NASTANAK NACIJAI RELIGIJA

Milan Subotiæ UDK: 316.356.4:323.1Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd

IMAJU LI NACIJE PUPAK?

Gelner i Smit o nastanku nacija*

Apstrakt: U radu je interpretiran i analiziran spor koji su vodili E. Gelner i

A. Smit 1995. godine o problemu nastanka nacija. Na primeru ove diskusije prikaza-

ne su osnovne opšte karakteristike dva pristupa u teorijama nacionalizma – moderni-

stièkog i etnosimbolièkog. Ukazujuæi na zajednièke pretpostavke Gelnerove i

Smitove teorije nacija (kritika primordijalizma i perenijalizma), autor je etnosimbo-

lizam tumaèio kao jednu vrstu unutrašnje samokritike modernistièkog stanovišta. Na

taj naèin, ova polemika nije interpretirana kao spor izmeðu „kreacionistièkog“ i

„evolucionistièkog“ rešenja problema nastanka nacija, veæ prevashodno kao spor

dve teorijske paradigme koje razlièito odreðuju istra�ivaèke prioritete u tematizaciji

nacija i nacionalizama. Sa tog stanovišta, autor je zakljuèio da etnosimbolièki pri-

stup genealogiji nacija ima veæe heuristièke kapacitete od modernistièke paradigme,

bar kada je u pitanju problem nastanka „perifernih nacija“ i razumevanja dinamike

njihovih nacionalizama.

Kljuène reèi: nacija, nacionalizam, modernizam, etnosimbolizam, primordi-

jalizam, perenijalizam, modernizacija, istorija, mit.

Uvod

Tema „nacije i nacionalizam“ je tokom poslednje dve deceni-je sa margine specijalistièkog, akademskog i prete�no istoriograf-skog interesovanja dospela u samo središte društvene teorije okokoga je, kao svog predmetnog podruèja, nastala èitava nova nauènadisciplina – „studiji nacionalizma“: „Tokom 80-ih i 90-ih godina,nauèna industrija izgraðena oko koncepata nacije i nacionalizmapostala je tako obimna i tako multidisciplinarna po svom karakteru,da je postala suparnik svim drugim savremenim temama intelektual-ne proizvodnje“ (Verdery, 1996: 226). Iako je ova promena statusa

177

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

* Ovaj rad je nastao u okviru autorovog anga�ovanja na projektu Instituta zafilozofiju i društvenu teoriju „Moguænosti primene savremenih filozofsko-politièkihparadigmi na proces transformacije društva u Srbiji“ koji finansira Ministarstvonauke i �ivotne sredine Republike Srbije.

teme bila anticipirana pojavom kljuènih teorijskih tekstova 1983.godine,1 odluèujuæi impuls za njenu teorijsku rehabilitaciju došao jeiz praktièno-politièke sfere obele�ene slomom komunizma i stvara-njem novih dr�ava na teritorijama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza iJugoslavije. Tako je proces zapoèet Gorbaèovljevim reformama do-veo do svojevrsne „nauène perestrojke“ u kojoj je „nacionalizam“tematizovan iz ugla razlièitih nauènih disciplina – teorije meðuna-rodnih odnosa, politièke nauke, teorije racionalnog izbora, antropo-logije, sociologije, kulturnih studija, etnografije, komparativne knji-�evnosti, istorije umetnosti, �enskih studija... (vid. Brubaker, 1998:302). Formulisanje mnoštva teorija i razlièitih metodoloških pristu-pa, udru�eni sa hiperprodukcijom tekstova o nacijama i nacionali-zmu, prete da èitavu ovu tematsku oblast dovedu u stanje „novenepreglednosti“. Ova opasnost je dodatno uveæana lako uoèljivomèinjenicom da veliki deo literature o nacionalizmu nije nastao kaoplod primarno-saznajne te�nje da se on razume i objasni, veæ da se, uzavisnosti od praktièno-politièkog stanovišta autora, osudi ili afir-

miše. Ova praktièna, èesto „ekspresivna“ i „ubeðivaèka“ funkcija di-skursa o naciji i nacionalizmu posebno optereæuje domaæe diskusijeu kojima je, logikom politièkih i istorijskih zbivanja, dramatiènoskraæen put izmeðu „razumevanja“, „zauzimanja stava“ i „delovanja“.Ovu zamku „anga�ovanog pristupa“ pokušao sam da, koliko sam tomogao, svesno izbegnem u pisanju ovoga rada. Sam izbor predmetaistra�ivanja – debata Ernesta Gelnera i Entonija Smita o nastankunacija i nacionalizma – u velikoj meri je olakšavao ovu nameru. Ali,uprkos usko odreðenom predmetu i njegovom teorijskom statusu,ovaj rad nije nastao bez izvesne, istina posredne, reference na pro-blem razumevanja kompleksa pitanja povezanih sa „srpskim nacio-nalizmom“ i „srpskom nacijom“. Naime, ako smo zainteresovani zarazumevanje istorijskih procesa „stvaranja (srpske) nacije“,2 suoèa-vamo se, s jedne strane, sa postojanjem brojnih teorijskih modela

178

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

1 Èesto se u literaturi o nacionalizmu 1983. godina oznaèava kao Annus mira-

bilis jer su te godine objavljene èak tri knjige koje su postale „klasika“ i koje susna�no uticale na kasnije diskusije – Gelnerova Nacije i nacionalizam, AndersonovaZamišljena zajednica i Hobsbaumov zbornik Izmišljanje tradicije.

2 Pod ovim procesima „stvaranja nacije“ podrazumevam kako „objektivnu“stranu tog procesa – ono što se u anglosaksonskoj literaturi oznaèava sintagmom na-

tion formation – tako i „subjektivnu“, aktivistièku stranu – „izgradnju nacije“ (nation

building).

objašnjenja nastanka nacija i razlièitim teorijama nacionalizma, a sdruge strane, sa obimnim empirijsko-istoriografskim materijalomèija je upotreba obièno lišena samosvesne teorijske artikulacije. Ve-rujuæi da je neophodno dovesti u vezu ova dva èesto razdvojena ni-voa istra�ivanja,3 istovremeno sam bio svestan da ostvarenje togcilja prevazilazi kako okvire jedne studije, tako i kapacitete njenogautora. Stoga sam se u ovom radu ogranièio na izlaganje samo dvameðusobno polemièki suèeljena teorijska modela objašnjenja na-stanka nacija koja, pored drugih, mogu kasnije, u drugom koraku,biti korišæena u analizi konkretnih „studija sluèaja“, te „testirana“ naempirijsko-istoriografskom materijalu koji nas primarno zanima.

Izbor teorijskih stanovišta Ernesta Gelnera i Entonija Smitaza prvi korak naznaèenog šireg istra�ivaèkog plana ne zahteva po-sebno obrazlo�enje – oba autora predstavljaju nezaobilazne „klasi-ke“ u savremenoj literaturi o nacijama i nacionalizmu. Dok je prvibio jedan od najuticajnijih zagovornika „modernistièkog zaokreta“ uprouèavanju nacija i nacionalizma, drugi je formulisao originalnu„etno-simbolièku“ teoriju koja kritikuje konstruktivistièke i instru-mentalistièke pretpostavke „modernistièkog“ pristupa. Razlike kojekarakterišu teorijske pristupe problemu nacija i nacionalizma Gelne-ra i Smita sa�eto su predstavljene u njihovoj raspravi voðenoj u Vor-viku (The Warwick Debate, 1995, October, 24), dvanaest dana preGelnerove smrti.4 Naslov ovog teksta preuzet je iz ove rasprave, taè-nije iz Gelnerovog tumaèenja njihovog spora o nastanku nacija po-moæu analogije sa starim raspravama kreacionista i evolucionista onastanku èoveèanstva. Naime, sholastièka forma ovog spora svodise na raspravu o „Adamovom pupku“, tj. na zastupanje, s jednestrane, kreacionistièke teze po kojoj pretpostavljeni prvi èovek(„Adam“) nije imao pupak (pošto nije roðen, veæ stvoren od straneBoga), te, s druge strane, evolucionistièke teze po kojoj je „Adam“

179

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

3 Jer, po reèima Miroslava Hroha, koji je u svojim radovima sintetizovao teo-rijski i istoriografski pristup nacionalizmu „malih evropskih nacija“: „Društvenenauke se suoèavaju sa hiperprodukcijom novih teorija, a s druge strane, istorièaripriznaju da se ne mogu ogranièavati na prosti empirizam. Oni su takoðe obavezni dauzmu u obzir nalaze društvenih nauka, u krajnjoj liniji, na nivou teorija srednjeg ran-ga“ (Hroch, 1998: 93).

4 Elektronsko izdanje ove rasprave Gelnera i Smita dostupno je na Internetadresi LSE: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html, dok je u štam-panom obliku ona objavljena u: Mortimer, (ed), 1999: 31-42, kao i u èasopisu Na-

tions and Nationalism Vol. 2, No. 3, 1996.

morao imati pupak jer je svakako prošao kroz proces raðanja naodreðenom stupnju evolutivnog razvoja �ivih biæa.5 Ako se, umestoo „èoveèanstvu“, pitamo o nastanku „nacija“, onda se problem, poGelneru, svodi na pitanje: Da li nacije imaju pupak ili ne? Prema od-govoru na ovo pitanje teoretièare nacionalizma Gelner deli na dvevelike grupe – one koji, poput njega, smatraju da su nacije stvorenekrajem XVIII veka i da ono što se dešavalo ranije nije od suštinskeva�nosti za razumevanje njihovog nastanka, te one koji, poput nje-govog oponenta Smita, upravo ovu predmodernu prošlost nacijasmatraju veoma va�nom. Drugim reèima, koristeæi se pomenutomanalogijom, Gelner je svoju poziciju odredio kao (umereni) „krea-cionizam“6 po kome je nastanak nacija rezultat stvaralaèkog procesamodernizacije, dok je Smitovu kritiku, polemièki je redukujuæi na„primordijalistièko“ uverenje da „nacije, ili bar neke od njih, oduvekpostoje“, protumaèio kao posledicu „evolucionistièke“ opsednutostiprošlošæu i kulturnim kontinuitetom (Gellner, 1995: 32).

Ali, nezavisno od samorazumevanja aktera ove diskusije,problem koji je u njenom središtu – razumevanje nastanka i prirodenacija – svakako je jedan od suštinski va�nih problema teorije nacijei nacionalizma. Ako teme koje dominiraju ovim teorijama, poputSmita, podelimo u tri glavna skupa (etièko-filozofske; antropolo-ško-politièke i istorijsko-sociološke), onda ova diskusija pripadatreæem skupu – istorijskim i sociološkim. On se tièe kako mesta na-cije u istoriji èoveèanstva, tj. pitanja drevnosti ili modernosti nacija,tako i sociološkog odreðenja „nacije“ kao osnovne ili izvedene, dru-štveno konstruisane kategorije socijalnog �ivota (vid. Smith, 1998:8-9). Na osnovu odgovora na prvo pitanje teoretièari nacija mogu

180

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

5 Ili, Gelnerovim reèima: „Da li je èoveèanstvo stvoreno sa Adamom ili seono sporo razvijalo? U vreme kada su dokazi o tome diskutovani, osobito je veoma�ivo bilo pitanje: Da li je Adam imao pupak ili ne? To je suštinski va�no pitanje.Mo�ete se smejati, ali oèigledno je da ako je Adam stvoren od Boga u izvesnom tre-nutku, recimo 4003. godine pre naše ere, onda je prirodna prva reakcija da se odgo-vori da on nije imao pupak, jer nije prošao proces za koji ljudima pupak treba. To jejednostavno. Mi stvarno znamo koje pitanje je odluèujuæe za odluku da li je svet veo-ma star i da li je èoveèanstvo evoluiralo, ili da li je svet stvoren pre oko 6000 godina.Sve što treba da utvrdimo je da li je Adam imao pupak ili nije“ (Gellner, 1995: 32)

6 Naglašavam „umereni“ jer Gelner ne porièe postojanje i va�nost prošlostikao jednog od konstitutivnih elemenata stvaranja nacija, veæ smatra da kulturni kon-tinuitet nije suštinski va�an, tj. da nacionalna prošlost, kao i sam „pupak“, nije od vi-talnog znaèaja za �ivot „nacija“.

biti grupisani u dve osnovne kategorije – „perenijaliste“ i „moder-niste“ – tj. one koji smatraju da su nacije stare i veèite, te one koje unjima vide socijalne pojave karakteristiène samo za moderni periodljudske istorije. S druge strane, sa sociološkog stanovišta, „nacije“mogu biti smatrane prirodnim ili „primordijalno datim“ grupamakoje samo evoluiraju tokom ljudske istorije, ili novim i posebnimsocijalnim tvorevinama („konstruktima“) nastalim u odreðenimdruštveno-istorijskim okolnostima. Primordijalistièko stanovište pokome je èoveèanstvo prirodno podeljeno na zajednice koje naziva-mo „nacijama“, suprotstavljeno je ovde sociološkoj tezi o njima kaodruštvenim zajednicama nastalim i karakteristiènim za samo jedanodreðen (moderni) period ljudske istorije. Pošto se i u istorijskom i usociološkom pogledu „modernisti“ suprotstavljaju „perenijalistima“i „primordijalistima“, ova katalogizacija teoretièara nacija u tri gru-pacije èesto vodi poistoveæivanju zagovornika ova dva poslednjastanovišta, tj. njihovom izjednaèavanju koje korespondira jedinstve-nom „bloku“ modernista. Ovo izaziva niz nesporazuma, (vidljivih,po mom mišljenju, i u debati izmeðu Gelnera i Smita),7 jer se teza odrevnosti nacija èesto poistoveæuje sa verom u njihovu prirodnost,tj. gubi se iz vida da neko mo�e tvrditi da su „nacije“ stare, pa i ubuduænosti veèite kategorije društveno-istorijskog �ivota ljudi koje,uprkos tome, nisu upisane u „prirodni poredak“ stvari.8 S druge stra-ne, izjednaèavanje ova dva logièki nezavisna stava je posledicanjihovog faktièkog stapanja u samorazumevanju i retorici naciona-listièkih pokreta, u onome što Gelner i Smit nazivaju središnim

181

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V7 Pre svega, u Gelnerovoj polemièkoj karakterizaciji Smitove pozicije kao

„primordijalistièke“. Na neopravdanost ove karakterizacije osvrnuo se i Smit u me-morijalnom predavanju posveæenom Gelneru: „Moje stanovište je sam Ernestnazvao ‘evolucionistièkim’, u stvari, ‘primordijalistièkim’. Nadam se da sam pojas-nio da se ja, ni u kom smislu, ne sla�em sa bilo kom formom ‘primordijalizma’. Naci-je jesu moderne, kao i nacionalizam, èak i kada njihovi èlanovi misle da su veomastare i èak i kada su one delimièno stvorene od strane predmodernih kultura i uspo-mena. One nisu ovde oduvek. Moguæe je da se nešto nalik modernim nacijama po-javljuje tu i tamo u starom i srednjem veku. Ali, u krajnjoj liniji, to je otvoreno pitanjekoje zaslu�uje više istra�ivanja. Generalno, nacije jesu moderne (Smith, 1996a).

