književna nagrada aladin lukaČ

ALADIN LUKAČknjiževna nagrada

2005–2018

Novi Pazar, 2019.

ALADIN LUKAČknjiževna nagrada

2005–2018

KNJIŽEVNA NAGRADA ALADIN LUKAČ 2005–2018

Izdavač:Kulturni centar Novi Pazar

Za izdavača:Husein Memić

Priređivač:Hasna Ziljkić

5

Pisati nije jednostavno, jer pisati znači prenijeti dio sebe na papir – prenijeti sopstvenu percepciju onoga što vidimo, spoznajemo, smatramo ili zamišljamo. S druge strane, mladi imaju potrebu da pišu, ispoljavajući i predstavljajući na taj način svoja razmišljanja i svoj talenat.

Nužnost posjedovanja širine, znanja, koji su mladom čovjeku u službi usmjeravanja ka neistraženim svjetovima, pripada procesu nastajanja ideja i inovativnosti, da bi sve to svoj pravi odraz dobilo u pisanoj riječi. Katkad ponestane hrabrosti. Onaj ko je dovoljno hrabar i, prije svega, zaljubljen u pisanu riječ, uspije da izda knjigu.

Međutim, tu nije kraj procesa. U širem kontekstu, a on podrazumijeva odnos između knjige i čitaoca, to bukvalno znači da čitalac drži u rukama djelo u koje je utkana mladost, inteligencija, promišljanja..., nastajalih uslijed različitih okolnosti bivstvovanja. To je tek bogatstvo.

U vezi sa rečenim, smatram da je Književna nagrada „Aladin Lukač“, koju godinama unazad dodjeljuje Kulturni centar Novi Pazar, imala višestruki značaj: prvo, samim prijavljivanjem na konkurs za ovu nagradu od strane mladih autora (do 27 godina) iz gradova Srbije i država u regionu, sa zbirkama poezije koje su objavljene u posljednjoj godini, postignuto je da „bogatstvo“, koje smo gore pomenuli, imamo na jednom mjestu – to mjesto je Novi Pazar; drugo, svake godine nagrada je odlazila u neki „drugi“ grad, što znači da je Novi Pazar, kao grad u kojem se dodjeljuje ova nagrada, prezentovan u drugim sredinama na jedan pozitivan način; treće, dodjeljivanjem ove nagrade mlade ljude motivišemo da stvaraju na polju pisane riječi.

U želji da ovom monografi jom podsjetimo, s jedne strane, na rad naše institucije – Kulturnog centra Novi Pazar, s druge strane, što je važnije, da sve dosadašnje dobitnike Književne nagrade „Aladin Lukač“, njih dvanaestoro, sastavimo na jednom mjestu kao podsjetnik da s malo truda, želje i htijenja, kao što je postojanje ovakve nagrade, možemo mnogo toga učiniti, sretan sam zbog njenog izdavanja.

Svim laureatima čestitam još jednom. Neka ova monografi ja bude podsjetnik na mladost, na prvijence pisanih djela (uglavnom, što nije pravilo), na našu instituciju, na Novi Pazar.

Riječ izdavača

Husein Memić, direktorKulturnog centra Novi Pazar

7

Ustanovljenje nagrade. Inicijativni odbor za ustanovljenje Književne nagrade „Aladin Lukač“ – koga su činili: Enes Halilović, Muhamed Đerlek Max, Zehnija Bulić, Naka Nikšić, predsjednik Skupštine opštine Novi Pazar1 Azem Hajdarević, direktorka Ustanove za kulturu opštine Sjenica Enisa Gilić, direktor Doma kulture „Oslobođenje“2 Novog Pazara Mirsad Abdurahmanović, Šerif Lukač – na sastanku održanom u maju 2005. godine, donio je

1 Novi Pazar je tada imao status opštine. Status Grada dobija 2008. godine.2 Kulturni centar Novi Pazar je tada nosio naziv Dom kulture „Oslobođenje“, sve do januara 2010. godine kada je, odlukom Skupštine Grada Novog Pazara, preimenovan.

