n miletić - ranosrednjovjekovna nekropola u rakovčanima kod prijedora

NADA MILETIE

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVEANIMAKOD PRIJEDORA

Prilikom rekognosciranja terena u okolini Prijedora za Arheolo6ku kartu

Bosne i Hercegovine u jesen 1959. godine, ekipa Zemaljskog muzeja, u sastavu

dr A. Benac,Z.I[.{artt. i N. Mileti6, bila je obave5tena da je u selu Rakovdanima,

na lokalitetu Bo5njida vote, vlasnik Saiih Crljenkovi.C na5ao jednu sekiru. Vla-

snik je potvrdio da je u svom dvoriStu, kopaju6i jamu radi dobijanja Sljunka

1957. godine, nai5ao na dva skeleta, koja je tom pril ikom veoma oStelio. Uzjedan skelet (grob br. 1) naSao je jednu kopdu i noZi6, koji su se raspali, a uz

drugi (grob br. 13) jednu Zeleznu sekiru. Tada je obavljeno i dvodnevno son-

diranje (2. Marit. i N. Mileti6) koje je otkrilo jo5 dva groba. Sistematsko isko-

pavanje izvrSeno je u detiri kampanje: 29. juna - 7. iula 1960. g. (20 grobova);

18-30. juna 1961. g. (14 grobova); 19. juna - 10. avgusta 1962. g. (21 grob) i

15-28. juna 1964. g. (7 grobova). Ekipu su 1960. godine sadinjavali, uz autora,

J. SuSnik i J. BeloSevie, 1961. i 1962. godine. J. Medini i M. Tadi6, a 1964. godine

S. Zlatanovie i M. Tadi6. Sem u zavrSnim radovima 1964. godine, u svim osta-

lim kampanjama utestvovala je i G. Pilari6, antropolog iz Zagreba, kojoj se,

kao i svim saradnicima, ovom prilikom zahvaljujern na svesrdnoj saradnji.

Nekropola leZi na lokalitetu koji se nalazi na prostranoj fluvijalnoj terasi

na levoj obali Sane, u polju pod selom Rakoviani, sme5tenom na cca 4,5 km

iugozapadn:o ,od Pri:jedora (vlasnici Salitr i Orneir Crlierr:kovi6). Sern kuirice

vlasnika Saliha CLrljenkovi6a, uz pr,orlaz prema selru, na ovorn p,rostranom

kon'npleksu obr,ailiivih povr5ina nasetrjra nema. U vremenu iiz'medu ilskopa-

vanja u 1960. i 1961. godini vlasniilk je pordigao no'm kudicu na sarnoj nekro-

poli, Sto je unekoliko omelo istraZivanja u njenom severozapadnom deiu (vidi

plan). U toku radova otvorena je povr5ina od cca 820 m2, po sistemu mreLc

kvadrata 4X4m, postavljene u pravcu istok-zapad, koja je obuhvatila i ka-

vernu otvorenu od vlasnika u 195?. godini i sondu iz 1959. godine. Otvorena je

i jedna mala sonda 4 X 2 m ne$to istodnije od zahvafene povriine. Na istraZe-

nom prostoru otkriveno je ukupno 66 grobova. Kako se na juZnom, istoinom i

zapadnom delu lokaliteta do5lo do prostora u kojima se grobovi vGe ne pojav-

ljuju, i kako se severozapadni deo nekropole pruZa upravo ispod novopodignute

kutice, ovo se istraZivanje'moZe smatrati zavr3enim i pored mogu6nosti pojave

-:

120 NADA MILETIE

jos izvesnog broja grobova u ovom delu, tim pre sto se ovde polavljuju grobovibez priloga (br. 20, 2b_30).1Nalazi sa ove _nekropole smesteni su u Zemaljskom muzeju u sarajevu,a osteoloski materijar predat je na analizu i obradu a,'troporosr.om odjeru Bio_lo5kog instituta u Zagrebu.

PREGLED GEOBOVA I NJIHOVOG INVENTARA

Grob br. t ;f3biry Opq m; orijentacija: jugozapaci_severoistok. Veo_ma odte6en skelet (rgb?. g.) od koga su saiuvani r"iro irtl"i noznih kostiju.Prilog: kod levog stopala iuana zEilr"a sekira s naglasenom i profiiiranomu*icom (inv. br. 1097.; duZ.- i6,Z

"*; vis..1b,8 cm; T. f; i . iVl ?); kopda r no'i(naaleni_u gornjem delu skeleta propali iSSZ. g.

' , -' -- ' )

Grob br. 2 -,Dubina O,Se m; a,uZinJt,Sg m; orijentacija: jugozapad_se_veroistok. veoma tr3sa: Zenski skelet; grawa otren"t" "'pr"iiru

i nakronjena nadesno rame; ruke opruZene niz telo- s"'obu strane rt"-r"-t"ilrpod njega nalazese ugljenisani tragovi drvenih ploea kolima je skelet uro o!r"a"r, (duZina 1,?0 m;razmak 0,58 i 0,48 m). prilog: kod ,evo! i desnog "il-di;;"a

bronzana nau-Snica s kockom zasedenih ugto'u 1inv.'br. 1110f r --i,s"rz,+cm i 2,1 X 1,9cm); kod levog uha. Lelezna igla s uSicom, na kojoj rrr r"drrr"* tragovi posre_brivanja; na krajevima nezna"tno oJlJ;" 1inv. br.-1109; duz.8,9 cm); na levojruci masivna Zerezna,narukvica s tragovima posrebrivanja, kruznog preseka ineznatno zadebrjalih f111eva, na kojiria_su saduvani ostaci pararelno tausiranesrebrne niti (inv. br. r10g;

: - 6,71 s.z

"rrry; u, desni nol?"e*u nt zeleznognoZa s urezanom trakom duZ gornjeg ,:b{ "_rt.rrrari

t-r.gorri posrebrivanja(i,nv. br. 1102; duZ. 9:*.,.T. l; f. XfV, +7 A,t; T. XV, b.Grob br. 3 - Dubina 1,26 m; orriirr" ,1,1g T; orijentacija: jugozapad_seve_roistok. Dosta slabo_"dor"l. Zenski 11-slefet. Glava bf.r"r,riL frontalno, rukeopruzene niz tero, leva nesto disrocirana u laktu. or.o .r."r"t" i ispod njeganalaze se tragovi u5]r5nr1a1e drvene pior" kod grave zaobrjene (duZ. 1,?5 i1,25 m; Sirina 0,38 i 0,50 m). Bez priloga.'

Grob br. n _ plbpa- t,O-O m;iuLina,l,6b m; orijentacija: jugozapad_se_veroistok' frosan muski skeret ." gi""o* okrenutom;;;;fiil i naklonjenomna levo rame; ruke opruZene uz teL. u" ouu strane ,r."iLi"-irrt"nzivni tragoviugljenisanog drveta (du'.- 1.,-5O i 0,90 m; razmak_ 0,50 i 0,45 m). prilog; pod gla_vom f'agment kostanog- .esrja (inv. ar. zzas; dirn. 6 x z-,i o ,l; na levoj stranigrudi natleni zajedno: dugadki zut"r"i

""2 s tragovima posre6rivanja i ureza_nom trakom duZ gornjeg ruba (inv. br. 1115; duz. 15 cm), na krajevima ne-znatno oSte6en; frasmentiran Zeiezni klin ili Sito 1irrr.r- U.--ifii"; duZ. 9,? cm);fragmentirana zereina topaa orrairrrg ;."e" pravougaonog preseka, trn nedo-staje; kod leZiSta vrha tragovi popreenog €raviranja-1inv--ur.-rr13; r - 3,5 XX 1'8 cm); fragment Zerezie fiiuie r*"1ur ur2:a;r.-';,i"*l; kremen (inv.br. 1114); kod leve karliine tcosti masivna bronzan;-roa'; ilirrz"nog ovarnogobruda kruZnog preseka, sa sirokim r"rue"ni* trnom povijenim preko obruda:

ft ffi,iitiil'5[f .,ip:i]ft ."i;].h$;;ft "r,ai.q#$ffi,qf,.HKulturna istori ja Bosne i Hg.cegovine, S".":."o rgoo,- ,tr. i6d:;;9; . ibid., Noviprilozi poznavanju autrrot-ontr tLiti;;;iir;;*rata u.Bosni u dorba doserjenja slo_vena. simpozium o predstavenskim-eiirio.til er.n,9n!i*a ;"-B;i;;*" u ernogeneziJuZnih Sravena, Mostir.19681;sli i"rpii;*?."virruki, -Kasnoarntidka ba.Brina u sro_Dovrma ranoga srednjeg _vijeka t "o

^Sinienrtca i rrao-pioui*i,^ifr'"'ilii:"li vI kongiesaarhe-orosa Jugoslavije

i:JgljT_i rsffi;B;-d..d rs6i, ,i.. i'68-jb's ioaeovo, na pri-meooe u ovom napisu dademo dru,gom prilGorn).

*"

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANIMA 121

koren tnna r.lkra5en kanelurama (i:nv' br' 1111; r - 3'? X 1'? cm; T' I; T' XIV'

L2; T. XVI, 1).

Grob br. 5 _ Dubjna 0,96 m; d,uZina 1,58 m; orijentacija: istok-zapad.

Relativno dobro oeuv"ail;;;i ,x"i"t. G'l-Jva'oktunuta-frontalno, delomidno

dislocirana; reva ruka opruZena niztelo,,J;" spustena u krilo' Prilog: kod

leve karriine kosti jeina-oxruglaLereznakrpd; iako korodirana (inv' br' 1116;

t - t Hlf, #. u - Dubina 1,00 m; duZina !,72 m; orij-entacija: severozapad-

-jugoistok. Dosta dobl J"""" -"Ski skelet' Glava zabadena i naklonjena pre-

ma desnom ramenu; t"ft" ipt"Z""" '''i' t"to' Na dubini 0'82 m' Y *:t"l :l*i:

skeleta pojavili ,,:' ," Tt"g""i ugljenisane drvene ploie (duZiina 1'80 m; vlslna

0,20 m). Prilorg: *, Ouuttt lttutlr git"e jedna masivna ke\ezrta koipea pravougao-

noe plosnatog obruda, lako izvijenog. n: uZim stranama; trn neSto suZen Pn

ilf;""G"".;t."ri:i'-Jt-' --

s x z's cml' T' II; T' vrl; T' xv' 5'

Grob br. 7 _ Dubina 1,03 m; duZina 1,?0 m; ori jentacija: istok-zapad.

Sasvim dobro oiuva;;il skelet s glavom naklonjenom napred i nesto pre-

ma levom ramenu. nut<e opruzene niz t"to. roa ov-og skeleta konstatirana je

vestadki deformiiraina-i"il"*i" Frilog: kod oba rarrrerna po jedna zelezrna fibula sa

dugom no'gom' :ean"'l'as;;ntiranl ti""' "ui'-ii3z;

a"z' - 7'5 cm)' T' II; T'

"tt'tO"oO br. g - Dubi,na 1,10 m; duZ,ina 1,56 m; orije,ntaciia: jugozapad-le-

veroistok. Slabo oduvan skelei mlade o*6"" Glava okrenuta frontalno' ruKe

on'"u"3iotxt"u]"d tt'J#il*; 1,05 m; duzina 1,6? m; orijentacija: istok-zapad'

Priliino troBan ,t"r"i*i"a" osobe' Glava zabadena i tako naklonjena prema

levom ramenu; ,.'x" op'"z.ne niz telo. B-ez priloga. T. vII'.. , .

Grob br. 10 - Dubina 1,36 -; a"a'""- rlo0 m; orijentacija: jugozapad-

-severoistok. Sasvim Jtl;;; Zenski 'tt"tui' Glava okrenuta u profilu i zaba-

iena; leva rtt. op,,.,Zuna niz teio, desnJ tt"a*t"j"' Prilog: na grudima' pod

vratom srebrna igla u vidu stilusa (inv' br' 1102; duZ' 9'6 cm); uz levu butnu

;;;;g*;rtt-z;i;r"; narukvice po,irt.oZorg pneseka (irrv. br. 1103; r - 6'2)'

T. I I i T. XIV, g.

Grob br. 11 _ Dubina 1,30 m; d'uZina |,74 m; orijentacija: istok-zapad.

Dosta srabo oeuvan ,^rst i skeiet; gr"rra-dirtoiirana, ruke opruZene niz telo'

Pr i log: izmei lucevanicamasivnabronzanakopEaizv i jenog' izdubl jenog'na-rebrenog obruia ,"-l"i""ri- korodiraniii ir"o* (inv. Lr. 1100; r - 4,5 X 3'5

cm) i de,limidno osteceir- Zetezni noZ (irnv. br. 1101; d,uz' 10,4 cm)' T' II; T' XIV' 14

T. xvl' & _Lr, 12 _ Dubina 0,g5 m; duZina 1,g6 m; orijentacija: jugozapad-

-severois tok.DostatroSanZenskiskelet .Glavafronta lnookrenuta,rukeopru-Lene niztelo. prilog: il';; J".;G rrr" ur*r""* igla u vid.u.stilusa sprizlgatid;

nim pro5irenjem u gornjem a"tt, i""d.bni- tJproboju (inv' br' 1099; duZ

12 Em). T. II; T. XII; T. XIV' 1'Grob br. fa-b,u,Uin" t,ZO *; duZina 1'10 m; (gornj! deo unisten 1957' g');

orijenrtacija: logor"p"d-r"""tol*tor..'saduvana sarno leva karlidna i norZna kost'

verovatno muSkog Jx"i"t". prilog: nesto iznad glave jedna aelezna sekira s na-

glaseno,m i proti':,l,ranorn udk'orrn"(inv' bt' 2764; duZ' 15 crn); ko'd b'utne k'o'sii

Lerezrinoz s urezanom irakom dui gornjeg ruba i tragovima posrebrivania (inv'

br. 1096; duL,. L2,5 cm). T. III; T' XVI, 3' ,Grob br. ra - p,uulna 0,55 m; d'uiina 0,60 m; orij'eurrtacrija: jugozapad-

-sevenoirsLok. Sasvirn tro6an dedji sketet' Bez pnil'oga'

Grob br. rr --p"rn"" d,gl ,rr; duzid 1,?im; orijentacija: sevenozapad-

- jugoistok.Relat ivnoaou'o ' r " " "nskeletmlat leosobe.Glavaokrenutafron-talno, neito naklonjena prema desngm ramenu; ruke opruZene niz telo' Pri-

1og: kod a"r^" ,r"ai"r.iiJ" 1"a"" 1elezna ovalna kop6a polukruZnog preseka;

rrr#

122 NADA MILETIC

trn napukao; saduvani tragovi posrebrivanja (inv. br. 1098; r - 3,7 X 2,1 cm).T. II; T. XV, 2.

-Sry!_bt. 10. -- Dubina 0,95 m; duZina 1,68 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro oduvan muSki skelet. Glava okrenuta u profilu inaklonjena na desnu stranu; desna rrrka opruZena niz telo, leva spu5tena ukrilo. Ispod skeleta slabi tragovi ugljenisane drvene ploie. Prilog: na desnojbutnoj kosti Zelezni luk torbice izvijene konture i kruZnih krajev-a' s kopdi-com na izdignutoim srednlein delu (ir.-v. br. 1120; duZ. 9,5 crn); Zelezna alatkrica ilitb-aletni pribor u vidu turpije, s dugom iglom za usadivanjelint. br. 11rc;-Aiz:8,8 cm); dva dosta nagriZena novdi6a, verovatno Constantiusa Gallusa (351---354) i Constantiusa II (33?-361). T. II; T. XII; T. XV, 9, 10, 1t'

Grob. br. 17 - Dubina 0,9? m; duZina 1,63 m; ori jentacija: istok-zapad.Dosta dobro oduvan Zenski skelet. Glava naklonjena napred, ruke opruZene niztelo. Na grudima slabi tragovi ugljenisanog drveta. Prilog: pod glavom pai-bronzanih fragmentiranih nauSnica s korpicom (satuvani samo tragovi uz pet-lju; inv. br. 1118; r - 2,3 cm) i mala Zelezna igia s uSicom sa slabim trago-vima posrebrivanja (inv. br. 1117; duZ. 4,9 cm). T. III.

Grob br. 18 - Dubina 0,75 m; duZina 0,68 m; ori jentacija: istok-zapad.Sasvim troSan deiji skelet. Bez priloga.

Grob br. 19 - D,ubina 1,05 m; duZina 1,66 m; o,r'ijentaclja: istok-zapad.Do,sta do'bro od'uvan Zernski skelet. Glava zabaiena i okrenuta prema levom ra-menu, ruke opruZene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 0,98 m pojavljuju seugljenisani tragovi drvene plode sa strana i pod skelet'om (dim. 1,90 X 0,45 XX 0,20 m). T. VIII.

Grob br. 20 - Dubina 1,00 m; duZina 1,56 m; ori jentacija: istok-zapad,s neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro oduvan Zenski skelet. Glavaokrenuta u profilu i naslonjena na levo rame; ruke spu5tene u krilo. Bez pri-loga. Skelet je leZao na tanjoj, uskoj drvenoj plodi, zaobljenoj kod glave, dijise ugljenisani tragovi nalaze pod skeletom (dim. 1,55 X 0,30 i 0,20 m).

Grob br. 21 - Dubina 0,70 m; duZina 1,43 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro oduvan skelet odraslog deteta. Glava je zabaEena inaklonjena na desno rame; ruke opruZene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 22 - Dubina 0,96 m; duZina 0,97 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro oiuvan dedji skelet. Glava okrenuta u profilu kalevom ramenu. PoloZaj ruku neizvestan. Bez priloga. Preko skeleta vidljivi suslabi tragovi ugljenisane drvene plote.

Grob br. 23 - Dubina 1,32 m; duZina 1,74 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro oduvan mu5ki skelet. Glava zabaiena i naklonjenana desno rame; ruke opruZene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 1,05 m vid-ljivi su slabi tragovi ugljenisanog drveta uz levu stranu skeleta.

Grob br. 24 - Dubina 0,95 m; duZina 0,82 m; ori jentacija: istok-zapad.Jako troian dedji skelet. Leva ruka spu5tena uz telo. Na levoj strani lobanjenaclern je fragment jako patinirane k,c,sti, ver.ovatno od predrneta koji nijenatlen.

Grob br. 25 - Dubina 0,75 m; duZina 1,60 m; ori jentacija: istok-zapad.Sasvim dobro oduvan Zenski skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjenana levo rame; leva ruka opruzena niz telo, desna spu3tena u krilo. Bez priloga.Skelet je leZao u izdubljenom stablu, a tragovi ugljenisanog drveta nalaze sei preko skeleta (dim. 1,80 X 0,50 X 0,20 m). T. X.

Grob br. 26 - Dubina 0,87 m; duZina 0,52 m; ori jentacija: istok-zapad.Sasvim tro5an deiji skelet. Glava lako naklonjena napred, ruke opruZene niztelo. Bez priloga.

Grob br. 27 - Dubina 1,00 m; duZina 1,b2 m; orrrijentacija: istok-zapad.Dosta tro5an skelet sa glavom naklonjenom na levu stranu i rukama opruZe-nim niz telo. Bez priloga.

-+-

#

NEKROPOLA U RAKOVEANIMA

Grob br. 28 - Dubina 1,10 m; duZina 1,69 m; ori jentacija: istok-zapad.

Dobro oduvan skelet mlade osobe. Glava okrenuta na levu stranu i lako naklo-

njena. Ruke opmZene nriz telo. Bez priloiga.

Grob br. 29 - Dubina 1,00 m; duZina 1,62 m; ori jentacija: istok-zapad.

Dosta dobro oduvan skelet mlade osobe. Glava naklonjena na desno rame; ruke

opruZene niz telo. Bez priloga. Svuda oko skeleta intenzivni ostaci ugljenisanih

divenih ploia, verovatno postavljenih sa strane (dim. 1,90 m; razmak 0,50 i

0,40 m).Grob br. 30 - Dubina 0,70 m; duZina 1,?0 m; ori jentacija: istok-zapad'

Relativno dobro oduvan skelet sa glavom frontalno okrenutom i lako naklo-

njenom na desnu stranu; ruke opruzene niz telo. Bez priloga'

Grob br. 31 - Dubina 0,93 m; duZina 1,65 m; orijentacija: istok-zapad'

Priliino troian skelet miade osobe. Glava frontalno okrenuta i zabadena; rukeopruZene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 32 - Dubina 0,86 m; duZina 1,48 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim slabo oduvan Zenski skelet. Glava lako naklonjena i okre-nuta prema levom ramenu; ruke opruZene niz telo. Prilog: kod desnog uhasrebrna igla u vidu stilusa koji je u gornjem delu kaneliran i proSiren u priz-

matiini deo izveden u proboju (inv. br. 2' i62; du|. 9,? cm); kod leve kljuinekosti jako oS-!g_0ena bronzana tril.odasta fibula sa. Zeleznorn iglom za zakopeava-nje (inv. 2763; r - 2,7 cm); oko vrata niska o,d 246 sasvim sitnih sm,edih bobaka,sem jedne Zute, jedne plave i jedne zelene--perJice (inv. br. 2761). T. III; T.XIV, 2.

Grob br. 33 - Dubina 1,12 m; duZina 1,8? m; ori jentacija: istok-zapad's neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro oiuvan muSki skelet. Glavaokrenuta u potpunom profilu na levu stranu; ruke opruzene niz telo' Sa stranaskeleta oduvani su intenzivni ostaci ugljenisanih drvenih ploia (duZina 1,95 m,razmak 0,55 i 0,44 m). Frilog: kod lakta desne ruke masly1a bronzana kopiaovalnog i del,o'midno facetiranog obrnr,ia kr,uZnog p'reseka, diji se masivni, za-seieni i prema vrhu suZeni trn povija preko obruia; obrut i trn ukra5eni sudvostrukom urezanom trakom, ispunjenom nizom sitnih poprednih ureza (inv.br. 1284; dim. 2,8 X 3 cm); pored kop6e dva bronzana dugmeta ili klinditas kupolastom glavom (inv. br. 1285; vis. 1,5 i 1,3 cm); na levoj ruci sasvimfragmentiran i,elezni prsten, s ovalnom bronzauom ploiicom kao krunom (inv.br. 128?); u krilu, izmeelu karliinih kostiju bronzana i pozla6ena kopiica oval-nog obruda kruZnog preseka s izviienim trnom povijenim preko njega; uski.pravougaoni okov sa otvorima za zakovice na uglovima, ko'ji je verovatno sadr-tavao uloLak, pridvr56en je za kopdicu masivnom probijenom i povijenom pet-l jom (inv. br. 1288; dim.2,? X 1,8 cm); neSto ispod kopiice dva mala okova Sti-tastog oblika, bronzana (inv. br. 1288 a; duL. L,5 i 1 cm); horizontalno prekoieve butne kosti Zelezni noZ, s dvostrukom urezanom linijom duZ gornjeg rubai sa slabim traEfovima posrebrivanja; neznatno oSte6en (inv. br. 1286; duZ.13 ,2 cm) . T . IV ; T . IX ; T . X IV , 8 , 13 ;T . XV I , 2 .

Grob br 34 - Dubina 0,92 m; duZina 1-,85 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Veoma troian mu3ki skelet. Glava okrenuta u potpunom profilui naklonjena prema let'om ramenu; ruke opruZene niz telo (desna ne5to dislo-cirana). Skelet je leZao izmeclu drvenih ploia postavljenih sa strana i odozgo(dim. 1,90 m; razmak 0,54; 0,41 i 0,40 m; vis. 0,20 m). Prilog: na prsima kodlevog lakta ,lg!gzllj noZ,.neznatno o,Ste6en; saiuvani tragovi posrebrivanja (inv.br. 7282; duZ. 11,6 cm); na samom desnom laktu, masivna bronzana kopda.-oval-nog facetiranog obmda, sa Sirokim Stitastim trnom povijenim preko njega (inv.br. 1281; dim. 3,5 X 2,7 cm); na kraju leve karlidne kosti fragmenti jako koro-diranog leleznog predmeta, moZda kopdice (inv. br. 1283). T. IV; T. XIV, 15;T . XV I ,4 .

r23

J

t24 NADA MILETIC

Grob br. 35 -- Dubina 1,06 m; duZina 1,75 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosta troSan mu6ki skelet. Glava jako zabaiena i okrenuta nadesnu stranu; ruke opruZene niz telo. Skelet je leZao na drvenoj plodr 6iji suugljenisani tragovi saduvani ispod njega (dim. 1,50 X 0,45 i 0,30 m). Bez priloga.

Grob br. 36 - Dubina 0,7? m; duZina 1,04 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Reiativno dobro oduvan dedji skelet. Glava okrenuta frontalno ine,ito naklonjena napred; leva ruka opruZena niz telo, desna nije saiuvana.Prilog: na pojasu, uz levu ruku jedna bronzana kopia ovalnog obruda kruZnogpreseka sa zasedenim, suZenim i jako povijenim trnom (inv. br. 1104; dim.2,6 X 2 cm). T. III; T. XIU.

Grob br. 37 - Dubina l,A2 m; duZiaa 1,62 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Slabo oiuvan mu,Bki skelet. Glava frontalno okrenuta i naklonjenaprema desnom ramenu; ruke opruZene niz telo. Tragovi ugljenisane drveneplote saduvani su uz desnu ruku i uz levu butnu kost (razmak 0,4b m). Prilog:na prstu leve ruke prelomijen Zeleznt prsten po.IukruZnog preseka (inv. br.1106; r - 2,1 cm). T. III.

Grob br. 38 - Dubina 1,00 m; duZina 1,?0 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro oduvan mu5ki skelet. Glava je okrenuta u profilu inaklonjena na levo rame; ruke opruzene niz telo. Prilog: izmealu leve karlidnekosti i ruke mala bronzana kopia ovalnog, izduzenog obruia polukruznog pre-seka, sa masivnim, zaseienim trnom troiugaonog preseka suZenim pri povijenomvrhu (inv. br. 1105; dim. 2,7 X 2 cm). T. III; T. XIV, 10.

Grob br. 39 - Dubina 0,89 m; duZina 1,90 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dobro oduvan muiki skelet. Glava je lako naklonjena ka desnomramenu; ruke opruZene niz telo. Bez priloga. Iznad i ispod skeleta saiuvanisu intenzivni ostaci ugljenisanog drveta (dim. 2,00 X 0,48 i 0,42 m). T. VIII.

Grob br. 40 - Dubina 0,66 m; duZina 1,1? m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta tro6an dedji skelet. Glava naklonjena napred; ruke opruzeneniz telo. Prilog: kod leve Sake jedna Lelezna, jako korodirana ovalna kopia,trn o5teten (inv. br. 1266; r - 3,4 X 3,2 cm). T. IV.

Grob br. 41 - Dubina 1,00 m; duZina 1,64 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro oEuvan Zenski skelet. Glava okrenuta na desnustranu; ruke opruZene niz telo. Bez priloga. Preko skeleta saiuvani su inten-zivni tragovi ugljenisane drvene ploie (dim. 1,80 X 0,42 X 0,3? m).

Grob br. 42 - D.abina 1,0? m; duZina l,?0 m; orijentaci:ja: j,r.rgozapad--severoistok. Priliino dobro oduvan skelet odrasle osobe. Glava frontalno okre-nuta i jako zabadena; ruke opruZene niz telo. u donjem delu skeleta, sa stra-na, primetni su slabiji tragovi ugljenisane drvene ploie (d.im. 1,2b i 0,b0 XX 0,30 m). Bez priloga.

