Siril SmitNeka komunistika zapaanja o filozofijiGovor odran na Konferenciji socijalistikih studenata, Menhetn, 1. april 2000.

Napisano:2000.Prevod:Pobunjeni umKorekcija prevoda:Igor Bogeti(2014)Transkripcija/HTML:Igor Bogeti

Molim vas da obratite panju: ovo nisu filozofska zapaanja o komunizmu. Toga ve ima i previe.Da bi se izbegla konfuzija, prvo u rei ta podrazumevam pod komunizmom. Mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da nam ovu re ukradu staljinisti. Treba je oistiti od birokratskih asocijacija i vratiti joj znaenje koje joj je dao zreli Marks. Ova re implicira svestan pokret za univerzalnu ljudsku emancipaciju, pokret kroz koji se moderno drutvo mora osloboditi od postojeeg drutveno-ekonomskog poretka, i transformisati se u slobodnu asocijaciju proizvoaa. Ovaj pokret e omoguiti slobodan razvoj individualnosti, on e biti odgovarajui i vredan nae ljudske prirode. (Ovo su sve citati Marksa, naravno.)U ovom govoru, napraviu dve tvrdnje koje mogu izgledati meusobno suprotstavljeno:a) da je stanovite svake filozofije u sutini neprijateljsko prema komunizmu, ib) da je neophodno da komunizam razume sebe u odnosu sa celokupnu istoriju filozofije.Obratite panju da govorim o filozofiji kao takvoj, ne o nekoj pojedinanoj iz tuceta konkurentnih filozofija koje su se pojavile tokom poslednjih 2.500 godina.Razmotrimo sada ta je to filozofija. Ovaj oblik razmiljanja nastao je zajedno sa klasnim drutvom, tako da je postojao svega poslednjih nekoliko milenijuma ljudske istorije. Tokom ovog vremena, slobodan razvoj ljudi, i kao individua i kao vrste, pervertiran je i zarobljen u drutvene forme bazirane na meusobnom antagonizmu, i njegova najznaajnija dostignua su bila u periodima kada je neka od ovih drutveno-ekonomskih formi dola do svoga kraja. Naravno, svaki filozof je svoju panju nuno usmeravao ka problemima sa kojima su se ljudi suoavali u njegovo vreme, ali neke odlike su konstantne.Uopte, filozofi su pokuavali da daju racionalno objanjenje stvarnosti u celini, a to je obino znailo pokuaj da se nae teorijski nain da se pomire apstraktno, reflektivno razmiljanje i svet takav kakav jeste. Posebno, i koliko ja znam bez izuzetka, svi su uzimali postojanje privatne svojine, zajedno sa dravnom vlau koja ga je odravala i izraavala, kao dato. Neki, poput Loka, pretvarali su se da su ih objasnili, u vidu nekih navodnih karakteristika ljudi, ali ova objanjenja su trivijalna. Prihvatajui postojanje ovih apstraktnih - odnosno, nehumanih - oblika, filozofi su traili argumente kojima bi ih interpretirali tako da imaju smisla. Neki to jo uvek pokuavaju.Jedan od bitnih aspekata klasne vladavine je podela izmeu onih ljudi koji bi trebalo da misle i onih iji ivoti su posveeni onome to se naziva fiziki rad. Stanovite filozofije kao takve je neodvojivo od ove podele, koja je povezana sa eksploatacijom i ugnjetavanjem. Tako je filozofija sebe smatrala za specijalan zanat. Ali, to je udno. Ako vam je toalet zapuen, moete zvati majstora da ga otpui. Na kraju krajeva, ne moemo sve sami raditi. Ali, ta je sa sranjem koje blokira ljudski socijalni i duhovni ivot, koje proima sve nae ivote? Zato su za to potrebni specijalisti? Jedino zato to se problem, tj. lani, nehumani nain na koji svi mi ivimo, javlja kao misterija, kao neto izvan razumevanja i kontrole obinih ljudi. Da bi bila objektivna, filozofija se pretvarala da stoji izvan i iznad svog objekta, iskljuujui svoj sopstveni subjektivni trud iz