Mr N. Rodi; mr J. Zori: MOTIVACIJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

MR NADEDA RODI MR JELENA ZORI Via kola za obrazovanje vaspitaa Subotica

STRUNI LANAK PROFESSIONAL PAPER UDK: 373.2 BIBLID: 0353-7129, 12(2006)1, p.129-136

MOTIVACIJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA ZA INTERAKCIJU SA PRIRODNOM I DRUTVENOM SREDINOMRezime: Razvijanje motivacije kod dece predstavlja sloen proces usled raznovrsnosti motiva, naina njihovog ispoljavanja i faktora koji na njih utiu. Ipak, veina njih, posebno onih koji pripadaju oblasti unutranje motivacije, razvijaju se procesima socijalizacije i vaspitanja. Motiv postignua, koji u sebi sadri niz spoljanjih i unutranjih motiva, podloan je vaspitnim uticajima. Uloga vaspitaa ne bi se sastojala u prenoenju gotovih znanja, nego u pomoi detetu da samo konstruie svoje znanje. Ovo posebno moe doi do izraaja u upoznavanju prirodne i drutvene sredine koja okruuje predkolsko dete. Vaspita treba da stvara kognitivno-konfliktne situacije koje su podstrekai intelektualnih aktivnosti. Jedan od naina koji ovo omoguuje je eksperiment koji razvija sposobnost za posmatranje i razumevanje, neposredno pronalaenje, saznanje, prepoznavanje, sigurnost u sebe, svoje sposobnosti, kao i emocionalno zadovoljstvo i kooperaciju meu decom. Kljune rei: motivacija, vaspita, predkolsko dete, kognitivno-konfliktne situacije, interakcija, prirodna i drutvena sredina, eksperiment.

motivacija i motivi Pojam i vrSteOsnovna karakteristika ivih bia jeste njhova aktivnost (igra, uenje, rad). Koje su to snage koje pokreu linost na aktivnost? Motivacija je proces pokretanja aktivnosti radi ostvarivanja odreenih ciljeva, a inioci koji pokreu na aktivnost i koji usmeravaju tu aktivnost nazivaju se motivi. Motiv uvek predstavlja izvesnu tenju za neim, za ciljem kojem tei. Posebnu vanost imaju dve vrste motiva: unutranji (intrinzini) i spoljanji (ekstrinzini). Ako postoji elja za saznanjem, ako je aktivnost zadovoljavajua sama po sebi, govorimo o unutranjoj motivaciji. U spoljanjoj motivaciji radnja se izvodi jer za to postoji neki spoljanji razlog. Vaan je cilj koji se postie datom aktivnou, a ne sama aktivnost. U praksi to znai da dete obavlja neku 129

, XII, 1/2006

aktivnost ne zato to oekuje nagradu (pohvalu, poklon) koja dolazi spolja (spoljanja motivacija), ve sama aktivnost deluje kao nagrada, obavljanje same aktivnosti predstavlja zadovoljstvo.U korenu unutranje motivacije nalazi se motiv radoznalosti i motiv postignua. Motiv za postignuem je sloen motiv i snaan pokreta aktivnosti. Manifestuje se u tenji da se postigne uspeh (oseanje ponosa) u nekoj aktivnosti, npr. uenju, sportu, poslu i sl., a izbegne neuspeh, odnosno oseanje stida. Potreba za postignuem odreena je kao tenja za dostizanjem izvesnih standarda. Ova motivacija je specijalni sluaj unutranje motivacije sa oseanjem kompetencije. Zapravo, re je o motivacionom sindromu koji sadri niz spoljanjih i unutranjih motiva, koji su prerasli u unutranje. Najvaniji bi bili: nivo aspiracije, potreba za kompetentnou, tenja za samopotvrivanjem i samouvaavanjem, potreba za socijalnim ugledom. Uoava se ve na uzrastu od 2,5 do 3,5 godine. Deca tog uzrasta su u stanju da sagledaju cilj neke aktivnosti i uloe napor da ga ostvare, da reaguju na uspeh i neuspeh. Pri polasku u kolu prisutan je kod sve dece. Pojedinci se razlikuju u stepenu zahteva koje sebi postavljaju neki postavljaju visoke zahteve i trude se da ih ostvare, a ako ih ne ostvare, reaguju intenzivnim oseanjem nezadovoljstva. Motiv radoznalosti je primarni motiv i jedan je od najznaajnih motiva koji pokreu intelektualnu aktivnost, odnosno podstie misaonu obradu. S obzirom na radoznalu prirodu deteta, koje je uvek spremno da se udi, da postavlja pitanja, istrauje, uloga i postupci vaspitaa su od velikog znaaja.

