisnost od nastavnika/instruktora stvara ambijent dramske situacije i poveava motivaciju i participaciju uesnika

IGRANJE ULOGAOva metoda se sve ee koristi kao oblik simuliranja praktinih problema. Uesnici dobijaju konkretne uloge u reavanju odreenih organizacionih ili poslovnih problema. Savremena oprema omoguava snimanje, pa potom pokazivanje i komentarisanje ponaanja svakog uesnika. Nalazi primenu u razvoju vetina intervjuisanja, pregovaranja, procene i rasprave o uspenosti i drugih poslova koji ukljuuju interpersonalnu komunikaciju.TEST METODAPrimena ove metode pretpostavlja odreeni stepen pismenosti, odnosno odreeno predznanje i iskustvo polaznika za korienje tampanog teksta u procesu sticanja znanja. Njena primena pretpostavlja i osposobljenost nastavnika za izbor i primenu teksta u toku nastavnog procesa.U obrazovanju za zatitu, ova metoda ima iroku primenu kod raznih nivoa i kategorija uesnika obrazovanja. U vezi toga potrebno je da se naglasi sledee: izbor literature vri predava u skladu sa programskom materijom i sposobnou uenika, predava je duan da prui potrebna uputstva u vezi sa sadrajem, znaajem i ciljem korienja takvog izvora saznanja; predava je duan da objasni metode, nain korienja i vreme potrebno za savladavanje odreene obrazovne materije; posebnu metodu obrazovnog rada predstavljalo bi korienje programiranog udbenika sa odreenom materijom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara ili zatite ivotne sredine.Primena ove metode omoguava da se ostvari sistematinost i preglednost u usvajanju gradiva; da se preciznije naui gradivo i uveba njegova reprodukcija; doprinosti razvijanju jasnijeg i lakeg izraavanja misli, razvoju motiva i interesa za itanje knjiga i dr. Osnovni nedostaci ogledaju se u veem umnom naprezanju i relativno brzom zamaranju.

METODA PISANIH I GRAFIKIH RADOVAOva metoda se primenjuje, uglavnom, u onim oblicima obrazovanja koji vremenski traju due i gde vie dolaze do izraaja karakteristike kolske nastave u pogledu sistematinosti i postupnosti obrade sadraja. Pisani radovi predstavljaju razliite oblike pisanog teksta koje rade polaznici i nastavnici u toku nastavnog procesa ostvarujui predviene vaspitno- obrazovne zadatke. Grafiki radovi predstavljaju radove polaznika i nastavnika izraene grafikim simbolima. Ova se metoda najee koristi za proveru i ocenu stepena osposobljenosti i kvaliteta znanja polaznika i utvrivanje efekata celokupnog obrazovnog rada. Pisani i grafiki radovi koji se primenjuju u okviru ove metode mogu biti: radovi kojima se reprodukuje steeno i usvojeno znanje, radovi u kojima se steeno znanje eli primeniti na nove uslove, radovi koji izraavaju samostalnost i stvaralatvo,U nastavi i obrazovanju, najee se kao samostalni pisani radovi primenjuju seminarski radovi pomou kojih se polaznici mogu "uvesti u literaturu, u praktinu obradu nekog problema, u samostalno formiranje misli i zakljuaka"

METODA LABORATORIJSKOG I PRAKTINOG RADAPrimena ove metode uslovljena je prirodom obrazovnog sadraja, iskustvom i predznanjem polaznika kao i uslovima nastavnog rada u pogledu kvaliteta, opremljenosti nastavnom opremom za labaratorijski i nastavni rad. Pri ovoj metodi uesnici samostalno izvode pojedine praktine radove sa ciljem da neposredno (u samom radnom ambijentu) proue neku pojavu, postupke, predmete, aparate, maine, ureaje i slino, odnosno da se osposobe i obue za izvoenje pojedinih radnih postupaka.Laboratorijski radovi se, uglavnom, izvode putem eksperimenata koje polaznici obavljaju samostalno. Uspenost eksperimentalnog rada zavisi od kvaliteta pripreme i polaznika i nastavnika. Za izvoenje praktinih radova neophodno je obezbediti odreene uslove: materijale, pribor, alat, energiju i dr. Svaka praktina radnja se sastoji od odreenog broja radno-praktinih operacija. Nedostaci ove metode se ogledaju u tome to primena ove metode trai dosta pripreme i vremena za realizaciju postavljenih zadataka; nije pogodna za obradu nekih sadraja; trai odgovarajue nastavne uslove u primeni, osposobljenost polaznika i dr.

