1 . Uvod u modelirawe

Savremen razvoj tehnike i tehnologije inicira stalno preispitivawe, promene i usagla{avawe sadr`aja i na~ina obrazovawa. Pri tom obrazovawe obuhvata sticawe, usvajawe i usavr{avawe ve{tina i znawa u razli~itim etapama i na razli~itim nivoima, saglasno civilizacijskim potrebama i potrebama okru`ewa. Zna~aj i uticaj, a i neminovnost informacionih tehnologija javqaju se u razli~itim oblastima qudskog `ivota i rada te i u obrazovawu. Obrazovawe u oblasti tehni~kih disciplina, konkretno, ali ne iskqu~ivo ma{inske struke, neizostavno ukqu~uje intenzivnu primenu informacionih tehnologija.

Oblast projektovawa proizvoda i procesa predstavqa okosnicu obrazovawa kadra ma{inske struke. Wen polo`aj i zna~aj, kao i konkretna implementacija, neretko su odraz dru{tvenih, ekonomskih, kulturnih, pa i politi~kih okolnosti, koje se uz to neprestano mewaju. Me|utim, procesi globalizacije, pre svega u tr`i{nom, ali i u privrednom, industrijskom i ekonomskom smislu, doveli su do uspostavqawa novih koncepata kako u samoj oblasti projektovawa proizvoda i procesa, tako i u sferi obrazovawa. Moderni proizvodni koncepti promovi{u istovremenost (paralelnost) odvijawa ve}eg broja konstrukcionih i proizvodnih aktivnosti. Ciq takvog pona{awa i rada je skra}ewe vremena potrebnog za razvoj proizvoda od ideje do realizacije, uz postizawe visokog kvaliteta. Saglasno tome, koncepti obrazovawa kadra spremnog da prihvati navedene izazove baziraju se na intenzivnoj primeni ra~unara u okviru stru`nih disciplina, podrazumevajući pri tom visok nivo ra~unarske pismenosti i osposobqenosti. Ti koncepti su u Srbiji uglavnom prihva}eni i primewuju se u mawoj ili ve}oj meri ve} niz godina. S druge strane, nea`urnost u permanentnim promenama u metodologiji i pristupima ukazuje na neophodnost (ponovne) identifikacije kqu~nih sadr`aja pojedinih disciplina, wihovih odnosa i redizajnirawe kuri-kuluma radi

1

obezbe|ivawa efikasnog obrazovnog procesa.

Osnovna aktivnost u fizi~koj realizaciji proizvoda je izrada modela virtuelnih prototipova sa akcentom na asocijativnost, kao i varijantno projektovawe familija proizvoda. Geometrijska informacija o proizvodu ukqu~uje tipove povr{ina i ivica, wihove dimenzije i tolerancije.

Danas, u eri formirawa i razmene informacija u elektronskom obliku, naglasak je na komunikacijama, u okviru proizvodwe, bez dokumentacije na papiru. Na ovaj na~in se stvaraju uslovi da se digitalna geometrijska informacija iz baze podataka CAD-a prenese u bazu podataka CAM-a, koriste}i pravila integracije i translacije a u ciqu efikasne realizacije proizvodwe dela.

Konstruisawe ma{inskih elemenata, podsklopova, sklopova, agregata, i ma{ina u celosti, u savremenoj ma{inskoj praksi, vr{i se uz pomo} programskih aplikacija namewenih CAD-u. Naj~e{}e kori{}eni aplikativni softveri, ove, ali i {ire namene su Autodesk Inventor, Autodesk Mechanical Desktop, AutoCAD i AutoCAD Mechanical, SolidWorks, SolidEdge, CATIA, ProEngineer, Rhinoceros, Maya i drugi.