odluku o ustanovljenju književne nagrade koja će nositi ime po tragično preminulom pjesniku iz Novog Pazara Aladinu Lukaču. Doneseni su sljedeći zaključci:

– formira se književna nagrada za knjigu poezije stvaralaca koji nisu stariji od 27 godina,

– nagrada će nositi ime „Aladin Lukač“,– nagrada se dodjeljuje jednom godišnje

za knjigu poezije objavljenu u prethodnih 12 mjeseci.

Upravni odbor Doma kulture „Oslobođenje“ u Novom Pazaru, na sjednici održanoj 25. 10. 2005. godine, donio je odluku kojom se ustanovljava Književna nagrada „Aladin Lukač“, s tim što će u odlučivanju o dobitniku nagrade učestvovati i jedan predstavnik Ustanove za kulturu opštine Sjenica. Finansiranje ustanovljene nagrade „Aladin Lukač“, jedinstvene kulturne književne manifestacije, obezbjeđivat će se iz sredstava budžeta Opštine Novi Pazar, a u organizaciji Doma kulture „Oslobođenje“ Novi Pazar.

Mladost zapečaćena poezijom

U v o d

8

Ovu odluku potpisao je predsjednik Upravnog odbora Doma kulture „Oslobo-đenje“ Šaban Šarenkapić, dok je na čelu insti tucije bio Mirsad Abdurahmanović.

U odluci o ustanovljenju Književne nagrade „Aladin Lukač“ od strane Ustanove za kulturu opštine Sjenica, donijetoj na sjednici njenog Upravnog odbora, 9. 12. 2005. godine, koju potpisuje predsjednik Upravnog odbora Ismet Tandirović, stoji da će Ustanova za kulturu participirati sa trećinom novčanih sredstava, te da će u odlučivanju o laureatu ova ustanova učestvovati sa jednim članom.

Prvi konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač“ raspisali su Dom kulture „Oslobođenje“ iz Novog Pazara i Ustanova za kulturu Sjenica, 14. decembra 2005. godine (trajao je do 6. januara 2006. godine). Na konkurs su se mogli prijaviti stvaraoci iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske3. Nagrada se dodjeljuje za objavljenu knjigu poezije stvaralaca koji nisu stariji od 27 godina, ista treba da je objavljena u 2005. godini.

Uz prijavu, obavezno je bilo dostaviti tri primjerka knjige, adresu i telefon autora.

Ustanove kulture iz Novog Pazara i iz Sjenice su na ovom projektu 3 Tj. svi oni autori koji stvaraju na jednom od jezika kojima se govori u pomenutim državama, odnosno na jezicima koji su među sobom srodni.

sarađivale sve do 2010. godine. Od 2010. godine, Dom kulture „Oslobođenje“, koji je u međuvremenu preimenovan u Kulturni centar Novi Pazar, bit će jedini nosilac projekta.

Iznos nagrade. Književna nagrada "Aladin Lukač" se sastoji od plakete i novčanog iznosa, koji nije bio isti u svim periodima. Kada je osnovana, nagrada je iznosila 450 e (u dinarskoj protuvrijednosti). Zbog fi nansijskih razloga, biva smanjena u 2014. i 2015. godini na 25.000 dinara, da bi već od 2016. godine novčani dio nagrade bio povećan na 50.000 dinara. Taj iznos nagrade je i danas.

