miletić - ranosrednjovekovna nekropola u rakovčan1ma kod prijedora

8/17/2019 Miletić - Ranosrednjovekovna Nekropola u Rakovčan1ma Kod Prijedora

1/58


2/58

120 N A D A M IL E T IC

još izvesnog broja grobova u ovom delu, tim pre što se ovđe pojavljuju grobovibez priloga (br. 20, 25—30).1

Nalazi sa ove nekropole smešteni su u Zemaljskom muzeju u Sarajevu,a osteološki materijal predat je na analizu i obradu Antropološkom odjelu Biološkog instituta u Zagrebu.

S

PREGLED GROBOVA I NJIHOVOG INVENTARA

Grob br. 1 — Dubina 0,95 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Veoma oštećen skelet (1957. g.) od koga su sačuvani samo ostaci nožnih kostiju.Prilog: kod levog stopala jedna železna sekira s naglašenom i profiliranomušicom (inv. br. 1097; duž. 16,7 cm; vis. 15,8 cm; T. I; T. XVI, 7); kopča i nožićnađeni.u gornjem delu skeleta propali 1957. g.

Grob br- 2 — Dubina 0,98 m; dužina 1,59 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Veoma trošan ženski skelet; glava okrenuta u profilu i naklonjena nadesno rame; ruke opružene niz telo. Sa obe strane skeleta i ispod njega nalazese ugljenisani tragovi drvenih ploča kojima je skelet bio ograđen (dužina 1,70 m;razmak 0,53 i 0,48 m). Prilog: kod levog i desnog uha po jedna bronzana naušnica s kockom zasečenih uglova (inv. br. 1110; r — 2,5 X 2,4 cm i 2,1 X 1,9cm); kod levog uha železna igla s ušicom, na kojoj su sačuvani tragovi posre-brivanja; na krajevima neznatno oštećena (inv. br. 1109; duž. 8,9 cm); na levojruci masivna železna narukvica s tragovima posrebrivanja, kružnog preseka ineznatno zađebljalih krajeva, na kojima su sačuvani ostaci paralelno tauširanesrebrne niti (inv. br. 1108; r — 6,7 X 5,7 cm); uz desni bok fragment železnognoža s urezanom trakom duž gornjeg ruba; sačuvani tragovi posrebrivanja(linv. br. 1107; duž. 9 cm, T. I; T. XIV, 4, 6, 7; T. XV, 5.

Grob br. 3 — Dubina 1,26 m; dužina 1,58 m; orijentacija : jugozapad-severoistok. Dosta slabo očuvan ženski (?) skelet. Glava okrenuta frontalno, rukeopružene niz telo, leva nešto dislocirana u laktu. Oko skeleta i ispod njeganalaze se tragovi ugljenisane drvene ploče kod glave zaobljene (duž. 1,75 i1,25 m; širina 0,38 i 0,50 m). Bez priloga.

Grob br. 4 — Dubina 1,09 m; dužina 1,65 m; orijentacija: jugozapad-se-veroistok. Trošan muški skelet sa glavom okrenutom u profilu i naklonjenomna levo rame; ruke opružene uz telo. Uz obe strane skeleta intenzivni tragoviugljenisanog drveta (duž. 1,50 i 0,90 m; razmak 0,50 i 0,45 m). Prilog: pod glavom fragment koštanog češlja (inv. br. 2765; dliim. 6 X 2,1 cm); na levoj stranigrudi nađeni zajednoT dugački-lelezBir-nož s tragovima posrebrivanja~i_ urezanom trakom duž gornjeg ruba.(inv. br. 1115; duž. 15 cm), na krajevima neznatno oštećen; fragmentiran železni klin ili šilo (inv. br. 1113a; duž. 9,7 cm);fragmentirana železna kopča ovalnog obruča pravougaonog preseka, trn nedostaje; kod ležišta vrha tragovi poprečnog graviranja (inv. br. 1113; r — 3,5 XX 1,8 cm); fragment železne fibule (inv. br. 1112; duž. 2,6 cm); kremen (inv.br. 1114); kod leve karlične kosti masivna bronzana kopča izduženog ovalnogobruča kružnog preseka, sa širokim zasečenim trnom povijenim preko obruča;

‘ Dosadašnja literatura o RaJkovčamima: N. M i l e t i ć , Arheološki pregled3, Beograd 1961, str. 115, T. XV III , 2; i b i d . , isti časopis 4, Beograd 1962, str.276—277; Ib id. , Naikit u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1963, br. 173— 191; i b i d . ,Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1966, str. 368—369; i b i d . , Noviprilozi poznavanju authotonih kulturnih elemenata u Bosni u doba doseljenja Sio-vena, Sirnpozium o pređslavenskim etničkim elementima na Balkanu u etnogeneziJužnih Slavena, Mostar 1968 (u štampi); Z. V i n s k i , Kasnoantička baština u grobovima ranoga srednjeg vijeka kao činjenica i kao problem, Materijali VI kongresaarheologa Jugoslavije u Ljub ljani 1963, Beograd 1964, str. 108—(109 (odgovor na pri-mectbe u ovom napisu đaćemo drugom prilikom).


3/58

R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V C A N I M A 121

koren tona ukrašen kanelurama (inv. br. 1111; r — 3,7 X 1,7 om; T. I; T. XIV,12; T. XVI, 1).

Grob br. 5 — Dubina 0,96 m; dužina 1,58 m; orijentacija: istok-zapad.Relativno dobro očuvan muški skelet. Glava okrenuta frontalno, delomičnodislocirana; leva ruka opružena niz telo, desna spuštena u krilo. Prilog: kod

leve karlične kosti jedna okrugla železna kopča jako korodirana (inv. br. 1116;r — 3 cm) T. U.Grob br. 6 — Dubina 1,00 m; dužina 1,72 m; orijentacija: severozapad-

-jugoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava zabačena i naklonjena prema desnom ramenu; ruke opružene niz telo. Na dubini 0,82 m. uz desnu stranuskeleta pojavili su se tragovi ugljenisane drvene ploče (dužina 1,80 m; visina0,20 m). Prilog: uz desnu stranu glave jedna masivna železna kopča pravoiugao-nog plosnatog obruča, lako izvijenog na užim stranama; trn nešto sužen privrhu (inv. br. 1231; dim. — 5 X 2,9 cm). T. II; T. VII; T. XV, 5.

Grob br. 7 — Dubina 1,03 m; dužina 1,70 m; orijentacija: istok-zapad.Sasvim dobro očuvan muški skelet s glavom naklonjenom napred i nešto prema levom ramenu. Ruke opružene niz telo. Kod ovog skeleta konstatirana je

veštački deformirana lobamia. Prilog: kod oba ramensupo-jedna železna fibula sadugom nogom, jedna fragmentirana (inv. br. 1232; duž. — 7,5 cm). T. II; T.

XIV, 5.Grob br. 8 — Dubina 1,10 m; dužina 1,56 m; orijentacija: jugozapad-se-

veroistok. Slabo očuvan skelet mlađe osobe. Glava okrenuta frontalno, rukeopružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 9 — Dubina 1,05 m; dužina 1,67 m; or ijentacija: istok-zapad.Prilično trošan skelet mlađe osobe. Glava zabačena i lako naklonjena premalevom ramenu; ruke opružene niz telo. Bez priloga. T. VII.

Grob br. 10 — Dubina 1,36 m; dužina 1,60 m; orijentacija: jugozapad--severoistolć. Sasvim oštećen ženski skelet. Glava okrenuta u profilu i zabačena; leva ruka opružena niz telo, desna nedostaje. Prilog: na grudima, pod

vratom srebrna igla u vidu stilusa (inv. br. 1102; duž. 9,6 cm); uz levu butnukost fr ag m e3 '“železn:e narukvice poluk ružnog preseka (inv. br. 1103; r — 6,2).T. II i T. XIV, 3.

Grob br. 11 — Dubina 1,30 m; dužina 1,74 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta slabo očuvan muški skelet; glava dislocirana, ruke opružene niz telo.Prilog: između cevanica masivna bronzana kopča izvijenog, izdubljenog, na-rebrenog obruča sa železnim korodiranim trnom (inv. br. 1100; r — 4,5 X 3,5cm) i delimično oštećen železni nož (inv. br. 1101; duž. 10,4 cm). T. II; T. XIV, 14T. XVI, 8.

Grob br. 12 — Dubina 0,95 m; dužina 1,96 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta trošan ženski skelet. Glava frontalno okrenuta, ruke opružene niz telo. Prilog: kod desnog uha bronzana igla u vidu stilusa s prizmatič-

nim proširenjem u gornjem delu, izvedenim u proboju (inv. br. 1099; duž12 cm). T. H7 t TXII; T. XIV, T ~Grob br. 13 — Dubina 1,20 m; dužina 1,10 m; (gornji deo uništen 1957. g.);

orijentacija: jugozapad-severoistok. Sačuvana samo leva karlična i nožna kost,verovatno muškog skeleta. Pr ilog: nešto iznad glave Je dna železna sekira s naglašenom i profiliranom uškom (inv. br. 2764; diuž. 15 cm); kod butne kostiže lež nfn ožs urezanom trakom duž gornjeg ruba i tragovima posrebrivanja (inv.br. 1096; duž: 12,5 cm). T. III; T. XVI, 3.

Grob br. 14 — Dubina 0,55 m; dužina 0,60 m; orijentacija: jugozapađ--aeveroiatok. Sasvim trošan dečji rit«let. B»z priloga.

Grob br. 15 — Dubina 0,91 m; dužina 1,75 m; orijen tac ija: severozapađ--jugoistok. Relativno dobro očuvan skelet mlađe osobe. Glava okrenuta fron

talno, nešto naklonjena prema desnom ramenu; ruke opružene niz telo. Prilog: kod desne nadlaktice jedna železna ovalna kopča polukružnog preseka;


4/58

122 N A D A M I L E T I C

trn napukao; sačuvani tragovi posrebrivanja (inv. br. 1098; r — 3,7 X 2,1 cm).T. II; T. XV, 2.

Grob br. 16 — Dubina 0,95 m; dužina 1,68 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava okrenuta u profilu inaklonjena na desnu stranu; desna ruka opružena niz telo, leva spuštena ukrilo. Ispod skeleta slabi tragovi ugljenisane drvene ploče. Prilog: na desnojbutnoj kosti zelezni luk torbice izvijene konture i kružnih krajeva, s kopči-com na izdignutom srednjem delu (inv. br. 1120; duž. 9,5 om); železna alatkica ilitoaletni pribor u vidu turpije, s dugom iglom za usađivanje (inv. br. 1119; duž.8,8 cm); dva dosta bagrizenanbvčicaT"verovatno Constantlusja Gallusa (351—— 354) i Constantiusa II (337—361). T.' [f r T T X I ir T r x V , 9, 10, 13. ~

Grob. br. 17~— Dubina 0,97 m; dužina 1,63 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan ženski skelet. Glava naklonjena napred, ruke opružene niztelo. Na grudima slabi tragovi ugljenisanog drveta. Prilog: pod glavom parbronzanih fragmentiranih naušnica s korpicom (sačuvani samo tragovi uz petlju ; inv. br. 1118; r — 2,3 cm) i mala železna igla s ušicom sa slabim trago

vima posrebrivanja (inv. br. 1117; duž. 4,9 cm). T. III.Grob br. 18 — Dubina 0,75 m; dužina 0,68 m; or ijentacija: istok-zapad.Sasvim trošan dečji skelet. Bez priloga.

Grob br. 19 — Dubina 1,05 m; dužina 1,66 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan ženski skelet. Glava zabačena i okrenuta prema levom ramenu, ruke opružene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 0,98 m pojavljuju seugljenisani tragovi drvene ploče sa strana i pod skeletom (dim. 1,90 X 0,45 XX 0,20 m). T. VIII.

Grob br. 20 — Dubina 1,00 m; dužina 1,56 m; orijentacija: istok-zapad,s neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro očuvan ženski skelet. Glavaokrenuta u profilu i naslonjena na levo rame; ruke spuštene u krilo. Bez priloga. Skelet je ležao na tanjoj, uskoj drvenoj ploči, zaobljenoj kod glave, čiji

se ugljenisani tragovi nalaze pod skeletom (dim. 1,55 X 0,30 i 0,20 m).Grob br. 21 — Dubina 0,70 m; dužina 1,43 m; orijentacija: jugozapađ--severoistok. Dosta dobro očuvan skelet odraslog deteta. Glava je zabačena inaklonjena na desno rame; ruke opružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 22 — Dubina 0,96 m; dužina 0,97 m; orijentacija: jugozapađ--severoistok. Dosta dobro očuvan dečji skelet. Glava okrenuta u profilu kalevom ramenu. Položaj ruku neizvestan. Bez priloga. Preko skeleta vidljivi suslabi tragovi ugljenisane drvene ploče.

Grob br. 23 — Dubina 1,32 m; dužina 1,74 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava zabačena i naklonjenana desno rame; ruke opružene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 1,05 m vidljivi su slabi tragovi ugljenisanog drveta uz levu stranu skeleta.

Grob br. 24 — Dubina 0,95 m; dužina 0,82 m; orijentacija: istok-zapad.Jako trošan dečji skelet. Leva ruka spuštena uz telo. Na levoj strani lobanjenađen je fragment jako patinirane kosti, verovatno od predmeta koji nijenađen.