Prema principu konstruisawa, mo`emo prethodno navedene programe svrstati u dve osnovne grupe. U prvu, i po datumu nastanka, ne{to stariju grupu CAD – aplikativnih softvera, mo`emo uvrstiti one koji su primarno orijentisani ka dvodimenzionalnom crtawu (AutoCAD), i uz ~iju pomo} je uveliko olak{ana razrada ma{inske konstrukcijske dokumentacije za delove i sklopove delova, koji se odlikuju veoma slo`enim strukturnim i geometrijskim konfiguracijama. Ova grupa programa je sekundarno orijentisana ka izradi i dizajnu trodimenzionih, aksonometrijskih slika ma{inskih delova, ali se u ovoj nameni, oni re|e koriste. U svakodnevnoj ma{inskoj praksi ova grupa programa omogu}uje najefektivniji proces konstrukcije ma{inskih tehni~kih crte`a u ortogonalnom

2

rasklopu, a karakteri{e ih i veliki broj korisnika, koji su ovladali osnovnim znawima, potrebnim za rad u ovim aplikacijama.

Druga grupa CAD – aplikativnih softvera je novijeg datuma, namewena je trodimenzionalnom modelirawu i sklapawu ma{inskih delova, a sve vi{e se pribli`ava CAE (upotreba ra~unara u in`iweringu). Analiza konstrukcijskog re{ewa sa vi{e razli~itih inžewerskih stanovi{ta, kao {to su provera raspodele radnih napona, analiza strujawa fluida i sl. – konceptu. Ova grupa programa se odlikuje potpunim okretawem ka korisniku (u pogledu olak{anog i brzog u~ewa softverskog okru`ewa namewene aplikacije), efikasnom realizacijom procesa dizajna i konstrukcije, kao i olak{anim na~inom sagledavawa procesa monta`e ma{inskog proizvoda. U ovoj grupi programa mo`emo na~elno definisati nekoliko naprednijih nosioca, programe SolidWorks, CATIA i ProEngineer.

Ova tri programa uvode CAE - princip, odnosno princip upotrebe ra~unara u in`iweringu. U svom programskom okru`ewu oni ukqu~uju opcije analize parametara stawa datog konstruktivnog re{ewa, uva`avaju}i razna in`ewerska

stanovi{ta. Konstruisawe u okru`ewu bilo kojeg od ova tri programa, svodi se na crtawe zatvorene dvodimenzionalne konture segmenta ma{inskog dela u odgovaraju}oj ravni, i samim tim kreirawa povr{i koja je ome|ena tom konturom. Postupak konstruisawa, daqe, podrazumeva manipulaciju datom povr{inom, wenu rotaciju, translaciju i kretawe po zadatim, ili programski definisanim krivolinijskim i pravolinijskim putawama, {to ima za ciq dobijawe zapreminskog, parametarskog modela tela u prostoru. Ovi programi su prioritetno nastali u nameni modelirawa i sklapawa ma{inskih delova, ali su wihove mogu}nosti pro{irene, i danas se veoma efikasno koriste za izradu konstrukcijske dokumentacije, odnosno za izradu tehni~kih crte`a ma{inskih delova u ortogonalnom rasklopu.

Iz prethodnih definicija i iskaza, mo`e se sagledati kompleksnost pojma ra~unarskog modelirawa, crtawa i dizajnirawa uz pomo} ra~unara. Ovaj pojam se mora razmatrati u svetlu potrebe

3

savremene industrije da efikasno, ekonomi~no i kvalitetno realizuje svoj osnovni zadatak, proizvodwu dru{tveno i tr`i{no potrebnog proizvoda, koji pre svega mora da zadovoqi potrebe potencijalnog kupca. Naveden ciq nikako ne mo`e biti ostvaren bez rapidnog pove}avawa tehnolo{kog nivoa sredstava za rad, i sve ve}eg udela, i „asistencije“ ra~unara u osnovnim segmentima qudskog rada. Ako govorimo o ma{instvu, prva i osnovna faza u realizaciji svakog novog proizvoda je wegova konstrukcija.

Uvo|ewem CAD sistema, racionalizuje se rad u po~etnoj fazi proizvodnog procesa, fazi konstruisawa proizvoda, i samim tim ostavqa dodatno raspolo`ivo vreme za ostale segmente u procesu, {to direktno uti~e na pove}awe nivoa kvaliteta proizvoda, ali i procesa u celini.