Prvi konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač“

9

O Aladinu Lukaču. Aladin Lukač rođen je 4. februara 1976. godine u Bijelom Polju. Živio je u Novom Pazaru, gdje je završio osnovnu i srednju školu – Gimnaziju. Za života je objavio zbirku poezije Suze čuvaju hromi ljudi, i to kao maturant Gimnazije (1994. godine). Studirao je medicinu u Prištini i Beogradu, kratko je boravio i u Maleziji (na Internacionalnom islamskom univerzitetu u Kuala Lumpuru), a potom se vratio na Balkan. U Sarajevu je upisao Fakultet kriminalističkih nauka. Studije je privodio kraju kada je prekinut njegov ovozemni život – u saobraćajnoj nesreći, 31. jula 2003. godine, u Gorjevcu kod Bihaća. U automobilu je bio sa drugovima Amirom Hadžiselimovićem i Rezakom Filipovićem kada ih je usmrtio kanadski oklopni transporter SFOR-a.

Aladinovu pjesničku zaostavštinu istra-živao je njegov otac Šerif Lukač, profesor, a objavljivanje njegovih zbirki poezije pomogli su brojni ljubitelji knjige.

Posthumno su mu objavljene knjige poezije: Gitare morte, U dnu kamena, U suzi ugravirana tuga i Bramaputra. 4 Miloš Tadić, književnik

Zbog tragične sudbine pjesnikove,

njegovog talenta, blagosti i lirskog

traganja za smislom, sredinom 2005.

godine formiran je inicijativni odbor za osnivanje književne

nagrade. Tu inicijativu su podržali upravni

odbori Doma kulture „Oslobođenje“ Novi

Pazar (Kulturnog centra Novi Pazar) i

Ustanove za kulturu iz Sjenice.

Prvi konkurs objavljen je krajem 2005. godine. To što se nagrada dodjeljuje autoru koji nije stariji od 27 godina simbolično podsjeća na Aladinove godine života.

„Poezija Aladina Lukača nije imala vre-mena da se izgradi u savršen pjesnički izraz, jer se život mladog pjesnika ugasio onda kada je njegovo pjesništvo dobilo dimenziju misaonog hoda ispred sopstvenog života, zbog čega je nadrastao svoju starost i dodir-nuo univerzum, božansku istinu koju je upo-ređivao sa ovozemaljskom stvarnošću.“4

„Lukačev jezik je živ i svjež, miriše na morski i planinski vjetar, na prostore života i na sve ono što je u njemu dobro i lijepo. To je ovozemaljski jezik protkan kozmogonijom; neumitan kad pamti, gibak, životan i uvijek uvjerljiv. Lukačev jezik je prirodan kao disanje, nekako iskustven. To je jezik poezije koja

10

postaje, misli, koja se doživljava, uči i upija. Lukača vode razum i emocije podjednako. U najvećem broju pjesama jezik je autentičan i neponovljiv, nahranjen životnim sokovima, otvoren. Lukač je u svojoj poeziji jezik razvijao prema vlastitim mogućnostima i pokazao da njim umije da izražava život, njegove kretnje i razvoj, ali i zaustavljanje života...

Cjelokupno Lukačevo djelo predstavlja sjajno svjedočanstvo jedne velike mogućnosti koju su životne neprilike onemogućile u da-ljem izgrađivanju literarne artikulacije.“5

„U njegovoj poeziji prepoznajemo te-meljnu odliku mladosti – sukob sa zastarjelim razmišljanjima i grčevitu borbu da tak-vo stanje društva bude promijenje-no.“6 Ostaje nam samo da nagađa-mo šta bi bilo da je Aladin Lukač živ; kojim bi se smjerom uputio, kakvu bi i da li bi uopšte pisao poeziju.

