o filozofiji

Download o filozofiji

Post on 19-Jun-2015

3.210 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

o prirodi filozofskog znanja

TRANSCRIPT

Opte o filozofijiFilozofija je sistematsko promiljanje osnovnih principa stvarnosti, analiza optih razloga i pretpostavki realnosti. Filozofija se moe definisati kao pokuaj razumevanja misterija egzistencije i stvarnosti. Takoe, filozofija pokuava razumeti prirodu istine i znanja ali i pronai osnovne ljudske vrednosti u ivotu. Odnos izmeu ljudskog drutva i prirode je isto bitan deo filozofije.

Filozofija potie od rei fila - prijatelj i sofija - mudrost, dakle moemo rei da je to ljubav prema mudrosti. Ona pokuava spoznati istinu i svet. Javlja se u VI veku p.n.e. u staroj Grkoj.

To to se javlja imalo je svoje razloge jer je vladalo robovlasniko drutvo i demokratija koji su omoguavali dokolicu. Pored toga Grka je imala povoljan geografski poloaj i ekonomski razvoj. Robovi su omoguavali robovlasnicima da se bave umovanjem jer su robovi obavljali sve fizike poslove.

etiri osnovne discipline filozofije su:

Ontologija filozofska disciplina, i ona je uenje o bitku i njegovim optim fundamentalnim i konstitutivnim odreenjima (ona je opta metafizika). Re je grkog porekla. Tradicionalna ontologija poinje jo kod Aristotela. Kasnije se u skolastici diskutuje status univerzalija. Moderna analitika ontologija je pre svega teorija optih kategorija kao to su predmet, osobina, dogaaj itd.

Epistemologija nauka o saznanju, filozofska disciplina koja ispituje mogunosti istinite spoznaje i raspravlja o spoznajnim izvorima i objektivnoj vrednosti spoznaje.

Etika - (gr.ethos) obiaj, navika, znaaj, ud, filozofija morala, filozofska disciplina koja istrauje poreklo, motive, normu i svrhu moralnog delovanja i prosuivanja. Razlikujemo autonomno gledite (po kojemu je izvor morala u oveku samom) i heteronomno gledite (izvor morala je izvan oveka).

Estetika opta teorija umetnosti i lepote, Estetika je nauka o umetnosti i umetnikom stvaralatvu te nauka o lepom. Mislioci i mudraci su oduvek razmiljali o lepoti i umetnosti, ali predmet je formalno istaknut kao nezavisna filozofska disciplina u 18. veku od strane nemakih filozofa. Do tada su uenjaci gledali na ovu studiju kao neodvojivu od drugih glavnih predmeta kao to su etika u zapadnjakoj i religija u istonjakoj filozofiji. Filozof Alexander Gottlieb Baumgarten smatra da estetika znai "kritika ukusa." I pored Kantovih nastojanja da koriguje Baumgartena, ova definicija je preivela i Baumgartenu je pripisan izum savremenog korienja ove rei.

Umetnost je oblik ljudskog stvaralatva, jedan od osnovnih oblika ljudske kulture.

Umetnost je obino vezana uz estetiku i kreativnost. Neki smatraju da je umetnost ljudska duhovna potreba, analogna ljudskim fiziolokim potrebama.

Klasifikacija umetnosti na prostorne slikarstvo, vajarstvo, arhitektura i vremenske knjievnost, muzika, pozorite

Kultura je oblik ovekovog duhovnog stvaralatva . Kultura se odnosi na celokupno drutveno naslee neke grupe ljudi, to jest na nauene obrasce miljenja, oseanja i delovanja drutva.

