Poslovima kojima se bave menadzeri treba dodati I poslove vazne za motivisanje radnika i saradnika u preduzecu,kako bi se realizovali postavljeni planovi,a u okviru njih ciljevi i zadaci poslovanja preduzeća.

Počinje da se primenjuju tek u toku industrijske revolucije.Naravno i pre industrijske revolucije postojali su organizovani oblici poslovanja,medjutim u tom periodu smatralo se da se zaposleni radnici mogu isključivo prinudno naterati na rad.

Najznačajniji modeli motivacije javio se u okviru skole naučnog upravljanja,čiji je tvorac bio Frederik Tejlor.Osnov njegovog modela ogleda su u:

-Izboru odgovarajućeg radnika za odredjeni posao-Osposobljavanju radnika za neki zadatak kako bi on obavi sto bolje-Stimulativni sistem plaćanja za radnikov rad

Tejlor je smatrao da na svako radno mesto mora doći radnik koji je sposoban da realizuje poslove koje bi mu bili dostavljeni.Na taj način bi,shodno sposobnostima i obrazovanju koje poseduju,radnici dolazili na odgovarajuće radno mestoNa kraju,radnicima se daju i posebni bonusi ukoliko realizaciju postavljene norme,odnosno ukoliko su učinci vece od normalnih.

Ovako stimulativni način placanja,smatrao je Tejlor,snažno bi motivisao radnike na rad koji bi obezbedio prebačaj postavljene norme,a samim tim i veće plate.

Kao što i sam naziv kaze,ova teorija motivacije se bazira upravo na zadovoljenju pojedinih ljuckih potreba.Osnovne ili bazične potrebe su potrebe ljudi za:-Hranom-Vodom-Snom i slično.

Sekundarne potrebe su pre svega socio-psihološkog karaktera a čine ih

potreba za:-druženjem-poštovanjem-uvažavanjem-sigurnošcu-samopotvrdjivanjem

Teorija se ogleda u hijerarhiji potreba koja čovek zaposlen u jednom preduzeću, teži da zadovolji. U okviru Maslovljeve teorije srešćemo sledeće potrebe:

Potreba za samopotvrdjivanje

Potreba za poštovanjem

Socijalne potrebe

Potreba za sigurnošću

Fiziološke potrebe

Je svakako najviša čovekova potreba na hijerarhijskoj lestvici i podrazumeva samopotvrdjivanje čoveka na pojedinim poljima njegovog delovanja

Je potreba svakog čoveka da bude poštovan i da poštuje druge

Se iskazuju u vidu potreba za druženjem,ljubavlju,prijateljstvom i slično

Podrazumevaju,pre svega,zahtev za fizičkom i psihičkom sigurnošću.

Su potrebe za hranom,vodom,vazduhom....

Hercbegova teorija ili Teoriju dva faktora razvio je Frederik Hercberg sa svojim pristalicama.On je zahtevao da jasno odgovore na postavljena pitanja,a najznačajnije od svih bilo je pitanje

Kada ste se osećali jako dobro,a kada jako loše radeći u preduzeću.

Po Maslovljevu motivacija je bila

Po Hercbergu motivacija je bila

-Samopotvrdjivanje-Potrošnja-Pripadanje-Sigurnost-Fiziološke potrebe

Potrebe nižeg stepena-Medjuljucki odnosi-Radni uslovi-Plata-Propisi

Potrebe višeg stepena-Uspeh-priznanje-Napredovanje-Sam rad-Rast i razvoj

Zaposleni u preduzecu za svoj rad,koji ulažu u njemu,dobijaju naknadu koja se javlja u vidu plata.Teorija pravičnosti je usmerena upravo u pravcu praćenja i analize plata koje radnici dobijaju u svojim preduzećima.Medjutim,potrebno je naglasiti da predmet analize teorije pravičnosti nije visina plata u odnosu na uloženi rad,već analiza u odnosu na plate drugih radnika

Jedna od često,u poslednje vreme, primenjivanih teorija motivacije,jeste ona koja koristi jasno definisane i odredjenje ciljeve.Analize koje su vršene po preduzećima i na njihovim osnovama,ukazuju na činjenicu da radnici kojima ciljevi njihovog rada nisu jasni,ne mogu biti delotvorni,te se od njih ne mogu očekivati ni adekvatni rezultati.

Ova teorija zahteva da se pozitivna ponašanja pojačavaju,za razliku od negativnih koje se odbacuju.Pozitivna ponašanja prouzrokuju pojavu pozitivnih podržavanja sa stanovništa pojedinca,te otuda i zahtev njegovog pojačavanja.