Grob br. 25 — Dubina 0,75 m; dužina 1,60 m; orijen tacija: istok-zapad.Sasvim dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjenana levo rame; leva ruka opružena niz telo, desna spuštena u krilo. Bez priloga.Skelet je ležao u izdubljenom stablu, a tragovi ugljenisanog drveta nalaze sei preko skeleta (dim. 1,80 X 0,50 X 0,20 m). T. X.

Grob br. 26 — Dubina 0,87 m; dužina 0,52 m; orijentacija: istok-zapad.Sasvim trošan dečji skelet. Glava lako naklonjena napred, ruke opružene niztelo. Bez priloga.

Grob br. 27 — Dubina 1,00 m; dužina 1,52 m; ori jentacija: istok-zapad.Dosta trošan skelet sa glavom naklonjenom na levu stranu i rukama opruže-nim niz telo. Bez priloga.


5/58


Grob br. 28 — Dubina 1,10 m; dužina 1,69 m; orijentacija: istok-zapad.Dobro očuvan skelet mlađe osobe. Glava okrenuta na levu stranu i lako naklonjena. Buke opružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 29 — Dubina 1,00 m; dužina 1,62 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan skelet mlade osobe. Glava naklonjena na desno rame; rukeopružene niz telo. Bez priloga. Svuda oko skeleta intenzivni ostaci ugljenisanihdrvenih ploča, verovatno postavljenih sa strane (dim. 1,90 m; razmak 0,50 i0,40 m).

Grob br. 30 — Dubina 0,70 m; dužina 1,70 m; orijentacija: istok-zapad.Relativno dobro očuvan skelet sa glavom frontalno okrenutom i lako naklonjenom na desnu stranu; ruke opružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 31 — Dubina 0,93 m; dužina 1,65 m; orijentacija: istok-zapad.Prilično trošan skelet mlade osobe. Glava frontalno okrenuta i zabačena; rukeopružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 32 — Dubina 0,86 m; dužina 1,48 m; orijentacija: jugozapad--severoistokz Sasvim slabo očuvan ženski skelet. Glava lako naklonjena i okrenuta prema levom ramenu; ruke opružene niz telo. Prilog: kod desnog uhasrebrna igla u vidu stilusa koji je u gornjem delu kaneliran i proširen u priz-matični deo izveden u proboju (inv. br. 2762; duž. 9,7 cm); kod leve ključnekosti iako oštecFKa'~h7nhzana pločasta fibula, sa Železnom igloga- za-zakopčava-nje (inv. 2763; r — 2,7 cm); oko vrata niska od _216̂ asviim.siltnih smeđih bobaka,Kpm jedne žute, jedne plave i iedna-zelene,.nRriico (inv. br. 2761). T. I I l f T T

XIV, 2.Grob ĴuL_33 — Dubina 1,12 m; dužina 1,87 m; orijentacija: istok-zapad,

s neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro očuvan muški skelet. Glavaokrenuta u potpunom profilu na levu stranu; ruke opružene niz telo. Sa stranaskeleta očuvani su intenzivni ostaci ugljenisanih drvenih ploča (dužina 1,95 m.razmak 0,55 i 0,44 m). Prilog: kod lakta desne ruke masivna bronzana kopčaovalnog i d plra-oi čun farati ran rtg- o-hraiča kružnog -piBRSoka—žij i-ae masivni,, .za-sečehi i prcma vrhu suženi trn povija preko obruča; obruč i trn ukrašeni sudvostrukom urezanom trakom, ispunjenom nizom sitnih poprečnih ureza (inv.br. 1284; dim. 2,8 X 3 cm); pored kopče dva bronzana dugmeta ili k linčićas kupolastom glavom (inv. br. 1285; vis. 1,5 i 1,3 cm); na levoj ruci sasvimfragmentiran železni prsten, s ovalnom bronzanom pločicom- kao krunom (inv.br. 1287); u krilu, između fiarličnih kostiju bronzana i pozlaćena kopčica ovalnog obruča kružnog preseka s izvijenim trnom povijenim preko -njega; uskipravougaoni okov sa otvorima za zakovice na uglovima, koji je verovatno sadržavao uložak, pričvršćen je za kopčicu masivnom probijenom i povijenom petljom (inv. br. 1288; dim. 2,7 X 1,8 cm); nešto ispod kopčice dva mala okova šti-tastog objika. bronzana (inv. br. 1288 a; duž. 1,5 i 1 cm); horizontalno prekoleve butne kosti železni nož, s dvostrukom urezanom linijom duž gornjeg rubai sa slabim tragovima posrebrivanja; neznatno oštećen (inv. br. 1286; duž.13,2 cm). T. IV; T. IX; T. XIV, 8, 13; T. XVI, 2.

Grob br 34 — Dubina 0,92 m; dužina 1,85 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Veoma trošan muški skelet. Glava okrenuta u potpunom profilui naklonjena prema levom ramenu; ruke opružene niz telo (desna nešto dislocirana). Skelet je ležao između drvenih ploča postavljenih sa strana i odozgo(dim. 1,90 m; razmak 0,54; 0,47 i 0,40 m; vis. 0,20 m). Prilog: na prsima kodlevog lakta železni nož neznatno oštećen; sačuvani tragovi posrebrivanja (inv.br. 1282; duž. 11,6 cm); na samom desnom laktu masivna bronzana kopča_oval-nog facetiranog obruča, sa širokim štitastim trnom povijenim preko njega (inv.brTT281; dim. 3,5 X 2,7 cm); na kraju leve karlične kosti fragmenti jako koro-diranog železnog predmeta, možda kopčice (inv. br. 1283). T. IV; T. XIV, 15;T. XVI, 4.


6/58


Grob br. 35 — Dubina 1,06 m; dužina 1,75 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta trošan muški skelet. Glava jako zabačena i okrenuta nadesnu stranu; ruke opružene niz telo. Skelet je ležao na drvenoj ploči čiji suugljenisani tragovi sačuvani ispod njega (dim. 1,50 X 0,45 i 0,30 m). Bez priloga.

Grob br. 36 — Dubina 0,77 m; dužina 1,04 m; orijen tacija: jugozapad-

-severoistok. Relativno dobro očuvan dečji skelet. Glava okrenuta frontalno inešto naklonjena napred; leva ruka opružena niz telo, desna nije sačuvana.Prilog: na pojasu, uz levu ruku jedna bronzana kopča ovalnog obruča kružnogpreseka sa zasečenim, suženim i jako povijenim trnom (inv. br. 1104; dim.2,6 X 2 cm). T. III; T. XIII.

Grob br. 37 — Dubina 1,02 m; dužina 1,62 m; ori jentacija: jugozapad--severoistok. Slabo očuvan muški skelet. Glava frontalno okrenuta i naklonjenaprema desnom ramenu; ruke opružene niz telo. Tragovi ugljenisane drveneploče sačuvani su uz desnu ruku i uz levu butnu kost (razmak 0,45 m). Prilog:na prstu leve ruke prelomljen železni prsten polukružnog preseka (inv. br.1106; r — 2,1 cm). T. III.

Grob br.38 — Dubina 1,00 m; dužina 1,70 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava je okrenuta u profilu i

naklonjena na levo rame; ruke opružene niz telo. Prilog: između leve karličnekosti i ruke mala bronzana kopča ovalnog, izduženog obruča polukružnog preseka, sa masivnim, zasečenim trnom trougaonog preseka suženim pri povijenomvrhu (inv. br. 1105; dim. 2,7 X 2 cm). T. III; T. XIV, 10.

Grob br. 39 — Dubina 0,89 m; dužina 1,90 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dobro očuvan muški skelet. Glava je lako naklonjena ka desnomramenu; ruke opružene niz telo. Bez priloga. Iznad i ispod skeleta sačuvanisu intenzivni ostaci ugljenisanog drveta (dim. 2,00 X 0,48 i 0,42 m). T. VIII.

Grob br. 40 — Dubina 0,66 m; dužina 1,17 m; orijentacija: jugozapad--severodstok. Dosta trošan dečji skelet. Glava naklonjena napred; ruke opruženeniz telo. Prilog: kod leve šake jedna železna, jako korodirana ovalna kopča,trn oštećen (inv. br. 1266; r — 3,4 X 3,2 cm). T. IV.

Grob br. 41 — Dubina 1,00 m; dužina 1,64 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta na desnustranu; ruke opružene niz telo. Bez priloga. Preko skeleta sačuvani su intenzivni tragovi ugljenisane drvene ploče (dim. 1,80 X 0,42 X 0,37 m).

Grob br. 42 — Dubina 1,07 m; dužina 1,70 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Prilično dobro očuvan skelet odrasle osobe. Glava frontalno okrenuta i jako zabačena; ruke opružene niz telo. U donjem delu skeleta, sa strana, primetni su slabiji tragovi ugljenisane drvene ploče (dim. 1,25 i 0,50 XX 0,30 m). Bez priloga.

Grob br. 43 — Dubina 0,78 m; dužina 1,74 m; or ijentacija: jugozapad--severoistok. Prilično oštećen muški skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjena prema desnom ramenu; ruke opružene niz telo. Iznad skeleta, na dubini0,60 m, pojavili su se jako ugljenisani tragovi drvene ploče (dim. 2,00 X 0,57 i0,42 m). Prilog: kod levog ramena, grupisani na jednom mestu, nađeni su:železni luk torbice izvijane konture, povijenih krajeva i sa kopčicom_na srednjem delu; sa donje strane sačuvani su fragmenti druge metalne oplate (inv. br.1235; duž. 8,7 cm); uz luk nađen je i kremen; srebrna kopča izduženog ovalnogobruča kružnog preseka, sa zasečenim i pri vrhu suženim trnom; koren trnatrdugabnog preseka (inv. br. 1234; dim. 2,9 X 1,5 cm); fragmenti železnog noža(inv. br. 1236; duž. 4,9 i 3,2 cm); fragment lako povijene zelezne šipke (inv. br.1237; duž. 8,3 cm); mala železna strelica pravougaonog preseka (inv. br. 1238;vis. 2,5 cm); nekoliko sitnih fragmenata železnog predmeta, među njima moždatakođe jedna strelica, nešto deformisana (inv. br. 1238; vis. 3,4 cm). T. IV; T.

XIV, 9; T. XV, 12.


7/58


Grob br. 44 — Dubina 0,88 m; dužina 0,98 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta trošan dečji skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjenana levo rame; ruke opružene niz telo. Prilog: kod levog ramena ovalna železnakopča s tragovima posrebrivanja; uz vrh trna obruč je ukrašen sa po dvekanelure (inv. br. 1239; r — 2,9 i 2 cm). Preko čitavog skeleta nalazili su seintenzivni tragovi ugljenisane drvene ploče, u donjem delu zaobljene (dim.1,25 X 0,44 i 0,35 m). T. IV; T. XV, 6.

Grob br. 45 — Dubina 0,95 m; dužina 1,66 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava okrenuta u profilu isasvim naklonjena na levo rame; desna ruka opružena niz telo, leva spuštenau krilo. Bez priloga. Preko grudi primetni su slabi tragovi ugljenisane ploče.

Grob br. 46 — Dubina 1,00 m; dužina 1,65 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobno očuvan; ženski skelet. Glava frontalno okrenuta,zabačena i naklonjena prema levom ramenu; ruke opružene n)iz telo. Prilog:na levoj ruci fragmentirana željezna narukvica ovalnog preseka (inv. br. 1233;r — 5,8 cm). T. V.

Grob br. 47 — Dubina 1,00 m; dužina 1,58 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan ženski skelet. Glava frontalno okrenuta,

jako zabačena i nešto naklonjena prema levom ramenu; ruke opružene niz telo.Bez priloga.

Grob br. 48 — Dubina 0,94 m; dužina 1,77 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta u profilu i jako naklonjenaprema desnom ramenu; desna ruka opružena niz telo, leva spuštena u krilo.Sa strana skeleta pružaju se tragovi ugljenisanog drveta, koji se mestimično

javljaju i preko grudi (dim. 1,25 m, razmak 0,40 i 0,35 m). Pri log: na desnomramenu, uz lobanju fragmenti jednostavnog koštanog. dv.orednog češlja (inv.br. 1272); kod levog ramena i na desnoj strani grudi uz ključnu kost _po jg jjn a

jednostaypic.železna_£ibula_;(jedna oštećena pri dnu, drugoj nedostaje igla; inv.br. 1273; dim. 4,8 cm); uz fibulu na desnoj strani grudi pet različitih perli —krupna nepravilna perla od probušenog kamena peščara, pršljenasta perla odćilibara, fragmentirana perla istog oblika od plave staklene paste, krupna perlakubooktaedričnog oblika od tamnoplave staklene paste i perla u. vidu rozeteod sivkasto-plavičaste staklene paste (inv. br. 1274; r — 3,4 X 2,5; 1,5; 1,1 i1,1 cm). T. V.

Grob br. 49 — Dubina 0,87 m; dužina 1,89 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan muški skelet. Glava frontalno okrenuta;ruke opružene niz telo. Sa strana i ispod skeleta vidljivi su tragovi ugljenisanog drveta, čija je kontura zaobljena kod glave. (dim. 1,60 X 0,37 i 0,30 m).Kod ovog skeleta konstatirana je veštački deformirana lobanja. Bez priloga.T. XI.