uloga i PoStuPci vaSPitaa umotiviSanju dece

Razvijanje motivacije kod dece predstavlja sloen proces usled raznovrsnosti motiva, naina njihovog ispoljavanja i inilaca koji na njih utiu. Ipak, veina njih, posebno oni koji pripadaju oblasti unutranje motivacije, razvijaju se procesima socijalizacije i vaspitanja. Motiv postignua, koji u sebi sadri niz spoljanjih i unutranjih motiva, podloan je vaspitnim uticajima: navikavanje dece da sebi postavljaju realne ciljeve i da planiraju aktivnosti kojima se ti ciljevi mogu ostvariti, da se postavljaju zahtevi u skladu sa uzrasnim karakteristikama i mogunostima dece i razvija samostalnost u postavljanju ciljeva, potkrepljenje (naroito emocionalno) za postignute rezultate, podsticanje dece na takmienje sa drugima i samim sobom. Polazei od injenice da na razvoj deteta ne utie samo vaspitno-obrazovni program, nego i nain kako e se taj program detetu pribliiti, uloga vaspitaa je ogromna. Uloga vaspitaa ne bi se sastojala u prenoenju gotovih znanja i davanju gotovih odgovora na pitanja dece, nego u pomoi deci da sama konstruiu svoje znanje. Vaspita treba da stvara kognitivno-konfliktne situacije koje su podstrekai intelektualnih aktivnosti. Kognitivni konflikt moemo odrediti kao nesklad izmeu saznajne organizacije 130

Mr N. Rodi; mr J. Zori: MOTIVACIJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

(npr. predstave) i realnosti. To je neusklaenost saznanja sa realnou. Najee konflikt ili nesklad nastaje u susretu sa novim podacima koji protivree ranijim shvatanjima i uverenjima. Ovo moemo prikazati na eksperimentu iz upoznavanja okoline, npr. odaberemo male predmete koji plivaju (borova iglica, komadi pluta, komadi kartona). Deca e zakljuiti da plivaju zato to su mali. Ako im pokaemo iodu i upitamo da li e i ona plivati, potvrdno e odgovoriti. Kad vide da je potonula, na pitanje da li e mali esker plivati, odgovorie da nee iako je mali. Dete je korigovalo svoje generalizacije i uzelo ih u obzir u sledeem zakljuivanju. Da bi konflikt nastao, problem za dete ne sme biti ni preteak ni suvie lak. Dobro postavljenim pitanjima vaspita e izazvati deiju radoznalost i oni e poeti da misle. Cilj je razvijati istrazivaki duh i nain dolaenja do odgovora, a ne sam odgovor. Meutim, od deteta se esto trae tani verbalni odgovori iako ih dete ne shvata. Obezbeivanjem odgovarajuih sredstava za rad, manipulisanjem njima, razvijae se fiziko saznanje koje je neophodno za razvoj viih mentalnih procesa. Voenjem, usmeravanjem i postavljanjem pravih pitanja, vaspita razvija elju za saznanjem, podstie sposobnost za razmiljanje i zakljuivanje. Prema tome, aktivno uenje podrazumeva dete kao subjekta koje istrauje, otkriva i zakljuuje. U interakciji dece sa prirodnom sredinom, tj. kroz neposredan i konkretan dodir sa predmetom i pojavama, stvaraju se iskustva o fizikim svojstvima sveta, a ta iskustva su preduslov za razvoj i obavljanje misaonih radnji ili logikog iskustva. Moemo navesti sledee primere: klasifikacija biljaka: plodova voa i povra na osnovu spoljanjih ili drugih svojstava (po mestu gde rastu, vrsti, po boji, ukusu) klasifikacija ivotinja: po pripadnosti vrsti, prema nainu kretanja, nainu ivota (jato, opor, par), po pokrivenosti tela (perje, krljuti, krzno) Istraivanja pokazuju da i u predkolskim grupama (deca od 6 i 7 godina) postoje svi znaci primarnog kolektiva, ali su izraeni u specifinom obliku (Voljcis, K. J., 1990). Pokazalo se da se u procesu igrovne aktivnosti meu decom pojavljuju raznovrsni sloeni odnosi, tj. neki u igri uestvuju pasivno, drugi gue aktivnost i inicijativu ostalih. Da bi pedagoki kolektiv uticao na pozitivan razvoj svakog deteta, vaspita mora da modelira mikrogrupe. Kooperacija meu decom kao i drugi oblici socijalnih odnosa naroito dolaze do izraaja u grupnom obliku rada.