filozofskog razmatranja. Teila je da naslika racionalnu sliku svega, ali nije mogla nai mesto sebi samoj na toj slici.Prema tome, kontrast je jasan: komunistika svest je rad mase ljudi, izraavanje drutvenog karaktera svake individue, i razumevanje da su postojei antagonistiki oblici vlasnitva i dravne vlasti nain ivota koji nije za ljude. Filozofsko razmiljanje, naprotiv, je zanat, rad specijalista, koji posmatraju svet kao da oni sami ne ive u njemu, i pokuavaju da nau smisao sveta takvog kakav jeste.Hegel je prvi koji je pokuao da se suoi sa nekim od ovih pitanja. Prvi je pokuao da razliita miljenja filozofa posmatra kao elemente jedinstvenog istoriskog procesa. Pre toga je svaki filozof verovao da je njegov pojedinani oblik miljenja ispravan, a svi ostali pogreni. Sada, po prvi put nastaje istorija filozofije, u kojoj se svako filozofsko stanovite tretira kao misaoni odraz vremena u kome je nastalo.Tako je Hegel prvi imao drugaiji koncept istinitog od njegovih prethodnika. Univerzalna istina, verovao je, ne samo da negira ono to je neistinito, ve ga takoe i uva. Istina organski raste, i put ka istini je istorijsko kretanje koje se naziva dijalektika. Raniji mislioci su dijalektiku posmatrali kao nain argumentovanja kroz razreenje kontradiktornih stavova. Hegel je ovo kretanje uinio centralnim za njegovu koncepciju istorije i logike. Pokazao je kako kretanje misli prati istu emu kao i objekt o kome se razmilja, i da to ukljuuje i kretanje same filozofije. Istoriju je shvatio kao samo-stvarajuu aktivnost onoga to je nazvao Duh.Hegelov sistem je skup itavog niza filozofskih ideja, ukljuujui i kontradikcije izmeu njih. Kategorije nastaju jedna iz druge, razvijajui se u organskom jedinstvu. On pokuava da da filozofsku sliku filozofije, dajui joj privilegovano mesto meu razliitim ljudskim iskustvima. Ipak, on i dalje ostaje izvan tog okvira koji je stvorio. To je kontekst za razumevanje Hegelove koncepcije slobode. Filozofi prethodnih vekova su mislili da sloboda pripada privatnoj individui. Hegel slobodu vidi kao univerzalan proces kroz koji ljudski duh stvara sebe samoga tokom svoje samosvesne istorije. I, poto je ubeen da je oveanstvo u sutini mislee, ova sloboda je sutina oveanstva.Ali, kako je mogue da vreme bude izraeno u apstraktnoj misli? Mogue je samo zato to su drutveni oblici i sami apstraktni, i zato oni mogu i moraju biti obavijeni idejama, koceptima, u apstraktnim formama koje vladaju naim ivotima. Hegel veruje da je filozofija otkrila da koncepti sami sebe stvaraju kroz ljudsku istoriju. Odatle sledi da biti podvrgnut njima znai biti slobodan, i na kraju, Ideja je ta koja je slobodan, samoupravan, samostvarajui subjekt. Filozofija je njena autobiografija.Moglo bi se rei da je Marksov ceo radni vek bio posveen kritici Hegelove dijalektike. Verujem da je to u isto vreme bila i kritika filozofije u celosti. ta Marks podrazumeva pod kritikom? On ne misli samo na odbacivanje, prostu zamenu pogrenog koncepta ispravnim. Pre, negiranjem njegovih kategorija, Marksova kritika shvata kako one na najdublji nain izraavaju forme pod kojima ljudi ive, i istiu injenicu da su ove forme te koje upravljaju ljudima. Ovo je na snaan nain ilustrovano njegovim uvenim zapaanjima o kritici religije. On ne odbacuje prosto samo religiozno ubeenje, kao da se radi samo o pogrenoj logici, niti pokuava da uspostavi poboljanu vrstu religije. Umesto toga, Marks vidi religiju kao uzdah ugnjetenog bia, i time implicira