Razrada tehnologije obrade ma{inskih delova uz pomo} ra~unara, i sve ve}a „asistencija“ ra~unara u proizvodwi CAM (ra~unarom podr`ana razrada tehnologije i proces upravqawa obradnim sistemima ), se u okru`ewu savremene ma{inske industrije ne mo`e zamisliti bez korelacije sa odgovaraju}im CAD programom, odnosno sa odgovaraju}im CAD sistemom.U materijalnim tehnolo{kim sistemima ni`eg stepena razvijenosti, tehnolo{ke informacije direktno proisti~u iz geometrijskih informacija i konstrukcionih zahteva propisanih konstrukcionom dokumentacijom.

Tehnolo{ka razrada za materijalne tehnolo{ke sisteme ovog tipa, sastoji se iz razrade tehnolo{kog postupka na wegove sastavne, elementarne, i hijerarhijski prostije delove, odnosno na postupke obrade, operacije, zahvate i prolaze, wihovo slikovito predstavqawe, ali i iz prora~una re`ima obrade, prora~una ekonomije obrade, i definisawa ostalih tehno-ekonomskih pokazateqa, koji opredequju proces obrade, a samim tim i kompletan tehnolo{ki i proizvodni proces.

U savremenim proizvodnim i tehnolo{kim sistemima, nepobitno je zadr`an isti princip, uz pove}awe racionalizacije rada u fazi izrade

4

proizvoda, uvo|ewem savremenih sistema upravqawa, ali i savremenih merno-kontrolnih sistema. Savremene ma{ine alatke su numeri~ki upravqane, velike snage i proizvodnosti, optimalne krutosti, i sa velikim stepenom fleksibilnosti, u pogledu {irine asortimana proizvoda razli~itih geometrijskih konfiguracija, koji se mogu izraditi na wima.

Numeri~ki upravqane ma{ine koriste program koji je sastavqen od niza alfa-numeri~kih simbola. Ovaj program upravqa~ka jedinica prosle|uje u pogodnom obliku pogonskom sistemu ma{ine alatke, i na taj na~in zadaje komande kretawa izvr{nim organima prenosnika kretawa date ma{ine.

U konceptu razvoja numeri~ki upravqanih ma{ina (NC –ma{ina), i programa za automatsko generisawe upravqa~kog programa, sve vi{e se te`i integraciji CAD i CAM koncepta u jednom programskom re{ewu. To prakti~no zna~i da jedan program slu`i i za konstruisawe, i za tehnolo{ku razradu datog konstrukcijskog re{ewa. Programi CATIA i ProEngineer imaju ove osobine, jer u svom programskom okru`ewu ne objediwuju samo CAD, CAM i CAE koncept, ve} se slobodno mo`e re}i da objediwuju sve ove koncepte i na taj na~in defini{u i integri{u CIM koncept, koji predstavqa najvi{u lestvicu u stupwu razvoja procesa implementacije ra~unara u osnovne segmente in`ewerskog delovawa na proizvodne procese, uz pomo} ra~unara.

U sada{woj ma{inskoj praksi se za tehnolo{ku razradu geometrijskih informacija dobijenih iz odgovaraju}ih CAD programa i sistema, i za izradu NC – koda ( program namewen upravqawu radnih organa ma{ine, sastavqen od niza alfa-numeri~kih simbola ), koriste programi MasterCAM, EdgeCAM, FeatureCAM, SprutCAM, VX-CAD/CAM, ArtCAM, I-Deas, CATIA, ProEngineer, SolidCAM, i drugi. Ovi programi iziskuju uvoz geometrijskih informacija o modelu ma{inskog dela iz odgovaraju}eg CAD programa, u odgovaraju}em formatu dokumenta. Naj~e{će kori{}eni formati dokumenata za razmenu informacija o geometriji dela izme|u odgovaraju}ih CAD i CAM programa jesu IGES, STL, DXF, STEP, Parasolid i drugi.

5

2 . Prenos snage remenom

Remeni prenosnici ubrajaju se u grupu posrednih elasti~nih prenosnika. Sastoje se od 1. pogonske remenice , 2. gowene remenice i 3. remena- posrednika ( sl. 1 ) . Princip rada sastoji se u tome {to zatezawem remena stvara se trewe izme|u remena i remenice tako da pogonska remenica, usled stvorenog trewa, pokre}e remen , a remen primorava okretawe gowene remenice.Krak remenice koji nailazi na pogonsku remenicu naziva se radni krak , a onaj koji se odvaja od pogonske remenice naziva se slobodni krak.Radni krak je uvek zategnut dok je slobodni krak olabavqen.

sl . 1 - Prenos snage remenom

Remeni prenosnici primewuju se za prenos snage kod vratila koja se

6

nalaze na ve}oj udaqenosti. Rad im je vrlo tih i zbog elasti~nosti remena prigu{uju udare.Usled preoptere}ewa ma{ine proklizavaju tako da ne dovode do lomova ma{ine.