drutvena i Prirodna SredinaPrvi socijalni kontakti se stiu u porodici. Polaskom u predkolsku ustanovu deca uspostavljaju kontakte sa vrnjacima, sa vaspitaem i drugim osobama. Dete tada ivi intenzivnim drutvenim ivotom u kojem mora da prihvati odreeno saradniko ponaanje. Upoznavanje okoline, sa bogatstvom sadraja, prua vaspitau velike mogunosti za organizovanje aktivnosti i uticaj na spoljanju i unutranju motivaciju. Drutvena sredina upuuje na stalnu interakciju dece sa fizikom i socijalnom okolinom. 131

, XII, 1/2006

Deci su veoma interesantne igre (vezane za zanimanja ljudi) putem kojih se identifikuju sa razliitim zanimanjima, te upoznaju njihove karakteristike. Prilikom poseta, deca se upoznaju sa ustanovama iz neposredne okoline. etnje mogu posluiti kao povod za upoznavanje mesta u kojem ive kao i sa saobraajem u okolini, to je od neprocenjivog znaaja za deju bezbednost. Organizovanje proslava u predkolskoj ustanovi upuuje na produbljivanje saradnikih odnosa izmeu vaspitaa i dece, kao i izmeu same dece. Deca su neizmerno ponosna na uestvovanje u obeleavanju nekog dogaaja, jer im se prua prilika da pokau svoje umee. Na taj nain razvija se pozitivna slika o sebi, kao i pozitivna slika o svojim vrnjacima. Pozitivna slika o sebi moe se razvijati i na druge naine, razliitim serijama igara kao to su: to sam ja, moje poreklo, moja porodica, ja to mogu, ja hou i elim, ja se bojim, ja sam ljut itd. Prirodna sredina preko svojih sadraja vezanih za ivu i neivu prirodu prua neiscrpne izvore za upoznavanje okoline. Deca su u stalnoj interakciji sa prirodnom sredinom i pokazuju veliko interesovanje za pojave koje se deavaju oko njih. Za decu su uvek interesantne ivotinje i biljke koje treba upoznavati na terenu, u samoj prirodi. Deca treba da shvate da nisu jedina bia koja zahtevaju odreene uslove za ivot i opstanak, nego uslove treba podeliti i sa drugim ivim biima. Putem otkrivakih aktivnosti i eksperimentalne metode do izraaja dolazi deja aktivnost i samostalnost, a ono to urade uz pomo vaspitaa, najbolje e razumeti. Vanost aktivnog pristupa u otkrivanju sveta oko sebe najbolje ilustruje stara kineska poslovica koja glasi: Ono to ujem, zaboravim Ono to vidim, zapamtim Ono to uradim, razumem

znaaj ekSPerimenata u PredkolSkoj uStanoviPored toga to deca predkolskog uzrasta uivaju boravei u prirodi, gde se na licu mesta upoznaju sa okolinom koja ih okruuje, deca takoe vole da eksperimentiu i da se upoznaju sa prirodnim pojavama. Dete je veoma zadovoljno kada samostalno neto otkrije, to doprinosi razvijanju novih saznanja i bogaenju pozitivnih emocija. Dete uoava zbog ega se neto deava, otkriva uzrono-posledine veze, a time razvija logiko miljenje. U svemu ovome veliku ulogu ima vaspita, koji pravilnim izborom eksperimenata i pristupanim sredstvima za rad ukljuuje decu u aktivnost. Dakle, putem eksperimenata najbolje do izraaja dolazi interakcija izmeu vaspitaa i deteta, kao i interakcija izmeu dece. Samo zajednikim aktivnim radom i dobro organizovanim saradnikim odnosom mogu se realizovati postavljeni zadaci i ciljevi. Vaspita treba da obezbedi deci bogata, raznovrsna, vie puta ponavljana i plodna ulna iskustva, dovodei ih u dodir i organizujui posmatranje pojava, predmeta i njihovih svojstava, odreujui redosled posmatranja i njegovim usmeravanjem 132

