nastanak i razvoj ustava i ustavnosti

Ustavno pravoDanica Kilibarda-Jevtic PhD

Nastanak i razvoj ustava i ustavnosti

1. Razvoj ustavnosti do prvih pisanih ustava

2. Prvi pisani dokumenti ustavnog karaktera

3. Prvi pisani ustavi

4. Ustav i ustavnost u Engleskoj

5. Ustav i ustavnost u SAD

6. Ustav i ustavnost u Francuskoj

7. Ustavi zemalja u razvoju

8. Ustav i ustavnost Ruske Federacije

9. Tranzicija sistema istocnoevropskih zemalja

1. Razvoj ustavnosti do prvih pisanih ustava

• Pocetak ustavnosti- Hamurabijev zakonik (2000g. p.n.e.), procvat anticke kulture (7-4 vek p.n.e). Kraj predustavne faze druga polovina XVIII veka

• Atinski ustav- afirmise robovlasnicki poredak

- Istorijski deo (opsti i ustavni razvoj Atine)- Sistematski deo (ustavnopravne, krivicne, procesne,

gradjanske, porodicne odredbe)

• Rim- konstitucije -regulisu najbitnija pitanja organizacije drzave, obavezne za sve, izdaje ih imperator kao naredbe (edicte)

1. Razvoj ustavnosti do prvih pisanih ustava- druga faza

• Od Magna Carte libertatum (1215g.) do prvih pisanih ustava(1653. i 1776g.)

• Glavne pokretacke snage promena:- Ekonomsko-proizvodni faktori- nestaje

robovlasnistvo, nastaje feudalizam, oslobadjanje kmetova, trazi se ukidanje staleskih privilegija, jaca robna proizvodnja, nastaje novi vek

- Politicki faktori- nestaju mocna carstva (Rimsko, Vizantijsko, Nemacko, Rusko,Tursko), nastaju pokreti za demokratizaciju vlasti, trazi se ogranicavanje apsolutne moci vladara

1. Razvoj ustavnosti do prvih pisanih ustava- druga faza

- Teorijsko-filozofska misao- Toma Akvinski, Dante, Nikolo Makijaveli

- Veliki kulturni i civilizacijski pokreti- humanizam i renesansa

- Revolucionarni pokreti- Francuska (zakerija), Engleska (seljacke bune, lolardski pokret), Ceska (husitiski pokret)


1. Magna carta libertatum (1215g.)- ustavni sporazum kralja Jovana bez zemlje i engleskog plemstva, 63 clana, pet poglavlja.

- Sloboda i nezavisnost crkve - Imovinska i svojinska prava- dobili su slobodni ljudi; zastita

imanja, garantuje se slobodna trgovina- Licna prava i slobode - cl. 39- niko ne sme biti lisen slobode,

utamnicen, stavljen van zakona, prognan...osim na osnovu zakonite presude

- Obrazovanje Opsteg veca Kraljevine - nagovestaj stvaranja Parlamenta, svi slobodni stalezi, utvrdjuje vrstu i visinu dazbina

- Kontrolni organ za primenu Povelje - odbor od 25 plemica; obavestavao Opste vece; upozoravao Kralja na povrede; pravo plemica na oruzanu pobunu protiv kralja zbog nepostovanja Povelje


2. Dusanov zakonik (1349., dopunjen 1354g.) – 201 clan, prvi deo odnosi se na crkvu i njen polozaj; drugi na polozaj vlastele (garantovana imovinska prava na posedima, obavezni na vojnu duznost i placanje danka); sebra (stanovnistva); odnosi prema vlasteli, vojsci, cinovnicima, sudu; odredbe o braku, porodici; kazne za krivicna dela (ubistvo, razbojnistvo, jeres, neposlusnost)

3. Cervinjska i Jedlnjsko-Krakovska privilegija (Poljska 1422. i 1430g.)- licna prava i slobode; niko ne moze biti zatovren ako nije zakonom osnovano

4. Peticija o pravima (Petition of Rights, 1628g.) – prosirena neka imovinska pitanja, kralju uskraceno da uvodi nove poreze bez parlamenta; niko ne sme biti uhapsen i zadrzan u zatvoru bez sudske presude


5. Sporazum naroda (Agreement of people, 1647g., u Engleskoj) – dalja potvrda ucvrscenja Parlamenta; prvi put se spominju domovi Parlamenta; uvodi se kategorija naroda u sistem upravljanja drzavom; kralj Carls (Karlo) I pogubljen zbog uvodjenja poreza bez odobrenja Parlamenta