Grob br. 43 - Dubina 0,78 m; duZ,ina L,74 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Prilidno o'iteten mu3ki skelet. Glava okrenuta u profilu i naklo-njena prema desnom ramenu; ruke opruzene niz telo. Iznad skeleta, na dubini0,60 m, pojavili su se jako ugljenisani tragovi drvene plode (d.im. 2,00 X 0,5? i0,42 m). Prilog: kod levog ramena, grupisani na jednom mestu, nadeni su:zelezni luk torbice izvijene konture, povijenih krajeva i sa kopdicorn na sred-niem delu; sa donje strane saduvani su fragmenti druge metalne oplate (inv. br.1235; duZ. 8,7 cm); uz J,uk naiten je i-.}remgn; srebrna ko,pia ieduzenog ovalnogobruda kruznog preseka, sa zasederiihr i pri vrhu suzenim trnom; F6ren trnitro:ugaonorg preseka (inv. br. 1234;dirn. 2,9 x l,b c:rn); fragrnenti Zeleznog noza(inv' br. 1236; duZ. 4,9 i 3,2 cm); fragment lako povijenEZerezne sipke (inv. br.1237; drtil 8,3 cm); mala ielezna strelica pravo,ugaonorg preseka (inv. br. 123g;vis' 2,5 cm); nekoliko sitnih fragmenata zeleznog predmeta, medu njima mozdatakode jedna strelica, nesto deformisana (inv. br. 123g; vis. 3,4 cm). T. IV; T.XIV, 9; T. XV, 12.

'

. a

=

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANIMA I25

Grob br. 44 - Dubina 0'88 m; duZina 0'98 m; ori jentacija: jugozapad-

-severoistok. Dosta ""i"T

aJe:i''l"r"t cl""a otrenuta u profilu i naklonjena

na levo rame; ruke opruZene niz. telo' ettf,"Si kod levog :"T':T ovalna i'elezna

kopia s tragovima posrebrivania; uz "ttt-i"t"

obrud je-ukra5en sa po dve

kanelure (inv. br. 1239; r - 2'g-i 2 cml' Preko iitavog skeleta nalazili su se

intenzivni tragovl ugljenisane-drvene pI";;' ; donjeri delu zaobljene (dim'

rBn-X O,++ i O,eO m) ' T ' IV; T ' XV' 6 '

Grob br. 45 - Dubina 0,95 m; duZina 1'66 m; ori jentacija: jugozapad-

-severoistok' Dosta d;;;;"t;" -t'stti"'iitut' cru"" okrenuta s profilu i

sasvim naklonjena ""

t"t'o rame; desna 'J" opt"z"na niz telo' leva spuStena

u krilo. Bez priloga.-pr"r."-grudi p.i*eti'Ju Jl"bi tt"govi ugljenisanejl"^"^"-

Grob br. 46 --D;;i"i t,oo'-; duzina 1'65 m; orijentacija: jugozapacr-

_severoi,stok. Sasvim ffi;" od*rr"rr; Zenski skele't. Glava fn'o,rrtalno okrenitlt'a'

zabadena i naklo'nje'na prema -levowr t"*et"; r'uke oprruZen':t-tt t"to' Fril'og:

na levoj ruci fragmentiiana Zelieznanarukvica ovalnog preseka (inv' br' 1233;

t - t ' t":H'*.tn, - Dubina 1'00 m; duZina 1'58 m; ori jentaciia: jugozapad-

-severoistok. s",',"" iJt"-"cti""rr z""tttl skeiet' Glava frontalno okrenuta'

jako zabadena i nesto ;;i;"1""" prema I";"; ramenu; ruke opruZene niz telo'

""' ot:f;

br. 48 - Dubina 0,e4 m; du2ina 1'7? m; :-1i:iti"tj^: istok-zapad'

Dosta dobro oduvan 2""'fti skelet' Glava oXt"tttt" u'profilu i iako naklonjena

prema desnom ramenu; .d""'", 1-tI^1-,ol:YZ"t" niz telo' Ieva spu5tena u krilo'

Sa strana skeleta pruZaju se tragovi "Stl-utt;"""g

drveta' koji se mestimidno

javljaiu i preko grudi (dim' 1,25 m' '" 'm"k 0'40 I 0'35 m)' Prilog: na desnom

ramenu, uz loban3u-fr"J*""ti ieanostavnol Lostanog dvorednog deslja (inv'

br. L272); kod levog '"ttt?"* i na desnoj ttt"'"i grudi Jz kljuinu kost po jedna

jednostavna zereznziilJ.ii"a"a ostecena pri inu, drugoj nedostaje igla; inv'

br. 12?3; dim. 4,8 cm); uz fibulu n-a desnli'strani grudi petrazliditih perli -

krupna nepravilna ptj'ft "a

probuSenog kamena pese"t"' prSljenasta perla od

6i1ibara, fragmentrrina perla istog oblika "J

p1""" ttaklene paste' krupna perla

kubooktaedridnog oblika od tamnopl"rr" ,i"t t.tte paste i p-erla u vidu rozete

od sivkasfo-ptavieaje 't"n""" past" (i"i ' br' l2i4; t - 3'4 X 2'5; 1'5; 1'1 i

1'1 cml T'ovbr. 49 - Dubina 0,g? m; duzina 1,89 m; orijentaciia: jugozapad-

_severoistok. Sasvim ;"b; oiuvan muit l skeiet. Glava frontalno okrenuta;

ruke opruzene niz *ro. s" strana i lspoJsteleta vidtiivi su-tragovi ugljenisa-

nog drveta, fiia :e'-f<onlura zaobljena kod glave' (dim' 1'60 X 0'3? r 0'30 m)'

Kod ovog skeleta torrrt"iir"rr" je- vestad-kl iefotmiratta lobanja. Bez priloga'

t.*t.o"oo br.50 _ Durbina 0,?6 m; duzina 1,56 m; ot' i ientaoija: jugozapad-

-severoistok. Dosta d;;;;";"" z"ttri skelet' Glava neznatno okrenuta u

profilu prema r"to,,i-'*""u; teva ruka opruZena niz telo' desna spustena u

krilo. Desna noga povijena prema levoj'-Prilog: pod vratom. pet sitnih perli --

dve perlice L.ruoor.i""hrierig obiika .oa-g."n""t", -$ve P_erlice istog oblika od

tamnoplave ,t"r.r"r"*-plrt" i'i"arru^ gi5gniena perlica od svetloplave staklene

paste (inv. fr. rzzz;i im' o-,2-i o,O; 0'6 i 0'6; 0'? cm); na levoj-ruci dve otvorene

Lelezne narukvice ;;it;' pott'tti,,l""g 'preseka

(jedna prelomljena; inv' br'

l275tr _ 5,5 i o :< +,4 ;); na prstu de,sne rruke frragrnenfli'ani Zelezni 'i bron"zani

prsten (inv. br. 12?6)' T' V; T' XI'

Grob br. 51 - Dubina 1,00 m; duZina 1,62 m; ori jentacija: jugozapad-

-severo stok. Sasvim dobro oduva" Z"t'tti (?) skelet' Glava okrenuta-u -ry"-f]l:i nak lon jenu ' *ou , , , o rame ; rukeop ruZenen iz te lo 'Sas t ranaske le ta t ragov rugljenisane arrr"n" ptoee na'dubini.O,gS.* (dim' 1'35 m; razmak 0'50 i 0'40m)'

Prilog: kod levog ,"1*u"", grupisani na jednom mestu' naeleni su: jedno i.lezno

126 NADA MILETIC

Silo, u gornjem delu pravougaonog preseka, zatim spljo5teno i povijeno u uSicu(prelomljeno; inv. br. 1268; duZ. 11,3 cm); jedna Zeiezna kopdica ovalnog obruiasa zaii l jenim trnom (inv. br. 1269; r - 1,9 X 1,5 cm); jedna Zelezna kopda izdu-Zenog ovalnog obruda polukruZnog preseka, bez trna uz tragove posrebrivanja(inv. br. 1270; r - 3,4 X 2 cm); jedan masivni povijeni ielezni trn prevudenolovnom oplatom (inv. br. L27L; du|. 3,5 cm); u krilu, uz levu karlidnu kost,jedna Zelezna ovalna kopta kruZnog preseka, s jednostavnim trnom s trago-vima posrebrivanja (inv. br. 1267; r - 2,9 i 2,4 cm). T. V; T. XV, 3, 4, 14.

Grob br. 52 - Dubina 0,?2 m; duZina 1,6? m; ori jentacija: istok-zapad'Dobro oirrvan Zenski skelet. Glava okrenuta u profilu na desnu stranu i lakonakl,onjena napred; de,sna ruka opruZena rrtiz telo, leva spu$tena u krilo. Bezpriloga.

Grob br. 53 - Dubina 1,19 m; duZina 1,74 m; ori jentacija: istok-zapad,s malim otklonom prema jugu. Dosta troian muSki skelet. Glava okrenuta uprofilu i naklonjena na desno rame; ruke opruZene niz telo. Preko skeleta na-lazi.l'i su se ugljenisani ostaci drve,ne plo,ie (dim. 1,80 X 0,48 i 0,42 m). Pnilog: l<o'dglave, na temenu dva Zelezna noZa (jedan sasvim neznatno oSteCen pri vrhu, uzjedva vidljive tragove posrebrivanja; od drugog saduvan samo fragment uzostatke tekstila duZ ruba; inv. br. 1243, dui. LL,5 i 2,7 cm); na levom ramenufragmenti Leleznog predmeta, verovatno fibule (inv. br. 1244); uz levu butnukost, bliZe kuku, IeZala je u izvrnutom poloZaju masivna srebrna kopia izdu-Zenog ovalnog obruda, kruZnog preseka s masivnim, prema vrhu suZenim i po-vijenim trnom; na kopiu je apliciran dvostruki pravougaoni okov, formiran odjednog komada koji je suZen, prorezan za propu5tanje petlje trna, i povijen udonju podlogu koja je sa ietiri ugaone masivne zakovice priivritena za gornjuplodu; uz prorez okovna plotica je kanelirana (jedna zakovica nedostaje; inv.br. L242; duZ. 4,5 cm; vis. 4 cm). T. VI; T. XIV, 11; T. XVI, 6.

Grob br. 54 - Dubina 0,74 m; duZina 1,76 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosta tro5an mu'Ski skelet. Glava je okrenuta u profilu na desnustranu i zabadena; ruke opruZene niz teio. Uz levu ruku pruZali su se sasvimsiabi tragovi ugljenisanog drveta. Bez priloga.

Grob br. 55 - Dubina 0,72 m; duZina 1,51 m; ori jentacija: istok-zapad.Sasvim dobro oiuvan Zenski skelet. Glava frontalno okrenuta i lako naklonjenanapred; ruke opruZene niz telo. Skelet je leZao u izdubljenorn stablu (dimenzi-je: 1,70 X 0,44 i 0,40 m). Bez priloga. T. X.

Grob br. 56 - Dubina 0,95 m; duZina 1,6? m; ori jentacija: istok-zapad.Sasvim dobro oduvan mu3ki skelet. Glava frontalno okrenuta; desna rukaopruZena uz telo, Ieva spuStena u krilo. Prilog: kod desnog ramena grupisani najednom mestu, naeleni su - jako korodirani fragmenti noZa (inv. br. 1265),dva kremena (inv. br. 1264), jako korodirana Zelezna ovalna kopdica (inv. br.1263; dim. 1,8 X 1,5 cm) i jako korodirani fragmenti L,eleznog predmeta, moZdafibule (inv. br. 1263a). T. VI.

Grob br. 57 - Dubina 1,1.5 m; duZina 1,65 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Dosti dobro oduvan mu5ki skelet. Glava frontalno okrenuta ilako naklonjena ka levom ramenu; ruke opruZene niz telo. Prilog: iznad levogramena jedan Zelezni luk torbice, s istanjenim i kruZno povijenim krajevima;saduvani tragovi kopiice na sredini go,rnjeg ruba, duZ koga tede urezana linija(inv. br. 1240; duZ. 8,4 cm); jedan kremen (inv. br. 1240a); jedna Zelezna kopdaovalnog obruda kruZnog preseka s povijenim trnom; uz vrh trna obrud ukraiensa po tri kanelure; kopda je bila posrebrena (inv. br. l24L; r - 3,2 i 2,1 cm).T. VI; T. XV, 7, 1.1.

Grob br. 58 - Dubina 0,88 m; duZina 1,65 m; orijentacija: j,ugozapad--severoistok. Sasvim dobro oduvan mu5ki skelet. Glava okrenuta frontabro izabadena; ruke opruZene niz telo. Ispod skeleta, a narodito duZ njegove levestrane tragovi ugljenisanih drvenih ploEa (dim. 1,90 X 0,15 i 1,90 X 0,30 i

t

?

i

+

t

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAI<OVCANIMA r27

0,25 m). Prilog: uz desnu nogu, skoro kod stopala, jedna masivna bronzana

f.'"pe" ovalnog] i.zdublienog, nJrebrenog obruda; trn, u korenu-raiilanjen i ukra-

Sen kanelurama, suza"va .f 'p."*"

vrhu u vidu stilizirane paiije glave (inv' bt"

iZgg; dirr.,. 4,3 X 3 cm); na itopalama hrpa od 89 sitnih Zeleznih klindi6a (i'nv'

br. 1290). T. VI; T. XIII; T' XIV, 16'

G r o b b r . 5 9 - D u b i n a 1 , 0 0 m ; d u Z i n a 1 , 0 0 m ; o r i j e n t a c i j a : i s t o k - z a p a d 's neznatnim otklonom prema jugu. bosta dobro saduvan deiji skelet' Glava

okrenuta u potpunom profilu na desnu stranu i naklonjena ka desnom ramenu;

ruke opruZene niz telo. Priiog: uz levi kuk jako korodj.rana i fragmentirana

telezni kopda ukra3ena nizom ureza (inv. br' 1291)' T' VI'

G r o b b r . 6 0 - D u b i n a 0 , ? 8 m ; d u Z i n a l , 6 ? m ; o r i j e n t a c i j a : i s t o k - z a p a d 'Dosta dobro oduvan Zenski skelet. Glava okrenuta u profilu i jako naklonjena

na levo rame; ruke opruZene niz telo. Bez pnloga'


-severoistok. Sasvim dobro oiuvan mu5ki skelet. Glava frontalno okrenuta i

naklonjena na desnu stranu; ruke opruZene niz telo. Skelet je leZao u izdublje-

nom stablu, diji su intenzivni ugijenisani tragovi saduvani sa strana i ispod

skeleta (dimenzije: 1,93 X 0,41; 0,46 i 0,49 m; virs. 0,20 m). Kod ovog skeleta

ko,nrs,tati,rana je ve3tadkii deformirana l,obanja. Pritrog: na detsnrom kruku jedna:zelezna masivna kopda, izdubljenog, izvijenog obruda s povijenim trnom uz

slabe tragove posrebrivanja (inv. br. 12?8; dim. 4,5 X 3,1 cm)' T' VI; T' XV' 1'


-severoisto,k. Sasvia-n do'bro oduvan Zenski (?) skelet. Glava ok,renuiba u pot'pu-

nom profilu na levu stranu; ruke opruZene niz telo. Bez priloga'

Grob br. 63 - Dubina 1,13 m; duzina 1,58 m; ori jentacija: istok-zapad.

Sasvim dobro oduvan mu!ki(?) skelet. Glava frontalno okrenuta; ruke opruzene

niz telo. Uz levu stranu skeleta pruZali su se intenzivni tragovi ugljenisane

drvene plode (duZina 1,50; visina 0,20 m)' Bez priloga'

Grob br. 64 - Dubina 0,93 m; duzina 1,46 m; orijentacija: istok-zapad.

Dosia dobro oeuvan Zenski skelet. Glava okrenuta frontalno; ruke opruZene

niz te1o. Kod ovog skeleta konstatirana. je ve5taika deformacija lobanje' Bez

priloga.Grob br. 65 - Dubina 0,72 m; duZina 1,79 m; ori jentacija: iugozapad-

-severoistok. Dobro oduvan muiki skelet. Glava okrenuta delomidno u profi lu

i lako naklonjena ka desnom ramenu; desna ruka opruZena niz telo, leva spu-

Stena u krilo. Prilog: na levom kuku jedna ovalna Lelezna kopda s trnom suZe-

nim pni vrl lu uz tragove posreb'rivanja (inv. br. 1279; r - 3 i 2,5 crn); uz desnu

""rr"ni..r, na duZini od 0,28 m, pruZala se hrpica od 53 Zelezna klindiCa (inv'

br. 1280). T. V; T. XV, 8.

Grob br. 66 - Dubina 0,90 m; duZina 1,55 m; ori jentacija: istok-zapad'

Priliino tro5an mu5ki skelet. Glava frontalno okrenuta, jako zabadena i naklo-

njena na desnu stranu; leva ruka opruZena niz telo, desna nadena pod karli-

com. Uz levu stranu skeleta pruZaju se intenzivni tragovi ugljenisane drveneploie (duZ. 1,50 m; vis. 0,20 m).

Op5te karakteristike nekropole

Nekropola na Bo3njida vo6u pripada ranoj fazi tzv. perioda grobova naredove, i i ja je pojava zabeleZena Sirom Evrope podev od kraja IV i podetkaV veka, i koja dini jedno od najkarakteristiinijih obeleZja kulture ranog sred-njeg veka. Pojava groblja na redove Sirila se paralelno s prodorom uticaja ger-manskih plemena, tako da njihov nastanak u razliditim oblastima pada u razli-

r e

128

;l,

NADA MILETIC

dito vreme.2 Na BoSnjrta vo6u primetno je, i pored razumljivih odstupanja,pruZanje redova u pravcu jugoistok-severozapad. Ukopavanje je vrSeno samou jednom sloju i nigde nije bilo zapaZeno bilo kakvo oSte6enje grobova prili-kom naknadnih ukopa. Skoro pravilno odstojanje ukopa, kojr su, uopBte uzev,u jugozapadnom delu nekropole neSto gu56i nego u severoistodnom, navodi napomisao da srr glolqvi bil i obeleZeni, mada tragovi nadgrobnih oznaka nisuotkriveni. Isto tako nisu zapaZena ni posebna veca grupisanja na osnovu soci-jaine i l i porodidne strukture, koja je toliko iesto zabeleZena na nekropolamaovog perioda. MoZda jedino ukop deijeg groba br. L4 uz grob br. 13, grobabr. 36 izmedu gobova br. 35 i 37, groba br. 59 izmetlu grobova br. 58 i 60 igrupisanje grobova br. 50, 51 i 52 mogu ukazivati na izvesnu bliZu porodiinuvezanost.

Na Boinjita vodu otkriveno je, kao Sto smc naveli, ukupno 66 grobova,medu kojima je 27 muSkih, 20 Zenskih, 10 deij ih i 9 skeleta i i j i pol nije mogaobiti odreden. Grobovi su ukopani na prostoru dija stratigrafi ja pokazuje isto-vetnu sliku u svim delovima (humus - 0,35 m; Sljunak pomeSan s peskom -0,15 m; Zuti pesak s neito Sljunka - 0,25 m; i isti Sljunak - 0,40 m, koji zatinprelazi u i isti sitni pesak). Dubina ukopa varira izmedu 0,55 m (grob br. 14) i1,36 m (grob br. 10), ali se dubina ve6ine ukopa kreee izmeelu 0,90-1,00 m.Pada u udi da su najplite ukopani deij i grobovi, t i ja se dubina kre6e izmedu0,55-0,96 m. Mada nisru zapaZene specijalno oblikovane grobine jame, zb,og po-me5anosti zemlje s peskom, ukopr su se vrlo jasno razaznavali u peskovitomtlu. (T. VIII, grob br. 9). Tragovi pljadkanja grobova, takode iesto utvrdeni namnogim ranosrednjovekovnim nekropolama, ovde nisu prime6eni. Ve6ina gro-bova ukopana je jednostavno u zernlju, ali je veoma zanimljiva i znadajna po-java drvenih zaStitnih okvira, diji su veoma itenzivni ili slabiji tragovi otkri-veni u 32 gnoba. Ov,i okvi,ni javljaju se u nel<oli]ko vidova, ve,CiLnom konsrtnuii,s,aniod drvenih ploda ili drvenih dasaka. NajdeS6i je sluiaj pojave ostatka drveneplode preko skeleta (grobovi br. 41, 43, 44,53) i l i samo preko grudi (grobovibt.22, 17,45), dok je ploda ispod skeleta otkrivena samo kod tri groba (br. 16,20, 35), a samo kod groba br. 39 tragovi ploie zabeleZeni su i iznad i ispod ske-leta (T. VIII). Drugi oblik zaStitnih okvira sastoji se u bodnom postavljanjudrvenih dasaka, diji su ostaci nadeni sa oibe ili samo sa jedne strane skeleta.Sa obe s,trane daske su bile postavljene u grobovirna br. 4, 29, 33 (T. IX), 3?,42 (kod nogu) i 51, uz levu stranu u grobovima br. 23, 54, 63 i 66, doi< su ostacidrvene daske uz desnu stranu primeceni samo u grobu br. 6 (T. vrl). Sledetioblik predstavlja kombinacija dasaka sa strane i piode iznad (grobovi br. 34 i48) i l i ispod skeleta (grobovi br. 2, 3, 19 i 49; T. VIII); kod groba br. b8 okvirje diniia daska s leve strane i ploia ispod skeleta. svakako, najzani.mljivijioblik predstavlja izdubljeno polustablo u koje je pokojnik bio poloZen, a kojeje otkriveno u grobovima br. 25, 55 (T. x) i 61. Kod groba br. 2b primeCeni susiabij i tragovi ugljenisanog drveta i preko skeleta. Grobovi koji su sadrZavalidrvene zaS;tiftrre okvi,re prorteZu se na ditavom prosto,ru nekrotpo'le, dakle kmoz dita-vo vreme njenog trajanja, a medu njima su jednako zastupljeni muiki i Zenskigrobovi, kao i dva sa deijim skeletima (br. 22 i 44). ovakvi drveni okviri, urazlidit im varijantama, uz sahranjivanje u prostu zemlju, redovna su pojavana brojnim nekropolama ranog srednjeg veka, pripisanim raznim germanskimplemenima (gotskim, gepidskim, langobardskim, bajuvarskim, alamanskim, fra-nadkim i dr.) od juZne Rusije do Atlantika, dija je upotreba sigurno bila u vezi

_ z w. V e e c k, Die A]a'mannen i,n wiirtternberg, Berlin u. Leigr.zig rg31, str. g;

J.. W e r n e r, Zur Entstehunrg der Reihengrdberziviilitsation, Archaeolorlia G.og"apJUoq l' ,Harnburg 1950, 2, str. 28 ff ; E. Sa I i n, La cirviliia,tion me.oiinsie*r."e ir,Paris 1952, str. 182; o. v. Hessen, Die Frunde der Reihengrdberzei i t aurs denn Land-kreis Traunstein, Miinchen - Kallmiinz 1964. str. 11.

>

I

II

)

{

III

II1IlIII

l-€'

RANOSITEDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANIMA 129

sa strogim pogrebnim obiiajima i zakoni,ma kod Germana (lignum inspura po-

situm; Totenbrett) "i

;;i#ttlth-dana'3-Utoliko je zanimljivija iinjenica da se

na dosada istraZenim nekropolama u- naSoj '"*l: i ' koje-pripadaju istom periodu

i koje u drugom p"cl;;';;k-uju shrnosii sa nltropolom u Rakovdanima' tra-

govi ovakvih okvira ;;il ;" pojavljuju' kao 5to le sludaj sa nekropolom u

Jakovo-Kormadinu,e ili^sasvim -izuzetno'

ra50. s-u l" tl:tT"loj nekropoli u

Kranju ostaci drven"g-k;"J1 ilî zaStite zabeleZeni samo u jednom sludaju'5

na nekropoli u Rifniku-l'to t""tto'o " ""

t"k'opoli Bled sasvim slabi tragovi u

dva slutaja.z Na nekr'Jp"ii-" nnitt"r:evi6ima, k-od grobova koji pripadaiu ovom

periodu, tragovi or,t""in proda konitatirani su Y.',tti -:I"l.u,?',,

orijentacija d;;";;l pored uiednadenosti terena' niie jedinstvena' Nai-

ve6i broj grobova orijentiran je u pravcu jugozapad-severoistok (3?)' zatim u

pravcu zapad-istok (;i; ;;k t]; td" 1Y.1

groba orijentirana u pravcu severo-

zapad-jugoistok (br' O'i fsl ' Ovako neujednadeno usmeravanje grobova uobi-

da jeno jeu ranom. , ' ua " j " * " " ku 'upe r i oduukomeseodv i j aop rocesp re laskana jedinstvenu orrlentacilu t' pravcu 'up"d-i'tok' Ova pojava' s malobrojnim

tzuzecima, zapa2ena je na skoro "'i*

ispiianim nekropolama ovog perioda i

u naSoj zemlji i .t ' 'duti""i j im oblastima'-jeanato na.' i i toku'kao i na zapadu'

i po tome nekropola u Rakovdanima ne prldstavtia nikakav iz:uzetak' Od dita-

vog niza dosada ott<rivetfr nekropola s ovako Sarolikom orijentacijom' mi 6emo

se ograniditi Ou t"t"J"*o ""ftoflfto ""fttopofu

na kojima 'j:' k"o i na nasoj'

predominantan smer-iir!o'up"a-""""'oistott' Takav ie sfueai kod nas na gepid-

skoi nekropot .ratovl-]r<oimadin,e a zalim na gepidskim-nekropolama Szen-

tes-Kcik6nyzug i S,""t"t-N"gyh"gy'to tt"o I nla vizigotskoj nekropoli Esta-

- _ = ^ ^ C h l i n g e n s p e r g - B e . r g , D a s G r i i b e r f e l . d v q l R e i c h e n h a l l , R e i c h e n -

harl 1890, str.6b f{; w.-v"".-k, op..cit.,-stl. rz.îo, cv- -Tô^rij5, Das germanische

Griiberfeid von xi 'zJmu"' ' i irg"i ' i tr i xi l" i- l ' dt"eto 1936' str ' 1?0; R' Ecker

- H. Zei.ss, e"i,i,;f""RJihuigiar". au" d.l[l ueii'tma.utt' (Regensburg), Bayer.

