UNIVERZITET U BEOGRADUFILOZOFSKI FAKULTETODELJENJE ZA ARHEOLOGIJU

Nekropola iz vremena seobe naroda sa lokaliteta Bonjia voe kod Rakovana-Arheologija ranog srednjeg veka-

Mentori: Student:Prof. dr Mihailo Milinkovi Amalia Sabanov, AR/08-0039Dr Perica pehar

Beograd avgust, 2014.

Sadraj:1. Uvod.................................................................................................................32. Istorijsko-geografski okviri..................................................................................33. Istorijat istraivanja.............................................................................................44. Nekropola u Rakovanima...................................................................................55. Analiza nalaza....................................................................................................66. Grbovi sa vetaki deformisanim lobanjama.........................................................147. Diskusija i zakljuna razmatranja........................................................................168. Bibliografija......................................................................................................199. Prilozi...............................................................................................................20

UvodU selu Rakovani kod Prijedora nalazi se lokalitet Bonjia voe gde je vlasnik poseda kopajui jamu otkrio dva groba. U jednom je naao kopu i no, a u drugoj gvozdenu sekiru. Istraivanja su usledila u nekoliko kampanja narednih godina. Ukupno je istraeno 66 grobova i nekropola se smatra u celosti ispitanom. Osteoloki materijal je antropoloki obraen to je dalo izuzetno dragocene i zanimljive podatke i omoguilo detaljniju interpretaciju ostalih nalaza. Pokretni nalazi smeteni su u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. (Mileti, 1969: 119-120)U ovom radu bie obavljena analiza nekropole iz vremena seobe naroda sa lokaliteta Bonjia voe da bi se eventualno utvrdila etnika pripadnost sahranjenih pokojnika, kao i vremenski period ukopavanja grobnih raka. Rezultati dobijeni ovom analizom e se potom uporediti sa publikovanim nalazima istovremenih lokaliteta konstatovanih u oblastima rimskih provincija na prostoru bive SFR Jugoslavije, u ovom sluaju nekropola, koji su etniki i hronoloki ve opredeljeni.Istorijsko-geografski okviriNekrpola lei na lokalitetu koji se nalazi na prostranoj fluvijalnoj terasi na levoj obali reke Sane. Iskopavano je polje u selu Rakovani koje je smeteno otprilike 4,5 kilometara jugozapadno od Prijedora. Ona spada u niz lokaliteta koji su smeteni du leve obale Sane, negde izmeu dva rimska i kasnoantika znaajna rudarska sedita, Ljubije i Japre. Uprkos gustini lokaliteta smetena je na slobodnom prostoru i nije vezana za objekte starijih epoha. To je ini drugaijom od veine drugih nekropola ranog srednjeg veka (Mileti, 1969: 153). Nastala je u periodu velike seobe naroda, a u tom periodu Bosna je bila ukljuena u provinciju Dalmaciju. Selo Rakovani lei negde na granici izmeu provincije Dalmacije i provincije Savie. Treba imati u vidu jedinstven poloaj ovih podruja izmeu jugoistonih Alpa i centralnog Balkana, povezanih sa jedne strane na junoj periferiji Karpatske kotline sa srednjim Podunavljem, a preko istonih obala Jadranskog mora sa svetom Sredozemlja. (Milinkovi, 1998: 128)Istorijski okviri na ovom podruju iz razdoblja kada je nastala nekropola na Bonjia vou su veoma dobro poznati. Epoha seobe naroda u jugoistonoj evropi obuhvata period od kraja IV do poetka IX veka. Navala nomadskih ratnika iz Azije pod dominacijom Huna 375. godine pokrenula je velike migracije razliitih etnikih grupa, prvenstveno germanske, ali i sarmatske pripadnosti. Prodirali su u Rimsko carstvo kome je na desnoj obali Dunava, u provinciji Panonji i Meziji, bila postavljena granica, tj. limes. Hunska prevlast u Podunavlju brzo zamire nakon Atiline smrti 453. godine. Tada, a pogotovo posle prestnka postojanja Rimskog carstva 476. godine, u jugoistonu Evropu prodiru istoni Goti, Gepidi i Langobardi, koji su za sobom ostavili evidentne materijalne tragove. Istoni Goti iz Panonije 471. godine polaze na donji Dunav, a odatle 488-489. godine kreu kroz Posavinu ka Italiji. Neto manje od pola veka, najkasnije do 537. odnosno 539-540. godine, odavde vladaju celom provincijom Dalmacijom i Junom Panonijom. Gepidi iz svernog Potisja dre Banat i uz prekide Srem do 567. godine , a Langobardi, doavi iz dananje severne Austrije u dananju Maarsku, zauzimaju 546-548. godine Sloveniju i severozapadni deo Hrvatske. 568. Godine, nakon to su slomili gepidsku vlast, Langobardi odlaze u Italiju. Ovi narodi uspevaju u stvaranju dravnih organizacija, prolaznih i relativno kratkih u Podunavlju i neto trajnijih u Italiji. Sve to vreme odvijali su se sukobi sa Istonim Rimskim Carstvom, naroito monim u vreme vladavine Justinijana koji u VI veku uspeva da ujedini podruje celog Sredozemlja. Ve u drugoj polovini VI veka u jugoistonu Evropu pristiu, dotad nepoznate, grupe nomadskih konjanika-ranika pod vostvom Avara. 567. godine pokorili su bantske i sremske Gepide, a do u VII vek ratuju sa Istonim Rimskim Carstvom. U to vreme su Avari u savezu sa Kutrigurima, Protobugarima i Slovenima, za vreme trajanja takozvanog prvog avarskog kaganata, unitili niz kasnoantikih urbanih centara. Ovo njihovo ekspanzivno ratovanje na Balkanu prestaje nakon bezuspenog napada na Carigrad 626. godine kada se povlae u centralni deo Karpatske kotline. Posle 670. godine, sa prilivom novopridolih avarskih plemena, nastaje drugi avarski kaganat. U VIII veku Avari su ponovo dominantni na istorijskoj karti Evrope, a njihovu dominaciju u srednjem podunavlju konano prekidaju franaki vojni pohodi pod vostvom Karla Velikog oko 800. godine. (Vinski, 1986: 19-21) Potrebno je skrenuti panju na injenicu da su sve etnike grupe koje su se u ovom periodu od poetka V do poetka IX veka naseljavale na ovim prostorima, preko Huna i Germana pa do Slovena, naile na starosedelake romanizovane zajednice, koje su u velikoj meri uticale na materijalne ostatke koji su danas sfera naeg interesovanja.Istorijat istraivanjaGodine 1959. ekipa Zemaljskog muzeja, u sastavu dr A. Benac, Z. Mari i N. Mileti obavetena je o pronalasku gvozdene sekire na lokalitetu Bonjia voe. Vlasnik imanja je kasnije potvrdio da je kopajui jamu otkrio dva skeleta, koja je pritom veoma otetio. Posle je izvreno dvodnevno sondiranje u kome su otkrivena jo dva groba. Kasnija sistematska iskopavanja obavljena su u etiri kampanje: od 29. juna do 7. jula 1960. Godine u kojoj je istraeno 20 grobova; zatim od 18. do 30. juna 1961. godine otkriveno je 14 grobova; od 19. juna do 10. avgusta 1962. godine istraen je 21 grob, a od 15. do 28. juna 1964. godine 7 grobova. U timu koji je iskopavao na nekropoli 1960. godine bili su N. Mileti, J. Sunik, J. Beloevi. 