8 Na ovu razliku izmeðu „perenijalizma“ i „primordijalizma“ ukazuje Smit:„Perenijalista odbija da nacije ili etnièke grupe vidi kao po prirodi ‘date’, one su zanega striktno istorijski i društveni, pre nego prirodni fenomen.... Za njega je etnièkazajednica ili nacija ljudski ili društveni fenomen kao i svaki drugi. Istovremno, ona jestalna i fundamentalna crta ljudskog društva tokom cele zabele�ene istorije, pa sezato nacije i etnièke zajednice svojim èlanovima èine drevnim“ (Smith, 1998: 159).

„mitom nacionalizma“ ili mitom o „nacionalnom buðenju“ u komeje najèešæe sjedinjena vera u drevnost i prirodnost nacija. Po Smitu,„za taj mit je bitna ideja da nacije postoje od pamtiveka, te da ih na-cionalisti moraju ponovo probuditi iz dugog dreme�a kako bi zauze-le svoje mesto u svetu drugih nacija“ (Smit, 1988a: 38), kao i to da seupravo te „nacije koje nacionalisti �ele ‘probuditi’, èesto vide kaodeo prirode podreðen zakonima evolucije kao bilo koji drugi organi-zam“ (Smith, 1998: 23). Slièno, prema Gelneru, u osnovi ovog mitapo kome je „nacija prirodan, bogomdan naèin klasifikovanja ljudi“,le�i „zabluda da su ‘nacije’prosto tu, u samoj prirodi stvari i da samoèekaju da ih iz svog �alosnog sna ‘probude’ (omiljeni nacionalistièkiizraz i slika) nacionalistièki ‘budioci’...“ (Gelner, 1997: 74). Drugimreèima, nacionalistièko stanovište polazi od socijalne ontologije pokojoj se „realizam grupe“ (nacije) retrospektivno projektuje u davnuprošlost, te, da bi se pojaèao, istovremeno i naturalizuje: „Nacionali-zam sebe vidi i predstavlja se kao afirmacija baš svake ‘nacional-nosti’ ponaosob; a za te navodne entitete se pretpostavlja da su tuprisutni od davnina, kao i Mont Everest, još pre doba nacionalizma“(Gelner, 1997: 75). Centralni motiv Gelnerove teorije nacija i nacio-nalizma je suprotstavljanje tezi o prirodnosti i drevnosti nacija, pa jenjegovo stanovište formulisano u protivstavu prema nasleðu primor-dijalistièkog i perenijalistièkog samorazumevanja nacionalizma.9 Utom smislu, ono je paradigmatièno za modernizam koji je, po Smito-vim reèima, danas „dominantna ortodoksija“ u tematizaciji nacija inacionalizma (Smith, 1998: xii). Stoga æu, u narednom poglavlju,ukratko prikazati osnovne teze Gelnerove teorije koja je, u svom zre-lom obliku iz 1983. godine, (uprkos oslanjanju na neke od prethod-nih metodskih i teorijskih uvida – K. Dojèa, pre svih10), izvršila„kopernikanski obrt“ u prouèavanju nacija i nacionalizma, te uteme-ljila osnovne postulate modernistièkog pristupa toj problematici.Jer, kako je to taèno primetio jedan od Gelnerovih nastavljaèa i kri-tièara: „Sva kasnija vredna dela i istra�ivanja nacionalizma koristiæese njegovim radom, bilo da se zasnivaju na njegovim pretpostavka-ma, bilo na neslaganju sa njima“ (O’Leary, 1998: 40).

182

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

9 „Mi ne smemo prihvatiti taj mit. Nacije nisu urezane u prirodu stvari, one nesaèinjavaju politièku verziju o prirodnim vrstama. Niti su nacionalne dr�ave oèigled-na konaèna sudbina etnièkih ili kulturnih grupa“ (Gelner, 1997: 74).

10 Vid. Karl Deutsch, Nationalism and Social Communication. Cambridge,Mass.: MIT Press, 1966 (2nd ed.)

1. Gelnerovo stanovište: nacija kao plod modernizacije

Pomenuti „kopernikanski obrt“ u teoriji nacija i nacionalizmamo�e biti ilustrovan jednom od najva�nijih Gelnerovih teza po kojojje „nacionalizam taj koji stvara nacije, a nije obrnuto“, pa se, stoga,„nacije mogu definisati samo posredstvom doba nacionalizma“(Gelner, 1997: 83). Ovim stavom odbacuje se poimanje „nacije“ kaoizvorne ili prirodne realnosti (primordijalizam), kao i vera u njenudrevnost i veèitost (perenijalizam). Po Gelneru, „nacija“ je stvorena

i nova društvena pojava, karakteristièna samo za moderni ili savre-meni period ljudske istorije u kome je, nakon Francuske revolucije,nacionalna dr�ava postala norma politièkog �ivota. Stoga, traganjeza „objektivistièkom“ definicijom „nacije“ mora biti zamenjenofokusiranjem na istra�ivanje porekla i logike delovanja „nacionali-zma“ koji, svojim zahtevom za kongruencijom nacionalnog i politiè-kog jedinstva, omoguæava istorijsku pojavu „nacionalne dr�ave“.Gelner formuliše jedan teorijski model objašnjenja nacionalizmazasnovan, po njegovom uverenju, na „veoma plauzibilnim i teškoosporivim generalizacijama koje, zajedno sa raspolo�ivim èinjeni-cama o promenama društva u XIX veku, zaista objašnjavaju taj feno-men“ (Gellner, 1996: 98).11

Gelnerov teorijski model objašnjenja nacionalizma formuli-san je i dopunjavan u više navrata, ali je njegova klasièna verzijasadr�ana u knjizi Nacije i nacionalizam (1983). S obzirom da je ovaGelnerova knjiga dostupna u srpskom prevodu, ovde æe njegovmodel biti izlo�en u najsa�etijoj verziji. Polazna pretpostavka zaizgradnju ovog modela je razlikovanje dve vrste društva � „agrar-nog-pismenog“ i „napredno-industrijskog“ � kao i isticanje razlièiteuloge koju ima kultura u odnosu na socijalnu strukturu ta dva„ideal-tipa“. Agrarna društva karakteriše hijerarhijska, relativno sta-bilna struktura i naglašena kulturna diferencijacija koja pojaèava iopravdava statusne razlike i èvrstu podelu rada. Pored podele na „vi-soku“ i „nisku“ kulturu koja horizontalno odvaja slojeve administra-

183

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

11 Gelnerova pretenzija na konaèno i univerzalno va�enje njegovog modelaobjašnjenja nacionalizma je vidljiva iz uverenja da „ako su (njegove poèetne – MS)tvrdnje odr�ive, onda to znaèi da problem o kome raspravljamo – nacionalizam – zarazliku od veæine drugih velikih problema istorijsko-društvene promene, zaista imaobjašnjenje... Za razliku od tih problema, dostupno nam je ubedljivo i neosporno

objašnjenje nacionalizma“ (Gellner, 1996: 98-99).

tivno-vojnih i sveštenièkih elita od seljaèke populacije, u agrarnimdruštvima koegzistira niz „divljih“, samoreprodukujuæih i samodo-voljnih kultura koje (vertikalno) razdvajaju izolovane seoske zajed-nice, te „kulturnu mapu“ ovih društava èine mozaiènom i šarolikom,poput slika E. Kokoške. U ovom ontološki i kulturno heterogenomsvetu politièke jedinice (od gradova-dr�ava do velikih imperija) suili manje, ili znatno veæe od kulturnih entiteta i ne postoji te�nja kanjihovom poklapanju.12 Nasuprot skiciranom tipu stagnantnih agrar-nih društava, od XVII veka, pod uticajem skupa nauèno-saznajnih iekonomsko-privrednih inovacija, nastaje drugi tip društva voðenoidejom stalnog napretka – moderno industrijsko društvo. Promenaslike sveta („kao homogenog, podlo�nog sistematiènim zakonimakoji ne prave izuzetke, otvorenog za beskonaèno istra�ivanje“)praæena je procesom industrijalizacije koji uzrokuje radikalnu pro-menu društvene strukture tradicionalnog agrarnog društva. Naime, umodernom industrijskom društvu socijalni odnosi i uloge se perma-nentno redefinišu u skladu sa zahtevima funkcionalne podele rada,stabilnost starih struktura je zamenjena društvenom pokretljivošæu,a egalitarizam potiskuje nekadašnje naglašavanje èvrsto definisanihstatusnih razlika. Da bi se ovaj, u odnosu na agrarnu epohu, drama-tièno promenjeni svet uspešno reprodukovao, neophodno je da po-stoji opšti pristup obrazovanju, standardizovani jezièko-simbolièkisistemi i opšta pismenost, moguænost komunikacije slobodne odneposrednog socijalnog konteksta, visok nivo opšteg znanja sta-novništva, itd. Drugim reèima, „visoka kultura“ koja je u agrarnomdruštvu bila posed i distinktivno obele�je upravnih i/ili religijskihelita i koja je koegzistirala sa mnoštvom „niskih kultura“, u indu-strijskom dobu, „prvi put u istoriji èoveèanstva, postaje pro�ima-juæa, operativna kultura celog društva“ (Gellner, 1996: 107). Da biovaj funkcionalni imperativ industrijskog društva bio zadovoljen,mora postojati standardizovan i centralizovan obrazovni sistem kojiizgraðuje i nadgleda dr�ava, pa Gelner naglašava da „u osnovi

184

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

12 Na drugom mestu Gelner sumira svoj opis karakteristika agrarnih društavana sledeæi naèin: „Prethodno društvo, bazirano na zemljoradnji i ustaljenoj tehnolo-giji, bilo je manje ili više osuðeno na vojno-klerikalni etos, hijerarhiju, dogmatizam,kulturni pluralizam, napetost izmeðu visoke i niske kulture, te politièki sistem koji sezasniva na strukturama moæi i religijskoj ideologiji, ali je generalno indiferentan pre-ma kulturnim sliènostima. On je umno�avao razlike vezane za socijalne polo�aje, ane za politièke granice“ (Gellner, 1996: 110)

modernog društvenog poretka ne stoji d�elat, veæ profesor“, te da„nije giljotina, veæ je (primerno nazvan) doctorat d’ état glavnooruðe i simbol dr�avne moæi“ (Gelner, 1997: 54-55). To znaèi da uindustrijskom dobu dr�ava i kultura stupaju u tesnu, unutrašnju vezuposredstvom sistema obrazovanja pomoæu koga se, s jedne strane,vrši kulturna homogenizacija, da bi, s druge strane, iz te novouspo-stavljene zajednièke kulture sama dr�ava crpela sopstveni politièkilegitimitet: „Kulturi je potrebna dr�ava, a dr�avi je verovatno potre-ban homogeni kulturni �ig za njeno stado...“ (Gelner, 1997: 194).Odreðujuæi „nacionalizam“ kao „nametanje visoke kulture društvu“i zahtev za poklapanjem kulturnih (nacionalnih) i politièkih (dr�av-nih) granica, Gelner je, nasuprot romantiènom samorazumevanjunacionalizma, formulisao jednu, u osnovi, „materijalistièku teoriju“koja nacionalizam izvodi iz osnovnog naèina na koji društvo osigu-rava sopstvenu materijalnu samoreprodukciju (vid. Gellner, 1996:110).13 Po njemu, strukturno-funkcionalni imperativi modernizacijeagrarnih društava i njihovog pretvaranja u industrijska društva pred-stavljaju prozaiènu stvarnost pojave nacionalizma – ono što se

stvarno dogaða – nezavisno od mitopoetske samoprezentacije na-cionalizma (vid. Gelner, 1997: 85-86).14

Gelnerovu teoriju odlikuje „euklidska elegancija“: od dvaideal-tipa ljudskih društava nacionalizam karakteriše samo moder-na, industrijska društva politièki organizovana kao nacionalnedr�ave. Predmoderni, agrarni svet sa svojim dinastièkim imperijamai malim politièkim jedinicama nije strukturisan u skladu sa naciona-listièkim principom poklapanja kulturnih i politièkih granica, te sene mo�e govoriti o postojanju „nacija“ i „nacionalizma“ u njemu.Ali, ova opšta formula po kojoj su nacionalizam i nacije plodovi„tranzicije“ iz agrarnog u industrijski tip društva redukuje kom-pleksno istorijsko i politièko iskustvo dvovekovnog razvoja ljudskihdruštava na jednostavnu eksplanatornu shemu. Stoga je Gelner svoj

185

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

13 Stoga Veljko Vujaèiæ s pravom primeæuje: „Ironièno, ma koliko bili kritièniprema marksistièkoj paradigmi, zastupnici teorije modernizacije dele sa svojimmarksistièkim oponentima kritièko uverenje da su nacije i nacionalizam u velikojmeri superstrukturni epifenomen mnogo znaèajnijih kretanja u ekonomskoj bazi“(Vujaèiæ, 2001: 707).

