manipulacija svescu

7/28/2019 manipulacija svescu

1/8

Knjiga koja vam otkriva mnoge tajne i pomae oveku da napravi izbor

Manipulacija Sveu

Pregovor u formi saetog objanjenja govori nam o glavnim tezama ove izvanredne knjige udbenika, na koje se sve naavremenom svetu sa ljudskim umom manipulie, kao najopasnijim sredstvom vladanja nad ljudima. Kara-Murza kTakozvani novi svetski poredak moemo s punim pravom nazvati i novim planetarnim faizmom koji je, zbog ukupnog n

azvoja savremenog sveta, neuporedivo jai i opasniji od istog ideolokog pokreta u Nemakoj i Italiji od 1922. do kraja Dru

vetskog rata.

Ruski doktor istorije i metodologije, ali i magistar hemije, Sergej Georgijevi Kara-Murza, dovrio je, naoetku poslednje godine prolog veka, svoju obimnu i iz najmanje dva veoma bitna razloga jako znaajnuocioloko psiholoku studiju "Manipulacija sveu". Osnovni znaaj te knjige je u tome to se moeoristiti kao neka vrsta praktinog udbenika, bilo u negativnom ukoliko je primenjuju manipulatori, iliozitivnom smislu ako slui za odbranu od politike prevare i meetarenja. Knjiga je vana i zbog irine iubine zahvata u obradi zadate teme, jer se bavi politikim i drugim manipulacijama u raznim drutvenimreenjima i okolnostima. Kara-Murza u zavrnom delu svoje knjige, istina, navodi da ona nije "prirunik zaraksu manipulisanja", ve prvenstveno sadraj na osnovu koga svaki italac moe razmisliti o sopstvenom

zboru.

vet se sada, prema miljenju Kara-Murze, batrga "izmeu dve vrste ivotnog ustrojstva", od kojih jednoaa i ide ka stanju kada ljudsko drutvo vie nee ni imati bilo kakvog izbora. On dalje objanjava da e sevet, ako u njemu prevlada rastua manipulacija sveu, pretvoriti u civilizaciju s ogromnom koliinomstruno" voene mase i uskom elitistikom manjinom koja odluuje o svemu. Konana pobeda takve opcije

anaila bi, kako ukazuje Kara-Murza, na naoj planeti i u ne tako dalekoj budunosti, potpunu prevlastmanipulacije sveu, kao osnovnog sredstva apsolutne kontrole i vlasti.

Drugi izbor mogu napraviti lanovi savremenog ljudskog drutva koji ne ele da se potine reenojehnologiji manipulacije, ve e radije izabrati da "plivaju protiv struje".

Kara-Murza na kraju svoje studije obavetava itaoce, ako se odlue na sudbinu "bundija", da im njegova knjiga moe pruiti "izverijentire" i pomo u pokuaju preplivavanja na "drugu obalu".

Neka bude doputeno piscu ovog predgovora da se usprotivi Kara-Murzinoj vrednosnoj oceni vlastite knjige kao vrlo, vrlo, preskromManipulacija sveu" je, govorei poteno i otvoreno, ne samo sjajan udbenik za sve politiare i druge "drutvene" radnike koji elsavre tehnologiju vladanja ljudima, ve istovremeno i odlina obuka u odbrani protiv takvih namera i prakse.

Kara-Murza je, zapravo, stavivi glavni naglasak u svojoj analizi na tragediju stanovnika Sovjetskog Saveza, posle raspada te feder

rave, opirno objasnio socioloko-psiholoke i sve druge najbitnije elemente tog dogaaja. Mnotvom primera i citiranjem vie od strhunskih i svetski priznatih mislilaca politikologa, sociologa, psihologa, filosofa, istoriara, knjievnika, politiara i verskih voa, jako de objasnio kako je ljudsko drutvo, od starog veka pa do dananjih dana, dolo na put u kome najmonije lanice svetske zajednice hrovom sumraku slobodnog miljenja i prelasku u "totalitarnu demokratiju".

ta znai manipulacija sveu u praktinom delovanju?Kara-Murza na samom poetku svoje rasprave ukazuje na veliki znaaj jezika i miljenja u ljudskivotu. "ovek poseduje sloenu psihu, iji je vaan deo uobrazilja", pie on i dalje objanjava dapojedinci mogu istovremeno da ive u dve "stvarnosti", od kojih je jedna zbiljska, a druga izmilj"Zamiljeni svet u veoj meri, a kod mnogih i prvenstveno, uslovljava ovekovo ponaanje", pieKara-Murza. On, istovremeno, opaa kolebljivost i povodljivost ljudskog bia. Tvrdi da spoljanjedejstvo na ljude moe protei i bez njihovog znanja za taj in.

Objanjavajui latinsko poreklo rei "manipulacija" (manus ruka i manipulus pregrt, ak

manus i ple puniti), Kara-Murza podsea da se ta re u renicima evropskih jezika tumarukovanje objektima s odreenom namerom ciljem (na primer runo upravljanje, pregled bolepomou lekarevih ruku itd).

Psiholozi smatraju, prema navodima Kara-Murze, da je vaan stepen u razvoju rei manipulpredstavljalo oznaavanje tom reju maioniara koji rade bez sloenih naprava, samo ruk(maioniar-manipulator). Maioniar-manipulator postie svoje uinke stvarajui varke u opaljudi i premetajui njihovu panju putem delovanja na uobrazilju pojedinca ili grupe.

Ako se koriste oznake za manipulaciju date od uglednih istraivaa, tada se moe rei je to vduhovnog, psiholokog dejstva, ali ne i fiziko nasilje, ili pretnja nasiljem, ukazuje Kara-MManipulacija, dakle, nije nasilje, ve iskuenje, jer je svakom oveku data sloboda duha i vZnai, raspolae odgovornou kojom moe odoleti iskuenju, pie Kara-Murza.

edan od pouzdanih nagovetaja ostvarivanja velikog programa manipulcije sveu je to kad ljudi iznanada prestaju da paljivo sluazumne injenice, kao da ele da budu nasamareni. To je podstaklo Kara-Murzu na zakljuak da je manipulacija obavljena samo ako


2/8

od dejstvom primljenih signala promeni svoje miljenje, duevno stanje, ciljeve i program i pone da deluje na nov nain. On dalje naozivajui se na miljenje nemakog sociologa Herberta Frankea, da pod manipulacijom treba, u veini sluajeva, podrazumevati tsihiko dejstvo, tetno za lica prema kojima je usmereno.