Mr N. Rodi; mr J. Zori: MOTIVACIJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

na ono to je bitno, podsticanjem dece da opisuju ono to vide, tumae ga i iz toga izvlae uoptenja i zakljuke (Kamenov, E. 1995). Detetu trebamo pruiti mogunost za racionalno i problem-otkrivako ponaanje bez straha od posledica kao i donoenje zakljuaka o razliitim osobinama, pojavama i zakonitostima. Ve kod mlae grupe, moemo ponuditi deci jednostavnije eksperimente, a koji su prilagoeni dejim sposobnostima i mogunostima. To mogu biti sledei primeri: prolivenu vodu upie zemlja; bilo kako baeni kamen, vratie se na zemlju; ako loptu jae udarimo, vie e odskoiti; ako drimo okoladu na toplom, ona e se istopiti i dr. Naravno, sa dejim odrastanjem eksperimenti e postati sloeniji produbljujui njihov kognitivni razvoj. Mnoge prirodne pojave, koje moemo zajedno sa decom uraditi prilikom eksperimentisanja, deci mogu biti nejasne, imaginarne, a to su naroito one koje se odnose na elektricitet, magnetizam, ravnoteu, vazduni pritisak. Kod ovih eksperimenata esto dobijamo od dece pogrene odgovore, to je naravno u vezi sa njihovim specifinostima u miljenju i zakljuivanju, saznanjima i iskustvu. Upravo iz ovog razloga, te eksperimente treba ponavljati, pravilno postavljati usmeravajua pitanja, kako bi se deca uverila u njihovu tanost i istinitost. Postoji mnogo eksperimenata koji mogu da se koriste u radu sa predkolskom decom, a vezani su za okolinu koja ih okruuje. Daemo primere eksperimenata sa vodom i vazduhom, koji mogu motivisati decu na aktivnost. Vazduh zauzima prostor okrenemo naopako au i naglo je potopimo u vodu. ta se dogodilo? U au nije ula voda jer je u njoj vazduh. Ako au malo nagnemo, vazduh e izai iz ae, a na njegovo mesto ui e voda. (slika 1) Vazduh ima masu dva naduvana balona okaimo na vealicu. Ako jedan probuimo, naduvani balon e poremetiti ravnoteu. (slika 2) Vazduh vri pritisak vazduha ima svuda oko nas i on vri pritisak na tela sa svih strana. au napunimo vodom i nakvasimo njene ivice, te debljom hartijom poklopimo au. Dlan leve ruke stavimo na list hartije, a desnom rukom drimo au. Okrenemo au i sklonimo dlan. Vazduh vri pritisak odozdo i dri hartiju. (slika 3) Vazduh se pri zagrevanju iri, a pri hlaenju skuplja balon se navue na grlo flae i flaa se stavi u sud sa toplom vodom. Balon e se naduvati. Ako flau izvadimo iz vode i stavimo na hladno, balon e se izduvati. (slika 4)

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4 133

, XII, 1/2006

Vazduh se neprestano kree kada se vazduh zagreje, on se iri, postaje laki i die se u vis. Na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. Ovakvim kretanjem nastaje vetar. Ovo moemo pokazati sa sveama koje drimo pri dnu vrata, na sredini i pri vrhu. Na dnu plamen se povija unutra, na sredini je uspravan, a na vrhu se povija napolje. (slika 5) Isparavanje vode ako zagrevamo morsku vodu, iz nje e ispariti voda, a u posudi e ostati so. (slika 6) Uticaj temperature na promenu agregatnog stanja vode natoimo u au vodu iz vodovoda i izmerimo temperaturu vode. Ako ubacimo u au nekoliko kockica leda, temperatura e se uskoro spustiti na 0 stepeni. (slika 7) Mehanika snaga i energija vode uzmemo tvri karton, presavijemo ga na pola i na kalem od konca zalepimo etiri kvadrata. Kalem zalepimo na olovku i postavimo pod slavinu. Voda e pokretati valjak. (slika 8)

Slika 5

Slika 6

Slika 7

Slika 8

Voda kao rastvara u vie plastinih aa ulijemo istu koliinu vode, a zatim u njih dodamo istu koliinu razliitih supstanci: so, eer, kvasac, brano, alevu papriku, kamenie i dr. Primeujemo da je voda neke supstance rastvorila, neke samo delimino, a neke uopte nije. Voda ne rastvara kamen, ve ga svojom snagom kotrlja i sitni. To moemo povezati sa nastankom peska i ljunka. (slika 9)