Grob br. 50 — Dubina 0,76 m; dužina 1,56 m; orijentacija: jugioeapad--severoistok. Dosta dobro sačuvan ženski skelet. Glava neznatno okrenuta uprofilu prema levom ramenu; leva ruka opružena niz telo, desna spuštena ukrilo. Desna noga povijena prema levoj. Prilog: pod vratom pet sitnih perli —dve perlice kubooktaedričnog oblika od granata, dve perlice istog oblika odtamnoplave staklene paste i jedna bikonična perlica od svetloplave staklenepaste (inv. br. 1277; dim. 0,7 i 0,6; 0,6 i 0,6; 0,7 cm); na levoj ruci dve otvoreneželezne narukvice od žice polukružnog preseka (jedna prelomljena; inv. br.1275;.r — 5,5 ii 6 X 4,8 om); na prstu desne ruke firagmentirani železni i bromzaniprsten (inv. br. 1276). T. V; T. XI.

Grob br. 51 — Dubina 1,00 m; dužina 1,62 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan ženski (?) skelet. Glava okrenuta u profilui naklonjena na desno rame; ruke opružene niz telo. Sa strana skeleta tragoviugljenisane drvene ploče na dubini 0,85 m (dim. 1,35 m; razmak 0,50 i 0,40 m).

Prilog: kod levog ramena, grupisani na jednom mestu, nađeni su: jedno železno


8/58


šilo, u gornjem delu pravougaonog preseka, zatim spljošteno i povijeno u ušicu(prelomljeno; inv. br. 1268; duž. 11,3 cm); jedna železna kopčica ovalnog obručasa zašiljenim trnom (inv. br. 1269; r — 1,9 X 1,5 cm); jedna železna kopča izduženog ovalnog obruča polukružnog preseka, bez trna uz tragove posrebrivanja

(inv. br. 1270; r — 3,4X

2 cm); jedan masivni povijeni železni trn prevučenolovnom oplatom (inv. br. 1271; duž. 3,5 cm); u krilu, uz levu karličnu kost, jedna železna ovalna kopča kružnog preseka, s jednostavnim trnom s tragovima posrehrivanja (inv. br. 1267; r — 2,9 i 2,4 cm). T. V; T. XV, 3, 4, 14.

Grob br. 52 — Dubina 0,72 m; dužina 1,67 m; orijentacija: istok-zapad.Dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta u profilu na desnu stranu i lakonaklonjena napred; desna ruka opružena niz telo, leva spuštena u krilo. Bezpriloga.

Grob br. 53 — Dubina 1,19 m; dužina 1,74 m; orijentacija: istok-zapad,s malim otklonom prema jugu. Dosta trošan muški skelet. Glava okrenuta uprofilu i naklonjena na desno rame; ruke opružene niz telo. Preko skeleta nalazili su se ugljenisand ostaci drvene ploče (dim. 1,80 X 0,48 i 0,42 m). Prilog: kod

glave, na temenu dva železna noža (jedan sasvim neznatno oštećen pri vrhu, uz jedva vidljive tragove posrebrivanja; od drugog sačuvan samo fragment uzostatke tekstila duž ruba; inv. br. 1243, duž. 11,5 i 2,7 cm); na levom ramenufragmenti železnog predmeta, verovatno fibule (inv. br. 1244); uz levu butnukost, bliže kuku, ležala je u izvrnutom položaju masivna srebrna kopča izduženog ovalnog obruča, kružnog preseka s masivnim, prema vrhu suženim i po-vijenim trnom; na kopču je apliciran dvostruki pravougaoni okov, formiran od jednog komada ko ji je sužen, prorezan za propuštanje petlje trna, i povijen udonju podlogu koja je sa četiri ugaone masivne zakovice pričvršćena za gornjuploču; uz prorez okovna pločica je kanelirana (jedna zakovica nedostaje; inv.br. 1242; duž. 4,5 cm; vis. 4 cm). T. VI; T. XIV, 11; T. XVI, 6.

Grob br. 54 — Dubina 0,74 m; dužina 1,76 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta trošan muški skelet. Glava je okrenuta u profilu na desnustranu i zabačena; ruke opružene niz telo. Uz levu ruku pružali su se sasvimslabi tragovi ugljenisanog drveta. Bez priloga.

Grob br. 55 — Dubina 0,72 m; dužina 1,51 m; orijentacija: istok-zapad.Sasvim dobro očuvan ženski skelet. Glava frontalno okrenuta i lako naklonjenanapred; ruke opružene niz telo. Skelet je ležao u izdubljenom stablu (dimenzi je: 1,70 X 0,44 i 0,40 m). Bez priloga. T. X.

Grob br. 56 — Dubina 0,95 m; dužina 1,67 m; orijentacija: istok-zapad.Sasvim dobro očuvan muški skelet. Glava frontalno okrenuta; desna rukaopružena uz telo, leva spuštena u krilo. Prilog: kod desnog ramena grupisani na

jednom mestu, nađeni su — jako korodirani fragmenti noža (inv. br. 1265),dva kremena (inv. br. 1264), jako korodirana železna ovalna kopčica (inv. br.1263; dim. 1,8 X 1,5 cm) i jako korodirani fragmenti železnog predmeta, moždafibule (inv. br. 1263a). T. VI.

Grob br, 57 — Dubina 1,15 m; dužina 1,65 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dosta dobro očuvan muški skelet. Glava frontalno okrenuta ilako naklonjena ka levom ramenu; ruke opružene niz telo. Prilog:-iznad levogramena jedan železni luk torbice, s istanjenim i kružno povijenim krajevima;sačuvani tragovi kopčice na sredini gornjeg ruba, duž koga teče urezana linija(inv. br. 1240; duž. 8,4 cm); jedan kremen (inv. br. 1240a); jedna_Ž.elezna kopča_ovalnog obruča kružnog, preseka s povijenim tmom:.uz vrh trna obruč ukrašensa po tri kanelure; kopča je bila posrebrena (inv. br. 1241; r — 3,2 i 2,1 cm).T. VI; T. XV, 7, 11.

Grob br. 58 — Dubina 0,88 m, dužina 1,65 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan muški skelet. Glava okrenuta frontalno izabačena; ruke opružene niz telo. Ispod skeleta, a naročito duž njegove levestrane tragovi ugljenisanih drvenih ploča (dim. 1,90 X 0,15 i 1,90 X 0,30 i


9/58


0,25 m). Prilog: uz desnu nogu, skoro kod stopala, jedna masivna bronzanakopča ovalnog, izdubljenog, narebrenog obruča; trn, u korenu raščlanjen i ukrašen kanelurama, sužava se prema vrhu u vidu stilizirane pačije glave (inv. br.1289; dim. 4,3 X 3 om); na sbopalama hrpa od 89 sitnih želeanih klinčića (inv.

br. 1290). T. VI; T. XIII; T. XIV, 16.Grob br. 59 — Dubina 1,00 m; dužina 1,00 m; orijentacija: istok-zapad,s neznatnim otklonom prema jugu. Dosta dobro sačuvan dečji skelet. Glavaokrenuta u potpunom profilu na desnu stranu i naklonjena ka desnom ramenu;ruke opružene niz telo. Prilog: uz levi kuk jako korodirana i fragmentiranaželezna kopča ukrašena nizom ureza (inv. br. 1291). T. VI.

Grob br. 60 — Dubina 0,78 m; dužina 1,67 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta u profilu i jako naklonjenana levo rame; ruke opružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 61 — Dubina 0,85 m; dužina 1,84 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Sasvim dobro očuvan muški skelet. Glava frontalno okrenuta inaklonjena na desnu stranu; ruke opružene niz telo. Skelet je ležao u izdublje

nom stablu, čiji su intenzivni ugljenisani tragovi sačuvani sa strana i ispodskeleta (dimenzije: 1,93 X 0,41; 0,46 i 0,49 m; vis. 0,20 m). Kod ovog skeletakonstatirana je veštačM deformirana lobanja. Prilog: na desnom kuku jednaželezna masivna kopča, izdubljenog, izvijenog obruča s povijenim trnom uzslabe tragove posrebrivanja (inv. br. 1278; dim. 4,5 X 3,1 cm). T. VI; T. XV, 1.

Grob br. 62 — Dubina 0,83 m; dužina 1,69 m; orijen tacija: jugozapad--severoisitok. Sasvim dobro očuvan ženski (?) skelet. Glava okrenuta u potpunom profilu na levu stranu; ruke opružene niz telo. Bez priloga.

Grob br. 63 — Dubina 1,13 m; dužina 1,58 m; orijentacija: istok-zapad.Sasvim dobro očuvan muški(?) skelet. Glava frontalno okrenuta; ruke opruženeniz telo. Uz levu stranu skeleta pružali su se intenzivni tragovi ugljenisanedrvene ploče (dužina 1,50; visina 0,20 m). Bez priloga.

Grob br. 64 — Dubina 0,93 m; dužina 1,46 m; orijentacija: istok-zapad.Dosta dobro očuvan ženski skelet. Glava okrenuta frontalno; ruke opruženeniz telo. Kod ovog skeleta konstatirana je veštačka deformacija lobanje. Bezpriloga.

Grob br. 65 — Dubina 0,72 m; dužina 1,79 m; orijentacija: jugozapad--severoistok. Dobro očuvan muški skelet. Glava okrenuta delomično u profilui lako naklonjena ka desnom ramenu; desna ruka opružena niz telo, leva spuštena u krilo. Prilog: na levom kuku jedna ovalna železna kopča s trnom suženim pri vrhu uz tragove posrebrivanja (inv. br. 1279; r — 3 i 2,5 cm); uz desnucevanicu, na dužini od 0,28 m, pružala se hrpica od 53 železna klinčića (inv.br. 1280). T. V; T. XV, 8.

Grob br. 66 — Dubina 0,90 m; dužina 1,55 m; orijentacija: istok-zapad.Prilično trošan muški skelet. Glava frontalno okrenuta, jako zabačena i naklonjena na desnu stranu; leva ruka opružena niz telo, desna nađena pod karli-com. Uz levu stranu skeleta pružaju se intenzivni tragovi ugljenisane drveneploče (duž. 1,50 m; vis. 0,20 m).

Opšte karakteristike nekropole

Nekropola na Bošnjića voću pripada ranoj fazi tzv. perioda grobova naredove, čija je pojava zabeležena širom Evrope počev od kraja IV i početka

V veka, i ko ja čini jedno od najkarakterističnijih obeležja kulture ranog sred

njeg veka. Pojava groblja na redove širila se paralelno s prodorom uticaja germanskih plemena, tako da njihov nastanak u različitim oblastima pada u razli


10/58


čito vreme.2 Na Bošnjića voću primetno je, i pored razumljivih odstupanja,pružanje redova u pravcu jugoistok-severozapad. Ukopavanje je vršeno samou jednom sloju i nigde nije bilo zapaženo bilo kakvo oštećenje grobova prilikom naknadnih ukopa. Skoro pravilno odstojanje ukopa, koji su, uopšte uzev,u jugozapadnom delu nekropole nešto gušći nego u severoistočnom, navodi na

pomisao da su grobovi bili obeleženi, mada tragovi nadgrobnih oznaka nisuotkriveni. Išto tako nisu zapažena ni posebna veća grupisanja na osnovu soci jalne ili porodične strukture, koja je toliko često zabeležena na nekropolamaovog perioda. Možda jedino ukop dečjeg groba br. 14 uz grob br. 13, grobabr. 36 između gobova br. 35 i 37, groba br. 59 između grobova br. 58 i 60 igrupisanje grobova br. 50, 51 i 52 mogu ukazivati na izvesnu bližu porodičnuvezanost.