Kao tipian, ali za ljude i vrlo pouan, primer manipulcije u ivotinjskom svetu Kara-Murza navodi sluaj "socijalnih" insekata, iji ivodvija u velikim grupama kolonijama. Tako su se, na primer, u mravinjacima smestile siune Lomehuzove bube. One se kreu i ponaeoma slino mravima. Dobro oponaaju jezik njihovih gestova. Bubice su tako vete da od mrava lako izmamljuju hranu. Ta prevara ideotle da mravi, liui izluevine koje po telu lue lana sabraa, potpuno gube orijentaciju u ponaanju i hrane bube ak i svojim jajacstajui tako bez potomstva. Jasno je, dakle, da Lomehuzove bubice svojim nadraujuim izluevinama alju mravima signalnemoguava vaan program ponaanja, umetnut u telo mrava. Lomehuzove bubice imaju, u stvari, sposobnost da tako "obrlate" mravni, na kraju krajeva, unitavaju sami sebe.

aj primer je posluio Kara-Murzi da ga uporedi sa ponaanjem pretene veine od 280 miliona graana Sovjetskog Saveza, nekoliko gore i prilikom samog raspada te drave. Veliki broj graana Sovjetskog Saveza je, kako istie Kara-Murza, dopustio da ih domai manipuavedu na uee u ruenju zajednike drave, iako je to bilo protivno njihovim ivotnim interesima.

Manipulacije u ruenju Sovjetskog SavezaKara-Murza potanko objanjava ta se to tragino dogodilo, prvo u Sovjetskom Savezu, a docnije u samostalnoj Rusiji, primenom metodamanipulacije kao jedne od u savremenom svetu uobiajenih tehnologija vlasti. U veoma podrobnom i opirnom prikazu manipulacija inje

toku trajanja ve "uvene" sovjetske "perestrojke" i "glasnosti", u eri Mihaila Gorbaova, Kara-Murza navodi da takav korenit zaokret uivotu velike i mone drave nije nimalo sluajno nastao.

Nedugo posle smrti Staljina (5. marta 1953. godine), tadanje sovjetsko rukovodstvo, na elu sa NikHruovom, krenulo je u snaan proces takozvane destaljinizacije. To je, prema oceni Kara-Murze, bio p

jasan znak "zamora" sovjetske komunistike elite, posle vie vie od tri decenije gradnje mobilizacijsocijalizma, u emu je nemalu ulogu odigrala i linost Staljina (pravo ime Staljina je Josif VisarionDugavili, a nadimak "elini" je dobio zbog vrstog i odlunog karaktera).

Kasnije je taj proces, za vreme vladavine Leonida Brenjeva, od 1964. do 1982. godine, bio usporen, alsasvim zaustavljen.

Dolaskom na vlast, 1985. godine, glavnog "perestrojkijanca" M. Gorbaova i sprovoenjem nje"pogubne politike", tragian kraj sovjetske drave je, kako opaa Kara-Murza, bio "zakonomeran". ta tako "strano" uradio bivi ef sovjetske Komunistike partije, a kasnije i predsednik drave i zbog ega pisac "Manipulacije sveu" stavio, zajedno sa "prvim predsednikom Rusije" (Boris Jeljcin) na stub srGorbaov je, prema oceni Kara-Murze, hazarderskim i nepromiljenim odlukama u sprovoenju prodemokratizacije toliko oslabio sovjetsku dravu da je ona na kraju, zbog spoljnih pritisaka i istovrempogrene unutranje politike i ekonomske orijentacije, iznenada "pukla", to jest raspala se na sastdelove.

Verovatno podstaknut poraznim bilansom, po zemlju i narod, politiko-socijalnog ogleda u vidu perestro

Kara-Murza zakljuuje i ovo: "Manipulacija drutvenom sveu po mnogim obelejima podsea na rat omanje dobro organizovane i naorurmije tuinaca protiv mnogobrojnog miroljubivog i za taj rat nespremnog stanovnitva". Ponekad ak kau, nastavlja svoju misao K

Murza, da manipulacija sveu predstavlja "kolonizaciju sopstvenog naroda". Kako je u pitanju tajni rat, uspeh u tom sukobu zavisiposobnosti "kolonizatora" da spree organizovan otpor, pa se stoga glavne doktrine i ideje manipulatora izlau, kako ukazuje Kara-Murzamagljenom" i "zamumuljenom" obliku.

ostavi deo orua i snage buroaske revolucije, manipulacija sveu, to jest njeni najtalentovaniji poznavaoci i "izvoai", od samog poastanka takvih drutvenih sistema bili su obilato nagraivani od klase posednika. Vladajua manjina uvek pokuava da sprei raskrinkavh "hipnotizera" (dodau da su to u savremenoj Rusiji, a i Srbiji, razni "nezavisni eksperti", i isto toliko "samostalne" agencije za ispitivavnog mnenja, kao i tobonje nevladine organizacije neretko finansirane od stranih obavetajnih slubi).

vek je, dodue, bilo naunika i filosofa kojima su bile odvratne akcije kolonizatora sopstvenog naroda, pie Kara-Murza i dodaje da je tapak bilo malo, a i uspeno su ih "utapali u okolnu buku".

Kara-Murza dalje navodi da je glavni teoretiar komunizma Karl Marks, uspevi da posredstvom prijatelja (Fridrih Engels), osigura kakakve stalne prihode za ivot, obavio posao "neverovatnih razmera". Marks je, precizira Kara-Murza, razotkrio nekoliko najtemeljnijih miuroaskog drutva. Najvaniji meu tim mitovima je mit o robi i poreklu dobiti kapitalista. Kasnija saznanja na istu temu su jako proirogatai su zbog toga morali, ve potkraj 19. a pogotovu u 20. veku, da "ispljunu" deo dobiti, u nastojanju da "poburoaze" svoje radnako se dolo i do doba u kome je surovo izrabljivanje radnika iz razvijenih zemalja preneto izvan granica tog sveta (tzv. izvoz kapitaerazvijene zemlje, gde su trokovi radne snage viestruko manji, a dobit srazmerno vea).