Vorse..chichrsbtatter, i lr in;;;; 6; 1938, str. "++,^' 'r i. 'S

t; if l i" At"*uttttongraber

von Hailf ing"n, eu,ri;- i93"d,' ' i t '- io-r+; 't- ' 'w"itt"t '

Die Aussrabung des west-

eotischen creberfetoe's "6. birihiilrr" i- .rurrrl i6+i, r60t"tttng..ern u' Fortschritte' 18'

berlin 1942, str ' 108, gr' 401;. i-bid:., D"?'; i"-;n-ische Gr:iberfeld von Bii lach'

Basel 1953, str. 6; Ju-ia', Die Langobatd;; 'îr;;"o"i""' lVlimchen 1962' sLr' 8?;

E. sa l {n, op. "1t . ,

! t , l?0,-ss-s-o iz-s lz ] iJ+z ' +e; F ' T^19-ersdor f ' Da's

rrbnkische neinene.jrerr"ia 'xoiir-rvriir;;;r;';rf;'

iiirrin . rsss, str. 27-27; B'

s c h m i d t, Die ,pat" vdli;;wanderrungszgli'iti tvriitt!a;1'.t*l'*, Hal1e 6aale) L96l'

str.6?; T.3, b, a; o]"e6"hr"rl--oi" i ia"[ir;;; Alterti imer des trierer Landes, I,

Berlin 1958, str. 266; "I:";0"",- pie l-uruo;n"roen in ungarn, Acta Arch' Hung'

Vrr, 1, Budapest 1e5d, ,i;.fri 'iiio-.,

B";i;;;;;;";i."-r'ui ou" pannonischen und

.italischen Bodonfunde der Langob_arar", aiti a?r vr congr. rntern' delle scienzc

preistoriche "

protoii, i i .I; te6t; rrl '3-"'d-i;odl-st' ' rss; F'âurelian' Sapa-

turile de 'a piatra ila;i;;, rlr"sce-vfil d"."r.;tj"rgoz,-itr.-soz-568, sl' 4, br' B' e'

L2; K. S6gi, D;-.i;;e;;,;a;,"i,_" ,iii.u.i"lo--"o" V_ii,r.s, Acta Hr:,ng. XVL

Ex*tr"'i*li't"ig,"*;';til#;ii,';sl]i::.",t'+ff ':frtlt*"*'Hqii{ril

rit6s des cimetidres *:,;";fiffir-a,r rr6,oa a" ii S;reiq"e, Arch. Belgica 108, Bruxelles

1968, str ' 6, i td. ^ -!-1-,-^ -^r--nnnro oKn,rmadin< kord, Jakova, Rad1 D. D imi t r i j ey i6 ' - Gep idska.nokropo la > I lo r rnad in '

Vojvodanskih rnuzeja S, \iovi Sad 196O str' 9'

5 W . S c h m i ' d , D i e R e i h e n g r d b e r - v g n K r a i n b u r g ' J a h r b ' f ' A i l t e r t u m s k u n d e

1, Wien 190?, 'str ' 56 (gr ' 142' str ' 69) '6 J. B o I t a, 'irheoio5ki pregled 9' Beograd 196?' str' 129'

7 J. Ka,stel ic, Slovanska nekrotpola na B1edu' Liub-l jT' Ia 1960' str ' l '1 '

8 N. Milet i6, Nekropola u s' MiLral jevi6ima ko'd Rajlovca' GZM NS XI'

"u'ujT;.tnT'i;l ' it3,:ijevi6, .op.-cit:: lJr. 9 i.plan; i q9-1$..:""oda da se radi'o

manjirn otklonima,'f+'i."U""" (od ZA) poXatuiu \irazli ptavac jugozapa'd-severoistok'

10 D. C's a iI I ir n y, Arch5olo'gische Denkmiiler der Gepi'den im Mitteldonau-

becken, Budapest r96i; ; i t ' 25' sI ' 1; str ' 44' sI ' B'

I - Glasnik Zemaliskog mlrzeia - Arheologija

-fl

130 NADA MILETIC

gel.lt Iskijudivo ovakav smer pokazuju gepidska nekropola u Kiszomboru,lslangobardske nekropole u Nikitschu i Castel Trosinu,ls aiamanske nekropole uHaiifingenu, Sontheimu i Mindelheimu,la merovin5ka nekropoJ.a u }Jeerle-gemu;15 ovakav smer naveden je, npr., i za aiansko-gotske grobove u eufut--KaIe na Krimu.16 Raspravljaju6i o problemu razliiitog orijentiranja na izve-snim franadkim nekropolama, K. Bcihner je jugozapadno-severoistodni smer ugrupi kasnorimski.h grobova na nekropoli u Ehrangu naveo kao stariji od seve-rozapadno-jugoistoinog, koji je ostao u upotrebi do kraja trajanja nekropole uVII veku.17 Ovu orijentaciju u eufut-Kale V. Kropotkin je naveo uz ostale ele-mente koji su predstavljaii survival iz predhri56anskog peri.oda u ovoj oblastiKrima.lE Mada je skoro opSteprihva6eno glediSte da je prelazak na orijentacijuzapad-istok posledica hristi janiziranja i uticaja crkve,le pojavljuju se i miSlle-nja koja ne prihvataju u potpunosti ovu tezu, jer je ustanovljeno da se u izve-snim oblastima orijentacija zapad-istok javlja i pre nego Sto je u njima do5iodo definit ivnog pokrStavanja.20 Oiigledno je da 6e biti potrebno posvetit i vi5epaZnj,e ovo,m piitanju pni istraZivanju ranos,rednjovekovnih nekropoia i p'ok'uiatidoci do pravih uzroka koji su inicirali ovaj sloZeni proces u vremenu koje jeznaiilo bitnu prekretnicu ne samo u ovom pogledu. Svesti pojavu razlicitogorijentiranja unutar jedne nekropole na ovisnost o konfiguraciji terena, kal<oto J. Kastelic navodi za Bled I, cini nam se suvi5e pojednostavljeno, pogotovoSto ovde unutar manjih povr5ina grobovi pokazuju potpuno suprotno usmera-vanje.21 Sto se ti ie Rakovdana, treba napomenuti da od 34 groba s nalazimasamo 10 pripada onima s ori jentacijom zapad-istok, dok su ostali. ori jentirani upravcu jugozapad-severoistok, uz oba groba (br. 6 i 15) s ori jentacijom severo-zapad-jugoistok.

Pokojnici su, bez tzuzetka poloZeni na leda u ispruZenom poloZaju, jedinoje kod groba br. 50 desna noga bila izrazrLo povijena prema levoj vei u pri-marnom poloZaju, Sto ukazuje na mogu6nost izvesne defektnosti (T. XI). PoloZajruku je skoro jedinstven: kod 52 skeleta ruke su bile opruZene niz telo, kod8 skeleta jedna ruka je bila opruZena niz telo, a druga poloZena u kri lo (desnau tri, Ieva u pet sludajeva; de,tiri su m r31<i, a detiri Zenski skelet,i), a samokod groba br.2A su obadve ruke leZale u kri lu. Kod pet grobova ovaj poloZajusled o5teeenosti i l i dislociranosti nije mogao bi.t i preciznije odreden. OvakavpoloZaj ruku zabeleZen je na svim nekropolama ovog perioda, a ovde samopodvlaiimo da se poloZaj ruku prekr5tenih na pojasu na Bo5nji6a vo6u uopStene pojavljuje. PoloZaj glave je sasvim razlidit: kod 20 skeleta zabelei.enje fron-talni poioZaj, kod 1.5 glava je blla okrenuta na levu stranu, kod 14 na desnu;kod 10 skeleta bila je jako zabadena, a kod groba br. 11 se zbog dislociranostipoloZaj nije dao odrediti. Smatramo ipak da je frontaini poloZaj bio primaran,i da su ostali posledica naknadnih procesa.

1 1 R . E c k e r - H . Z e i , s s , o p . c i t . , s t r . 4 4 ; R . L a n t i e r , L e c i m e t i d r e r v i -sigothique d'Estage}, Gall ia VII, 1949, I , Paris 19b0, sl, 1.

ts Gy. T ci r t i k, op. ci t . , str. 156; D. Cs a'I r I 5 n y, cp. ci t . , rsl . 22 a.13 I. B 6 n a, Acta Arch. Hung. VII, 19b6, str. 220 (po Beningeru).1 a H . S t o 1 l , o , p . c i t . , T . I ; C h . N e , u f f e r - M i i 1 l e r , o p . c i t . , ? 4 ; J . W e r -

n e r, Das alamannische Grdberfeld von Mindelheim, I(allmiinz ISSS, str. ?, sl. 1.15 I I . Roosens, o ,p . c i t . s t r . ? , s l .2 ( re rproduc i ran i deo nokropc , le ) .

11 Y. V. Kropotkin, Iz i ,stori i sred:nevekovogo Kr:ma, Sovetrs. Arheol ,XXVIII, Mo,skva 1958, str. 21.2.

17 K. B ri h n e r, op. cit., str. 2b9,1 8 V . V . K r o p o t k L i n , l o c . c i t .le Izmedu ostal ih: W. V e e c k, op.

K. B d h n e r, op. ci t . , str. 263, 264.2 0 H . R o o s e n s , o p . c i t . , s t r . 1 1 - 1 2 .2 1 J . K a s t e l i c , o p . c i t . s t r . 1 1 i p l a n .

a

\*

^ + -5 L t . E . S a l u l J . L r L . J L r ,

t


Nanek ropo i i naBoSn j i 6avo6un i j emogaob i t i us tanov i j enn i kakavp r i -i o g k o j i b i u k a z i v a o , ' " t , a g o , ' " b i l o k a k v i h p o g r e b n i h o b i d a j a . N a l a z i o t k r i -verri u grobcr,ima pripadaju" nakitu i delovima nosnje uz oru?je i orude, na

osnovu iega se moze'sigurno tvrdit i da su pokojnici sahranjivani u odeii '

ro pok"rrj, i sasvim siini ostaci teksLila. od 66 grobova nalazi su otkriveni

uz 34 skeleta; oA toga su 17 biii muSki, 1.0 Zenski, 5 dedji (ukljudujuCi i grob

br. 24 u kome je naden patinirani fragment lobanje) i 2 diji pol nije mogao

biti odreden.

Tipolo5ka analiza nalaza

Na lazesanek ropo lenaBo in j i 6avo6umoZemogrup i sa t i up redmeteko j ipripadaju nakitu - nauinice, ogrfice, narukvice, prsteni; u one koji dine sa-

stavni deo no5nje - ukrasns igle, fibule, kopde, ieSalj; u utilitarne predmete

-- nslgvi, torbice, Silo, klinii6i, iremeni; i, konadno' u oruZje - sekire i

strelice.M e e l u n a b r o j a n i m n a l a z i m a o t k r i v e n a S u S a m o d v a p a r a n a u s n i c a , i t o

par bronzanih nauJnica s korpicom (grob br' 1?; T' III) i par bronzanih nau5nica

i poliedrom (grob br. 2;T.I I t. XtV, ?)' Nausnice s korpicorn saiuvane su' na

zalost, u takvom stanju, da bi bilo kakvo detaljnije anallziranje u smislu tipo-

logije'koju je predlolio J. Kastelic u vezi s nausnicama otkrivenim na Bledu ,

r "uiro

usltlene.zz Medutim, saduvani zavoji na karidici i ieZi5'te korp'ice uz

njega, pruZaj,u nam mogmcnost da ovaj par nausn-ica uslovno ub'r'ojirno u gnupu

B IV predloZene p,o'delE, koj,u J' Kasiefic datira u VII vek'23 Kako na na5im

nau5nicama nedostaju detalii korpice, koji bi dozvolili njeno preciznije datira-

nje, mi 6emo se zadovoljiti time da samo ponovimo odavno prihva6enu kon-

stataciju da je ovaj t ip nauSnica kasnorimskog porekla, koji su kasniie preuzela

i dalje ,"r,ri l" -rrog" germanska plemena.2a Sem na Bledu I, varijanta koja

bi event,ualno odgovarala nauSnicama sa Boinj6a vo6a otkrivena je i na rano-

sreclnjorrekovnoj -nekropoli

u Rifniku (celje), datiranoj oko sredine vI veka.z5

Par bronzanih nausnica s masivnim poliedridnim zavrietkom je takocle

tip koji ima svoje poreklo u kasnorimskoj nausnici s kockom,26 koji je u vreme

seobe naroda preuzet od Germana i razvijen u bezbroj varijanata, shodnc ukusu

pojedinih grupacija. W. Veeck je za nau5nice s masivnom kockom zasetenih

uglova konstatlrao da se nadovezuju direktno na kasnoantidke oblike, dok su

oJtat" vari;ante mlade i pripadaju punom VI i VII veku'z7 M' Alfciidi' anali-

ziraju6i n,r"i tip kasnoantidke na.usnice u Intercisi, smatra da varijanta nausnice

s kubooktaedrom predstavlja oblik koji je opSterasiren medu germanskim ple-

menima.z8 I. Kovrig, povodo,rn nalaza idern't'idnih nau5nica u Szobu i Pilismar6tu'

d a t i r a n i h u p l v u p o l o v i , ' u V v e k a , t j . u v r e m e b o r a v k a l s t o d n i h G o t a u P a -nonij i, zaktluri la je da nauSnica s priveskom u vidu poliedra vlada skoro isklju-

divo i u toku ditavog v veka u nalazima germanskog karaktera, bilo da je

ad. zlata i ukraSena almandinima, bilo s masivnim privesk'om o'd sreb'ra i, necte,

a\

t

I

22 I b i d., str. 17 ff .2 3 I b i d . , s t r . 1 7 , 2 0 , 2 L ; T . x , 4 , g r . 2 0 6 i T ' x V , g r ' 2 1 0 '

2 4 A . R i e g t , D i e s p i i t r c i m i s c h e K u n s t i n d u s t r i e I , W i e n l g 0 l , s t r . l S 2 - 1 5 3 .25 L. B o I t a, Ilifnik, Arheoi. vestnik xvIII, Ljubljana 196?, str. 40?- i t0]'

T. 1, 5 i 6, gr. 2 i T. i ' ,^ i- ,"Lr. l0;- lbid., ArheoloSki pregled 9, 196?' str. 129. Na

uviclu u materi jal srOaerio-LJtv"i i" j"* L. Bolt i (bronzani primerci iz 1967' grobovi 18'

2 1 , 8 1 , 8 6 , 9 2 ) .26 J. I{ a m p e l, Altertiimer des friihen Mittelalters in Ungarn, Braunschweig

1905, I , str. 358.2? W. V e e c k, op. cit., str. 53, T. 35 A5 (Sindelfingen)' T' 35 81 (Kircheim a'

N.), T. 35 82 (Kircheim a. T.).28 1\{. A I f o I d 1, Intercisa II , Budapest 195?, str ' 431-432' sl ' 93'

9 i

Ilr#

732 NADA MILETIC

od bronze.2e U svom osvrtu na nalaze iz Kranja, J. Werner bronzane nauSnices poliedriinim zavrietkom smatra jeftinim nakitom autohtonog stanovni3tva.so

Od brojnih jednostavnih primeraka ovog tipa nau5nica, iiji oblik i ukraskocke pokazuje toliko raznovrsnosti, mi temo navesti samo one koji su iden-ti6ni s nau3nicama sa na5e nekropole i koje je bi.lo mogu6e etnidki i vremenskiodrediti. Kao izuzetak, s obzirom na to da potidu iz Bosne i da predstavljajujedini dosad poznati nalaz ovog tipa na podrudju Bosne i Hercegovine, spomenu-Cemo par bronzanih nauSnica iz Gornjih Pe6ina kod Travnika, diji je poliedridniprivesak ukra5en koncentricnim krugovima; nau5nice su nadene uz par istodno-gotskih ludnih fibula iz kraja V i podetka VI veka, i uz perlu od kalcedona.slPotpuno istovetne nau3nice s neukraienom, masivnom poliedritnom kockomnadene su i u naSoj zemiji, tako, npr., u Dubravici, medu germanskim grobo-vima V-VI veka,32 u Beogradu (Karaburma), u istodnogotskom grobu V-VIveka,33 na gepidskoj nekropoli Jakovo-Kormadin,34 u Novim Banovcima, odre-dene kao kasnorimski ili germanski nalaz V-VI veka,35 zatim u Somboru, kaosludajni germanski nalaz iz V-VI veka,36 i Badkom Mono6toru, na istodno-gotskoj nekropoli iz druge polovine V veka.37 Ne3to vi5e nalaza potide sa loka-liteta u Sloveniji, gde uglavnom pokazuju neito drukdiju varijantu kocke. Pri-merci sasvim slidni naiim otkriveni su na Ptujskom gradu (u sekundarnoj upo-trebi)38 i u Rifniku.se Nau5nice sa Bleda I i iz Kranja su i1i drukdije konstrui-sane il i imaju ukraienu kocku. NauSnice sa Bleda I J. Kastelic datira u krajVI i u VII vek.a0 Ovaj tip nauinica otkriven je i u grobovima ranog srednjegrreka u Istri. Sasvim identi.dne na5im komadima su dve nauSnice iz Arheolo5kogmuzeja u Puli (Brkan?) i jedna iz Osora, datirane u VI vek, uz mogu6nost dapripadaju ostav5titni Istodnih Gota,ar zatrm jedna sa nepoznatog lokaliteta i

20 I. K o v r i g, Nouvelles trouvailles du V" s. d6couvertes en Hongrie, ActaArch. Hung. X, Budapest 1959, Szob, str. 209, gr.2, T. I , 11; Pi l ismar6t, str. 210, gr.19. T. I I I , 1, 2, str. 278 i 225.

30 J. W e r n e r, Die Langobarden, str. 126, st. 31 (gr. 49/1904) i 129.31 A. H o f f e r, Fundorte rcjmischer Altertiimer im Bezirke Tr,avnik, GZNI,

Sara jevo 1895, s t r . 60-61 , s1 .5 i WMBH V, Wien 1897, s t r . 258, s l .5 ; N . Mi le t ie ,Nak i t u Bosn i i Hercegov in i , s t r .49 , b r . 192-194; Z . V insk i , p rec izn i je da l i raovaj par fibula oko 500. g. (Zur Deutung der Biigelfibeln des 5. Jh. {n Jugoslawien,Att i del VI Congr. internat. del le scienze preistoriche e protostoriche, Roma 1962,II I . Roma 1966, str. 150).

3 2 D . D i m i t r i j e v i e - J , K o v a d e v i 6 - Z . \ r i n s k i , S e o b a n a r o d a ,katalog lzloLbe, str. 119 (Narodni muzej, Beograd, inv. br. 138; pod br. 941 jo'S jednanauSnica s nepoznatog lokal i teta. Na uvidu u materi jal srdadno zahvaljujem M. Ta-t16-Duri6)"

33 Ibid. str. 1LB (Muzej grada Beo.grada, inv. br.498; na uvidu u materi jaldugujem svoju zahvalnost M. Birta3evi6).

3 4 D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o v o - K o r m a d i n , s t r . 6 , T . I , 4 .35 Katalog Seoba naroda, str.85, br.24.36 Ib id . , s t r .58 , s l . 1 .37 lbid.. str. 36.38 J. KoroSec, Staroslovanska grobi5Ea v severni Slovenij ' i , Cel je 1947, str,

10, sl . 1, gr. 5.3s L . Bo l ta , Arheo l . p reg led 9 , s t r . 129; g robov i 21 ,35 , BB (1967) .4 0 J . K a s t e l i c , o p . c i t . , s t r . 1 4 , 1 5 ; T . I X , 1 - 3 ; J . Z r n a v c , D a s G r i i -

berfeld im Lajh bei Krainburg, Jahrb. <i. Zentralkommission, N. F. 2, I, Wien 1904,sp. 249, sl , 204, gr. 49. Nau5nice iz Smarjete, Roje k. Moravda i Kaplje vasi nisu re-producirane, pa ih sioga ni, je rnogu6e detal jnt i je ko,mrparirat i ; J. Kasteldc, op. ci t .s t r . 1 5 ; Z . V i n s k i , A r h . v e s t n i k X I - X I I , L j u b l j a n a 1 9 6 0 - 1 9 0 1 , s t r . 2 3 1 ; T . K n e z ,Slaroslovanske najdbe na Dolenjskem in v Bel i Kraj ini , Arh. vestnik XVIII , Ljub-l jana 1967, s t r .389, 390.

41 B. MaruSi6 , S taros lovenske in neke zgodn josredn jeve5ke na jdbe v Is t r i ,Arh. vestnik VI, 1, Ljubl jana 1955, str. 109 (B 7, 8), .str. 111 (D 2), str. l l2, LL3,T. I I I . ?. 8.

I

1

l

tI

#

t

AI

NANOSREDNJOVEKOVNA NE}<ROPOLA U RAKOVEANIMA 133

jedna iz Dvograda, datirane iza sredine V veka,42 par nauSnica iz Frandina, da-tirane u sredinu VII veka,as i par nau5nica verovatno iz Pule (kod Amfiteatra)'

datiranih u VI vek.al Ovaj najjednostavniji oblik poznat je i sa gepidskih ne-

kropola iz Rumunije i Matlarske, kao Sto to potvrduju, izmedu ostaiih, nauSnice

iz Moregtia,ai K'is,zornb,orra,ao Apahride, Csongr5da i Gyule (Sand,o'rhegy).47 Nji-hova pojava zabeleZena je i medu nalazima rz juLne Austrije, koje H. Dolenzdatira do 600. godine (Judendorf-Villach),48 a takode i na nekropoli u Ziegel-feldu, sa kasnorimskim, germanskim i ranoslovenskim grobovima.ae Nakon izne-tih analogija, pri iemu smo uzeli u obzir samo geografski najbliZe oblasti, sma-tramo da par nau5nica sa BoSnji6a voia, kao najjednostvniji i stariji oblik, mo-Zemo datirati u kraj V i prve decenije VI veka, sa poreklom u panonskim Ia-dionicama.

Ogrlice su se pojavile samo u tri groba (br. 32, 48, 50), u svakom odnjih u drukdijem sastavu i sa perlama drugog oblika. Pravom ogrlicom bi sezapravo mogla nazvati samo duga niska od 246 sasvim sitnih, sferidnih perlica(T. Iii). Ovakve duZe niske spadaju u skoro obavezan inventar Zenskih grobovana svim ranosrednjovekovnim nekropolama razliditih etnidkih grupacija, i vi5eiznenaeluje da su na naSoj nekropoli otkrivene u ovako skromnom broju' Na -

nekropolama ovog perioda u na5oj zemlji sreCemo ih u materijalu iz Jakova----Kormadina,5o Baakog MonoBtora,sl Bleda I52 i Kranja.53 Isto tako, na mnoginrgepidskim nekropolama - Morestiu,54 Kiszomboru,ss Szentes-Berekh6tu,5oSzentes-Kdk6nyzugu i Szentes-Nagyhegyu.57 Specifidnost niske iz groba 32je u tome, da je (izuzev tri perlice) sastavljena iz potpuno istovetnih perlica,koje su i po obliku i po dimenzijama najslidnije mnogo manjoj niski iz grobaXXXII u Smolinu, datiranog u vreme hunske drZave, odnosno u drugu polo-vinu V veka, i koji je, uz ostali nakit, sadrZavao i par bronzanih nauinica s po'Iiedrom.5s

4e I b i d., Istra u ranom srednjem veku, Pula 1960, T. V, sl . 1, br. 2, str. 10;i b i d., Djelatnost srednjovjekovnog odjela Arheolosko'g muzeja Istre u Puli1956-1958, Starohrvatska prosvjeta B-9, Zagreb 1963, str. 246 (groblje u Dvograduovde priptsano romanskim starosediocima).

43 I b i d ., Ranosrednjo,vjekovna nalaziSta zapadno od Pazina, Starohrvatskaprosvjeta B-9, 1963, str. 78, 79; T. I , 3, 4.

44 I b i d., Neki nalazi iz vremena Seoibe naroda u Istri, Jadranski zbornik V,1961-1962, R i jeka-Pu1a 1962, s t r . 161, 164, nap.41 ; T . I I ,6 ,7 '

a5 Dva para iz grobova L7 i 20 (1953); na uvidu u materi jal {zraZavam svojuzahvalno'si dr D. Popescu (pukuregti).

46 Gy. T <i r ci k, op. cit., T. XLII, gr. 55.{7 D. C s a 11 6 n y, op. cit. CCVII. 6, T. CCXI, 72, 13, C){C, 25.48 H, D oIenz, Funde aus Ki irnten aus dem ?-11 Jh', Carinthia I , 150, sv.4,

Klagenfurt 1960, str. 735,736, sl . 1, 7.40 A. Kloiber, Die Gri ibertelder von Lauriacurm - Ziegelfeld, Forschungen

in Lauriacum, Linz (D 195?, str. 83; T. LV, 3, gr. 9 (1952) uz novac Valentiniana I)i str. 103, T. LV, 4, gr. 1 (1953) uz novac Valensa).

5 0 D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o v o - I { o r m a d i n , g r . 1 1 , s t r ' 1 4 , T . V . 9 i T . I X , 3 'i gr. 16, T. VI, 1 i T. IX, 5, str. 16.

51 Katalog Seobe naroda, gr. 6, str.36.5 2 J . K a s t e l i c , g r . 2 8 7 , T . X I I I , s 1 . 2 2 , s t r . 2 8 .53 J. Z m a v c, o,p. cit., .sp. 242, gr. 16 i sp. 250,

cit . str. 59, gr. 11.54 K. Horedt, Santienul arheolo'gic Moregfii,

sl. 9, grob 1?/83, gro,b 20/50, 1953 - dve niske.uu Gy. Ti ir i ik, orp. ci t . , T. LII , gr. 51 i T. LIX, gr.2W.58 D. C s a I 15 n y, op. c,it., T. LI, 1, gr. 175.57 I b i d., T. XI, I , gr. I I , T. XXV, 9, gr. 13.58 B. Svoboda, Sper rky zXXX hno ibu ve Smol ine , Pam. Arch . XLVI I I ,2 ,

Praha 1957, s t r .494; J . Werner , D ie Langobarden, s t r . 145.

gr . 50 i d r . ; W. S mi d , oP.

SCIV VI, 3-4, Bucr-lre$ti 1955,

rr-

134 NADA MILETIC

Ovu istovetnost oblika, mada u minimalnom broju, pokazuju i perle izgroba 50 (T. V), od kojih su detiri poliedridne i jedna bikoniina. Perle u vidupoiiedra i l i kubooktaedra predstavljaju veoma stari, kasnoantidki oblik, koji jebio veoma omiljen kod germanskih naroda, narodito Gota, i koji je u vremeseobe naroda bio u upotrebi na veoma Sirokom podruiju.l Medu njima se naj-ieS6e javljaju tamno-plave perle razliiitih dimenzija, koje najve6u rasprostra-njenost doZivija.vaju iza 400. godine.5e U njihovoj pojavi u Intercisi od IV veka,M. Atfdldi vidi germanski uticaj iz oblasti nastanjenih Germanima,60 a i E. Pe-tersen dovodi njihovo poreklo iz Ukrajine, iz vremena kasne antike i seobenaroda.61 MnoZina ovih perli u nekropolama iz III i IV veka, npr., horizont IVveka u Pfiatra Frecatei,62 Tirgqor,u (III-IV vek)63 ri Fietrirs, (IV vek),oa pcdvrelujr,:da se njihovo poreklo moie vezati za kulturnu svojinu Sarmata, Sto je veikonstatirao i NI. Parducz.ss Od brojnih ranosrenjovekovnih nekropola na koji-ma se poliedridne perle pojavijuju u veeem il i manjem broju, bilo kao ogrlicebilo kao narukvice,66 mi 6emo navesti nekropole samo iz naie zemlje. Ovajtip perli zastupljen je u istoinogotskom grobu iz OstruZnice,GT Bledu l,ac tat"-nju,6e Rifniku,?o DrnovuTl i Peroju,7z u relativno malom broju i r.rz perle dru-gog oblika. Mala bikoniina plava perlica je sasvim standardnog cblika, takodestarijeg, kao Sto nam to pokazuje, npr., mala niska iz navedenog gi.oba iz Piet-risa73 ili male zelene i plave perlice iz Mora (sredina IV veka).?a

Pet perli iz groba 48 (T. V) su svaka razliditog oblika i ist,o tako pripa-daju starijim tipovima. O tamnoplavim poliedridnim perlama je upravo biloredi, fragmentirana diskoidalna perla je standardan tip, diskoidalna perla od6ilibara spada u veoma raiirene starije oblike, narodito do VI veka.7s Malasedefasta perla u vidu rozete je neSto redi oblik, takode kasnoantidkog porekla,ali rasprostranjen na mnogim nekropolama razliiite hronolo5ke pripadnosti i umeclusobno veoma udaljenim oblastima. Tako, usamljene primerke ove perle

se M. Ta t i t -Dur i i , Gots rk i g r .ob iz Ost ruZn ioe , Zbonn ik radova Narodnogmuzeja, Beograd 1958, .str. 177-L78, sl . 4 (uz ostalu l i teraturu).