1961. i 1962. godine ekipu su inili J. Medini i M. Tadi, a 1964. godine S. Zlatanovi i M. Tadi. Osim u zavrnim radovima 1964. godine u iskopavanjima uestvovala je i antropolog G. Pilari. ( Mileti, 1969: 119)Nekropola u RakovanimaNekropola u Rakovanima spada u tipina ranosrednjovekovna groblja na redove. Sadri najmanje pet redova koji se proteu u pravcu jugoistok-severozapad ili u pravcu jugozapad-sveroistok, dok su sami grobovi orijentisani u pravcu jugozapad-severoistok (37 grobova) ili zapad-istok (27 grobova), a svega dva groba su okrenuta ka severozapadu-jugoistoku. Razmaci izmeu ukopa pokojnika su nejednaki, a bitno je spomenuti i da raniji ukopi nisu poremeeni kasnijim sahranama to svedoi o postojanju neke vrste nadgrobnog obeleavanja. Nisu primeena vea grupisanja, ni dvojni grobovi. (Mileti, 1969: 154) Prema podacima N. Mileti, od istraenih 66 grobova u 27 su sahranjeni mukarci, u 20 ene, a u 10 deca. 10 skeleta je ostalo neodreeno to se tie pola. Razlika izmeu mukih i enskih ukopa nije beznaajna ako uzmemo u obzir ukupan broj grobova. Moemo je uporediti sa donekle drastinijom razlikom (46 mukih, a 27 enskih grobova) na nekropoli Vie Grobalja u Viminacijumu, koja se datuje okvirno u sredinu VI veka i opredeljena je kao gepidska. (Milinkovi, 1998: 129)Pokojnici na Bonjia vou su ukopavani u proste rake uz relativno estu pojavu drvenih okvira ili ploa (32 groba). Javljaju se ploe poloene preko pokojika, ili samo preko grudi, ispod skeleta, sa leve ili desne strane ili kombinovano. Veoma zanimljiv i gotovo jednistven sluaj predstavljaju tri sahrane (grobovi br. 25, 55, 61) gde su pokojnici poloeni u izdubljeno poludeblo. injenica da su drveni okviri ravnomerno postavljeni u svim delovima nekropole nagovetava da su korieni kroz sve periode njenog trajanja. Upotreba drvenih okvira pri sahranjivanju primeena je na nekropolama Kranj, Rifnik, Bled, Mihaljevii i na nekropoli Burdelj, sa teritorije Viminacijuma koja je datovana u kasni V vek i opredeljena kao istonogotska. Ovo je zapaeno i na mnogim germanskim nekropolama irom Evrope. (Milinkovi, 1998: 130-131)Gotovo na celoj nekropoli pokojnici su polagani u ispruenom poloaju na lea, uglavnom sa rukama opruenim uz telo ili, ree, sa jednom ili obe ruke u krilu. Sahranjivani su u odei sa prateim elementima nonje, to potvruju sitni nalazi tkanine, pojava fibula i njihov poloaj u grobu. (Milinkovi, 1998: 131-132). Odsustvo bilo kakvih tragova pogrebnog rituala (ivotinjske kosti, ljuske jajeta, paljenje vatre...) i nedostatak kermikih posuda izdvajaju ovu nekropolu od mnogih gepidskih i langobardskih gde su takvi tragovi zabeleeni. Ovakav nedostatak takoe pokazuje nekropola Bled. Ipak, vie od pola grobova sadri neke pokretne nalze, uglavnom nakit, elemente nonje, orue itd. to sasvim odgovara veini istovremenih nekropola. Tragovi naselja gde je ova manja zajednica, od svega nekoliko porodica, mogla stanovati nisu konstatovani. Takoe nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogla doneti pretpostavka o njihovoj religioznoj pripadnosti. (Mileti, 1969: 154)Analiza nalazaPokretni nalazi sa nekropole koji ine grobni inventar podeljeni su u etiri grupe (prema Mileti, 1969). A to su nakit, predmeti koji predstavljaju funkcionalni deo odee, predmeti utilitarne prirode i oruje.nakit:Pronaena su svega dva para naunica od kojih su jedne naunice sa korpicom (grob br. 17; T III/ 17, 37), a druge sa poliedrom (grob br. 2; T I/ 2, T VII/ 7). Oba para su izraena od bronze. Stanje ouvanosti naunica sa korpicom ne dozvoljava detaljniju tipoloku analizu. Najblie ih moemo odrediti kao naunice kasnorimskog porekla koje su kasnije preuzela i dalje razvila mnoga germanska plemena. Drugi par sa nae nekropole takoe vodi poreklo od kasnorimske naunice sa kockom. Prema J. Werneru bronzane naunice sa poliedrinim zavretkom smatraju se jeftinim nakitom autohtonog stanovnitva. Slini nalazi evidentirani su na lokalitetima Gornje Peine kod Travnika, u Dubravici, u Beogradu na Karaburmi, na nekropoli Jakovo-Kormadin, u Bakom Monotoru i dr. (Mileti, 1969:131) U vreme seobe naroda preuzima se kasnoantiki nakit pa se jednostavne srebrne ili bronzane livene naunice sa poliedrom mogu nepromenjene pratiti u germanskim grobovima od druge polovine V veka do u VII vek. (Vinski, 1963: 105)Ogrlice su naene u tri groba (br. 32, 48, 50) to predstavlja veoma skroman broj jer one spadaju u skoro obavezan inventar enskih grobova sa ranosrednjovekovnih nekropola razliitih etnikih grupacija. Naene su oko vrata ili na grudima. Sreemo ih na mnogo nekropola ovog perioda, na primer Jakovo-Kormadin, Baki Monotor, Bled, Kranj. Niska iz groba 32 (T III/ 32) sastavljena je od sasvim identinih perlica, koje prema obliku i veliini odgovaraju niski iz groba 32 u Smolinu koji se datuje u drugu polovinu V veka. Perle iz groba 50 (T V/ 50), od kojih su etiri poliedrine i jedna bikonina, pripadaju starom kasnoantikom obliku koji je bio u upotrebi najvie kod Gota, ali i kod drugih Germana. Najee se sreu tamno plave perle. Koriene su na veoma irokom podruju u vreme seobe naroda, a pogotovo nakon 400. godine. Ovaj tip perli pronaen je u grobu iz Ostrunice, Bledu, Kranju, Rifniku, Drnovu i Peroju. U grobu 48 (T V/ 48) sve perlice su razliitog oblika i sve