2. POECI PRESOKRATOVSKA FILOZOFIJA

Prvi filozofi - Miletska kola

Grad Milet je u 6 veku p.n.e. bio trgovaki i kulturni centar. Miletska kola je naziv uenja tri filozofa koja su bila iz Mileta. Ono to je za njih bilo zajedniko jeste osnovno filozofsko pitanje: ta je praosnov, prauzrok sveta (arhe). to se tie metafizike (uenja o bitku), miletski filozofi imaju monistiko i materijalistiko gledanje na svet. Takoe, pripadaju kosmolokom razdoblju filozofije. Tvorci su pojma Fysis' (priroda) i ideje o povezanosti prirode tj. jedinstva sveta.

Sofisti

Grki sofisti su ostavili znaajan trag u filozofiji, bili su putujui profesori. Bili su vrsni govornici i originalni mislioci, a neki istaknuti sofisti su Protagora i Gorgija. Sofisti su meu prvima definisali teoriju o istorijskom poreklu oveka. Ta teorija se temeljila na tvrdnji da ovek nije emanacija boanstva, nego da on nastaje i ima vlastitu istoriju.

Oni su tvrdili da istina nije apsolutna ve relativna i postavili su temelje realizma.

Realizam je tumaenje i shvatanje sveta i ivota usmereno na stvarne, praktino prisutne pojave i probleme.

Sokrat

Sokrat je bio grki filozof i jedan od najbitnijih simbola zapadne filozofske tradicije. Sokrat je miljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atinskim trgovima. Nije bio sofist- ve je kritikovao njihov skepticizam. Traio je univerzalne etike definicije i

smatra se ocem i osnivaem etike, odnosno moralne filozofije. Pokuao je da odgovori na pitanje ta je ljudska vrlina i ta oveka ini dobrim?

3. PLATON

Platon je postavio prve filozofske sisteme i utemeljio osnove idealizmu, filozofskom smeru koji ideju smatra osnovom svega. Kod Platona postoji takozvana hijerarhija ideja - dobro, istinito i lepo. Platonovo uenje o spoznaji se bazira na njegovom idealistikom tumaenju sveta. Ona je, pre svega, racionalistika, jer svet ideja jedino miljenjem moemo spoznati. Materijalni svet spoznajemo ulima, ali to nije prava spoznaja.

Takoe, tvrdio je da u materijalnom svetu mi vidimo samo senke sveta ideja. Prema njemu umetnost je samo ogledalo, odnosno odraz slike, jer ovek ima dar samo da otiskuje spoljni izgled stvari u svojim delima. On je tvrdio da je materija odraz ideje, a umetnik koji reprodukuje materijalne objekte (mora, planine) ustvari pravi odraz odraza. Sutina umentosti po Platonu je MIMEZA (mimesis) i predstavlja oponaanje i imitaciju stvarnosti, odraz . Zbog toga je Platon verovao da pesnik i slikar moraju zauzimati nisko mesto meu ljudskim biima, jer su njihova dela samo odraz a oni podravaoci. Svoje stavove u tzv. Slikarima podravaocima izneo je u 10 knjizi Drave. Od ove ideje su se tek u 19. veku otrgli impresionisti.

Inae, kada je upoznao Sokrata bio je oaran njegovom mudrou i postao je njegov najbolji uenik. U Atini je osnovao svoju kolu-Akademiju. To je vreme njegovog najplodnijeg rada kada je napisao svoja najznaajnija dela-dijaloge. Skoro u svim delima javlja se Sokrat kao linost.. Najpoznatija dela su: Drava (ili o pravednosti) i Zakoni.

4. ARISTOTEL

Aristotel (384-322. p.n.e.) je roen u Stagiri-Trakiji. Sa sedamnaest godina je stupio u Platonovu Akademiju gde je bio do Platonove smrti (dvadeset godina). Nakon akademije, poziva ga kralj Filip Makedonski na dvor i Aristotel postaje vaspita Aleksandra Makedonskog (Velikog). Kada se vratio u Atinu osnovao je kolu u etalitu Likeja koja je poznata kao "Peripatetika kola".