IZBOR I VERIFIKACIJA METODA NASTAVNOG I OBRAZOVNOG RADAPod izborom se podrazumeva odreivanje i utvrivanje odgovarajue metode obrazovnog rada koja u zavisnosti od konkretnih obrazovnih uslova treba da omogui da se postignu najbolji obrazovni rezultati.Pod verifikacijom se podrazumeva proces pedagoko-andragokog utvrivanja, usavravanja i sistematizacije jedne obrazovne metode i njenih metodikih varijanti u cilju njenog naunog uvoenja u obrazovni proces.Akcenat u izboru i primeni nastavnih metoda mora se staviti na maksimalno obezbeivanje jedinstva obrazovnog i vaspitnog procesa. U rezimiranju metoda nastavno-obrazovnog rada sa odraslima moe se zakljuiti sledee: izbor metode vri sam predava, svaka od razmatranih metoda ima svoje prednosti i nedostatke, prevazilaenje nedostataka jedne metode mogue je ostvariti kombinacijom vie metoda i njihovih metodikih varijanti.Nastavni i obrazovni rad koji se realizuje kombinacijom postojeih metoda i njihovih varijantnih oblika ostvaruje neophodne preduslove za efikasnost obrazovnog rada, ali i za razvoj i usavravanje postojeih metoda u nastavi i obrazovanju uopte.

METODE SPECIFINOSTI OSPOSOBLJAVANJA ZA ZATITUU nastavno-obrazovnom procesu, potrebno je, pre svega, poznavati i uvaavati osobenosti uenja odraslih ali i njihov status zaposlenih licaU zavisnosti od tipa nastave (teorijska ili praktina) mogue je koristiti razliite metode i njihove metodike varijante koje najoptije posmatrano mogu pripadati: grupi verbalnih metoda, grupi vizuelnih metoda, prakseoloke metode,U procesu praktine nastave, najee se koriste prakseoloke metode uenja radom i to na sledei nain: prouavanje na radnom mestu. Odvija se u 2 etape: prva ukljuuje instrukcije i uputstva instruktora, dok druga ukljuuje vebanje vetina do eljenog kvaliteta i sigurnosti, pod nadzorom instruktora: etvorostepena metoda se koristi za postupno osposobljavanje osobe za samostalno i timsko, sigurno, odgovorno, kvalitetno i ekonomino obavljanje poslova, a odvija se kroz 4 stepena: prvi- priprema nastavnika; drugi- demonstracija nove vebe, trei- pokuaji uenika pod nadzorom nastavnika i etvrti- uvebavanje.

NASTAVNA/OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA - POJAM, ODREENJA, DISTINKCIJEU didaktici pojam "nastavna tehnologija" podrazumeva skup mera, postupaka i metoda organizacije nastavnog procesa. Ovaj pojam obuhvata i postupke primene nastavnih sredstava. Dok je kod nastavne tehnike naglasak na sredstvima, tehnologija se vie odnosi na organizaciju nastavnog procesa. U pojedinim zemljama proizvode se "paketi" modernih nastavnih sredstava kako bi svaka kola bila snabdevena potrebnim elementima za poboljanje svoje obrazovne ekologije ili obrazovne sredine. Obrazovna tehnologija se oslanja na iroku definiciju rei tehnologija, to moe da se odnosi na materijalne predmete kao to su maine ili hardver. Zato se obino ukazuje da: "obrazovna tehnologija" ukljuuje sisteme u procesu razvoja ljudskih sposobnosti, "nastavna tehnologija" obuhvata procese i sisteme uenja u nastavi.