14 Na drugom mestu Gelner istièe: „Retorika nacionalizma obrnuto je poveza-na s njegovom društvenom zbiljom: on govori o Gemeinschaft, a ukorenjen je u se-mantièki i èesto fonetski standardiziranom Gesellschaft“ (Gellner, 2001: 102).

sociološko-filozofski model nastanka nacija morao dodatno specifi-kovati istoriografskim razmatranjima pomoæu kojih se njegova va-lidnost testira na ni�em nivou apstraktnosti da bi, na taj naèin, opštaformula prelaska sa agrarnog na industrijski tip društva dobila po-tvrdu na razlièitim istorijskim oblicima nacionalizma i formiranjanacija.15 Osnovna èinjenica koja uslo�njava jednostavnu primenuGelnerovog modela je neravnomernost ili neujednaèenost procesamodernizacije: „Kao što je poznato, nije celokupno èoveèanstvoistovremeno stupilo u epohu industrijalizacije sa njenom savreme-nom proizvodnom tehnikom. Taj proces se odvijao neravnomerno,stvarajuæi veliki disbalans u tempu razvoja, blagostanju društava, uekonomskoj i politièkoj moæi...“ (Gellner, 2002: 41). S druge strane,ovaj vremenski neujednaèeni proces prelaska sa agrarnog u indu-strijsko društvo odvijao se u politièkim okolnostima koje su bilerazlièite s obzirom na, za nacionalizam, kljuènu dinamiku odnosa„visoke kulture“ i zateèenog, predmodernog politièko-dr�avnogokvira. Polazeæi od neravnomernosti (ekonomskog) razvoja i (poli-tièki) razlièitih situacija odnosa moæi (dr�ave) i kulture, Gelner jerazlikovao èetiri „vremenske zone“ ili „pojasa“ unutar evropskogkontinenta kao rodnog mesta nacionalizma i nacija.16

Prva zona obuhvata zapadne, atlantske obale Evrope na koji-ma su u prednacionalistièkom dobu formirane stabilne, sna�ne dina-stièke dr�ave (Francuska, Engleska, Španija, Portugal) èije sugranice obuhvatale relativno homogene kulturne oblasti. Stoga jeprilagoðavanje politièkih jedinica kulturnim granicama u ovoj zonibilo dosta jednostavno17 – nacionalizam se u nasleðenim politièkim

186

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

15 „Èini mi se da moja argumentacija ima euklidovsku snagu, ali ipak moramprimetiti da je svet u kome �ivimo samo delimièno euklidovski. Postoje mnogi sluèaje-vi koji ilustruju moj argument, ali takoðe ima i mnogo onih koji ga ne podr�avaju. Tozahteva istra�ivanje. Postoji nešto èudno u argumentu koji je ubedljiv, ali èiji suzakljuèci u (makar delimiènom) sukobu sa èinjenicama. Mo�da... neposlušne èinjenicemogu biti objašnjene kao posledice drugih, uslo�njavajuæih faktora koji nisu ukljuèeniu poèetni model ali su delatni i znaèajni u stvarnom svetu“ (Gellner, 1996: 111).

16 „Grubo govoreæi i dopuštajuæi moguænost nekih komplikacija, Europa sedijeli na èetiri vremenske zone nalik na one karte svijeta što ih viðamo na aerodromi-ma, koje pokazuju razlièita vremena u razlièitim vertikalno podijeljenim podruèjimasvijeta“ (Gellner, 2001: 107)

17 „To znaèi da kada su se, s dolaskom nacionalizma, politièke jedinice moraleprilagoditi kulturnim granicama, nije bila potrebna nikakva veæa promjena osim

okvirima svodio na nametanje postojeæe „visoke kulture“ seoskojpopulaciji koja je koristila lokalne dijalekte i imala sopstvene samo-nikle „niske“ kulture: „Seljaci su morali biti pretvoreni u pravegraðane, a ne biti upotrebljeni za definisanje nove nacionalne kultu-re“ (Gellner, 1996: 128). Istoèno od zone sna�nih dinastièkih dr�ava,prostire se, po Gelneru, drugi vremenski pojas u kome je politièkafragmentiranost bila kombinovana sa postojanjem kodifikovanih,samosvesnih visokih kultura èija je primarna te�nja bila usmerena kaobezbeðivanju jedinstvenog „politièkog krova“. Stoga je u sluèajuNemaèke i Italije nacionalizam prevashodno bio integrativno-poli-tièki, a ne kulturni projekat, pa su u nacionalnim pokretima najva-�niji akteri bili dr�avnici, diplomate i vojnici, a ne mislioci, pesnici ietnografi: „Ono što je u toj zoni trebalo uraditi bilo je ujedinjenje togmnoštva mini i srednjih dr�ava i, u nekim sluèajevima, potiskivanjestranih vladara sa njihovih kljuènih pozicija“ (Gellner, 1996: 128).Tek nakon politièkog ujedinjenja i stvaranja nacionalne dr�ave (sta-

te-nation-building), na dnevni red su došli zadaci okonèanja procesakulturne homogenizacije, tj. konaèno pretvaranje „seljaka“ u „Nem-ce“ i „Italijane“. Dalje na istok, u sledeæoj vremenskoj zoni kojaobuhvata Centralnu i Jugoistoènu Evropu, situacija je bila još slo�e-nija: u okviru politièkih granica Habsburške i Otomanske imperijepostojalo je mnoštvo teritorijalno izmešanih kultura bez odgovara-juæe politièke zaštite. Stoga je nacionalizam u ovoj zoni (za razlikuod prethodne dve) istovremeno bio suoèen sa dva teška zadatka:stvaranjem „visoke kulture“ i formiranjem sopstvene dr�ave. Gelne-rov prikaz dinamike nacionalizma „Ruritanaca“ u „Megalomaniji“predstavlja opis ove „Habsburške situacije“ u kojoj malobrojna (pis-mena) elita malog naroda, koristeæi se zateèenim narodnim usmenimkulturama kao osnovnim materijalom, normira i standardizuje nove„visoke kulture“, da bi, u sledeæem koraku, istakla zahtev za sop-stvenom dr�avom (vid. Gelner, 1997: 87-93). U podupiranju ovogazahteva nacionalna inteligencija je èesto koristila argument „slavneprošlosti“ koji je, posebno u kasnijim zahtevima za politièku samo-stalnost, vodio razlikovanju „istorijskih“ i „neistorijskih nacija“, aliovo razlikovanje Gelner ne smatra va�nim, jer istièe da u oba sluèajanjihov nacionalizam nije imao oslonac u postojeæoj politièkoj

187

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

ex post ratifikacije. Povijest je nacionalizmu darovala jedno široko podruèje gde jenacionalistièki imperativ barem u znatnoj mjeri bio ispunjen prije dogaðaja“ (Isto).

vlasti.18 Najzad, na krajnjem istoku Evrope nalazi se èetvrta zonakoja je sve do 1918. godine u osnovi bila identièna treæoj, ali je na-kon Boljševièke revolucije i propasti druge dve velike kontinentalneimperije, opstala kao posebno istorijsko i društveno podruèje, na-knadno prošireno na Zapad posle 1945. godine. Ne ulazeæi ovde uGelnerovo tumaèenje komunizma, mo�e se zakljuèiti da su po nje-govom mišljenju procesi raspada imperija u Sovjetskom Savezu bilisamo „zamrznuti“ tokom sedam decenija komunistièke ideokratskevladavine èije okonèanje ostavlja otvorenim pitanje daljeg pravcaevolucije nacionalnih pokreta i nacionalizama dr�ava-naslednica.

Zateèeni predmoderni politièki okviri (imperije i male dr�a-ve), proces modernizacije i (ne)postojanje „visoke kulture“ èine triosnovna faktora koji odreðuju dinamiku nacionalizma u razlièitimdelovima Evrope. Iako je naglašavao vrednosnu neutralnost svogpristupa fenomenu nacionalizma,19 Gelner je razlikovanjem „vre-menskih zona“ u osnovi obnovio tradicionalnu podelu na „zapadni“i „istoèni“ nacionalizam koju je formulisao H. Kon (Kohn, 1945:329-331) i modifikovao J. Plamenac (Plamenatz, 1973: 24-36), po-delu koju prati dihotomija „dobar-loš“, tendencija „esencijalizacije“istorijsko-politièkog iskustva, kao i sklonost apriornoj „teritorizaci-ji“ ideal-tipova „graðanskog“ i „etnièkog nacionalizma“.20 U podeli

188

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

18 „U okviru ove kategorije uobièajeno je razlikovanje izmeðu ‘istorijskih’ i‘ne-istorijskih’ nacija. Prve su nekada posedovale dr�avu, ali su je izgubile, dok jedruge uopšte nisu ni imale. Prve zahtevaju ponovno raðanje politièke jedinice koja jenekad postojala ali je nekako uništena tokom dinastièkih ili religijskih sukoba. Ovedruge zahtevaju stvaranje politièke jedinice koja bi bila definisana u skladu sa sam-om kulturom, bez podrške istorije. Razlika izmeðu ova dva tipa verovatno nije takova�na kako se to obièno pretpostavlja... Ono što je va�no kod ove vrste nacionalizmaje da on zahteva ‘budioce’... Oni još nemaju dr�avu da im pomogne. Pre svega, to jeono što ovaj obrazac razlikuje od ‘centralizacije odozgo’“ (Gellner, 1996: 129).

19 „Neophodan nam je realistièki pogled na stvari... Moramo spoznati korenete pojave i pomiriti se sa njenim plodovima, bez obzira da li nam se sviðaju ili ne“(Gellner, 2002: 44).

20 Konova podela na „zapadni“ (graðanski – racionalni i individualistièki) i„istoèni“ (etnièki – iracionalni i organski) nacionalizam formulisana je tokom Dru-gog svetskog rata, pa su nemaèki i italijanski nacionalizam slu�ili kao glavni primeri„istoènog“, lošeg nacionalizma. Veæ kod Plamenca, 1973. godine, granica istoènog izapadnog nacionalizma se pomera tako da su, po njemu, Nemaèka i Italija primeri„zapadnog nacionalizma“ (vid. Plamenatz, 1973: 33). Kako s pravom istièe jedan ru-munski autor: „Ovo razlikovanje, èak ni na poèetku, nije bilo samo analitièko, veætakoðe i normativno. Taj aspekt je naglašen i postao je danas preovlaðujuæi. Od hipo-

Evrope na èetiri vremenske zone te�ište Gelnerovog tumaèenja na-stanka nacionalizama i nacija pomera se sa teze o primarnoj ulozisocio-kulturnih i društveno-ekonomskih èinilaca (tj. funkcionalnenu�nosti kulturne homogenizacije industrijskih društava) ka isticanjuva�nosti politièkih faktora. Tamo gde je taj faktor, kao u prvoj zoni,sveden na postojanje èvrstog politièko-dr�avnog okvira, Gelnerovmodel nation-buildinga razvijenih industrijskih društava, (uprkoskontra-primerima Irske, Katalonije, Korzike) deluje najubedljivije.Pomeranjem na istok, politièki faktori postaju, u krajnjoj instanci,odluèujuæi o èemu svedoèi Gelnerova periodizacija pet „stadijumana putu od sveta multietnièkih imperija i mikro-jedinica ka svetu ho-mogenih nacija-dr�ava“ (vid. Gellner, 1996: 111-126). Naime, ovaGelnerova periodizacija nastanka i dinamike nacionalizma ilustro-vana je, pre svega, primerima istorije drugog i treæeg „vremenskogpojasa“. Formulisana nakon opšteg sociološko-filozofskog modelaiz 1983. godine, ova periodizacija je imala za cilj njegovo dodatnonijansiranje i operacionalizaciju na istorijskom materijalu. Polaznostanovište je bilo nepromenjeno – vladavina prednacionalnog, di-nastièko-religijskog principa izra�enog na Beèkom kongresu (1815)koji je ignorisao prve zahteve za stvaranjem politièkih jedinica bazi-ranim na „naciji“. Nakon toga, èitav jedan vek (1815–1918), trajaoje drugi stadijum – period nacionalistièkog iredentizma u kome sustare politièke jedinice bile pod sna�nim pritiskom nacionalistièkeagitacije kojom je zahtevana promena granica u skladu sa principom„jedna kultura-jedna dr�ava“: „To je bio period asimilacije, kao injoj suprotstavljenog ‘nacionalnog buðenja’, tj. nacionalistièke agi-tacije podsticanja naroda da formiraju nove dr�ave-kulture na osno-vu sirovog materijala nekodifikovanih seljaèkih kultura, kao alter-native stupanju u kulture koje su veæ bile povezane sa dr�avnimaparatom“ (Gellner, 1966: 117). Jednovekovni pokušaji redukcijeslo�ene kulturno-lingvistièke mape stare dinastièke Evrope dostiglisu vrhunac u treæem stadiju – trijumfu i brzom porazu nacionalistiè-

kog iredentizma od 1918. do 1938. godine. Trijumfalna pobeda na-cionalistièkog principa obele�ena je raspadom imperija na èijem tlusu nikle dr�ave koje su svoj nastanak opravdavale principom nacio-nalnog samoopredeljenja. Nakon Prvog svetskog rata èinilo se da je