Na Bošnjića voću otkriveno je, kao što smo naveli, ukupno 66 grobova,među kojima je 27 muških, 20 ženskih, 10 dečjih i 9 skeleta čiji pol nije mogaobiti određen. Grobovi su ukopani na prostoru čija stratigrafija pokazuje isto-vetnu sliku u svim delovima (humus — 0,35 m; šljunak pomešan s peskom —0,15 m; žuti pesak s nešto šljunka — 0,25 m; čisti šljunak — 0,40 m, koji zatim

prelazi u čisti sitni pesak). Dubina ukopa varira između 0,55 m (grob br. 14) i1,36 m (grob br. 10), ali se dubina većine ukopa kreće između 0,90—1,00 m.Pada u uči da su najpliće ukopani dečji grobovi, čija se dubina kreće između0,55—0,96 m. Mada nisu zapažene specijalno oblikovane grobne jame, zbog po-mešanosti zemlje s peskom, ukopi su se vrlo jasno razaznavali u peskovitomtlu. (T. VIII, grob br. 9). Tragovi pljačkanja grabova, takođe često utvrđeni namnogim ranosrednjovekovnim nekropolama, ovde nisu primećeni. Većina grobova ukopana je jednostavno u zemlju, ali je veoma zanimljiva i značajna po

java drvenih zaštitnih okvira, či ji su veoma itenzivni ili slabiji tragovi otkriveni u 32 groba. Ovi okviri javljaju se u nekoliko vidova, većinom konsitnulisaniod drvenih ploča ili drvenih dasaka. Najčešći je slučaj pojave ostatka drveneploče preko skeleta (grobovi br. 41, 43, 44, 53) ih samo preko grudi (grobovibr. 22, 17, 45), dok je ploča ispod skeleta otkrivena samo kod tri groba (br. 16,20, 35), a samo kod groba br. 39 tragovi ploče zabeleženi su i iznad i ispod skeleta (T. VIII). Drugi oblik zaštitnih okvira sastoji se u bočnom postavljanjudrvenih dasaka, čiji su ostaci nađeni sa obe ili samo sa jedne strane skeleta.Sa obe strane daske su bile postavljene u grobovima br. 4, 29, 33 (T. IX), 37,42 (kod nogu) i 51, uz levu stranu u grobovima br. 23, 54, 63 i 66, dok su ostacidrvene daske uz desnu stranu primećeni samo u grobu br. 6 (T. VII). Sledećioblik predstavlja kombinacija dasaka sa strane i ploče iznad (grobovi br. 34 i48) ili ispod skeleta (grobovi br. 2, 3, 19 i 49; T. VIII); kod groba br. 58 okvir

je činila daska s leve strane i ploča ispod skeleta. Svakako, najzanimljivijioblik predstavlja izdubljeno polustablo u koje je pokojnik bio položen, a koje

je otkriveno u grobovima br. 25, 55 (T. X) i 61. Kod groba br. 25 primećeni suslabiji tragovi ugljenisanog drveta i preko skeleta. Grobovi koji su sadržavalidrvene zaštitne okvire protežu se na čitavom prostoru nekropole, dakle kroz čitavo vreme njenog trajanja, a među njima su jednako zastupljeni muški i ženskigrobovi, kao i dva sa dečjim skeletima (br. 22 i 44). Ovakvi drveni okviri, urazličitim varijantama, uz sahranjivanje u prostu zemlju, redovna su pojavana brojnim nekropolama ranog srednjeg veka, pripisanim raznim germanskimplemenima (gotskim, gepidskim, langobardskim, bajuvarskim, alamanskim, franačkim i dr.) od južne Rusije do Atlantika, čija je upotreba sigurno bila u vezi

2 W. V e e c k , Die Alamaranen in \VllrtteruberS. Berlin u. LeipAg 1S81, »tr. 9;J. W e r n e r, Zur Entstehung der Reihemgralberziviiliisaitian, Archaeologia Geograp-hica 1, Hamburg 1950, 2, str. 23 ff ; E. Sal i n , La ciivilisatioin merovingiienne II,Pariš 1952, str. 182; O. v. H e s s e n , Die Flunde der Reihemgraberveit auls deim Larad-kreis Traunstein, Miinchen — Kallmiinz 1964, str. 11.


11/58

R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V Ć A N I M A 129

sa strogim pogrebnim običajima i zakonima kod Germana (lignum inspura po-situm; Totenbrett) od najstarijih dana.3 Utoliko je zanimljivija činjenica da sena dosada istraženim nekropolama u našoj zemlji, koje pripadaju istom periodui koje u drugom pogledu pokazuju sličnosti sa nekropolom u Rakovčanima, tragovi ovakvih okvira uopšte ne pojavljuju, kao što je slučaj sa nekropolom u

Jakovo-Kormadinu,4 ili sasvim izuzetno. Tako su na prostranoj nekropoli uKranju ostaci drvenog kovčega ili zaštite zabeleženi samo u jednom slučaju,5na nekropoli u Rifniku isto tako,6 a na nekropoli Bled sasvim slabi tragovi udva slučaja.7 Na nekropoli u Mihaljevićima, kod grobova koji pripadaju ovomperiodu, tragovi drvenih ploča konstatirani su uz tri skeleta.8

Orijentacija grobova, i pored ujednačenosti terena, nije jedinstvena. Najveći broj grobova orijentiran je u. pravcu jugozapad-severoistok (37), zatim upravcu zapad-istok (27), dok su samo dva groba orijentirana u pravcu severo-zapad-jugoistok (br. 6 i 15). Ovako neujednačeno usmeravanje grobova uobičajeno je u ranom srednjem veku, u periodu u kome se odvijao proces prelaskana jedinstvenu orijentaciju u pravcu zapad-istok. Ova pojava, s malobrojnimizuzecima, zapažena je na skoro svim ispitanim nekropolama ovog perioda i

u našoj zemlji i u udaljenijim oblastima, jednako na istoku kao i na zapadu,i po tome nekropola u Rakovčanima ne predstavlja nikakav izuzetak. Od čitavog niza dosada otkrivenih nekropola s ovako šarolikom orijentacijom, mi ćemose ograničiti da navedemo nekoliko nekropola na kojima je, kao i na našoj,predominantan smer jugozapad-severoistok. Takav je slučaj kod nas na gepiđ-skoj nekropoli Jakovo—Kormadin,9 a zatim na gepidskim nekropolama Szen-tes—Kokenyzug i Szentes—Nagyhegy,10 kao i na vizigotskoj nekropoli Esta-

3 M. C h l i n g e n s p e r g - B e r g , Dais Graberfeld voin Reichenhall, Reichem-hall 1890, str. 65 fi; W. V e e c k , op. oit., str. 12, 16; Gy. T o rok, Das geitmamischeGraberfeld van Kiszombor, Dolgozatok XIX, 1—2, Szeged 1936, str. 170; R. E c k e r— H. Z e i s s , Bairiische Reihengraber des 6 Jh. bei Irlmauth (Regensburg), Bayar.

Vorgeschichtsblatter, Mitachen 15, 1938, str. 44; H. S t o l 1, Die Alamannemgrabervon Hailfingen, Berlin 1939, str. 10—14; J. f f e r n e r , Die Ausgrabung des west-gotischein Graberfelđes van Castiltierra im Jahre 1941, Forschuingem u. Fortschritte, 18,Berlin 1942, str. 108, gr. 401; i b i d., Das alamannische Graberfeld von Biilach,Basel 1953, str. 6; i b id . , Die Langobarđetn ta Pannonien, Mitaohan 1962, str. 87;E. S a l i n , op. cit., str. 70, 95—96, 125—126; si. 47, 48; F. F r em e risd o r f, Dasfrankische Reihengraberfeld Kota—Mitagersdorf, Berlin 1955, str. 21—27; B.S c h m i d t, Die spate V6Ikerwandarumgszeit ta Mitteldeutschlainid, Halle (Saale) 1961,str. 67; T. 3, b, d; K. B o h n e r , Die frfinkischen Altertiimer des trierer Landes, I,Berl'ta 1958, str. 266; I. B ć n a , Die Langobarden ta Ungam, Acta Arch. Hung.

VII, 1, Budapest 1956, str. 221; i b i d., Beziehungan zwiisohen dem paminonischen unditalischen Bođemfunde der Langobarden, Atti del VI Congr. Intem. delle scienzepreistoriche e protostoriche 1962, III, Roma 1966, str. 155; P. A u r e l i a n , Sapa-turile de la Piatra Frecatei, MSCA VIII, Bucuresti 1962, str. 567—568, si. 4, br. 8, 9,12; K. Sa g i , Das langoibaildilsche Graberfeld van Vars, Acta Hung. XVI,Budapest 1964, str. 395; Ch. N e u f f e r - M i i l l e r , Eta Reihengraberfriedhof inSantheim an der Breinz, Stuttgart 1966, str. 10; H. R o o s e n s , CJuekiues particu'la-ri*tćs des cimetieres mćrovtagiens du nord de la Belgique, Aroh. Belgica 108, Bruxelles1968, str. 6, itd.

4 D. D i m i t r i j e y i ć , Gepidska nekropola »Kormadin« kod Jakova, Rad Vojvođanskih miuzeja 9, Novi Sad 1960, str. 9.

5 W. S c h m i d, Die Reihengraber van Krataburg, Jahrb. f . Altertumskunde1, Wiem 1907, str. 56 (gr. 142, str. 69).

• J. B o l t a , Arheološki pregled 9, Beograd 1967, str. 129.7 J. K a s t e l i c , Slovaoska nekropola na Bledu, Ljubljana 1960, str. 11.’ N. M i l e t i ć , Nekropola u s. Mihaljevićima kod Rajlovca, GZM NS XI,

Sarajevo losa, str. 34.* D, D i m l t r i J e v ić , op, sit,, *tr, 9 i plan; i pored navoda da se radi o

manjim otklonima, 14 grobova (od 26) pokazuju izrazit .pravac jugozapad-severoistok.D. C s a i 1š n y, Archaologische Denkmaler der Gepiden im Mitteidonau-

becken, Budapest 1961, str. 25, si. 1; str. 44, si. 8.3 — Glasnik Zemaljskog muzeja — Arheologija


12/58

130 N A D A M I L E T I Ć

gel.11 Isključivo ovakav smer pokazuju gepidska nekropola u Kiszomboru,12langobardske nekropole u Nikitschu i Castel Trosinu,13 alamanske nekropole uHailfingenu, Sontheimu i Mindelheimu,14 merovinška nekropola u Beerle-gemu;15 ovakav smer naveden je, npr., i za alansko-gotske grobove u Cufut-

-Kale na Krimu.16 Raspravljajući o problemu različitog orijentiranja na izve-snim franačkim nekropolama, K. Bohner je jugozapadno-severoistočni smer ugrupi kasnorimskih grobova na nekropoli u Ehrangu naveo kao stariji od seve-rozapadno-jugoistočnog, koji je ostao u upotrebi do kraja trajanja nekropole u

VII veku.17 Ovu orijentaciju u Čufut-Kale V. Kropotkin je naveo uz ostale elemente koji su predstavljali survival iz predhrišćanskog perioda u ovoj oblastiKrima.18 Mada je skoro opšteprihvaćeno gledište da je prelazak na orijentacijuzapad-istok posledica hristijaniziranja i uticaja crkve,19 pojavljuju se i mišljenja koja ne prihvataju u potpunosti ovu tezu, jer je ustanovljeno da se u izve-snim oblastima orijentacija zapad-istok javlja i pre nego što je u njima došlodo definitivnog pokrštavanja.20 Očigledno je da će biti potrebno posvetiti višepažnje ovom pitanju pri istraživanju ranosrednijoivekoivnlih nekropola i pokušatidoći do pravih uzroka koji su inicirali ovaj složeni proces u vremenu koje jeznačilo bitnu prekretnicu ne samo u ovom pogledu. Svesti pojavu različitogorijentiranja unutar jedne nekropole na ovisnost o konfiguraciji terena, kakoto J. Kastelic navodi za Bled I, čini nam se suviše pojednostavljeno, pogotovošto ovde unutar manjih površina grobovi pokazuju potpuno suprotno usmera-vanje.21 Sto se tiče Rakovčana, treba napomenuti da od 34 groba s nalazimasamo 10 pripada onima s orijentacijom zapad-istok, dok su ostali orijentirani upravcu jugozapad-severoistok, uz oba groba (br. 6 i 15) s orijentacijom severo-zapad-jugoistok.

Pokojnici su, bez izuzetka položeni na leđa u ispruženom položaju, jedino je kod groba br. 50 desna noga bila izrazito povijena prema levoj već u primarnom položaju, što ukazuje na mogućnost izvesne defektnosti (T. XI). Položajruku je skoro jedinstven: kod 52 skeleta ruke su bile opružene niz telo, kod8 skeleta jedna ruka je bila opružena niz telo, a druga položena u krilo (desnau tri, leva u pet slučajeva; četiri su muški, a četiri ženski skeleti), a samokod groba br. 20 su obadve ruke ležale u krilu. Kod pet grobova ovaj položajusled oštećenosti ili dislociranosti nije mogao biti preciznije određen. Ovakavpoložaj ruku zabeležen je na svim nekropolama ovog perioda, a ovde samopodvlačimo da se položaj ruku prekrštenih na pojasu na Bošnjića voću uopštene pojavljuje. Položaj glave je sasvim različit: kod 20 skeleta zabeležen je frontalni položaj, kod 15 glava je bila okrenuta na levu stranu, kod 14 na desnu;kod 10 skeleta bila je jako zabačena, a kod groba br. 11 se zbog dislociranostipoložaj nije dao odrediti. Smatramo ipak da je frontalni položaj bio primaran,

i da su ostali posledica naknadnih procesa.11 R. E c k e r- H . Z e i s s , op. cit., str. 44; R. L a n t i e r, Le cimetiere w i-

sigothique d’Bstagel, Gallia VII, 1949, 1, Pariš 1950, si. 1.18 Gy. T o r o k , op. cit., str. 156; D. Cs a l i l a ny , op. cit., si. 22 a.13 I. B o n a , Acta Arch. Hung. VII, 1956, str. 220 (po Beningeru).14 H. St ol d , op. cit., T. I; Ch. N e u f f e r - M u l l e r , op. cit., 74; J. W e r-

n e r, Das alamannische Graberfelđ van Mindelheim, Kaillmiinz 1955, str. 7, si. 1.15 H. R o o s e n s , op. cit. str. 7, si. 2 (reproducirani deo nekropole).13 V. V. K r o p o t k i n , Iz istorii srednevekovogo Krima, Sovets. Arheol.,

XXVIII, Moskva 1958, str. 212.17 K. B o h n e r , op. cit., str. 259.18 V. V. K r o p o t k i n , loc. cit.18 Između ostalih: W. V e e c k , op. cit., str. 10; E. S a l i n , op. cit. str.