borbu za zbacivanje uslova pod kojima su ljudi zaista ugnjeteni, problem za koji je religija iluzorno reenje.Marks vidi da je Hegel, kao i svi filozofi, apstraktan oblik otuenog oveka, koji uzima sebe kao kriterijum otuenog sveta. Dok je za Hegela kretanje Duha bilo proces samostvaranja, Marks vidi da je nain na koji oveanstvo stvara samo sebe u stvari drutveni rad. Ali, ovaj rad je otuen, tj.:a) njegovi proizvodi su otueni od proizvoaa,b) postaju vlasnitvo ne-proizvoaa,c) radnikove sopstvene proizvodne aktivnosti postaju mu strane.Marks pokazuje kako je ovo otuenje rada, ljudske samo-aktivnosti, stvarno znaenje vlasnitva.Stoga je Marks a ne Hegel taj koji je mogao da napravi kritiku politike ekonomije. Kategorije te nauke u najboljem sluaju izraavaju odnose buroaskog drutva sa socijalnom validnou, kae Marks. Ali upravo zato i kategorije i nain ivota koji pokuavaju da prikau kao racionalan, jesu prilino suludi. Rad je ljudska kreativna aktivnost, ali sposobnost za rad, radna snaga, se kupuje i prodaje kao stvar. I u ivotu i u teoriji, ljudi se tretiraju kao objekti, dok samo robe, poput novca ili maina, otelovljuju ove drutvene forme koje vladaju ljudima koji su ih uspostavili. Novac i kapital imaju vlast nad ljudima, ukljuujui i njihove vlasnike.Politika ekonomija, ak i kada je bila nauno najobjektivnija, pre nego to ju je zamenila vulgarna apologija kapitala, bavila se ludostima i pokuavala da im nae smisao. Marks ne odbacuje ovaj rad, jer se zakljuci koje treba izvui, nalaze zarobljeni u ovom ludilu, a to je mogunost da ljudi ive humano. Proizvoai kao klasa, otuena od onoga to stvaraju, od njihovih uslova proizvodnje i njihove sopstvene proizvodne aktivnosti, moraju da se bore za te uslove.Hegel je privatno vlasnitvo smatrao definiuom karakteristikom osobe. Osoba... se odnosi prema drugoj osobi, i zaista samo kao vlasnici svojine to dvoje imaju egzistenciju (Filozofija prava, paragraf 40). Na isti nain, drava je za Hegela otelotvorenje slobode. Marksova kritika politike ekonomije, kritiko izlaganje njenih suludih kategorija, udara u samo srce ludila kapitala, i razumnosti borbe da se iz toga izbori. Ova kritika mora postati glasnogovrnik pravog pokreta (Beda filozofije), koji e ukinuti otuenje i ostvariti ljudsku slobodu.Filozofi su imali razliita miljenja o aspektima socijalnog ivota. Neki su smatrali da su potrebne promene odreenih stvari. Ali niko od njih nije video da masa populacije moe svesno menjati drutvo. Marks je raskinuo sa takvim filozofskim pogledom na svet kada je pozvao mase da pobede u borbi za demokratiju. Njegova koncepcija revolucije kao univerzalne ljudske emancipacije je kamen spoticanja izmeu komunizma i filozofije.ak i tokom Marksovog ivota, njegovi sledbenici su marljivo radili sa velikom posveenou na tome da njegove ideje pretvore u filozofsku doktrinu - i time ih potpuno falsifikuju. Nakon njegove smrti, lideri Druge, Tree i etvrte Internacionale, da ne spominjemo stotine manje akademskih sledbenika, podigli su gvozdenu ortodoksiju, partijsku dogmu zvanu dijalektiki i istorijski materijalizam. (Naravno, pod Staljinom je ona postala dravna religija.) Lenjinov kratak susret sa Hegelovim radom, iako od velikog znaaja, nikada ga nije doveo ni blizu Marksovom razumevanju slobode. ak i ono malo marksista koji su pokuali da prodru kroz ovu birokratsku perverziju Marksovog komunizma, mislili su da brane marksistiku filozofiju, umesto da vre kritiku filozofije.Sada