189

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

teze, ono se postepeno pretvorilo u premisu, u aksiom; ono je postalo polazište za

istra�ivanje, a ne moguæi zakljuèak “ (Dungaciu, 1999: 5-6)

zahteve nacionalistièkog iredentizma moguæe ispuniti, te stvoritisistem nacija-dr�ava sa „praviènim“ granicama koje obezbeðujudugoroènu meðunarodnu stabilnost. Ali, ubrzo je demonstrirana ilu-zornost ovih optimistièkih oèekivanja: brojne male i slabe poslerat-ne dr�ave èije su granice povlaèene u skladu sa interesima pobedniè-kih sila suoèile su se, osim sa ekonomskim i socijalnim problemima,i sa problemom statusa mnoštva manjina koje su, podsticane od svo-jih matiènih dr�ava, isticale iredentistièke zahteve: „Tako je novi po-redak uspostavljen u ime nacionalistièkog principa imao, poredsopstvenih dodatnih, i sve slabosti sistema kojeg je zamenio“ (Gell-ner, 1996: 118). Otuda, pobednièki nacionalizam je ujedno bio i „sa-mopora�avajuæi“ (self-defeating), a slomom novog poretka naciona-lizam je ušao u èetvrti period (Nacht und Nebel, 1939-1948) u komeje te�nja za poklapanjem teritorijalno-politièkih granica sa kultur-no-etnièkim bila ostvarivana praksom (nacistièkog) genocida i „et-nièkih èišæenja“ tokom i nakon Drugog svetskog rata. Nacionalisti-èki imperativ kulturne homogenosti u ovom periodu nije ostvarivankulturnom asimilacijom, veæ brutalnim sredstvima koja su, uprkosvojno-politièkom porazu nacizma, trajno izmenila etnièku mapuEvrope.21 Jedna od posledica zloèinaèkih poduhvata èetvrte faze je„smanjenje etnièkih sentimenata“ u narednom, savremenom stadiju-mu nacionalizma, bar u onom delu Evrope koji nije bio „zamrznut“širenjem komunistièke èetvrte vremenske zone na Zapad. Stoga jeposlednja faza po Gelneru istovremeno mešavina ispunjenja ciljevanacionalizma (konsolidovanja nacija-dr�ava) i njegovog potiskiva-nja logikom ekonomskog razvoja koja vodi kulturnoj konvergenciji,smanjenju ekonomske zavisti i opadanju nacionalistièkih oseæanja.Ograðujuæi se da to va�i za podruèja kasnog industrijalizma, Gelnertezu o opadanju nacionalistièkih oseæanja ne prote�e na bivši Sov-jetski Savez i Jugoslaviju – zemlje u kojima je komunizam odlo�iokonsolidaciju posebnih nacija-dr�ava, a da istovremeno nije uspeoda asimiluje brojne etnièke grupe u okviru jedinstvene kulture.

190

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

21 Nasuprot tumaèenju tog perioda kao „istorijskog incidenta“ i èudovišne„anomalije“, Gelner istièe: „Èetvrti stadijum razvoja nacionalizma koji je preuredioetnièku mapu nezamislivo brutalnim sredstvima nije bio nešto akcidentalno, neštošto je sluèajni nusprodukt moguænosti da se (pod plaštom ratne tajnovitosti) budemanje skrupulozan i dobrog ponašanja u javnosti nego što je to obièno u situacijamaopšte prismotre i nadgledanja. Nasuprot tome, on je bio nešto što je upisano u agen-du, da tako ka�emo, evropske misli“ (Gellner, 1996: 122)

Otuda je ovo podruèje pre u stadijumu „nacionalistièkog iredenti-zma“ koji otvara razlièite scenarije (od mirnog „razdru�ivanja“ poli-tièkih federalnih jedinica, do ratnog menjanja njihovih granica),nego u stadijumu sni�avanja nacionalistièkih strasti. Da li je nu�noda ova podruèja proðu u vremenski skraæenom, ali ne i manje nasil-nom obliku, èitavu putanju do opadanja znaèaja dr�avnih granica,ostaje otvoreno pitanje.22 Gelner, kome su èesto prebacivali da pro-blemu nacionalizma prilazi sa „olimpijske distance“,23 ne daje kate-gorièki odgovor na ovo pitanje, ali iz njegovog tumaèenja naciona-lizma kao te�nje ka poklapanju kulturnih i politièkih jedinica usledfunkcionalnih imperativa procesa modernizacije, mo�e se naslutitideterministièko uverenje koje ne ostavlja mnogo nade za brzo i sreæ-no okonèanje nacionalistièkih sukoba u ovim podruèjima. Jer, ponjemu: „Poziv na kulturni (‘etnièki’) identitet nije rezultat zabludakoje izmišljaju suludi romantièari, šire neodgovorni ekstremisti i uskladu sa svojim egoistièkim interesima koriste privilegovane klaseda bi zaglupele mase i odvukle ih od pravih problema. Taj poziv jeuslovljen realijama savremenog �ivota i njega nije moguæe jedno-stavno skinuti sa dnevnog reda propovedajuæi sveopšte bratstvo iligoneæi u zatvor ekstremiste“ (Gellner, 2002: 44).

Ako sada rezimiramo Gelnerovo stanovište, mo�emo zaklju-èiti da ono, u metodološkom pogledu, predstavlja jedno „spoljašnje“objašnjenje raznolikih formi nacionalizma iz perspektive opšte teo-rije modernizacije po kojoj su nacionalizmi i nacije plod transforma-cije odnosa dr�ave i kulture u doba industrijalizma.24 Industrijskom

191

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V22 „U delovima Zapadne i èak Istoène Evrope... rat oko dr�avnih granica je da-

nas kudikamo te�e zamisliv no što je bio ranije u 20. stoljeæu. No, više je nego jasnoda to nije sluèaj u, recimo, bivšoj Jugoslaviji, ali èovjek se mo�e samo nadati da æerazvoj jednom doæi i onamo. Samo, tu�no je pitanje hoæe li to biti moguæe nakon

etnièkog èišæenja“ (Gellner, 2001: 115).23 „Gelner je prouèavanju nacionalizma pristupao sa olimpijske distance, pos-

tavljajuæi pojavu i mene nacionalizma u svetsko-istorijsku perspektivu“ (Brubaker,1998: 272).

24„Ako je nacionalizam opšti fenomen koji se tièe celog niza razlièitih nacija,sasvim je oèigledno da se on ne mo�e objasniti razlozima koji deluju unutar svakogod nacionalnih pokreta: ti razlozi se moraju konkretno dovesti u vezu sa svakom odnacija i njenom kulturom; oni ne mogu da va�e uopšteno, jer u protivnom, uopšte nebi ni postojali suparnièki nacionalizmi. Dakle, opšte objašnjenje nacionalizma ne

sme biti neposredno vezano za kulture koje se razmatraju – ono mora stajati izvan

njih“ (Gellner, 1997: 95)

društvu je nu�na kulturna homogenost koju omoguæava nacionali-zam, pa je „nacija“ u krajnjoj liniji, nusprodukt procesa industrijali-zacije. Kako je primetio Brubejker, ovo objašnjenje zaobilazi opštiproblem funkcionalistièke analize – istaæi da je neki fenomen „ne-ophodan“ ili „koristan“ za funkcionisanje bilo èega, još ne znaèi daje objašnjeno njegovo poreklo, jer ne postoji mehanizam koji bi ga-rantovao da æe se to što je „potrebno“ i desiti (vid. Brubaker, 1998:294).25 Ali, ako ostavimo po strani primedbe po kojima je „industri-jalizacija“ (ili, šire, „modernizacija“), hegelijanski reèeno, „noæ ukojoj su sve krave crne“, te da stoga, mora biti dopunjena specifika-cijom dodatnih uzroènih faktora nastanka nacionalizma, Gelnerovaosnovna teza se mo�e problematizovati navoðenjem primera u koji-ma se èini da nacionalizam prethodi industrijalizaciji.26 Za tu vrstukritike nije potrebno tra�iti primere iz nama egzotiènih predela Afri-ke ili Azije – upravo je Balkan evropsko podruèje u kome su nacio-nalizam i nacionalni pokreti nastajali u socijalnom miljeu kojisvakako nije bio industrijalizovan. Gelnerovo objašnjenje da se uvreme nastanka balkanskih nacionalizama „senka industrijalizma“veæ nadnela nad Balkanom, otvara problem tumaèenja transfera ide-ja i uticaja (procesa „imitacije“) iz razlièitih „vremenskih zona“, te,u krajnjoj liniji, dovodi u pitanje njegovo poèetno „materijalistièko“polazište.27 Takoðe, kako u sluèaju balkanskih, tako i u sluèaju osta-lih „perifernih“ nacionalizama (tj. nacionalizama malih narodaIstoène i Srednje Evrope) suoèavamo se sa problemom objašnjenjapojave i širenja „standardizovanih visokih kultura“ koje ne samo danastaju bez nu�ne podrške dr�ave i njenog obrazovnog sistema, veæ inasuprot postojeæoj dr�avi (imperiji) koju ti nacionalizmi percipira-

192

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

25 Isti kritièki argument formuliše i Smit: „Moglo bi se priznati da je nacionali-zam, u nekom smislu, iz razlièitih razloga funkcionalan za moderno, industrijsko dru-štvo, ali to uopšte ne objašnjava poreklo i širenje nacionalizma“ (Smith, 1998: 36).

26 „Glavni, strogo funkcionalistièki argument Ernesta Gelnera... opovrgnuæeèinjenica da su se svi prvobitni nacionalizmi etablirali pre industrijalizacije i da neza-padni nacionalizam nije zatekao nikakvu industrijalizaciju, niti je mogao brzo da jeinicira“ (Veler, 2002: 30).

27 Jedan od najboljih poznavalaca balkanskih nacionalizama, Pašalis Kitromi-lides, istièe da se na primeru Balkana pokazuje slabost Gelnerove teze po kojoj je na-cionalizam snaga socijalne entropije koja nastaje kao odgovor na potrebe socijalnekomunikacije u industrijskom društvu: „Nasuprot tome, nacionalizam nastaje kaospecifièno politièka snaga tesno povezana sa stvaranjem moderne dr�ave – fenomenakoji se, po pravilu, ne poklapa sa industrijalizacijom“ (Kitromilides, 1994: 160)

ju kao „tuðu“ i neprijateljsku. Stoga su oni koji se, poput MiroslavaHroha, bave upravo tim nacionalizmima skloni da, nasuprot Gelne-ru, tvrde kako ipak nacije prethode nacionalizmu, tj. da u društvenojrealnosti postoji izvesna „objektivna socijalna kategorija“ èiju sa-mosvest nazivamo „nacionalizmom“.28

Naznaka razlièitih moguæih pravaca kritike Gelnerove teorijeovde slu�i više kao ilustracija pomenutog uticaja koji je ona imala udiskusijama o problemu nacija i nacionalizma, nego što pretendujena celovitiji problemski prikaz obimne kritièke literature. U toj lite-raturi posveæenoj razmatranju Gelnerovog stanovišta izdvajaju seradovi Entonija Smita u kojima on, èesto u širem kontekstu kritike„modernistièkog“ pristupa naciji, izla�e svoju „etno-simbolièku teo-riju“ po kojoj, da bi razumeli i objasnili nastanak nacija i nacionali-zma, moramo pa�nju usmeriti na predmoderne etnije i etnièke

identitete. Stoga æu u nastavku ovog rada prikazati Smitovu kritikuGelnera fokusiranu na problem nastanka nacija.

2. Smitova kritika Gelnera: etnosimbolizam vs. modernizam

Komentarišuæi u više navrata Gelnerovu teoriju, Smit nijepropuštao priliku da prizna svoj dug nekadašnjem profesoru kodkoga je odbranio doktorsku disertaciju o teorijama nacionalizma i odkoga je nauèio nekoliko „osnovnih lekcija o nacijama i nacionali-zmu“ (vid. Smith, 1996: 36; Smith, 1996a). Dok neke od ovih „Gel-nerovih lekcija“ imaju status nespornih „opštih mesta“,29 prema dve

193

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V28 „Nasuprot subjektivistièkoj koncepciji nacije kao produkta nacionalne sa-

mosvesti, nacionalizma, nacionalne volje i duhovnih sila, mi polazimo od konceptanacije kao sastavnog dela društvene realnosti sa istorijskim poreklom. Mi razmatra-mo poreklo moderne nacije kao osnovne realnosti i nacionalizma kao fenomena izve-denog iz postojanja te nacije“ (Hroch, 1985: 3). S obzirom na veliki uticaj Hrohove(neo)marksistièke analize nacionalnih pokreta malih naroda, Gelner joj je posvetiokritièki osvrt u kome je, izmeðu ostalog, eksplicitno naglasio: „Ne sla�em se sa njimu obe taèke: nacije zaista nisu ‘stvarno postojeæe’ (one se samo pojavljuju kao speci-jalna forma uzajamnog odnosa kulture i politièke zajednice pod odreðenim eko-nomskim uslovima); Marksistièko shvatanje tranzicije iz feudalizma u kapitalizam jeprihvatljivo jedino ako se reinterpretira kao tranzicija iz agrarnog u industrijski svet“(Gellner, 1996: 132).