6. Zakon o nepovedivosti covekove licnosti (Habeas corpus act, 1679g. u Engleskoj)- prosirena prava iz Peticije o pravima, uvedena nova prava; utvrdjena krivicnopravna zastita gradjana; zabranjeno nezakonito hapsenje bez sudskog naloga i zadrzavanja u pritvoru bez valjanih dokaza o krivici; zabrana maltetiranja gradjana u istrazi i postupku

3. Prvi pisani ustavi Drustveni uslovi u kojima su nastali prvi

pisani ustavi:

a)burzoaske-demokratske revolucije: holandska (1567-1573), engleska (1642-1688), americka (1774-1783), francuska (1789)

b)Industrijska revolucija: prelazak sa manufakture na industrijsku proizvodnju

c)Burzoaski poredak i drzava: drzava zasnovana na formalnom pravu svih i ogranicenju javne vlasti i monarha

d)Teorijska misao liberalne burzoazije: ideje prirodnog prava, ogranicenja vlasti vladara, pravne drzave, narodnog suvereniteta; Ruso, Spinoza, Lok, Hobs, Monteskje

3. Donosenje prvih pisanih ustava

• Kromvelov ustav (1653g., Engleska)- 42 clana

- Organizacija i funkcionisanje drzave, uloga krune, garancija prava, saglasnost zakona sa ustavom

- Nikada nije stupio na snagu

• Ustav Virdzinije (1776g.)- Za vreme Tomasa Dzefersona

- Preuzeo Deklaraciju o nezavisnosti

- Istakao prava i slobode gradjana

- Vlast pripada narodu: zakonodavna, izvrsna, sudska

- Lokalna samouprava

3. Donosenje prvih pisanih ustava

• Ustav Francuske (1791 g.)- Donet posle revolucije iz 1789 g.

- Skupstina staleza proglasava se za narodnu skupstinu

- Narodna se konstituise u ustavotvornu

- Ustavotvorna donosi Deklaraciju prava coveka i gradjanina

- Deklaracija osnov za prvi ustav kojim se ukida stari poredak

• Ustav Poljske (1791 g.)- Velika Skupstina Poljske

- Ustavni pakt izmedju parlamenta i monarha

- Trajao svega cetiri godine

- Pad ustava uslovljen nacionalnom pobunom 1794 g. Pod vodjstvom Tadeusa Koscuskog

4. Ustav i ustavnost u Engleskoj• Pocetkom XIII veka prvi pisani dokumenti

ustavnog karaktera

- Magna Carta Libertatum

- Veliki savet - 1240g. Zacetnik parlamenta, kolektivno telo koje pomaze monarhu

- Kuria regis (Kings Court) - telo vezano za kraljev dvor i poslove neposredno vezane za kralja, vremenom postaje stalni organ Stalni Savet, sa ulogom u izvrsnoj vlasti

- Model parlament (Great model parliament)- 1295 g. Od tada stalno jaca, clanovi predstavnici gradova i grofovija

4. Ustav i ustavnost u Engleskoj- Peticija o pravima (Petition of rights), 1628g.- Zakon o pravima (Bill of rights) - 1689g.,

ucvrscen parlament, ozvanicen stranacki sistem (vigovska i torijevska stranka), parlament postaje dvodoman (Dom lordova i Dom komuna)

- Povelja o ujedinjenju (Act of Union) – 1707g. Formira se Ujedinjeno kraljevstvo (Engleska i Skotska, Irska se pridruzuje oko 1800g.)

- Zakon o narodnom predstavnistvu (Representation of the People Act) - 1832g. Reforma u izbornom sistemu

4. Ustav i ustavnost u Engleskoj

- Zakon o Parlamentu (Paliament Act) – 1911g. Ukinuta ravnopravnost domova, Donji dom dobio veca ovlascenja od Gornjeg

- Statut Komonvelta, 1931g- Deklaracija o prestanku prava britanske

krune da imenuje guvernera u bivsim zemljama Komonvelta – 1983g. gurvernera u Kanadi bira kanadski parlament, umesto da ga bira britanska kruna

4. Elementi engleskog ustava- ustavna pravna pravila

1. Istorijski dokumenti koji i danas cine osnovu ustava: Magna carta, Petition of rights, Bill of rights

2. Zakoni koje je doneo parlament, a regulisu ustavnu materiju: Habeas Corpus Act, Zakon o nasledjivanju prestola, Zakon o ujedinjenju, Zakon o parlamentu, o predstavnistvu naroda, o autonomiji, Vestministerski statut

3. Sudske odluke: koje utvrdjuju da li su odluke, zakoni ili povelje ustavna materija

4. Nacela common law (opste pravo): potvrdjena od strane suda, odnose se na funkcije, ovlascenja organa drzavne vlasti

4. Elementi engleskog ustava- ustavne konvencije

Osnovu konvencija cini tradicija, obicaji i praksa, nigde nisu zapisane

Regulisu deo ustavne materije jer obuhvataju regulativu odnosa i ovlastenja monarha, parlamenta i vlade