Pored prednosti remeni prenosnici imaju i mane zbog ~ega se danas i mawe upotrebqavaju naro~ito za mawa osna rastojawa.Usled zatezawa remena javqa se veliki pritisak na vratila i le`ajeve, prenosni odnos zbog pojave klizawa nije konstsntan , mali je vek trajawa remena. Stepen iskori{}ewa kre}e se u granicama h= 0.92-0.96. Primewuju se za prenosne odnose i=4-5.

3 . Vrste remenih prenosnika

Prema popre~nom preseku remena mogu biti sa :

1. pqosnatim ( sl. 2a )2. klinastim ( sl. 2b )3. okruglim remenom ( 2c ) .

sl . 2 - Oblici popre~nog preseka remena a) pqosnati , b) klinasti c) okrugli

7

Posebnu vrstu klinastih remenova predstavqaju zup~asti remenovi ( sl. 3 )

Sl . 3 – Zup~asti remen

8

4 . Materijal za izradu remewa

Za izradu remenova koristi se najkvalitetniji deo gove|e ko`e koji se naziva krupon.Ko`ni remenovi su vrlo elasti~ni i gipki. Osetqivi su na vlagu i temperaturne razlike te se primewuju u zatvorenim prostorijama prose~ne vla`nosti. Ko`ni remenovi su vrlo skupi.

Tekstilni remenovi se izra|uju od pamuka, svile, kudeqe. Izra|uju se od beskrajne trake te se ne vr{i spajawe.

Za remenove koji rade u vla`nim sredinama i temperaturnim promenama koristi se kamilina dlaka.Osnova im je izvedena od kamiline dlake a potka od pamuka. Redovno se impregniraju i boje.

Naj{iru primenu kako kod pqosnatih tako i kod klinastih remenova imaju remenovi izra|eni od gume sa tekstilnim ulo{kom. Vi{e slojeva tekstilnih vlakana impregniraju se gumom a zatim vulkaniziraju ( izla`u se pritisku na odre|enoj temperaturi ) . Obzirom da su jeftiniji od ko`nih remenova danas se najvi{e upotrebqavaju.

Remenovi se izra|uju ili u obliku beskrajne trake pa se posle

name{tawa na remenicu zate`u, ili u obliku traka kona~ne du`ine te se krajevi spoje.

Prenosni odnos

Zbog pojave proklizavawa remeni prenosi ne rade sa konstantnim prenosnim odnosom, te ni obimna brzina gowene remenice nije jednaka obimnoj brzini pogonske remenice. Ovo klizawe izra`eno je kod prenosnog odnosa koeficijentom klizawa ξ=0.97-0.99.

Uzimaju}i u obzir koeficijent klizawa prenosni odnos iznosi i=n1/n2=D2/D1x .

9

5 . Remenice

Konstruktivno re{ewe remenica mora biti tehnologi~no, to jest:-da svojim konstruktivnim re{ewem ne dovede do pojava zna~ajnih unutra{wih napona , koji se u procesu livewa ili zavarivawa mogu stvoriti-da su sve mase materijala remenica simetri~no raspore|ene u odnosu na osu obrtawa-da su u eksploataciji bezbedne kako po radnika tako i za okolinu , odnosno da pouzdano prime obimne i centrifugalne sile-da su stati~ki i dinami~ki uravnote`ene-da su ekonomi~ne i lake za izradu.