60 M. A i f ii 1 d i, op. cit., str. 443, sl. 94, 29-38.6 1 E . P e t e r s e n , G e r m a n i a 2 5 , B e r l i n 1 9 4 L , 4 , s t r . 2 5 2 , T . 6 8 , 2 .82 P. Aurel ian, Sledi kulturi eernjahov-sintana de Mureg v Maloi Ski l i i .

Dacia NS VI, Bucuregti 1962, str. 235 ff , sl . 2i7, sl . Bl7, sl . 4/?, sl . 5/6, sl . 6/5.83 Gh. D i a c o n u, Tirggor. Bucureqti 1965, str. 108, 110; T. LXXIV, 3, LXXV,

11, LXXX IV, 5, 6,, XCIX, 10, CXII, 5, CXIII, 3a, 5, CXV, B, CXXXI, 9, CXXXVIII,B, 16, 18, CLXVrr, 3, 4.

6 4 N . Z a h a r i a , E m . Z a h a r i a , V . P a l a d e , S o n d a j u l c i i n n e c r c p o l a c l ela Pletr i , MSCA VIII , Bucurett i 1962, 591-59?, sl . ?, 6 i 10.

65 M. Parducz, Beirtrriige zur Gelschichte der Sarrnaten in Ungarn irn II r-rI I I Jh. Acta Arch. Hung. VII, 1, Budapest 1956, str, 175; r ibid., Denkmii ler der Sar-matenzeit Ungarns III, Budapest 1950, str. 243

66 Ovde navodirno samo nalaz iz Sze,ntes-Jaksora gde se u narukvicama jav-ljaju iskljud'ivo granatne pe,rle - G. Cs alla'n y, Jazygen-GrAberfelder bei Szentes,Dolgozatok XII, Szoged 1936, T. XLIII, 5, 10, 14, str. 85.

6 7 M . T a t i 6 - D u r i 6 . I o c . c i t .6 8 J . K a s t e l i c , o p . c i t . , g r . 3 1 4 , s t r . 2 1 86s J . Zmavc, op . c i t . , sp .246, g r . 29 , sp . 250, g r .50 ; ve i spomenut i Smidov

grob 11 (vidi nap.53);sem toga u zbirci Narodrro,g muzeja Ljubl jana' i u Zmavcovi.mgroibovima 26, 78 i u joi j ,ednoj niski bez podataka. Na predusretl j ivosti pr i i ikom pre-gledra materijala zahvaljujem dr V. Stare.

70 Grorb B6/1967.7r Zbirka Narodnog m,uzeja u Ljuhljani (iAo,leno).72 B. M a r u 5 i 6, Tri poznoantiine najdbe iz Istre, Arh., vestnik IX/X, 1, Ljub-

l jana 1958/1959, str. 50, T. I I , 1.7 3 N . Z a h a r i a , E m . Z a } r r a r i a , V . P a l a d e , 1 o c . c i t . r s l . ? , 9 .71 Zs. B6n,ki, Dras spdtrr imerzeit l iche Gidbarfeld vorn M6r, Alba Regie

VI-VII, Sz6keslej6rvAr 1966, str. 171; sl . 1/8, gr. ?.?5 B. Schmid t , M i t te ldeu isch land, s t r . 139. U grobu 29 u Miha l jev i i ima po-

jav i le su se dve ovakve per le ( I { . M i le t i c , o ,p . c i t . , T . I I I i T . V I I I ,3 ) .

a.


moZemo pratiti od TirgsoraTo preko gepidskih nekropola u Kiszomboru iSzciregu,TT langobardske u Poysdorfu,Ts alamanskih u Haiflingenu i Marktober-dorfu,Te tirin5kih u Weimaru, Obermyllernu, Rathewitzu i Wulfenu,sQ do vizi-gotskih u Estagelu,sl Marugdnu, Campillo de Arenas, Abujardi i dr.8z Na rano-srednjovekovnim nekropolama u na5oj zemlji ove perlice pojavile su se i nagepridskoj nekropoii Jakcvo-Kormadin.83 Sasv,im je neobidna krupna, pr5ljena-sta perla od kamena pe5dara; perla od istog materijala otkrivena je i mealuperlama iz Jakova-I{ormadina.sa

Od pet narukvica koje su nadene u detiri groba (br. 2, 10, 46,50; T. I;T. iI; T. V), detiri su sasvim identiine, jedino je fragmentirana narukvica izgroba 46 bila izradena od ne5to masivnije Zice. Nadene su pojedinadno, sem ugrobu 50, gde su nadene kao par. Ovo je najjednostavnij i oblik ranosrednjo-vekovnih narukvica, koji je J. Werner, uz bronzane nauSnice s masivnom koc-kom, govore6i o nalazima Kranja i Bleda I, svrstao u jeftini nakit autohtonogromanskog stanovni5tva u VI veku.85 Ovakve jednostavne Lelezne narukvicebogato su zastupljene na Bledu I,eo gde se takoele javljaju uglavnom pojedi-naino, retko kao par, i uvek na levoj ruci, u demu je J. Kastelic video osobenostbledske materijalne kulture.sT U I{ranju su takocle nadene jednostavne leleznerrarukvice, i, sem u jednom grobu, uvek na levoj ruci, dak i onda kada se po-javljuju kao par.88 Nekropola na Rifniku takode je dala nekoliko narukvicaovog oblika.ss Zelezne narukvice masivnijeg obruda sre6emo povremeno i nagep,idskim nekr,opolama (Szentes-Kdk6nyznrg, H6d,mziivSs6rhely-Gonzsa,Szatii,mak-Fehertd), kao d na langobandskflm (Castel Tlr,orsino).e0 Zelezne na-rukvice sa BoSnji6a voea, sem u materijalu i obliku pokazuju apsolutnu slidnosts nekropolama Bled I i Kranj i u nadinu noSenja narukvica iskljudivo na levojruci i u sludaju kada se, kao u grobu 50, pojavljuju kao par (T. XI). To ukazujena modu koja je vaZila za jedno Sire podrudje, a ne samo za bledsko, a svakakoi na produZetak kasnoantidke tradicije, kako nam to izrazilo pokazuje, npr.,grob 18 iz T5,c-Margittelepa, datiran u drugu polovinu IV veka, kod koga sena levoj ruci dak nalaze detiri narukvice.el

Masivna Zelezna i posrebrena narukvica iz groba 2 (T. I i T. XIV, 6),diji su krajevi rrkra5eni tauSiranom srebrnom niti, pripada drugom tipu na-

?6 Gh. D i a c o n u, 0p. ci,t., T. CXrV, 3., , G y . T c i r c i k , o p . c i t , , T . L X I V , g r . 2 7 9 i D . C s a l l 5 n y , o t p . c i t . , T .

CCLXXIX, 15 ,9r .67 ; T . CLXXV,3 .?8 J. W e r n e r, Die Lango,ba'rden, T. 47, 6 (gr. 4).7 e I I . S t , o l l , o p . c i t . , T . 2 8 , 5 ( g r . 4 0 5 ) ; R . C h r i s t l e i n , D a . s a l a m a n n i s c h e

Reihengriiberfeld von Marktoberdorf im AJ.lgiiu, Kallmiinz 1966, T. 63, 2 (gr. lB).s0 A. G<itze, Die alt thi ir ingische Funde von Weimar, 1912, T. XI, B (gr. 14);

B. S c h m i d t , Mitteldeutschland, T. 74 d, gr. 6; T. 56 b, gr. 16; T. 50, c, d, e, gr. 2.81 R. L a n t i e r, op. ci t . , si . 2, br. 5, gr. 120.es H. Z e i s s, Die Grabfunde aus dem spanirschen Westgotenreich, Berlin-

-Le ipz ig 1934, T .26 ,6-81 ' b r . 16 , a -k ; b r . 19 , a , b ;b r .22 , a -9 .8 3 D . D i m i t , r i j e v i 6 , J a k o v o - K o r m a d i n , s t r . 2 7 , T . V , 1 ( g r . l 0 ) , 1 9 ( g r . 2 l ) .8 4 I b i d . , s t r . 6 ( g r . 1 / 1 9 0 4 ) .85 J. W e r n e r, Die Lango,barden, str. 126'-127, 129,86 J . Kas te l i c , op . c i t . , s , l r .24 ; T . X IV, sL .2 .3 ,24 (g ro ibov i 207 i257\ , T . XVI .

si. 26 (gr. 210).8 7 I b i d . , s t r . 1 1 , 2 4 .88 W. S m i d, op. cit., str. 62, gr. 40, str. 69, gr. L32, str. 72, gr. 1?0 (par), str. ?5,

gr. 201.8e L. B o 1t a, op. ci t . , gr. 2C, str. 403, T. 6, 1; u materi jal ,u iz L967. go,dine: gno-

bovi 2, 9 (par), 81, BB.e 0 D . C s r a l 1 5 n y , o p . c i t . T . V , 2 , T . C C X X I X , 9 , C C X , 2 1 ; R . M e n g a r e l l i ,

l,a necrcpoli barbarica di Castel T,rosino presso Ascoli Piceno, Monum. Ant'i,chi XII,Milano 1902, str. 32?, sl . 235, gr. 181, 3.

!1 V. L 5 n y i, Gorsiu,m (Margti,trtetep), AIba Regia 2-3, Sz6kesfeferv5,r 1963,si i ' . 147. 152: T. XLV. 3.

E#

136 NADA MILETIC

rukvica, rasprostranjenom medu brojnim grobnim nalazima sa Sirokog podrudja,datiranim od prve polovine V veka do u VII vek, sa uvek istom konturomobruda, otvorenih ne5to zadebljalih krajeva, bez ukrasa ili ukra5enih kanelu-rama, graviranim ili punciranim geometrijskim ornamentom. Najstarije i ujednonajluksuzrrije u d,itavom nizu su zlatne narukvice iz Kerda-GliniSia, datiraneu prvu polovinu V vel<a.g2 Iz iste oblasti, sa gotske nekropole Suuk-Su, potiiesrebrna narukvica s urezima na zadebljalim krajevima, a sa alansko-gotskenekropole u eufut-Kale, iz grobnice 38, diji su nalazi novcem Irakiija datirani uVII vek, srebrna narukvica ukraiena jedva prirnetnim urezima.e3 Na nekropoliu Piatra Frecatei, u jednorn grobu datiranom u VI*VII vek, nadene su tribronzane narukvice ovog tipa (na levoj i desnoj ruci) s neSto bogatijim ugra-vi,raniirn ukr,as,orn na krajevima.ea U ,irnventarnr sa gepidske nekrop'ole u Moregtiiru,zastupljena je takode jedna narukvi,ca ovog o,blika,e; kao i na nekolikirn ge-pidslcim nekropol.ama Maelarske nrpr., u Szemtes-BerekhSt, Szenrbers-K6k6nry-zW i Gyli.eo U ve6 spornenutorn grorbru XXXII iz Srnolina nadena je,na desnoj ild, srebrna narrukvica s kaneliranirn krajevima, tip kojiB. Svoboda, uz srebrne kopde, smatra uobidajenim pratiocima gotskih ludnihfibul: od lima.e7 Prvoj polovini V veka pripada srebrna narukvica iz Atzgers-do,rfa, s kaneliranim (ili tauiiranirn) krajevirna,es i par srebrrnih narukvica jed-nako ukraSenih iz Laa a. d. Thaya.ee Narukvice ovog tipa H. Dolenz je uvrstiou nalaze datirane do 600. godine,lo0 dok je srebrnu narukvicu s kaneliranim,pozla6enim krajevima, nadenu na levoj ruci bogatog Zenskog groba u Ziegel-feldu, kao i ostale nalaze u njemu, A. Kloiber odredio kao germansku i datiraou VI vek. 101 Ovaj oblik javlja se u velikom broju i dalje na severu. Tako suovakve, bronzane ili srebrne, narukvice otkrivene i na nekoliko lokaliteta izo,kol,ine Mtinchena (Puchheim,lo2 Orthofen,lo3 Tenting,loa Gantring,lo5 Murnail106i dr.). Identidnu konturu i dimenzije, s ne5to sloZenijim ugraviranl.m ukraso,m,pokazuje i jedna od dve bronzane narukvice naetene na levoj ruci u grobu 60u Reichenhallu.l0T Medu alamanskim nekropolama u wr.irttembergu, narukvicekoje su najslidnije naSoj potiEu iz oberflachta, Lantiingena, Heidenheima i Bet-zingena; W. Veeck ih je datirao u drugu polovinu VI veka ili u podetak VIIveka. Na alamanskom podrudju narukvice s nesto zadebljanim krajevima on

- '1 W. Jenny - W. Vo lbach, German ischer ,schmuck, Ber f in 1933, T . 3(V. vek); J. lVerner, Beitrii.ge zur Archdologie des Attila-Reiches, Mi.inchen 19b6,str.30, T. 15, 2 (prva polovina V veka).

- _ e s N . I . R j e p n i k , o v , N e k o t o r i j e m o g i l n i k i o b l a s t i r k r i m s k i h G o , t o v , f z v . i r n p .anh. kom., Santklpetenburg 1906, T. XI, 16; V. V" Kropotkin, op. ci t . , str.21b,sl. 5, 4.

s4 P. Aurel ian, O hro,nologi i mo,gi lni lka piatra Frecatei, Dacia VI. Bucu-retti 1962, s|r.226, sl.72 (2-4\.

ei Gro'b 5/1953.s6 D. Csa l ldny , op . c i t . , T . LXXX, 4 . g r .

T. CXCI, 19.B? B. S v o b o d a, olp. cit., str. 463-464, s7, 2, 12.08 J. W e r n e r, Attila-Rei,ctr, str. 109, T. 5, 3.eo I b i d., str. 110, gr. 1, T. 9, 6-7.t00 H. Do le inz , ,op . c i t . s t r .736, T .2 ,b r .3 ,4 i s l . 2 ,b r .2 ,3 (Lambrechtshoge l .

br. 3 neito deformirana).101 A. K I o,i b e r, Ziegelfeld, g, 2SII9EB, sLr. I24, L74-L7b, T. LI, ?.102 Miinchen, Praehistorische S.taatsa'mmlung, Puchheim 1132/1965, gr. 19 (kra-

jevi ukraSeni ubodima).103 Ista zbirka, gr.8,2251L934, bronza, ukr,as izveden ubodima.104 Ista zbirka, 2IlIgBB, srebro.105 Ista zbirka, I lrv 1730 (bronza; ukras - dve kanelure); I IrV 164?, 1648 i

1655.106 Ista zbirka, HV 146.3 (Murraau, bogatiji ukras).1 0 7 M . C h l i n g e n s p e r g - B e r g , o p . c i t . , s t r . 1 0 7 , T . X V I I .

183 (bronza), T. IX, 6, gr. 38.

-=tI

-

ITANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVEANINIA

smatra preteiarna izrazitll:' trubastrih narukvica.lori Medu alamanskim nalazimai:i Wiesbadena sreCemo i potpuno identiinu narukvicu datiranu u V vek.lr 'eN{asivne narukvice iz fra-naikih grobova u Wehlenu (jednostavna) i Langsuru(bogato ukra5ena) K. Brihner je srrrstao u III i IV stupanj svoje podel.e, t j. urazdoblje od 525. godine i kroz VII vek.1i0 I na nekropoli Kciln-Mr.ingersdorfnadene su srebrne narukvice slidno zadebljalih krajeva (na levoj ruci) i bron-zana sheno ukra3ena gravirama. tr '. Fremersdorf ih je d"atirao u drugu polovinuVI rrel-a.11l Ovaj t ip narukvica otkriven je i u Itali j i . kako nam to, npr., poka-^.Lje posrebrena narukvica s kanehiranin'n krajevima tz T,orrr;:ri'ana (Ce'r-tosa di Pav:.a),112 i srebrne i bronzane narukvice iz Castel Trosina, koje takodeimaju ureze na zadetrl jalim krajevima.113 Nekropola u Castel Trosinu datiranaje iza 578. godine.11 I Kelsino, i na vea spomenutoj vizigotskoj nekropoli uCastilt ierri, datiranoj od prve polovine VI veka i kroz VII vek, u grobu 3, uzostale nalaze, sre6emo i narukvicu sa zadebljalim krajevima.l15 Ovaj t ip naruk-vice zastupljen je i u nalazima ovog perioda iz na5e zernlje. Iz Bosne i Herce-govine poznat je samo jedan primerak, i to sa nedavno otkrivene nekropole uKorit ima kod Duvna.116 U Dubravici je otkriven par srebrnih, jednostavnih ijedna bronzana narukvica,lrz o negde iz okoline Dubravice potide i bronzaniprimerak s krajevima ukra5eni.m urezima. Bronzani primerci oznadeni su kaogermanski iz V-VI veka.118 Kao sludajni nalaz iz okoline Kikinde poznata jejedna bronzana narukvica, pripisana vremenu seobe naroda.lle ViSe analogijapruZa materijal iz Slovenije. Sa Ptujskog grada potite jedna masivna narukvi-ca, sekundarno upotrebljena.lzo Na Bledu I pojavilo se Sest ovakvih narukvica,sve od bronze; kod tri narukvice krajevi su ukra5eni urezima ili kombinacijomureza i uboda.12'1' J. Kastelic ih je datirao u VII vek, smatraju6i da tipoioSki nemoraju pripadati ni langobardskoj, ni bajuvarskoj, ni avarskoj grupi, madapotvrduju vezanost za Panoniju i Bavarsku.lez Nekropola na Kranju dala jetakode detiri na,rukvice, Zelezne ili bronzane, potpuno ide'ntLidne korli,ure (dvena levoj, jedna na desnoj ruci, za detvrtu nema podataka); krajevi jedne bron-zane narukvice ukraSeni su urezima.l2i I u nekropoli na Rifnihu susreiemo ovaj

1 0 8 W . V e e c k , o p . c i t . , T . 3 8 A 1 ; T . 3 8 A 7 ; T . 3 8 B 4 ; T . K , 1 3 ; s t r . 5 5 .r01' Wiesbaden, Muzej( izloZena, br. 70).1 1 0 K . B d h n e r , o , p . c i t . s t r . 1 7 , T . 2 1 , 1 , g r . 1 , T . 2 0 , B , 9 r . 2 4 .1 1 1 F . F r e m e , r s d o r f , o p . c i t . , s t r . 1 2 5 , T . 9 1 , 1 - 3 , g r . 1 4 9 , 1 0 5 , I 2 2 , T . 9 ! , 4 ,

g r . 79 .112 A. Peronri, Oreficerie e metal l i lavorati , Spoleto 1967, str. 118-119, br. ?6.

T. XVIII ; na crteZu srdadno zahvaljujem dr V. Bierbraueru (Mrinchen); V. Bder-b r a u e r, Die ostgotischen Grab-und Scha,tzfr-lnde in der Lornbardeli, Anti d. 4a congr'.int. di st. sull'alto med., Spolelo 1969, S. 307-308, T. IV, 3.

1 1 3 R . M e n g a r e l l i , o p . c i t . , s t r . 1 9 5 , s I . 3 0 , g r . 8 5 , s t r . 2 0 B , s 1 . 5 1 , g r . R 2 ,str. 302, sl . 204, gr. L2B a,2.

l1a S. Fuchs - J . Werner , D ie langobard ischen F ibe ln aus I ta l ien , Ber l in1950. str. 7.

115 J. \M e r n e r, Ca,st i l t ierra, str. 109, T, I I I .110 Grob 1; za podatke o nalazima iz,ovih grobova zahvaljujem dr Z. Mari i ;u.117 Zbirka Narodnog muzeja u Beogradu, inv., br. 641 (nadena u hipokaustu).118 Ista zbirka, inv. br.2809; Katalog Seo,ba naroda, str. 119; sl . 1,11e Katalog Seobe naroda, str. 18, sl . 2. Par sre ,rnih narukvica iz Zreniarina

(u muzeju u Szegedu) teSko je odredit i , jer ih D. Csail6ny navo'di i meilu gepid-skirn nalazima (op. cit., str. 379) i medu avarskim (I b i d., Archdlogische Denkmiilerder Awarenzeit in Mitteleuropa, Budapest 1956, str. 167).

1e0 J. Koro5ec, Grobi5ia, 1o,c. ci t . (nanizania, kao i nauinice s pol iedrom,na torkves tz groba 5).

1 2 1 J . K a s t e l i c , o p . c i t . , s t r , 2 4 , T . X I I , 2 , 9 r . 2 2 7 i 2 5 6 ( u k r a 5 e n e ) , 2 7 7 , 2 8 7(ukra3ena), 311, 3L4.

1 e 2 I b i d .les W. S m i d, o'p. ci t . , str. 6?, gr. 104 (ukra3ena), str. 74, gr. 195, 197, inv. br.

R 3712.

I J '

a

G

138 NADA iViII,BTIC

t ip narukvica, bronzanih i Zeleznih. L. Boiia je konstatirao da vecina nalazapc,tvrduje kasnoantti iku tradiciju, koja traje do sredine VI veka, uz pojedneiangobardske i istodnogotsl<e elemente.le:i Neito drukii ju konturu i l i ukras po-kazuju narukvice iz Istre (Buzet-Mejice, Veli N{Iun), gde su nadene uglavnomna levoj ruci.125 Povodom nalaza pod Buzetom, B. Maruiit ih svrstava u nalazekoji se u germanskim groborrima javljaju ve6 od IV veka, da bi u V vel<upredstavljali t ipidan nalaz dije se trajanje nastavilo i dalje.126 Nekropolu u Ve-lom Miunu datirao je u VII-VIII rzek i pripisao etniiki me5anom sastavu vizan-tijskih granidara, uz ramanizirane starosedioce.l2T

Iz ditavog niza navedenih primera, najveie slidnosti s narukvicorn sa13o5nji6a vo6a, uzimaju6i u obzir materijal, konturu i ukras, pokazujn: srebrnenarukvice iz Suuk-Su i eufut-Kale (germanske, VI-VII, vek), srebrna narukvi-ca iz Smolina (germanska. druga polovina V veka),,/srebrne narukvice iz Atz-gersdorfa i Laa a. d. Thaya (prva polovina V veka, u grobovima s defo,rmiranoimlobanjorn), srebrna narukvlca tz Zregelfelda (germanska, VI vek), narukviceiz Castel Trosina (langobardske, iza 578. g.), tr i bronzane ukra5ene narukvicesa Bleda I (slovenske, VII vek), bronzana narukvica iz l(ranja (grob 104, pre-teZno langobardska, uz isioinogotske i autohtone romanizirane elemente, uglav-nom VI vek) i ukra5ena narukvica iz okoline Drrbravice (germanska, V-VI vel<).Sa ve6inom ovih narukvica, sem da su nadene na levoj ruci, naS primerak po-kazuje analogije i u joS jednom pogledu, a to je da su nadene uz nau3nices poliedrom (u ietir i sludaja) i nau5nice s korpicom (u dva sludaja), 3to svakakoukazuje i na isti ukus u ukra5avanju. Vecina od njih je takode odrealena kaonalaz germanske pripadnosti, a atribuiranje nepropole Bled I Siovenima jesvakako pogreSno i neodrZivo, kao i suvi5e kasno datiranje mnogih nalaza,izmedu ostaiog i ove dve narukvice, na Sta je ve6 ukazao i J. Werner, a zatimi Z. Vinski, pripisujuii nekropolu Bled I ugiavnom autohtonom romaniziranomstanovni5tvu i daju6i i jednu raniju dataciju.12s U grobnici 38 u eufut-Kalebilo je nekoliko grobova, a medu nalazima (nisu grupisani po pojedinim uko-pima) ima ih i mnogo stari j ih, tako da se datacija u VII vek ne mora nuZnoodnositi na sve nalaze koji su u grobnici otkriveni.l2e Izmedu dve krajnje data-cije iznesene za najbliZe analogije, t j. od prve polovine V veka do sredine VtrIvei<a. mi smatramo da se narukvica sa Bo5nji6a vo6a, na osnovu njenog oblika,posrebrivanja i posebno ukrasa u vidu tau5iranih srebrnih nit i, moZe datiratiu VI vek i da njeno poreklo treba traZiti u germanskom kulturnom krugu.

eetiri prstena tz lr i groba (br. 33, 37, 50-2; T. IV; T. III; T. V) satuvanasu toliko fragmentarno, da je bilo kakva analiza nemogu6a. Sva tri Zelezna kaoi bronzanl prsten spadaju u najjednostavnije oblike, samo je prsten iz gro'ba 33liao krunu imao ovalnu bronzanu plodicu. Prsten sa. krunom, ne5to vi5e nagla-Senorn, naden je i na gepidskoj nekropoli Szentes-BerekhSt, dok bi jednostavniprsteni sa gepidskih nekropola Szentes-Kiik6nyzug i Jakovo-Kormadin mogliposluZiti kao paraiela Zeleznom i bronzanorn prstenu iz groba 50.130 Zelezniprsten s proirenim krajevima je moZda imao krunu koja je otpala; potpuno istioblik ima i bronzani prsten iz Rifnika.l81 Ovako slaba zastupljenost prstenja je

124 L. B o I, t a, Arh. pregled 9, 1967, str. 131; 9r,751L967.1 2 5 B . M a r u B i i , , A " r h . v e s t n i k V I , 1 , 1 9 5 5 , s t r , 1 0 2 - 1 0 3 ; T . I I , 3 ; i b i d . ,I s t r a , T . V L s l . 1 , 8 ; i b i d . , A r h . - v e s t n ' i k X V I I I , 1 9 6 ? , s t r . 3 3 8 ; T . 5 , b , r . 3 , 5 , 6 .

126 I b i d. Arh. vestnik VI. 1. 1955. str. 103.127 I b i d., Arh. vestnik XVIII , 1967, str. 339.1r8J . Wef ner , D ie Langotbarden, s t r . l2B-129; Z . V i ,nsk i , Mater i ja l ;

VI Ko,ngresa aihcolcga Jugoslavi je u Ljubl jani 1963, Beograd 1964, str. i06, 108-109.1 : e V . V . K r o p o t k i n , o p . c i , t . , s t r . 2 1 0 .1 l i 0 D . C s a 1 1 6 n y , o p . c i t . , T . L X X V , 1 4 , g r . 4 1 , T . V I I I , 1 , g r . 4 9 ; D . D i m i -

t l i j e v i c, Jal<ovo-Kormadin, sir. 14, gr. 10, T. V, ?.131 L. B o 1t a, op. ci t . , T. 2, 6, gr. ?.

t

i

RANOSTiEDNJOVEKOVNA NEKROPCJLA U RAKOVCANTMA 139

Sasv imka rak te r i s t i dnazana ] .aze ranos redn jovekovn lhnek ropo lauops te ,gdese javljaju kao usamljen primerak i1i u sasvim neznatnom broju (Kranj, grob

sz,"l"arroutuvni bronzani; Koin-Nftingersdorf - d1:s jednostavna; Sontheim

-' j laan bronzani jednostavni, itd') '132

Kaopredmet i ko j i sup r ' i pad .a i i noSn j i , i g l esu , t r ve .ee rn i l jman jembro ju ,reclovni pr"tit". Zenskih gruit ih, nalaza od kottt" antike kroz ditav rani srednji

vek u veoma Sirokoj o'blas'ti. One se uglavno'm javljaju u dlra osrr-ovna obiika

- kuo jednostavna iivaca igla i u vidu sti iusa. ovakva pojeva zabelezena je

na ditavom nizu nekropola. bba orra oblika zastupijena su na Bo5nji6a vocu u

f" t grot orru. U grobovimaZiTl (T. i i T ' I I i ; T ' XIV, '1) nadene su Sivaee ig le '

zelezne i posrebrene, koje se razlikuju samo po ciin' lenzijama. Krupnijoj igli

po,fpuno odgovara, ]-rpr., b*o^runa igla iz 'lirggcrra,lBi Keszthelyt'l3a srebi:'na igla

iz langobardskog grobar iz Jutasa,l; j; igi;L iz Csorne,13o i dr. Iz Bosne i Hercego-

vine bronzana igla ovog oblika poli ie iz ma.teri jala sa Mogorjela.l i lT Na Bledu I

5iva6a igla zabeleZo.tn Ju ,u,, '" ., jednom grobu,lss Cok je na hranjskoj nekro-

poli otk-rivena u nekoliko grobova.lre Dok su obe Siva6e igle sa Bo5nji6a voea

svakako dinile deo noSnje lu kosi i l i , verovatnije, pridrZavaju6i veo), od ovde

navedenih igala to se moze tvrditi samo za iglu iz Jutasa i za jednu igit'.1 iz

Kranja (grob 147).

