obicaji i verovanja 368207689

Obiaji i verOvanja 1

dinara donosi sreu!

Magijaobiaja

10

Recepti za srean i dugovean brak

Snaga novca vjera ro

Ne postoji arobni napitak za uspeh

zatitite dete od uroka

2 Obiaji i verOvanja

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...


Sadraj

Uvodnikna pominjanje narodnih obiaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske prie namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajui da su sujeverje i narodni obiaji dva potpuno razliita pojma. Ipak, ak i najvei protivnici kucnue u drvo dok budu priali o lepim stvarima iz svog ivota, nee dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi e nestrpljivo oekivati da mlada baci buket ba ka njima ili e ekati 40 dana kako bi otili u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Potovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi obiajni ritual, bilo da poznanicima ne ispria do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok slua tunu priu sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog konia novoroenom detetu oko ruke, a o cepanju koulje novopeenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venanju 15 parova u Beogradu ba 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng uiu obeava dug i srean brani ivot.Hteli to da prihvatimo ili ne, obiaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. ak i ako ne moete da ih prihvatite kao takve, itanje ove knjiice shvatite kao vrstu zabave. Uivajte!

4 Zanimljivosti iz sveta: Sreni kutak 6 Trudnoa i roenje deteta 9 Davanje imena10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens14 Kako da se novac zadri u kui16 Obiaji na venanju20 Pronaite sreno mesto za svoj dom22 Mo prirode24 Srea i nesrea desne i leve strane26 Zatita od uroka28 Najtuniji dan30 Dani u nedelji


Sreni kutakKoliko naroda i zemalja - toliko obiaja i navika. evo u ta veruju ljudi iz naeg okruenja, ali i sa drugih kontinenata

POTKOVICAOvo je, bez sumnje, najea amajlija. Verovanje da moe doneti sreu, pogotovo ako visi blizu kunog praga, potie iz Evrope. Na vratima kua u Italiji, Nemakoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore, kako bi privukla sreu. U Italiji je vano da je potkovica koriena, naena na polju ili drumu, a ne kupljena. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuu.

TRANJE ZA SIROMU Engleskoj moete videti grupu ljudi kako tri za sirom koji se kotrlja niz brdo, dok se u paniji gaanje hranom smatra normalnom navikom.

etnja Sa SunceMU kotskoj je popularan obiaj da mlada

eta sa suncem tako to na junoj strani crkve ide od istone do zapadne, a onda

napravi tri kruga oko crkve. verovalo se dae joj to doneti sreu u ivotu.

Onome kome cvee koje zasadi uvek uspeva,

sve je dobro u kui i ima napredak u porodici

VELIANSTVENI JEDNOROG Ova ivotinja se skoro 3.000 godina spominje u knjigama i bajkama. Prema mitologiji, to je beli konj sa rogom na elu, ijim telom tee srebrna krv. veruje se da e onaj ko ubije ovo velianstveno stvorenje zauvek biti proklet.


Na narod veruje da psi na anele ne laju,

odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. Na njih samo cvile ivrte repom

U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata, prozori pa ak i dimnjaci da bi se spreio

ulazak zlih duhova koji mogu da naude

mladencima

SlonPoreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreu, potie iz indije i hinduizma,

gde su potovana boanstva imala

glavu slona. U americi veruju da

samo oni slonovi koji imaju podignutu

surlu donose sreu.

Ovu amajliju koriste Grci i Turci, pa se u zavisnosti od zemlje naziva grko,

odnosno tursko oko. Ono moe da bude detalj na odei, da

se nosi kao narukvica ili privezak, a moe i da se

okai blizu vrata ili bebinog kreveca gde e

da motri na zlo oko.

ODVEZANE PERTLE ena u vedskoj treba da ostavi na obui odvezane

pertle da bi raala decu lako kao to izuva obuu.

liMunna Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom, oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina sveeg limuna.

Oko protiv uroka


deteta trudnoa i roenje

Mnogi roditelji i danas vezuju koni crvene boje oko zgloba bebine leve ruke, to je tek jedan od sauvanih obiaja koji se primenjuje po dolasku novoroeneta na svet

Dobijanje potomstva u naem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. Zbog toga se dosta vodilo rauna o potovanju brojnih obiaja od zaea pa sve do raanja deteta. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj zaeo novi ivot, posebna panja bila je posveena ponaanju same trudnice. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama, posebno sa onima koje su imale uroenu ili steenu manu. Ve sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod, a samim tim i na budue dete. Opasnost bi bila vea ukoliko bi se trudnica udila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj nain izazvala neprijateljska oseanja. Na slinim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim ivotinjama, hranom i sa nekim predmetima i materijama. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara nou i da treba da se dri podalje od raskra, drvljanika, groblja ili ubrita. Pazilo se i da se ne uplai, pa samim tim nije smela da prisustvuje tuama i svaama. U protivnom, njen

trenutni strah mogao je da se prenese na budue dete, pa da ono celog ivota bude kukavica. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. Prema verovanju u Crnoj Gori, ena koja bi poelela da pije mleko, pa prola prstima kroz kosu, raala je belokoso dete, ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slino. Jedno od verovanja kae da bi onu hranu koju je trudnica najvie jela tokom trudnoe, dete kasnije neizmerno volelo.

babine od 40 danaOsim poroaja, pod raanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet, u narodu poznat kao babine ili babinje. U borbi protiv poroajnih demona dominirala je tenja da se majka i dete tokom ovog perioda to due zadre u kui, meu svojima, u sredini koja im prua sigurnost i zatitu. Tokom babina


jedan od obiaja kae da kad poe na venanje, mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka


porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje, jo manje da iznosi novoroeno dete. lanovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda, a prilikom dolaska u kuu nisu smeli da se dive i da hvale novoroene. Ako bi to sluajno uradili, morali bi naglas da kau da nije uroka ili ne budi uroka.