Konvencija prema kojoj:

Kralj ne prisustvuje sednici vlade

Parlament se sastaje svake godine

Ministri podnose ostavku kad izgube poverenje Donjeg doma

Vecinu kraljevskih prerogative vrse ministri

4. Organizacija drzavne vlasti Engleske

• Parlament: Dom lordova (House of Lords) i Gornji dom (House of commons)

• Monarh: prava krune da bude konsultovana, da ohrabruje naciju i da opominje. Mora da radi u saglasnosti sa Vladom i Parlamentom. Njegova odgovornost ne postoji. Kralj ne moze da pogresi

• Vlada: u pocetku se zvala Curia Regis, zati Privi Council (Privatni i tajni savet). Bira je Donji dom, sastoji se od 90 ministara u tri grupe: glavni ministri (uzi kabinet, oko 20), resorni (oko 35), mladji ministri (oko 35). Velika ovlascenja i u principu stabilna. Kralj je duzan da pobednickoj stranci ponudi mesto predsednika Vlade

5. Ustav i ustavnost Sjedinjenih Americkih Drzava

• Do konstituisanja SAD formirano je 13 kolonija• Kraljevske kolonije (8): pod uticajem monarha i vlade

Engleske. Na celu guverner, imenovao ga je kralj. Parlament sa dva doma: gornji (imenovao ga je kralj) i donji (birali ga gradjani). Zakoni podlegali odobrenju i vetu kralja.

• Vlasnicke kolonije (3): imale vlasnicko pravo na teritoriji, priznavale i postovale suverenitet engleske krune. Sami imenovali guvernera, birali skupstinu, sudove. Zakoni podlegali odobrenju i vetu kralja.

• Kolonije s poveljom (2): gotovo samostalne drzavice, vrsile skoro svu vlast, birale guvernera, poslanike oba doma.

5. Ustav i ustavnost Sjedinjenih Americkih Drzava

• Svih 13 kolonija donosi svoje ustave u periodu od 1776. do 1783g.

• Konfederacija donosi ustav 1778g. • Formirana ustavotvorna skupstina kako bi

se prosirila ovlascenja konfederacije.• 1787g. Ustavotvorna skupstina usvaja Ustav

SAD kojim je ustanovljena federacija• Ustav kratak (7 clanova), demokratski, krut• I danas je na snazi• Menjan 4 puta sa 27 amandmana

5. Ustav i ustavnost SAD- organizija vlasti

• Predsednicki sistem• Podela vlasti na zakonodavnu (Kongres), izvrsnu

(Predsednik) i sudsku (Vrhovni sud).• Kongres

Dvodomni: Predstavnicki dom (435 poslanika, trajan broj, na dve godine po jedna polovina, aktivno biracnko pravo sa 18g, pasivno sa 25g) i Senat (100 senatora, dva iz svake drzave, na sest godina, svaki senator jedan glas, pasivno biracko sa 25g. i 9 godina drzavljanin SAD)

5. Ustav i ustavnost SAD- organizija vlasti

• Predsednik• Na period od 4 godine, pravo jednog reizbora.• Bira se posrednim putem, preko elektora

(izbornika), koji se biraju neposredno• Vrhovni sud• Kongresdevet sudija, dozivotno, postavlja ih

Predsednik SAD, odlucuje vecinom glasova. Najvazniji rad suda je kontrola ustavnosti.

6. Ustav i ustavnost Francuske

• Specificnosti Francuske

a) Cetiri revolucije• Burzoaska iz 1789g• Julska iz 1830g. Zbacen Kralj Sarl X, doveden Luj-Filip• Februarska iz 1848g., u sustini radnicka• Pariska komuna 1871g., vlast preuzimaju komunari

b) Tri puta su se smenjivale monarhija i republika

• Republika 1789, 1848 i 1873g.• Monarhija 1804 i 1852g.


• Ustav iz 1791g. Prvi u istoriji Francuske. Ustavni pakt. Zadrzana monarhija, izvrsena podela vlasti

• Ustav iz 1793g. Montanjarski. Uspostavlja konventski (skupstinski) sistem i narodnu suverenost. Konvent 1792g. Proglasava republiku

• Ustav iz 1875g. Nakon uspostavljanja trece republike. Predsednik se bira vecinom glasova svih poslanika. Treca republika uspostavljena sa samo jednim glasom vise.