6 . Izbor materijala

Materijali za izradu remenica moraju imati sposobnost da , bez vidnih o{te}ewa , izdr`e radne uslove, kao {to su :

-mehani~ka naprezawa -proces habawa-temperaturna –toplotna naprezawa-atmosferski uticaji i tako daqe.Remenice se naj~e{}e izra|uju od sivog liva , ~elika , legiranih hrom ~elika, lakih legura, plasti~nih masa, drveta , odnosno iz materijala koji se mogu obraditi na mere i tolerancije propisane normama i standardima.Prema na~inu izrade i vrsti materijala upotrebqenog za izradu remenice, remenice se mogu razvrstati na :-livene iz sivog liva, ~elika , ~eli~nog liva, aluminijumskih legura, izra|ene u vidu polufabrikata. Zavr{ne mere i tolerancije izrade posti`u se naknadnom obradom skidawem strugotine

10

-zavarene iz ~eli~nih limova sa posebnom glav~inom , proizvedene u vidu polufabrikata. Zavr{ne mere i tolerancije izrade ostvaruju se metodom skidawa strugotine-presovane- livene iz plasti~nih masa u vidu finalnog proizvoda bez naknadnih mehani~kih obrada

11

-kombinovane- sklopne , sastavne odnosno bimetalne konstrukcije koje se sastavqaju iz gotovih polufabrikata posredstvom vijaka , zakovica , zavarivawem , zalivawem ili upresovawem. Zavr{ne mere i tolerancije posti`u se naknadnom mehani~kom obradom u celini ili delimi~no.

Livene remenice moraju imati materijal sa sitnozrnastom strukturom . Pore , {upqine u zavr{noj obradi remenice , kao i naprsline i rupe , nastale kontrakcijom na paocima , glav~ini ili obodu ne smeju se pojaviti.Povr{inski nedostaci metalnih remenica , izuzev onih na paocima , mogu se popraviti gasnim zavarivawem ili tvrdim lemqewem , ali da se pri ovim tehnolo{kim operacijama ne izazovu naknadni unutra{wi naponi.Kategori~ki je zabraweno da se upotrebqava olovo , kit ilidrugi sli~an materijal za ispuwavawe defektnih mesta.Kod brzohodih remenica sa ~estim ukqu~ivawem – startovawem i promenqivim brzinama , remenice se izra|uju iz aluminijumskih legura. Ove remenice , u upore|ewu sa remenicama iz sivog liva , imaju mawe gubitke pri ko~ewu i u toku rada , a rade i sa ve}im obimnim brzinama. Remenice iz lakih legura , radi poboq{awa ~vrsto}e pri te{kim uslovima rada izvode se u vidu bimetalne konstrukcije. Bimetalna konstrukcija izvedena je iz raznorodnih materijala i to naj~e{}e ulivawem jednog materijala u drugi.Primer , u remenicu izra|enu iz aluminijumske legure , na mestu provrta u glav~ini , ulije se sivi liv ili ~elik . Bimetalna konstrukcija remenice je lak{a i za 60% od remenice izra|ene iz sivog liva a istih konstruktivnih mera.

Remenice izra|ene iz plasti~nih masa , lovewem- presovawem predstavqaju visoku tehnologi~nost.Ove ramenice u odnosu na metalne remenice imaju mali zamajni momenat.Kod ovih remenica je koeficijenr trewa ne{to mawi nego kod remenica izra|enih iz metala.

Centrifugalna sila u obodu remenice ima vidan uticaj u procesu odabirawa materijala iz kojeg }e se ista izraditi.

12

7 . Izrada-proizvodwa remenice

Konstruktivno funkcionalne povr{ine moraju se obraditi u duhu propisanih preporuka a u zavisnosti od vrste izrade , tehnologije rada , uslova eksploatacije , ekonomike i bezbednosti pogona.

@qebovi remenica za klinaste remenove i druge , moraju biti zavr{no obra|ene , no`em ili drugom tehnolo{kom operacijom , tako da ne postoje vidqivi tragovi obrade i sa potrebnom ta~no{}u.

Provrt glav~ine treba fino obraditi.Ivice provrta glav~ine i `qebova treba oboriti , a dno `qeba

zaobliti.Spoqni i unutra{wi pre~nici po celoj {irini remenice moraju

biti konstantni.Sve remenice moraju se stati~ki uravnote`iti.Dinami~ki se moraju uravnote`iti remenice koje rade sa

velikim obimnim brzinama ili ~ija je {irina oboda velika u odnosu na pre~nik remenice.Posabna pa`wa mora se posvetiti remenicama koje pored svojstvenog za datka imaju i ulogu zamajca. Remenice-zamajci moraju se vrlo precizno prokontrolisati i pouzdano dinami~ki izbalansirati , odnosno uravnote`iti.