Zatita vatromKad bi trudnica tokom noi naputala kuu, nosila bi sveu u ruci. Deje pelene nisu se iznosile iz kue od zalaska do izlaska sunca. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak, ukuani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana, ponekad bi ih stavljali na prag, a najee bi ih ponovo oprali.Zatita vatrom primenjivala se i u samoj kui. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao

pomenuti kritini period od 40 dana. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. Kraj njih je uvek deurao neko od ukuana. Nekada su koriene i amajlije, pa su pored kreveca ili ispod dueia stavljani otri i iljati predmeti. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukuani kadili materijalom neprijatnog mirisa. Odmah po poroaju, pri prvom prepovijanju deteta ukuani su nastojali da magijskim putem utiu na njegove fizike i psihike osobine. Tako su, recimo, krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi, ako je muko, kasnije bilo osavo. Porodilja bi, ukoliko je dojila dete, imala poseban status. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kune poslove. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva, ali ni da jede za stolom sa ostalim lanovima porodice.

Odreivanje pola detetaBrojna su narodna verovanja o tumaenju pola deteta na osnovu bebinog poloaja u stomaku. Tako se, na primer, veruje da e se roditi muko dete ako stomak ide u pic. Ako prvo dete lii na oca, sledee e biti istog pola. Ako prvo dete lii na majku, sledee e biti razliitog pola. Ukoliko prvo dete prvo kae re mama, sledee e biti ensko, a ako prvo izgovori re tata, sledee e biti muko. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni koni oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti arapu sa belim lukom probodenim iglom. Deja kolica, takoe, ne bi trebalo kupovati pre detetovog roenja.

Obiaj cepanja koulje

novopeenom ocu potuje

se u svim krajevima nae zemlje


reima se oduvek pripisivala posebna magina mo, to se najjasnije ispoljavalo kod linih imena. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to uini kum

Davanje imenaDa bi bila jaka, deci su esto davana imena koja bi trebalo da ih uine otpornim i koja su ulivala ivotnu snagu (na primer ivko i ivka), inila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slino. esto se sreemo i sa imenima ivotinja (Vuk, Paun, Soko) i biljaka (Perun, Bosiljka, Neven). Kroz vekove se dosta vodilo rauna i o tome da ako je muko dete nejako po roenju, obavezno dobije elino ime, poput Gvozdena. Ime je moglo da sauva dete od zlobnih ljudi, odnosno od ljudi urokljivih oiju. Re je o runim imenima kao to su Grdan ili Mrka. Zatita novoroenog deteta od neposredne

opasnosti bila je samo preduslov za dug i srean ivot. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan), lepote (Leposava), slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). U nekim naim krajevima deca su dobijala imena predaka, ime se uspostavljala mistina veza izmeu bebe i pokojnog imenjaka. Ono je uz ime nasleivalo i neke njegove osobine, a predak bi tako ponovo bio meu svojima.Magijom imena uticalo se ne samo na novo, ve i na budue raanje. To pokazuje i obiaj zabeleen u Timoku i Bakoj. Ako je ena raala

samo ensku decu, a elela da ima i muko, onda je novoroenoj erki davala svoje ime. Verovalo se da e budua prinova biti sin. I obrnuto: ako je raala samo muku decu, a elela je ensko, davala je sinu muevljevo, odnosno oevo ime.Poslednjih decenija sve ee se deava da maliani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su roeni: Jovana, Bogdan, Nikola, ore... zatim narodna imena koja poinju prefiksom iv, drag ili rad, kao i imena mondenskog karaktera, koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca, glumaca, pevaa.


Vjera Ro ne eli da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom, jer to nije njen svet


ne postoji arobni

Tekst: Emina iri Foto: Lisa arhiva

iako joj se mnogi obraaju da im potvrdi njihove crne slutnje, ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju ve smatra da ovekov ivot zavisi iskljuivo od njegovih misli

Od kada je prole godine u Lisi objavljen lanak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogunosti-ma da zaviri u duu ljudi, naoj redakciji su se obraali brojni itaoci koji su eleli da se sretnu sa ovom izuzetnom enom. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenou, obrazovanjem i elokventnou, da su do-bro osetili biopolje, energiju i njen protok, ali i vie od toga.Ponovo smo potraili Vjeru Ro da nam kae u ta osobe koje se sreu sa njom veruju, ta oekuju i ta ele da uju.

vekovne razmirice - Ljudi mi se esto obraaju oekujui da potvrdim njihove crne slutnje i ono to gaje u sebi. Najee ele da znaju da li su pod dejstvom mranih sila i crne magije. Lino, ne verujem u postojanje materi-jalne magije. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju izmeu osoba koje se ne vole. Re je o vekovnim razmiricama izmeu snaje i svekrve, netrpeljivosti izmeu jetrva i zaova,

komija. Ljudi svu snagu loih emocija projektuju jedni na druge i, naravno, to ne daje nita dobro. Gaje ubeenje da je neko nekome neto namestio magijom. To su nakupljene emocije, koje se vremenom umnoavaju i tete svakome ko ih gaji - istakla je Vjera. - Oseam tue ivote i patim sa njima nji-hove muke, ali to ima visoku cenu. Moju

pomo ne trai niko kome je dobro, ve oni koji imaju probleme - kae Vjera Ro i istie da ne eli da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom, jer to nije njen svet. Kada je re o zdravlju, ljudi esto trae pomo alternative, nespremni da veruju u farmakoloke lekove. Njima savetuje da se