NASTAVNA SREDSTVA POJAM, FUNKCIJA, ZNAAJU vaspitno-obrazovnoj teoriji i praksi, prisutno je mnotvo razliitih termina kao to su: nastavna sredstva, radna sredstva, sredstva za uenje, tehnika sredstva, oigledna sredstva, mediji (didaktiki mediji) i dr. Pod nastavnim sredstvima podrazumevaju se predmeti, sprave, modeli, aparati, maine i razliite slike, crtei, mnogobrojni objekti, njihove slike i modeli, koji su proizvedeni, podeeni ili odabrani za potrebe nastave. To su, zapravo, sva materijalno-tehnika sredstva za ostvarivanje nastavnih zahteva, koja nastavniku ili ueniku slue za uspeno i razumno oblikovanje i izvoenje obrazovnog procesa.

DIDAKTIKA FUNKCIJA I METODIKA VREDNOST NASTAVNIH SREDSTAVATehniko-tehnoloka dostignua, razvoj prirodnih nauka, psihologije, i dr., doprineli su razvoju shvatanja o didaktikoj funkciji i metodikoj vrednosti nastavnih sredstava. Osnovne funkcije nastavnih sredstava su:1. ostvarivanje oiglednosti kod izuavanja pojava, procesa, fizikih zakona i teorija,2. podsticanje na intenzivnije uenje i razvijanje umnih i drugih sposobnosti;3. postizanje racionalizacije i ekonominosti nastave,4. predstavlja materijalni oslonac misaonoj aktivnosti5. intelektualna funkcija,Nastavna sredstva, a posebno primena savremene obrazovne tehnologije, moe postati dragocena pomo i sredstvo za stimulisanje interesovanja i motivacije uenika: u povezivanju odvojenih delova nepovezanog uenja u skladnu celinu, u obezbeivanju transfera uenja, obogaivanju kako aktivnosti nastavnika tako i aktivnosti uenika, razvoju funkcionalnog miljenja i dr.Savremena tehnika sredstva ne vre samo funkciju nastavnih sredstava, ve u sve irem obimu poinju da vre i funkciju metode uenja. Napredak nauke je omoguio da sredstva zamene i neke aktivnosti nastavnika i uenika, pa su postala specifina sredstva - metode.

ZNAAJ NASTAVNIH SREDSTAVA U OBRAZOVANJU ZA ZATITUPrimena savremenih vaspitno-obrazovnih i tehnikih sredstava u obrazovno-vaspitnom i propagandnom radu sa odraslima u oblasti zatite radne i ivotne sredine ima izuzetan i specifian znaaj. Taj znaaj se sastoji u mogunosti nastavno-obrazovne tehnike da obrazovno-vaspitne sadraje prikae, pre svega, na bezopasan i plastian nain kao to su: razni latentni izvori i uzroci povreda i oteenja na radu, procesi nastajanja povreda i oteenja. opasne posledice nepropisnog naina rada. pravilno ili pogreno izvoenje radnih postupaka, korienje sredstava za linu zatitu, procesi nastajanja poara i eksplozija, postupci pravilnog ponaanja u sluaju aktiviranja odreenih opasnosti i sl.Pored ovoga, primena raznih audio-vizuelnih i drugih sredstava u vezi sa zatitom na radu, zatitom od poara ili zatitom ivotne sredine ima i poseban psiholoki znaaj koji se sastoji u direktnom i konkretnom vizuelnom i auditivnom obavetavanju, signaliziranju i upozorenju u toku rada i u vezi sa radom na prisustvo odreenih opasnosti i tetnosti i odgovarajue naine i postupke obaveznog ponaanja.

PODELA I KLASIFIKACIJA NASTAVNIH SREDSTAVAImajui u vidu njihovu ulogu i vrednost u nastavnom procesu mogu se podeliti na: osnovna nastavna sredstva - u saznajnom pogledu imaju primarnu ulogu - predstavljaju predmet, odnosno sadraj obrazovanja (film, knjiga, plakat, slikovito upozorenje itd.), pomona sredstva (pomagala) imaju sekundarnu ulogu.

Prema nainu percipiranja sredstva se mogu podeliti na: vizuelna (izvor informacija slika - slike, eme, slikovita upozorenja i sl.), auditivna (izvor informacija zvuk audio-vizuelna (TV i dr.).