Dok je sovjetska drava postojala, pogotovo u njenom "smirenom" dobu, od ezdesetih godina prolog veka, bilo je sasvim mogue zapzbiljno prouavanje tehnologije manipulacije i dobijene rezultate saoptiti itavom svetu, a pre svega sopstvenom narodu, smatra K

Murza. Umesto takvog pristupa vladajua sovjetska vrhuka je pridobila domau humanistiku inteligeniju za zaokret prema buderestrojki, dok su zvanine ideoloke slube poele, sve u svemu, da rade protiv vlastite drave, ocenjuje Kara-Murza. Steena saznanjaovjetske naune elite nije prenosio ljudima, radi sticanja otpornosti, ve su koriena protiv njih, primeuje Kara-Murza i dodaje: "Sretena veina onih koji su takva znanja stekli u bivim sovjetskim kolama (na fakultetima novinarstva, u raznim partijskim kolamasveg srca" slui novim gazdama. Slui, i to za priline pare, navodi Kara-Murza, uz opasku da je, recimo, TV-voditelj u sovjetsko vreme ristojnu prosenu platu, dok sada ima 50 pa ak i 100 puta vee mesene prihode od, na primer, profesora univerziteta.


3/8

rava mala armija ruskih visokoplaenih novinara, "komentatora", "analitiara" i slinih "zanimanja" u stvari je bogato nagraena (to seava samo u Rusiji, ve i diljem tranziciono-prelaznih zemalja srednje i istone Evrope, ukljuujui i Srbiju), jer je to najbri i, kakokazalo, najjeftiniji nain za manipulaciju masama. Lane i mnogostruko ponovljene tvrdnje takvih "novinara" i ostalih pomestrunjaka" imaju u najveem broju sluajeva trenutno poeljan efekat. Donose, zapravo, opipljivu korist politikim elitama koje su na vu skladu su sa korenitim interesima njihovih stvarnih, domaih i stranih, nalogodavaca.

pravo takvi "strunjaci" su, prvo u perestrojki, a zatim i tokom ere "prvog ruskog predsednika", obilno i skoro uvek lano uveravali ljude svetla budunost nastupiti odmah posle sloma "omraenog komunizma". Mnogi su poverovali u te bajke, iako su ih, kako naglaava K

Murza, saoptavali, po pravilu, nekadanji visoki sovjetski funkcioneri, dugogodinji lanovi te iste partije koju su sad "na smrt" kritikoval

Kara-Murza isti zakljuak izvodi i kad je re o nedopustivom kameleonstvu ruskih naunika humanista. I dobar deo njih se spremno odaa molbu grobara Sovjetskog Saveza i tvoraca "vaskrsle Rusije" da obavlja prljave poslove za nove vlastodrce.

Obeavali su, izmeu ostalog, kapitalistiki raj za svega 500 dana (poznati program Javlinskog), a umesto toga dobili potpuni ekonomaos, afriki standard ivota i optu teku krizu. Novoustoliena vlast je izmeu ostalog obeala ureeno bankarstvo i tednju. Stanovne, uprkos tome, besramno i "do gole koe" opljkano. Ljudima je protivzakonito oduzeta celokupna tednja iz sovjetskih vremenaodvajanja" stanovnitva od njegove mukom steene uteevine nije, dodue, bio samo "specijalitet" Rusije, ve se to, na razne naeavalo i u dravama njenim bivih satelitima plus zemlje bive Jugoslavije.

ovjetski manipulatori su, u vreme M. Gorbaova, ubeivali narod kako je nezaposlenost "veoma korisna", pie zajedljivo Kara-Murza i doa je takva la bila vrhunac licemerja kaste koja je, ruei vlastitu dravu, reila da za sebe prisvoji njena ogromna bogatstva.

Kako je zapad primenio uenje Antonija GramijaMeu najzanimljivije delove Kara-Murzine knjige svakako spada prikaz doktrine poznatog italijanskog komunistikog voe Antonija Gramegemoniji. Grami je bio jedan od osnivaa i teoretiara italijanskih komunista. Musolinijevi faisti su ga uhapsili 1926. i drali u zatvoru o 1934. Umro je tri godine kasnije, iscrpljen i bolestan. U zatvoru je 1929. godine poeo da pie svoje znamenite i po obimu ogromne

Tamnike sveske". To delo je prvi put tampano u Italiji u razdoblju od 1948. do 1951. godine. Tek 1975. tampano je etvorotomno kritzdanje "Tamnikih svezaka". Zatim slede izdanja na raznim jezicima, osim ruskog, kao i nepregledna istraivaka literatura posveena toadu, pie Kara-Murza i precizira da je re o hiljadama knjiga i lanaka.

Na ruskom jeziku je, inae, objavljena priblino jedna etvrtina Gramijevog uvenog dela, poetkom sedamdesetih, u vreme kada jeoela rana idoloka priprema za perestrojku. Gramija su tako u Sovjetskom Savezu, po svemu sudei, prouavali samo "posveeni"apadu, posebno u SAD, njegovo delo je, meutim, bilo predmet brojnih analiza.

Kara-Murza veruje da su zapadni analitiari najveu panju posvetili prouavanju Gramijeve doktrine oegemoniji. To je deo opte teorije revolucije kao sloma drave i prelaska na novi drutveno-politiki poredak.

Vlast se, po Gramiju, ne dri samo na nasilju, ve i na saglasnosti, pa stoga mehanizam vlasti nije samorinuda ve i ubeivanje. Ovladavanje vlasnitvom, kao ekonomskom osnovom vlasti, nije dovoljno, jer serevlast posednika time ne garantuje, niti obezbeuje stabilnu vladavinu. Drava, ma kakva bila, zasniva se,

prema Gramijevoj teoriji, na dva stuba

sili i saglasnosti. Stanje u kome je u nekoj dravi ostvarenovoljan stepen saglasnosti Grami naziva hegemonijom, koja nije skamenjeno i jednom zauvek dostignutotanje ve promenljiv proces.

Drava je, prema Gramiju, hegemonija zaodenuta "oklopom prinude", to drugim reima znai da je prinudaklop, samo vanijeg sadraja. "Drava predstavlja sveukupnost praktine i teoretske delatnosti posredstvomoje vladajua klasa opravdava i zadrava svoju prevlast, nastojei pritom da postigne aktivnu saglasnost onihojima rukovodi". Ta odrednica drave ne odnosi se samo na politiku sferu, ve se radi o ukupnom, kljunomvojstvu drutva savremenog Zapada, ukazuje Kara-Murza. On kao dokaz tanosti te Gramijeve tvrdnje navodio to su do istog zakljuka o znaaju drave doli i drugi istaknuti naunici, ukljuujui i slavnog nemakoglosofa Martina Hajdegera.

spostavljanje drutvene saglasnosti je, po Gramiju, "molekulareni proces", jer se ne odvija kao sukob klasnihnaga, nego se deava u sitnijim porcijama, krozu promenu miljenja i raspoloenja svakog oveka.