8 . Remenice za klinasto remewe

13

Remenice za klinasto remewe sastoje se iz glav~ine , venca i paoka.Izra|uju se kao masivne od livenog gvo`|a , legure aluminijuma ili kaolake od ~eli~nog lima. Da bi remen pravilno nalegao bo~nim povr{inama , ugao `qeba remenice mora biti mawi od ugla profila remena. Na slici 4 je predstavqen profil `qeba remenice a na slici 5 slu~aj pravilnog i nepravilnog nalegawa remena u `qebu remenice.

Sl. 4 – Klinasta remenica sa osnovnim veli~inama

14

Sl. 5- Pravilno i nepravilno nalegawe remena u `qebu remenice

Ugao `qeba α zavisi od pre~nika remenice i mo`e biti :

-za profil Y 36o ili 32o

-za profil Z 38o ili 34o

-za profile A , B , C , E , 38o ili 34o .

Na slici 6 je predstavqena remenica kod koje je glav~ina izra|ena od punog materijala , a venac od ~eli~nog lima . Spajawe glav~ine i venca izvr{eno je zakivawem. Na slici 7 je predstavqena remenica sa dva `qeba , a na slici 8 remenica sa limenim umecima , koji se mogu skidati radi boqeg nalegawa remena.

15

Sl. 6 – Klinasta remenica sa vencom od ~eli~nog lima

Sl. 7 – Klinasta remenica sa dva reda paoka

16

Sl. 8 – Klinasta remenica sa limenim umecima

Klinasti remeni prenosi izvode se i sa promenom prenosnog odnosa.Na slici 9 je prikazana jedna takva konstrukcija.Pode{avawem {irine `qeba pomo}u naro~itog mehanizma , istovremeno za jednu i drugu remenicu , dolazi do smawewa nominalnog pre~nika jedne remenice a pove}awa nominalnog pre~nika druge remenice.

Sl. 9 – Klinasti remeni prenos za promenu prenosnog odnosa

17

Za promenu prenosnog odnosa klinaste remenice rade se i kao stepenaste remenice. Jedna takva remenica je prikazana na slici 10 .

Sl. 10 – Stepenasta klinasta remenica

Konstruktivni parametri klinastih remenica :

Ra~unski pre~nik remenice ( dp )

dp1 , male remenice , prora~unava se i odabira prema

18

preporukama datim u tabelama dp2 , velike remenice , izra~unava se po formuli

dp2 =idp1ξkl

i preporu~uje se da se dobijena brednost uskladi sa vrednostima standardnih brojeva a pri tome treba voditi ra~una i o prenosnom odnosu.

Spoqni pre~nik remenice ( de )

izra~unava se po obrascu

de = dp +2b

b se uzima iz tabele za odgovaraju}i profil `qeba . Dobijene vrednosti se zaokru`uju na ceo brpj ali uvek navi{e .

Unutra{wi pre~nik remenice ( di )

di=dp-2h

h- uzeti iz tabele za odgovaraju}i profil `qeba.

Dobijene vrednosti se zaokru`uju na ceo broj ali uvek nani`e.

Broj `qebova ( z ) odre|uje se prora~unom. postoje preporuke o

19

maksimalnom broju `qebova na remenici u funkciji profila remena :Y , Z , … E , SPZ , SPA, SPB , SPC .

Ugao `qeba remenice ( α ) odabira se iz tablice u zavisnosti od profila `qeba i pre~nika remenice.

[irina remenice ( B ):

B=( z-1 ) e+2f

Vrednosti za e i f uzimaju se iz tablica.

Visina krutosti rebara :

f1=k+0.02B oja~awe na obodu remenicef2=f1 oja~awe na glav~ini

Otvor u glav~ini , provrt ( d )

Bira se na bazi prora~una pre~nika vratila na mestu gde se postavqa remenica.

Broj paoka ( N ) :

Orijentaciono se mo`e izra~unati po obrascu :

N= ( 1/6-1/7 )dp1/2

Ako je {irina remenice B>300mm treba paokepostaviti u dva reda.