Sasvim drugom tipu pripadaju igte u vidu stilusa, kasnoantiikog porekla

i oblika koji je kisnije^ aoZiveo iitav niz 'ari janata i u konturi i u ukrasu'

Igle-sti lusi otkriveni su na Bosnji6a vo6u u tri groba, Razmatrajuci pojavu ovih

i[ala, A. AIfoIdi ih je kao ukosnice pripisao panonskoj Zenskoj no3nji ve6 u gro-

b-ovima IV veka, kada su tri modu pleuzela gerrnanska plernena i prenela je

d a l j e n a z a p a d ' i k o j a j e o s t a l a u u p o t r e b i k r o z d i t a v r a n i s r e d n j i v e k . l 4 0 U

"rro*" su siglasni i mnogi drugi autori.1l1 W. Veeck je nagoveslio da su duge

igle verovatio sluZile za veo il i Xoli clrugi teksti l na glavi,1r2 dok je A. Kiss

,idurrno izneo miSljenje da su igle-sti lusi, prema mestu gd9 It nadene u gr:o-

bovima, sigurno slu-Zite i za ptidrtzavanje kose i za samu ode6u'113

Kako se igle ovog oblika javljaju na velikom broju lokaliteta, mi 6emcr

za jednostavrru Jrebrnul neukra3enu iglu-sti lus iz groba 10 (T' II i T' XIV' 3)

iz obilnog komparativnog materijala navesti samo neke primerke koji i po

1 s : W . S m i d , o p . c i t . , s t ' r ' 6 ? , g t ' 9 7 : F ' F r e m e r s d ' o r f ' o p ' c i t ' s t r ' 1 2 6 ;

C h . N e u f f e r : - M i i i 1 e r , o p . c i t . s t r . 2 5 , ' l ' 9 G 3 , g r ' 4 3 ' -133 Gh. D iaco" " , - ' r l i gEo. , T . L*x r , z , e i ' a i T ' cxxxv , 10 ' van groba

( IV vek).131 W. L i P P, Die Grdberfe ider von1 3 5 G y . R h 6 - N . F e t t i c h , J u t a s

kerwanderungszei t in Ungarn, Skythika 4 '

Keszthely, Budape;t 1885, str. 115, br ' 3.0?'

""4-Otf.i,'Zr,r,'ei Graberf eide'r a'us dor Vdi-

P r a g 1 9 3 1 , g r o b 1 9 6 , s l . 1 3 ; J . W e r n e r '

-^I

Die Langobarden, str. 15?.- - - - iao :A A l f d id i , Funde aus der Hunnenze i t und ih re e thn ische Sc 'nderung,

Arch. I{ung. IX, Budapest lg32,T. VIII , a (uz i<opde sa Sbitast irn t : 'norr) '137 Antiaka zbirka Zemaijskog muzeja, inv-. ibr. 3192 (bli2e okolnosti nalaza ne-

DOZna le) .- 1 3 8 J . K a s t e l i c , o p . c i t . , s t r . 2 7 , g r . 3 1 B ',* w.--s; io. i i r .- 'es,- ei. ls, st i .-zo, gr. L47 (des,no uz glarru), str. 70, gr.-.156.r;0 l . . A 1 f i i I d i ,"- U"iu-.g""g der Rdmerherrschaft in Pannonien, 2, Berl in--

-Leipzig 1926, str. b3-54. Kalo daleko na zapad pokazuje- i 'trronzana igla-stilus

s pri ima"t i inirn pro5irenjei i" inigotske nekropble Estagel (R. Lantier, op' ci t ' '

g r . 11?, s I . 3 ) .1 4 1 K . B < i h n e r , o p . c i t . , s t r . 1 2 3 ; B . S c h m i d t , M i t t e l d e u l s c h l a n d , s t r .

1 3 9 ; C h . N e u f f e r - I V I i i l 1 e r , o p . c i t . , s t r . 2 5 ; I ' B t i l - q ' A c t a . A r c h ' H u n g ' V I I '

f g s i ; , - s i L . z f e ; i b i d . , A t t i d e l V I c o n g r . R o m a , s i r ' - t s + ; . 9 ' F i n g e r l i n ' J '

Ca iUsc f r , i . Werner , D le Ausgrabungen im lango ibard ischen Kaste l l Ib l igo--Invi1l ino, Germania 46, Berl in 1968, i ' st i . 100'

142 W. V e e c k, op. c, i t . , str ' 60. 196?, p6cs 196u,r$ 6. 11 iss,

'Di 'e Stei lung der Keszthely-Kultur, JPME za

str. 50.

dE

140 NADA MILETIC

materijalu i po obliku predstavijaju punu analogiju. To je pre svega srebrnistilus iz kasnoantidke grobnice u bazilici u oborcima, naderL uz koplu vI ve-ka,1r+ i srebrni sti lus (zavr5etak zasedenl i, 61.unia.1a5

Bronzana igla iz g'oba 12 (T. I i i r. xIV, i) i srebrna iz groba 32 (T. IIIi r. xIV, 2) predstavljaju razvijeniju varijantu jednostavnog sti lusa, tod toiese u gornjem delu kao ukras pojavljuje prizmatiino prosirenie izvedeno i ukra-ieno na veoma razlidit nadin. Govore6i o radionieama ovog iipa igala u pano-niji, koje su, na osnovu brojnih nalaza, mogle biti lociran" oko K".rthely--Fe'n6ka, A. Alfdldi je kao pro'dukt majstora iz Fen6ka izdvo,j'io i varijantukod koje je prizma bila probijena i formirala prosirenje u vidu 6"1iri ,5ufs.1,r6obe naSe igle pripadaju upravo ovoj varijanti, mada i one medu sobom poka-zuju izvesne razlike. orr" ,Tsrijanta se relativno retko pojavila u dosai po-znatiim nalazirna, i po,tpuno identidan primerak za b,r,ornzanu gla;tku iglu nisrnomogli ustanoviti. Njoj je svakako najbliZa igla s delomidno proiedenom prizmomiz Ibliga-Invillina,laz i bronzana igla iz Sofiane (Sicilija) koja se razlikuje odnase po duZini i astragaliranom ukrasu.l4s za srebrnu iglu iz groba 32, kodkoje je ukras nesto sloZenij i, jedinu i apsolutnu analogiju predstavlja bronzanaigla iz Dugog polja - Poljice (sprit).14e za obe ru prrtbtip verovatno bile dveigle s p'nosede'norm pnizm,onn iz Fen6ka i Keszthely-Fen6kp,urizte.1s0 Nikakve surn_nje ne'rna da sve tri igle po,tidu iz is,te radi,onice koja je najverovatnije bila uFen6ku-Mogentiani, i irija se produkcija rno,ze praliti i u vreme avarske do-minacijs.rsl

Sve nase igle slruiile su kao ukrosnice ilLi za veo (v;iidi potrozaj igle T. XII),sem stilusa iz groba 10, koji je naden na grudima, gde je moga-o pridrzavaiiodecu. Na osnovu navedenih analogija i u kontekstr., oit"tn nalaza u grobovimaiz kojih potidu, sve igle sa Bosnji6a vo6a verovatno pripadaju samom krajuV i VI veku.

U materijalu nase nekropole zastupljena su dva tipa fibula - jednostavneL,elezne fibule i jedna plodasta fibura. r'ibure prrrog iip" otkrivene su u petgrobova, dva puta kao par, u ostalim grobovima po;edinaeno. Samo tri pri-merka saduvana su skoro u potpunosti (grob T; T. II i T. XIV, b; grob 4g;T. v), dok su ostali komadi fragmentirani i njihov se oblik samo nislucuje.Mada meilu sobom pokazuju izvesne razlike u masivnosti, dimenzijama i pio-porcijama luka i noge, one pripadaju istom tipu. ovaj najjednostavniji oblik

_ t1 'D ' Bas le r , B iaz i l i ka u oborc i rna , NaBe s ta r ine v r l , sara jevo 1g60, s t r .

67 . s i . 9 .1{5 W. S m i d, orp. cit., s,tr, Sg, gr. ? (kod glave).l1n A. A l f d td i , Untergang, s t r . b4 .1{7 rbl igo-rnvi l l ino, sl .6, 1,6; deromidno i srebrna igla iz chieminga (o. v. Hes-

s e n, op. cit., T. 2, 10 (druga poI. VL veka).148 Jgla potiie iz vizantijsko-paieo,hri5danske nekropole, iiji su nalazi datirani

do vrrl veka. rgla je nadena kod terma rimske zgrad.e u koju je l-lkopana nekropola.ovom prilikom izraZavam svoju zahvalnost d,r D. Adamesieanu (R,om,a) za usmenipodatak i fo,tografi je. o sofi ,ani: B. Neut,sch, Archdologlsche Graibungen u.Funde in sizilien von 19-49-19b4, Arch. Anzeiger 69, z-4, BerIiIn 19s+, str. 6Bi-694;P. Gr i f f o , Ge la (vo .d iE muze ja) .

140 Arheoloski muzej split, inv. br. 4319. Na poslatoj fotografiji. srdadno zahva-ijujem dr IVI. Nicol.lanziu.

, 1 5 0 J . H . u * p " 1 , _ o ! . c i t . , I I I , T . 1 ? 8 . Z a , b ; T . 1 8 0 , 1 0 ; L . B a r k 6 c z i , A G t h

ggt-t}{y,c-emetery Irom Keszthely-Fenekpuszta, AAH, 2b, dudapest 1968, str. zg4, ;f.LXVII, 12.ttt I, K o v r i g,

-Remarks on the question of the Keszthery-oulture, Arch. Ert.,-83-9upq.t 1958, slr.66 ff , sI.2, xlx; K. sagi, Fen6kpuszta t6rt6nete, Balatonfi i red196t1; i b i d., Arch. Ert. i i7, 1960; A. K i s-s, ' op. ci t . , str. b0, si r ikarta raspro-stranjenosti stilus-igli; ri,rnsko poreklo); ibid., Zur Frage des Forilebens der rci-merzeitlichen Bevdlkerung von Panno,nien in der Vctlkerwiijderungszert, .le1ri;-p;;t1965, str. B1-120 (str. 92, sI. 1).

II

a

br. 2025 i 2653.155 N. M i I e t i 6, Miha]jevi6i, GZM 1956, gr. 29, str.

i per1e, kao i fibule u grobu 48 na BoSnjif,a votu).156 Na ovom podatku zahvaljujem V. Pa5kvaUnu.1 5 ? D . D l m i t r i j e v i i , J a k o i v o - ' K o r m a d i n , g r ' 1 1 ,

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANI \ IA

kasnoantidke fibule, mnogo puta diskutiran, koji se uz ostale ranosrednjove-kovne nalaze sreee sporadidno na mnogim lokalitetima, ima svoje pandane ugrobovima sa kraja sarmatske epohe.152 Prihvafen od germanskih plemena,

o,stao je i dalje u up'otrebri.153 Ovaj arhatibni obiik Armbrurstf,i,bule p'ojavio seu Bosni i Hercegovini sa nekoliko primeraka iz Mogorjela,Tsa zatim u Mihalje-vi6ima, u grobu koji pripada ranom VI veku,155 i u presvodenoj grobnici u

Ciputj icu (Bugojno).15(j Sasvim stidan primerak pojavio se i u materijalu izJakova-Kormadi.na, kao i medu nalazima iz Kranja'157 U jednom grobu u

Cscivaru, datiranom r.i drugu polovinu V veka, srefemo takode ovu fibulu,rt8kao i u nekoliko gepidskih nekropola - szentes-Kdk6nyzug, szentes-Be-

rekh6t i Csongn6d,l5e i u jodnorn gr,obru u Mo,reqtiu.160 NaSe fibruie najverro\/atnijepripadaju ovom periodu, t j. kraju V i prvim decenijama VI veka.

Pioiasta fibula iz groba 32 (T. III) od koje je, na Zalost, saduvana samocionja bronzana plodi.ca i |elezne petlje za prihvatanje igle, ne pruZa mogufnostdetaljnijeg odredivanja i bliZeg vezivanja za pojedine primerke ovog tipa. Ipak,

i ovako fragmentirana, ona se sigurno moZe ubrojit i u kasnoantiike jednostavne

plodaste fibule, koje su, kao i igle-sti lusi, i ini le deo panonske nosnje, kojeje, prema Alfdtdiu, autohtono stanovniitvo predalo novim osvajaiima i koje ihje zadrZalo u upotrebi i u kasnij im stole0ima.r61 A. Kiss je misljenja da nosnjapanonskog stanovnistva, koja je podrazumevala igle-stiluse i plodaste ili rimskefibule, ima svoje poreklo u rimskoj antici i da nalazi nisu koncentrisani samooko Balatona, nego i u oblasti Baranya.162 U langobardsku Zensku nojnju pa-

nonskog perioda (do 568. g.) I. B6na je uz S-fibulu uvrstio i plodaste fibuienoSene na vratu i l i grudima.los Potpuno istog obiika i dimenzija, i na Zalostjednako o5te0ena, fibula ovog tipa nadena je u ve6 spomenutoj nedavno otkri-

venoj nekropoli u Korit j.ma (Duvno),16a na nekropoli Jakovo-Kormadin,165 na

Bledu I i Rifniku,l66 24lip u materijalu iz Ibliga-Invil l ina, koju su autoriubrojali u sigurno langobardske nalaze s ovog anti iko-gotsko-Iangobardskogcastruma, dije pravo porekio, kao ni kod izvesnih perli, deSljeva, nauinica i igalanije moguCe odrediti. loi Ovoj se grupi verovatno prikljuduje i bronzana jedno-

stavna ploiasta fibula sa Zeleznim zatvaradem iz Kranja, ukraiena punktiranin

1 5 2 I . K o v r i g , A c l a A r c h . H u n g . 1 0 , 1 9 5 9 , s t r . 2 1 8 ; M . P ' a r d u c z , A c t aArch. Hung. VII, 1956, str. 176, T. XXIV, 17, Szeged-Makkoserdci, gr. 183 (datiran uprvu polovinu II I veka).

153 I. K o v r i g, -

Die Haupttypen der kaiserzeitlichen Fibeln i,n Pa,nnonien, B,u-d"apes t 1937, s t r . 122-123 (T . XVI , fO+) ; t t t . Ta t i6 -Dur i6 , op . c i t . , s t r . 173 f - t ;D . D i m i t r i j e v i i , J a k o v o - K o r m a d i , n , s i r . 2 0 - 2 1 '

tsa 6o1i1i." zbirka Zemalj.skog muzeja ('inv. br. 1910, nadena ispred bazilike II);

141

I

30, T. VIII , 3 (uz krst iC

T \ r 1 e . r 7 ^ t ' r ou r . t s v e t

^I

op. c i t . , sp .269, g r , I , s l .235,- i s e - I . K o v r i g , A c t a A r c h . H u n g . 1 9 5 9 , , s t r . 2 1 8 , g r . 1 , T . I I , 8 ( u z p e r l e i b e -5a1j, kao i u gro,bu 48 na5e nekropole).

15e D. Csa l lSny , op . c i t . , T . X IV, 10 , g r . 59 , T . L , 11 , g r .227, T . LXXXI , 2 ,gr. 106, T. CCXIV, 4.

160 U grobu br. 10/1953.1s1 A. A 1f 6 1di, Unfergang, str. 45, 51-53; K. S 5L g i , Fen6kpuszta, Arch'

Ert. 1960 (VI-VII. vek).16e A. K i s s, op. ci t . JPME 196?, str. 49-50, s1. 3.163 I. B 6 n a, op. ci t . , Att i de1 VI congr., str. 154.164 Grob 11 (bronza i Zelezo).1 6 5 D . D i m i t r i j e v i i , J a k o v o - K o r m a d i n , g r . 1 0 , T . V , 4 .166 J . Kas te l i c , op . c i t . , s , t r . 25 , g r . 2L0; T . XV, s l . 25 ; L . B 'o l ta , o 'p . c i i '

gr. 14, T, 5, 2.r67 Ibl igo-Invi l l ino, str. 104, sl . 5, 6.

742 NADA MILETIE

krugovima.168 Nabrojane analogije, kao i predrneti uz koje je nadena (igla-sti-ius i niska perli), dozvoljavaju da plodastu fibulu iz groba 32 datiramo u VIvek, dok njeno poi:ekio nesumnjivo treba fta?iti u radionicama Panonije.

KoStani deialj (grob 4; T. I i grob 48; T. V), koji je prema miSljenjuI. B6ne sluZio ne samo kao pribor nego i kao ukras u kosi, kako se da vide,tiiz gotskih i gepidskih grobova,10g a prema K. S6giu i kao oznaka ranga,170 vuiesvoje poreklo jo5 iz rimskog doba. Dvoredi ieSalj se sre6e vec od II veka,a u kasnoj antici i ranom srednjem veku ostaje u neprekinutoj upotrebi ipredstavlja skoro redovan prilog i u muik,im i u Zenskim grobovima.lzr Odobilnog istovremenog materijala koji bi mogao posluZiti za kompariranje, do-voljno je uputitr na ' indeks deli jeva koji je sa gep,iciskih nekropola dao D.Csa115ny,172 ili navesti da je sarnro u g'rob'ovirna gepidske nekrropole u K[szo,m-boru nadeno 87 deSijer, 'a.17r Sliani ie5il jevr otkrivenj. su i na nekoliko iokalitetaranog srednjeg veka i u na5oj zemlji. Svi oni, uz povremeni veoma skromniukras, pripadaju istom tipu, sa jednim redom gu56ih i jednim redom realihi krupnij ih zubaca. Sasvim prosti, grubi i neukraSeni deSljevi, kao Sto su i naiikomadi, konstatirani su na istodnogotskoj nekropoli druge poiovine V veka uBaikom 1"1[onoStoru,17a u grobovima sa Jakova-Kormadina,175 u istodnogotskomgrobu V-VI veka iz Beograda-Karaburme,lTri i2 {ya gepidska groba sa krajaV i prve polovine VI veka iz Sremske lVlitrovice.lTi U materijalu Bleda I takodesu se u dva groba pojaviia dva ie3lja, bez ukrasa,1?8 a isto tako, pored ukra5e-nih, i nekoliko bez ukrasa u Kranju i na Rifniku.t;e }{sk6hko sasvim obiinihierSljeva poznato je i iz Isire, rz istoinogotskih grobova kod Amfiteatra uPuJ,i,180 u nalazima iz Buzela (BreZ'ica?), viizant,ijskim i. langobardskirn,lBl i p,or'i-puno identi(an i:z nekropole u Ur.legr, pripisane Slo,venima i datirane u ViIvek.182 Primerci sa osLalih lokalite' ia -- Dubravica. Mi.hovo. Bela Cerkev - suul<ra5eni. Navecleni i brojni drugi materijal van naie zemlje u kojima je jedno-stavni de5aij desto naden uz :zelezne fibule i perle, kao i de5alj u grobu 48, go-vort za njegovu dataciju u kraj V i prvu polovinu VI veka, i za njegovu ger-mansku pripadnost, t im pre Sto je naden uz glavu i Sto upu6uje na to da jemogao biti stavljen u kosu, po gotskom i gepidskom obidaju, kako je to zaklju-i io I. B6na. eeSalj sa BoSnji6a vo6a preclstavlja jedini dosada poznati komadovog perioda na podruiju tsosne i I{ercegovine. Isto vaZi i za fragment izgroba 4.

Najbrojnije zastupljen nalaz na nekropoli Bo5nji6a vo6e su kopde, kojesu se pojavile u 21 grobu (uli l jutuju6i ovde i grob 1). Nadeno je 25 kopii i jedantrn u sekundarnoj upotrebi, od toga u 15 muikih, u jednom Zenskom i u det,ir i

188 J. Z m a v c, op. ci [ . , sp. 260, gr. 81, sl . 218b"160 I. B o n a, cp. ci t . , Acta Arch. Hung. 1956, str.224.1i0 K. S 5 g i , Das l ,angoba,rdische G,rbberfeld von Vbrs, AcJa Arch. Hung. XVI.

1964, str. 397.1 7 1 M . A l f d l d i , o p . c i t . , s t r . 4 7 9 ; W . V e e c k , o p . c i t . , s t r . 2 3 - 2 4 ; K . B d h -

ner , op . c i t . , s t r .220; Z . V insk j , Arheo loSk i spomenic i ve l i ke seobe naroda uSri jemu, Situla 2, Ljubl jana 1957, str. 30.

1 7 e D . C s a I l 6 n y , c p . c i t . , s t r . 3 8 3 - 3 B 4 .173 Gy. T ci r cj k, o,p. ci t . , str. 160.174 Katalog Seoba naroda, str. 35 (gr. 1, br. 11).1 7 ; D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o ' v o - K c r r m a d i n , g r . 7 i 1 3 , T . I I . 3 1 , 3 2 ; g r . 5 . T . I Y .

11 (sasvim neznalno ukra5en).176 Muze j g lada Beograda, inv . b r .49B; Kata log Seoba naroda, s t r .118.1i7 Kataiog Seoba naroda, str. 92 i 93.1 7 8 J . K a s t e l i c . c p . c i t . , s t r . 2 7 , 2 7 8 i 3 l B .t ie W. Smid , op . c i t . , g r . 95 , s t r . 66 ; Zb i rka Narodrog,muze ja ,u L jub l jan i ,

' i nv . b r . R 3632, R 3634, R 3637, R 3643; R i fn ik , g t .71 7967.180 B. M a r u 3 i 6, op. crt. , Jadranski zbornik 1962, T. I , 4.181 I b i d., op. ci ' t . , Arh. vestnik 1955, str. 103-104; T. I I , 2.r82 I b i d, Istra, T. V, sl . 1, 9; str. 17.

)

t\II

-

D

RANoSHEDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANTMA 143

deija groba, dok je jedna kopia nadena u-z skelet dij i pol nije mogao biti odre-

c l e n ' S v e o v e k o p c e r a z l i k u j u s e m e d u s o b o m i p o m a t e r i j a l u o d k o g a s u r z r a -a",nu i po obliku i tipolo,Skirn karaktenisfiikam'a. Najve6i je broj Zeieznlh kopii

- 15, od kojih le ttur.t i i i .o bilo posrebreno, zatim bronzanih - 7' srebrnih --

2, I jedna bronzana i PozlaCena'Mala pozla0"n* i.opeu s okovom (grob 33; T. IV i T' XIV, 8) je svakako

bila najluksuznij i precimet na Bo5nji6a vo6u, uzimaju6i u obzir pozlatu i ul.o-

Z a k k o j i j e i s p a o . N a k o n a n a i i z e k o j u j e Z ' V i n s k i d a o o o v o j v r s t i n a l a z a ' 1 s 3smatramo da bi opsirnija obrada naie kopiice bila suvisna' Ona je potpuno

identiina sa pozlacenom kopiicom nadenom na Kalemegdanskoj tvrdarri u-Beo-

g;uJrr,ru toju z. vinski u*utr" veirovatnom ostav5tinom Istodnih Gota iz druge

;;i;;" V vet a.rs Drugiu p,otpunru analorgiju dinri. bro'nzana i p'ozlacena kop'ifca,

samo neSto krupnija, iz 'zrrtavcovog gtott* 24 b,ruo i potpuno ista pozlacena

lopJi." iz Smidovog'gr.oUa t2 iz Kianja.l i i i Kod obadve su saduvani. stakleni

uloici. pozlaceni ideniiani okov sa saduvanim tlagovima zelenog stakla, upu-

cu;" nu pretpostavku da se ovakva kopdica pojavila i na Rifniku'les Kopiica

iz smiclovog groba 12 u Kranju i okov sa Rifnika nadeni su pod glavom, dok

je drugi kranjski primerak ,rud"tr kod ieve noge. Na BoLsnjica vo6u kopiica je

nadena u kri.Lu (vidi T. IX), dakle u fr-rnkciji pojasa' mada su se one dosada..-rgturrnor.t tretirale kao koplice za obtriu' Na ovu dvostruku funkciju ve6 je

ui,ozo,riro i Z. Vinski, dije atrr1buiranje istodnorgorbskoj ostavittini i datiranle u

drugu polovinu V veka"prihvaiamo, mada je ona u grob do.spela u VI veku'

f,aA"a je joS uvek bila u ipotrebi., kaho to potvrduju i nalazi.iz Kranja i Rifni-

ka.18e l(opiica sa tsoSnjica voca dini zna(iirru kariku izmedu kopiice iz Beo-

grada i slovenaikii l Primeraka.U neposrednoj blizini ove koptice leZala su dva mala bronzana Stitolika

okova. ovakvi mali okovi, kod kojih je brid povremeno.naglaSen, javljaju se

sporadidno u gepidskim nekropolama,luo uon ih desee srecemo u alamanskim i

lranaikim groborrima, gde su, pr"*" K. Bbhneru, siuZil i za pri ivrS6ivanje pcsu-

vra6enog remena rza't<"opre.tril 'Za male okove iclentiine na5im sa langobardske

nekropofe Vcirs, J. Werner je konstatirao da su srodni uob'iiajenom merovrn-

Skom tipu i cia predstavljaju import sa zapacla, ali da .se pojavljuju i u neko-

iit o grolrorra na tangona.dskol nekropoli Nocera umbr".1e2 $a naSih nekro-

pola ianog srecinjeg iei.a po,,'"t je jeclan mali bronzani okov iz Jakova-Kor-

mad ina , l g3dvama lab ronz .anaokova i zK ran ja lg { i dvasaR i fn i ka . l g5ovav rs taokova pojavljuje se uglavnorn uz kopde ,sa StiitaLstrim trnorn, i njihova p'oiava uz

- , , ' ' L V i n s k i , o k o v T e o d o r i k o v a v r e m e ; r r a s o s t r v a S l a p a j a n a D u n a v u , Z b o r -

nik Narodncg muzeja IV, Beograd 1964, str ' 173-i?5'184 Muzej grada Beograda, inv' br' 657'183'| Z. V' i n s k i , Sapaja, str. 174'w i . 2 m a v c' op.-clt ' , .sp' 244, sl ' 1?9c (kod leve noge)'1s7 w. S m i d, op' ci t . , str ' 60 (pod glavom)'1s8 L. B o I t a, oP. cit . , g,r. 21, T. 1' 4'18s Z. Y i n s k i , Sapraja, str. 173, 174'1 0 0 c y . T t j r o t , - " ' p ' " " i t . , s t r . i o z ; D . C s a 1 1 5 n y , o p ' c i t ' T ' C L ' 1 0 ' g r '

353; T . Ct ,5 , g r .367; (K iszombor : ) ; T . C l ' x I I I ,5 - 7 (Szdreg ' g r ' 9 ) ' . . .101 W. V" " " f . , - - lp . . i t . ,

' ' i . 50 A 20 ; J . - Wer .ner ,^ B . i ' i l ach ' T ' I I I ' I p ' " :

, I . I I I , 25 b, c; T. i i I , La n] c. ' ,e

o u l ql^e e r" Le mo;bi l ier^Iun_eralre gal lo-fomain et

f ranc en p icard ie e t .n a . to is , Par is 1902-1gbS, s t r . 77 ;T .25 , 12 i L3 ; K ' B ' t ihner '

Dr

t r; ,p. ci t . , str. 182; T. 35, 14 b, c.- ig: K-r S 5 e i . Vdrs, '"'p' '";bi?.,^"3'a'e

i" ' v.i i , t. xxvl, 23, gr. I (u tekstu pogreino navedena tabla

XXIX); .1.{ W e in'e r, Die Langobarden, sir ' 85'1s3 D. D imi t r i jev i6 , Jakovo-Kor rnad in , g r . 1 .2 , s t r . 15 ; T . IV , 14 (neSto

sloZenija kontui'a uz nagla5en brid).1e4 W. s m i d, op. ci t . , str. 69, gr. 130 (s naglaienirn bridom, uz kopdu sa si i-

tastim trno'm).1er L . Bo l ta , op . c i t . , g r .21 ,T .6 ,4 i 5 (uz kopdu sa St i tas t im t rno ' rn ) '

-F:

t44 NADA ]VIILE'I 'IC

pozlacenu kopiicu predstavija dudnu kombinaciju. Njihova upotreba svakakoodraZava germanski ukus podev od kraja v veka, ali nije verovatno da bi,ovako jednostavni, predstavljali import iz neke radionice na zapadu.