Grami je smatrao da jedan od osnovnih elemenata borbe za odravanje hegemonije (saglasnosti) nije suprostavljanje protivneorijama, ve delovanje na obinu svest i "male" misli prosenog oveka. Kao najdelotvorniji nain ostvarenja tog zadatka Gramreporuio tehniku neumornog ponavljanja jednih te istih tvrdnji, sa ciljem da se oni kojima su upuene na njih naviknu i ponu ih primaazumom. "Mase kao takve ne mogu filosofiju primati drukije nego kao veru", napisao je Grami, odajui priznanje i crkvi za maksimorienje tehnologije za koju se on zalagao.

Kara-Murza smatra da je sovjetska ideoloka propaganda propustila veliku i lepu priliku da, do maksimuma koristei Gramijeva saznametode, produi i bitno uvrsti komunistiki sistem vladavine.

apad je, meutim, potpuno pravilno shvatio veliki znaaj Gramijeve teorije i u svom praktinom delanju je maksimalno primenio, to luaju razaranja Sovjetskog Saveza i drugih socijalistikih zemalja dalo sasvim konkretan rezultat, ocenjuje Kara-Murza. Taj zadataberalni zapadni intelektualci obavljali, idui logikom Gramijeve teorije, ne samo kroz klasino ideoloko delovanje, ve i putem razarulturnog jezgra i davanja prednosti "antiinstitucionalnom teatru".

zakljunom razmatranju znaaja Gramijeve teorije Kara-Murza ukazuje da su maltene gotovo sve njegove "genijalne misli i upozorenojima se drugovima obraao da bi nauili kako da mobiliu zdrav razum ljudi, odbaene. "Maltene sve je to protivnik prouio i iskorist


4/8

uprotnom cilju. Za potiskivanje zdravog razuma, za omalovaavanje oveka, za delotvornu manipulaciju njegovom sveu, za jaegemonije vladajue manjine", navodi Kara-Murza.

Vrhunac tog zapadnog "rada po Gramiju" predstavljala je perestrojka u Sovjetskom Savezu, opaa Kara-Murza. Zahvaljujui teorijsnovacijama Gramija i nekih drugih naunika na Zapadu se razvio itav sistem socio-psiholokih doktrina, s osnovnim ciljem da jo vrste hegemoniju, ili saglasnost, izmeu mase i tamonje vladajue vrhuke. Navodei brojne naunike iz te oblasti i njihove teorije, K

Murza posebno izdvaja Frederika Skinera sa Harvardskog univerziteta. Skiner je, naime, tvorac naunog prilaza zasnovanog na kibernetsmodeliranju postupaka ivih bia i tvrdnji da se ovek mora obuiti "prihvatljivim oblicima ponaanja".

rih From, priznati autoritet u socijalnoj psihologiji, kritikovao je Skinera. Prigovarao mu je da njegova psihologija predstavlja "namanipulisanja ponaanjem". Neverovatna Skinerova popularnost u SAD moe se, prema Fromu, objasniti time to mu je polo za rukolemente tradicionalno liberalno-optimistikog miljenja spoji s duhovnom i socijalnom stvarnou. Skiner je, drugim reima, srednjoj

AD ponovo pruio nadu da se ovek, ak i bez atomskog oruja, moe drati pod kontrolom, ocenio je From i zakljuio da se linoibernetskoj eri sve vie podvrgava manipulaciji.

Metodi manipulacije su se, objasnio je u svom delu Kara-Murza, masovno, iako na mnogo primitivniji nain, koristili i prilikom izvoReformacije, kojom se Zapad ideoloki "prebacio" iz feudalnog u kapitalistiki svet.

odrobno objanjavajui tehniku zavoenja masa koju su primenjivale najistaknutije voe Reformacije, poput Martina Lutera i ana KalvKara-Murza je pokazao da su njihove ideoloke postavke i kritika papizma bili samo logian odgovor na zahtev vremena u kome su ivelali.

isac "Manipulacije sveu" je, osim ovog vrednog izleta u razloge nastajanja protestantske Reformacije, koja je u nauci praena takelikom promenom poznatom pod imenom Prosveenost, ukazao na brojne razloge zbog kojih je evropska nauna misao tog doba moraaskrsti sa "zabludama" feudalne prolosti i arhaine misli.

rosveenost je u prvi plan stavila ovekovu posebnost

njegovo ja, i to je bio smrtni udarac za srednjovekovno verovanje u siepromenljivih krutih dogmi. Sloboda svakog pojedinca to je bio osnovni zahtev nadirueg kapitalizma. Ideoloku osnovu za tu promala je Reformacija, a obrazovno-naunu Prosveenost. Kapitalizam je, u stvarnosti, zahtevao ne samo ideoloko pokrie u vidu nristupa veri, ve i revolucionarne promene u nauci, to je oslobodilo ovekov duh i saznanje do te mere da je i put u razliite v

manipulacije bio irom otvoren.

Kara-Murza je znaajan deo svoje odline knjige posvetio i tananoj analizi izuzetno vanih probkoji se odnose na ulogu jezika, rei simvola.

Kvarenje jezika je bio jedan od omiljenih metoda "perestrojkijanaca" u ruenju sovjetskogdravnosti i prelaska na haotian, ali za novu klasu posednika veoma koristan liberalno-trini mpolitikog i ekonomskog ivota u Rusiji, tvrdi Kara-Murza.

Zapaen je, takoe, napor Kara-Murze da u sklop problema koji su obuhvaeni njego

najznaajnijom knjigom, "udene" i tragediju Jugoslavije. Ta biva zemlja je, kako tvrdi Kara-MurzZapadu, putem klasine manipulacije sveu tamonjih graana, podvrgnuta nevienoj satanizana kraju krajeva, divljaki bombardovana.

Sovjetski Savez je, prema kazivanju Kara-Murze, bio isto tako "zgodan" primer da se ukaenamerno manipulisanje javnim mnenjem Zapada, u cilju potpune satanizacije ruskog i dsovjetskih naroda.