Prema poreklu sredstva se mogu podeliti na: prirodna (prirodni objekti i primerci), vetaka (vetake tvorevine modeli),

Prema nainu pruanja informacija: statika (slika, model, dijapozitiv), dinamika (film, televizijska emisija i dr.),

Prema karakteru obrazovno-vaspitnog rada: demonstraciona (slika, modeli, filmovi), laboratorijsko-eksperimentalna (maine, aparati), nastavno-radna (udbenici, prirunici), manipulativna (alati, sprave, pribor),

UBENICI, PRIRUNICI I DRUGI TEKSTUALNI MATERIJALIUenici su osnovna sredstva u nastavi, u kojima se nastavni sadraji jednog nastavnog predmeta obrauju u celini. Udbenici i prirunici se objavljuju sa specijalnom namenom. U njima se na strunom nivou saoptavaju informacije o stepenu razvijenosti odreene nauke i iznose najvaniji rezultati i dostignua te nauke.U obrazovanju za zatitu, pored udbenika i prirunika, mogu se koristiti i drugi tekstualni mediji (dokumentacija, zakoni, pravilnici i dr.).Mogu se koristiti samostalno, ali i sluiti kao neophodna dopuna drugim medijima (objanjenja uz slike, eme, crtee i dr.). Prednosti tekstualnih medija su: mogunost trajnog uvanja informacija, laka dostupnost, viekratno vraanje istom sadraju. Da bi tekstualni materijali ostvarili nastavnu funkciju, treba da budu didaktiki oblikovani i usklaeni sa uzrasnim i drugim osobenostima obrazovne populacije (ciljne grupe). tampa (zbornici, asopisi i dr.) takoe se moe koristiti u obrazovanju za zatitu. Pomou lanka se dobro moe aktuelizovati nastavno-obrazovni proces u ovoj oblasti (struni i nauni radovi sa konferencija, publikacije kao rezultat rada na projektima i dr.).

FILM KAO NASTAVNO SREDSTVO U OBRAZOVANJU ZA ZATITUPredstavlja dinamiko vizuelno ili audio-vizuelno sredstvo, tematski i didakticki obraeno i prilagoeno da slui efikasnom postizanju obrazovanja, ciljeva i zadataka. Nastavni film mora da ispunjava odreene pedagoke zahteve u pogledu sadraja, kompozicije i duine trajanja. Osnovne karakteristike filma: psiholoke (neposredno audio-vizuelno delovanje na uesnika); pedagoke (mogunost potrebnog kontakta sa stvarnou i praksom pribliava sadraj obrazovanja, doarava stvarnost); tehnike (pomou svih raspoloivih tehnikih sredstava stvarnost se doivi onako kako to nije mogue na obian nain); ostale (za zatitu radne i ivotne sredine bitno je bezopasno prikazivanje opasnih radnji)

SLIKOVITA UPOZORENJATo su plakate i druga slikovita upozorenja. Svako od njih ima odreene karakteristike:veliina, sadraj, mesto postavljanja. Veliina zavisi od mesta postavljanja, tj. mora da je u skladu sa mestom gde se postavlja. Sadraj zavisi od vrste tetnosti i opasnosti, tako da se usklauje i tekstualni deo ali i ilustracija, crte... Tekstualni deo ne sme da ima vie od 10 rei (potrebno je 10 sekundi za itanje), i on treba da uverava, nareuje, zabranjuje ili obavetava uesnike. Ne sme biti uasavajui jer se tako kod radnika izaziva strah od povreda ali i od rada. Ova upozorenja se postavljaju na prolaznim mestima, na istaknutim i vidnim mestima, na mestima koja nisu prenatrpana drugim obavetenjima...ova upozorenja treba menjati najmanje jedanput meseno, ali moe i ee.

PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU I NASTAVI POTREBA I ZNAAJPrimena informacione tehnologije u nastavi i obrazovanju prua mogunosti za sledee:1. individualizaciju nastave i uenja - cilj i zadaci su prilagoeni mogunostima svakog pojedinca,2. nastava se zasniva na sistemskom pristupu, na vrstoj meuzavisnosti svih elemenata, a svaki od njih deluje u skladu sa unapred postavljenim ciljem;3. saznajni proces je organizovan kao dvosmerna komunikacija; povratna informacija prati svaki korak obrazovne aktivnosti pa pojedinac uvek zna ta je i koliko nauio,4. obezbeuje racionalizaciju saznajnog procesa - vreme se maksimalno koristi;5. svaki pojedinac reava zadatke, misaono je aktivan6. zadaci se mogu davati na raznim nivoima sloenosti to pospeuje motivaciju,7. informacije se mogu prenositi raznim jezicima - slikom, skicom, emom, reju, tonom - to nastavni rad ini dinaminim i zanimljivim;8. izvori znanja se umnogostruuju (dostupne su bogate baze znanja);9. mogue je brzo obavljanje mnogih rutinskih poslova tako da ueniku i nastavniku ostaje mnogo vie vremena za stvaralaki rad;10. otvaraju se velike mogunosti za uenje na daljinu.KOMPJUTER KAO SREDSTVO U OBRAZOVANJU I NASTAVIMogunosti primene kompjutera u nastavi i obrazovanju uopte su nesagledive. U savremenim nastavnim uslovima, kompjuter preuzima celokupni proces poev od pripreme nastavnog/obrazovnog rada, preko realizacije, pa sve do evaluacije ostvarenih vaspitno-obrazovnih rezultata. Re je, zapravo, o neposrednoj primeni tog medija u nastavi s ciljem da se njegov tehniki (hardverski) i programski (softverski) deo stavi na raspolaganje ueniku, a sve u cilju obezbeenja to optimalnijih uslova za kvalitetan rad, uenje i individualni razvoj.Prednosti primene raunara kao nastavno-obrazovnog sredstva:1. kompjuter raspolae tehnikim i programskim mogunostima da istovremeno animira vie saznajnih ula; 2. individualizacija procesa nastave i uenja,3. obrazovni programi su kvalitetniji (struno ih koncipiraju i didaktiko-metodiki oblikuju timovi strunjaka,4. permanentne povratne informacije dodatno aktiviraju, motiviu, ohrabruju na pojaano angaovanje i istrajnost u radu;5. mogunost da se vie vremena posveti prouavanju i istraivanju onih problema za koje je pojedinac posebno zainteresovan;6. velike tehnike i informaciono-operativne mogunosti novih generacija,POJAM I ZADATAK DOKIMOLOGIJEDikomologija je posebna nauka u oblasti obrazovanja, a zadatak joj je sledei: pronalaenje naina za prikupljanje podataka za utvrivanje uspeha obrazovanja; utvrdjivanje uspeha/rezultata obrazovnog rada; praenje promena koje nastaju u linosti pod uticajem obrazovno-vaspitnog rada. U dokimologiji postoje dva osnovna postupka, a to su: merenje (utvrivanje dostignua) i vrednovanje (utvrivanje promena koje nastaju u linosti pod uticajem vaspitanja i obrazovanja). Oblici i postupci za proveru znanja i stepena osposobljenosti radnika za bezbedan rad su: usmeni ispit, testovi znanja, tipovi zadataka za izradu testova, vrednovanje rezultata u testovima znanja.OSNOVNI DOKIMOLOKI POJMOVIProveravanje je nastavna delatnost kojom se utvruje ostvarivanje materijalnih, funkcionalnih i vaspitnih zadataka nastave. Zavisno od etape nastavnog /obrazovnog procesa u kojoj se primenjuje, proveravanje moe biti: prethodno, tekue, zavrno.Praenje je sloena, kompleksna i kontinuirana delatnost u kojoj nastavnik, primenom odgovarajuih tehnika i instrumenata, dolazi do informacija o razvojnim tokovima i nivoima ostvarenosti predvienog cilja.Merenje slui utvrivanju i uporeivanju obrazovnih i uopte razvojnih promena u ostvarivanju cilja i zadataka nastave i obrazovnog rada uopte.Ocena predstavlja utvreni odnos izmeu onoga to se eli i onoga to je pojedinac postigao. To je sredstvo za registrovanje uspeha nekog pojedinca. Vrednovanje ili evaluacija smatraju se sinonimima.Evaluacija podrazumeva odreivanje relativne vrednosti neega prema usvojenom standardu.Pojam verifikacije se ree koristi u vezi sa neposrednim vaspitno-obrazovnim radom. Vie se odnosi na postupke proveravanja i utvrivanja ispunjenosti uslova za obavljanje vaspitno-obrazovne delatnosti u odreenoj obrazovnoj instituciji.