Književne večeri u čast laureata. Program bi, uglavnom, otvorili učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar izvedbom kompozicija na instrumentima (klaviru, gitari, fl auti, violini...), a zatim je kazivana poezija Aladina Lukača. Nakon što bi predsjednik žirija za dodjelu nagrade pročitao obrazloženje odluke, uslijedila bi svečana dodjela nagrade laureatu od strane predstavnika Kulturnog centra Novi Pazar, a onda i promocija nagrađene knjige. 7

O nagrađenoj poeziji govorili bi članovi žirija, kao i sam autor (laureat).5 Prof. dr Hasnija Muratagić Tuna, književni kritičar, književnica6 Prof. dr Sead Šemsović, književni kritičar7 Milojko Milićević, urednik programa u Centru za kulturu „Gradac“ Raška

Predstavljalo je neprocjenjivu draž i vrijednost ugostiti svakog od tih mladih ljudi, slušati ih dok nam kroz poeziju govore o „novim svjetovima“; svaki od njih bi sa svojim stihovima – nastalih iz mladalačkog poimanja stvari, uglavnom onim prvim i iskrenim – u Novi Pazar donosio svoju osobenost, kreiranu uslijed različitih životnih prilika kojima je izložen.

Šerif Lukač je svakom laureatu poklonio zbirke pjesama Aladina Lukača.

Za organizaciju i realizaciju književnih večeri zaduženi su radnici Kulturnog centra – nekada su to bili Džengis Redžepagić (rahmetullahi alejhi), Muriz Čoković, danas

mr Hasna Ziljkić i dr Elma Šabanović.

Logo Književne nagrade „Ala-din Lukač“ djelo je karikaturiste Mu-hameda Đerleka Max-a, višestruk-

og dobitnika Pjerove nagrade.

U periodu od 2005. do 2018. godi-ne Kulturni centar je dodijelio 12 nagrada. Na narednim stranicama predstavit ćemo do-bitnike. Pomenut ćemo i to da je konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2017. godinu, koja bi bila dodijeljena u 2018. godini, poništen zbog nedovoljno prijavljenih auto-ra na konkurs. Tada je i nastala ideja za izradu ove monografi je.

Ova književna nagrada će i u narednom perio du biti razlog dolaska u Novi Pazar mla-dih talentovanih pjesnika iz drugih gradova u okruženju i šire.

11

Umrijeti neću sam

Nečiji dahniz rameklizikao glečer.

Nabubrelestrepnjeni kamenunijesu mile.

Ni uz liticevišene letim,sve jeprepušteno strahu.

Zemlja diše,čujem muk.

Umrijeti neću sam.

Novi Pazar, 3. 9. 1994.

O ljudima i sebi

Pisao sam o sebio morama i osjećanjimao pritajenim željama i divljoj mašti o potrebama ovozemnog čovjeka.

Poklonili su mi prezirnekad tako vidljiv, bolana nekad pritajen i podmukaoispod ljudskih očiju.

I uvijek bih ustuknuone od straha već zbog njihda duše svoje mogu da smirei ne gledaju potonulu lađu.

Odmah zatim rodila bi se sjeta u djeliću sekunde, teškamoja sjetai opet bi riječi bile kriveA ljudi to rade iz naviketek onako, puke izjelice.

Najgore je kad ponestane riječiPrikovan za dno, ruke mi se sušebijes tad rađa riječiOprostite što griješim, mislio samda je bijes u vama.

Priština, 27. 9. 1995.

Poezija

Aladin Lukač

12

Gitare morte

(K. Montenu i A. Dediću)

Sviraj prijateljuove sitne sate obuzdajZatvorio samdušu u ćelijušto se zove tijeloPrijatelju zar moram da prođem kroz sjetuda bih možda bio sretan

Sviraj prijateljuja ti neću reći da stanešZar život nije kratak kao pjesmaili najljepši doživljajZar ne prepoznaješ na ovim zidovima godine?I tvoja će gitara prijateljubiti mrtva kao i mojaGitare morte Gitare morte

Melanholik, dekadent mislišMisliš da pred tobom sjedičovjek koji je sve izgubio...

Bilo je strašnih sudbinamnogo težih nego što je mojaZato sviraj ispuni ove sitne satei upamti prijateljusvi smo mi samo gitareHodamo i ljubomorno čuvamosvoje strunei svi se krećemo ka kraju

Ne čujem više tvoju muziku, tvoju gitaru prijateljuSamoGitare morte Gitare morte

Novi Pazar, 17. 3. 1996.