pripadaju starijim tipovima. Naene su tamnoplava poliedrina perla, diskoidna perla, diskoidna perla od ilibara koje sve predstavljaju standardne, rairene oblike, dok je mala sedefasta perla u vidu rozete neto rei oblik (Mileti 1969: 133-134). Iako rei oblik moe se javiti na raznim hronoloki i prostorno udaljenim lokalitetima irom Evrope, dok su se blie naoj nekropoli javile i na gepidskoj nekropoli Jakovo-Kormadin. Na oba lokaliteta naena je i neobina krupna perla od kamena peara. (Dimitrijevi, 1960: 6, 27)U tri groba na Bonjia vou (br. 2, 10, 46; T I/ 2, T II/ 10, T V/ 46) naena je po jedna narukvica, dok je u grobu 50 (T V/ 50) otkriveno dve. Pripadaju najjednostavnijem obliku ranosrednjovekovnih narukvica, a J. Werner ih, kao i ranije spomenute naunice, svrstava u jeftini nakit autohtonog romanskog stanovnitva VI veka. Primeuje se apsolutna slinost ovih narukvica sa onima iz nekropola u Bledu i Kranju, osim prema izgledu i materijalu, i prema nainu noenja iskljuivo na levoj ruci ak i onda kada ih je vie kao u grobu 50. Narukvica iz groba 2 je masivnija i posrebrena, a na krajevima je ukraena tauiranjem. Ovakav tip rasprostranjen je meu brojnim grobnim nalazima datovanim od prve polovine V veka do u VII vek. Otvorenog je tipa sa zadebljalim krajevima. Slian vid ukraavanja tauiranjem na prostorima provincije Dalmacije moe se navesti kopa iz groba 21 nekropole u Mihaljeviima, koja je tauirana srebrnom icom. Od mnotva analognih nalaza pomenuemo jo srebrnu narukvicu iz Smolina iz druge polovine V veka, narukvice iz Bleda i Kranja. Naa narukvica moe se datovati u VI vek prema analizi oblika, posrebravanja i ukraavanja u vidu tauiranih srebrnih niti. (Mileti, 1969: 135). Vinski ukazuje na kasnorimsko poreklo ovakvih narukvica i prisustvo na nekropoli u Kranju u langobardskim i romanskim grobovima iz VI veka. (Milinkovi, 1998: 134) etiri prstena (iz grobova br. 33, 37, 50; T IV/ 33, T III/ 37, T V/ 50) veoma su fragmentovana, pa je prema tome detaljna analiza nemogua. Tri su izraena od gvoa, a jedan od bronze i sva etiri spadaju u najjednostavnije oblike. Dva prstena potiu iz mukih grobova, i noeni su pojedinano, dok je prstenje iz enskog groba br. 50 zajedno noeno na prstu desne ruke. Samo prsten iz groba 33 je imao krunu napravljenu od ovalne bronzane ploice. Na nekropoli Jakovo-Kormadin naen je jednostavniji primerak, poput onih iz groba 50, od tanke bronzane ice. (Dimitrijevi, 1960: 14) Gvozdeni prsten sa proirenim krajevima istog je oblika kao bronzani prsten iz Rifnika. Oskudan broj nalaza prstenja uobiajena je pojava za ranosrednjovekovne nekropole uopte. (Mileti, 1969: 138)Funkcionalni delovi odee:Kroz ceo rani srednji vek igle su uglavnom satavni deo inventara enskih grobova i to od kasne antike, a mogu se nai i u mukim grobovima kako u VI tako i u VII veku. (Milinkovi, 1998: 136) U grobovima 2 i 17 (T I/2, T III/17, T VII/4) naene su dve posrebrene ivae igle od gvoa razliitih dimenzija. Obe igle su naene u predelu glave, a nosile su se u kosi ili su, to je takoe mogue, pridravale veo. Odgovarajue igle potiu sa nekropola Mogorjelo, Bled, Kranj. Meutim, osim za jednu iglu iz Kranja, ne moemo sa sigurnou tvrditi da su se nosile isto kao nae igle. (Mileti, 1969:139)Osim ivaih otkrivene su i igle u vidu stilusa u tri groba. Kasnoantikog su porekla, a kasnije doivljavaju promene i mnotvo varijanata. Nije najjasniji nain upotrebe ovakvih igala, ali veina autora se slae da su se nosile na glavi pridravajui kosu ili neki materijal, a sudei prema poloaju u grobovima verovatno i na samoj odei. U grobu 10 (T II/10, T VII/3) naena je jednostavna neukraena srebrna igla-stilus kakva je naena i u Oborcima uz kopu iz VI veka, a takoe u Kranju. Ona se za razliku od svih ostalih igala sa ove nekropole nije nalazila u predelu glave nego na grudima pokojnika. Ostale dve igle-stilusi sa nekropole u Rakovanima su razvijenijeg tipa i kod njih se u gornjem delu pojavljuje proirenje u vidu prizme koja je probijena i zapravo formira etiri stuba. Radionice ovog tipa igala locirane su oko Kestelj-Feneka odakle najverovatnije potiu sve tri igle-stilusa. (Mileti, 1969: 140) Ovakvi nalazi nisu esti pa za bronzanu iglu iz groba 12 (T II/12) analognih primeraka sa prostora bive SFR Jugoslavije nema. Srebrna igla iz groba 32 (T III/32, T VII/2) ima sloeniji ukras, a kao jedinu analogiju navodimo bronzanu iglu Drugog polja-Poljice kod Splita. Sve igle sa Bonjia voa mogle su pripadati V i VI veku. Bronzana ukrasna igla iz enskog groba sa nekropole na Rifniku analogna je primercima sa Bonjia voa prema proirenju postavljenom uz gornji deo i iskoenom zavrnom ploicom. (Milinkovi, 1998: 137).Na nekropoli naeno je nekoliko jednostavnih gvozdenih fibula i jedna ploasta. Jednostavnih fibula bilo je u pet grobova, u dva u paru, a u tri pojedinano. Osim tri (iz groba 7; T II/7, T VII/5 i 48; T V/48), koje su prilino ouvane, fibule su u loem stanju tako da im se oblik tek nasluuje. Sve gvozdene pripadaju istom najjednostavnijem tipu kasnoantike fibule. To su jednostavne lune fibule sa navojem za icu tipa samostrel. (Milinkovi, 1998: 139). Fibule ovog oblika naene su na Mogorjelu, u Mihaljeviima, ipuljiu, zatim slini primerci iz Jakova-Kormadina i u Kranju itd. Nae fibule pripadaju kraju V i ranom VI veku. Ploasta fibula iz groba 32 (T III/32) je veoma fragmentovana i teko je blie joj odrediti analogne nalaze. Uprkos looj ouvanosti sa sigurnou je svrstavamo u kasnoantike jednostavne ploaste fibule, koje, uz igle-stiluse, ine deo panonske nonje. Ovakve ploaste fibule naene su na nekropoli u Koritima, Jakovo-Kormadin, na Bledu i Rifniku. Takoe imamo analogan nalaz sa lokaliteta Knin-Greblje iz VI veka. Analogije i kontekst nalaza omoguava nam da ovu fibulu svrstamo u VI vek, a poreklo naemo u panonskim radionicama. (Mileti, 1969: 140-141)Dva kotana elja otkrivena u grobovima 4 (T I/4) i 48 (T V/48) svrstaemo u grupu sa predmetima koji predstavljaju funkcionalni deo odee jer je prema miljenju I. Bne sluio za pridravanje kose, a ne samo kao pribor. Kontekst u kom su eljevi pronaeni upuuje