Kara-Murza je da bi potkrepio takav odnos Zapada prema Sovjetskom Savezu naveo i izmiljotinu o tobonjem genocidu koji su u Aurajem Drugog svetskog rata navodno poinili sovjetski vojnici. Ta lana informacija prvo je preneta u paniji, a iz te zemlje se munjeroirila i posredstvom drugih zapadnih sredstava informisanja. Kada je postalo jasno da sovjetski vojnici, u vreme kada je zloin poiopte i nisu bili u tom delu Austrije, sve je pripisano prvo "zlim" Hitlerovim borcima, a nakon to se i ta "varijanta" pokazala neosnovanokuano je, opet bez uspeha, sa Napoleonovom soldateskom. Na kraju se, meutim, ispostavilo da su zloin poinili "dobri Ameri", toojnici SAD. Kampanja je smesta prekinuta. Sve je, namah, zaboravljeno.

oliko o istinoljubivosti te toliko hvaljene zapadne tampe i drugih glasila, s punim pravom podrugljivo kae Kara-Murza. On na krajprie kae da je dobro to za ceo sluaj nisu saznali Gorbaov i Jeljcin, jer bi odmah "sve priznali" i jo se izvinili.

eodoljivo podsea na ve vie puta vieno ponaanje naeg predsednika Tadia.

Mnogi e i po tome detalju odmah shvatiti koliko su savremene ruske voe i neki isti takvi srpski politiari bliski i slini. Vole, naimeriznaju i da se izvinjavaju i za nepostojeu krivicu.

Kara-Murza rui jo jedan mit iz doba sovjetske perestrojke, navodei kako su glavni zagovornici te politike opcije "zaluivali" javnost Rvojim bezvrednim tvrdnjama i laljivim frazama. Doavi na vlast 1985. godine, lane demokrate su u Sovjetskom Savezu lansirale, kodsea Kara-Murza, itav "buket" metafora i prosto "privremeno potisnule sposobnost trezvenog razmiljanja".

vo nekih od tih slogana koji su, kako primeuje Kara-Murza, "svakog opinili": "na zajedniki evropski dom", "arhitekte perestrojne moe malice biti trudna", "provaliju je nemogue preskoiti u dva skoka", "ne menjaju se konji nasred remagistralni put civilizacije" itd. Dodau da u tom otunom nabrajanju "bisernih" misli ruskih liberala "bolno" nedostaju iste t

bravure" njihove srpske sabrae poput, na primer, sledeih "magistralnih" misli: "mi moramo u Evropu", "evroatlantske integremaju alternativu", "produetak reformi je neminovnost", "ostvarili smo veliki progres" itd. i tsl.


5/8

remda je, kako kae Kara-Murza, to ve natrula roba, "bombardovanje" je bilo toliko gusto da je pretena veina ljudi klonula, praktiim ne odgovorivi, sem psovkama.

ri snane metafore usmerene protiv demokrata dali su, ma kako to udno zvualo, disidenti iz njihovih redova. Re je o knjizi "Vriminalna revolucija" filmskog stvaraoca Stanislava Govoruhina, aforizmu "Ciljali smo u komunizam, a pogodili Rusiju" Aleksandra ZinovjUbistvo straara" Edvarda, Edoke, Limonova. Ali, ako se paljivije proue njihovi slogani i ima u vidu sve to je prethodno reeno o toj teko je rei da misli Govoruhina, Zinovjeva i Limonova idu u prilog opozicije, smatra Kara-Murza.

ta znai aforizam Zinovjeva, pita se Kara-Murza i odgovora: "Pa on znai da su Rusija i komunizam dve odvojene sutine, tako da se miljati u jedno, a pogoditi drugo. Loe smo, je l ' te, ciljali, trebalo je bolje i Rusija bi ostala itava.

A ta znai "ubistvo straara"? Ko su bili straari Sovjetskog Saveza? KPSS, vojska, KGB, Vrhovni sovjet. Pa ko je od njih ubijen, pita se K

Murza i odgovara da su jedine i stvarne rtve bili milioni obinih sovjetskih radnika koji su te straare izdravali i u njih se uzdali.

animljivo je da se Kara-Murza nije upustio i tanine svojih primedbi na raun Govoruhinove pomenute knjige, moda i zbog toga to jevreme kad je objavljena, bila ocenjena kao izrazito radikalna kritika ruskog divljeg kapitalizma.

reba pomenuti i da je Zinovjev (1922-2006) poev od 1978. iveo i radio u Minhenu, vie od dve decenije, prvo kao sovjetski disident, raju kao nepomirljiv kritiar Jeljcinove Rusije. Osnovne vrednosti zapadnog drutva je odbacio krajem osamdesetih godina prolog votkraj minule decenije, tanije 1999. vratio se u Rusiju, podstaknut napadom snaga NATO na Srbiju i u oekivanju slinog scenarij

Rusiju. Pri povratku je rekao: "Vraam se u otadbinu da umrem sa svojim narodom".

Kada je 2000. godine zavravao pisanje svoje knjige "Manipulacija sveu" Kara-Murza je naveo da se, prema podacima UNIDO, rukonomija, zajedno s irakom i jugoslovenskom, smatra "razorenom privredom".

redviajui posledice sve otrije svekolike krize, ukljuujui i demografsku, Kara-Murza se u svojoj knjizi zapitao: "ta e biti sa rus

ojskom 2010. godine, kada e se na poziv armije umesto vie stotina hiljada potrebnih javiti svega stotinak hiljada mladih regruta"?. "Jeam ostaje da se uzdamo u ljubav Madlen Olbrajt prema ruskom narodu", pie jetko Kara-Murza, verovatno podstaknut velikim "zanosoji je biva amerika dravna sekretarka ispoljila prema Srbima, uporno zahtevajui njihovo bombardovanje i kanjavanje, samo zbog to nisu hteli da dobrovoljno predaju deo svoje iskonske teritorije Kosovo i Metohiju, sve pritom izjavljujui da "voli Srbe".

edan od glavnih naina zatite od manipulacije je, kako objanjava Kara-Murza, odbijanje da se usvoji jezik na kome mogui manipulzlae problem. Izbei i ne prihvatiti manipulatorov jezik, njegovu terminologiju, njegove pojmove, ve isto to prepriati, ali drugim rezbegavajui svaku ideoloku zamku, to je put spasenja od pogubnog dejstva manipulatora sveu, poduava svoje itaoce Kara-Muodaje: "Ako se tokom svih deset godina odigrava odumiranje stanovnitva (misli se na Rusiju od 1990. do 2000.), ako su u ruskim oblas

maltene prestala da se raaju deca, ako su seljaci bili prinueni da pokolju vie od polovine goveda i skoro sve ovce, onda je nazvaputem ka normalnoj ekonomiji" izrugivanje sa zdravim razumom, kae Kara-Murza. U takvim kategorijama i ne treba razmiljati, ve tovoriti o promenama u njihovom opipljivom naturalnom obliku, objanjava dalje autor "Manipulacije sveu".

