Neverbalna komunikacijaSam svoj poligraf

Računa se (i) ono što ne kažeteNaučimo da tumačimo ali i da utičemo na druge koristeći poznavanje neverbalne

komunikacije

U početku beše reč• Reč je informacija (reč kao jedinica informacije, ne kao

izgovorena ljudska reč) pretpostavka je da je pojam “reč” uzeta kao pojednostavljenje pojma “informacija”.

• Informacija je komunikacija (sva priroda oko nas i u nama komunicira – šalje i prima informacije i deluje u odnosu na njih)

• Komunikacija ne mora biti verbalna (zaključak prethodnih konstatacija)

• Tri su osnovna vida komunikacije:• Verbalna-šta je izgovoreno• Paraverbalna-kako je izgovoreno• Neverbalna-prateći pokreti i kontekst

Iako nisu svi istraživači došli do istih rezultata, istraživanja Alberta Mehrabijana, ,,Pravilo 7/38/55”, je jedno od najpopularnijih. Ali sam

profesor je kasnije morao da objasni da se ova formula odnosi na informacije o onome šta osećamo i kakav stav zauzimamo u vezi sa temom

komunikacije. Dakle, radi se o psihološkoj detekciji “istinitosti iskaza”, a ne o činjenicama o kojima se govori u tom momentu. Ako bi tako malo

razumevanja trebalo kada se nekome obraćamo rečima, ne bismo morali učiti strane jezike da bismo se sporazumeli, ali: na svim “stranim jezicima”

topao osmeh znači prijateljski stav. I to bi bila poenta ovog pravila.

• Verbalna komunikacija je najmanji deo i odnosi se samo na izgovorene reči.

• Paraverbalna se odnosi na brzinu, ritam, jačinu, boju, artikulaciju, melodiju, kao i na smeh, plač i slične glasovne artikulacije koje proizvodimo. (Vežba: Pokušajte da istu rečenicu kažete prvo na više načina tako da svaki put bude druga konotacija. (Npr: “Ne želim danas u bioskop.”), i takođe izrecite emotivno nabijenu rečenicu ali pokazujući suprotno emotivno stanje. Npr. “Gadiš mi se.” tonom kojim biste nekom rekli da je lep. Opišite šta ste osetili.

Neverbalna komunikacija Julijus Fast, književnik i publicista, jedan je od naših savremenika koji je

obratio pažnju na neverbalnu komunikaciju. U svojoj knjizi “Govor tela” izdatoj 1970 je bihejviorističkim pristupom obradio tu temu. Pre njega Čarls Darvin obratio je pažnju na taj fenomen u knjizi “Osećanja ljudi i životinja” gde je povezao emociju i telesne manifestacije. Birdwhistell, antropolog, je takođe naš savremenik koji je knjigom “Kinezika i kontekst” detaljno objasnio facijalne ekspresije, geste, držanje tela (polisemantičnost):

Birdwhistell pointed out that "human gestures differ from those of other animals in that they are polysemic, that they can be interpreted to have many different meanings depending on the communicative context in which they are produced". And, he ”resisted the idea that "body language" could be deciphered in some absolute fashion”. He also indicated that "every body movement must be interpreted broadly and in conjunction with every other element in communication”.

Kanali neverbalne komunikacije

• Oči• Lice• Glava• Gestovi i pokreti tela• Stav i držanje• Razdaljina i orijentacija• Dodir• Izgled

Mimika lica• Vežba

Na papiru napišite opise nekoliko različitih ekspresija. Svom paru odglumite opisanu ekspresiju. Vaš partner će na praznom papiru napisati ono što je pročitao na vašem licu.

Pokreti glave

Oči Vežba: okrenite se prema najbližem učesniku i: 1. pokušajte sa se setite nekog

istinitog događaja i ispričajte ga. 2. pokušajte da izmislite neki događaj koji ćete ispričati kao da se desio (lagaćete). Vaš slušalac treba da odgonetne koja

je priča istinita. Potrudite se da budete što opušteniji i skoncentrisani na priču, a ne na svoje ponašanje.

Ekspresije usana• Osmeh je univerzalna facijalna ekspresija koja označava radost, ali i

mnoga druga emotivna stanja. Nekad je to ironija, nekad se smejemo jer nam je neugodno, jer smo zbunjeni, nekad jer se rugamo...

Vrste smehaVežba:

• Široki osmeh - Zadovoljan osmeh • Pobednički osmeh -Zlobno samozadovoljan osmeh• Samozadovoljan osmeh -Omalovažavajući osmeh

• Izvinjavajući osmeh -Srdačan osmeh• Osmeh dobrodošlice -Odobravajući osmeh

• Dominantno samozadovoljan osmeh -Flertujući osmeh• Osmeh posle glupave greške -Trijumfalni osmeh• Namešteni osmeh -Veštački (plastični) osmeh• Osmeh zadovoljstva -Osmeh pun ljubavi

• Najkraće rastojanje između dvoje ljudi je osmeh.

Ruke i gestikulacija

Položaj nogu

Telo, stav i držanjeVežba modelovanja

Troje učesnika izaberu uloge: figura, kopija figure i posmatrač koji modeluje kopiju po originalu. Kada misli da je završio kopiranje, osoba koja je kopirala model treba da kaže kako se oseća fizički i psihički u tom položaju. (model bira položaj u kom se oseća prirodno i prijatno dok recimo čeka nekoga)

*)1 O Laži u neverbalnoj komunikaciji iz lista ,,Danas”

• Neki od uobičajenih signala laganja su: ograničeni pokreti, lizanje usne, nervozan kašalj, crvenjenje, nepravilno disanje, lupkanje nogama, vrpoljenje, izbegavanje pogleda, zatvorene oči, stišavanje glasa, izbegavanja kontakta očima, sakrivanje dlanova, pokreti očiju...

• Skoro svaka osoba koja laže oseća nervozu, iako ona može da bude više ili manje izražena, u zavisnosti od "profesionalnog iskustva". Ako želite da znate da li vas neko laže, posebno obratite pažnju na njegovo stanje i pokušajte što više da insitirate na razgovoru o sumnjivoj temi. Neki od znakova nervoze su grickanje noktiju, nemir, znojenje, trljanje dlanova o noge, lupkanje nogama i igranje sa stvarima koje nosi u džepu.*)1

A sada, kako izgleda kad lažemo sa namerom da lažemo ;)

I još ponešto...

Zone udaljenosti pri komunikaciji• Do pola metra je intimna zona• Od pola do metar je personalna zona• Socijalna distanca je izmađu 1,2 i 3,2 metra, s

tim što oko 2 metra koriste poznanici, kolege, saradnici...

• Javna distanca preko 3,2 metra

OLI psihodinamski integrativni metod i neverbalna komunikacija

Bazične emotivne kompetencije

• Sposobnost za neutralizaciju i mentalizaciju - (regulator)

• Celovitost objekta - (lepak)• Konstantnost objekta - (stabilizator)• Tolerancija na ambivalenciju - (usmerivač)• Tolerancija na frustraciju - (imunitet)• Volja - (motor)• Inicijativa - (pokretač)

Kako sa prvim utiskom i tih 3 – 5 sekundi?!

• Razvor o prvom utisku pred rastanak:

• Koliko smo promenili naš prvi doživljaj atmosfere, ljudi i prostora?

• Zaokružimo komunikacijsku sliku!

• Doviđenja i vidimo se drugi put.