na ovakvu pretpostavku jer su naeni uz glavu, to govori da je stavljan u kosu to je i bio obiaj kod gota i gepida. Iz konteksta takoe saznajemo da pripadaju kraju V i prvoj polovini VI veka. To su dvoredi eljevi sa jednim redom guih i jednim redom reih i krupnijih zubaca poreklom iz rimskog doba i sreu se ve od II veka, a kroz kasnije epohe ostaju u upotrebi i veoma se esto sreu u mukim i u enskim grobovima. Uglavnom su prosti i retko ukraeni, a takvi su i nai komadi. Materijala za uporeivanje ima neiscrpno mnogo pa emo pomenuti neke nekropole sa najslinijim primercima. Naeni su u Bakom Monotoru, na Jakovu-Kormadinu, Bledu, Kranju, Rifniku, na Karaburni i u Sremskoj Mitrovici i dr. (Mileti, 1969: 142) Sledei tip nalaza, kao najzastupljeniji na Bonjia vou, su kope. Pojavljuju se u 21 grobu, od ega je 15 mukih, 1 enski, 4 deija i 1 grob gde nije bilo mogue odrediti pol pokojnika. Naeno je 25 kopi i jedan trn u sekundarnoj upotrebi i sve se razlikuju meusobno. Najvie je gvozdenih (15) od kojih su neke posrebrene, zatim bronzanih (7), pa srebrnih (2) i konano, jedna bronzana pozlaena. Luksuzna pozlaena kopa iz groba 33 (T IV/33, T VII/8) potpuno je identina kopi naenoj na Kalemegdanskoj tvravi u Beogradu, koja je datovana u drugu polovinu V veka. Ovakve kope potiu i iz dva groba iz Kranja, a najverovatnije i sa Rifnika. Kopa na Bonjia vou naena je u krilu, tako da moemo rei da je bila u funkciji pojasa iako se smatralo da se ovakve kope koriste kao deo obue. Ona je atribuirana istonogotskoj ostavtini i datovana je u drugu polovinu V veka. (Mileti, 1969: 143) U istom grobu naena su dva mala bronzana titolika okova kakvi se povremeno javljaju na gepidskim nekropolama, a ee u almanskim i franakim. Takvih okova bilo je i na nekropoli u Jakovo-Kormadinu, Kranju i Rifniku. U grobovima 53 (T VI/53, T VII/11), 43 (T IV/43, T VII/9), 38 (T III/38, T VII/10), 36 (T III/36) otkriveno je etiri kope od kojih su dve srebrne, a dve bronzane. Njihove glavne karakteristike su ovalni obru uz okov, ili bez njega, i masivan zaseeni trn uglavnom trougaonog preseka, suen i povijen pri vrhu. Poreklo ovih kopi nalazimo u junoj Rusiji i rairene su na veoma irokom podruju. Srebrna kopa sa okovom iz groba 53 ima izduen ovalni obru sa karakteristino izvijenim masivnim trnom. Za jednostavan, skromno ukraen okov direktnih analogija nema, ali moe se rei da pokazuje skromniju, masivniju imitaciju luksuznih predmeta iz druge polovine V i iz VI veka. Takoe izraena od srebra, neto manja, kopa iz groba 38 se tipoloki svrstava u savim istu grupu kao prethodna. Srebrna kopa iz Mihaljevia predstavlja potpuno analogan primer naoj. Bronzana kopa iz groba 38 je njena direktna kopija dok je bronzana kopa iz groba 36 manje izrazita. Za prvu kao analogni primerci navedene su kope naene u Mogorjelu i Rifniku. Istom tipu kopi sa masivnim, izduenim, ovalnim obruem, ali posebnoj varijanti pripada kopa iz groba 4 (T I/4, T VII/12). Njen koren masivnog trna ukraen je kanelurama. Iako potpunih analogija nema, prema elementima koji je odreuju (masivnost, materijal, kontura obrua, trn) sa sigurnou je svrstavamo u period kraja V i u VI vek. (Mileti 1969: 144) Zanimljivu pojavu predstavlja masivna bronzana kopa sa ukraenim obruem iz groba 33 (T IV/33, T VII/13) zbog malobrojnosti ovakvih nalaza. U kasnoantikoj grobnici u Oborcima naena je veoma slina kopa. Takoe je naena ista na Rifniku i dve u Kranju. injenica da je kopa na Bonjia vou naena uz pozlaenu kopicu otkriva njenu gotsku pripadnost, a njeno datovanje u prvu polovinu VI veka potvruju i analogni primerci. Daleko rasprostranjenijem obliku pripada masivna kopa facetiranog obrua sa titastim trnom koja je naena u grobu 34 (T IV/34, T VII/15). Ona je jednostavna i neukraena i time je svrstana u najjednostavniji stepen meu brojnim varijantama kopi ovog tipa. Ovakvi primerci zabeleeni su na nekropoli Jakovo-Kormadin, u Mihovu, na Rifniku i u Kranju. Kopa masivnog, izdubljenog, narebrenog obrua sa krupnim gvozdenim trnom iz groba 11 (T II/11, T VII/14) pripada sledeem, relativno retkom tipu. Kope sa delimino narebrenim obruem se ee javljaju, a primerci kod kojih je itav obru narebren, poput nae, su ree. Identina kopa naena je u kasnoantikoj grobnici u Stranjanima. Veoma slina je naena u Gradunu, zatim u Jakovo-Kormadinu, u Sremskoj Mitrovici, bronzana kopa u Sisku itd. Za kope ovog tipa ustanovljeni su datumi kraj V i prva polovina VI veka, pa se datumi primenjuju i na primerak naen sa Bonjia voa. Najzanimljiviju kopu, a ujedno moda i najzanimljiviji nalaz na nekropoli predstavlja bronzana kopa narebrenog obrua sa razraenim profilisanim trnom zavrenim u vidu ptiije glave iz groba 58 (T VI/58, T VII/16). Ovakva kopa otkrivena je i u jednom grobu u Kranju, a slinost pokazuje i kopa iz Trajana-Karnare i jedna iz Kiszombora. Najpoptpuniju analogiju ipak predstavlja kopa iz grobnice 31 u ufut-Kale koja je datovana u VI-VII vek. Bronzane kope, iako nisu pouzdan etniki indikator, mogu nam donekle omoguiti datovanje grobova. Primerci sa ravno zaceenom bazom trna koriste se kod istonih Gota ve od V veka, a tip sa titastim trnom neto kasnije. To se moe primeniti na kope iz Rakovana. (Milinkovi, 1998: 143). Gvozdene kope sa nekropole iz Rakovana su veoma raznovrsne. Osam ih je izduenog obrua, dve okruglog, jedna izvijenog, jedna pravougaonog, a tri male kope ine zasebnu grupu. Od osam izduenih est je posrebreno (grobovi br. 15- T VIII/2, 44- T VIII/6, 57- T VIII/7 , 65- T VIII/8 i 51-T VIII/3,4; u kome je bilo dve), a jedna (grob 59; T VI/59) dekorisana urezima du obrua, najverovatnije je bila tauirana. Dve posrebrene kope su ukraene kanelurama pri vrhu trna imitirajui tauirani ukras. Posrebrene kope pokazju imitaciju vieg stepena i sigurno su proizale iz gotskog kulturnog kruga, a naroito kopa sa urezima i verovatnim tauiranjem. Ovakav oblik javlja se u najstarijoj fazi ve u V i prvoj polovini VI veka. (Mileti, 1969: 147-148). Takav oblik konstatovan je u Mihaljeviima i u Kovaevom dolu na Glasnicu. Tri gvozdene kopice iz grobova 34, 51, i 56 (T IV/34, T