13

Neću plakati

Neću plakatiti znaš koliko suza ja imam.

Volšebna si bila te večeri,volšebna i bijesna, moja draga je prvi put bila bijesna na mene.

Nijesi ti imala vremena za čuda i nijema objašnjenja.

Željela si da skineš prljavštinu sa sebe,ja sam je uzeo i bacio u rijeku koja ne postoji.

Bože, šta ja to pišem?!Evo jeze je sve više na mojim leđimaslomila je moje rime!Ispod njih i moje ime,treba da budem bijesan?!! Ne mogu, suviše je volim, Bože.

Otkrila mi je dušu, a ja sam je sebično zgrabio nemam ja prava na nju.

A možda je sve splet glupih okolnosti pomiješanih sa još glupljom srećom.Samo budale vjeruju u sreću.

Ovo je tvoje – rekla je samo tolikoto je malo riječi za godinu dana.Bože, koliko je samo bila bijesna i lijepa.

Znam samo da neću pustiti ni suze držaću zaleđenu sliku u glavii ćutaću, Bože, ćutaću do sljedećeg koraka.

Prvu put sam priznao da je volim.Mnogo dana sa njom provedenih vuku se za mnomko prebijeno pseto. Znam da sam išao do ekstremai vrlo je vjerovatno da će ovaj list hartije gorjeti još koliko sutra.

Ovo je samo pokušaj da sredim ovo malo zaostalih misli u glavi.

Sve što treba da uradimje da podignemovu slušalicu ispred sebe i ukucam isti broj po ko zna koji put, ali nećuNeću pa makar morao da se saplićem o sopstvene riječi.

Samo želim da mi daš snage, Bože,da prođem kroz tijesna vrata ovog jutra.

Ja vjeru nikad neću izgubiti!!!

Novi Pazar, 16. 9. 1996.

1. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2005. godinu, dobitnica: Marija Rakić – Kragujevac, Srbija

2. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2006. godinu, dobitnik: Mladen Šljivović – Zaječar, Srbija

3. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2007. godinu, dobitnik: Aleksandar Semakin – Vrbas, Srbija

4. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2008. godinu, dobitnica: Nadija Rebronja – Novi Pazar, Srbija

5. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2009. godinu, dobitnik: Adnan Žetica – Mostar, Bosna i Hercegovina

6. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2010. godinu, dobitnik: Željko Janković – Pančevo, Srbija

7. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2011. godinu, dobitnica: Ajša Bahović – Novi Pazar, Srbija

8. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2012. godinu, dobitnik: Mirko Jovanović – Stara Pazova, Srbija

9. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2013. godinu, dobitnica: Slađana Šimrak – Stara Pazova, Srbija

10. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2014. godinu, dobitnica: Jelena Blanuša – Kikinda, Srbija

11. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2015. godinu, dobitnica: Enesa Mahmić – Koper, Slovenija

12. Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2016. godinu, dobitnica: Ajtana Dreković – Tutin, Srbija

15

Na konkurs za Književnu nagradu „Ala-din Lukač“ za 2005. godinu, koji je raspisan 14. 12. 2005. a završen 6. 1. 2006. godine, pri-stiglo je sedam knjiga poezije:

1. Kristina Radomirović, Boje kiše, Raška;

2. Marija Plavšić, Ne dam, Obrenovac;

3. Janja Raonić, Penelopa u tranziciji, Čačak;

4. Marija Rakić, Antikvarnica na kraju grada, Kragujevac;

5. Natalija Vladisavljević, Ovako ima smisla da živim ovako, Novi Sad;

6. Bojan Maksimović, Svakodnevna pevanja, Beograd;

7. Ivo Krešić, Goran Karanović, Vlatko Marinović, Usred grada tmur-na nalaktih se da povratim, Mostar.

Žiri – u sastavu: Enes Halilović (knjiže-vnik, publicista), Nebojša Gajtanović (knji-ževnik, publicista) i Zehnija Bulić (profesor jezika i književnosti, književnik) – donio je odluku da nagrada pripadne Mariji Rakić za knjigu poezije Antikvarnica na kraju grada, obja vljene u 2005. godini.