So

eer

Kvasac

Brano Aleva paprika Slika 9

estice kamenia

134

Mr N. Rodi; mr J. Zori: MOTIVACIJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

Plivai, neplivai predmet pliva zahvaljujui sili potiska. Masa gura predmet nadole, a voda ga gura nagore. Ako predmet istiskuje onoliko vode kolika je njegova masa, on pliva. Kuglica od plastelina tone jer je njena masa vea od mase vode koju istiskuje. Ako se plastelin formira u obliku broda, zahvata veu povrinu i pliva, a masa mu je jednaka masi vode koju istiskuje. (slika 10) Kako da operemo vodu ovo je primer razdvajanja smea. Moemo zahvatiti barsku vodu u au. Prvo je procedimo kroz cediljku u drugu au. Zatim stavimo u cediljku krpu od gustog platna i ponovo procedimo vodu. Voda e biti svetlija ali ne i ista. Na krpu stavimo dobro propran pesak i ponovo procedimo vodu. Voda e biti jo svetlija, ali ne i ista. (slika 11)

Slika 10

Slika 11

zakljuakPrirodna i drutvena sredina sa bogatstvom sadraja prua neograniene mogunosti za organizovanje aktivnosti, a time velik uticaj na unutranju i spoljanju motivaciju kod predkolske dece. Motiv postignua, koji u sebi sadri niz spoljanjih i unutranjih 135

, XII, 1/2006

motiva, podloan je uticaju vaspitaa, odnosno vaspitnim uticajima. Za decu predkolskog uzrasta naroito su interesantni eksperimenti prilikom kojih vaspita stvara kognitivno-konfliktne situacije koje su podstrekai intelektulnih aktivnosti. U organizovanju eksperimenata vaspita mora ponuditi detetu dobro organizovan prostor, zanimljiva sredstva za rad kojima dete moe da manipulise, mogunost posmatranja, prepoznavanja i isprobavanja. Na taj nain dete se moe uveriti u istinitost i tanost ponuenog eksperimenta. Samo zajednikim aktivnim radom i dobro organizovanim saradnikim odnosom izmeu vaspitaa i dece, kao i same dece, mogu se uspeno realizovati postavljeni zadaci i ciljevi. Eksperimenti ne moraju zahtevati skupa i teko pristupana sredstva i posebnu opremljenost. To mogu biti sredstva iz neposredne okoline, a deci su uvek interesantni eksperimenti sa vazduhom i vodom, te uvianje njihovih osobina. Putem otkrivakih aktivnosti i eksperimenata dolazi do izraaja deja aktivnost i samostalnost, a ono to urade uz pomo vaspitaa, najbolje e razumeti.

literatura1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. uri, . (1997): Psihologija i obrazovanje, Sombor: Uiteljski fakultet. Ivankovi, B. (2004): Metodika upznavanja okoline, Sremska Mitrovica. Kamenov, E. (1995): Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa predkolskom decom, Novi Sad. Markovi, M. i grupa autora (1997): Korak po korak 2, Beograd: Kreativni centar. Maslov, A. (1982): Motivacija i linost, Beograd: Nolit. Mikalaki-Briski, A. (1989): Pedagoke implikacije Pijaeove teorije, Beograd: Savez drutava psihologa Srbije. Philipps, S. (2003): Igre vodom, povodom godine slatkih voda. Voljcis, K.S. (1990): Igrovni kolektivi dece predkolskog uzrasta; Ivi, I. i Havelka, N.: Proces socijalizacije kod dece, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Resume: Developing motivation in children is a complex process due to various motives, the ways they are manifested and the factors that influence them. Still, most of them, especially those belonging to intrinsic motivation, are developed through the process if socialization and education. The motive of achievement, which embraces a number of extrinsic and intrinsic motives, is susceptible to educational influences. The role of teacher is not in transferring ready-made knowledge, but in helping a child construct his own knowledge. This can be especially prominent in introducing the natural and social environment that surrounds a pre-school child. A teacher should create cognitively conflict situations that encourage intellectual activities. One of the ways that enables it is an experiment that develops abilities for perception and understanding, direct discovering, comprehension, detecting, self-confidence, self-abilities and emotional pleasure and cooperation among children. Key words: Motivation, teacher, pre-school child, cognitively conflict situation, interaction, natural and social environment, experiment.

136