V/51, T VI/56) su este u inventaru ranosrednjovekovnih nekropola. Smatra se da su se koristile na obui ili za manje kaieve na pojasu. Jedan trn (grob 51, T V/51) je imao olovnu oplatu, to je retka pojava. Masivna pravougaona kopa pljosnatog obrua iz groba 6 (T II/6, T VIII/5), iako pripada retkom tipu, ima svoje analogije u kopama naenim na Stupu, Rifniku, Kranju i Bledu. Posrebrena gvozdena kopa iz groba 61 (T VII/61, T VIII/1), a pripada tipu sa masivnim, izdubljenim, izvijenim bubreastim obruem. Malo izvijeni obru pokazuje i bronzana kopa iz Sremske Mitrovice, iz V-VI veka, zatim bronzana kopa iz Glodina, gvozdena sa Rifnika. Nau kopu od navedenih primeraka izdvaja trag srebrnog ukrasa ili oplate. Gvozdene kope sa Bonjia voa, kao i bronzane, mogu se datovati u prvu polovinu VI veka, mada ni njihova kasnija upotreba ne moe biti iskljuena (Milinkovi 1998: 143). Bitno je razmotriti i poloaj kopi u grobovima. Na nekropoli u Rakovanima veoma je razliit. Uglavnom su naene na levom boku, a u nekoliko sluajeva kod levog ili desnog ramena ili levo na pojasu. Mala pozlaena kopa se nalazila u krilu pokojnika, a masivne bronzane kope iz grobova 33 i 34 stajale su na laktu. Zanimljiv je podatak da su se obe bronzane narebrene kope nalazile u predelu cevanica. (Mileti, 1969: 148-149)Utilitarni predmeti:Iz groba 16 (T II/16, T VIII/ 13) potie predmet u vidu turpije, nejasne namene. Pripadao je toaletnom ili nekom drugom priboru i esto je nalaen na lokalitetima iz ranog srednjeg veka. Ovakav predmet naen je veoma fragmentovan u Viiu, zatim u Ibligu-Invillinu. Na primerak, ini se, naen je u torbici to je bio sluaj i sa jednim primerkom iz Mungersdorfa u Nemakoj. Uprkos injenici da je njegova namena nepoznata, poreklo iz germanskih, pogotovo almanskih i bavarskih kulturnih krugova je utvreno. (Mileti, 1969: 149)Namena drugog gvozdenog predmeta, najverovatnije ila takoe nije sa sigurnou potvrena. Ono je naeno u grobu 51 (T V/51, T VIII/14). Nesumnjivo je antikog porekla i koristilo se kod mnogih germanskih plemena kroz nekoliko vekova. Iz Kisombora potiu dva komada, dok je na podruju Bosne i Hercegovine naeno na vie nalazita, i to kod Debelog brda i Stupa kod Sarajeva, iz Viia i Mogorjela kod apljine. Sa Rifnika i Kranja, a i Velog Mluna u Istri takoe imamo primeraka. Mnogo predmeta ovog tipa blisko rasporeenih moe svedoiti o postojanju neke rimkse radionice na ovom podruju koja je i kasnije proizvodila, kroz doba seobe naroda. Na ilu iz groba 51 kao i na turpijastom predmetu iz groba 16 primeena su dva horizontalna ureza pri vratu to upuuje na istu radionicu. (Mileti, 1969: 149)U grobu 58 (T V/58) i 65 (T VI/65) naeni su mali gvozdeni klinovi grupisani na jednom mestu veoma slini rimskim. Mogli su pripadati obui, to je zakljueno po njihovom poloaju u grobu, u blizini stopala. (Mileti, 1969: 150)Zanimljiv nalaz predstavljaju tri gvozdena luka torbice sa kopicama iz grobova 16 (T II/16, T VIII/10), 43 (T IV/ 43, T VIII 12) i 57, (T VI/57, T VII/11). Prva dva su skoro identina, jednako izvijene konture i isto povijeni na krajevima dok je onaj iz groba 57 ravan sa jako stanjenim krajevima. Ovakvih nalaza ima mnogo na grmanskim nekropolama V-VII veka, a nai se prema svojim odlikama datuju VI vek. (Milinkovi, 1998: 147) Mnogi autori se ne slau oko njihove namene- da li su lukovi torbica ili kresiva? Ipak je verovatnije da su nai primerci bili zavrni deo torbice zbog ostataka donje opalte gde je mogla biti privrena torbica, prisustva kopice, oblika itd. Luk iz groba 16 naen je sa kopom okrenutom prema dole, a uz njega turpijasti predmet i dva kasnoantika novia. Ostala dva luka naena su pored levog ramena uz ostale predmete (kremenje, kope, fragmente noeva, strelice...) i nisu mogli biti u vezi sa pojasom. Naena su tri luka na Mogorjelu, identian komad u kasnoantikoj grobnici u Delilovcu kod Travnika, nekoliko primeraka u Kranju i na Jakovo-Kormadinu. (Mileti, 1969: 150-151)Nalaz dva kasnoantika novia u grobu 16 (T II/16, T VIII/2) nisu retka pojava na nekropolama ovog perioda. Na Rifniku, u Kranju i u jednom grobu u Jakovo-Kormadinu naeni su novii takoe. U grobu 16 novac je naen uz luk torbice i verovatno je pripadao njenom sadraju. H. Rusens zapazio je da se u grobovima III-IV veka novii nalaze u ustima ili u ruci pokojnika, a u VI i VII veku ovaj obiaj nestaje, a povremeno poloaj novca ukazuje da su smeteni u torbicu. (Mileti, 1969: 153)Oruje:Na prelazu izmeu utilitarnih predmeta i oruja nalaze se noevi. Na Bonjia vou ih je naeno deset u devet grobova. Neki su dobro sauvani dok ima i primeraka koji su veoma fragmentovani. U nizu germanskih nekropola zapaeno je stavljanje noeva kao priloga u muke kao i u enske grobove. To je sluaj i na nekropoli u Rakovanima ime je ona ukljuena u jednu optu kulturnu sferu ranog srednjeg veka. Ipak je zapaena pojava koja noeve sa ove nekropole ini jedinstvenim, a to je srebrna oplata i ugravirane linije du gornjeg ruba na est artefakata (iz grobova 2, 4, 13, 33, 34, 53; T IX/1-6). Ovo navodi na zakljuke o postojanju jedne radionice iz koje su potekli, ali i postavlja pitanja vezena za atribuiranje i ulogu koju su imali. Neeni su u razliitim poloajima u grobu- kod glave, ramena, na grudima boku i izmeu nogu. Ovakve ureze imao je i no sa nekropole iz Kranja i jedan fragmentovani no iz Nordendorfa. (Mileti, 1969: 151)Uz luk torbice iz groba 43 nalazile su se jedna ili dve strelice koje su, prema tome, vrlo verovatno pripadale njenom sadraju. Za predmet koji je identifikovan kao vrh strele moe se rei samo da je bio prvougaonog preseka, dok se drugi fragment ne moe sa sigurnou identifikovati zbog velike oteenosti. (Milinkovi, 1998:149) Strelice su zapaene na nizu germanskih nekropola, kao i na Jakovo-Kormadinu. Navedne su kao est prilog germanskih ratnikih grobova, a najee se nalaze u grupama od vie komada u predelu ake ili lakta. (Dimitrijevi, 1960: 19)Dva veoma interesantna nalaza su sekire iz grobova 1 (T I/1, T IX/7) i 13 (T III/13). Na germanskom podruju sreu se veoma esto mada u drugom obliku, to je u vezi sa germanskim obiajem