Kada dlanom doem blizu mesta na telu sa

problemom, ljudi odskoe od topline

napitak


strogo dre lekarskih uputstava i postu-paka. U praznoverice i verovanja spada i elja da se ima vie novca, pa mnogi trae recept kako doi do para. - Svi bismo voleli da imamo taj recept, ali on ne postoji. Bavim se svojom profesi-jom u sopstvenoj firmi, i ivim od svog rada, imam situiranu porodicu. Ipak, ni-sam se odrekla susreta sa onima koji trae utehu i nadu, iako me to i te kako boli.Moja dua osea i preivljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Preivela sam vrlo teke trenutke i nemire, a spasla me je vera da e sve biti dobro. I dobro se dogaalo. Verujem i drim se tvrdnje oca Tadeja: Kakve su ti misli, takav ti je i-

vot. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje sreem. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje, ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. Uvere se kada im se poreme-ti kvalitet ivota. Kada su ljudi irokog, otvorenog uma, mogu da osetim koji deo prostora, deo nametaja ili ukras nosi negativne vibracije, pa im savetujem da to obavezno uklone iz ivota. Veruje se da je saksijsko cvee ukras stana. Meutim, ono je nepoeljno jer raste u zemlji, a zemlja ima crve koji privlae negativnu energiju. Cvee treba da je napolju, gde i pripada, objanjava Vjera Ro.

vera je najlekovitija S obzirom na to da joj dolaze ljudi koji-ma treba pomo, Vjera veruje da mora da ih doeka sa mirom i ljubavlju. - Lepo je kada moete nekoga da ohrabri-te. Nada je udno seme. Nemam pravo da

obeshrabrim ljude, pa ih uglavnom upu-tim gde da trae pomo - najee kod lekara ili terapeuta. Neretko ene ele da im neko d arobni lek ili amajliju kojom bi veno imale naklonost mukarca koga ele. To ne postoji. Nikakav crven koni, arobni napitak ili ritual ne obezbeuju dobre odnose. Oni se grade i neguju. To je ljudima teko objasniti, jer bi radije napit-kom da veu voljenu osobu za sebe. Mnogo ljudi iz razliitih socijalnih sredina i uzrasta ele da im se skinu prokletstva.- Za sve nevolje u ivotu ovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. Treba beati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav pre-ma ivotu. Pamtim oveka koji je doao kod mene jer ga mue runi snovi. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da e mu umreti dete. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda titnu lezdu. ula sam ga posle dva meseca. Operisao je titnu lezdu, pije lekove, ne sanja ru-no, niti se boji za dete. Kada se umorim, vidim najbolje. Moj umor blokira recepto-re razumnog, obinog, jednostavnog. Regeneriem se energijom prirode. Ne gledam u karte, ni u kuglu, ni u olju, ve u oveka. Bitno mi je njegovo zdravlje - rekla nam je na kraju Vjera Ro.

ovek u nevolji veruje u prokletstvo. treba beati od proroka koji u svemu

vide zloslutnu silu

crne MiSliMilanka P, penzionerka iz Sremice, verovala je da mora da umre jer joj je vezana mrtvaka veza. Posluala je Vjeru Ro, otila kod lekara i odagnala crne misli. Onkolozi su rekli da je dola na vreme. A Ivana , bankarski inovnik, dala je ljubavniku da popije skupi plaeni arobni napitak da bi ga vezala za sebe. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli, da se dozove pameti i posveti se deci i muu.


Mnogima je Vjera pomogla da odu kod

pravog specijaliste, da nau mir, da

pobede strah. Samo sebi i svojim

najbliima ne moe nita da oseti


u novanikukako da se novac zadri

Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraajte dug u petak

KADA POZAJMITI PARE

Poviicu plate od efa treba

da traite u sredu tokom

dana. Ne pozajmljujte

novac prijateljima i pozna-

nicima u utorak. Kako kau verovanja, ujutru

treba davati i uzimati zajam,

zato to bilo kakve operaci-

je sa parama koje obavljate

tokom veeri ili noi vode

ka propasti. Trudite se da nikada ne

traite zajam, a da ee

dajete novac onome ko ga

od vas trai jer ete tako da

ga programirate da vam

se vrati na drugi nain.

ne valja pozajmljivati kominici hleb i so obezbeenost (u novcu) tada moe da napusti vau kuu i da ode u drugu, komijsku porodicu

Novca nee biti ako zvidite u sobi i mrvice sa stola istite rukom

NOVAC MOE DA VOLI KUUDa bi novac koji ste zaradili voleo vau kuu, onog dana kada dobijete platu nemojte da troite nijedan dinar. Cela suma trebalo bi, po verovanju, da prenoi u vaem domu.

u novanikukako da se novac zadri

Depove odee koja

stoji okaena u ormanu

napunite sitnim papirnim

novcem. Pare ne vole probijene depove ili

otpalu dugmad

KRUPNA NOVANICAU kui ili u stanu treba godinu dana uvati krupnu novanicu, koja e se napuniti vaom energijom i poee da privlai novac prema sebi.

Da bi u kui bilo para, metlu treba da postavite

ruicom na dole

NE KRADITE TUU SREU Dobijene pare na kocki, zaraene nepoteno, naene ili pocepane ne donose sreu i zato ne treba da se zadravaju u vaem novaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potroite.