183 f f ; K. B o h n e r , op. cit., str. 263, 264.30 H. R o o s e n s, op. cit., str. 11—12.81 J. K a s t e l i c , op. cit. str. I l i plan.


13/58


Na nekropoli na Bošnjića voću nije mogao biti ustanovljen nikakav prilog koji bi ukazivao na tragove bilo kakvih pogrebnih običaja. Nalazi otkriveni u grobovima pripadaju nakitu i delovima nošnje uz oružje i oruđe, naosnovu čega se može sigurno tvrditi da su pokojnici sahranjivani u odeći.To pokazuju i sasvim sitni ostaci tekstila. Od 66 grobova nalazi su otkriveniuz 34 skeleta; od toga su 17 bili muški, 10 ženski, 5 dečji (uključujući i grobbr. 24 u kome je nađen patinirani fragment lobanje) i 2 čiji pol nije mogaobiti određen.

Tipološka analiza nalaza

Nalaze sa nekropole na Bošnjića voću možemo grupisati u predmete kojipripadaju nakitu — naušnice, ogrlice, narukvice, prsteni; u one koji čine sastavni deo nošnje — ukrasne igle, fibule, kopče, češalj; u utilitarne predmete— noževi, torbice, šilo, klinčići, kremeni; i, konačno, u oružje — sekire istrelice.

Među nabrojanim nalazima otkrivena su samo dva para naušnica, i topar bronzanih naušnica s korpicom (grob br. 17; T. III) i par bronzanih naušnicas poliedrom (grob br. 2; T. I i T. XIV, 7). Naušnice s korpicom sačuvane su, nažalost, u takvom stanju, da bi bilo kakvo detaljnije analiziranje u smislu tipologije koju je predložio J. Kastelic u vezi s naušnicama otkrivenim na Bledu.I bilo usiljeno.22 Međutim, sačuvani zavoji na karičici i ležište korpice uznjega, pružaju nam mogućnost da ovaj par naušnica uslovno ubrojimo u grupuB IV predložene podele, koju J. Kastelic datira u VII vek.23 Kako na našimnaušnicama nedostaju detalji korpice, koji bi dozvolili njeno preciznije datiranje, mi ćemo se zadovoljiti time da samo ponovimo odavno prihvaćenu konstataciju da je ovaj tip naušnica kasnorimskog porekla, koji su kasnije preuzelai dalje razvila mnoga germanska plemena.24 Sem na Bledu I, varijanta kojabi eventualno odgovarala naušnicama sa Bošnjća voća otkrivena je i na rano-srednjovekovnoj nekropoli u Rifniku (Celje), datiranoj oko sredine VI veka.25

Par bronzanih naušnica s masivnim poliedričnim završetkom je takođetip koji ima svoje poreklo u kasnorimskoj naušnici s kockom,26 koji je u vremeseobe naroda preuzet od Germana i razvijen u bezbroj varijanata, shodno ukusupojedinih grupacija. W. Veeck je za naušnice s masivnom kockom zasečenihuglova konstatirao da se nadovezuju direktno na kasnoantičke oblike, dok suostale varijante mlađe i pripadaju punom VI i VII veku.27 M. Alfoldi, analizirajući ovaj tip kasnoantičke naušnice u Intercisi, smatra da varijanta naušnices kubooktaedrom predstavlja oblik koji je opšteraširen među germanskim plemenima.28 I. Kovrig, povodom nalaza identičnih naušnica u Szobu i Piiliismarćtu,datiranih u prvu polovinu V veka, tj. u vreme boravka Istočnih Gota u Panoniji, zaključila je da naušnica s priveskom u vidu poliedra vlada skoro isključivo i u toku čitavog V veka u nalazima germanskog karaktera, bilo da jeod zlata i ukrašena almandinima, bilo s masivnim priveskom od srebra i, rede,

22 I b i d„ str. 17 ff.22 l b i d., str. 17, 20, 21; T. X, 4, gr. 206 i T. XV, gr. 210.21 A. R i e g l , Die spatromische Kunstindustrie I, Wien 1901, str. 152—153.

r?pL . B o l t a , Rifnik, Arheol. vestnik XVII I, Ljubljana 1967, str. 405 i 407,T. 1, 5 i 6, gr. 2 i T. 4, 3, gr. 10; i b i đ . , Arheološki pregled 9, 1967, str. 129. Nauvidu u materijal srdačno zahvaljujem L. Bolti (bronzani primerci iz 1967, grobovi 18,21, 81, 86, 92).

20 J. H a m p e l , Altertiimer des friihen Mittelalters in Ungarn, Braunschweig1905, I, str. 358.

21 W. V e e c k , op. cit., str. 53, T. 35 A5 (Sindelfingen), T. 35 BI (Kircheim a.N.), T. 35 B2 (Kircheim a. T.).28 M. A l f o l d i , Intercisa II, Budapest 1957, str. 431—432, si. 93.


14/58


od bronze.2930U svom osvrtu na nalaze iz Kranja, J. Werner bronzane naušnices poliedričnim završetkom smatra jeftinim nakitom autohtonog stanovništva.90

Od brojnih jednostavnih primeraka ovog tipa naušnica, čiji oblik i ukraskocke pokazuje toliko raznovrsnosti, mi ćemo navesti samo one koji su identični s naušnicama sa naše nekropole i koje je bilo moguće etnički i vremenski

odrediti. Kao izuzetak, s obzirom na to da potiču iz Bosne i da predstavljaju jedini do^ađ poznati nalaz ovog tipa na području Bosne i Hercegovine, spomenu-ćemo par bronzanih naušnica iz Gornjih Pećina kod Travnika, čiji je poliedričniprivesak ukrašen koncentričnim krugovima; naušnice su nađene uz par istočno-gotskih lučnih fibula iz kraja V i početka VI veka, i uz perlu od kalcedona.31Potpuno istovetne naušnice s neukrašenom, masivnom poliedričnom kockomnađene su i u našoj zemlji, tako, npr., u Dubravici, među germanskim grobovima V—VI veka,32 u Beogradu (Karaburma), u istočnogotskom grobu V—VIveka,33 na gepidskoj nekropoli Jakovo—Kormadin,3435u Novim Banovcima, određene kao kasnorimski ili germanski nalaz V—VI veka,38 zatim u Somboru, kaoslučajni germanski nalaz iz V—VI veka,36 i Bačkom Monoštoru, na istočno-gotskoj nekropoli iz druge polovine V veka.37 Nešto više nalaza potiče sa lokaliteta u Sloveniji, gde uglavnom pokazuju nešto drukčiju varijantu kocke. Pri-merci sasvim slični našim otkriveni su na Ptujskom gradu (u sekundarnoj upotrebi)38 i u Rifniku.39 Naušnice sa Bleda I i iz Kranja su ili drukčije konstrui-sane ili imaju ukrašenu kocku. Naušnice sa Bleda I J. Kastelic datira u kraj

VI i u VII vek.40 Ovaj tip naušnica otkriven je i u grobovima ranog srednjegveka u Istri. Sasvim identične našim komadima su dve naušnice iz Arheološkogmuzeja u Puli (Brkač?) i jedna iz Osora, datirane u VI vek, uz mogućnost dapripadaju ostavštitni Istočnih Gota,41 zatim jedna sa nepoznatog lokaliteta i

29 I. K o v r i g, Nouvelles trouvailles du V ' s. decouvertes en Hongrie, Acta Arch. Hung. X, Budapest 1959, Szob, str. 209, gr. 2, T. I, 11; Pilismarot, str. 210, gr.19 T. III 1 2 str. 218 i 225.

30 J. W e r n e r , Die Langobarden, str. 126, si. 31 (gr. 49/1904) i 129.31 A. H o f f e r, Fundorte romischer Altertiimer im Bezirke Travnik, GZM,Sarajevo 1895, str. 60—61, si. 5 i WMBH V, Wien 1897, str. 258, si. 5; N. M i l e t i ć ,Nakit u Bosni i Hercegovini, str. 49, br. 192—194; Z. V i n s k i , preciznije datiraovaj par fibula oko 500. g. (Zur Deutung der Biigelfibeln des 5. Jh. ’in Jugoslawien,

Atti del VI Congr. internat, delle scienze .preistoriche e protostoriche, Roma 1962,III, Roma 1966, str. 150).

32 D. D i m i t r i j e v i ć — J. K o v a č e v i ć — Z. V i n s k i , Seoba naroda,katalog izložbe, str. 119 (Narodni muzej, Beograd, inv. br. 138; pod br. 941 još jednanaušnica s nepoznatog lokaliteta. Na uvidu u materijal srdačno zahvaljujem M. Ta-tić-Đurić).

33 I b i d . str. 118 (Muzej grada Beograda, inv. br. 498; na uvidu u materijaldugujem svoju zahvalnost M. Birtašević).

31 D. D i m i t r i j e v i ć, Jakovo-Kormadin, str. 6, T. I, 4.35 Katalog Seoba naroda, str. 85, br. 24.33 Ibid., str. 58, si. 1.37 Ibid., str. 36.38 J. K o r o š e c, Staroslovanska grobišča v severni Sloveniji, Celje 1947, str.

10, si. 1, gr. 5.39 L. B o l t a , Arheol. pregled 9, str. 129; grabovi 21, 35, 88 (1967).10 J. K a s t e l i c , op. cit., str. 14, 15; T. IX, 1—3; J. Z m a v c , Das Grd-

berfeld im Lajh bei Krainburg, Jahrb. d. Zentralkommission, N. F. 2, I, Wien 1904,sp. 249, si.. 204, gr. 49. Naušnice iz Smarjete, Roje k. Moravča i Kaplje vaši nisu reproducirane, pa ih stoga nije moguće detaljnije komparirati; J. K a s t e l i c , op. cit.str. 15; Z. V i n s k i , Arh. vestnik XI—XII, Ljubljana 1960—4961, str. 231; T. K n e z ,Slaroslovanske najdbe na Dolenjskem in v Beli Krajini, Arh. vestnik XVIII, Ljubljana 1967, str. 389, 390.

11 B. M a r u š i ć , Staroslovenske in neke zgodnjosrednjeveške najdbe v Istri, Arh. vestnik VI, 1, Ljubljana 1955, str. 109 (B 7, 8), .str. 111 (D 2), str. 112, 113,T. III, 7, 8.


15/58


jedna iz Dvograda, datirane iza sredine V veka,4 142 par naušnica iz Frančina, datirane u sredinu VII veka,43 i par naušnica verovatno iz Pule (kod Amfiteatra),datiranih u VI vek.41 **Ovaj najjednostavniji oblik poznat je i sa gepidskih nekropola iz Rumunije i Mađarske, kao što to potvrđuju, između ostalih, naušniceiz Moreijtia,15 Kisaombora,49 Apatride, Csongrada i Gyule (Samdorhegy).47 Nji

hova pojava zabeležena je i među nalazima iz južne Austrije, koje H. Dolenzdatira do 600. godine (Judendorf—Villach),48 a takođe i na nekropoli u Ziegel-feldu, sa kasnorimskim, germanskim i ranoslovenskim grobovima.49 Nakon izne-tih analogija, pri čemu smo uzeli u obzir samo geografski najbliže oblasti, smatramo da par naušnica sa Bošnjića voća, kao najjednostvniji i stariji oblik, možemo datirati u kraj V i prve decenije VI veka, sa poreklom u panonskim radionicama.

Ogrlice su se pojavile samo u tri groba (br. 32, 48, 50), u svakom odnjih u drukčijem sastavu i sa perlama drugog oblika. Pravom ogrlicom bi sezapravo mogla nazvati samo duga niska od 246 sasvim sitnih, sferičnih perlica(T. III). Ovakve duže niske spadaju u skoro obavezan inventar ženskih grobovana svim ranosrednjovekovnim nekropolama različitih etničkih grupacija, i više

iznenađuje da su na našoj nekropoli otkrivene u ovako skromnom broju. N a-nekropolama ovog perioda u našoj zemlji srećemo ih u materijalu iz Jakova——Kormadina,50 Bačkog Monoštora,51 Bleda I52 i Kranja.53 Isto tako, na mnogimgepidskim nekropolama — Morestiu,54 Kiszomboru,55 56 Szentes—Berekhatu,50Szentes—Kokenyzugu i Szentes—Nagyhegyu.57 Specifičnost niske iz groba 32

je u tome, da je (izuzev tri perlice) sastavljena iz potpuno istovetnih perlica,koje su i po obliku i po dimenzijama najsličnije mnogo manjoj niski iz groba

XXXII u Smolinu, datiranog u vreme hunske države, odnosno u drugu polovinu V veka, i koji je, uz ostali nakit, sadržavao i par bronzanih naušnica s poliedrom.58

12 I b id . , Istra u ranom srednjem veku, Pula 1960, T. V, si. 1, br. 2, str. 10;ibid., Djelatnost srednjovjekovnog odjela Arheološkog muzeja Istre u Puli1956—1958, Starohrvatska prosvjeta 8—9, Zagreb 1963, str. 246 (groblje u Dvograduovde pripisano romanskim starosediocima).

13 I b i d . , Ranosrednjovjekovna nalazišta zapadno od Pazina, Starohrvatskaprosvjeta 8—9, 1963, str. 78, 79; T. I, 3, 4.