sahranjivanja pokojnika sa orujem. Obe sekire, identine po obliku, pokazuju antike konture sa izrazito produenom otricom i sa veoma profilisanom glavom to se retko sree u toj meri. Potpunu analogiju predstavljau tri sekire naene uz rimsku kuu na Stupu i sekira iz Arheolokog muzeja u Zagrebu (naena u Savi kod Stare Gradike). Sline sekire potiu iz Mogorjela, iz Japre. Verovatno je da ove sekire potiu iz iste radionice. Sekira iz groba 1 nalazila se uz stopalo to je esta pojava kod germanskih grobova. Ova dva groba svakako predstavljaju muke germanske grobove, a sekire, iako antikog oblika, mogu da se datuju u kraj V i prve decenije VI veka. (Mileti, 1969: 152)Zakljuno sa pregledom sekira iz grobova sa nekropole u Rakovanima, kratki pregled inventara grobova ove nekropole bio bi zavren.Grobovi sa vetaki deformisanim lobanjamaDa bi se bolje razumela pojava artificijelno deformisanih lobanja, koja se javlja i na nekropoli u Rakovanima, potrebno je osvrnuti se i na poreklo i celokupan znaaj ovog fenomena u modi ranog srednjeg veka. Cilj ovog obiaja za ije postizanje se ulagao veliki napor i koji je pojedinca trajno obeleavao nije u potpunosti razjanjen. Temelj istraivanjima na ovom polju postavio je Joakim Verner svojim pregledom rezultata ispitivanja ovog fenomena. Prema njemu vetaka deformacija lobanja deci je prvenstveno obiaj Huna. (Pilari, 1970: 188) Pojava vetaki deformisanih lobanja zapaena je jos u praistoriji, a do dananjih dana moe se videti na nekim oblastima Afrike, Melanezije i June Amerike. Ve u IV veku pre nae ere Hipokrat u svom delu O vazduhu, vodi i mestima spominje grupacije koje su svojim novoroenadima utiscima prstiju ili bandairanjem menjali oblik lobanje. Ranija istraivanja dala su pretpostavke da je svrha ove pojave izdvajanje individue plemikog porekla, meutim kada se osmotre ostali faktori ova prepostavka ne moe biti potvrena u svim sluajevima. U alanskim nekropolama III-IV veka u oblasti Donje Volge preko 70% pokopanih skeleta oba pola imalo je artificijelno deformisane lobanje to odbacuje svaku mogunost izdvajanja ovih pojedinaca iz mase. Ovakav procenat zabeleen je i na drugim nekropolama, a i sama nekropola u Rakovanima prema bogatstvu priloga u grobovima sa deformisanim lobanjama, koji se ne razlikuje od ostalih ukopa, moe da svedoi protiv ove hipoteze. Prema Verneru najstariji primerci koji vezuju ovu pojavu za doba seobe naroda potiu iz tzv. Kenkol- grupe iz unutranje Azije. Smatralo se da je ova grupa mongolskog porekla, ali novija istraivanja ovu tvrdnju donekle osporavaju. Problem datovanja ove grupe nije razjanjen. Izneto je veoma iroko vremensko opredeljenje koje njeno trajanje vezuje za doba oko poetka prvog veka i nakon toga. Jedan deo sarmatskih plemena preuzima ovu istonu modu poetkom III veka, a ona svoju naglu ekspanziju na zapad doivljava uporedo sa hunskim osvajanjima. irila se zajedno sa raznim drugim elementima hunske materijalne kulture, kao to su tzv. nomadska ogledala, magini privesci za ma ili minue sa u krug savijenim i spojenim krajevima. U junoruskim stepama upranjava se do u V vek, a u severnom Kavkazu i due se zadrava kod Alana i Oseta. Rimski Goti praktikuju deformaciju lobanja do u rani VII vek, a Sarmati izmeu Tise i Dunava ne znaju za nju u IV veku. Ovi podaci govore kako u irenju i upranjavanju ove mode osim Huna uestvuju i Sarmati-Alani i mnoga germanska plemena. Kod Germana iz podunavskih oblasti deformisane lobanje se zapaaju i kod mukih i kod enskih pojedinaca. Zanimljivo je da se ova moda iri i u krugovima germanskih plemena koja nisu bila u direktnom kontaktu sa Hunima. To je najizraenije u ekoj, Tiringiji i Burgundiji. Novija istraivanja su pokazala da se praktikuje i kod Bavaraca i Alemana, kao i kod Germana u donjoj Austriji i Moravskoj i to uglavnom od strane enskog dela populacije. U ovim oblastima zabeleene su lobanje sa mongoloidnim obelejima, koje svedoe o meu-rasnom meanju. Moemo primetiti kako je prostor na kome je zabeleena pojava ovog obiaja veoma irok proteui se od srednje Azije do zapadne Evrope. Pitanje je kako je obiaj dospeo do najzapadnijih delova tj. do Burgunda. Moglo je doi usled privremenog susedstva ovih grupa sa Alanima ili, pak putem kontakata koje su oni imali sa Hunima, iako je njihov odnos bio okarakterisan ratnim sukobima. (Milinkovi, 1998: 153-154) Antropoloka istraivanja na ljudskim ostacima sa nekropole Bonjia voe obuhvatila su celokupan osteoloki materijal iz 66 grobova. Meu ovim materijalom najznaajnijoj grupi nalaza pripadaju etiri lobanje na kojima su uoeni tragovi vetake deformacije. Od toga su tri pripadale mukim individuama (iz grobova br. 7, 49, 61- T X), a jedna enskoj (grob br. 64). Veoma su jasni tragovi nainjeni ljudskom rukom koji su doveli do sekundarne promene oblika glave. (Pilari 1970: 179-180) Bitan je podatak da su sve osobe sa ovako oblikovanom lobanjom bile odrasle individue, to znai da je deformacija obavljena nekoliko decenija pre sahrane. To moe umnogoemu biti vano, naroito kada je re o datovanju. (Milinkovi 1998: 151) Uoena je slinost izmeu vetaki deformisanih lobanja iz grobova 49, 61, 64 koji se svi nalaze u junom delu nekropole. Bliska ovoj grupi je takoe i lobanja iz groba 65 isto iz junog dela groblja. Tu se postavlja pitanje da li se ovo moe objasniti pojavom jedne porodice koja je praktikovala vetako deformisanje lobanja. Moe se konstatovati i da je u grobu 61, kao i u grobu 65 pronaena posrebrena kopa, ali drugih slinosti u materijalnim nalazima nema. etvti grob sa deformisanom lobanjom koji je pripadao eni , kako G. Pilari navodi, u antropolokom smislu nije blizak ranije navedenim. Ovaj grob je smeten na drugom kraju nekropole, severozapadnom. Deformisanje lobanja je u sva etiri primera izvedeno na isti nain, bandairanjem. (Pilari, 1970: 186-187) Prema bogatstvu grobnih priloga ova etiri ukopa ne razlikuju se mnogo od ostalih ukopa na nekropoli i na osnovu priloga ne mogu se doneti zakljuci o socijalnoj izdvojenosti pojedinaca sa vetaki deformisanim lobanjama. (Milinkovi, 1998: 151)Vetaki deformisane lobanje sa tla bive SFR Jugoslavije koje potiu iz perioda seobe naroda sreemo u publikaciji M. Pardua. Pomenuta su nalazita Jakovo kod Surina, gde su naene tri ovakve lobanje na Germanskoj nekrpoli iz VI veka, zatim Panevo sa isto tri analogna nalaza, Vinkovci gde su naene dve lobanje i Batina sa jednom. Kasnije se ovom popisu pridruuju drugi lokaliteti sa analognim nalazima deformisanih lobanja, kao Rifnik gde je naena jedna i Kranj gde su naene tri deformisane lobanje. Nekropola Dravlje sadri osam ovakvih lobanja, est mukih i dve enske, a Aleksandrovo kod Subotice i Ada kod Sente po jednu. . Miki u svom prilogu dodaje nalaze sa planine Jelice kod aka, kao i nekropolu Gepida koja je prostorno locirana unutar velike nekropole antikog Viminacijuma. (Miki, 1994: 133-134) Naveden je visok procenat vetaki deformisanih lobanja u grobovima u okolini Viminacijuma i period trajanja nekropole izmeu V i VII veka.