Kara-Murza u zavrnim reenicama svoje knjige podsea i na anegdotu koja mu je ostala u seanju prilikom jednog boravka i predavanja

e odrao u paniji, jo u sovjetsko doba. On je na tom predavanju predloio da se rasprava vodi bez uobiajenih ideolokih zamagljivanjneutralnim kategorijama". Taj pristup je imao na prvi pogled neoekivano velik uspeh. Jedna uesnica predavanja je, na primer, kazala dmnoge njene sunarodnike u paniji nepostojanje narkomanije u tadanjem Sovjetskom Savezu predstavlja vee dostignue nego sva bpotroakog drutva". Ali, dodaje Kara-Murza, da je samo pred istom tom enom, ili njenim istomiljenicima, spomenut "kasaocijalizam" ili "planska privreda", sovjetsko ureenje bi im, automatski, postalo odvratno.

Mi smo robovi rei", zakljuuje na tu temu Kara-Murza, uz zavrni savet svojim itaocima da misle svojom glavom i to "uporno, teko,to kubika kopa teku glinu".

ako je, dakle, svoju knjigu napisao Kara-Murza ve pomalo daleke 2000. godine. Ali, on je i posle toga, sve do sadanjih dana, nastaviktivno deluje na javnoj sceni Rusije kao jedan od vodeih mislilaca leviarskih i istinski humanistikih opredeljenja. Javna delatnost K

Murze u Rusiji i inostranstvu je, u sutini, posveena naporu da se ljudima ukae na put istine, pravde i stvarne slobode. To i jeste gadatak naunika, zar ne? Ova upitanost se delimino moe shvatiti i kao posledica estog i masovnog izneveravanja osnovnih naela istiauke, koja su ak i njeni vieni predstavnici u istoriji ljudskog drutva i te kako izneveravali, to je i Kara-Murza vrlo slikovito dokazvojoj "Manipulaciji sveu".

Novinari su, dakako, veoma bitni za oblikovanje javnog miljenja. Zbog toga su ih, barem one "elitne", kako je ve navedeno u oredgovoru, novi ruski bogatai itekako dobro platili. Jer, lai i ceo arsenal obmana koje takvi "stvaraoci" nove ideologije nameu irlojevima ljudi su upravo ono to je nasuno i potrebno kasti vlastodraca, u tenji da se posredstvom izvrne vlasti dokopaju najboljih deravne imovine.

Kara-Murza pie veoma pronicljivo ne samo o "prodanoj" novinarskoj nego i svekolikojntelektualnoj eliti u Rusiji, ali i irom sveta, kao delu drutva koji je uvek spreman "za dobreare" da ugodi onima koji su pripravni "fino da plate". Upravo su intelektualci, kako daljeavodi Kara-Murza, spremni da "debelo" falsifikuju i "doteruju" tekuu stvarnost, ali isto takoistoriju.

Da bi se manipulisalo sveu ljudi koji sada ive treba, izmeu ostalog, to jae kidati njihovuezu sa neposredom prolou, ali i sa celom istorijom. Istorija je u 20. veku postala,

kako je to odlino zapazio teoretiar i mislilac Johan Hojzinga (1872-1945), "orueai na nivou dravne politike". Taj slogan je doao do punog izraaja u Jeljcinovoj Rusiji.


6/8

Ni zapadnoevropski intelektualci, kad je o takvom ponaanju re, nisu bili, narodski reeno, s raskida. Naprotiv. Poznati engleski filtvaralac Ken Loh je, na primer, prilikom promocije njegovog filma "Zemlja i sloboda" u Madridu, javno ustvrdio vanost (za vladaolitiku elitu) procesa kontrole istorijskih zbivanja. "Vano je da istoriju piemo mi, zato to onaj ko piie istoriju kontrolie sadanjekao je Loh prilikom promocije svog isto ideolokog filma o ponaanju trockista tokom panskog graanskog rata. Kara-Murza podronalizira ovu Lohovu izjavu. Na osnovu toga izvlai zakljuak da manipulatori sveu nastoje svoje poruke i saoptenja da trajno "uvedamenje, a potom i svest ljudi.

iui o razlikama koje su postojale izmeu predburoaske i kole oblikovane u kapitalizmu, Kara-Murza navodi da je prva bila zasnovanrianskoj tradiciji i izala iz manastira i univerziteta. Imala je zadatak "vaspitavanja linosti" okrenutih Bogu i idealima.

Novo, kapitalistiko, doba nije vie trebalo takve "univerzalce", ve "kolarce" sa "mozaikom kulturom". To znai oveka iz mase, pre sposobnog da obavlja sasvim odreene proizvodne operacije u fabrikim pogonima, ili u nekoj drugoj delatnosti.

ako je, kako zapaa Kara-Murza Bog zamenjen naukom. U aki um je ubacivana nova, za fabriku neophodna, predstava o vremerostoru podeljenom na malecke, tane i kontrolisane parie. To je, dakle, bio kolski sistem iz koga je trebalo da izae "ovek majedno "estit graanin, radnik i potroa". Takvim ljudima su bila neophodna ograniena znanja, a ne celovit sistem saznanjamoguava da slobodno rasuuju i misle.

Opisano strogo, selektivno, kolsko usmerenje ima i svoj antipod u vidu elitnih visokih kola i univerziteta za kolovanje kapitalistike bjanjava Kara-Murza, uz opasku da se u obrazovnom miljeu tog tipa stvaraju snane linosti, s visokim stepenom samopotovaposobnosti da se ujedinjuju zahvaljujui veoma jakom korporativnom duhu.

rancuska je, prema Kara-Murzi, zgodna zemlja da se razveje mit o toboe veoma visokoj obrazovanosti ljudi na Zapadu. Navodi darema popisu iz 1968. godine, u toj evropskoj zemlji "duge prosvetiteljske tradicije, ak 86,6 odsto itelja, u dobu starijem od 15 go

malo samo potvrdu o zavrenoj osnovnoj koli, a svega est procenata svedoanstvo o srednjekolskom obrazovanju.