„Knjiga Marije Rakić predstavlja naj-uspjelije poetsko ostvarenje. Riječ je o djelu koje nosi zaokružen poetski sistem i origi-

nalan umjetnički izraz“, stoji u obrazloženju žirija.

Marija Rakić je rođena 1982. godine u Kraguje-vcu, a Antikvarnica na kraju grada je njena druga knji-ga; prije nagrađene zbirke objavila je knjigu pjesama: Naličje mene (2001). Prevodi s engleskog jezika.

Svečanost dodjele na-grade Mariji Rakić održa-na je 25. 1. 2006. godine u Koncer tnoj dvorani (tada) Doma kulture u Novom Pa-zaru. Nakon svečanosti, odr-žano je knjiže vno veče u čast dobitnice nagrade.

Marija Rakić iz Kragujevca prva laureatkinja

Književna nagrada „ALADIN LUKAČ“ za 2005. godinu

4. Marija Rakić, Antikvarnica na kraju ada, Kragujevac;

5. Natalija adisavljević,vako ima smisla a živim ovako, ovi Sad;

6. Bojanaksimović,

vakodnevna evanja, Beograd;

7. Ivo Krešić, oran Karanović, atko Marinović,sred grada tmur-a nalaktih se da ovratim, Mostar.

gnalan umjetnički izraz“, stoji

obrazloženju žirija.

Marija Rakić je rođen1982. godine u Kragujvcu, a Antikvarnica na krajgrada je njena druga knga; prije nagrađene zbirkobjavila je knjigu pjesamNaličje mene (2001). Prevos engleskog jezika.

Svečanost dodjele ngrade Mariji Rakić održna je 25. 1. 2006. godine Koncer tnoj dvorani (tadaDoma kulture u Novom Pzaru. Nakon svečanosti, odžano je knjiže vno veče u čadobitnice nagrade.

16

Na kraju

Pariz je mesto o kome smo sanjali te jeseni.Ali izolovani jedni od drugih.Ipak, svake noći u tri ili četirikucali su mi na vrata. Imali novi plan:kako do najdalje tačke u snu.Spavaš li?U četiri ujutru? Ma ne...Kucam svoj san.Ime?Pariz.Hajde, onda, da kucamo zajedno.Nemam više belog papira.Doneli smo ti žuti.Pa... ‘ajde...Znam da je to bio izgovor da bi me videli.Pa opet... U četiri ujutru plakali smo zajednoslušali radiofalširali na raštimovanom klaviru moje majkei shvatili da je šteta da propadne Seržov talenat.Mogao bi nas on odvesti u Pariz, preko Karnegi Hola.Ali, ljudi, pa to je u Njujorku. Da, tačno. Spava nam se.Maks je imao grčeve u stomakuzbog neprestanog kikotanjanad sopstvenim talentom za pantomimu.Slušajte najbolji san koji sam ikada sanjala:mogla sam da letim kroz oblake u suncesve do Trijumfalne kapije.