29 Pre svega, teza o centralnoj va�nosti nacionalizma za razumevanje savre-menog sveta, kao i konstatacija kompleksnog – „eluzivnog“, „protejskog“ – karakte-

najva�nije Smit je imao znatno ambivalentniji odnos. Prva, koju jeusvojio, odnosi se na Gelnerovo shvatanje nacionalizma i nacija kaosocioloških fenomena, tj. kao socijalne realnosti koja se razlikujekako od primordijalistièke pretpostavke samih nacionalista, tako iod postmodernistièkog svoðenja „nacije“ na plod „imaginacije“, a„nacionalizma“ na „diskurs“. Za obojicu, nacije nisu ni prirodne niveèite veæ stvorene zajednice koje su, poput zgrada ili umetnièkihdela, istovremeno i stvarne i zamišljene, pa ne mogu biti svedene napuke proizvode imaginacije, „narative“ podlo�ne „dekonstrukciji“,ili instrumentalistièki protumaèene samo kao manipulativno sred-stvo socijalnih elita. Ali, ako se slo�imo sa tezom da su nacije inacionalizmi, nakon što su nastali, „stvarni i moæni sociološki feno-meni“ (dirkemovske „socijalne èinjenice“),30 još nismo rešili osnov-ni problem – objašnjenje njihovog nastanaka. Gelnerovo rešenjeovog problema po kome su nacije funkcionalno nu�ni (nus)produktiprocesa modernizacije predstavlja „drugu lekciju“ koju Smit samodelimièno usvaja. Naime, tezu da su nacionalizmi i nacije moderni

fenomeni on je prihvatio samo u njenoj deskriptivnoj funkciji vre-menskog lociranja pojave „nacije“ u istoriji,31 ali ne i u njenojeksplanatornoj funkciji po kojoj je „nacija“ proizvod specifièno mo-dernih èinilaca i uslova – poput industrijalizma, socijalne mobilno-sti, opšte pismenosti, javnog obrazovanja, itd. Mada, po Smitu,takvo objašnjenje pojave nacionalizma i nacija nije u striktnomsmislu reèi pogrešno, ono je nedovoljno jer, zanemarujuæi pitanje

194

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

ra nacionalizma i njegovih manifestacija, te neophodnost njegove klasifikacije iizrade tipologije.

30 Po Smitu, Gelner i drugi klasièni „modernisti“ su, za razliku od „postmoder-nista“, „pretpostavljali da su nacije, jednom formirane, realne zajednice kulture i

vlasti: ogranièene, ali moæne, ujedinjujuæe, podstièuæe, prinuðujuæe. One su... onošto je Dirkem nazivao ‘socijalnim èinjenicama’ sa osobinama koje je on tim èinjen-icama pripisivao... One su, takoðe, socijalni akteri, uistinu najveæi i najmoæniji soci-jalni akteri na politièkoj pozornici, te kao takvi, ne mogu biti fragmentisani i razbijenina hiljade delova kao mehanièki slavuj iz bajke Hansa Andersena“ (Smith, 1995: 4).

31 „Gelner me je ubedio da su nacije, kao i nacionalizmi, moderni fenomeni utom smislu da osnovne karakteristike modernog sveta zahtevaju postojanje nacija inacionalizama. Ne mo�ete imati jedno, a da nemate drugo. To je oèigledno u sluèajunacionalizma – ideološkog pokreta za koga je jasno da nije postojao pre XVIII veka.Ali, to je takoðe istina i za nacije uopšte. Mo�e se reæi da su, èak i ako neke nacijemogu biti naðene pre dolaska moderne, veæina nacija relativno skorašnje i da sunu�no moderne“ (Smith, 1996: 37).

odnosa nacija prema njihovoj (makar pretpostavljenoj) prošlosti, neobjašnjava u potpunosti genealogiju nacija. Stoga on smatra da jeGelnerov model „polovièan“,32 jer, poput drugih modernistièkih teo-rija, uverljivo odgovara samo na pitanja zašto se i kada se nacionali-zam uopšte pojavio, ali ostavlja po strani va�na pitanja o pojavikonkretnih nacija, naèinima na koje nastaju i osnovama na kojimaizrastaju: „On nam govori kako moderne nacije funkcionišu, taènijemoraju da funkcionišu, u modernom, industrijskom dobu. Ali, onnam ne mo�e reæi koje nacije æe se negde pojaviti i zašto te nacije ane neke druge, ili zašto je tako mnogo ljudi spremno da umre za njih“(Smith, 1996a; Smith, 1998: 46). Postoje, po Smitu, tri osnovnarazloga zbog kojih Gelnerova teorija (kao i „modernistièka paradig-ma“ uopšte), ne omoguæava uverljiv odgovor na ova pitanja.

Prvi razlog je njena uopštenost: Gelnerov model predstavljaubedljiv okvir za objašnjenje „nacionalizma uopšte“, ali zbog viso-kog stepena filozofsko-sociološke apstraktnosti, njegova primenana konkretne sluèajeve i istorijske primere zahteva dopunska i èestoad hoc objašnjenja pomoæu kojih se uvode faktori koji u samommodelu ne igraju neku znaèajnu ulogu – poput religijskih èinilaca,etnièkih antagonizama, itd. Drugi razlog je veæ pomenuta „materija-

listièka osnova“ Gelnerovog stanovišta i „modernistièkih“ teorijauopšte: vezujuæi pojavu nacionalizma za procese „modernizacije“,teško mo�emo objasniti njegovu snagu kako u predindustrijskim,tako i u visoko razvijenim društvima – od Eritreje, do Kvebeka.Treæi i najva�niji razlog je posledica osnovnog i, po Smitu, reduk-

cionistièkog stava da su „nacije i nacionalizmi proizvodi moderniza-cije“, teze koja vodi zanemarivanju „istrajnosti etnièkih veza ikulturnih sentimenata u mnogim delovima sveta i njihovog konti-nuiranog znaèaja za veliki broj naroda“ (Smith, 1996: 39). Drugimreèima, od krajnosti (primordijalistièkog i perenijalistièkog) samo-razumevanja nacionalista koji sebe vide kao „budioce“ uspavane aliuvek prisutne „nacije“, u Gelnerovom naglašavanju „kreacionistiè-ke uloge“ moderniteta i isticanju diskontinuiteta u kulturno-isto-rijskom razvoju, „klatno“ je otišlo u drugom pravcu: „Ernest je sebe

195

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

32 „Ne smatram da je to objašnjenje pogrešno, veæ da nam ono saopštava samopola prièe. Postoji i druga polovina i drugi naèin gledanja na taj protejski fenomen.Pokušaæu da isprièam tu drugu polovinu i razmotrim neke od tih drugih naèina“(Smith, 1996: 37).

nazivao ‘kreacionistom’, ali on je iznenadno roðenje nacionalistiè-kog èoveka pripisao procesu modernizacije koji je, poput biblijskogprocesa stvaranja od pre šest hiljada godina, bio iznenadan i diskon-tinuiran...“. Na taj naèin Gelner je, po Smitovom mišljenju, moder-nizaciji neopravdano pripisao gotovo „bo�ansku moæ“ stvaranja ex

nihilo tvrdeæi da „nacije nemaju roditelja, nemaju pedigre, osim po-treba modernog društva“ (Smith, 1996a).

Pošto Gelnerov „kreacionizam“ poèiva na tezi o radikalnomdiskontinuitetu izmeðu starih, predmodernih agrarnih društava i in-dustrijskog sveta moderne, Smit ga dovodi u pitanje pozivajuæi se naistorijsko prouèavanje procesa dugog trajanja (la longe durée) kojimse fokusiranost na kratki period smene dva „ideal-tipa“ društva (Gel-nerov prelaz iz „niske“ u „visoku“ kulturu) zamenjuje istra�ivanjemslo�ene dinamike socijalnog, politièkog, kulturnog i ekonomskograzvoja u mnogo du�em periodu vremena.33 Iz te vremenske perspek-tive, on istièe da elementi (dis)kontinuiteta u okviru razlièitih socijal-nih sfera nemaju isti znaèaj: to što diskontinuitet u formi industrijske ipolitièke revolucije obele�ava raðanje „Novog doba“ u ekonom-sko-politièkoj sferi, još ne znaèi da su istovremeno i sve druge sferesocijalnog �ivota radikalno „revolucionisane“, tj. da u njima ne po-stoje znaèajni elementi kontinuiteta izmeðu pred-moderne prošlosti isavremenosti. Naprotiv, diskontinuitet u nekoj oblasti èesto mo�e vo-diti jaèanju kontinuiteta u drugoj, pa je na empirijskom nivou oprav-danije govoriti o neravnomernom razvoju, nego o potpunoj smeniobuhvatnih „paradigmi“. To se, pre svega odnosi na kulturne, simbo-lièke sadr�aje socijalnog �ivota koji kao seæanje („priznata prošlost“)kontinuirano traju ili se, u potrazi za „autentiènošæu“, povremeno„ponovo otkrivaju“. Va�nost ovog „kulturno-simbolièkog materijala“u izgradnji nacija neæe sporiti ni „modernisti“ – ne samo Hobsbaumkoji je svoju koncepciju nacionalizma izgradio na fenomenu „izmi-šljanja tradicija“, veæ ni Gelner koji je, kao što smo videli, priznavaoèinjenicu da se „nacionalizam“ u stvaranju „nacije“, kao „sirovimmaterijalom“, koristi „kulturnim, istorijskim i drugim nasleðem izprednacionalistièkog doba“ (Gelner, 1997: 75). Ali, Gelner je ovom

196

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

33 U isticanju znaèaja prouèavanja „procesa dugog trajanja“ za studij nacija inacionalizma Smit se oslanjao na D�ona Armstronga koji se još 1982. godine u knjiziNations before Nationalism zalagao za la longue durée pristup u okvir šireg istra�i-vanja pre-modernih osnova etniciteta (vid. Smith, 2004: 199).

„materijalu“ odricao suštinsku va�nost – on je za njega bio poput „pu-paka“ koji nakon roðenja nema nikakvu znaèajnu funkciju. Za Smita,naprotiv, ovi kulturno-simbolièki sadr�aji su od presudne va�nosti jerupuæuju na postojanje izvesnog kontinuiteta izmeðu „nacija“ i pred-

nacionalnih zajednica koje su „pupèanom vrpcom“ povezane sa mo-dernim nacijama. „Kontinuitet“ ne znaèi prihvatanje perenijalistièke

teze po kojoj su nacije veèite (jer se ne tvrdi da postoji identitet izme-ðu „nacija“ i „prednacionalnih zajednica“), niti primordijalistièke

atribucije „nacionalizma“ ljudskoj prirodi ili stanju kao takvim. Dru-gim reèima, nacija je nova i moderna, ali istovremeno, i ukorenjena uznatno starijim zajednicama od kojih preuzima niz elemenata poputimena, skupa mitova i simbola, vrednosti, seæanja. Te predmodernezajednice do kojih dolazi pomoæu uvida u va�nost kulturno-simboliè-kog sadr�aja nacionalizma i nacija Smit naziva etnijama (etnièkimzajednicama). Dakle, za razliku od Gelnera i drugih „modernista“,Smit formuliše stanovište po kome nacije nastaju na osnovu znatnostarijih etnièkih zajednica: „Centralna tema Smitovog enciklope-dijskog nauènog rada je odnos izmeðu predmodernih etnièkih zajed-nica (etnija) i modernih nacija. U svom klasiènom radu The Ethnic

Origins of Nations iz 1986. godine, kao i kasnijim spisima, on napadavladajuæu modernistièku ortodoksiju koja nacije smatra suštinski no-vim politièkim entitetima, stvorenim od strane ideologije nacionali-zma. Mada veæina nacija ima mnogo modernih komponenata, one suizgraðene na predmodernim etnijama i, u stvari, postoji sna�ni uzroè-

ni odnos izmeðu etnija i nacija“ (Hutchinson, 2004: 109).Dok je Gelnerova teorija polazila od razlikovanja agrarnog i

industrijskog društva, te nacionalizam i nacije izvodila iz logike pro-cesa modernizacije koja u istoriju unosi radikalni diskontinuitet,Smitovo stanovište je, uz priznavanje va�ne uloge modernizacije iideologije nacionalizma, pre svega usmereno na traganje za elemen-tima kontinuiteta izmeðu etnije i nacije: „Èak ako su nacije i nacio-nalizmi vremenski i kvalitativno moderni, oni mnogo od svogsadr�aja i snage dobijaju od pred-modernih etnija“ (cit. prema: Gui-bernau and Hutchinson, 2004: 2). Na taj naèin, pošto se u Smitovompristupu problem razumevanja nacionalizma i nacija pomera katematizovanju etnièkih zajednica,34 kljuèno pitanje postaje: kako

197

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

34 „Središte mojih analiza poèelo se premeštati od nacionalizma ka nacijama, aod nacija ka etnièkim zajednicama“ (Smith, 1998: 191).