TROUGAO OD 10 DINARAU najmanjoj pregradi novanika uvajte novanicu od 10 dinara savijenu u trougao. Takoe, u novaniku treba da postoji i srena moneta (prva zaraena ili dobijena od dobrog oveka ili od uspenog posla). Tu novanicu ne valja potroiti ona je srean talisman obezbeenosti. U suprotnom, pare mogu da se naljute i da ne dolaze u vae ruke.

UVAJTE KOVANE NOVIENikada ne drite novanik prazan, neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi.



Pojam medeni mesec dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi vee anse da dobiju sina


VenanjeZbog brzog ivota u urbanim sredinama obiaji u vezi sa venanjem su jednostavni i ne tako romantini. Podseamo vas na rituale posveene najlepem danu u ivotu

Svadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke, prosidbu, svatov-sku povorku, svadbeno veselje i venanje. Roditelji budueg mladoenje raspitivali su se o devojci vodei rauna o njenim moralnim osobinama, dru-tvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. To se moglo initi neposredno ili preko provodadije. Prosidba se drala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane, a to potvrdi obelejem koje se obino davalo u novcu, nakitu ili delovima odee. Pozivanje u svatove obavljao je pozivar iavi od kue do kue sa buklijom u ruci (uturom sa rakijom).

Momako veeMladoenja uoi svadbe organizuje momako vee - oprotaj od momakog drutva i bekrijanja, odnosno vee tokom kojeg se mnogo peva i pije. I neveste se vesele u drutvu prijateljica. Za momako i devojako vee danas se organizuju ve-like zabave po diskotekama, restoranima, kafiima.Kada je re o gostima, prvi se na svadbu poziva kum, koji tada treba tri puta iz bu-klije da ispije rakiju i blagosilja mladence. Potom e u bukliju dosuti svoju rakiju

i ukrasiti je cveem. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola, ali i novac koji ostaje onom ko poziva. Zatim se odlazi kod starojka, devera, a onda se redom, po spisku, zovu ostali gosti. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma.

neto staro, neto novo Kum je najznaajnija linost na svadbi, njemu se u svemu ugaa: od jela i pia do muzike. On je najveseliji na svadbi, njemu muzika svira dokle eli. Kad odlazi sa svadbe, svatovi ga ispraaju uz zvuke arenog kola.

Stari svat je obino najstariji neoenjeni lan iz mladoenjine familije, i on je po-red kumova svedok na crkvenom ven-anju. Uloge starog svata razliite su od mesta do mesta, negde se bira samo radi reda, a negde je domain svim svatovima.Na dan svadbe mladoenja ustaje meu

na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence


prvima da bi se lepo obukao. Obiaj je da se njegovo odelo d majci da ga izmeri na kantaru kako bi se spreilo da mu neko tog dana neto ne nabaci i tako ga urekne. Kako bi se osigurao srean i dug brak, mlada bi trebalo da obue neto staro, novo, pozajmljeno i plavo - staro od nekoga ko je ve dugo u braku, novo to e je odvesti u novi ivot, pozaj-

mljeno to predstavlja pruenu sreu (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreu) i plavo, to se povezuje sa istoom i skromnou.

Kupovina mladePo dolasku svatova, mladoenja, kum i stari svat ne jedu, ne piju i ne pue do

venanja - da ne bi, po verovanju, bilo tue meu svatovima. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. Mladoenja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. Danas kada ujemo automo-bilske sirene, znamo da prolazi svadbena povorka - nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove.Pred mladinom kuom njen otac otpija rakiju iz buklije, to je znak da svatovi mogu da uu. Za to moraju da plate ili da neko od svatova pukom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. Uglavnom je mladin brat prodaje, dok dever kupuje devojku. Neretko se deavalo da pri ovom obiaju sevaju varnice jer je bratu sve malo to dever nudi, a deveru je mnogo to brat trai, pa bi obiaj preseo i mladen-cima i svatovima. Kad mlada izae, njena rodbina je zove da se okrene, dok se mla-doenjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije - deca e liiti na njega. Mladu izvode brat ili stric, a

jo u starom egiptu mukarac je stavljao burmu na trei prst mlade, jer se smatralo da je povezan sa srcem

Pre nego to ue u kuu, mlada uzima nakone u naruje i okree ga tri puta u krug


Sujeverja o svadbiObiaj da mladoenja ne sme da vidi svoju mladu u venanici poznat je irom sveta. Nesrenim se smatralo ako se ena uda za oveka ije prezime poinje istim slovom kao i njeno. Mlada nije smela ni da veba pisanje novog prezimena pre svadbe.

Dobro je da mlada na dan venanja pogleda mladoenju kroz vereniki prsten nai stari kau da e tim ritualom obezbediti sebi njegovu venu ljubav. Na dan venanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze, u suprotnom e proliti

dosta suza tokom braka Devojci bi se, nakon to obue venanicu, vezivao tanak crveni konac oko struka. Onog momenta kada se uju sirene automobila, devojke koje ekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac, da bi se lako porodila.

kad izae iz kue, obiaj je da se neko oglasi pucanjem iz puke. Povorka kree na elu sa kolima u kojima su stari svat i njegova ena. Pred mladoenjinom kuom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka, ito, cvee i bombone. Sadrinu sita prosipa na svatove, zatim pri-lazi kui i baca sito na krov. Ako sito ostane na krovu, onda e i mlada zauvek ostati u toj kui. Ako padne s krova, mlada ili mladoe-njeni zetovi duni su da ga nagaze.Pre nego to ue u kuu, mlada uzima na-kone u naruje i okree ga tri puta u krug. Nakone je najmlae dete iz mladoenjine familije, a mlada ga okree kako bi ona i mladoenja imali mnogo lepe i zdrave dece.