judi iz niih slojeva kapitalistikog drutva su, zahvaljujui selektivnom sistemu obrazovanja, postali idealan "materijal" za najraznovrehnike manipulacije sveu. U tome su SAD bile bez premca, istie Kara-Murza. U toj novoj "obeanoj" zemlji su nova kola i sredmasovnog informisanja bila glavno orue da se crkvena tradicija, razne tradicionalne propovedi i prie prebace u drugi plan. Filosofi pomasa Hobsa i Imanuela Kanta su uvereno saoptavali da je ovek u stanju "divljatva" i da se dobro u njemu moe razvijati samslovima graanskog drutva.

ve te "nove" istine i mitove Zapad je, pomou ve opisane tehnologije nametanja stavova, uspeo da usadi duboko u svest ljudi, zakljuKara-Murza. Savremena tehnika uticanja na ovekovo miljenje je tako uspena da se ljudima "uvek ini ubedljivim ono to su zapamtilmakar do tog upamivanja doli isto mehanikim ponavljanjem, kao kod pesmice koja nam je maltene probila ui". Krajnji cilj manipulae da saoptenje informacija deluje, kad je trajno prisutno u svesti, nezavisno od toga da li je u pitanju istina ili la. Glavni propagandiHitlerovoj nacistikoj tvoreveni dr Jozef Gebels je tvrdio da je "stalno ponavljanje osnovno naelo propagande". Tu informacionu tehnoloe on, mora se priznati, uglavnom majstorski koristio, u cilju promocije ideologije "rase i tla".

Politiki i drugi mitovi

detaljnom opisu velikih projekata minipulacije sveu Kara-Murza znaajnu panju u svojoj knjizi posveuje analizi raznih vrsta mitova n opisuje kao "uoptene predstave o stvarnosti". Mitovi su, prema Kara-Murzi, u znatnoj meri iluzorne predstave koje, zbog etimetnike privlanosti, snano deluju na masovnu svest. Ponekad mit predstavlja nain da se neizdriva verodostojna predstava strtvarnosti u svesti zameni uslovnom predstavom sa kojom se moe "saiveti". esto pod dejstvo takvog mita, kako tvrdi Kara-Muotpadaju i profesionalci, to dovodi do alosnih posledica.

Kao primer takvih posledica Kara-Murza navodi situaciju u Francuskoj, tridesetih godina prolog veka, kada su, pod uticajem pacifrhunski knjievnici i intelektualci stvorili lanu predstavu o meunarodnoj politikoj situaciji. Tako su Francuzi 1940. godine, zbog laredstava o ratnoj opasnosti, potpuno nespremni uli u sukob sa Hitlerovom Nemakom i taj rat za svega nekoliko sedmica izgubili.

tvaranje mitova je tokom prolog veka postalo rutinski posao, poput pravljenja aviona ili nekih drugih borbenih sredstava. Novi mitoviie nalik na stare i nimalo ne lie na proizvod "neobuzdane uobrazilje", ve su, kako pojanjava Kara-Murza, vetake tvorevine domiljpretnih "majstora".

avremeni politiki mitovi deluju sasvim drukije nego stari, tako to prvo menjaju ljude i to kroz neku vrstu opake "hipnoze", kao kadrimer, zmija "ukoi" zeca pre nego to ga napadne. Ljudi, u stvari, postaju prave rtve savremenih mitova bez ozbiljnog otpora, jepobeeni i pokoreni jo i pre nego to se pokau sposobnim da shvate ta se zapravo desilo". Obine metode politikog nasilja nisu sposa proizvode takvo dejstvo, jer uvek postoji i lini ivot oveka koja se takvom pritisku odupire. Zbog toga savremeni politiki manipulnaju da je velikim masama ljudi znatno lake upravljati ako se uspeno dejstvuje na njihovu svest, a ne grubom fizikom silom. Politiaako postali "neto nalik na javne predskazivae budunosti". Proroanstvo je, drugim reima, postalo sastavni deo tehnologije socijapravljanja.

ilosofija je, kae Kara-Murza, nemona da srui politike mitove koji su sami po sebi "neranjivi", a takoe i "neporecivi" i ne mogu se poobiajenom filosofskom tehnologijom.

ilosofija nam, meutim, prua mogunost da protivnika shvatimo. Jer, da bismo neprijatelja pobedili, prvo ga moramo upoznati, upozoKara-Murza, oslanjajui se, oito, na zavetanje ostavljeno u Gramijevim politikolokim i filosofskim delima. Shvatiti mit to ne znai sazumeti njegova slaba i ranjiva mesta, ve i postati svestan snage kojom deluje na ljude. Bila je, dakako, velika zabluda smatrati poli

mitove za neku vrstu neozbiljnosti, pa ak i sprdnje, objanjava Kara-Murza i tvrdi da je pogrenost takvog pristupa sada postala potpasna.


7/8

Kao jedan od najtipinijih politikih mitova Kara-Murza navodi takozvane crne mitove koji se esto u drutvenoj svesti odravameunarodnim razmerama, kao zgodno sredstvo da bi ih njihovi propagatori "u potrebnom trenutku oiveli i sproveli hitnu kampmanipulacije sveu" ogromnih skupina ljudi, a u cilju postizanja odreene politike i druge koristi.

apadni intelektualci su, na primer, u duem razdoblju veto stvorili crni mit o Rusiji kao zemlji sa "genetski" usaenim tipom suespotije. Takve karakteristike prihvatio je i Jeljcinov savetnik A. Rakitov. On navodi itav niz negativnih osobina ruske drave i njladalaca. Njegove tvrdnje se svode na opti iskaz da su u ruskoj istoriji "la, kleveta, zloin" itd. "opravdani i moralni ako su podreadzadatku drave, to jest jaanju vojne moi i proirenju teritorije". U tom smislu se pominje car Ivan Vasiljevi, prozvan Grozni (1584). On je uveo navodno okrutan sistem vladavine. Tako je, kako istie ve pomenuti autor, Rusija u njegovo vreme bila, u poreenjvropom, maltene ljudoderska zemlja. Dalje isti autor tvrdi, u skladu sa ve reenom tezom, da su zakoni i ustavi u vreme velikih ruladalaca, meu koje se osim Groznog ubrajaju Petar prvi, Nikolaj prvi i sovjetski voa Staljin, bili sami po sebi represivni i antiljudski, otpuno suprotno praksi u evropskim dravama.