Drugu grupu dine dve s,rebrrne i dve brr,onzane kopde, koje su u opseZncjIrteraturi oznaiene kao tipiino gotske kopie v i prve polovine vI veka, dijesu glavne karakteristike ovalni obrud uz okov ili bez njega, i masi.van zasedenitrn desto trougaonog preseka, suZen i povijen pri vrhu. Ovaj t ip kopie, i i je jeporeklo u juZnoj Rusij i, raSiren je u velikom broju na tako ogromnom podrud.ju,da je nemogute navociiti sve lokalitete gde se ovakve kopie sre6u, uz neznal,nerazlike u proporcijama. veorna zreii. ko'mad ovog tipa je svakako srebrna kopdas okovom iz groba 53 (T. vI i r. xIV, J.1), izduZenog, ovalnog obruda, s kararite-ristidno izvijenim masivnim trnom, izradena od dobrog srebra, kako to pokazujugotske kopde iz juZne Rusije, i kako je to N. Fettich konstatirao i za luksuznugotsku kopdu iz SzabadbattSnya.roo Jednostavni okov, viie nego skromno ukra-sen, za koji direktne analogije nisrno na51i, ali koncipiran po istom sistemu, po-kazuje skromniju i mas,ovniju imitaoiju luksuznijih primeraka druge polovineV i iz VI veka. Srebrna kopia iz groba 43 (T. IV i T. XIV, 9), bez okova, poka-zuje notpuno iste tipoloske osobine, samo je skromnijih dimenzija. Bronzanakopda iz groba 38 (T. iII; T. XIV, 10) je njena direktna kopija, dok je bronzanakopEa iz groba 36 (T. I iI) manje izrazita. ovde 6emo navesti samo potpunoanalogan primer za manju srebrnu kopdu, a to je srebrna kopda iz Mihaljevi-ca,ruz 4oO je bronzanoj kopii iz groba 38 potpuno slidna kopda iz Mogorjela,lrgzatim bronzana kopda iz Rifnika.lee viSe pri.meraka, bronzanih ili srebrnih dalaje nekr,op.o'la u Kranju,20o a ,sliitnrost p'okazruju i nekolike kropde iz SoI na Ledev,i-ce i Mu6a.201 sli6n-os,ti u konturi ob'ruda po'kazuju i dve br,onz,ane kopie iz Ja-kova-Kormad,ina (trn nedostaje).s02

U sasvim posebnu varijantu ovog tipa kopdi s masivnim, izduZenim oval-nim obrudem izdvaja se kopda iz groba 4 (T. I i T. XIV, 1Z), aij i je koren ma-sivnog trna ukrasen naglasenim kanelurama. Mada je, kao sto smo spomenuli,ovakva kontura obruda tipidna za gotske kopde juZne Rusije, i mada kanelurena korenu trna dine ukras kod mnogih od njih,zoll potpunu analogiju za ovukopdu kao celinu ni.smo sreii u dosada pubiiciranom materijalu, koji bi po vre-menu i podrudju dosao u obzir za kompariranje. Medutim, po elementima kojije odreduju (masivnost, materijal, kontura obruia, trn) ona bez sumnje pripadatakode krugu gotskih kopdi s kraja V i iz VI veka.

sasvim drugim tipovima pripadaju ostale detiri bronzane kopde, od kojihje svaka nosilac drukdije oblikovane koncepcije. veoma zanimijivu pojavupredstavlja masivna kopia ukra5ena duZ obruda i osovine karakteristi ino zase-denog i formiranog Lrna, iz groba 33 (T. IV i r. xIV, 13). potpuno slidna kopda,samo neito manjih dimenzija i ukrasena jednom trakom na obruiu, otkrivenaje u vec cit iranoj kasnoantj.dkoj grobnicl u oborcima,20a i to su zasad jedinadva primerka poznata sa teritori je Bosne i Hercegovine. D. Basler je kopiu

1ee N. F e t t i c h, Eine gotische Silbenschnalle im Ungarischen Nationalmr.t-seum, Semin. Kondak. I I , Prrag 1928, str. 108, T. XIV, 1-B; A. Gdtze, GotischeSchnalle'n, Berlin, str. 31.

1t7 N. Mi I e t i c, Mihaljevici, 1956, str. 2I, 23-26; T. I, 5 (van gro;ba).108 Antidka zblrka Zemaljskog muzeja, inv. br. 3655.1ss Grob 7411967.200 Npr . b ronzana hap(a izgr .42 (J . Zmavc, o ,p . c i t . , sp .24B, s I .203 a) .201 -ArheoloSki rnuzej Spl i t , inv. b,r. 3?96, 4496, 1713, 1b84.2 0 : r D . D i m i t r i j e v i e , J a k o v o - K o r m a d i n , g r . 1 0 { 2 3 ; T . V , 6 i 2 1 .' l t A . Gd 'uze , Schna l ien , s t r . 14 , s l . 11 , 12 (Suuk-Su) ; s , r . 16 , s l . 15 ; T . V I I I , I

: T . I X ( K e r d ) ; T . X , 1 , 2 ( G u n s u f f ) ; V . V . K r o p o t k i n , o p . c i t . , s I . 3 , 3 i a ( e u -fut-Ila1e) i dr.

204 D. B a s I e r, op. ci i . , str. 66, sI. g.

f4EG

-\


uvrstio u kulturnu svojinu Istodnih Gota i datirao u vreme njihove prevlasti

" o"oj oblasti.z05 Identiina kopda pojavila, se i na Rifniku,z06 fleft apsolutnu

anatogilu pruZaju dve kopie iz Kranja, od kojih se jedna razlikuje po ukrasonl

naglaFenom korenu 1rn".ioz Sas'im je jasno da su sva detiri komada proiza5ia

iz Iste radionice, a njima se prikljuduje i masivna kopda sa bajuvarske nekro-

pole VI-VII veka iz Ivliinch-en-Feldmochinga.20s Sasvim slidna kopda zabele-

lena je i u nalazima sa gepidske nekropole u Morestiu.20e Identidan oblik obru-

ta i masivnog trna i raspored ukrasa kao na drugoj kopii iz Kranja, samo

izveden ubodima, lma i kopia sa gepidske nekropole szentes-Berekh6t'210 Kop-

iu s nepoznatog lokaliteta, idenlienog oblika, s urezanorn trakom koja teie

duZ unutra3njeg-ruba obruda, a na zaseienom trnu formira trougao, K. Bcihner

je datirao u III stepen svoje podele, t j. u vremenski. raspon 525-600. g.21 I

i'remersdorf je ovaj tip kopde oznadio kao rani, i datirao ga oko sredine VI

veka.zlz Ovakav ornam'ent je inade obilno zastupljen na kopiama sa Stitasbim

trnom. Dosada poznate kopee ove vrste koje smo gore naveli ' upuduju na

poreklo iz gotsko-gepidskoi kruga, iz kog su pre5le u upo-trebu i kod ostalih

germanskin plemena. einl"i-tica da ie t<opfa na Bo5nji6a vo6u nadena uz pozla-

Eenu kopiicu, otkriva *oZa" u ve6oj meri njenu gotsku pripadnost i kombi-

niranje starijih i miadih tipova. Njeno datiranje u prvu polovinu VI veka

potvr"duju i navedene analogiie. MoZcla bi paZijivija i obuhvatnija analiza kon-

cepcije ornamenta i tehnike u kojoj je izvedena ukazala i na radionice iz kojih

je pr;izaSao ovaj t ip kopte. pri woj malobrojnosti ovih kopdi, pojava dva pri-

*"tk" u Bosni predstavlja i injenicu od izuzetnog interesa'

D rugomob l i ku ida lekov iSe rasp ros t ran jenompr ipadamas ivnakopdafaceti,ranog oibnuda sa Srtitastirn trnorrn 'iz groiba 34 (T-' IV i T' XIV' 15)' Ona

spada u iajjednostavnij i i najskromniji ' stepen medu brojnim varijantama

t<o;e su aosaha otkrivene od gepidskih i langobardskih do alamanskih i fra-

l-r"-eXifr nekropola, dija se po;ava prati kroz ditav VI i VII vek' Dok ih je

W. Veeck 'releZno datirao u drug'u polovinu VI veka, K' B-ijhner kao cvetno

doba ove kopie srnatra razdoblje 5ZO-OOO. g. (II i stepen).213 ees'ta p'ojava u ge-

pidskim grob'ovima govori ,u tj"tt,t Siroku upotrebu i u prvoj po ovini VI veka'

iedno,stavn'i, neukri5enti p,rrirrnerci kao Sto je naBa kopg?: zabeleZenri su na

nekropoli Jakovo-I(ormadin,21a u Mihovu,z15 na Rifniku'216 a nar'odito u Kra-

nju.217^ Kao i prethodru tip, i kopda sa Stitastim trnorn sa naSe nekropo'le p'ri-

p"d" gu"rr,"rrrto^ krugu i'vrlo je verovatno da je nastala u prvoj pol'ovini VI

u " t " . b " o j e p r v a k o p l a o v o g t i p a p o z n a f a s a p o ' d r u d j a B o ' s n e i H e r r c e g o v i ' n e 'S lede6 i , t akode re ]a t i vno redak t i p ,p reds tav i j akopdamas ivnog , i zdub .

ljenog narebrenog obruda s krup,nim Zeleznim trno,m iz groba 11 (T. II i

T' XIV, 14). Mada se kopte s potpuno ili delomidno narebrenim ob,rudem, kako

2 0 5 I b i d . , s t r . 6 8206 Grob 23i1967; na kop'di iz groba 10/196? u'kras je boeatiji-z o z j . 2 i ^ " " , o p . . i t . , g t . " Z S , u p . 2 4 5 , s l . 1 9 8 b ; A ' R i e g I , D i e K r a i n b u r -

ger Funde, Jahrb. d. 'Zentralkommission. NF I, Wien 1903, ,str. 230, T. I I I , 3.e08 Miinchen, Stadtmuseum (izloZena).20s crolb 6/36 1953.210 D. C s a 11 6 n y, ,orp. ci t . , gr. 91, T. LXXVIII, 10 i T. XCIII ' 20.211 K. B t i h n e r, op. ci t . , str. 179; T. 35, 6.2 1 2 F . F r e m e r s d o r f , o p . c i t . , g r . 9 5 , s t r . 9 7 ; T . 9 ? , 6 .2 1 3 W . V e e c k , o p . c i t . , s t r . ' 6 4 ; K . B 6 h n e r , ' o p ' c i t . s t r . 1 8 2 '2 1 4 D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o v o - K o r m a d i n , T ' I , 3 i T ' I I I ' 1 8 's1d J, W e r n e r, I)ie Lango,ba,rden, T. 39, 19 i 20.21d V. K o I 5 e k, Rifnik iantiki, celjski zborn{k 1965 (tabla u boji); L.

cp. ci t . , gr. 16, T. 5, 5.- - ' - - ' i t t -J . Zma 'v c . g r . 3? , sp . 246, s l . 201 a ; g r . 42 , sp . 248, ,s I . 203b; W'

op. ci t . , gr. 2!,34,89, 91,-93, tSO,-f SO, 160, 208; ostal i ko'madi u zbirci Narodnog

Ljubl jani, R 3659, R 3663, R 3665.

!0 - G lasn ik Zemal jskog nuze ia - Arheo log i 'a

B o l t a ,

S m i d ,Muzeja u

r=-

L46 NADA MILETIE

je to i Z. Vinski naveo, de56e javljaju u germanskim grobovima,z18 kopde kodkojih je ditav obrud narebren su dosta retke. Apsolutno identidna kopia otkri-vena je u kasnoantiikoj grobnici u Stranjanima (Zenica), koju je V. Pa5kvalindatirao u vreme vladavine Gota u ovoj oblasti, tj. u kraj V i poietak VIveka.21e Skoro potpuno slidna je bronzana kopda iz Garduna, s jedinom razii-kom da je obrud nareb,ren s cezurama.zzo Sasvim je sliina, na Zalost bez trna,i kopda iz Jakova-Ko,rrnadina, koju je D. Dinaitrijevi6 pripisala gepid,skom kru-gu.22L Iz nedovoljnog opisa ietiri narebrene kopde iz Novih Banovaca, koje suatribuirane kao germanske i datirane u V-VI vek, ne vidi se u kojoj su merisliine kopdama iz Bo5nji6a voCa i Stranjana. To isto vaZi i za jednako definiranui datiranu kopdu iz Sremske Mitrovice.2zz Bronzana kopda ovog tipa nadena jei u Sisku.zzi] Potpuno identidna kopda sa Zeleznim masivnim trnom i verovatnoistih dimenzija, ali sa ravnomerno narebrenim obrudem, potide sa gepidskenekropole Szentes-Kcik6nyzug,22a a kopda iz gepidskog groba iz muzeja uNyiregydza pokazuje istu masivnost i oblik, ali je obrud samo delomidno na-rebren, mada po istom sistemu kao oba na5a primerka (manje nagla5ena rebraizmedu krupnijih, pravilno rasporedenih).225 Sasvim slidna je i bronzana, rav-nomerno narebrena, kopia sa Zeleznim trnom iz Ziegelfelda, koju je A. Kloiberuvrstio u nalaze koji pripadaju vremenu seobe naroda.226 Sporadidna pojavaovog tipa kopdi u obilju drugog rnaterij,ala sa brio'jnih ge,pidskii.h nekrop,ola, iistovremeno skorro jednak broj izrazitijih primeraka iz na5e zemlje, a pogotovoiz Siska, Garduna, Stranjana i Rakoviana, gde bi pre bile gotske nego gepid-ske, uz kopdu iz Ziegelfelda, upu6uje na pomisao da su one predstavljale za-jednidko kulturno dobro i da su bile u upotrebi jednako u gotskom kao i u ge-pidskom krugu. Za kopdu sa BoBnjita vota vaZi datacija koja je data za na-vedene kopte ovog tipa, t j. kraj V - prva polovina VI veka.

Konaino, najzanimljivi ju kopdu i najzanimljivi j i nalaz na nekropoli sva-kako predstavlja bronzana kopda narebrenog obruda (s cezurama) s razraele-nim profiliranim trnom, zavrienim u vidu padije glave, koja je otkrivena ugrobu 58 (T. Vi i T. XIV, 16). Ova izuzetna varijanta narebrenih kopdi poznataje, iz na5e zemlje, samo iz jednog groba u Kranju.2zz Minimalna razllka je samou detalju da su kod kranjske kopde i obrud i baza Lrna kanelirane bez cezure.Kopda, verovatno ovog tipa, iz groba 3 ispred Amfiteatra u Puii, koliko se toiz qte1a moZe prosuditi da je trn ima,o slidan zavrSetak, predstavlja ve6 sasvirndegenerisanu varijantu, gde je plastidno ukra5avanje trna zamenjeno gravi-ranjem, a kanelure obruda se jedva naslu6uju. B. MaruSi6 je ovaj nalaz odrediokao germanski, istoinogotski i njihovih saveznika, a datirao u vreme od sre-dine V do sredine VI veka.226 Mnogo slidnosti pokazuje bronzana narebrenakopda iz Trajana-Karnare, diji se trn, koliko se iz reprodukcije moZe zaklju-

218 Z. V i n s k i, Situla 2, str. 30.21eV. PaSkvaI in , Dva na laza kasnoant idk ih g robova na svod i k ra tak

osvrt na d,o'sada5nje nalaze tih grobnih karnera na tertoriji BiH, GZM NS XIV, 1959,s t r . 155, T . I ,4 , 5 .

220 Zbvka Arheolo5kog muzeja Split, inv. br. H 4019.2 2 1 Z . V i n s k i , S i t u l a 2 , s t r . 3 0 , s l . 6 ? ; D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o v o - K o r -

madin. str. 25. T. I. ?.222 Katalog Seoba naroda, str. 85 i 92.223 Zbi'rka Areholo3kog muzeja u Zagrebu, inv. b,r. 9303. Za podatak i fotografiju

zahvaljujem dr Z. Vinskom.224 D. C s a I l5 n v. op. ci t . , T. XVI, 15, gr. 69.2:5 lbid., T. ccr, 17.226 A. K lo iber , Z iege l fe ld , g r .3 /1952, s t r . B l i 774 ;T . XLVI I I , 10 .221 Zbirina Narod.nog muzej,a Ljubljana; navedena kao nalaz iz groba S 117, bb,

ali u teks,tu Smida u grobu 117 ova kopEa nije navedena. Na fotografiji ovom pri-l iko'm srdaino zahvaijujem dr V. Stale.

228 B. MaruBi6, op. ci t . , J,adr. zbornik, 1962, str. 163, T. I . 3 (uz de5alj iprSljen).

I

{

1

-::::.::=::=:= !-E

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANIMA t47

t

diti, najverovatnije zavrsava takode u vidu padije glave; koren trna nijenaglasen. I. velkov je kopdu uvrstio u nalaze seobe naroda (bez analize) i da-tirao u vreme oko 500. godine.zzg Najpotpuniju, do d.etalja identidnu analogijupredstavlja bronzana kopda iz grobnice 31 u cufut-Kale, sa nekropole liojai",- {u^ ponovimo, pnipiisana alano-goitskorn stanovnrisrtvu i datri,rana u vl_vflvek.eir0 Relativnu sliinost pokazuje i kopda iz groba 247 gepidske nekropole uKiszomboru, kod koje trn ni.je razraden ni ukiasen, ali j-e iormiran s tenden-cijom sli.dnog zavrsetka.231 Istu konturu trna, zavrsetak i isto profiliranje ko_rena vidimo i na kopdi drukiijeg obruia, sa.nepoznatog tokaliteia u Maelarskoi,kao i kod trna na kopdi iz okoline vaca.siz potpuno-identidno je koncipiran,ali s ukrasom izvedenim u drugoj tehni.ci (nieilo-), i trn na luksuznoj xolpa izDombovara, a I'i. Fettich sporn"inje jos dve kopde's potpuno identidnim trnomiz muzeja u Szekszardu.z,s Trn kopde iz muzeja u sopronu je identidno konci_piran, ali je neito drukdije i plastidnije ir.u"4"r..zl+- Ako povezemo najblizeanalogij e : eufut-Kale-Traj an-Karnara-I{,iszornbor-Kra,nj, njrihovo etnidk,oatnibuiranje i dataciju, od ko'ji,h samo nalaz iz lCsaornb,ora pripada gepid-skoj nekropoli, uz ono. slo je redeno o prethodnoj k"pei; ;;;liamo da kop6a izgroba 58 pripada produktima koji pokizuju gotski ukus, izrazen na ovim pri.-mercima u nesto redem i zasad manje poznatom obliku. Na nekropoii u Rakov_danima kopia ovog tipa moZe se datirati u prvu polovinu VI veka.

.. -zelezne kopde pokazuju priiidnu raznovrsnost. pre svega u konturi. Naj-ve6i broj kopdi je vise ili manje izduZenog obruta (g), dvE okruglog, jednaizvijenog, jedna pravougaonog, a tri male

-kopiice eirre g.upu za sebe. pre-

seci ovih kopdi se takode razlikuju, sto se moZe vid.eti u op"isu predmeta. Meduovalnim kopdama zapaL,ena je joi jedna osobenost - oa or"* komada, sest jeb i lo posrebreno (grobovi 15,44,5L - 2,57^,6b; T. XV, 2 i , -6_g,) , a jedna jebila ukrasena gustim urezima duZ obruda (fragmentir""; I

""'rorr"tno tau.Sirana,

ali se ti tragovi nisu saduvali (grob b9; T. vrj. sem to!a, posreurene kopde izgrobova 44 i 57 bile su ukrasene sa po d.ve, odnosno tr-i kinelure uz vrh trna(na delu), sto je verovatno trebaro da imitira tausirani ukras (T. IV i r. vI).ovi detalji svakako izdvajaju ovu grupu od ditavog "iru

o""i"it Zeieznih kopiikoje se javljaju na svim ranosrednjovekov-nim riet .opotam", t"rrgonardrki"\alamanski.m, franadkim i drugim. Ovalne

!2lyne kopde, ;;;*" J. Werneru,predstavljaju imitaciju gotskih kopdi,2'E a K. Bcihner^ueieii njihovu pojavu iu muskim i u Zenskim grobovima od II*Iv stepena svole poaete, to znaiiod 450-700. go'dine.pg' posrebrene kopde sa Bosnji6a _vo6a

"poi<azulu irnitacijuvi.eg stepena, i sigurno je da su proiiaste,iz gotskog kultu;og kruga. To po-sebno vaZi za kopiu s urezima i verovatnim

.tausi-ranjem, u obliku koji sejavlja u najstarijoj Lazi vet, u v i prvoj poiovini vI "1r.",

ito:i je u Bosnivec ranije korutatiran^^na kopdi iz groba 2l iz Mihaljevi6a i- na kopdi iz Kova_ievog dola (Glasinag).2'37 Po ovome se one uveliko ruilikrrl., od-obidnih Zeleznihistovremenih ovalnih kopii koje su otkrivene u Jakovu-Kormadinu, vrato_

t

1

22e I. W e I k o v, Vrilk^erwanderungszeitliche Grabfunde aus Bulgarien, Ger_mania^26, 1, Berl in 1942, str. 4g, T. 9, 4.; i l Y X K,r.o.p o t k i n, op. ci t . , str. 211, st. b, 6.

:i: il ''d:"ii33i'' itdil;r'.cxlrl' B'iil il;,11'hi;.?,1: cit', str- 10B, r' xvl, r.3l l J; Yerner, bulacrr, str .22_28.;;; : ' :-91 n q I, oP' cit' ' str. 204.." , r \ . rvl r . t e L r c.

-Mihal jevi6i. 19b6, str. 26 (sa l i teraturom), T. I , 2 i T. VIII , 1;ibid., Nakit, str. 53, rr..zrs; n. Fl;f ; ; -azn!

iq!t ' ; ; ; ." i ; i ; , , \ ir : Hoimquist,Tauschierte Metaiiarbeiten^'des Nordens,' r<i,ngr. vitterhets Historie och Antrkvitetsffi':"#':?:'fr1:3]'1ffi'J$i*\lf'#;l'* s1r. 3e rr; .i. w"'""r, Bii,ach, sr.i.

r:E:E

148 NADA MILETIC

lomu, Rifniku, Kranju i Bledu L238 Dve okrugle, jako kor,odi.rane kopie iz gno-bova 5 i 40 (T. II i r.IV) spadaju u sasvim jednostavne tipove, iato deste ugermanskim nekropolama, naroiito u gepidskim.2se gfsga ove dve kopde moZe-rno pripisati zajednidkom gotsko-gepidskom krugu, sa pribliZnom dalacijom uprvu polovinu vI veka. Tri i,elezne kopdice iz grobova 84, b1 i b6 (T. IV; T. vi T. vI) spadaju u redovni inventar ranosred.njovekovnih nekropola, gde sr.rtretira'ne kao kopd,ice za obu6u ili za manje re,mene pni pojasu. K,rup ri povi-jeni trn (grob 51; T. v), sekundarno upotrebljen, zanimljiv j" s"*o po olovnojoplati, Sto je sasvim neobiina pojava.

Masj.vna pravougaona kopda pljosnatog obruda (grob 6; T. II i T. XV, b)je redi oblik, aji ima svoje analogije u kopdi nadenoj na Stupu (Sarajevo),?{izattmu Rifniku, Kranju i Bledu I.241 K. Brihner je kopde. pr"rrorlg"onim obru-dem konstatirao samo u IV stepenu svoje podele, t i. u vlr veku, kako je iJ. Kastelic datirao jedine dve kopde s Bleda. I,2a2 mada nalaz jz Stupa, Rifnikai Krranja, zaltrm iz jazi5kog gnorba iz Szentes-Jaksona i geprrdsko^g iz M,orreqtia,ea.lkao i n_alaz iz Bo.5nji6a voda, govore za njeno mnogo starl;e poreklo.

zerezna kopda masivnog, izdubljenog i izvijenog obiuea (grob 61; T. vII;T. xv, 1) bila je takode posrebrena. Kopda izvijenog obruda (u vidu violine i i ibubrega), M. Alfoldi je okarakterisala kao najomiljenij i t ip IV veka, koji jeobiino zastupljen i u Intercisi,24a a istu konturu pokazuje i itatna gotska koplaIV veka iz julne Rusije ili zlatna kopia iz Laa a. d. Thaya, iz prve polovlnev veka.215 B. schmidt je izvijeni obrud konstatirao ve6 u grupi II svoje podele,tj. u vreme 450-525. godine.za0 Nesto izvijeni obrud potarule i bronzana kopdaiz sremske Mitrovice, oznadena kao istoinogotska ili gepidska v--vr veki, ibronzana kopda iz Glodina (Donja Ivanjska).2a7 Zelezna-kopda izvijenog obruiazabeleZena je i na Rifniku,zas kao i na bavarskoj nekropoi vI veka u Irlmau-thu.210 Potpuno identiirra na5oj je i Lelezna kopra iz Ziegelfelda, datirana uvreme seobe narodd,2so a zaLim Lelezne kopde iz Fen6ka i l(iszombora.zsr Izvi-.jeni, izdubljeni obrui pokazuje i Lelezna k,op,6a sa bava;rske nekropo,le u Miihl-thalu (wolfratshausen).252 Nalazi iz Kiszombora, Ziegelfelda i Rikoviana po-kazuju da je ova vrsta Zeleznih kopdi bila u upotrebi paralelno s najrazvije-

2 3 8 D . D i m i t r i j e v i 6 , J a k o v o - K o r m a d i n , T . I I , 1 , 4 _ 6 ; T . I I , 2 6 ; T . I I I ,25 ; J ._ IJ .^10 i^T ._V, -15 ,^ 16 i T . v r ,2 ,7 , 14 ; R i fn ik , g ro , t i z l i sGz i 'T . ? , 6 ; Kran j _

g r . S . . ? 2 , 7 9 , B B , 8 7 , 9 6 , 9 9 , p q - 2 , 1 1 3 , 1 1 4 , 1 3 0 , 1 9 3 ; ' e r . Z . 5 e , , 6 3 , 6 8 ; J . ' I ( a s t e i i c ,op,..9it., str._27 (datacija u vrr. vek prekasna)'; s.'