Prenoenje preko pragaKada mladoenja prenosi mladu preko praga, ona treba jako da udari o tok vrata, da bi je kuni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. Po paganskom verovanju, oni se nalaze u pragu kue, to je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga - da ih ne ometa i ne gazi. Po izlasku sa ceremonije venanja, mlada nasumice baca buket neudatim devojkama. Svaka od njih se trudi jer se veruje da e ona koja ga uhvati biti sledea mlada.

Sreda najbolji danVenanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo, a utorkom za zdravlje. Sreda je najbolja, etvr-tak predstavlja gubitke, petak krstove, subota je najgora. Narodno verovanje kae: udaj se kada je godina nova, on e biti zaljubljen i dobar, kad se februar-ske ptice spajaju, nemoj se venavati, ako se uda kada martovski vetar duva, imae uitak i suze. Udaja u aprilu - ui-tak za oboje, a u maju - upropa-en dan. Udaj se kada junske rue rastu, kopna i mora e obii, ko se u julu vena morae da radi za dnevni hleb, ko se u avgustu vena proi e kroz promene. Udaj se u septembru u crkvi i ivot e ti biti bogat. Ako se vena u oktobru, ljubav e rasti ali e bogatstvo pasti. Ako se uda u tamnom novembru, uivanje e doi. Kada decembarski sneg padne - udaj se i ljubav e trajati.


za Svoj doMpronaite sreno mesto

Pre biranja lokacije na kojoj e biti sagraena nova kua treba proveriti da li je ivot na njoj poeljan ili ne, ali i izvesti odreene rituale - od kopanja temelja do postavljanja crepa

Zidanje kue oduvek je predstav-ljalo jedan od najznaajnijih mo-menata u ivotu jedne porodice. Trebalo je obezbediti sklonite u kojem e ivot biti siguran i udoban. Bio je to sloen zadatak, jer graevinski rado-vi nisu bili samo tehnike prirode. Da bi novosagraeni dom odgovarao nameni, zidari su morali da se pridravaju mnogih tradicijom utvrenih ritualnih propisa. Morali su, pre svega, da uspo-stave povoljne odnose sa natprirodnim biima, bez ije se dozvole posao nije mo-

gao dovriti ili se bar nije mogao dovriti na zadovoljavajui nain. Odstupanje od tradicije uvek je nagovetavalo nevolje, a neeljene posledice sustigle bi itelje.

etiri kamena u etiri uglaVerovalo se da bi odabrani lokalitet mo-gao da ima svog natprirodnog vlasnika

koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. On je mogao, ali nije morao da prihvati novog sustanara. Sauvale su se predstave da je dotino mesto sreno ili nesreno, a ivot na njemu poeljan ili ne.Birajui mesto za novu kuu, budui vla-snici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upuuju ono-strane sile. Verovali su da su srena ona mesta na kojima i ivotinje mogu da ive. Da bi to ustanovili, dovijali su se kako su znali i umeli. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoe. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo no, tu je, po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogod-no mesto za podizanje novog doma. U Mavi i u umadiji bi uzeli etiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu etiri kuna ugla. Narednog dana bi zavirili ispod njih. Ako bi pod svakim kamenom pronali ivotinju ili insekte, smatrali su mesto srenim i otpoinjali bi sa zidanjem. Ukoliko ne bi nita nali, premetali su ga u drugi poloaj. Postupak su ponavljali, a ako se povoljan znak ne bi javio, odustajali su od posla. U drugim krajevima su na mestu predvi-

danas se, umesto ivotinje, u temelj uziuju flaa sa

vinom, ito ili novac


za Svoj doMpronaite sreno mesto

enom za gradnju ostavljali au koja je bila napunjena vinom, rakijom, zrnjev-ljem penice ili branom. Ponegde su je stavljali na zemlju, negde zakopavali, ili bi flaicu sa sadrajem obesili o poboden tap. Sutradan bi dolazili da vide ta se dogodilo. Ako bi sve ostalo nedirnuto, mesto se smatralo pogodnim. Ukoliko bi neto nedostajalo, pretpostavljali su da je ono halovito i da tu ne treba graditi.

Dua koja uva kuuZidanje kue bilo je praeno odgovaraju-im rtvama. Kako su graevinski radovi odmicali, rtve su prinoene prvo na temelju, potom na pragu, na ognjitu, na krovu. Najrasprostranjenije je rtvovanje na temelju kue. Pretpostavlja se da su tim inom hteli da umilostive ista ona bia iju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. Obino su klali jagnje, ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje, a u nekim krajevima uziivali su glavu ivotinje. U Crnoj Gori rtvovali bi ak etiri ovna na etiri ugla zgrade. Danas se, umesto ivotinje, u temelj ee uziuju flaa sa vinom, ito ili novac.Iako se u pesmi Zidanje Skadra na

Bojani pominju i ljudske rtve, ljudi su rtvovani samo simbolino. rtva se svo-dila na uziivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom due. Zato su se seljaci uvali da im senka ne padne na temelj.