USMENI ISPITSpada u tzv. subjektivne metode i proveravanje znanja izvodi se na klasian nain tj. putem usmenog odgovora uesnika pred komisijom. Odgovori se temelje na pitanjima koja se direktno postavljaju. Rezultati odgovora se utvrdjuju pojedinano za svakog ispitanika na osnovu miljenja i utiska. Uspeh se izraava i formulie u vidu ocene (zadovoljava ili nezadovoljava) i na osnovu toga izdaje se odreeni dokument. Ovaj nain dosta rasprostranjen ipak se smatra nepodesnim i neefikasnim za masovna ispitivanja (vremenski dug), i odrasli se esto nelagodno oseaju pred komisijom kada ne mogu pokazati pravu sliku znanja. Smatra se da nije potpuno objektivan, zasnovan na linom utisku i ekonomski nepodoban.

KVALITET U OBRAZOVANJUU osnovi kvaliteta se nalazi obrazovanje i uenje, tako da obrazovanje nije dodatak kvalitetu ve njegov temelj. Kvalitet se posmatra sa vie aspekata (ekonomskog, sociolokog, psiholokog, sa aspekta organizacionih nauka itd.). Kvalitet se odnosi na celokupnost ovekovog ivljenja i predstavlja jedan vaan atribut filozofije ivota. U osnovi filozofije kvaliteta se nalazi kontinuitet, proces traganja za boljim, stvaranje mogunosti stalnih poboljanja. A ovaj proces je nezamisliv bez akta obrazovanja i uenja. Na osnovu toga se moe rei da kvalitet u obrazovanju ima dvojnu ulogu.

MEUZAVISNOST KVALITETA RADA I KVALITETA OBRAZOVANJAOva dva kvaliteta se meusobno proimaju. Savremena drutva i savremeni biznis trae osoblje koje misli. Japan, kao jedna od najuspenijih privreda, je svoj razvitak zasnovao na obrazovanju, na inicijativi svojih graana i oslobaanju od svakodnevnih briga ljudi koji su na odgovornim radnim mestima i koji misle o svakodnevnim poslovima preduzea. Kriterijumi koji ukazuju na meuzavisnost su: sigurni i zdravi uslovi rada, adekvatna kompenzacija za rad(zarada), prilike za kontinuirano napredovanje, prilike za razvoj ljudskih sposobnosti, socijalna interakcija u radnoj organizaciji, privatnost, sloboda izraavanja, socijalni znaaj radnog ivota.

BIHEVIORISTIKA FILOZOFIJA OBRAZOVANJAU ovoj filozofiji se naglaava sticanje vetina, individualni uspeh i kompeticija. Takvim stavom se obrazovanje izjednaava sa treningom, tako da je nastavnik po tom shvatanju mogui menader, kontrolor ili inenjer ponaanja koji planira uslove kako bi ostvario eljeno ponaanje. Ova filozofija je uvela pojam odgovornosti nastavnika na osnovu koje se od njega trai voenje evidencije o kvalitetu njegove nastave, tako da se rezultati obrazovanja i uenja mogu objektivno i precizno utvrditi. Ovim su odreeni postupci, metode i ponaanje nastavnika.

HUMANISTIKA FILOZOFIJA OBRAZOVANJAPrema ovoj filozofiji obrazovanje je jedna celina koju moramo posmatrati kao kompleksan fenomen. Naglaava se razvoj linosti, koja je otvorena za promene i kontinuirano uenje. Pristalice ove filozofije se protive manipulaciji ljudima kako bi se postigli odreeni efekti, a vie se tei ka razvoju autonomnosti, intuicije, individualnosti... Prema humanistima nastavnik nije menader, a obrazovanje nije roba koja se moe kupiti. Ciljevi obrazovanja odgovaraju jednoj sredini i vae za struno obrazovanje, ali nikako ne mogu da vae za opte obrazovanje. Za uspeno obrazovanje mora se primenjivati kombinacija obe filozofije obrazovanja.