odrediti samu „etniju“? Najkraæi Smitov odgovor glasi: „etnièkazajednica“ ili „etnija“ je „imenovana ljudska populacija sa zajedniè-kim mitovima porekla, istorijama i kulturama, povezanošæu sa odre-ðenom teritorijom i oseæanjem solidarnosti“ (Smith, 1986: 32).35 Uovoj definiciji lako uoèavamo primat „subjektivnih“ komponenti(oseæanja, verovanja) i „simbolièko-kulturnih“ sadr�aja (mitova, pa-mæenja) kojima se, pored kulturnih karakteristika koje zadobijajustatus „objektivnih belega“ (jezik, vera, obièaji, pigmentacija), etni-

ja odreðuje bez pozivanja na primordijalistièki shvaæene prirod-no-biološko osobine kao, na primer, u sluèaju odreðenja „rase“:„Etnije se ne konstituišu posredstvom fizièkog porekla, nego posred-stvom oseæanja kontinuiteta, zajednièkog pamæenja i kolektivnesudbine, tj. na osnovu kulturne srodnosti otelotvorene u mitovima,seæanjima, simbolima i vrednostima koje zadr�ava data kulturna je-dinica ljudske populacije“ (Smit, 1998:52, kurziv – M. S.). Upravoovi kulturno-simbolièki sadr�aji, ako se posmatraju u du�oj vremen-skoj perspektivi (la long durée), nadilaze dihotomiju „pred-moder-no“ – „moderno“ i predstavljaju zajednièke, konstitutivne elementekako etnije, tako i nacije.36 To je oèito iz Smitove definicije „nacije“kao „imenovane ljudske populacije sa zajednièkom istorijskom teri-torijom, zajednièkim mitovima i istorijskim seæanjima, zajednièkommasovnom, javnom kulturom, zajednièkom ekonomijom i zajedniè-kim pravima i du�nostima svih podanika“ (Smit, 1998: 30). Ono štoje zajednièko etniji i naciji u ovim definicijama je vlastito ime i niz„konstitutivnih mitova“ poput onih o poreklu i istorijskoj sudbini, te

198

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

35 Navedenu definiciju Smit varira i delimièno razlièito akcentuje u brojnimradovima – od prve definicije u Teorijama nacionalizma (1971) gde, pored oseæanjagrupne pripadnosti, odnosa prema drugim grupama, kulturne diferencije i teritorijal-ne mobilnosti, ukljuèuje i „objektivistièku“ karakteristiku „velièine“ (large size uodnosu na ‘pleme’– vid. Smith, 1971: 189), do kasnijeg naglašavanja „kulturno-isto-rijskih“ ili „simbolièkih“ atributa etnije (vid. Smit, 1998: 40-43). Jedna novija defini-cija u osnovi ponavlja navedenu iz 1986. godine, uz mala preciziranja: „Etnièkazajednica (ili etnija) je imenovana jedinica populacije sa mitovima o zajednièkimprecima i istorijskim pamæenjem, sa elementima zajednièke kulture, vezom sa isto-rijskom teritorijom, kao i izvesnom merom solidarnosti, makar meðu elitama“(Smith, 2001: 19).

36 „Bilo koji kontinuitet izmeðu etnije i nacije, uz postojanje mnogih eko-nomskih i politièkih rezova izmeðu pre-modernih i modernih kulturnih identiteta najednoj istoj teritoriji, mora biti lociran u kulturno-simbolièkim sferama“ (Smith,2004: 196)

postojanje zajednièkih simbola i vere u jedinstvenu kulturu. Ovo„zajednièko jezgro“ ukljuèuje i odnos prema „domovini“, ali za kon-stituciju „nacije“ je presudno faktièko posedovanje ogranièene teri-torije i upravljanje njome, dok domovina za „etniju“ ima, pre svega,simbolièki smisao „svetog mesta“ èiji svetovni status nije u prvomplanu.37 Stoga, iako „dr�avu“ kao politièki i pravni koncept moramorazlikovati od „nacije“ koja je tip ljudske zajednice, mo�emo zaklju-èiti da, za razliku od etnije, u pojmovnom odreðenju „nacije“ upravoovaj teritorijalni aspekt naciju povezuje sa dr�avom. Ali, ova veza sejoš sna�nije ispoljava u navedenim karakteristikama „nacije“ koje –poput zajednièkog ekonomskog �ivota, politièko-pravnog statusasvih njenih pripadnika, kao i zajednièke masovne, javne kulture –slu�e Smitu kao demarkacione linije modernih nacija i predmoder-nih etnija.38 Bez dr�avne pravno-politièke centralizacije,39 kao i kul-turne koordinacije kojom se, prevashodno putem obrazovnogsistema, stvara javna kultura, te kapitalistièkog tr�išta koje ujedinju-je društvene klase u jednu zajednicu, etnija ne mo�e biti transformi-sana u naciju. Ovi bitni formativni èinioci procesa izgradnje nacije(nation-buildung) na koje se, razlièito ih naglašavajuæi, pozivaju i„modernisti“, ipak ne mogu umanjiti suštinsku va�nost „etnièkog

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

37 „Privr�enost odreðenim teritorijalnim deonicama, kao i nekim mestima nanjima, ima mitsko i subjektivno svojstvo. Ta privr�enost datoj zemlji i povezanost snjom, a ne nastanjenost na njoj ili njeno posedovanje, jeste ono što je va�no za etniè-ku identifikaciju“ (Smit, 1998:42-43).

38 Iz potpunog spiska elemenata razlike izmeðu etnije i nacije (teritorijalnost,ekonomsko-privredni �ivot, jedinstvena jurisdikcija, javna kultura) Smit na nekimmestima izostavlja zajednièku ekonomiju: „Va�no je naglasiti da predmoderne etnijenisu nacije... Njima generalno nedostaje ogranièena teritorija koju zauzimaju njenièlanovi, jednaka zakonska prava i du�nosti za sve èlanove, kao i opšta, masovna kul-tura“ (Smith, 1996a). „Nacija kao zajednica se razlikuje od one koju predstavlja etni-

ja, posebno u pogledu zauzimanja domovine, razvoja distinktivne javne kulture istandadizovanja zakona i obièaja sa zajednièkim pravima i du�nostima za èlanoveistorijske kulturne zajednice“ (Smith, 2004: 197).

39 Po Smitu, èlanovi nacije, za razliku od etnije, imaju „zajednièka prava idu�nosti“ ili „graðanska prava (citizenship rights) koja va�e za sve, što implicira pos-tojanje jedinstvenog pravnog sistema (dr�ave). Va�no je napomenuti da to ne znaèijednaka prava za sve, jer u tom sluèaju, npr. engleska “nacija" ne bi ukljuèivala �enedo poèetka XX veka kada su one izjednaèene sa muškarcima u pravima i du�nosti-ma! Drugim reèima, postojanje pravnog sistema koji obuhvata sve èlanove zajedniceje konstitutivno za „naciju“, a ne njegovo sadr�insko odreðenje (jednakost prava).Kritièki argument koji ne uva�ava ovu distinkciju formulisan je u: Uzelac, 2003: 131.

supstrata“ sa èijom kulturno-simbolièkom sadr�inom poèinje èitavproces: „Ono što etnije zaista imaju i što, mada selektivno, ostavljajuu nasleðe modernim nacijama je fond mitova, simbola, vrednosti izajednièkih uspomena, neki posebni obièaji i tradicije, najopštija lo-kacija i, ponekad, vlastito ime. Bez tih zajednièkih uspomena i tradi-

cija, mitova i simbola, osnova za stvaranje nacije je slaba, a zadatak

je herkulski“ (Smith, 1996a). Drugim reèima, Smit nasuprot Gelnerusmatra da socijalno-politièki, ekonomski i kulturni procesi moderni-zacije sami po sebi nisu dovoljni za stvaranje nacije, te da èitav pro-ces ne mo�e biti shvaæen bez fokusiranja na njegovu nu�nupretpostavku – etnièku zajednicu i njen kulturno-simbolièki sadr�aj.

Jedna od posledica Smitovog skiciranog etno-simbolièkog

pristupa40 je zalaganje za napuštanje opštih teorija nacija i naciona-lizma u korist empirijskih prouèavanja procesa formiranja nacija.Stoga on odbacuje Gelnerove pretenzije na formulaciju jedne„euklidske teorije“: „To me vodi mo�da najfundamentalnijoj razliciizmeðu mog i Gelnerovog pristupa. Za Ernesta je moguæe i po�eljnoimati opštu teoriju nacionalizma, onu koja se izvodi iz postulata mo-derniteta. Po meni, nikakva tako generalna teorija nije moguæa....Smatram da su razlike izmeðu nacionalizama u zavisnosti od razlièi-tih perioda i kontinenata tako velike da bi se obuhvatile jednomeuklidskom teorijom“ (Smith, 1996a).41 Ova istorijsko-empirijskaraznovrsnost „nacionalizma“ kao ideologije i pokreta uslovljava for-mulisanje jedne definicije nacionalizma u kojoj se on odreðujepomoæu njegovih najopštijih ciljeva – kao ideološki pokret za ostva-renje i unapreðenje autonomije, jedinstva i identiteta pretpostavlje-nih ili stvarnih „nacija“. Ostvarenje ovih ciljeva poduprto je skupomuverenja ili nacionalistièkom doktrinom koja u svom jezgru sadr�ièetiri osnovna postulata: (1) svet je podeljen na nacije od kojih svakaima svoju individualnost, istoriju i sudbinu; (2) nacija je jedini izvor

200

MIL

AN

SU

BO

TIÆ 40 „Za poèetak, to je pristup ili perspektiva, ne teorija. Sumnjam da smo u po-

ziciji da veæ ponudimo teoriju o tako protejskom i mnogostranom fenomenu kao štosu etnije, nacije i nacionalizmi, osim na veoma uopštenom nivou“ (Smith, 1996: 40).

41 Slièan stav formuliše D�. Hol: „Nije moguæa jedna, univerzalna teorija na-cionalizma. Kao što je istorijski materijal razlièit, tako i to moraju biti i naši koncep-ti“. Ali, on odmah dodaje: „To ne znaèi da sugerišem zaokret od univerzalizma kapotpunom partikularizmu, od opšte teorije ka nacionalnim istorijama. Naprotiv, sre-dišnji teren mo�e biti obraðen opisivanjem razlièitih idealnih tipova nacionalizma,karakteristiènom logikom i socijalnom osnovom svakog od njih...“ (Hall, 1995: 8).

politièke moæi i objekt primarne lojalnosti; (3) pripadnost naciji jeuslov èovekove slobode; (4) mir i pravda u svetu su moguæi jedino akosu nacije slobodne i bezbedne (vid. Smit, 1998: 119).42 Razumevanje itumaèenje nacionalistièkih ciljeva moguæe je samo kontekstual-no-istorijski,43 a poslednji od njih – oèuvanje i unapreðenje „nacio-nalnog identiteta“ – direktno je povezan sa kulturno-simbolièkimkompleksom koji povezuje etnije i nacije. Stoga, uprkos tome što je„nacionalizam“ kao politièki pokret moderni, evropski fenomen, onse istovremeno èvrsto oslanja na jednu vrstu „politièke arheologije“koja u etnièkoj prošlosti nalazi osnovni „rezervoar“ simbolièkog ma-terijala iz koga crpi svoju snagu: „Dok elementi nacionalizma kaoideološkog pokreta za postizanje i oèuvanje autonomije, jedinstva iidentiteta neke ljudske populacije, za koju neki od njenih èlanovasmatraju da konstituiše stvarnu ili potencijalnu naciju, mogu bitipraæeni unazad do pre-modernih i klasiènih izvora, njegovo traganjeza autentiènošæu i vera u narodni suverenitet su proizvodi moderneEvrope odakle su prošireni na druge delove sveta“ (Smith, 2004:198). Nacionalizam u Smitovom tumaèenju je poput boga Janusa –njegovo lice okrenuto prošlosti va�no je kao i ono koje gleda ubuduænost, pa se njegov uspeh ne mo�e objasniti samo nu�nošæustvaranja homogene kulture putem obrazovnog sistema u uslovimaindustrijalizacije.44 Zato, kao i „nacija“, moderni politièki nacionali-zam „ne mo�e biti shvaæen bez reference na ranije etnièke veze i se-æanja, u nekim sluèajevima i pred-moderne identitete i zajednice“, a

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

42 U knjizi Mith and Memories of the Nation (Oxford, 1999), Smit ovim postu-latima dodaje još jedan – „Da bi ostvarile sebe, nacije moraju biti autonomne“ (Cit.prema: Uzelac, 2003: 133).

43 „Poput kameleona, nacionalizam dobija boju prema svom kontekstu. Pod-lo�an beskrajnoj manipulaciji, taj nadasve podatljivi splet verovanja, sentimenta isimbola, mo�e se razumeti jedino u svakom specifiènom primeru; nacionalizamuopšte samo je bekstvo lenjog istorièara od muènog zadatka koji se sastoji uobjašnjavanju uticaja ove ili one konkretne nacionalistièke ideje, argumenta ili senti-menta u njihovom veoma specifiènom kontekstu“ (Smit, 1998: 128).

44 „Treba li mi da verujemo kako su u okviru jedne generacije seljaci postalifrancuski patrioti jednostavno samo zato što su bili podvrgnuti opštem obrazovnomprogramu i školskom sistemu, te da su zato masovno bili spremni da umru za la pat-

rie en danger? Da li je �rtvovanje za domovinu zaista odbrana od strane obrazovanjaodr�avane visoke kulture?... Potpuno je istina da moderni graðani ula�u mnogo vre-mena i napora u svoje obrazovanje. Ali, to samo po sebi ne mo�e objasniti èestosna�nu privr�enost i strast prema naciji koja karakteriše tako mnogo ljudi u svim de-lovima sveta“ (Smith, 1998: 38-39).

etno-simbolièki pristup nam „mo�e pomoæi da razumemo zašto na-cionalizam èesto ima tako široku narodnu podršku“, tj. zašto nacio-nalistièka agitacija inteligencije nailazi na odjek u „masama“ (Smith,1996: 40-41).