Majke su posebno morale da paze da im deca ne priu blizu. Ali, majstori su rtvu mogli da pribave i na drugi nain: izmerili bi neiju senku svilenim koncem, pa bi konac uzidali u temelj. Takva osoba bi, po verovanju, uskoro umrla, njena dua bi preuzimala brigu o novoj kui, postavi kuni duh - talason.

zidari bi izmerili neiju senku svilenim koncem,

a onda bi konac uzidali u temelj zapoete kue

Majke su vodile rauna da dete

ne bude blizu tek iskopanog

temelja


Lekovito bilje, voe, povre i razno rastinje godinama se koriste u najrazliitije svrhe - od leenja prehlada i teih bolesti do zatite od uroka u vidu amajlija

Ivanjsko cvee je o

miljeno cvee

u naem narodu. U

oi Ivanjdana

ili na sam dan rano

ujutru devojke

i ene beru ivanjsk

o cvee, pletu

vence i stavljaju ih

na kue. Kroz

ivanjski venac prov

lae se krljava

deca, da bi bolje na

predovala.

Ko hoe da ostane trezan tokom veeri, treba nate srca da pojede pet gorkih badema

BRLJANOva biljka stavlja se u

deje kolevke, pogotovo oko urevdana jer, kako kau verovanja, od njega bee vetice.

Lek je protiv glavobolje, mamurluka, otoka i

opekotina.

BELI LUK kao lekZa beli luk vezuje se izreka: Ti mene uvaj od nokta, ja u tebe od svakoga zla. Ovo povre stavljalo se pod glavu novoroenetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kalja, glavobolje, greva u stomaku, zubobolje, uhobolje i mnogih drugih bolesti.

Mo prirode

uvarKuabrani kuu od groma, bolesti i od svake druge nesree. iz kue u kojoj se nalazi, lopov ne moe nita da ukrade, ak i ako nikoga nema u njoj.

vodom u kojoj je skuvano lie od vinje, trenje, jagode i ljubiice treba da operu kosu oni koji elave

ljiva

Kad momak hoe da ga devojka zavoli, treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere sunco-kret u bilo kojoj devojakoj bati, probui ga novim vretenom, namae medom i mau i nosi na pupku tri dana i tri noi. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu, odmah e ga zavoleti.

Suncokret

Detelina

Mali ljubavni rituali i naPici

Crni ajStaviti 10 grama crnog aja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. Paziti da tenost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak ajni koncentrat. Procediti i dati eljenoj osobi da ispije jednu oljicu napitka i ona e se zaljubiti u vas.

ruzmarin je svatovsko cvee. na boi se njime kiti bunar, a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. ne valja ga drati u kui

Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. Pod lipom ne valja spavati jer u nju

grom rado udara

KROMPIR, sirotinjska zabava?!Po jednom aljivom etiolokom objanjenju, bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kou.

LJUBIICA, mlada i zdrava biljkaLjubiica je cvee sa maginom snagom, ko je prvi put vidi u prolee treba da joj otkine cvet i pojede ga, pa e cele godine biti mlad i zdrav.

Mo prirode

Kad se beba prvi put okupa, voda treba da se prospe na rodnu ljivu. ako na boi pada kia, ljive e dobro roditi.

MAJINA DUICAPrema verovanju iz Kruevca, nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. Lek je za probleme sa zubima i stomakom.

Osim to donosi sreu, detelina sa etiri lista moe da se koristi i za ljubavne vradbine tako to devojka namae dva lista mau, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. Kad on proe, devojka ih sastavlja i, po verovanju, momak e uskoro biti njen.



Srea i nesrea desne i leve straneKoliko puta vam je zazvonilo desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U naem narodu oduvek se verovalo da trenutna iganja tela mogu da predvide razne dogaaje iz ivota

Znaajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmo-vi. To se odnosilo na pojmove pomou kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruivao. Jedno od tih znaenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa mukim, a leva sa enskim polom. Znaenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumaenju fiziolokih pojava.

Pravila za trudniceVerovalo se da kad nekome zazvoni desno uvo, to je znak da e dobiti lepu vest od mukarca, a kad mu zazvoni levo, stii e loa vest sa enske strane. U naseljima izmeu dve Morave mislili su da e dete kojem, dok mu je majka trudna, miak izae na desnom oku, dobiti brata. Naravno, ako bi mu izaao na levom, re je o sestri.

Pojave vezane za desnu i levu stranu nagovetavale su pol budueg deteta. U mnogim krajevima bili su uvereni da ena nosi muko dete na desnoj strani, a ensko na levoj. Ili, dete koje se u majinoj utrobi pomeri nadesno bie muko, i obrnuto. Na slinim shvatanjima zasnivalo se i pred-vianje smrti. U Bosanskoj krajini su, na primer, pazili da mrtvacu budu sklopljene oi. U protivnom se oekivala smrt nekog od ukuana. Otvoreno desno oko slutilo je smrt mukarca, a levo smrt ene.