(Miki, 2007:210-215) Diskusija i zakljuna razmatranjaRelativno skromni nalazi sa nekropole na Bonjia vou, od pozlaene kope do najjednostavnije gvozdene kope, jasno se mogu okarakterisati kao predmeti ije je rimsko ili kasnoantiko poreklo sa sigurnou potvreno, ali i u predmete koji su proizali iz germanskog kulturnog kruga i bili u upotrebi kod skoro svih germanskih etnikih grupacija. itav niz predmeta je u vreme seobe bio preuzet od strane razliitih germanskih plemena pa su oni doiveli dalji razvoj i postali svojina germanske kulturne sfere ukljuivi se u germansku nonju ili obiaje. Njihovo antiko poreklo se samo uzgred spominje u genezi nekih tipova. To je sluaj sa naunicama sa poliedrom ili korpicom, niskom perli, poliedrinim tamnoplavim perlama, perlama u vidu rozete, ukrasnim iglama, jednostavnim lunim fibulama, ploastim fibulama, eljem, jednostavnim narukvicama, koji su otkriveni na Bonjia vou. Nalazi svih ovih tipova veoma su zastupljeni na nekropolama koje pripadaju Gotima, Gepidima, Langobardima, Bajuvarima, Almanima, Francima i dr. Nalzi, najee orua, ali i drugih predmeta, koji u svom obliku nisu doiveli nikakve promene ostaju u upotrebi kod ovih grupacija. To na naoj nekropoli pokazuje pojava ila i klinia na primer. Nalazi sekira iz dva groba jasno oslikavaju ovaj fenomen gde je predmet isto antikog oblika korien u svrhe isto germanskog obiaja, postavljanja oruja u grobove. Takoe ima nalaza koji su proizali iz germanske kulturne svojine, kao skoro sve kope koje se u velikom broju pojavljuju, posrebrena narukvica sa ukraenim krajevima, lukovi torbica, strelice, posrebreni i ukraeni noevi, sasvim jednostavno i malobrojno prstenje. Prema zastupljenosti odreenih vrsta nalaza najslinije naoj su nekropola u Kranju, Rifniku, Bledu i Jakovu. Kranjski grobovi pripisuju se Langobardima, sa istonogotskim i autohtonim romanizovanim grobovima. Datuje se u VI vek, eventualno poetak VII. Nekropola Bled uglavnom je atribuirana autohtonom romanizovanom stanovnitvu takoe iz VI i sa poetka VII veka, dok je ona u Rifniku datovana u prvu polovinu VI veka i na njoj se primeuju tragovi delimino autohtonih, delimino langobardskih i istonogotskih itelja. (Mileti, 1969: 155-156) Nekropola u Jakovu datovana je u prvu polovinu VI veka i odreena kao gepidska. (Dimitrijevi, 1960: 44) Stepen slinosti sa ovim nekropolama je razliit. Sa nekropole Kranj analogni predemti su zastupljeni u najveoj meri, na primer pozlaen kopica, srebrni stilus, kopa ukraena urezanom trakom, narebrena kopa sa profilisanim trnom, pojava torbice. Ovi nalazi, osim stilusa, pripadaju germanskoj kulturnoj zaostavtini. Sa druge strane, samo na Jakovu uoeni su nalazi poput naunica sa kockom, perle u vidu rozete ili perle od kamena peara. U izvesnoj meri analognih nalaza ima i na nekropolama iz Istre, Bakog Monotora, Dubravice, Beograda, Novih Banovaca, Mihaljevia, Korita itd. U pogledu pojedinih nalaza, analogije su vrlo bliske i este sa nizom germanskih nekropola, koje nalazimo na prostoru od june Rusije do panije, kroz koje je nekropola na Bonjia vou ukljuena u iroki kulturni krug evropskog ranog srednjeg veka. (Mileti, 1969: 155-156) Neravnomernost redova esta je pojava na nekropolama ovog perioda, a moe biti uslovljena i konfiguracijom terena. to se tie orijentacije grobova u dva smera, jugozapad-severoistok i istok-zapad, to je ranije navedeno, ova nekropola se ukljuuje u grupu grobalja u koje je takoe uvrtena nekropola Jakovo-Kormadin, kao gepidska. (Dimitrijevi, 1960:44) Na nizu nekropola koje su izvedene u toku izlaganja javljaju se vea grupisanja ili dvojni grobovi, ali ova pojava nije zabeleena na Bonjia vou. Nema ni tragova pljakanja grobova. Jo je izdvaja i pojava ve pomenutih drvenih ploa uz istovremeno sahranjivanje u prostu zemlju. Po velikom broju grobova koji su imali drvene okvire ili ploe, a naroito pojava pokojnika poloenih u izdubljeno poludeblo veu ovu nekropolu za nekropole germanske pripadnosti, ali na osnovu ovog podatka blia atribucija nije mogua. Pojava vetaki deformisanih lobanja na ovoj nekropoli, prema N. Mileti, dovodi je u vezu sa germanskim, odnosno istonogotskim prisustvom. Vinski, meutim, nekropolu svrstava u grupaciju takozvanih kompleksnih grobalja, gde su se osim autohtonih itelja pokopavali i lanovi istonogotske zajednice, uglavnom u manjem broju. Ako uzmemo u obzir da je u Rakovanima obiaj vetakog deformisanja lobanja primenjivan kod ena kao i kod mukaraca, moemo nekropolu dovesti u vezu sa Germanima iz Podunavlja. Detaljnije odreivanje nije mogue odvesti dalje od pretpostavke da je ovde re o Istonim Gotima. Jedan od razloga za to je veoma slaba istraenost grobova sa sa jasno definisanih istonogotskih nekropola. Uz pomo odgovarajuih arheolokih podataka i antropolokih zapaanja moe se dobiti priblian prostor u koji moemo hronoloki smestiti ovu nekropolu, a najvie autora predlae period kraja V veka do okvirno pred kraj VI veka (Milinkovi, 1997: 155)Prema svim iznetim podacima moe se sa razlogom pretpostaviti da je u Rakovanima pokopana jedna manja zajednica od svega nekoliko porodica, sa dominantnim germanskim elementom, u kojoj nije bilo naglaenih socijalnih razlika.