Ako prihvatimo Smitovo tvrdnju da su nacionalizmi i nacije,uprkos svojoj modernosti, ukorenjeni u (etnièkoj) prošlosti, te da jenastanak nacija, za razliku od „euklidske slike“, jednaèina sa višepromenljivih (konkretne istorijske okolnosti, karakter kljuènih„konstitutivnih mitova“, kulturna simbolika, socijalni sastav i ulogelokalnih elita...), u iskušenju smo da napustimo svaki pokušaj for-mulisanja opše teorije nation-buildung-a ili pravljenja tipologije na-cionalizama. Smitov prigovor Gelnerovoj teoriji da nam ona nemo�e odgovoriti na pitanje koja æe nacija (od mnoštva potencijalnih)zaista nastati i zašto æe imati specifiène karakteristike i razvojni put(vid. Smith, 1996a), mo�e biti upuæen i samom Smitu. Naime, da biteorija nacija i nacionalizma imala ovu „prognostièku“ funkciju, li-sta elemenata koji konstituišu „naciju“ bi morala biti potpuna i pri-menljiva u svim sluèajevima bez izuzetaka, a model nastanka nacijabi morao poèivati na identifikovanju apstraktnih, obuhvatnih zakonakoji bi delovali „gvozdenom nu�nošæu“. Formulisanje skupa aprior-

nih elemenata konstituisanja nacija i pravila njihovog nastanka jepreambiciozan i nerešiv zadatak – ono što je moguæe je pre aposteri-

orno razumevanje postojeæih sluèajeva. Ova aposteriorna perspekti-va upravo i karakteriše glavni tok teorijskih rasprava o nacijama inacionalizmu koji je, kao u sluèaju Gelnera i Smita, fokusiran naprošlost, tj. na objašnjenje istorije procesa nastanka nacija, a ne naprognoziranje ishoda tekuæih ili buduæih sluèajeva nation-buil-

ding-a. U tom pogledu, ono što razlikuje Gelnera i Smita je, pre sve-ga, granica do koje se daleko ide u prošlost: dok se Gelner zaustavljana poèetku procesa modernizacije, Smit u pred-modernoj prošlostiljudskih zajednica nalazi suštinski va�ne elemente nastanka nacija.Time se, u Smitovom sluèaju, istra�ivaèko te�ište sa „nacije“ prenosina „etniju“, pa se problem tipologije nacija i nacionalizma rešava uzpomoæ formulisanja prethodne teorije etnija i etniciteta. Ne ulazeæiovde u detaljniju eksplikaciju Smitove tipologije etnija, niti isto-rijsko objašnjenje nastanka „dominantnih etnija“ koje postaju„etnièka jezgra“ modernih nacija, kratko æu se osvrnuti na njegovotrasiranje „puteva stvaranja nacija“ koje se, bez obzira na kritiku

202

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Gelnerovog modernizma, ne razlikuje mnogo od veæ izlo�enog di-ferenciranja „vremenskih zona“ evropskog nacionalizma.

Putevi formiranja nacija (nation formation), u krajnjoj liniji,zavise od etnièkog polazištima tog procesa – razlièiti tipovi etnija suosnova za divergentne procese nastanka nacija i njegove razlièite ko-naène rezultate. Smit razlikuje dva osnovna ideal-tipa etnièkih zajed-nica – (1) lateralno-aristokratski; (2) vertikalno-demotski – kojima,kasnije, pridodaje i (3) imigrantski.45 Prvi tip u mnogome odgovaraopisu horizontalne više klase u predmodernim društvima koju dajeGelner, s tom razlikom što Smit istièe da aristokratija i sveštenstvo,(èesto uz birokrate, vojne zvaniènike i bogate trgovce) u agrarnimdruštvima predstavljaju etniju koja se odlikuje posebnim identitetom,mitovima o poreklu, duhom zajedništva, kulturom, kao i drugim ne-ophodnim elementima konstitucije etnièke zajednice. Osim što je posvom sastavu „aristokratska“ (ogranièena na više slojeve), ovaj tipetnije Smit naziva „lateralnim“ jer geografski raširena vezama sa su-sednim sliènim slojevima: „Usled toga su joj granice bile karakteri-stièno ‘iskrzane’, ali joj je nedostajala društvena dubina, a izrazitooseæanje zajednièkog etniciteta bilo je kod nje skopèano s esprit de

corps, koji je posedovala kao sloj visokog statusa i kao vladajuæa kla-sa“ (Smit, 1998: 88). Nasuprot ovom tipu, drugi je znatno kompakt-niji i obuhvata šire, narodne slojeve, te poseduje „vertikalnu dubinu“.U osnovi, ovaj tip etnije je slièan Gelnerovim zajednicama „divljihkultura“ koje su, kod Smita, znatno šire i obuhvataju razlièite socijal-ne slojeve èiji kulturni identitet obièno poèiva na spoljašnjoj ugro-�enosti. Snaga zajednièkog porekla, nasleða i tradicije je u ovimvertikalnim etnijama mnogo jaèa nego u horizontalnim, a pošto sunajèešæe u pitanju „podanièke zajednice“, njihova homogenost je us-led pritiska „tuðina“ dovoljna za zanemarivanje unutrašnje slojne di-ferencijacije, tj. za njihov „narodni“ (demotièki) karakter. Iako Smit

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

45 Prva dva tipa su tipa su detaljno analizirana u Ethnic Origins of Nation, dok jetreæi Smit uveo kasnije u nameri da objasni distinktivne osobine „imigrantskih nacija“– SAD, Kanade i Australije. Imigrantski tip etnije je skup razlièitih etnièkih fragmenatakoji je ujedinjen providencijalistièkim nacionalizmom „novog sveta“. Kulturne razlièi-tosti imigrantskih skupina uticale su na ‘pluralnu’ koncepciju nacije koja prihvata, pa islavi, etnièke i kulturne razlièitosti u okviru natkriljujuæeg politièkog, zakonskog i ling-vistièkog identiteta (vid. Smith, 1998: 194). Zbog specifiènosti imigrantskih nacija, uovom radu one su ostavljene po strani, tj. komentarisana su samo prva dva tipa etnija ina njima zasnovani procesi stvaranja razlièitih tipova nacija.

daje više istorijskih ilustracija za ove dve grupe etnija, treba imati uvidu da je reè o „ideal-tipskim“ konstrukcijama koje u èistom vidu nepostoje u stvarnosti, te da su razlike izmeðu njih namerno naglašene,kao što su i razlike unutar svakog od tipova smanjene. Ali, ova tipolo-gija etnièkih zajednica je, sama po sebi, manje va�na od sledeæegSmitovog koraka koji se sastoji u rekonstrukciji puteva nastanka na-cija koji, kao od svog ishodišta, polaze od navedenih tipova etnija.Najkraæe reèeno, razlièiti tipovi poèetnih etnija uslovljavaju putevenastanka nacija: „Kao što smo mogli razlikovati lateralno-aristo-kratske od vertikalno-demotskih i imigrantskih etnija, tako mo�emoocrtati razvitak nacija kroz procese: (a) birokratske inkorporacijedrugih klasa i regiona od strane više klase etnièke dr�ave; (b) verna-kularne mobilizacije od strane inteligencije koja se vraæa u prošlost unameri da ponovno otkrije zajednièke korene, i (c) pionirskog nase-ljavanja od strane etnièkih fragmenata povezanih sa providencijali-stièkom sudbinom“ (Smith, 2004: 197-8). Ako opet ostavimo postrani treæi (imigrantski) sluèaj, onda u prvom imamo transformaciju„lateralno-aristokratske etnije“ zapadnih dinastièkih dr�ava u prve

nacije koje nastaju administrativnom centralizacijom, ekonomskimrazvojem i kulturnom koordinacijom,46 dok u drugom sluèaju imamovremenski kasniji (nemaèki i istoèno-evropski) put preobra�aja verti-kalne etnije u naciju, proces kome odluèujuæu ulogu ima inteligencijakoja se poziva na „narod“ i etnièku prošlost da bi dostigla svoj cilj –stvaranje nacionalne dr�ave.47 Kao rezultat, uprkos Smitovoj kriticiGelnera, na kraju izranjaju dva „idel-tipa“ nacija koja su veomaslièna Gelnerovom razlikovanju nacija u „zapadnoj“ i „istoènoj“ vre-menskoj zoni – nacija kao teritorijalna zajednica graðana obu-hvaæenih jedinstvenim zakonima i nacija kao zajednica definisana

204

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

46 „Posredstvom te tri revolucije – administrativne, ekonomske i kulturne – bi-rokratska dr�ava je periferne regije i njihove etnije, srednje i ni�e klase inkorporirala udominantnu laterarnu etnièku kulturu. Stvaranje svetovnih, masovnih nacija bilo je ukrajnjoj liniji ishod energiènog programa politièke socijalizacije putem javnog, masov-nog obrazovanja. No tom programu daleko su prethodili postupnije širenje aristokrats-ke etnièke kulture i njen preobra�aj u stvarnije nacionalnu kulturu: kulturu koja je bilane samo etnièka nego i graðanska, uz to društveno ukljuèiva, u skladu sa proširivanjemgraðanskih i zakonskih prava na veæe delove kraljevine“ (Smit, 1998: 100).

47 „U tome je, dakle, glavni zadatak etnièke inteligencije: mobilisati ranije pa-sivnu zajednicu da oblikuje naciju oko nove vernakularne istorijske kulture koju je tainteligencija ponovo otkrila“ (Smit, 1998: 105)

etnièkim poreklom njenih pripadnika. Ovim tipovima „nacija“ kore-spondiraju tipovi „nacionalizma“: prvi je „teritorijalni“, fokusiran naboravište, zakonsku zajednicu, dr�avljanstvo i graðansku kulturu,dok drugi više „etnièki“ jer naglašava genealoške veze, vernakularnukulturu, nativistièku istoriju i narodnu mobilizaciju (vid. Smith,2004: 198). U ovoj podeli, kao i kod Gelnera, lako se uoèava uticajKonove podele na racionalni „zapadnjaèki“ i organski, „istoèni“ na-cionalizam,48 mada Smit ukazuje na opreznost u korišæenju geopoli-tièkih oznaka (jer se oba tipa mogu naæi i na „Istoku“ i na „Zapadu“),te istièe: „U praksi, èisti tipovi su retki, a u datim sluèajevima ti tipovise u znatnoj meri preklapaju i èesto, tokom procesa stvaranja nacija inakon toga, smenjuju jedan drugog“ (Smith, 2004: 198). Ali, uprkosovoj ogradi, Smit eksplicitno nastavlja dugu tradiciju izrade bipolar-nih tipologija „graðanskih“ i „etnièkih“ nacija, te razlikovanja „gra-ðanskog“ i „etnièkog“ nacionalizma. Pošto toj tradiciji, kako jepokazano, pripada i Gelner, mo�e se postaviti pitanje u èemu je razli-ka izmeðu njih dvojice? Na osnovu izlo�enih shvatanja ove dvojiceautora, nameæe se odgovor po kome Smit tezu o etnièkom poreklu na-

cija proširuje na svaki tip nacije i nacionalizma, dok Gelner etnicitetuopšte ne smatra bitnim za razumevanje sveta nacija. Drugim reèima,uprkos tome što se u velikoj meri sla�u u pogledu tipologije nacija inacionalizama, Gelner i Smit se primarno razilaze u pogledu njihovegenealogije. S druge strane, nezavisno od Gelnera, tumaèenje koje uSmitovoj tipologiji vidi uobièajeno i pojednostavljeno suprotstavlja-nje „etnièkog“ i „graðanskog“ nacionalizma, potpuno gubi iz vida daje za Smita nastanak i razvoj „graðanske nacije“ neshvatljiv bezetnièke osnove i etnièkih „konstitutivnih mitova“, u istoj meri kao i usluèaju nastanaka i razvoja „etno-nacionalizma“: „Jer, kada se boljepogleda, ispostavlja se da su i nacionalizmi koji su u najveæoj meri‘graðanski’ i ‘politièki’, takoðe i ‘etnièki’ i ‘jezièki’ – to je, svakako,sluèaj sa francuskim nacionalizmom tokom Revolucije, da ne pomi-njemo kasnije, sa njegovim pozivanjem na ‘nos ancêtres les Gaulois‘i jedinstveni francuski narod, te njegovim gušenjem regionalnih jezi-ka u korist pariskog francuskog“ (Smith, 1998: 126).

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

48 Smit to ne skriva: „Uprkos tim kritikama, Konovo filozofsko razlikovanjeracionalnije i organskije verzije nacionalistièke ideologije ostaje ispravno i korisno.Ono je implicirano u razlici koju sam povukao izmeðu ‘zapadnog’ graðansko-terito-rijalnog i ‘istoènog’ etnièko-genealoškog modela nacije“ (Smit, 1998: 131).