Desna cipela...Verovalo se da bi ovek koji se naao na raskrsnici, ne znajui kojim putem da kre-ne obino polazio desnim jer je verovao da je to srenije reenje. Opozicija izmeu desne, srene, i leve, nesrene strane, bila je stalno prisutna u narodu. Da bi dan bio uspean, trebalo je prvo obuti desnu cipelu, navui desnu nogavicu i desni rukav. Pazilo se i kojom e nogom ovek ujutru prvo da zakorai. Tako je nastala izreka ustati na levu nogu. Poloajnik na Boi desnom nogom ulazi u kuu, isto kao i mlada u novi dom.

dete koje se u majinoj utrobi pomeri udesno bie muko, a ako ode ulevo

bie devojica


kad zaigra, nepoznata osoba donee vam poklone

Vratni prljen

kad zaigra, ta pomislite u tom trenutku to e se ostvariti

Desno oko

kad zaigra i kad zazvoni, uete dobru vest

Desno uvo

kad zadrhte, sa nekim ete se ljubiti

Obe usne

kad zaigra, poveae vam se bogatstvo

Desno koleno

izmeu oiju kad zaigra, ii ete na put

elo

kad zaigra, doiveete neoekiva-no priznanje, a kad vas zasvrbi, naljutiete se na nekoga

Nos

kad zasvrbi, uskoro ete platiti neto

Desni dlan

kad zaigra, predstavlja alost

Desni taban

kad zaigra, dobiete lou vest

Grlo

kad zaigra, dobiete loe vesti

Levo oko

kad zaigra i kad zazvoni, uete lou vest

Levo uvo

kad zaigra, uskoro ete zaraditi dosta novca

Pupak

kad zasvrbi, dobiete novac ili poklone

Levi dlan

kad zaigra, dobiete poklon od nekog bogataa

Stomak

Levo kolenokad zaigra, snai e vas neka nevolja

Levi tabankad zaigra, predstavlja bogatstvo i zaradu

Grudikad zaigraju, veliki posao ete zavriti

kad zaigra, oekujte lepe vesti

Desna peta Leva petakad zaigra, biete kritikovani


uroKa zatita od

veruje se da neki ljudi poseduju maginu mo koja se ispoljava u njihovom pogledu, odnosno da postoje osobe sa zlim oima. Najee su nazivani urokljivcima, a delovanje njihovog pogleda urokom. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda odreenog oveka, ivotinju, biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraen reima, posebno onima kojima se izraavalo uenje ili divljenje. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. Do istih posledica mogla je dovesti neka loa re

ili ak loa misao. Verovalo se da je svesno uricanje

retko. Tako neto mogli su da uine

samo izuzetno loi, nepoteni ljudi.

Urokljivac najee i

nije bio

svestan zla koje nanosi. Zle oi mogao je dobiti samim roenjem, ali i kasnije, sticajem nesrenih okolnosti. Mo uricanja pripisivala se fiziki ili psihiki defektnim licima koja po prirodi stvari zavide normalnima. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sauva osava oveka i brkate ene.

arape razliitih bojaDelovanju zlih oiju bili su izloeni slabi i nemoni (deca, bolesnici, ranjenici), kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim, nesvakidanjim stanjima ili situacijama (trudnice, mladenci, sejai, orai). Kod ljudi je urok izazivao odreene bolesti, a u krajnjem sluaju i smrt. Umesto leenja, vea panja posveivala se preventivi. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Osamljivanje ena za vreme poroaja i pokrivanje nevestinog lica tipini su primeri. Najvanije je bilo skrenuti prvi pogled, koji se, inae, smatrao i najopasnijim. U nekim krajevima Srbije bio je obiaj da se maloj deci obuvaju arape razliitih boja (recimo jedna crvena, druga plava) ili su im roditelji jednu od arapa

Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraen reima divljenja i uenja. Tada, veruje se, pomau molitva i magine rei


navlaili kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da e prvi pogled zlih oiju pasti upravo na njih. Dete bi bilo poteeno tog prvog, najopasnijeg udara. Zatita se ponekad sastojala i u otklanjanju elje za uricanjem. Uobiajeno je bilo pljunuti na moguu rtvu uricanja, ali esto nije bilo potrebno jer je pljuvanje vailo kao pouzdana preventiva. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj nain spreiti moguu nesreu.

amajlije kao spasSlina funkcija pripisivala se i pojedinim maginim reima. Njih bi izgovarao mogui urokljivac kada bi bez razmiljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. Tada se obino govorilo da nije urok ili ne budi uroka i tako ponitavala uinjena greka. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovnitvo pravoslavne vere obino upotrebljavali re maala. Posebnu mo da se unite efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su irom sveta tretirane kao najsigurnija zatita od uroka. Bilo je raznih vrsta - od najobinijeg kamenia ili koljke do hrianskih ili islamskih relikvija.

na meti urokljivaca najee su lepi, poteni, pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlaili njihovu panju, izazivajui zavist

bacanje iniSvadba je, kao i ostali prelomni dogaaji u ivotu, predstavljala trenutak opasnosti od zlih sila. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak uinile neplodnim. Posebno je bio vaan put od mladine do mladoenjine kue da mlada ne nagazi na podmetnute ini. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoenjine kue, verovalo se da nee imati dece, jer se u situ slabo ta zadri. Ukoliko bi mladu pojedine ene mrzele, kriom bi joj u pojas zaile kamen-oblutak, kako bi joj se porod u kamen pretvarao.


najtuniji

Pogreb poinje iznoenjem pokoj-nika iz kue. U seoskim domain-stvima svetenik na tom mestu dri opelo. Iznoenje tela predstavlja je-dan od najopasnijih momenata. Mislilo se da e umrli koji zavidi ivima pokuati jo nekog da povue sa sobom u svet mrtvih. Da bi to spreili, nosai na pragu koveg tri puta povlae unatrag. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuu i zapamti put do nje. U trenutku iznoenja razbija se jedan sud.