Bibliografija:Dimitrijevi, D, 1960. Gepidska nekropola Kormadin kod Jakova, Novi Sad;Miki, , 1994. Antropoloki osvrt na vetaki deformisane lobanje iz perioda velike seobe naroda. Zbornik Narodnog muzeja, Beograd XV/1, str. 133-138;Miki, , 2007. Nekropole iz perioda seobe naroda u Viminacijumu- antropoloka revizija. U: Arhaika 1, str. 209-216;Mileti, N, 1969. Ranosrednjovekovna nekropola u Rakovanima kod Prijedora. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, str 119-158;Milinkovi, M, 1998. Germanska plemena na Balkanu. Arheoloki nalazi iz vremena seobe naroda. Nepublikovana doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu;Pilari, G, 1970. Antropoloka istraivanja artificijelno deformiranih lubanja iz ranosrednjovjekovne nekropole u Rakovanima kod Prijedora. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, str 179-193;Vinski, Z, 1986. Epoha seobe naroda, u: Ranji srednji vijek, Beograd-Zagreb-Mostar;Vinski, Z, Kasnoantika batina u grobovima ranog srednjeg vijeka kao injenica i kao problem, u: Kongres arheologa Jugoslavije, Ljubljana 1963, I, Beograd 1964.

Prilozi: Tabla I (Mileti, 1969)

Tabla II (Mileti, 1969)

Tabla III (Mileti, 1969)

Tabla IV (Mileti 1969)

Tabla V (Mileti, 1969)

Tabla VI (Mileti, 1969)

Tabla VII (Mileti, 1969)

Tabla VIII (Mileti, 1969)

Tabla IX (Mileti, 1969)

Tabla X (Pilari, 1970)2