kada je veliki deo Marksovih spisa dostupan svima za prouavanje, i sada kada su se neke od birokratskih mainerija raspale, postalo je jednostavnije itati ta je Marks pisao nego interpretacije u akademskom obliku. On se suprotstavljao svakom utopijskom sanjarenju. Niti nam on prezentuje doktrinu slobode - jer takve zveri ne moe ni biti. Pre, on nam pokazuje kako se oveanstvo moe osloboditi, i nauiti da ivi bez otuenja, bez doktrine, bez kategorija.Dozvolite mi da zakljuim ovaj govor ilustracijom, prikazom toga kako su Marksovi glavni uitelji, Aristotel i Hegel, kao i sam Marks, koristili jedan odreeni termin: prijateljstvo.Prijateljstvo, ili ljubav, grki:philia, igra znaajnu ulogu u Aristotelovoj Politici i Etici. (Ne zaboravite da ove dve knjige u stvari ine jedno delo.)Philiai pravda dre polis na okupu. Ali onda nam Filozof objanjava injenice ropstva, kupovanja i prodavanja, ugnjetavanja ena. Veliina robovlasnika Aristotela bila je u tome to je pokuao da pomiri sve ovo. Moe li rob biti prijatelj? pita se on. Meu drugim fantastinim zapaanjima, kae nam on: Gde ima prijateljstva, tu nema potrebe za pravdom. Aristotel takoe pokuava da shvati prirodu razmene, koju vidi kao tetnu po drutvo. Ali, on objanjava, razmena roba u balansiranom upravljanju kunim posedom (economia) je razliita od neogranienog prodavanja i kupovanja kako bi se od novca stvorilo jo novca, to vidi kao prilino neprijateljski in premaphilia. Kao to Marks istie, Aristotel to nije mogao shvatiti u potpunosti bez moderne koncepcije rada.2.000 godina kasnije, Hegel pokuava u svojoj Filozofiji prava da pokae odnos izmeu ova tri elementa etikog ivota: porodice, graanskog drutva i drave. Ljubav ne moe vie biti cement u ovom sistemu, osim kao osnova porodice. (U Hegelovoj prii, porodica je mesto gde pripadaju ene. One ne igraju ulogu na viim nivoima njegovog sistema. Na primer, obrazovanje nije za takve - u kuhinju, eno!) Ali izvan porodinih zidina, u graanskom drutvu, upravljanom privatnim vlasnitvom, ljubav vie nije na mestu. Tamo je rat! I tako, zbog svih njihovih razlika, Hegel se slae sa Hobsom da je drava neophodna da sprei graane da se meusobno unitavaju.Marksova kritika Hegela predstavlja veliki korak napred kada 1843. kritikuje Hegelovu Filozofiju prava. On sada vidi da je Hegelov pokuaj pomirenja ovih kategorija varka. Ljudski ivot zahteva prevazilaenje porodice, privatnog vlasnitva i drave. Nekoliko meseci kasnije, Marksu je jasno da ovo prevazilaenje uzima oblik proizvodnje od strane ljudi, za ljude, na human nain, tj. u meusobnoj ljubavi. (On ovo kae u svojim Komentarima o Dejmsu Milu. Kapital je samo elaboracija ovih kratkih spisa.)Ali, Marks je mogao ostvariti ovaj napredak samo kroz svoju kritiku studiju lanih reenja koja je filozofija predloila za probleme koje je sama otkrila. Svi ovi veliki mislioci, bilo da su bili robovlasnici, feudalni monasi ili buroaski profesori, moraju se sa panjom prouavati, jer su oni doli do kontradikcija koja proizilaze iz jedinstva i konflikta izmeu otuenja i drutva. Sada, Marks moe pokazati da se ovi problemi mogu reiti, ne filozofskim diskursom, nego revolucionarnom praksom, i da to mora biti inspirisano kritikom filozofije. Zbog toga ne smemo uzimati lepe izjave od filozofa, one za koje mislimo da odgovaraju naim sopstvenim pojmovima. Konkretno, ako naizgled najreakcionarniju Hegelovu izjavu propustimo kroz Marksovu mainu za mlevenje, moemo dobiti duboko, najrevolucionarnije saznanje.