Pogrebna povorkaPo zavrenom opelu, pred kuom umrlog formira se pogrebna povorka. Na elu su lica koja nose krst, barjak i ito. Za njima ide poklopac od kovega, ako je umrli bio otkriven. Slede svetenik i koveg sa pokojnikom i oaloena porodica sa uesnicima sahrane. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja, na raskru ili pre prelaska preko reke, kada svetenik ita molitvu. Na grobu se obavlja poslednji oprotaj od pokojnika, odnosno od nje-govih zemnih ostataka. Svetenik ponovo ita opelo, a prisutni celivaju umrlog ili krst koji e mu biti postavljen na grob. Svi

bacaju malo zemlje u otvorenu raku, izra-avajui elju da mu zemlja bude laka. Za uesnike sahrane priprema se ito, kao i rakija. Posluujui se, prisutni treba malo ita ili rakije da odsunu na zemlju, za duu pokojniku. Nakon toga najee se odlazi kui umrlog, a u nekim krajevima Srbije se ne vraaju istim putem da dua pokojnika ne bi pola za njima.

Crne haljine i trakealjenje se izraava odevanjem, odnosno noenjem odee crne boje. ene nose crne haljine i zabrauju se crnim mara-mama, a mukarci oblae crnu koulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Smrt se u mnogim krajevima nae zemlje oglaava i kukanjem, odnosno naricanjem. Za vreme alosti zabranjeno je sklapanje brane zajednice.

Pogreb je najvaniji in posmrtnih ceremonija. verovanje kae da pokojnik mora da bude ispraen po svim propisima, jer u protivnom njegova dua ne moe u miru da ode na onaj svet

tREnutak

Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama

napred da ne bi mogao da vidi kuu i zapamti put do nje

Obiaji i verOvanja 29 29

Porodica umrlog najee izraava alost na tradicijom utvren nain. intervali su 40, odnosno godinu

dana

Veze sa pokojnikom odnosno njegovom duom odravaju se i posle sahrane.Najznaajniji vid su dae (parastosi), u stvari pomeni, ritualne gozbe namenjene umrlom. Dae se odravaju na samom grobu ili pred kuom oaloenih. Najee se odrava pet daa: na dan pogreba, po povratku sa groblja, posle sedam dana (ili u prvu subotu), posle 40 dana, posle pola godine i najzad, godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. U jelovniku treba da budu ito i obredni kola umeen za tu priliku, a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski neistim. Prisutni na dai ispijajui pie, iz svake ae prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. Na kraju dae prisutni odlaze kuama ne osvrui se, inei to da dua umrlog ne bi napustila

zabavu i krenula za njima. U prolosti je daa esto, kako je vreme odmicalo, a pie se dolivalo, prerastala u pravo veselje. Otuda i izraz pijan kao na dai.

Odlazak na grobljeZadunice su obeleavanje dana odvajanja due od tela. Uvek padaju u subotu, jer je to i inae, u toku itave godine, dan kad se seamo preminulih. Kuvano ito se nosi u hram, kao i na gro-blje, a na dan Zadunica slui se liturgija. Posle slube se odlazi do grobova pokoj-nika, gde se pale svee. Ako nije mogue otii na grob, moe da se ode u crkvu i zapali svea. Zadunice mogu da budu: uskrnje, petrovske, velikogospojinske, boine, a negde i jesenje mitrovske ili velike Zadunice.


Kalendarje srean dan za novi posao, ali ne i za velika putovanja.Ponedeljakje dan kojim se ne krtava, ne venava i ne pere ve.Utorakje dan za post tokom kojeg ene ne treba nita da rade.Sredaje dobar dan za poetak novih poslova.etvrtakje dan za zavravanje zapoetog, tada se nita ne pozajmljuje.Petakje nesrean, zaduni dan kada se pominju umrli.Subotaje dan za odmor tokom kojeg nita ne treba raditi.Nedelja

Knjiga Jasne Joji-Pavlovski rezultat je viegodinjeg istraivanja mitologije i obiaja Vlaha. U njoj su

ispovesti najpoznatijih vlakih vraara i obilje citata. Izdava

je Prometej.

Saznajte vie o fenomenu maskiranja i odgovarajuim

obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanovi koja je rezultat istraivakog rada poslednjih decenija. Izdava

je igoja tampa.

Temeljno istraivi mnoge knjige, Milutin urikovi sabrao je u ovoj knjizi za decu obiaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog

naroda. Izdava je Bookland.

Zabavite se otkrivajui narodno znaenje svakog od sedam dana u nedelji

Glavni urednik: Boana Mirkov

Urednik izdanja: Nenad Blagojevi

Redakcija: Emina iri, Milja Luki

Grafiki urednik: Borislav Mileti

Prodaja oglasnog prostora:Maja Oli (sva izdanja);

Jelena Milanovi [email protected]

tel. 011/207-99-32

Izdava:

Adria Media Srbija d.o.o. 11070 Novi Beograd,

Omladinskih brigada 88 aTelefon: 011/207-99-00

Direktor: Bernd RademannDirektor izdanja:

Ivana Slovitampa:

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, 24000

Subotica

Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH,

Offenburg, SR Nemaka

Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala, njihova on-line primena, kao i druga upotreba (CD-Rom, DVD), izvoz ili

prodaja u inostranstvu, dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavaa. Redakcija ne

odgovara za sadraj oglasnih strana.

CiP - Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije, beograd 64

LiSa / glavni urednik boana Mirkov. - 2002, br. 1 (26.12.) -. - beograd (Omladinskih brigada 88a):

adria Media Serbia, 2002- (Subotica : rotografika). - 29 cm - nedeljno

iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd)CObiSS.Sr-iD 107320588

Novi broj u prodaji

obicaji i verovanja 368207689

Documents