-p e t.

", rrr,eta: zgodnjesrednje-veSkih najdb iz Gorjancev, Arh. vestnik XVIiI, Lg67, T. 2,6;,.

str. 391-392: Kiszomboir, Szentres-Berokhdt, Szentes-Nagyh6gy, szentes-xcik6nyzug,Szcireg, Klara,faiva, H6d"mezcivds6rhely (Corisi) I Or.240 Antidka zbirka Zemaljskog muzeja, inv. br. 2443.

__zrt Rifnik, grob 83/1967; Klanj grobovi S 34 i 118; (W. sm{d, ,op.,ci t . , str. .61, 68; u grobu 118 kopda je nadena kod glave, na levoi itrani, za razriku od na6ekoja je leZala na desnoj strani); J. Kastl 1ic, op. ci t . , str. Zi.: : : 5 B _ c i h n e , r , , o p . c i t . , s t r . 2 0 4 ; J . X ' a s f e t i c , o , p . c i t . , s t r . 2 7 .243 G. Csa116ny, , .oq . c i t . , Do lgozatok 1986, s t r . Bb , 'g r . 2 ' (g rob u kome suko,nsta-tirane i granatne poliedridne perte); Moregti, gr. t6/+6,'tdSl.244 M. A l f ct I d i , op. ci t . str. +00, si . fOt_f OZ.245 zbtxka British Muzeum, London (vitrina sa gotskim nakito,rn iz Juzne Ru-

si je, 1923, br.^?-16); J. Werner, Att i la_Reich, Tl 10, e, gro,b 2.240 B. Schmid t , M i t te ldeutsch land, s t r . 140.. ^-:t: Katalog seoba naroda, str. 92, sI. 2; antiika zb\rka zemaljskog muzeja, inv.br. 2161.

248 Grob 20/L967.2 4 s R . E c k e r s - } J . Z e i s s , o p . c i t . , T . I X , B . g r . 2 .250 A. K 1o i b e r, Ziegelfeld,' str. tZ+ j T. XLVII-I, 2, er. ltgl}.

^ ^ ' : ' ^ J . H r a m p e i , o p . c i t . I r i , T . r 7 1 , ' 2 i D . c s i r i a ; t ; - 6 c i t . , T . c x l v r ,I , gr. 266.

252 Mr.inchen, Praehistorische Staatsammlung, gr. 48, br. 161.

+-..--: #

1

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVCANIMA r49

nijom varijantom ovog tipa, s bronzanim kopdama narebrenog obruia. Tragovisrebrenog ukrasa ,ili oplate izdvajaju kopdu sa BoBnjiCa vo6a od c'i,tiranih pri-mera, ali njena pripadnost gotsko-gepidskorn krugu je nes,umnj'iva, ka,o i njenadatacija u kraj V i prvu polovinu VI ve'ka.

PoloZaj kopdi u grobovima na Bo5nji6a vo6u je vrlo razlidit. Uglavnomsu nadene na levom boku, u nekoliko grobova kod levog (grobovi 43, 44,51, 57)ili de,snog ramena (grobovi 6, 56) il,i levo na pojasu (grob 36; T. XIII). Malapozla6ena kopda nadena je u krilu, a masivne bronzane kopde u grobovima 33i 34 stajale su na samom desnom laktu. Vrlo je zanimljivo da su se obadvebronzane narebrene kopEe nalazile u predelu cevanica (grobovi 11 i 58; T. XIII).Ovo pokazuje da poloZaj kopii u grobovima nije uvek odraz njihove funkcijeu odedi, kako se to vidi, npr., i u grobu 71 u Kranju.zss

U grobu 33, uza samu bronzanu kopdu, naclena su dva bronzana dugmetaili klina sa sferidnom glavom. Ovakva dugmeta se povremeno sre6u u mate-ri"jalu sa ranosrednjoveko,vnih nekr'op,ola, kao, npr., medu nalazirna iz Unter-siebenbrunna,2s4 u bavarskim grobovima iz Steindorfa (Miinchen) i Altstiidtena(Sonthofen),2s5 lli na langobardskoj nekropoli Vcirrs.256

Predmet u vidu turpije, koji je pripadao toaletnom ili kakvom drugompriboru, naden u grobu 16 (T. II i T. XV, 13), pojavio se de36e medu nalazimasa kasnoantidkih i ranosrednjovekovnih lokaliteta, i svaki put drukdije defi-niran, tako da njegova namena i dalje ostaje nejasna. Iz publiciranog materijalaiz na5e zemlje, potpunu slidnost pokazuje fragmentirani primerak iz ViSica(eapljina), koji je I. eremoinik uvrstila u bu5iiice.25? Sasvim identiian predmetzavr5en u vidu stilusa naden u Ibligu-Invillinu, pripojen je iglama, koje sejavljaju ve6 u kasnoj antici i nepromenjene traju i u langobardskom krugu.2ieW. Veeck je mi5ljenja da ovaj predmet, koji naziva >lanze,ittfcirrnige Nadel< ikoji je dest u alamanskim grob,ovima, ne spada u ukosnice i da je namenaoviih igala zasad nep'oznata.z5e Na nekropoli Mark,tobe,rdorf se takode pojavioovaj predme,t, odreden kao >lanze,ttfcirmiger Anhiingero.z60 {J (g}n-Miingerrs-dorfu naden je u dva groba,261 a nekoliko primeraka s tordiranom dr5kom po-tide iz okoline Mainza.26e Potpuno analogni primeri potiiu iz okoline Mtinchena(Aufham, Feldmoching, Nordendorf).263 Zanimljivo je da je jedan primerakiz Mtingersdorfa naelen u tainici, kao Sto je verovatno bio sludaj i s na5imkomadom. Mada njegova namena i dalje ostaje neodredena, njegova pripadnostgermansko,m, a narod,ito bavarskom i alamaniskou-n krugu, je skoro sasv,im si-gurna,

O nameni drugog ieleznog predmeta, verovatno Sila (Osenahle, Holz-b,ohrer, Pfriemen, perg,oir) naelenog u g,roibu bl (T. V; T. XV, 14), miSljenja sutakode podeljena - od toga da su bil i Sila, do pribora o pojasu za ve5anjekljudeva. Ova nesumnjivo antidka alatkica ostala je u nepromenjenom obliku

25s J. Z m a v c, op. cit. sl. 238.254 W. Kub,i tschek, Grabfunde in Unters, iebenb,rrunn,

kunde 5, Wiern 1911, srtr. 55, sl. 1? (11 komada).Jahrb, f. Alitertrurns-

_ 255 Miinchen, Praehistorische Staatsammlung, Steindorf 1960, ?82, a-f (b0 ko-

mada); Sontho.fen 1889. 1.T K. I5 g i, Vri'rs, T. XXVI, 7, LL, !4.z rz 1 . ( remo5n ik , R i rnska v i la u V iB i i im,a , GZM NS XX, Sara jevo 1965,

str. 199, XII, 13.258 Ibiigo-Invillino, str. 100, sl. 6, l?.250 W. Veeck, op. ci t . str. 60; T. 45 .4.6 (Ergenzingen), T. 46 A72 (Sindel-

fingen), dr5ka tordirana.2 6 0 R . C h r i s t l e i n , o p . c i t . , s l r . 7 2 3 , g r , 6 8 , T . 1 ? , 1 1 .2 s 1 F . F r e m e r s d o r f , T . 6 8 , g r . 1 4 0 , 3 i T . 5 4 b , g r . 1 0 1 b .2Bz Mainz, Al.tertumsmuseum, inv. br. 4765 i 2999; Spedl,ingen, 47.263 Mtinchen, Praehistorische Staatsammlung, .A,,ufham, gr. 32, 1952, 647; Feld-

mcrchlpg,9r.38, 1952,9?1; No,rdendorf (Donauwcirth) M812, s tordirano,m drSkom.

rG

150 NADA MILEITIC

i upotrebi kod mnogih germanskih plemena kroz nekoliko stole6a, i jednako je

zastupljena u bavarskim,264 alamanskim,20l i franadkim grobovima.260 Dva pri-merka iz Kiszombora potvrduju njenu upotrebu i kod Gepida.loT Dosada je izBosne i Hercegovine poznato vi5e primeraka, koji potitu iz Debelog brda iStupa kod Sarajeva,268 i iz Vi5i6a i Mogorjela kod eaplj in".r6o polpuns lstikorrnad'i naeleini su na Rrifnlik{.r (1) i Kranjrtr (2), gde rsiu ozna6enii .samo ka'o Zeleznikomadi.27o U Velom Mlunu (Istra) ie takode nadeno jedno Silo.?7r MnoZina ovogpribora naitena u Bosni i }lercegovini upuiuje na to da su potekli iz nekerimske radionice na ovom podruiju, koja je nastavila sa radom i u vremeseobe naroda, a moZda i kasnije. Dva horizontalna ureza pri vratu, koja suzapaL,ena i na turpijastom predmetu iz groba 16, dozvoljavaju pretpostavkuo istoj radionici. Nalaz na Debelom brdu, Stupu i Vi5i6ima, s jedne, i u Mo-gorjelu i Rakovdanima (gde je kao i u grobu 11 u Mogorjelu naden kod glave),s druge strane, svedoie o kontinuitetu upotrebe i u ranorr srednjem vekr"t.

MnoZina malih Zeleznih klinova grupisanih na jednom mestu i u grobu58 i u grobu 65 (T. V i T. VI), koji su po obliku sasvim slidni rimskim, ne dajumogu6nost bliZeg od,redivanja njihove namene. MoZda su klindiCi nadeni na.samim stopalama u grobu 58 pripadali obuti. Tako su oznadeni i brojni klin-Lici iz Zenskog groba na Stupu, gde su naeleni sa sidro-fibulama.e72 Isti maliklinon'li nadenii su i u jedn'orn gepi,dskowr grobm u Moreqtiiu.z78

Izuzetno zanimljiv nalaz predstavljaju Lri Lelezna luka torbice s kopdi-cama, koje su dali grobovi 16, 43 i 57 (T. II, T. IV i T.VI; T. XV, 10-12).Lukovi {z gr'oiba 16 i 43 slr sko,ro identidini, s istorn izviijenorn konturorn i jedna-ko povijenim krajevima, dok je luk iz groba 57 ravan, krajevi su jako stanjeni,a saduvan je samo trag kopdice. Ovi nalazi, koji su u velikom broju zastupljeniu svim germanskim nekropolama od V-VIf veka, ve6 nekoiiko decenija i jo5uvek izazivaju dileme oko namene - luk torbice ili kresivo. Nakon iscrpneanalize koju je ovom pitanju nedavno posvetila A. Roes,z7a po obliku, prisustvukopdice, nitnama za pridvr5eivanje, a narodito po ostacima donje oplate naluku iz groba 43, gde je bila prihvaiena koZna il i teksti lna torbica, najvero-vatnije je da su na5i lukovi i inil i zavr5ni deo malih torbica. Njihova pojavaje skoro redovna i u mu5kim i u Zenskim bogatijim alamanskim grobovima VIi VII vek,a, kako je to ko'nstatirao J. Werner,275 ali ri k'oid mnogih d,rugih ger-manskih plemena. U ditavom nizu luksuznih ili skromno ukra5enih lukova,na5i predstavljaju najskromniju varijantu. A. Roes je konstatirala da, sem ujednom sludaju, prvobitni poloZaj luka u grobu uopite nije registriran, i da

264 Ista zbirka- Waging (2 kom.); Mtinchen Aubing 1939.743, gr. 249 i 995, trr. 322.265 H. S to l l , q9 . c i t . , s t r . 66 , g r , 407 iT , 29 ,24 ; J . Werner , B i i lach , T . X I ,

10, gr. 106; T. XI, 11, gr. 123; T. XI, 9, gr. 451. gr. 10, 195, 266.2 6 6 K . B c i h n e , r , o p . c i t . , s l r , 2 : L 7 , T . 6 0 B ( E t s e n a c h ) ; i b i d . , M e r o w i ' n g e r z e i r ,

Inventaria Archeologica 4, Bornn 1958, D 32, 5, Rittersdor-t, grob 45 (450-525);D.34,2,Welschbil l ig, gr. 1 (525-600); D 35,2, Rittersdorf, gr. \+2 (525-600); F. Fremers-dor f , op . c i t . , s t r . 112, T . 129, 1 - - -4 ; C . Bou langer , op . c i t . , s t r . 91 ( Ie per reo i r ) ,7.28,72 (V-VI vek).

207 D. C s a 11 6 n y, op. cit., T. CXLIV, B, gr. 287 i 'I'. CXLVI, 2, gr. 300.268 F. F i a I a, Prdhi,storische Ansiediung auf dem Debelo brdo bei Sa,rajevo,

WMBH IV, Wien 1896, s,tr.69, sl .243 (rn'edu r imskim nalazirna); G. e rerno3nik,Nalazi iz rims,kog doiba na Stupu kod Sarajeva, GZM, XLII, 2, 1930, str. 214, T. XIV.

26s Anti6ka zbirha Zemaljskog muzeja, inv. br. 1504, 1506, 1507 (naden u gro'bu11, kod glave), 1600, 1605, 1606, 1610-1617, 1619, L682,2044; ViBi6i, inv. b,r. 3676.

270 Nalaz i27967 (frag'mentr i ,ran); W. Smid, 9r.31, str.61 i gr. 185, str.73.271 B. NIa,ru5i6, Arheol. pregled 5, 1963, s,tr. 133 (bez opisa).2 7 2 G . e r e m o S n i k , o , p . c l t . , s t r . 2 1 9 ,273 Groh 35"274 A. R o e s, Taschenbiigel und Feuerstahle, Bonner Jahrbi.icher 167, 196?,

str. 285 ff .275 J. W e r n e r, Bi.ilach, str. 14, 15, 18.

t

b

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAI<OVCANIMA 151

je tesko ustanoviti da Ii je kopdica zatvarala torbicu, ili je sluZila za vesanje

io.bice o pojas.27o Luk iz grofa fO na Bo5nji6a vo6u naden s kopiicom okre-

nutom pr"-L dole (T' XII!, verovatno je za|'varao torbicu kopdicom' a ostala

dva luka nadena su uz ostale predmete kod levog ramena i svakako nisu bila

ni u kakvoj vezi s pojasom. Uz luk u grobu 16 naden je turpijasti predmet i

dva kasnoantiika novli6a (T. iI); u gtobu 43, pored kremena i srebrne kopte,

nalazili su se i fragmenti noLa,'ieleine Bipke, strelice i sitni Lelezri fragmenti

( T . I V ) ; u g r o b u S ? u z l u k j e l e Z a o k r e m e n i p o s r e b r e n a L e l e z n a k o p d a s u r e -)l^^ ur.rih trrr" (T. VI). I,Iudu ro ovi lukovi nalaZeni obidno o pojasu, ipak

je povremeno konsiatiran i kod levog ramena.z77 IJ nasoj zemlji nadeno je

nekoliko komada, mada nigde nisu oclrealeni kao lukovi torbice' Tako su sa

Mogorjela poznata tri luka, dije mesto unutar lokaliteta nije zabelezeno, alt ie

."rii* verovatno da potidu iz grobova.z?8 Iz kasnoantidke grobnice u DZelilovcu

iiravnL) poiiie identiean koirad, datiran propratnim nalazima u IV vek'270

u zbirci Instituta za starohrvatsku arheologiju u Splitu nalazi se identiEan luk

' t ' " go -kop t i ce ,2s0anek ropo lauKran juda la je takodeneko l i ko iden t i dn ihlukoria, od kojih je jedan sa ravnom kont',rom.281 D. Dimitrijevi6 je' po gru-

pisanim predmetima u pojedinim grobovima, naslutila moguenost upotrebe

iorbice i na Jakovu-Kormidinu.zs2 Kremeni koji su nacteni uz lukove, a i bez

njih (grobovi 4 i 56) su zapravo praistorijski odbici, lto ie zapaaeno skoro kod

svlt rialara lukova ili kreiiva. Mada je A. Roes zakljuiila da je, prema ukra-

Savanju ranih primeraka almandinima, nosenje torbice pontski obiiaj' njoj se

ipat ueinito aa Coti nisu upotrebljavali to,rbicu. Na]azi iz Bo$nji6a vo6a, naro-

dito uz srebrnu tipidnu goisku kopdu u grobu 43, i posrebrenu s urezima u

grobu 57, moZda Ce un&oliko doprineti bliZem osvetljavanju ovog pitanja'

Fropratni nalazi u grobovima uz ove lukove ujedno su odredili i datirali i njih

same.Negde na prelazu izmedu orutla i oruZja stoje noZevi, kojih je na Boinji-

6a vo6u tidetto deset u devet grobova (ukljuduju|i i nestali komad iz groba 1)'

Nekoliko je fragmentirano, dok su drugi dosta dobro saduvani. Pojava noZeva

i u muskim i u Zenskim grobovima zapaaena je i u Eitavom nizu germanskih

nekropola na svim podrudjima i u svim hronoloskim fazama. Po tome su gro-

bovi sa BoBnjifa voda ukljudeni u jednu opltu kulturnu sferu ranog srednjeg

veka, iak se i pojedine grobne celine koincidiraju veoma desto. Medutim, dinje-

nioa da je Sest noZeva sa B'osnjiiia vo,6a (grobod' 2, 4, 13, 33, 34, 53; T' XVI, 1-6)

imalo srlbrnu oplatu i ugravirane linije duZ gornjeg ruba, svedoii o jedinstve-

noj pojavi u d.osada poznatom materijalu ove vrste. Sern za jednu istu ra'drio-

nicrrii koje su potekli, ovo daje mogu6nost \ za zakliutke u vezi s atribuira-

njem i ulogom koju su oyakvi noZevi mogli imati. PoloZaj noZeva u grobovima

bio je vrlJrazlidit - kod glave, ramena, na grudima, na b-oku i izmeelu nogu.

urezima duZ brida ukrasen je i noZ iz groba 34 iz Krani4,283 a takode i frag-

mentirani no? iz Nordendorfa.2sa

276 A. R o e s, op. cit., sLr. 295.2 7 i F . F r e m e r s d o r f , o p . c i t ' , T ' 5 3 , g l . 9 8 ' b r . 2 '278 Antidka zbirka Zemaljskog muzeja, inv' br' 1346' 1676 i 1680 (rarmo)'

+ 2?e T. Markovi6, Rimstra grobnica pod DZeli lovcem kod Travni,ka, Gz]|f iL,1' 1938, 2, str. 6S-67, sl. 1.

280 sn l i i nonnznr f i loka l i te t .v P l r u r r r v y v a r ^ q

2s1 Zbirka Narodnog muzeja Ljubljana, Zmavcovi grobovi 4, 15, 68 (u publika-

ci j i nisu navedoni); W. smid, op. ci t . , str. '72, gr. 168 i gr. 180); u. inventaru groba

u pubiikaciji ovaj se predmet ne spominje; inv. br. 5155 (ravna kontura)'2 8 2 D . D i m i t r i j e v i 6 , J i a k o v o - K o r m a d i n , s t r . 3 0 .283 W. s m i d, op. cit., str. 61 (inv. br. 4023, nije naznaEeno niti se vidi na

roprodukciji, s]. 9).^ eeq.f, Werner' .dtt i la-Reich, T. 11,8 (prva trrolovina V veka)'

f - r F € ' = - : : - +

r52 NADA MILETIC

Dve male strelice iz groba 43, dije se konture jed.ra naziru, ne dozvoija-vaju nikakvo bliZe odredivanje, sem Sto svojom pojavom potvrduju ono Sto jevee zapaleno na ditavom nizu germanskih grcbova ranog srednjeg veka, kakoje lo zapaLeno i uz nalaz strelica na Jakovu-Kormadinu.rss Kako su ove stre-lice naatene uz luk torbice, verovatno je da su sirelice pripadaie njenom sadr-Zaju.

Dve sekire iz groloova 1 i 13 (T. I; T. III; T. XVI, 7) nesumnjivo spada-ju u najzanimljivi je nalaze na nekropoli, ne samo zbog njihovog izdiferencira-nog oblika, nego i zbog njihove sasvim retke pojave u grobovima ranog sreci-njeg veka u naSoj zemlji. Medutim, na germanskom podruiju sreCemo je tolikodesto, mada u drugom obliku, da je citiranje izl,iSno. To je svakako u vezi s ger-manskim obidajem, kako to potvrduju izvori ko,ji izriiito spominju sahranji-vanje Germana s oruZjem, za razliku od Rimljana koji to nikada ne dine.'rsr;Ovu razliku koju beleZe izvori zapazio je i J. Werner uporedujudi inventarmu5kih grobova romaniziranog stanovniStva izmedu Rajne i Sene iz drugepolovine IV i ranog V veka, u kojima nikada nema oruZja, sa inventarom gro-bova leta (Laetengriiber) u istoj oblasti, u kojima se vet od sredine IV vekaoruZje redo'vno p,ojavljuje.2sT Za franciisku, boj,nu sekiru Franka od sarnogpoietka seobe naroda, E. Salin je konstatirao da je joi desta u VI veku i daje zatim njena pojava sve reda.286 Sekire sa Bo5nji6a voea, identi ine po obliku,pokazuju antidke konture s izrazito produZenom o5tricom, ali s tako profili-tanom glavom, kako se to izuzetno retko srete. One su potpuno identidne satri sekire nadene uz rimsku ku6u na Stupu,28e i sa sekirom iz Arheolo5kogmuzeja u Zagrebu.2eo Veorna slidne u konturi i propo,rcijama su i dve sekirreiz Mogorjela,2el a naroiito sekira nedavno otkrivena na antiikom lokalitetu uJapri (Bos. Novi), gde se nalazio znaiajan rimski rudarski centar.2e2 MoZda bise moglo pomi5ljati da su navedeni komadi proizaSli iz jedne radionice saovog rudarskog podrudja. Jedno je sasvim sigurylo da su sekire sa S,tupa, sekireiz Rakovdana i sekira iz Zagreba (zapravo sa nekog lokaliteta kod St. Gradi5ke)produkt jedne iste radionice. Gde je ona bila locirana, pokazaCe budu6a istra-Zivanja. Sekira iz gepidskog ratniikog groba VI veka iz Boiara je neito druk-iijeg oblika, mada spada u isti tip,zos dok sekira sa nepoznatog lokaliteta izArheoloS,kog muzeja u Puli, datirana u V vek, prokazuje vi5e siidnosti.2ea Seki,rau grobu 1 nadena je uz stopalo, kako je to veoma desto registrirano i u mnogimgerrnanskim grobovima, izmedu ostalih u ratniikom grobu iz Monceau-1e-Neuf,iz sredine IV veka ili u grobovima 64 i 6,5 iz Kolna, datiranim ,r y ygk.:e;PoloZaj sekire u grobu 13 je redi. Smatramo da grobovi 1 i 13 svakako pred-stavljajru geirrnanske mnr,Ske grr,oibove i da sektiire, 'i porerd antridkog ,o;blika k'ojipokazuju, moZemo datirati u kraj V i prve decenije VI veka.

2 8 5 D , D i m i t r i j e v i i , J a k o v o - K o , r m a d i n , s t r . 1 9 .286 E. S a I i n, op, ci t , I I , 1952, str.227.2E7 J. W e tr n e r, orp, cit., Arch, Geogr. 1, 1950, sLr. 24-25.288 E. S a I i n, op. cit. III, 1957, str. 23.zse 6. lremoSnik, op. ci t . , stt ,2L4--2L5, T. XII (u dla.nku s,e spominju dva

konaada, dok se u zbirci nalaze lr i , inv. br.2398,2407,2+15).2m Nadena u Savi kod Stare GradiSke, S. L j u b i 6, Popis arkeol. odjela Nar.

Zem. muzeja u Za'grebu, I, Zagreb 1889, str. 178, br. 138, T. XXXVI, 312.2e1 Antidka zbirka Zemalj,skog muzej,a, inv. br. 1106 i 2516.2e2 Za podata,k dugujem zahvalnost D. Basleru.2e3 Katalog Seobe naroda, str. 13, sl. 1.204 B. M,aruS i i , I s t ra , T . I I I , s l .2 ; ib id . , Arheo l . ves , tn i i k IX-X/1 , 1958,

str. 58.2 0 5 J . W e r n e . r , o p . c i t . A r c h . G e o g r . 1 , 1 9 5 0 , s l . 1 a ; F . F r e m e , r s ' d o r f ,

Zwei germanische Grabfunde des fri.ihen 5 Jh. aus Kciln, Germania 25, 1941,3, str. 181.

\rF

RANOSREDNJOVEI iOVNA NEKROPOLA U RAI {OVC' \NI I r IA 1 E ' )

Nalaz dva kasnoantidka novtiea u grob'u 16 (Constantius II, 337-361) iConstantius Gallus, 351-354; T. II; T. XVg),'eG samo potvrduju obidaj davanjarimskih novdita u grob, koji je zapa?en na mnogim neliropolama ovog perio-da.207 Na Rifniku je takode naden novac III-IV veka,2e8 u Kranju u ve6o.imeri,2ee i u jednom grobu u Jakovu-Kormadinu.']00 Noviit i u grobu 16 nadenisu uz luk torbice i verovatno su spadali u njen sadrZaj. Kao jednu od karakte-ristika merovinSkih nekropola u severnoj Beigij i , H. F.oosens je naveo i pojavunovca u grobovirna. Pri tom je zapazto da se u grobovima III-IV veka novcinalaze u ustima il i u ruci, a da u VI i VII veku ovaj obidaj nestaje, a povre-meni nalazi novca pokazuju da su smeiteni na pojasu u torbici.rlt i l Ova pojavazapa?ena je vi5e puta.

Neznatni ostaci teksti la saiuvani na fragmentu Zelezne fibule iz groba53 (T. VI), su tako sitni, da, sem konstatacije da se radi o ravnomernom tkanjuistovetnih nit i, nikakva druga analiza nije mogla bit i izvr5ena. Ovakvi sitniostaci teksti la saduvani su u vi5e grobova u Kranju i uz plodastu fibulu izgroba 14 na Rifniku.r]o2 Vercvatno se i ovde radi o lanenoj tkanini, kao Sto jeto sluiaj sa fragmentima teksti ia, Dpr., u eufut-Kale, Vdrsu, na nekoliko ge-pidskih nekropoia, Sontheimu, Schdnebeckn i 6r.303

Z A I ( L J U E C I

Nekropola na Bo5njida vo6u spada u niz lokaliteta koji su se koncentri-sali u ovoj oblasti na levoj i desnoj obali Sane, o demu je bito opiirnije govorapovodom slovenske nekropole u Baltinim barama u Gomjenici. '}ol Ona se pri-druZuje lokalitetima, praisto'ri jskim i antidkim, smeStenim duZ leve obale Sane,negde izmed,u dva znadajna rimska i kasnoantidka rudarska sredi5ta, Ljubije iJapre. Meelutirn, i pored gustine lokaliteta, nekropola na Bo5nji6a voeu sme-Stena je na slobodnom prostom i nije bila vezana za objekte stari j ih perioda.U ovome se ona razlikuje od grobova ovog perioda u Mihaljevleirrra, ukopanihmedu kasnoantiike grobove, od nekropole u I\{ogorjelu, sme5tene u antidlieru5evine, kao i od nekropole u Korit ima, Iocirane na praistori jskoj gradini. Ovurazliku ona pokazuje i u odnosu na mnoge dnige nekropole ranog srednjegveka u na5oj zemlji, kao Sto je sludaj u Jakovu-Kormadinu, Novirr Banovcima,Bledu I i dr. Po svom tipu nekropola na Boinji0a vo6u spada u tipitna rano-srednjovekovna grobija na redove, i na njoj se, bai zbog toga Sto se prostirena slobodnom, ravnom t1u, moZe pratit i ovaj proces u samom zadetku, o demu

2so Odredenje novi ida dao je dr J. Petrovri .2e7 D. C s a 11 6 n y, o,p. ci t . , T. CXI. 23, 23 a, Er. 32 i T. CXXX, 2, gr. 7iB

(Kiszombo,r); T. I I I , 18, gr.65 (Szentes-Kcik6nyzug); T. LXIV, 10, gr. LzL i T. LXX,15, g r . 87 (Szentes-Berekh5t ) ; I . Welkow, o ,p . c i t . , s t r .50 (Mom' in Brod-Lo,m) ;K . B d h n e r , o p . c i t . , s t r . 2 3 8 - 2 3 9 ; F . F r e m e r s d o r f , K c i l n , G e r m a n i a 1 9 4 1 ,3, str. 183; A. I{ 1o i b e r, Ziegelfeld, gr. 25/1953 (datiran u VI vek; novdi i Valenti-nianusa II) , str. 125.