20

Pri tome broj paoka birati prema tabeli. Ako je broj paoka N<3 umesto paoka postavqa se disk – plo~a debqine k1 .

Rastojawe izme|u paoka ( m )

usvaja se po obrascu :m= (0.4-0.5 )B .

[irina glav~ine ( L ) :

L=( 1.5-2.0 ) d .

Usvaja se vrednost u skladu sa propisima JUS – standarda za klinove a na bazi prora~una nosivosti klina u spoju sa remenicom.

[irina otvora u glav~ini za izlaz no`a ili radi skra}ewa du`ine nalegawa klina ( L2 ) :

L2=L-2L1

gde se 2L1 bira kao i {irina glav~ine ( L ) .

Pre~nik glav~ine ( d1 ) :

d1=( 1.8-2.0 )d

Otvor u glav~ini za izlaz no`a ( d2 ) :

d2 ≥ 2t-d

gde je t merna vrednost `qeba klina koja se odabira po propisima JUS

21

standarda u funkciji pre~nika vratila odnosno osovine i vrste tolerancijskog nalegawa spoja klina , remenice i vratila .

[irina `qeba klina ( bk ) odabira se po istom propisu JUS standarda .

Debqina paoka na obodu remenice ( b1 ) :

b1=0.8b0 .

Radijusi na prelazu paoka na mestu oboda i glav~ine :

R1=0.7b1 ; R2=0.7b1 ili se usvaja .

Sko{ewe ivica otvora ( c ) :

Ugao sko{ewa je 45° .

9 . Remenice za pqosnati remen

Remenice su to~kovi preko kojih se postavqaju remenovi.Remenica se sastoji iz venca ( 1 ) , glav~ine ( 2 ) i paoka (3 ) ( slika 11 ) . Remenice malih dimenzija umesto paoka imaju plo~u , koja mo`e imati otvore radi smawewa te`ine. Izra|uju se jednodelne i dvodelne.Remenice pre~nika preko 2000mm izra|uju se iz dva dela.

22

Sl. 11 – Elementi pqosnate remenice

Remenice se izra|uju od ~elika , ~eli~nog liva , livenog gvo`|a , aluminijumskih legura , a za male brzine i od drveta.Pre~nik remenice odre|uje se u zavisnosti od prenosnog odnosa i standardizacije.

Debqina venca ( Sv ) odre|uje se u zavisnosti od pre~nika remenice ( D ) prema empirijskom obrascu ( slika 12 ) :

Sv=0.005D+2 ( mm )

Pre~nik glav~ine ( d’ ) i du`ina ( Lo ) odre|uju se prema izrazu :

d’= ( 1.6-1.8 ) d+ ( 10-20 ) ( mm )Lo= (1.2-1.5 )dgde je d pre~nik vratila.

23

Sl. 12 – Pqosnata remenica sa osnovnim veli~inama

[irina venca remenice ( B ) usvaja se prema {irini remena ( b ) iz tablice.

24

Remenica {irine B> 300 mm izra|uju se iz dva reda paoka ( slika 13 ) . Du`ina glav~ine kod ovih remenica uzima se :

Lo=0.6B-100 ( mm ).Ovako duga~ke glav~ine obi~no se izra|uju sa pro{irewem u sredwem delu. Dodirna du`ina uzima se :L1=0.5d.Razmak izme|u redova paoka uzima se :L2= ( 0.5-0.6 )B.

Paoci remenica izra|eni odlivenog gvo`|a obi~no imaju elipti~an presek.Ve}a osa elipse postavqa se u sredwu ravan remenice. Odnos velike i male ose elipse uzima se 2:1 do 2.5:1 . Broj paoka ( i ) izra~unava se prema izrazu :

ip =0.45D

gde je D pre~nik remenice .

25

Sl. 13 – remenica sa dva reda paoka Sl. 14 – Pqosnata remenica sa ispup~enim vencem

Remenice se izra|uju sa ravnim i sa ispup~enim vencem. Ispup~ewe se obi~no izra|uje na gorwoj remenici i onemogu}ava spadawe remena. Ukoliko su brzine ve}e ( ve}e od 25 m/s ) potrebno je ispup~ewe izraditi na obadve remenice. Na slici 14 predstavqena je remenica sa ispup~enim vencem .