• Ustav iz 1958g. Uspostavlja petu republiku. Kombinacija predsednickog i parlamentarnog sistema. 92 clana, krut, netipican- ima preambulu (poziva se na Deklaraciju o pravima coveka i gradjana iz 1789g.) i 15 clanova normativnog teksta.


• Predsednik. Bira se neposredno, tajnim glasanjem na pet godina. Vrhovni komandant oruzanih snaga, sef izvrsne vlasti, predsedava sednicama Vlade, imenuje mandatara, daje saglasnost na izbor ministara, ima pravo suspenzivnog veta, politicki nije odgovoran osim za veleizdaju

• Vlada. Najvisi izvrsni organ, na period od pet godina, clanovi Vlade u svako doba smenjivi. Vlada odgovara dvostruko: predsedniku i Parlamentu.

• Parlament. Dvodoman: Nacionalna skupstina (490 poslanika na pet godina) i Senat (305 senatora na devet godina,svake trece bira jedna trecina). Ista prava i duznosti. Parlament oko 50 pomocnih tela, odbora i komisija.


• Teorijski modeli ustavnog uredjenja zemalja u razvoju

1. Parlamentarni sistem engleskog tipa (teoreticar Majkl Stjuart). Uspostavljen na pet kontinenata, ostarljiv u uniji i federaciji, kapitalizmu i socijalizmu, visoko industrijalizovanom i poljoprivrednom drustvu

2. Evolutivni put do savremenih sistema (teoreticar Moris Diverze)

3. Realni socijalizam (Moskovski institut)


• Ustavni sistem Indije- parlamentarna demokratija novog tipa, Ustav donet 1950g.

1.Parlament: dvodoman, Narodni dom i Dom drzava

2.Predsednik: na pet godina, posredno ga bira izborno telo od dve vrste izbornika. Jedna polovina poslanici iz Parlamenta, druga, predstavnici federalnih jedinica

3.Vlada: brojna, 55 ministara. Na celu najuglednije licnosti, Sastri, Gandi, Nehru.


Faze razvoja- Od oktobarske 1917 do Ustava 1918- SSRR- Ustav 1918g. - RSFSR- Stvaranje SSSR 1922g. i Ustav 1924g.- Od raspada 1991g.- Ruska federacija i 15 novih

drzava

Perestrojka 1986g.

Novi Ustav 1993g. donet referendumom. Rusija demokratska federativna pravna drzava republikanskog uredjenja.


• Predsednik, Federalna skupstina, Vlada i sudovi. Subjekti federacije: 21 republika, 6 pokrajina, 47 oblasti, jedna autonomna oblast i 10 autonomnih okruga. Poseban status Moskva i Sankt Peterburg

- Predsednik Sef drzave, komandant oruzanih snaga, sef obavetajne

sluzbe, vodi unutrasnju i spoljnu politiku, imenuje predsednika vlade i ministre, predsedava Vladi kada je prisutan, prihvata ostavku Vlade, predlaze kandidate za predsenika i clanove Ustavnog i Vrhovnog suda, postavlja i smenjuje vojne staresine, postavlja i opoziva diplomate, raspisuje izbore za Drzavnu dumu, potpisuje i proglasava zakone. Biraju ga gradjani, tajnim glasanjem na period od 4 godine.


- Zakonodavna vlast Federalna skupstina dvodomna: Sovjet federacije i

Drzavna duma, oba doma ravnopravna, duma nesto veca ovlascenja

- Izvrsna vlast Vlada. Predsednik vlade odgovara predsedniku Rusije,

a samo u nekim pitanjima Drzavnoj dumi

- Sudska vlastVrhovni sud Rusije, Visoki arbitrazni sud, drzavni tuzilac, Ustavni sud sa 19 sudija. Sve sudije imenuje Sovjet federacije na predlog predsednika

9. Tranzicija sistema istocnoevropskih zemalja

• Poljska: 1988g. “Solidarnost”. 1989 promena ustava, uvodi se predsednik republike, dvodomni parlament, vlada, naziv Republika Poljska. 1990g. Predsednicki izbori, Leh Valensa.

• Rumunija: ustav iz 1965g. Izmenjen 1991g., napusteno socijalisticko uredjenje i uveden sistem u prelazu (ni klasican predsednicki niti parlamentarni)

• Bugarska, Madjarska, Ceska, Slovacka: napustanje socijalisticnog drustvenog uredjenja i ustavnosti. Sve su parlamentarne demokratije.

• Jugoslavija: sve bivse drzave posle raspada odbacile socijalisticko uredjenje; sve su republikanskog oblika; sve prihvataju sistem podele vlasti sa blagim naglaskom prezidencijalizma

nastanak i razvoj ustava i ustavnosti

Documents