41 I b i d . , Neki nalazi iz vremena Seobe naroda u Istri, Jadranski zbornik V,1961—1962, Rijeka—Pula 1962, str. 161, 164, nap. 41; T. II, 6, 7.

15 Dva para iz grobova 17 i 20 (1953); na uvidu u materijal izražavam svojuzahvalnost dr D. Popescu CBukure?ti).

46 Gy. T 6 r 6 k, op. cit.,"T. XLII, gr. 55.47 D. C s a l l š n y , op. cit. CCVII. 6, T. CCXI, 12, 13, CXC, 25.48 H. D o l e n z , Funde aus Karnten aus dem 7—U Jh., Carinthia I, 150, sv. 4,

Klagenfurt 1960, str. 735, 736, si. 1, 7.49 A. K I o i b e r, Die Graberfelder von Lauriacum — Ziegelfeld, Forschungen

in Lauriacum, Linz (D 1957, str. 83; T. LV, 3, gr. 9 (1952) uz novac Valentiniana I)i str. 103, T. LV, 4, gr. 1 (1953) uz novac Valensa).30 D. D i m i t r i j e v i ć , Jakovo-Kormadin, gr. 11, str. 14, T. V. 9 i T. IX, 3,

i gr. 16, T. VI, 1 i T. IX, 5, str. 16.61 Katalog Seobe naroda, gr. 6, str. 36.62 J. K a s t e 1i c, gr. 287, T. XIII , si. 22, str. 28.53 J. Z m a v c , op. cit., sp. 242, gr. 16 i sp. 250, gr. 50 i dr.; W. S m i d , op.

cit. str. 59, gr. 11.54 K. H o r e d t , Samitierul atrheologic Morê ti, SCIV VI, 3—4, Bucure$td 1955,

si. 9, grob 17/83, grob 20/50, 1953 — dve niske.55 Gy. T o r o k , op. cit., T. LII, gr. 51 i T. LIX, gr. 277.56 D. C s a 11 a n y, op. cit., T. LI, 1, gr. 175.57 I b i d., T. XI, 9, gr. II, T. XX V, 9, gr. 13.58 B. S v o b o d a , Sper


16/58


Ovu istovetnost oblika, mada u minimalnom broju, pokazuju i perle izgroba 50 (T. V), od kojih su četiri poliedrične i jedna bikonična. Perle u vidupoliedra ili kubooktaedra predstavljaju veoma stari, kasnoantički oblik, koji jebio veoma omiljen kod germanskih naroda, naročito Gota, i koji je u vremeseobe naroda bio u upotrebi na veoma širokom području.] Među njima se najčešće javljahu tamno-plave perle različitih dimenzija, koje najveću rasprostranjenost doživljavaju iza 400. godine.59 U njihovoj pojav i u Intercisi od IV veka,M. Alfoldi vidi germanski uticaj iz oblasti nastanjenih Germanima,60 a i E. Pe-tersen dovodi njihovo poreklo iz Ukrajine, iz vremena kasne antike i seobenaroda.61 Množina ovih perli u nekropolama iz III i IV veka, npr., horizont IVveika u Piatra Erecatei,62 Tirg?aru (III—I V vek)63 i Pieitliiiis, (IV vek),64 potvrđujuda se njihovo poreklo može vezati za kulturnu svojinu Sarmata, što je većkonstatirao i M. Parducz.65 Od bro jnih ranosrenjovekovnih nekropola na kojima se poliedrične perle pojavljuju u većem ili manjem broju, bilo kao ogrlicebilo kao narukvice,66 mi ćemo navesti nekropole samo iz naše zemlje. Ovajtip perli zastupljen je u istočnogotskom grobu iz Ostružnice,67 Bledu I,68 Kra-nju ,69 Rifniku,70 Drnovu71 i Peroju,72 u relativno malom broju i uz perle drugog oblika. Mala bikonična plava perlica je sasvim standardnog oblika, takođestarijeg, kao što nam to pokazuje, npr., mala niska iz navedenog groba iz Piet-risa73 ili male zelene i plave perlice iz Mora (sredina IV veka).74

Pet perli iz groba 48 (T. V) su svaka različitog oblika i isto tako pripadaju starijim tipovima. O tamnoplavim poliedričnim perlama je upravo biloreči, fragmentirana diskoidalna perla je standardan tip, diskoidalna perla odćilibara spada u veoma raširene starije oblike, naročito do VI veka.75 **Malasedefasta perla u vidu rozete je nešto redi oblik, takođe kasnoantičkog porekla,ali rasprostranjen na mnogim nekropolama različite hronološke pripadnosti i umeđusobno veoma udaljenim oblastima. Tako, usamljene primerke ove perle

59 M. T a t i ć - Đ u r i ć , Gotski grob iz Ostružnice, Zbornik radova Narodnogmuzeja, Beograd 1958, str. 177—178, si. 4 (uz ostalu literaturu).

99 M. A 11 o 1 d i, op. cit., str. 443, si. 94, 29—33.61 E. P e t e r s e n , Germama 25, Berlin 1941, 4, str. 252, T. 68, 2.62 P. A u r e l i a n , Sledi kulturi Cernjahov-Simtana de Mure? v Maloi Skifii,

Dacia NS VI, Bucure?ti 1962, str. 235 ff, si. 2/7, si. 3/7, si. 4/7, si. 5/6, si. 6/5.93 Gh. D i a c o n u , Tirg?or, Bucure?ti 1965, str. 108, 110; T. LXXIV, 3, LXXV,

11, LXXX IV, 5, 6„ XCIX, 10, CXII, 5, CXIII, 3a, 5, CXV, 8, CXXXI, 9, CXXXVIII,8, 16, 18, CLXVII, 3, 4.

64 N. Z ah a r i a, Em. Z a h a r i a , V. P a l a d e , Sondajul din necropola dela Pietri, MSCA VIII, Bueure?ti 1962, 591—597, si. 7, 6 i, 10.

95 M. P a r d u c z , Beliitrage zur Geschichite der Saumaten in Ungarn dm II uIII Jh. Acta Arch. Hung. VII, 1, Budapest 1956, str. 175; d biđ. , Denkmaler der Sar-matenzeit Ungarns III, Budapest 1950, str. 243

“ Ovde navodimo samo nalaz iiz Szentes—Jaksora gde se u narukvicama javljaju isključivo granatne perle — G. C s a l l a n y , Jaeygen—Graberfeiđer bdi Szentes,Dolgozatok XII, Szegeđ 1936, T. XLIII, 5, 10, 14, str. 85,

97 M. T a t i ć - Đ u r i ć , loc. cit.98 J. K a s t e 1i c, op. cit., gr. 314, str. 218“ J. Z m a v c , op. cit., sp. 246, gr. 29, sp. 250, gr. 50; već spomenuti Smidov

grob 11 (vidi nap. 53); sem toga u zbirci Narodnog muzeja Ljubljana i u Zmavcovimgrobovima 26, 78 i u još jednoj niski bez podataka. Na predusretljivosti prilikom pregleda materijala zahvaljujem dr V. Stare.

79 Grob 86/1967.71 Zbirka Narodnog muzeja u Ljubljani (izloženo).72 B. M a r u š i ć, Tri poznoantične najdbe iz Istre, Arh., vestnik IX /X , 1, Ljub

ljana 1958/1959, str. 50, T. II, 1.

73 N. Z a h a r i a , Em. Z a h a r i a , V. P a l a d e , loc. cit. isl. 7, 9.74 Zs. B a n k i , Das spatromerzeitliche Graberfeld vom Mo.r, Alba Regia VI—VII, Szekesleje rvar 1966, str. 171; si. 1/8, gr. 7.

79 B. S c hm id t, Mitteldeutsohland, str. 139. U grobu 29 u Mihaljevićima po jav ile su se dve ovakve perle (N. M i l e . t i ć , op. cit., T. III i T. VIII, 3).


17/58


možemo pratiti od Tirgsora76 preko gepidskih nekropola u Kiszomboru iSzoregu,77 langobardske u Poysdorfu,78 alamanskih u Haiflingenu i Marktober-dorfu,7980tirinških u Weimaru, Obermyllernu, Rathewitzu i Wulfenu,8n do vizi-gotskih u Estagelu,81 Maruganu, Campillo de Arenas, Abujardi i dr.82 Na rano-srednjovekovnim nekropolama u našoj zemlji ove perlice pojavile su se i nagepddskoj nekropoli Jakovo—Kormadin.83 Sasvim je neobična krupna, pršljena-sta perla od kamena peščara; perla od istog materijala otkrivena je i međuperlama iz Jakova—Kormadina.84

Od pet narukvica koje su nađene u četiri groba (br. 2, 10, 46, 50; T. I;T. II; T. V), četiri su sasvim identične, jedino je fragmentirana narukvica izgroba 46 bila izrađena od nešto masivnije žice. Nađene su pojedinačno, sem ugrobu 50, gde su nađene kao par. Ovo je najjednostavniji oblik ranosrednjo-vekovnih narukvica, koji je J. Werner, uz bronzane naušnice s masivnom kockom, govoreći o nalazima Kranja i Bleda I, svrstao u jeftini nakit autohtonogromanskog stanovništva u VI veku.85 Ovakve jednostavne železne narukvicebogato su zastupljene na Bledu I,86 gde se takođe javljaju uglavnom pojedi

načno, retko kao par, i uvek na levoj ruci, u čemu je J. Kastelic video osobenostbledske materijalne kulture.87 U Kranju su takođe nađene jednostavne železnenarukvice, i, sem u jednom grobu, uvek na levoj ruci, čak i onda kada se po javljuju kao par.88 Nekropola na Rifniku takođe je dala nekoliko narukvicaovog oblika.89 Železne narukvice masivnijeg obruča srećemo povremeno i nagep'iđskim nekropolama (Szentes—Kokenyzug, H6dmzovas4rhely—Gorzsa,Szatimak—Feberto), kao i na langobairdekdm (Castel Unosimo).90 91Železne narukvice sa Bošnjića voća, sem u materijalu i obliku pokazuju apsolutnu sličnosts nekropolama Bled I i Kranj i u načinu nošenja narukvica isključivo na levojruci i u slučaju kada se, kao u grobu 50, pojavljuju kao par (T. XI). To ukazujena modu koja je važila za jedno šire područje, a ne samo za bledsko, a svakakoi na produžetak kasnoantičke tradicije, kako nam to izrazito pokazuje, npr.,

grob 18 iz Tac—Margittelepa, datiran u drugu polovinu IV veka, kod koga sena levoj ruci čak nalaze četiri narukvice.81Masivna železna i posrebrena narukvica iz groba 2 (T. I i T. XIV, 6),

čiji su krajevi ukrašeni tauširanom srebrnom niti, pripada drugom tipu na

78 Gh. D i a c o n u, op. cit.. T. CXIV, 3.77 Gy. T 6 r 6 k, op. cit., T. LXIV, gr. 279 i D. C s a 11 ž n y, op. cit., T.

CCLXXIX, 15, gr. 67; T. CLXXV, 3.78 J. W e rn e r, Die Langobarden, T. 47, 6 (gr. 4).79 H. S t o 11, op. cit., T. 28, 5 (gr. 405); R. C h r i s 11e i n, Das alamaraniscbe

Reihengraberfeld von Marktofoerdorf im Allgau, Kaltaiiinz 1966, T. 63, 2 (gr. 18).80 A. G o t z e , Die altthiiringische Funde von Weimar, 1912, T. XI, 8 (gr. 14);

B. S c h m i d t , Mitteldeutschtand, T. 74 d, gr. 6; T. 56 b, gr. 16; T. 50, c, d, e, gr. 2.

81 R. L a n t i e r, op. cit., si. 2, hr. 5, gr. 120.82 H. Z e i s s , Die Grabfunde aus dem spaniischen Westgotenreich, Berlin——Leipzig 1934, T. 26, 6—8; br. 16, a—k; br. 19, a, b; br. 22, a—


18/58


rukvica, rasprostranjenom među brojnim grobnim nalazima sa širokog područja,datiranim od prve polovine V veka do u VII vek, sa uvek istom konturomobruča, otvorenih nešto zadebljalih krajeva, bez ukrasa ili ukrašenih kanelu-rama, graviranim ili punciranim geometrijskim ornamentom. Najstarije i ujednonajluksuznije u čitavom nizu su zlatne narukvice iz Kerča-Glinišča, datirane

u prvu polovinu V veka.02 Iz iste oblasti, sa gotske nekropole Suuk-Su, potičesrebrna narukvica s urezima na zadebljalim krajevima, a sa alansko-gotskenekropoli u Čufut-Kale, iz grobnice 38, čiji su nalazi novcem Iraklija datirani u

VII vek, srebrna narukvica ukrašena jedva primetnim urezima.* 93 Na nekropoliu Piatra Frecatei, u jednom girobu datiranom u VI—VII vek, nađene su tribronzane narukvice ovog tipa (na levoj i desnoj ruci) s nešto bogatijim ugraviranim ukrasom na krajevima.94 U inventaru sa gepidske nekropole u Mare?tau,zastupljena je takođe jedna narukvica ovog oblika,95 kao i na nekolikim ge-piđskim nekropolama Mađarske npr., u Szentes—Berekhat, Szentes—Kokeny-zug i Gyli.96 U već spomenutom grabu XXXII iz Smodina nađena je,na desnoj ruci, srebrna narukvica s kaneliranim krajevima, tip kojiB. Svoboda, uz srebrne kopče, smatra uobičajenim pratiocima gotskih lučnih

fibula od lima.97 Prvoj polovini V veka pripada srebrna narukvica iz Atzgers-dorfa, s kaneliranim (ili tauširanim) krajevima,98 99i par srebrnih narukvica jednako ukrašenih iz Laa a. d. Thaya." Narukvice ovog tipa H. Dolenz je uvrstiou nalaze datirane do 600. godine,100 dok je srebrnu narukvicu s kaneliranim,pozlaćenim krajevima, nađenu na levoj ruci bogatog ženskog groba u Ziegel-felđu, kao i ostale nalaze u njemu, A. Kloiber odredio kao germansku i datiraou VI vek. 101 Ovaj oblik javlja se u velikom broju i dalje na severu. Tako suovakve, bronzane ili srebrne, narukvice otkrivene i na nekoliko lokaliteta izokoline Miinchena (Puchheim,102 Orthofen,103 Lenting,104 Ganitimg,105 Mumau100i dr.). Identičnu konturu i dimenzije, s nešto složenijim ugraviranim ukrasom,pokazuje i jedna od dve bronzane narukvice nađene na levoj ruci u grobu 60u Reichenhallu.107 Među alamanskim nekropolama u AViirttembergu, narukvice

koje su najsličnije našoj potiču iz Oberflachta, Lantlingena, Heiđenheima i Bet-zingena; W. Veeck ih je datirao u drugu polovinu VI veka ili u početak VIIveka. Na alamanskom području narukvice s nešto zadebljanim krajevima on

82 W. J e n n y — W. V o l b a c h , Germanisćher Schimuck, Berl'in 1933, T. 3(V. vek); J. f f e r n e r , Beitrage zur Archaologie des Attila-Reiches, Miinchen 1956,str. 30, T. 15, 2 (prva polovina V veka).