Prema zadatku remenice mogu biti radne i prazne. Radne remenice vr{e prenos obimne sile na vratilu i sa vratilom su ~vrsto spojene. Prazne ili la`ne remenice sa vratilom su spojene pomo}u le`aja i one ne prenose obimnu silu na vratilo.Primewuje se da se omogu}i iskqu~ivawe i ukqu~ivawe prenosa bez skidawa remena. Na slici 15 predstavqena je radna i prazna remenica. Kod ovog prenosnika na pogonskom vratilu remenica ima {irinu koja odgovara {irini radne i prazne remenice na gorwem vratilu.

Sl. 15 – Radna i prazna remenica Sl. 16 – Stepenasta remenica

26

Pqosnati remeni prenos primewuje se i za promenu prenosnog odnosa. Za tu svrhu slu`i stepenasta remenica predstavqena na slici 16 .Svaka stepenica predstavqa za sebe jedan prenosnik. Preme{tawem remena sa jednog para remenica na drugi , vr{i se promena prenosnog odnosa.

10 . Zakqu~ak

Iz svega {to je do sada re~eno o remenim prenosnicima mo`e se zakqu~iti da remeni prenosnici imaju va`nu ulogu u ma{inskim konstrukcijama i to kao elementi za prenos snage . i pored nedosteteka koje imaju ( veliki pritisak koji stvaraju na vratila i le`ajeve , prenosni odnos nije konstantan i mali vek trajawa ) imaju i svojih prednosti zbog ~ega se primewuju , naro~ito za prenos snage kod vratila koja se nalaze na ve}oj udaqenosti , rad im je vrlo tih , zbog elasti~nosti remena prigu{uju udare .

[to se ti~e modelirawa mo`e se zakqu~iti da u dana{wim

uslovima `ivota vreme igra zna~ajnu ulogu . te`i se da se vreme koje protekne od ideje do realizacije izrade nekog proizvoda smawi a da se u isto vreme pojeftini proces proizvodwe . U tu svrhu slu`i modelirawe proizvoda .

Da bi neki proizvod dospeo na tr`i{te i na wemu postigao uspeh , mora da pro|e nekoliko razli~itih faza . Jedna od najzna~ajnijih faza je svakako analiza i testirawe wegovog pona{awa u uslovima eksploatacije. Izrada prototipova je bila i ostala najpouzdaniji metod za sprovo|ewe takvih analiza. Modelirawe je proces u kome se stvara artikal-proizvod od ta~ke usvojenog idejno-kreativnog re{ewa pa sve do usvajawa nultog probnog uzorka proizvoda , koji kasnije u procesu serijske

27

proizvodwe predstavqa model prema kome se izra|uju svi ostali komadi u seriji. Odavde su proistekli i mnogi novi metodi za opisivawe geometrije modela koji ne vode ra~una samo o predstavqanju objekta ve} i o na~inu wegove izrade. Na osnovu toga mo`e se zakqu~iti da }e se u budu}nosti i}i ka tome da se modelirawe shvati kao nezaobilazan korak ka izradi novih i savr{enijih proizvoda i osvajawa tr`i{ta.

11 . Literatura

1 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi 2 , Beograd 2003 . 2 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi sa konstrukcijama, Beograd , 1976 . 3 . Predrag Raki} - AutoCad 2002 {kola crtawa i

28

projektovawa na ra~unaru , Beograd 2004 . 4 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi sa tehni~kim crtawem , Beograd 1984 . 5 . Gligorije Mirkov – Modelirawe ma{inskih elemenata i konstrukcija , Beograd 2002 .

Sadr`aj

1 . Uvod u modelirawe

29

……………… 12 . Prenos snage remenom ……………… 53 . Vrste remenih prenosnika ……………… 64 . Materijal za izradu remewa ……………… 75 . Remenice ……………… 86 . Izbor materijala . …………… 87 . Izrada-proizvodwa remenice …………….. 108 . Remenice za klinasto remewe ……………… 109 . Remenice za pqosnati remen ……………… 1810 . Zakqu~ak ……………… 2211 . Literatura .……………... 23

30