Kara-Murza takve iskaze pobija konkretnim primerima i poreenjima. Podsea, izmeu ostalog, dza vreme duge vladavine I. Groznog u Rusiji bilo pogubljeno izmeu tri i etiri hiljade ljudi viesmanje nego samo u toku jedne uasne Vartolomejske noi (24. avgusta 1572. godine) u PaPojedini istoriari tvrde da je tada po kraljevoj naredbi pobijeno oko 12 hiljada huge(protestanata). U tom razdoblju u Holandiji je iz istih razloga ubijeno oko sto hiljada, samo zbog to nisu bili "dobri katolici". Sve je to, u stvari, dobro poznato. Ali, loe delo sa reima je uinjVerujui u pomenuti mit, ovek se vie ne moe odrei skoro religiozne predstave o Rusiji istorijskom primeru "imperije zla", to je za Zapad od davnina bila. Tu predrasudu je, verovnamerno, podstakao i pokojni Ronald Regan, oznaivi bivi Sovjetski Savez kao "imperiju Dogodilo se to poetkom osamdesetih godina prolog veka, u vreme kada je Regan postao jeda"kirajdija" vaingtonske Bele kue.

Podrobnom analizom niza drugih mitova, poev od mita o inkviziciji, pa preko mita o povezakatolike reformacije i naunog progresa u 17. veku i kasnije, Kara-Murza daje upeasvedoanstvo o stanju duha koji je u tom razdoblju vladao irom zapadne Evrope. Ujedno on pokada je ta Evropa bila prilino "divlja" i neobuzdana i da je po surovosti i ubistvima ne samo domai

e i osetno "preskoila" prokaenu Rusiju.

Dalje Kara-Murza u svojoj knjizi daje irok pregled takozvanih svetlih zapadnih mitova, s posebnim akcentom na mit evrocentrizma koji avremenoj amerikoj verziji pretvorio u mit o "novom svetskom poretku". Put za savremenu utopiju, na kojoj sada insistiraju vaingtoladari, bio je otvoren jo onom uvenom izjavom datom pre vie od jednog stolea prema kojoj je Zapad "najbolji od svih svetova".

Kara-Murza evrocentrizam oznaava kao ideologiju "nezahvalnih potomoka". Podsea, u vezi s tim, da je Zapad u "mranom" srednjem zgubio "vezu" sa klasinom Antikom, to rui mit o pravilnoj smeni drutvenih ureenja u ljudskoj civilizaciji. Svi kasniji napori da se spteprihvatljiv mit o razvoju ljudskog drutva kroz "imitaciju Zapada", pobijali su znaajni mislioci kao to su Klod Levi Stros i Aleks Toji je ocenio da je takav mit "opasan za sudbinu oveanstva".

evi Stros je, takoe, uvereno odbacio tezu, koja se pretvorila i mit, o postojanju jedne "pravilne" civilizacije koja mora postati uzor zaruge. Ocenio je da bi jedna civilizacija teko mogla prihvatiti norme druge, sem ukoliko se potpuno ne odrekne svojih osnovnih no

unkcionisanja.

mo neka, iz irokog opusa knjievnih dela, ovogvelikog ruskog pisca i naunika

Dr. Sergej Georgijevi Kara-Murza

ovjetski Savez, kao nastavlja ruske ideje dravnosti, odrekao se svoje civilizacijske uloge i prihvatio tuu zapadnu, pod pritiskom spoila i unutranje pete kolone, tvrdi Kara-Murza. Treba pomenuti da je do potpuno istog zakljuka doao i poznati ruski filosof i soci

Aleksandar Zinovjev, u lancima objavljenim u knjizi prevedenoj i na srpski jezik "Slom ruskog komunizma".


8/8

Kroz podrobnu analizu uzroka tragedije Sovjetskog Saveza Kara-Murza je obratio veliku panju i na pojavu fiizma u zapadnoj Evropi,ocijalnog pokreta koji je od samog poetka otvoreno poeo da podstrekava nasilje, rasnu, nacionalnu i svaku drugu netrepeljivost mudima. Kao primer se navode izjave Hitlera koji se javno pohvalio siledijskim manirima svojih mladih pristaa i sam ih, u svakoj podstrekavao govorei: "Da, varvari smo i to hoemo da budemo".

ezmalo na svim stranicama svoje knjige, Kara-Murza pokazuje i dokazuje da je savremeni Zapad, olien u imperijalnoj poziciji SAD prstatku sveta, zaodenut platom lane demokratije i tobonje brige za ljudska prava. Zapad je, u stvari, postao izuzetno opasna socijvorevina koja sve vie pribegava klasinoj sili, u pokuaju da ostatku sveta nametne jednoobrazan sistem politikih, ekonomskih, kultuvih drugih vrednosti. "Manipulacija sveu" je i zbog duboke analize tih procesa jako vredna i korisna knjiga u kojoj se neoborivim jezinjenica i konkretnih primera razotkrivaju mrane namere tvoraca novog svetskog poretka.

Kara-Murza je i sam ocenio da se takozvani novi svetski poredak moe s punim pravom nazvati i novim planetarnim faizm

koji je, zbog ukupnog nivoa razvoja savremenog sveta, neuporedivo jai i opasniji od istog ideolokog pokreta u Nemaktaliji od 1922. do kraja Drugog svetskog rata.

talijanski faizam i nemaki nacizam oliavali su Adolf Hitler i Benito Musolini. Njihovi dananji zapadni sledbenici su, kako je to odbjanjeno u "Manipulaciji sveu", do savrenstva doveli tehnologiju prikrivanja svojih sutinskih namera, stalno ponavljajui ve potptrcane rei i fraze o "ekonomskim i politikim slobodama", a nita manje i o "sutinskoj demokratiji", pa "slobodi govora" i "nezaviredstvima informisanja". Sve te lane zapadne mitove Kara-Murza je u svojoj knjizi potpuno razgolitio, prikazavi kao na dlanu njihovu pocijalnu i ekonomsku pozadinu.

luei se ak i veoma upeatljivim stihovima, Kara-Murza nam u "Manipulaciji sveu" takoe uspeno doarava sve prevare iavremenog Zapada i oblika drutvenog ureenja koji pokuava, milom ili silom, da nametne ostatku sveta. Ukoliko se ta sa stanovnteresa velike veine u svetskoj zajednici pogubna tendencija na vreme ne obuzda, tragian kraj nae planete nije nezamisliv. Taj niadosni zakljuak provejava ne samo u "Manipulaciji sveu", ve i u brojnim drugim knjigama i lancima Kara-Murze.

Nedeljko Koji Knjigu Manipulacija sveu sa

ruskog jezika prevela Sava Rosi

manipulacija svescu

Documents