93 N. I. R j e p n i k ov , Nekotorije mogilniki oblasti krimških Gotov, Izv. imp.arh. kom., Samktpeterburg 1906, T. XI, 16; V. V. K r o p o t k i n , op. cit., str 210,si. 5, 4.

94 P. A u r e l i a n , O hrooologii mogilnika Piatra Freoatei, Dacia VI, Bucu-re?ti 1962, str. 226, si. 12 (2—4).

95 Grob 5/1953.99 D. C s a l l a n y , op. cit., T. LXXX, 4. gr. 183 (bronza), T. IX, 6, gr. 38,

T. CXCI, 19.97 B. S v o b o d a, op. cit., str. 463—464, si. 2,12.98 J. W e r n e r , Attila-Reich, str. 109, T. 6, 3.99 I b i d., str. 110, gr. 1, T. 9, 6—7.190 H. D o l e n z , op. cit. str. 736, T. 2, br. 3, 4 i si. 2, br. 2, 3 (Lamibreditskogel,

br. 3 nešto deformirana).191 A. K l o d b e r , Ziegelfeld, gr. 25/1953, str. 124, 174— 175, T. LI, 7.192 Miinchen, Praehistorische Staatsammlung, Puchheim 1132/1965, gr. 19 (kra

jevi ukrašeni ubodima).193 Ista zbirka, gr. 8, 225/1934, bronza, ukras izveden ubodima.194 Ista zbirka, 21/1938, srebro.495 Ista zbirka, I HV 1730 (bronza; ukras — dve kanelure); I HV 1647, 1648 i

1655. 109 Ista zbirka, HV 1463 (Mumau, bogatiji ukras).197 M. C h 1i n g e n s p e r g - B e r g, op. cit., str. 107, T. XVII.


19/58


smatra pretečama izrazitih trubastiih narukvica.1 06*108 Među alamanskim nalazimaiz Wiesbađena srećemo i potpuno identičnu narukvicu datiranu u V vek.1"9Masivne narukvice iz franačkih grobova u Wehlenu (jednostavna) i Langsuru(bogato ukrašena) K. Bohner je svrstao u III i IV stupanj svoje podele, tj. urazdoblje od 525. godine i kroz VII vek.110 I na nekropoli Koln— Miingersdorfnađene su srebrne narukvice slično zadebljalih krajeva (na levoj ruci) i bron-zana slično ukrašena gravirama. F. Fremersdorf ih je datirao u drugu polovinu

VI veka.111 Ovaj tip narukvica otkriven je i u Italiji, kako nam to, npr., pokazuje posrebrena narukvica s kaneldraniim krajevima iz Tomriiana (Cer-tosa di Pavia),112 i srebrne i bronzane narukvice iz Castel Trosina, koje takođeimaju ureze na zadebljalim krajevima.113 Nekropola u Castel Trosinu datirana

je iza 578. godine.114 Konačno, i na već spomenutoj vizigotskoj nekropoli uCastiltierri, datiranoj od prve polovine VI veka i kroz VII vek, u grobu 3, uzostale nalaze, srećemo i narukvicu sa zadebljalim krajevima.115 *Ovaj tip narukvice zastupljen je i u nalazima ovog perioda iz naše zemlje. Iz Bosne i Hercegovine poznat je samo jedan primerak, i to sa nedavno otkrivene nekropole uKorit ima kod Duvna.110 U Dubravici je otkriven par srebrnih, jednostavnih i

jedna bronzana narukvica,117 a negde iz okoline Dubravice potiče i bronzaniprimerak s krajevima ukrašenim urezima. Bronzani primerci označeni su kaogermanski iz V— VI veka .118 Kao slučajni nalaz iz okoline Kikinde poznata je

jedna bronzana narukvica, pripisana vremenu seobe naroda.119 Više analogijapruža materijal iz Slovenije. Sa Ptujskog grada potiče jedna masivna narukvica, sekundarno upotrebljena.120 Na Bledu I pojavilo se šest ovakvih narukvica,sve od bronze; kod tri narukvice krajevi su ukrašeni urezima ili kombinacijomureza i uboda.121 J. Kastelic ih je datirao u VII vek, smatrajući da tipološki nemoraju pripadati ni langobardskoj, ni bajuvarskoj, ni avarskoj grupi, madapotvrđuju vezanost za Panoniju i Bavarsku.122 Nekropola na Kranju dala jetakođe četiri narukvice, železne ili bronzane, potpuno, identične konture (dvena levoj, jedna na desnoj ruci, za četvrtu nema podataka); krajevi jedne bronzane narukvice ukrašeni su urezima.123 I u nek ropoli na Rifniku susrećemo ovaj

106 w . V e e c k , op. cit., T. 38 Al; T. 38 A7; T. 38 B4; T. K, 13; str. 55.ioo Wiesbađen, Muzej(izložena, br. 70).110 K. B o h n e r, op. cit. str. 17, T. 21, 1, gr. 1, T. 20, 8, gr. 24.111 F. F r e m e r s d o r f , op. cit., str. 125, T. 91, 1—3, gr. 149, 105, 122, T. 91, 4,

gr. 79.112 A. P e r o n i , Oreficerie e metalii lav orati, Spoleto 1967, str. 118—119, br. 76.

T. XV III ; na crtežu srdačno zahvaljujem dr V. Bierhrauenu (Miinchen); V. B d e r -b r a u e r, Die ostgotischen Grab—umd Schajtziunde iin đer liomibairdeli, Atti d. 4° congr.imt. di st. sull'alto med., Spoleto 1969, S. 307—308, T. IV, 3.

113 R. M e n g a r e l l i , op. cit., str. 195, si. 30, gr. B5, str. 208, si. 51, gr. R2,str. 302, si. 204, gr. 128 a, 2.

114 S. F u c h s — J. W e r n e r , Die langobardischen Fibeln aus Italien, Berlin1950, str. 7.

115 J. W e m e r , Castiltierra, str. 109, T, III.1,0 Grob 1; za podatke o nalazima iz ovih grobova zahvaljujem dr Z. Mariću.1,7 Zbirka Narodnog muzeja u Beogradu, inv., br. 641 (nađena u hipokaustu).118 Ista zbirka, inv. br. 2809; Katalog Seoba naroda, str. 119; si. 1.119 Katalog Seobe naroda, str. 18, si. 2. Par srehrnih narukvica iz Zrenjanina

(u muzeju u Szegedu) teško je odrediti, jer ih D. C s a l l š n y navadi i među gepid-skim nalazima (op. cit., str. 379) i među avarskim (I b i đ., Archalogische Denkmalerder Awarenzeit in Mitteleuropa, Budapest 1956, str. 167).

120 J. K o r o š e c, Grobišča, loc. cit. (nanizana, kao i naušnice s poliedrom,na torkves iz groba 5).

421 J. K a s t e l i c, op. cit., str, 24, T. XII , 2, gr. 227 i 256 (ukrašene), 277, 287(ukrašena), 311, 314.

422 I b i d .

123 W. S m i đ, op. cit., str. 67, gr. 104 (Ukrašena), str. 74, gr. 195, 197, inv. br.R 3712.


20/58


tip narukvica, bronzanih i železnih. L. Bolta je konstatirao da većina nalazapotvrđuje kasnoantičku tradiciju, koja traje do sredine VI veka, uz pojedinelangobardske i istočnogotslie elemente.124 Nešto drukčiju konturu ili ukras pokazuju narukvice iz Istre (Buzet— Mejice, Veli Mlun), gde su nađene uglavnomna levoj ruci.125 Povodom nalaza pod Buzetom, B. Marušić ih svrstava u nalazekoji se u germanskim grobovima javljaju već od IV veka, da bi u V vekupredstavljali tipičan nalaz čije se trajanje nastavilo i dalje.126 Nekropolu u Velom Mlunu datirao je u VII—VIII vek i pripisao etnički mešanom sastavu vizan-tijskih graničara, uz romanizirane starosedioce.127

Iz čitavog niza navedenih primera, najveće sličnosti s narukvicom saBošnjića voća, uzimajući u obzir materijal, konturu i ukras, pokazuju: srebrnenarukvice iz Suuk-Su i Čufut-Kale (germanske, VI—VII, vek), srebrna narukvica iz Smolina (germanska, druga polovina V veka)J|rebrne narukvice iz Atz-gersdorfa i Laa a. d. Thaya (prva polovina V veka, u grobovima s deformiranomlobanjom), srebrna narukvica iz Ziegelfelda (germanska, VI vek), narukviceiz Castel Trosina (langobardske, iza 578. g.), tri bronzane ukrašene narukvicesa Bleda I (slovenske, VII vek), bronzana narukvica iz Kranja (grob 104, pretežno langobardska, uz istočnogotske i autohtone romanizirane elemente, uglavnom VI vek) i ukrašena narukvica iz okoline Dubravice (germanska, V—VI vek).Sa većinom ovih narukvica, sem da su nađene na levoj ruci, naš primerak pokazuje analogije i u još jednom pogledu, a to je da su nađene uz naušnices poliedrom (u četiri slučaja) i naušnice s korpicom (u dva slučaja), što svakakoukazuje i na isti ukus u ukrašavanju. Većina od njih je takođe određena kaonalaz germanske pripadnosti, a atribuiranje nepropole Bled I Slovenima jesvakako pogrešno i neodrživo, kao i suviše kasno datiranje mnogih nalaza,između ostalog i ove dve narukvice, na šta je već ukazao i J. Werner, a zatimi Z. Vinski, pripisujući nekropolu Bled I uglavnom autohtonom romaniziranomstanovništvu i dajući i jednu raniju dataciju.128 *U grobnici 38 u Čufut-Kalebilo je nekoliko grobova, a među nalazima (nisu grupisani po pojedinim ukopima) ima ih i mnogo starijih, tako da se datacija u VII vek ne mora nužnoodnositi na sve nalaze koji su u grobnici otkriveni.120 Između dve krajnje data-cije iznesene za najbliže analogije, tj. od prve polovine V veka do sredine VIIveka, mi smatramo da se narukvica sa Bošnjića voća, na osnovu njenog oblika,posrebrivanja i posebno ukrasa u vidu tauširanih srebrnih niti, može datiratiu VI vek i da njeno poreklo treba tražiti u germanskom kulturnom krugu.

četiri prstena iz tri groba (br. 33, 37, 50—2; T. IV; T. III; T. V) sačuvanasu toliko fragmentarno, da je bilo kakva analiza nemoguća. Sva tri železna kaoi bronzanii prsten spadaju u najjednostavnije oblike, samo je prsten iz groba 33kao krunu imao ovalnu bronzanu pločicu. Prsten sa krunom, nešto više naglašenom, nađen je i na gepidskoj nekropoli Szentes—Berekhat, dok bi jednostavniprsteni sa gepidskih nekropola Szentes—Kokenyzug i Jakovo—Kormadin mogliposlužiti kao paralela železnom i bronzanom prstenu iz groba 50.130 Zelezniprsten s prošrenim krajevima je možda imao krunu koja je otpala; potpuno istioblik ima i bronzani prsten iz Rifnika.131 Ovako slaba zastupljenost prstenja je

121 L. B o l,t a, Arh. pregled 9, 1967, str. 131; gr. 75/1967.125 B. M a r u š i ć , Arh. vestnik VI, 1, 1955, str. 102—403; T. II, 3; ibid. ,

Istra, T. VI, si. 1, 8; i b id . , Arh..vestnik XVIII, 1967, str. 338; T. 5, br. 3, 5, 6.126 I b i d. Arh. vestnik VI, 1. 1955, str. 103.121 l b i d., Arh. vestnik XVIII, 1967, str. 339.128 J. W e r n e r , Die Langobarđen, str. 128—129; Z. V i n s k i , Materijali

VI Kongresa arheologa Jugoslavije ,u Ljubljani 1963, Beograd 1964, str. 106, 108—109.128 V. V. K r o p o t k i n , op. cit., str. 210.1:0 D. C s a l l a n y , op. cit., T. LXX V, 14, gr. 44, T. VIII, 1, gr. 49; D. D i m i -

t r i j e v i ć, Jakovo—Kormadin, str. 14, gr. 10, T. V, 7.131 L. B o 11 a, op. oit., T. 2, 6, gr. 7.