RAZLIITE INTERPRETACIJE KVALITETAKvalitet to znai, osobenost, svojstvo nekog predmeta ili pojave, koja ga razlikuje od ostalih. Kvalitetom se izraava valjanost neke stvari, tj. njenu primerenost normama ili zahtevima. Da bi neto bilo valjano mora da bude i kvalitativno i kvantitativno odreeno, tako da se putevi ova dva pojma prepliu i proimaju. U osnovi jednog kvaliteta se nalaze vrednosti datog drutva, tako da se na osnovu toga odreuju ciljevi, potrebe i sadraji obrazovanja. Vrednosti za svako drutvo su promenjive tako da je kvalitet subjektivno obojen. Kvalitet u obrazovanju se moe posmatrati sa vie aspekata jer na njega deluju brojni faktori. U obrazovanju ne postoji zavrni kvalitet jer se stalnim trudom i radom on moe prevazii, tako da se postigne bolji.

OSOBENOSTI MERENJA KVALITETA OBRAZOVANJAJo se nisu utvrdili stalni i stabilni kriterijumi u merenju kvaliteta obrazovanja. Na to utiu brojni faktori: socijalno poreklo uenika, zdravlje, motivacija, iskustvo na poslu, sposobnosti.... Merenje kvaliteta obrazovanja zavisi umnogome od instrumenata koji se koriste, ali i od oveka koji meri sa izvesnom dozom subjektivnosti. Tako da se moe zakljuiti da merenje u obrazovanju nije perfektna indikacija osobina, stavova, znanja ili ma ega to se utvruje. Potrebno je usavravati merne instrumente i osposobljavati strunjake za ovu sloenu funkciju.

USTANOVLJAVANJE I OSIGURAVANJE KVALITETA OBRAZOVANJAKvalitet obrazovanja predstavlja kompleksan i kontinuiran proces interakcije razliitih uslova i faktora, a koji deluju istovremeno u konkretnom vremenu i prostoru, iji pojedinani kvaliteti takoe predstavljaju funkciju sastavljenu od velikog broja razliitih veliina. U okviru obrazovanja je potreban sistemski pristup osiguravanju kvaliteta, koji bi trebalo u budunosti da doprinese permanentnom razvoju i unapreivanju sistema vaspitanja i obrazovanja. Potrebno je stvoriti kvalitetan sistem obrazovanja koji e biti sastavni deo ekonomskih tokova i drutvenih dogaanja uopte, kojim e se veem broju korisnika obrazovnih usluga osigurati uslovi za sticanje obrazovanja i standarda znanja koji su uporedivi sa svetom. Na taj nain e se od uesnika procesa obrazovanja stvoriti graani koji samostalno misle, koji snose odgovornost, lako sarauju sa drugima, planiraju i grade svoj razvoj.

KONTROLA KVALITETASutina je u pregledanju i odbacivanju rezultata sa grekama. Obezbeivanjem kvaliteta se spreavaju greke, tako da ono ima preventivnu funkciju. Jo uvek se traga za stalnim i stabilnim kriterijumima za kontrolu kvaliteta. U Evropi kontrola kvaliteta je regulisana stvaranjem standarda ISO 9000, i stvaranjem meunarodne organizacije za standardizaciju. Inicijative su dolazile iz oblasti industrije, kasnije su uslune delatnosti zastupljene i na kraju je oblast obrazovanja.

SPECIFINOSTI ANDRAGOKE FUNKCIJE NASTAVNIKA U OBLASTI OBRAZOVANJA ZA ZRSPoto se radi o obrazovanju odraslih, predava treba da se postavi kao ravnopravan partner, tj. kao organizator uenja. Uvek mora da ima u vidu probleme sa kojima se odrasli svkodnevno nose(umor, slaba motivacija, razlika na nivou intelektualne sposobnosti), ali pri tome ne sme da zanemari iskustvo polaznika. Ova funkcija nastavnika je saeta kroz sledee zadatke: poznavanje psiholokih i drugih karakteristika odraslih, poznavanje moguih problema i tekoa odraslih, potovanje linosti odraslog pojedinca, vaspitno-obrazovni rad i delatnost zasnivati na strunim, psiholoko-andragokim i didaktiko-metodikim znanjima, a ujedno zasnivati ravnopravan odnos sa uesnicima obrazovanja.