* * *

Diskusija Gelnera i Smita u Vorviku je voðena u formi sporaoko odgovora na pitanje: Imaju li nacije pupak, ili ne? Pozicije kojesu artikulisane u ovom sporu bile su polemièki zaoštrene: niti je Gel-ner verovao da su nacije plod modernosti koja zaista nema nikakve

veze sa predmodernom prošlošæu, niti je Smit zastupao perenijali-stièku tezu da nacije oduvek postoje, kao ni primordijalistièko stano-vište po kome su nacije izvorni, nepromenljivi entiteti.49 Ali, upolemièkom �aru obojica su bili sklona da stanovište oponenta inter-pretiraju tako da sebi olakšaju formulisanje kritièkih primedbi. Jer, ukrajnjoj liniji, i Gelner i Smit su se slagali da nacije imaju pupak,mada su razlièito ocenjivali njegovu va�nost. Kao što smo videli, poGelneru, kao i u �ivotu èoveka, pupak nakon trenutka roðenja nemanikakvu bitnu funkciju,50 dok za Smita „pupèana vrpca“ koja pove-zuje stare etnije i moderne nacije zbog transfera „etno-simbolièkog“sadr�aja ostaje presudno va�na za naše razumevanje roðenja, ali ikasnijeg �ivota „nacija“. U osnovi, Smit je svoj etno-simbolièki pri-stup formulisao iznutra revidirajuæi polaznu (gelnerovsku) „moder-nistièku paradigmu“, a ne njenim odbacivanjem „spolja“ (vid.Smith, 1998: 202). Takoðe, on je odustao od Gelnerove pretenzije naformulisanje opšte teorije nacije i nacionalizma, ogranièavajuæi sena artikulisanje „pristupa“ ili „perspektive“ koja dopunjuje moder-nistièko stanovište.51 O plodnosti te „dopune“ mo�e se, po mom

206

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

49 Kako to efektno istièe Brubejker, primordijalizam je „davno-mrtvi konjkoga pisci o etnicitetu i nacionalizmu nastavljaju da podbadaju“. Jer, prema njemu:„Nema ozbiljnog nauènika koji æe danas zastupati stanovište koje se poput strašilaobièno pripisuje primordijalistima... Svi se sla�u s tim da su nacije istorijskikonstrukti, mada postoje neslaganja oko relativne te�ine koju u tom procesu imajupredmoderne tradicije i promene svojstvene moderni, drevna seæanja i novija pokre-tljivost, ‘autentièno’ i ‘veštaèko’ oseæanje pripadnosti grupi“ (Brubaker, 1996: 15).

50„Moj glavni argument za modernizam koji se trudim da istaknem u ovoj de-bati je da su u celini etnièke, kulturne nacionalne zajednice koje su tako va�no Smitu,pre nalik na pupak... Neke nacije ga imaju, neke ne. Drugim reèima, to nije suštinskiva�no“ (Gellner, 1995: 32).

51„Nemam teoriju, mada bih voleo da je imam jer mislim da je obuhvatnateorija, u principu, po�eljna. Ali, ja je nemam, delimièno zato što je predmet prouèa-vanja zagonetan i raznolik, a delimièno zato da drugi autori u svojim teorijama odgo-varaju samo na neka od pitanja koja prouèavanje nacionalizma nameæe, dok drugaizostavljaju.... Ono što imam je ogranièenija perspektiva ili pristup koji dopunjuje

mišljenju, suditi tek nakon njenog „testiranja“ na empirijsko-isto-rijskom materijalu, tj. nakon njenog korišæenja u konkretnim anali-zama nastanka pojedinih nacija i nacionalizma. Ako nam se usluèajevima poput „balkanskih nacionalizama“, Gelnerova opštateorija modernizacije èini teško potkrepljiva istorijskim svedoèan-stvima, mo�da æe nam se upravo etno-simbolièki pristup pokazatikao plodniji? U svakom sluèaju, kao istra�ivaèki program, a ne opštateorija nacija i nacionalizma, etno-simbolièki pristup nam otvaraširoko podruèje u kome na osnovu poznavanja „dugog trajanja“etnièkih veza i sentimenta, mitova, simbola i vrednosti neke zajedni-ce mo�emo bolje razumeti i njen, ipak, moderni nacionalni oblik.Stoga, teško se mo�e prihvatiti ocena po kojoj je „etno-simbolizamviše pokušaj da se o�ivi nacionalizam nego da se on objasni“, te dasu „etno-simbolisti najnoviji romantièari koji pate od dubokogoseæaja nostalgije“ (Özkirimli, 2003: 340). Oštrina ove kritikeetno-simbolizma koja je formulisana oslanjanjem na savremenepostmodernistièke pristupe naciji i nacionalizmu ukazuje da središtespora izmeðu (post)modernistièkog i etno-simbolièkog stanovištaviše nije prevashodno pitanje nastanaka i prošlosti „nacija“ i „nacio-nalizma“, veæ njihova buduænost. Teza o „kraju nacije“ sadr�ana je uosnovama modernistièke paradigme, a razlièiti „postmoderni pristu-pi“ samo je zaoštravaju objavljujuæi da je faktièki na delu izlazak izModerne koji za posledicu, izmeðu ostalog, ima i ulazak u novo,„post-nacionalno doba“. Stoga su tekuæe diskusije manje usmerenena „pupak“ kao problem genealogije nacija, a više na (ne)moguænostdekonstrukcije „nacije“. Drugim reèima, ako se poslu�imo jednombotanièkom analogijom (vid. Özkirimli, 2003), u središtu tekuæihdiskusija je danas više pitanje da li je „nacija“ poput luka ili artièoke,nego ima li pupak ili ne. Jer, ako je „nacija“ poput luka, onda se onamo�e, sloj po sloj, potpuno „dekonstruisati“, kao što nakon ljuštenjaluka, na kraju ne ostaje ništa èvrsto. Nasuprot tome, kada odvojimo ipojedemo listove artièoke, ostaje nam njeno èvrsto jezgro ili „srce“ ukome se novi slojevi više ne mogu odvajati. Ako je „nacija“ poputartièoke, onda, nasuprot raširenim predstavama o „kraju nacije“,njeno tvrdo „jezgro“ koje Smit nalazi i identifikuje u etno-simboliè-koj prošlosti, neæe izgubiti na znaèaju ni u buduænosti.

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

modernizam, te takoðe pokriva samo neke aspekte ovog protejskog predmeta“(Smith, 2003: 359)

Ali, ako se vratimo poèetno formulisanoj perspektivi – ondanezavisno od tekuæeg spora o postnacionalizmu – mo�emo zakljuèitida etno-simbolièki pristup genealogiji nacija ima veæe heuristièkekapacitete od modernistièke paradigme, bar kada je u pitanju pro-blem nastanka „perifernih nacija“ i razumevanja dinamike njihovihnacionalizama. Naravno, to ne znaèi da bavljenje etno-simbolièkimsadr�ajem prošlosti nije osloboðeno pristrasnosti koja se hrani ilite�njom za afirmacijom jedinstva, autonomije i identiteta sopstvenenacije, ili dekonstruktivistièkim �arom izvedenim iz uverenja opoèetku post-nacionalne epohe. Jer, kao i uvek kada govorimo o pro-šlosti, i u sluèaju nastanka nacija, to èinimo iz sadašnjosti i anticipi-rane buduænosti.

Bibliografija

Brubaker, Rogers. (1996), Nationalism reframed: Nationalism and the na-

tional question in the New Europe, Cambridge: Cambridge Univer-sity Press.

Brubaker, Rogers. (1998), „Myths and Misconceptions in the Study of Na-tionalism“, in: John Hall (Ed.), The State of the Nation. Ernest Gell-

ner and the Theory of Nationalism, Cambridge, UK, 1998. pp.272-306.

Dungaciu, Dan. (1999), „East and West and the ‘Mirror of Nature’. Natio-nalism in West and East Europe – Essentially Different? In: A Deca-

de of Transformation, IWM Junior Visiting Fellows Conferences,Vol. 8: Vienna.

Gellner, Ernest. (1995), „Adam’s Navel: ‘Primordialists’ versus ‘Modern-ists’,“ in: Edward Mortimer (ed), People, Nation and State. The

Meaning of Ethnicity and Nationalism, London: I. B. Tauris Pub-lishers, pp. 31-35.

Gellner, Ernest. (1996), „The Coming of Nationalism and its Interpretation:The Myths of Nation and Class“, in: Gopal Balakrishnan, (ed.),Mapping the Nation, London: Verso, pp. 98-145.

Gellner, Ernest. (1997), Nationalism, London: Weidenfeld & Nicolson.Gellner, Ernest. (2001), Uvijeti slobode. Civilno društvo i njegovi suparnici,

Zagreb: Politièka kultura (prevod na hrvatski M. Paiæ Juriniæ)Gellner, Ernest. (2002) Encounters with Nationalism, Blackwell Publishers

(paperback edition)

208

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Gelner, Ernest. (1997), Nacije i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska(prevod sa engleskog, M. Bogdanovski)

Guibernau, M. and Hutchinson, J. (2004), „History and National Destiny“,Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 1-8.

Hall, John. (1995), „Nationalisms, classified and explained“, in: SukumarPeriwal (ed), Notions of Nationalism, Budapest: CEU Press, 1995,pp. 8-33

Hroch, Miroslav. (1985), Social Preconditions of National Revival in Euro-

pe. A Comparative Analysis of the Social Composition of Patriotic

Groups among the Smaller European Nations, Cambridge: Cam-bridge University Press

Hroch, Miroslav. (1998), „Real and constructed: the nature of the nation“,in: John A. Hall (ed), The State of the Nation, Ernest Gellner and the

Theory of Nationalism, Cambridge: Cambridge University Press,pp. 91-106.

Hutchinson, John. (2004), „Myth against myth: the nation as ethnic over-lay“, Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 109-123.

Kitromilides, Pashalis. (1994), Enlightenment, Nationalism, Orthodoxy:

Studies in the Culture and Political Thought of South-eastern Euro-

pe, Aldershot: VariorumMortimer, Edward (ed),(1999), People, Nation and State. The Meaning of

Ethnicity and Nationalism, London: I. B. Tauris PublishersO’Leary, Brendan. (1998), ‘‘Ernest Gellner’s diagnoses of nationalism: a

critical overview, or, what is living and what is dead in ErnestGellner’s philosophy of nationalism?’ in: John A. Hall (ed.), The

State of the Nation. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism.Cambridge: Cambridge University Press, pp. 40–88.

Smit, Antoni. (1998), Nacionalni identitet, Beograd: Biblioteka XX vek(prevod s engleskog, S. Ðorðeviæ)

Smith, Anthony. (1971), Theories of Nationalism, London: DuckworthSmith, Anthony. (1986), The Ethnic Origins of Nations, Oxford: BlackwellSmith, Anthony. (1995). „Gastronomy or Geology? The role of nationalism

in the reconstruction of nations“, Nations and Nationalism, Vol. 1,No. 1, pp. 3-23.

Smith, Anthony. (1996). „Nations and their pasts“, The Warwick Debates, (In-ternet izdanje: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html),[Isto, pod naslovom: „The Nation: Real or Imagined?“ in: Mortimer,(ed), 1999: 36-42].

Smith, Anthony. (1996a). „Memory and modernity: reflections on ErnestGellner’s theory of nationalism“, The Ernest Gellner Memorial

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

Lecture, (London School of Economics and Political Science),March, 1996 (internet dokument, URL: http://members.tri-pod.com/GellnerPage/SmithLec.html,)

Smith, Anthony. (1998), Nationalism and Modernism: A critical survey of

recent theories of nations and nationalism, London and New York:Routledge

Smith, Anthony. (2001), „Nation in history“, in: Understanding National-

ism, M. Guibernau and J. Hutchinson (eds.), Oxford: Polity Press,pp. 9-32.

Smith, Anthony. (2003), „The poverty of anti-nationalist modernism“, Na-

tions and Nationalism, Vol. 9, No. 3, pp. 339-355.Smith, Anthony. (2004), „History and national destiny: responses and clari-

fications“, Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 195-209.Uzelac, Gordana. (2003), „Kad nastaje nacija? Konstitutivni elementi i pro-

cesi na primeru Hrvatske“, Reè, No. 70, Beograd: Samizdat B92, str.127-146 (prevod s engleskog).

Veler, Hans-Urlih. (2002), Nacionalizam. Istorija – forme – posledice, NoviSad: Svetovi (prev. sa nemaèkog)

Verdery, Katherine. (1996) „Whither ‘Nation’ and ‘Nationalism’?“, In: Go-pal Balakrishnan, (ed.), Mapping the Nation, London: Verso, pp.226-234.

Vujaèiæ, Veljko. (2001), „Sociology of Nationalism“, Encyclopedia of Na-

tionalism. Fundamental Themes, Vol. 1; San Diego: AcademicPress, pp. 693-718.

Özkirimli, Umut. (2003), „The nation as an artichoke? A critique of ethno-symbolist interpretations of nationalism“, Nations and Nationalism,Vol. 9, No. 3, pp. 339-355.

210

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Milan Subotiæ

DO NATIONS HAVE NAVELS?

Gellner and Smith on the Emergence of NationsSummary

This paper interprets and analyzes the debate having taken place in 1995 be-tween E. Gellner and A. Smith concerning the problem of the emergence of nations.This discussion is used as an example to show the basic general features of two ap-proaches in theories of nationalism – the modernist and the ethnosymbolic ones.Pointing to the common assumptions shared by Gellner’s and Smith’s theories of na-tions (critique of primordialism and perennialism), the author interprets ethno-sym-bolism as a sort of internal self-criticism of the modernist standpoint. This polemic istherefore interpreted not as a debate between „creationist“ and „evolutionist“ solu-tions to the problem of the emergence of nations, but rather as a debate between twotheoretical paradigms defining different research priorities in studying nations andnationalisms. From this perspective, the author concludes that the ethnosymbolic ap-proach to the genealogy of nations has broader heuristic capacities than the modernistparadigm, at least when the emergence of „peripheral nations“ and the understandingof the dynamic of their nationalisms are concerned.

Key words: nations, nationalism, modernism, ethno-symbolism, primordial-ism, perennialism, modernization, history, myth.

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V