21/58


sasvim karakteristična za nalaze ranosrednjovekovnih nekropola uopšte, gdese javljaju kao usamljen primerak ili u sasvim neznatnom broju (Kranj, grob97, jednostavni branzani; Koln—Mungensdorf — dva jednostavna; Sontheim— jedan bronzani jednostavni, itd.).132

Kao predmeti koji su pripadali nošnji, igle su, u većem ili manjem broju,redovni pratilac ženskih grobnih nalaza od kasne antike kroz čitav rani srednjivek u veoma širokoj oblasti. One se uglavnom javljaju u dva osnovna oblika— kao jednostavna šivaća igla i u vidu stilusa. Ovakva pojava zabeležena jena čitavom nizu nekropola. Oba ova oblika zastupljena su na Bošnjića voću upet grobova. U grobovima 2 i 17 (T. I i T. III; T. XIV, 4) nađene su šivaće igle,železne i posrebrene, koje se razlikuju samo po dimenzijama. Krupnijoj iglipotpuno odgovara, nipr., bmoinzama igla iz Ting?o!ra,133 Keszithelya,134 srebrna iglaiz langobardskog groba iz Jutasa,135 igla iz Osorne,136 i dr. Iz Bosne i Hercegovine bronzana igla ovog oblika potiče iz materijala sa Mogorjela.137 Na Bledu Išivaća igla zabeležena je samo u jednom grobu,138 dok je na kranjskoj nekropoli otkrivena u nekoliko grobova.139 Dok su obe šivaće igle sa Bošnjića voća

svakako činile deo nošnje (u kosi ili, verovatnije, pridržavajući veo), od ovdenavedenih igala to se može tvrditi samo za iglu iz Jutasa i za jednu iglu izKranj a (grob 147).

Sasvim drugom tipu pripadaju igle u vidu stilusa, kasnoantičkog poreklai oblika koji je kasnije doživeo čitav niz varijanata i u konturi i u ukrasu.Igle-stilusi otkriveni su na Bošnjića voću u tri groba. Razmatrajući pojavu ovihigala, A. Alfblđi ih je kao ukosnice pripisao panonskoj ženskoj nošnji već u grobovima IV veka, kada su tu modu preuzela germanska plemena i prenela jedalje na zapad, i koja je ostala u upotrebi kroz čitav rani srednji vek.140 Uovome su saglasni i mnogi drugi autori.141 W. Veeck je nagovestio da su dugeigle verovatno služile za veo ili koji drugi tekstil na glavi,142 dok je A. Kissnedavno izneo mišljenje da su igle-stilusi, prema mestu gde su nađene u gro

bovima, sigurno služile i za pridržavanje kose i za samu odeću.143 *Kako se igle ovog oblika javljaju na velikom broju lokaliteta, mi ćemoza jednostavnu srebrnu, neukrašenu iglu-stilus iz groba 10 (T. II i T. XIV, 3)iz obilnog komparativnog materijala navesti samo neke primerke koji i po

laz W. Šm i đ , op. cit., str. 67, gr. 97; F. F i e m e r s d o r i , op. cit. str. 126;Ch. N e u 1 f e r - M ii 11 e r, op. cit. str. 25, T. 9 G3, gr. 43.

133 Gh. D i a c o n u , TSrg?or, T. LXXII, 2, gr. 6 i T. CXXXV, 10, van groba(IV vek).

1M W. L i p p , Die Graberfekier von Keszthely, Btiđapest 1885, str. 115, br. 307.135 Gy. R h e - N . F e t t i c h , Jutas und Oskti, Zwei Graberfelder »us der Vol-

■ kerwanderungszeit 'in Ungam, Skythika 4, Braig 1931, grob 196, si. 13; J. W e r n e r,Die Langobarđen, str. 157.

130 A. A 1f 61 d i, Funde aus der Humnenzeit und ihre ethnische Sonderung, Arch. Hung. IX, Budapest 1932, T. VIII, a (uz kopče sa štitastdim trnom).137 Antička zbirka Zemaljskog muzeja, inv. tor. 3192 (bliže okolnosti nalaza ne

poznate).,38 J. K a s t e 1i c, op. cit., sitr. 27, gr. 318.139 W. Smid, str. 65, gr. 79, str. 70, gr. 147 (desno uz glavu), str. 70, gr. 156.140 A. A 1£ 61 d i, Untengang der Romerherrschaft in Bannonien, 2, Berlin—

—Leiipzig 1926, str. 53—54. Kako daleko ma zapad pokazuje i bronzana igla-stiluss prizmatičnim proširenjem iz vizigotske nekropole Estagel (R. L a n t i e r, op. cit.,gr. 117, si. 3).

141 K. B o h n e r , op. cit., str. 123; B. S c h m i d t , Mitteldeutschland, str.139; Ch. N e u i l e r — M i i l l e r , op. cit., str. 25; I. Bo n a , Acta Arch. Hung. VII.1956, str. 213; ibi d. , Atti del VI congr. Roma, str. 154; G. F i n g e r l i n , J.G a r b s c h, J. W e r n e r, Die Ausgrabungen im langobardischen Kašteli Ibligo——Invillino, German'ia 46, Berlin 1968, 1, str. 100.

112 W. V e e c k, op. oit., str. 60.143 A. K i s s , Die Stellung der Keszthely-Rultur, JPME za 1967, Pecs 1968,str. 50.


22/58


materijalu i po obliku predstavljaju punu analogiju. To je pre svega srebrnistilus iz kasnoantičke grobnice u bazilici u Oborcima, nađen uz kopču VI ve-ka,144 i srebrni stilus (završetak zasečen) iz Kranja.145 146

Bronzana igla iz groba 12 (T. II i T. XIV, 1) i srebrna iz groba 32 (T. IIIi T. XIV, 2) predstavljaju razvijeniju varijantu jednostavnog stilusa, kod kojese u gornjem delu kao ukras pojavljuje prizmatično proširenje izvedeno i ukrašeno na veoma različit način. Govoreći o radionicama ovog tipa igala u Panoniji, koje su, na osnovu brojnih nalaza, mogle biti locirane oko Keszthely—-—Femeka, A. Alfoldi je kao produkt majstora iz Feneka izdvojio i varijantukod koje je prizma bila probijena i formirala proširenje u vidu četiri stuba.140Obe naše igle pripadaju upravo ovoj varijanti, mada i one među sobom pokazuju izvesne razlike. Ova varijanta se relativno retko pojavila u dosad poznatim nalazima, i potpuno identičan primerak za bironzanu glatku iglu nismomogli ustanoviti. Njoj je svakako najbliža igla s delomično prosečenom prizmomiz Ibliga— Invillina ,147 i bronzana igla iz Sofiane (Sicilija) koja se razlikuje odnaše po dužini i astragaliranom ukrasu.148 Za srebrnu iglu iz groba 32, kodkoje je ukras nešto složeniji, jedinu i apsolutnu analogiju predstavlja bronzanaigla iz Dugog po lja — Po ljice (Split).149 Za obe su prototip verovatno bile dveigle s prosečenom prizmom iz Feneka i Keszjthely-Fenćkpuszite.150 Nikakve sumnje nema da sve tri igle potiču iz iste radionice koja je najverovatnije bila uFenćku—Mogentiani, i čija se prođukaija može pratiti i u vreme avarske dominacije.151

Sve naše igle služile su kao .ukosnice ili za veo (všldi položaj igle T. XII),sem stilusa iz groba 10, koji je nađen na grudima, gde je mogao pridržavatiodeću. Na osnovu navedenih analogija i u kontekstu ostalih nalaza u grobovimaiz kojih potiču, sve igle sa Bošnjića voća verovatno pripadaju samom kraju V i VI veku.

U materijalu naše nekrop ole zastupljena su dva tipa fibula — jednostavneželezne fibule i jedna pločasta fibula. Fibule prvog tipa otkrivene su u petgrobova, dva puta kao par, u ostalim grobovima pojedinačno. Samo tri pri-merka sačuvana su skoro u potpunosti (grob 7; T. II i T. XIV, 5; grob 48;T. V), dok su ostali komadi fragmentirani i njihov se oblik samo naslućuje.Mada među sobom pokazuju izvesne razlike u masivnosti, dimenzijama i proporcijama luka i noge, one pripadaju istom tipu. Ovaj najjednostavniji oblik

141 Đ. B a s l e r , Bazilika u Oborcima, Naše Starine VII, Sarajevo 1960, str.67, si. 9.

115 W. S m id , oip. cit., s.tr. 58, gr. 7 (kod glave).146 A. A l f o l d i , Untergang, str. 54.147 Ibligo-Invillino, si. 6, 16; delomično i srebrna igla iz Chieminga (O. v. Hes -

s e n, op. cit., T. 2, 10 (druga pol. VI. veka).148 Igla potiče iz vizantijsko-paleohrišćanske nekropole, čiji su nalazi datiranido VIII veka. Igla je -nađena kod terma rimske zgrade u koju je ukopana nekropola.

Ovom prilikom izražavam svoju zahvalnost dr D. Adamesteanu (Roma) za usmenipodatak i fotografije. O Sofiani: B. Neu . t sc h , Archaologische Orabungen u.Funde in Sizilien von 1949—1954, Arch. Anzeiger 69, 3—4, Berlin 1954, str. 687—694;P. G r i f f o, Gela (vodič muzeja).

149 Arheološki muzej Split, inv. br. 4319. Na poslatoj fotografiji srdačno zahvaljujem dr M. Nioollanziu.

159 J. H a m p e l , op. cit., III, T. 178. 7a ,b ; T. 180, 10; L. B a r k o c z i i , A Gthcentury cemetery from Keszithely-Fenekpuszta, AAH, 20, Budapest 1968, str. 294, T.IiXVII, 12.

151 I. K o v r i g, Remarlks on the question of the Keszthely-oulture, Arch. Ert.,Budapest 1958, str. 66 ff, si. 2, XXX; K. S ag i , Fenekpuszta tortenete, Balatonfured1960; ibid . , Arch. Hrt. 87, 1960; A. Kis s , op. cit., str. 50, si. 1 (karta rasprostranjenosti stilus-igli; rimsko poreklo); ib id. , Zur Frage des Fortlebens der ro-merzeitlichen Bevolkerung von Pannonien in der Volkenvanderungszeit, JPME, Pecs1965, str. 81—120 (str. 97, si. 1).


23/58

R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V Č A N I M A 141

kasnoantičke fibule, mnogo puta diskutiran, koji se uz ostale ranosrednjove-kovne nalaze sreće sporadično na mnogim lokalitetima, ima svoje pandane ugrobovima sa kraja sarmatske epohe.152 Prihvaćen od germanskih plemena,ostao je i dalje u upotrebi.153 Ovaj arhaični oblik Armbriustfibule pojavio seu Bosni i Hercegovini sa nekoliko primeraka iz Mogorjela,154 zatim u Mihalje-vićima, u grobu koji pripada ranom VI veku,155 i u presvođenoj grobnici uČipuljiću (Bugojno).15'1 Sasvim sličan primerak pojavio se i u materijalu izJakova—Kormadina, kao i među nalazima iz Kranja.157 158U jednom grobu uCsovaru, datiranom u drugu polovinu V veka, srećemo takođe ovu fibulu,153kao i u nekoliko gepidskih nekropola — Szentes—Kokenyzug, Szentes—Be-rekhat i Csongarad,159 i u jednom grobu u More?tiu.160 Naše fibule najverovatnijepripadaju ovom periodu, tj. kraju V i prvim decenij ama VI veka.

Pločasta fibula iz groba 32 (T. III) od koje je, na žalost, sačuvana samodonja bronzana pločica i železne petlje za prihvatanje igle, ne pruža mogućnostdetaljnijeg određivanja i bližeg vezivanja za pojedine primerke ovog tipa. Ipak,i ovako fragmentirana, ona se sigurno može ubrojiti u kasnoantičke jednostavnepločaste fibule, koje su, kao i igle-stilusi, činile deo panonske nošnje, koje je, prema Alfoldiu, autohtono stanovništvo predalo novim osvajačima i koje ih je zadržalo u upotrebi i u kasnijim stolećima.161 A. Kiss je mišljenja da nošnjapanonskog stanovništva, koja je podrazumevala igle-stiluse i pločaste ili rimskefibule, ima svoje poreklo u rimskoj antici i da nalazi nisu koncentris

miletić - ranosrednjovekovna nekropola u rakovčan1ma kod prijedora

Documents