Aristotel je pripadao ontolokom razdoblju filozofije, a bio je i izmeu materijalizma i idealizma. Bio je idealista jer je analogno Platonu stvorio slinu utopiju (idealnog drutva i drave), ali je bio i realista jer jer polazio od realne istorijsko-kulturne stvarnosti antike Grke. Aristotel je bio pragmatiar i praktiar.

Etika

Za Aristotela, najvee dobro je srea. Tvrdio je da je najvea vrlina sredina izmeu dve krajnosti. Aristotel je rekao da je ovek po prirodi politiko bie i da svoju sutinu izraava tek u zajednici. Aristotel, za razliku od Platona, ceni umetnost a naroito grke tragedije jer etiki deluju na gledaoca (tvorac je termina katarza-proienje). Prema njemu tragedija izaziva saaljenje i strah ime se vri katarza, odnosno proienje takvih afekata www.maturski.com . Nasuprot Platonu smatrao je da je lepota neizbeno vezana za umetnost i da je sutina u MIMEZI, dok je kod Platona podraavanje imalo treerazrednu ulogu. Arsitotel je verovao da je podraavanje zapravo oplemenjivanje prirode.

Verovao je u autonomiju umetnikog stvaralatva i vrednosti, koja ne sme biti degradirana i cenzurisana.

Podelio je filozofiju na tri oblasti: teorijsku (matematika, fizika i metafizika ili

ontologija), praktinu (politika filozofija strategija, retorika, ekonomija) i poetika teorija umetnosti ili poetika.

U delu Poetika govorio je o pesnikom stvaralatvu i postavio je prvu sistematsku teoriju knjievnosti. Po njemu MIMEZA kao oponaanje objekata je za tragediju ozbiljna i dostojna radnja koja kao takva moe da izaozve katarzu, odnosno proienje u ljudima. Po njemu, radnja ne sme da bude ni suvie duga, ni suvie kratka. Ona mora imati svoj poetak, sredinu i kraj, u tragediji se koristi poseban i otmen govor.

Najznaajnije Aristotelovo delo je Organon. Poznatiji su jo spisi: Poetika i Retorika.

5. ISTORIJA / PERIODIZACIJA

Istorija poinje sa razvojem pisma.

Vizuelna umetnost

U sklopu vizuelne umetnosti, estetska obzirnost se uglavnom asocira sa vidnim ulom. Iako je svaki lini estetski odziv na delo vizuelne umetnosti jedinstven za svakog ponaosob, mnogi estetski principi se mogu identifikovati i koristiti od strane stvaraoca dela kako bi postigao specifian estetski efekat.

Periodi

Praistorija

Mesopotamija

Grka

Rim

Srednji vek - posle pada Zapadnog Rimskog carstva u Evropi poinje "mrani" srednji vek, svetlost se vidi samo u Viznatu, delimo ga prema razdobljima umetnosti; u drutvenim odnosima prevladava feudalizam

Romantika (11. i 12. vek) i Gotika (13. i 14. vek)

Novi vek - ovek gradi brodove kojima istrauje i oplovljava celi svet, svetlost je opet tu; uzima se da je poelo Kolumbovim otkriem Amerike 1492. godine; u drutvenim odnosima se pojavljuje kapitalizam

renesansa

manirizam

barok

rokoko

klasicizam i prosvetiteljstvo

Najnovije doba doba dananjice, posle otkria parne maine i eleznice, proizvodnje na traci (automobili), avioni, struja, raunari... - uzima se da je poelo nakon kraja prvog svetskog rata 1918. godine (nekad se isticalo i nakon Oktobarske revolucije 1918.; u

drutvenim odnosima se pored kapitalizma, koji je sam doiveo duboke promene, javlja i socijalizam

Prekretnica impresionizam

Sa pojavom impresionizma dolazi do preloma, do tada je umetnost u osnovi reprezentacije mimezisa. Osamdesete godine XIX veka obeleene

Recommended

View more >