2 e 8 L . B o I t a , A r h . p r e g l e d 9 , 1 9 6 ? , s t r . 1 3 0 ; g r . 1 0 / 1 9 5 7 .2 0 e J . W e r n e r , D i e L a n g o b a r d e n , s t r . 1 2 7 ; W . S m i d , o p . c i t . , g r . 7 7 , , s t r .

6 5 ( 7 k o m a d a ) ; g r . 9 7 , s t r . 6 ? ; g r . 1 0 8 , s t r . 6 7 ; g r . 1 3 9 , s t r . 6 9 ; g r . 1 5 0 , s t r . 7 0 ; g r . 1 5 6 ,s t r . 70 ; g r . 170, s t r .72 ; g r . 180, s t r ' . 73 ; g r . 196, s t r . 74 : J . Zmav c , op . c i t . s t r . 27-1 .

: ' ] 0 0 D . D i m i t r i j e v i i , J a k o v o - K o r m a d i n , s t r . 1 2 , g r . 5 ; T . I V - 2 .3or H. R o o s e n s, op. ci t . , str. 12, 14.3 0 2 L . B o l t a , o p . c i t . , s t r . 4 0 2 ; n a p r . W . S m i d , o , p . c i t . , s t r . 5 8 - 7 5 .3 0 3 V . V . K r o p o t k i n , o p . c i t . , g r . 4 L , s i r . 2 1 0 ; K . S e g i , V c i r s , s t r . 3 7 8 ,

4 O 4 ; D . C s a I l 5 n y , o p . c i t . , s t r . 3 9 4 ; C h . N e u f f e r - M i i 1 1 e r , o p . c i t . , s t r .1 0 ; B . S c h m i d t , M i t t e l d e u t s c h l a n d , s t r . 2 9 0 .

304 N. M i le t i 6, Slovenska nekropola u Gomjenici k. P,r i jedora, GZM NSXXI/XXII. 1967. str. 139.

154 NADA MILETIC

svedoie reiativno neujednaeeni redovi. Svojom pojavom, ova nekropola, kao igrobovi u Mogorjelu, Korit ima i Mihaljevicima, potvrduje paralelno postojanjeovakvog nadina sahranjivanja na jednom zajednidkom mestu i pojedinadnihukopa u antidke sarkofage ii i kasnoantidke presvodene grobnice, kako nam topokazuju ukopi u Potocima, Vrdoiju, Stranjanima, DZeli lovcu, Turbetu, eipu-lj i6u i d1.sos

Neravnomernost redova zapaLena je kao redovna pojava na skoro svimnekropolama ovog perioda, negde usiovljena samim terenom, ali verovatno v|sesamim tokom procesa u prelasku na ovaj novi naiin formiranja pogrebnih obi-daja. Nerazdvojna od ovog procesa je i pojava orijentacije samih grobova, kojase i na Bosnjrida voiiLr ogleda u dvorstruk'orn usrneravanju: u p,ravcu jugozapad-*severoistok i istok-zapad, pri iemu preovladuje prvi smer. u ovom pogledunekropola se prikljuduje i itavom nizu" savremenih grobalja i irom Evrope, na-rodito lokalitetima Jakovo-Kormadin, Kiszombor, Szentes-Kcik6nyzug, szen-tes-Nagyhegy, zatim eufut-Kate i Estagel, dakle za gepidske, odnosno gotskenekropcle, sa kojima pokazuje slidnosti i u pogledu nalaza i u pogledu drugihpojava. Nekropole Blcd I, Kranj i Rifnik, za koje inaie pokazuje veliku veza-nost pruZaju drugu sliku u ovom pogledu. u pogledu dubine grobova, poloZajaskeleta u njima, poloZaja luku ili glave sve nekropole pokazuju jedinstvenepojave, i razlike su samo izuzetne. MoZda ipak treba spomenuti ria na Bosnji6avo6u nije zabeleZen ni jedan sluEaj da su ruke prekrstene na pojasu i l i prekogrudi.

Takode nisu primecena ni ve6a grupisanja, ni dvojni grobovi, sto jeinade konstatirano na ditavom nizu nekropola koje su u toku izlaganja nav6-dene. Isto tako. ni tragovi pljaikanja grobova, koji su zabeleZeni na brojnim,ve6im il i manjim nekropolama ovog perioda.

Pojava clrvenih zastitnih okvira, uz istovremeno sahranjivanje u pr,orsi;uzemlju, izdvaja nasu nekrropolu od sistematski istraZenih grobaija ovog periodau na5oj zemlji, gde se oni i l i uop5te ne pojavljuju i l i samo u jednom iludaiu,iak kada je u pitanju i tako prostrana nekropola kao sto je Kranj. po velikombroju grobova koji su imali drvene okvire u razridit im kombinacijama (32), anarodito pojava izdubijenog stabla, veze nekropolu na Bosnji6a votw za nekro-pole germanske pripadnosti, gde su ovakvi zastitni okviri skoro redovna pojava.Ovakvi okviri konstatirani su samo u Mihaljevi6ima.

odsustvo bilo kal<vih tragova pogrebnog r:itusa (ostaci Zivotinjskih ko-sti ju, paljenje vatre, l juske jajeta i clr.) izdvaja naiu nekroporu od mnogih nakojima su ovakvi ostaci povremeno zabeleZeni. Ttrkode moramo ista6i i potputroodsustvo keramidkog materijala, bilo u viciu ditavih posuda il i fragmenata, podemu se ona takode razlikuje i od gepidskih i oct langobardskih grobova, a u6emu pokazuje apsolutnu sii inost s nekropolom Bled L$00

Relativno veliki procenat grobova s narazima (vise od polovine) opsta jepojava na nel:ropoiama ovog ranog perioda, a u pogledu vrste nalaza ponavljase ista slika - radi se uglavnom o nakitu, elementima nosnje, o,rudu i oruZju.Jedno ipak treba istaCi - sem dve sekire, drugog otui,ja u pravom smiiiunije bilo, po demu je nasa nekropola siidna Bted.u I, Rifniku, grobovima u Istri(s retkim izuzectma), u Mihaljevi6ima, Mogorjelu i dr. dok sJ u ovom pogleduJakovo i Kranj izdvajaju u izvesnoj qreri.soz

3 0 5 V . R a d i m s k ; i , G Z M 1 8 9 0 , s t r . 8 3 ? f f ; V . p a , s k v a l i n , o p . c i t . , s t r .1 4 9 f f ; T . M a r k o v i d , _ o p . c i t . , s t r . 6 5 f f ; M . M a s I a 6 , G Z M 1 b 3 2 , - s t r . a t t t ;pod,atak s,a isko,pavanja u eipulji6u (u toku).

3 o o J . K a s t e l i c , o p . c i t . , s t r . 2 g .307 D. D imi t r i jev i i , Jako ,vo-Kormad in , T . I I I , 1 -13 , g r . 2 i 24 , g r , B ;' I . IX, 2; W. Smid, op. c, j , t . , si . 9.

I

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVEANIMA

Relativno skromni nalazi, u skali od pozlafene kopdice do najskrornnije

ilelezne kopde, sasvim se jasno izdvajaju u predmete dije je rimsl<o ili kasnoan-

tidko poreklo izvan svake sumnje. i u predmete koji su pnoiza5li iz gerrrnanskog

kultuinog kruga i bili u upotrebi bilo kod skoro svih germanskih etniikihgrupacija, bilo ogranideni na neke ori njih. Medutim, za iitav niz predmeta izprve grupe istraZivanja su pokazala da su u vreme seobe naroda bili preuzeti

od sttatt" razliditjh germanskih plemena, da su doZiveli daiii tazvoi i postali

svojina germanske kulturne sfere, ukljudeni u germansku nojnju ili obidaje.Njihovo antiiko poreklo se samo uzgred sporninje u genezi pojedinih tipova.Takav je sludaj, od nalaza koji su se pojavil i na Bo5njifa voeu, s nausnicamas kockom ili korpicom, niskom perli, poiiedriinim tamnoplavim perlama, per-

lama u vidu rozete, ukrasnim iglama, Armbrust-fibulama, plodastim fibulama,deSljem, jednostavnim narukvicama. Svi ovi nalazi bogato su zastupljeni nabrojnim gotskim, gepidskim, langobardskim. bajuvarskim, alamanskim, franai-kim i drugim nekropolama il i u pojedinim grobovima. eak i oni predmeti kojiu svom obliku nisu doZiveli nikakve promene (ugiavnom orude), ostali suneprekinuto u upotrebi kod mnogih germanskih osvaiaia, kao Sto to pokazuje,na BoSnji6a vo6u, pojava Sila i kl indi6a. Nalazi sekira u dva groba pokazujunajjasnije ovaj fenomen gde je pledmet iistog antidkog oblika i porekla poslu-

Zio u prirneni jednog iisto germanskog' ob'iiaja.Ako ovo uzmemo u obzir, i dodamo one predmete koji, prema op5te-

prihva6enoj t ipologij i, pripadaju iskljudivo germanskoj kulturnoj svojini, kao$to su skoro sve kopde koje su se u velikom broju pojavile na najoj nekropoli,posrebrena narukvica ukra5enih krajeva, iuk torbice, strelice' posrebreni iukra5eni noZevi, sasvim jednostavni i malobrojni prsteni, t i ja je pojava i obiinaupotreba zabeleZena na brojnim germanskim nekropolama, kal<o je to i analizapokazala, moramo zakijuditi da je broj nalaza i tipova ove grupe daleko ve6i odprethodnih.

Prema zastupljenosti pojedinih vrsta nalaza i l i poiedinih tipova unutarodredene vrste, najvi5e slidnosti na3a nekropola pokazuje, u naSoi zemlji, s ne-kropolom u Kranju, Rifniku, Bledu I i Jakovu, zatim, u izvesnoj meri, s nala-zima iz Isrtre, Batrkog MorrroStorra, Dubravice, Beo'grada, Novih Banovaca, Miha-ljevida i Korita. Takode, u ve6oj meri, s gepidskim nekropolama u Kiszomboru.Sze,ntes-BorekhStu, Szentes-Kdk6nyz'ugu, Szenftes-Nagyhegy i Moreqtii. Upogledu pojedinih nalaza, analogije su vrlo bliske i deste sa ditavim nizom ger-manskih nekropola od juZne Rusije do Spanije kroz koje je nekropola na Bo3-nji6a vo6u ukljudena u Siroki l<ulturni krug evropskog ranog srednjeg veka.

Da se vratimo na ietiri prrre citirane nekropole iz na5e zemlje. Prostrananekropola u Kranju, m,ada konadna analiza nije izvrBena, oznadena je u posled-nje vreme kao preteZno langobardska, uz istoinogotske grobove i grobove kojiukazuju na autohtoni romanizirani Zivalj i datirana do kraja VI veka, eventu-alno u podetak VII veka.308 Nekropola Bled I, i pored drukiijeg atribuiranjao,d strane auto,ra, pfipisana je uglarrnom autohtro,noim rornarxizirr,an'orn stano,vni-3tvu, i datirana takode u VI i rani VII vek.3oe Nekropola na Rifniku datiranaje u prvu polovinu VI veka i pripisana delomiino autohtonim stanovnicima,delomidno langobardskim i istodnogotskim elementima.slo Nekropola u Jakovudati.rana je u prvu polovinu VI veka i odredlena karo gepridska.8ll Rekl,i srno vecda nekropola na Boinji6a vo6u pokazuje najvi3e slidnosti s ove detiri nekropole,ali je stepen ove slidnosti i u celini i u pogledu pojedinih nalaza razlidit, tako

308 J. Werner, Die larngobarrdrischen Fibeln aus Ital ien, str. ?; ibid., DieLangobarden, str. 726-127: Z. V i n s k ti, Arh. vestnik XI-XII, 1960-1961, str.229-230; ib'id., Matorij'ali VI lcongr. arl'reol'oga u Lj,ubljani 1963, str. 106.

30e J . Werner , D ie Langobarden, s t r . 128-130; Z . \ ' I insk i , Arh . ves tn ik1960-1961, s t r .231; ib id . , Mater i ja l i V I kongresa, s t r . 106, 109.

310 L . Bo l ta , op . c i t . , s t r .407; ib id . , Arh . p reg led 9 , 1967, s t r . 1 .31 .311 D. D imi t r i j ev i i , Jakovo-Kormad in , s t r . 44 .

155

156 NADA MILETIC

da nasa nekropola spaja elemente koji se na pojedinim od ove ietiri nekropolene pojavljuju i l i se veZe samo za jednu od njih. pri tome ove nekropole poka-zuju veoma iznijansiranu sliku, a time i nekropola na Bo5nji6a vo6u dobija isvoje posebno mesto u ovome krugu. I.iajvise siidnosti, tamo gcie su analogijebile moguie, materijal sa Boinji6a vo6a pokazuje sa nalazima iz nekropoleKranj, pogotovu u tako retkim nalazima kao Sto je istodnogotska pozlatenakopdica, srebrni stilus, gotska kopia. ukrasena urezanom trakom, narebrenakopda s profi i iranim trnom, pojava torbice - dakle nalazima koji, sem strlusa,pripadaju gerrnanskoj kulturnoj ostavSitiiinri, dattiLra,ruirn u kraj V i prrvu po[,o-vinu vI veka, a koji na ostalim trima nekropolama nisu konstatirani. s drugestrane, izvesnim nalazima, koji se na Kranju ne pojavljuju, nasa nekropolavezana je samo za grobove iz Jakova, kao ito je to u pogledu nausnica s koc-kom, perle-rozete ili perle od kamena pesdara. ovakva diferenciranja moglabi i6i i dalje, ali ih ovom prilikom zavrsavamo konstatacijom da su grobovi naBosnji6a vodu dali i nalaze koji svoje analogije nemaju ni u jednoj od ovdetretiranih nekropola, a to su igle - stilusi s probijenom prizmom, srebrna got-ska kopda s okovom, bronzana kopda s kaneliranim trnom, L,elezne posrebreneiii tausirane kopde, posrebrena narukvica s tausiranim ukrasom, posrebreni iukraseni noZevi, sekire ovog oblika. po svim ovim nalazima nekropola naBosnji6a vo6u u celini predstavlja izuzetnu pojavu u dosada istraZenim nekro-polama ovoga perioda. za mnoge ove i druge nalaze analizom je utvrdeno dapripadaju kraju v i prvim decenijama vI veka i da pripadaju germanskoi, od-nos,no go,tsko,j -kulturnoj ostav5iini.

Is'borijski okvriri o,vog razd'oblja na pod,nudjru u ho,me je l.ocirana nekro-po'la Bo6nji6a vo6'e su d,o,brro poznati. To je vreme vtad,avine rsrtodnih Go,ta uovim krajevima pod reodorihom. (u vremenu od 493 do 536), u kojima je Bosnabila ukljuiena u provinciju Dalmaciju. Rakovdani IeZe negde na granici izme-du provincije Dalmacije i provincije Savie, koja je takode bila pod istoinogot-skom dominacijom, i nesto duze.312 Mnogi nalazi iz ove dve oblasti gon o* onjihovorm prisr.rstvu, U ko,joj meri, u odnosu na autofrrtrormo romaniziir'ano srta-novni5tvo, to je stvar budutih istraZivanja, arheolo5kih i narodito antropoloikih.

ve6ina grobova na na5oj nekropo'li, ako uzmemo u o,bzir o.rijentaciju,za5titne drvene okvire, izdubljeno stablo i nalaze tipolo5ki jasno odreilene ilinj ihovu upotrebu, nosi obeleZja germanske pripadnoiti (42),i preteZno gotske,iak i kad istorijski ne bi biio utvrdeno da ostale germanske grupacije na ovompodruiju ne dolaze u obzir. Sve grobove koji sadrZe nalaze kasnoantiikog po-rekla, a ne iine grobnu celinu s jednim od elemenata koji karakterisu germin-sku pripadnost, iLi su bez rtalaza, ovde nismo uvrstili (npr., grob b, r0, 17, 40,46 i dr.). ostavili smo po strani i grob 12 (s iglom-stiiusom) i grob 32 logriica,pl,odasta fibula, srebrna igla-srtrilus), marda bri pLo s\xo,m prc,LioZaju uz rrurSki grriorb sasekrirom i noZem (13), i po o,bliku igle, grorb 12 takrode rno)gao p,rd,padati g"o-"rt-skoj grupi, a pogotovu grob 32, koji leZi nep'osredno uz grob 33 (s istoinogot-skim kopdanaa i dr.), a i i j i nalazi po svojoj nameni i kombinacij i spadajuupravo u one elemente koje I. B6na navodi kao karakteristidne za langobard-sku nosnju panonskog perioda.813 Ako je i pored svih nabrojanih elemenata ianalogija ipak moguie da se i autohtono stanovniStvo sluZi.lo istovetnim naki-tom, kopdama izuzetnog oblika, posrebrenim noZevima, torbicama s lukom, deije stavljalo oruZje u grobove i upotrebljavalo drvene za5titne okvire i izdublje-na stabla u ovom vremenskom razdoblju, onda bi broj njihovih ukopa ovde

: t t J. Werner, Die Langobarden. sl. 1 (karta s granicama provinci ja u V i_v_I veku na srednjem Dunavu, prema kojoj bi Rakovdlni spadali u Daimaciju);K. P a t s c h, WMBH V, Wien lBgZ, str, iz}-zzO, sl. 106, gAe je ova granica pome_rena nesto juZnije, pri Eemu b,i Rakovdani spadali u Saviu (pannonia superior).-

313 L B 6 n a, Att i del VI congr., str. 154.

I

It

{F

I

)

b i o v e 6 i . A t i t a d a b i a t r i b u i r a n j e s v i h o r u h r a n o s r e d n j o v e k o v n i h n a l a z a k o j isu odredeni kao germanski (istodnogotski, gepidski' lango.bardski i dr'' podra-

zumevaju6i odnosne ukope), moraii loZiveti svoju redakciju' Svakako da su u

ovim nimalo jednostavnirn pitanjima antropolo5ka istraZivanja od skoro pre-

sudne vaznosti. ona,., porrrut" sa nekropole Bled I, gde je uglavnom zastupljen

brahikelalni tip, i samo de,Iomi[no sa Jakova, gde je konstatirana u nas'o'j ze'miji

dosad jedinstv-ena pojo"u vestadki deformirane lobanje u tri sluiaja'3lir U ovom

fogredl nekropola n" eosrri le" vo6u prikljuiuje se ovoj izuzetnoj pojavi u ma-

terijalu poznatom iz nase zemlje sa vestaikom deformacijom lobanje zabele-

Zenom u grobovima ?, (muSki, s parom heleznlh fibula)' 49 (mu5ki' sa za5titnim

okvirima,-T. XI), 61 (muSki, sa ieie"tom kopdom izvijenog obruda' sme5ten u

izd.ubljeno stablo) i 64 (Zenskr). U detaljnoj anaiizi o ovom fenomenu' J' Werner

3e oval obidaj konstatirao i kod Istodnih Gota, na Krimu svakako' gde se za-

d r Z a o d u Z e , a u l z v e s n o m b r o j u v e r o v a t n o u v r e m e n j i h o v o g b o r a v k a u P a n o -nij i i l taii j i . U kojoj meri je veitaiko deformiranje lobanje bilo zastupljeno

kod Istotnih Gota u tvom periodu i u ovim oblastima, J. Werner ie nagovestio

da bi to mogla pokazati budu6a istraZivanja u Madarskoj i Itali j i .315 ovde samo

uzgred napominjemo da je u verovatno germanskim grobovima iz Atzgersdorfa

i iaa a. d. Th"y", diji zu izvesni nalazi pokazali apsolutnu sliEnost s nekima

od nasih (narukvica), zabeleZena vestaiki deformirana lobanja.316 ova je pojava

konstatirana i u grobnicama u eufut-Kale.3r? Pojava ve5tadke deformacije na

BoSnji6a vo6u dini znadajnu kariku izmedu ovih o,blasti ,i po'tvrduje, uz ostale

,-r"rrudurr" elemente, prisuitvo germanskog, odnosno istodnogotskog elementa na

ovoi net<ropoli.sra 11i2s1tati sa ranosreclniovekovnih nekropo.la tije je istraZi-

u"rri" r', toliu, osvetliCe u ve6oj meri, moZda, i ovaj problem'31e

Gde su mogli nastati i kojim su putem dospeli predmeti otkriveni na

Eoinji6a voeu, to je, pri sada3njem stanju poznavanja ovog pitanja' teSko reci'

za tzvestan broj sigurno je da su nastali u rad,ionicama Panonije, dok su drugi

mogli do6i bilo sa sev"ro,apada preko Siska, saobraeajnicom plema Dalmacij i,

bilo iz Dalmacije u obrnuiom slneru. Na tom putu nekropola u Kninu dinj,

verovatno, znaiajnu kariku, kako je to zabeleZLno i u kasnij im stole6ima,teo

i od. rezultata ovih istraZivanja otekuje se i odgovor na mnoga pitanja poslav-

ii"rr" ,, vezi s nekropolom ,ru noSnlie" vo6u. Treba, svakako, uzeti u obzir i

radionice u Sirmiumi. Za izvesne Lelezne predmete mozemo pretpostaviti, da

ponovimo, da su nastali u jednoj od radionica u rudarskim sredistima provln-

cije Dalmacije.Nigde u bliZoj okolini lokaliteta nisu mogli biti u,stanovijeni o'stact nase-

l j a k o m e " j e p r i p a d a l a o v a n e v e l i k a z a j e d n i c a . N a l o k a l i t e t u C r k v i n e , u S e l uRakovdanima, nad poljem gde je locirana nekropola, sem naziva nisu saduvani

apsolutno nikakvi -drugi

t-ragwi. Nalazi iz grobova takode ne dozvoljavaju

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOIA U RAKOVCANIMA t a r

3 u J . K a s t e l i c , o p . c i t . s t r . 3 3 , 3 9 ; D ' D i m i t r i j e v i e ' J a k o v o - K o r m a -

din, str. 34.s15 J. Werner, Att i la-Reich, str. 14-17'

3 1 6 I b i d . s t r . 1 4 .3 1 7 V . V . K r o p o t k i n , o p . c i t . s t r . 2 1 1 '

Br8 Ovim se ujedno potvrcluje da germansko odredenje nekropole dato ve6 na-

kon prvih itxopu""i1:", u iotru tioiitr se pojavio sludaj deformirane lobanje, nije bilo

i"r.o' t t"o."onai io, tat<o ie to Z. Y tns ki- odludno pobijao (Materi iaLi VI kongresa

arheologa u Ljubljani, str. 108)'

310 Pojava veitaiki delormirane lobanje konstatirana je i na nekropol4 trtlii'i meClu grobovima i" ijr5i:"""-niavlje. Na podacima srdaino zahvaljujem L' Bolti'

odnosno M, Slabeu.s z o I { . M i l e t i i , G Z M 1 9 6 7 ' s t r . 1 4 4 '

+

?

-==lt-e t

._-

I158 NADA MILETIC

zakljuike u vezi s religioznom pripadno5du pokojnika. Bududa istraZivanja pru-Zi6e odgovor, verovatno, i u ovom smislu.

Socijalno diferenciranje takode nije mogu6e izvesti preciznije, jer sunalazi i ostale pojave u vezi sa sahranjivanjem prilidno ujednadeni. Relativnovisok broj srebrnih ili posrebrenih nalaza mo6i 6e posluZiti u ovom pogledLrtek kada budemo raspolagali opseZnij im materijalom sa ovog podrudja. Tada6e, verovatno, biti jasniji i odncs nekropole na Bo5nji6a vo6u i prema grobcl-vima u Mihaljevi6ima i nekropoli u Korit ima, koje pripa.daju istom razdoblju,ali koje, svaka za sebe, pokazuju i odredene specifi inosti.

Rukop'is p,redat redakciji u aprilu 1969. g.

Diese Arbeit wird in deutscher Spractre in den wissenschaftl ichen Mitteilungen desBosnlsch-herzegowinischen Landesmuseums, Band III, Heft A - Archeologie, veroffentl ichtwerden.

I

.t

a

?

$

=*=+.-

TABLA I

rl

:

{

a

t

ffiQ

ffiHltr$l|fi

: ,#+

@m"

16

TABLA III

tl - Glasnik zemauskog muzeia - Arheologtja

ffi@

Al, \r

ffi,(S--1

l-rbr-'tf f , d r l[ .

-^ '";1

\ilV{

s$'$7

$$

.T

ff

+II

!I

.l't

->

TABLA VII

ra

-l++

ff

TABLA VIII

' * {

\

.i-

TABLA IX

I

TABLA X

r ; l

ffi' " i .;k'j

TABLA XI

g1

ff

TABLA XII

L

-tbL

TABLA XIII

-:!

W F g J W W W W E T E W F wE t s t l t s x t s F J l J t s F . -

* - - - * ; ; ; ; ' ' " F j

o 9 + N H C ) @ ' - U Nw

l l l l l l l - ' ' ' l l , F^ l O { | P! r I H I

5 ^ o I O X: : : : r ' $ ! J d ' : : I ; j- o u ! . r F

' ' 1 - - _ J q' : { ' ru r s H u a F 9 - *@ A P ' { - c ^ r @ c ! u : ' o N t s

o t 9ti

- l ze

Ci, :--:.\

- ! . . t l t . ! q t t

A

,ffi

FFFFFFFFF. ( o o

G-- oo " ol u-- b'J HF , , + , , . l

r , - l H l l - l l Ll - l , ' ' r : '

2a ? n r O t O H: I i o " 3 l . t s >a o ;3 ' o '0 - o ' ,

- A d . f A 7 rq3g;= F ts= F6 : ' d

- H ^ . _ s F t H 6 )

5 ' 6 i ! j i i r o ) ' u H

o

-pf +?-. -

ffiffi

H

T

t | l

t t i

&N Xx<

t r t rw t rw t r t rF : r 5 F 5 1 1 5@ { O ) u t r C r t J

l l l l l l l

F Cr C^, F C^tt s H C r r D g | 5 g ) C ^ r r F

-- .--.4\ -- - ---1 'u v

n miletić - ranosrednjovjekovna nekropola u rakovčanima kod prijedora

Documents