A Ajfelova kula?Ljudi, Samanta je pre toga popila čašu vina.Nije tačno.Jeste.Nije. Liza, je l’ kucaš?Kucam...Dok drugi spavaju,ja kucam potvrdu o oduzetim krilima.Možda ćemo biti anđeli neki drugi put.Ko zna. Samo Pokisli spava.Grom je opet na zastoru pored peći.Nije fer: Pokisli, budi se!Dok naša stopala gaze po Lizinim papirima snova,ti ravnodušnog lica slušaš kako psi laju na noć. Hoću samo da spavam toliko dobro da završim tako. Nikada nećete saznati kako Pariz izgleda jer ste slepi. Kažnjeni ste zato što tako lepo sanjate.A ja idem u Pariz. I ne sanjam.Znači, stigao je ček za povodac Gromui za grickalice i tako... Liza?Ne, ne sanjam. Već plačem.Zašto je život tako čudna navika:na kraju se svede na poštansko sandučepisma, razglednice, novogodišnje čestitke, prazninu i svi verujemo – u uzaludnost, u besmislice...„Tužno je to, zar ne? Hoću da odustanem.“„Nećeš Pokisli, nećeš. Laku noć.“„Ostaće vam Grom.“

Antikvarnica na kraju grada, Marija Rakić

(odlomci iz knjige)

17

„Važi Pokisli, važi.“Jutros je rasprodaja suncobrana.Počinje sezona snega.

Porodični album

5.

Flora me je prvi put ozbiljno pitala ko je njen tata kada se Kjara rodila. Imala je pet godina.Odbila sam da joj odgovorim. Zašto? Zato što joj to ništa ne bi značilo. Umesto toga, dala sam joj da čita bajke. Gađala me je knjigom.Lupila sam joj šamar. Onda je počela da urla.Probudila je Kjaru. Ja sam je izbacila na terasu.Stajala je na kiši. Meni u inat. Kroz dva dana dobila je zapaljenje pluća. Onda je Kjara počela da govori.Flora je pitala da li da Batista zove tata.Ne, rekla sam. On je Kjarin otac. A moj?Trenutak kada su misli samo mehurovi u ledenoj praznini. I nema reči određenih oblika da pruže utočište. Ni meni. Ni njoj. Ti nemaš tatu.Svako dete ima tatu.Ti nemaš tatu. Imam. Nemaš. Imam. Imaš.Žan Pjer, Francuz. Još jedan koga sam volela.Još jedan koji nije umeo da voli mene.Još jedan samo koji je mislio da je neizbežno proći.Još jedan koji je mislio da mu više neću biti nadahnuće za novu priču. Prvi sa kojim sam sedela sama u gledalištubez obira na sve prodate ulaznice te večeri

za predstavu za koju je on uradio dramatizaciju.Prvi sa kim sam učila da ćutim. Svojevoljno. Prvi sa kojim mi nije smetalo da živimu maloj prostoriji i budem gladna.Da jedem zemlju jer tog dana nismo imali paraza hleb. Zbog njega sam počela da verujem u ljubav.Da nepromišljeno skačem u talase koji se razbijaju o stenje. Da lovim pahulje na dlanu.Verovala sam u ljubav. Zbog njega. Srećom, ipaksamo kratko. Izbacio me je iz svog života

Plaketa prvoj dobitnici Književne nagrade"Aladin Lukač"

18

kada sam počela da čitam njegovu priču od sredine.Uvek mi se činilo da je tako najbolje.Početi od sredine. On je na početku uvek video kraj. Zato nikad nije bio srećan. Zvao se Žan Pjer. Volela sam ga. On mene nije. I tu je kraj. A ja? Prestao je da me voli pre tebe. I? I tu je kraj.Kasnije je Flora htela da zna da li je kraj moguć kada voliš.Ne znam. Ne bi trebalo da je tako. Ipak, često jeste. Zašto? Teško je reći glasno.Flora mi je često ponavljala da sam sebična. Da je ne volim. Da nikog ne volim. Ni sebe. Da me niko tome nije naučio. Batist će Kjaru naučiti da voli. Ko će mene?Na kraju je prestala da pita. I to je bio kraj.Žan Pjer? Pisac kratkih priča i dramaturg?Pa, dobro, ima smisla...Flora – pozorišni reditelj.

Tišina klavira

1.

Sinoć sam sedeo u bioskopu.Gledao sam neki stari američki fi lm. I bilo mi je lepo. Samo na trenutak.Onda sam se setio da kad se budem vratio kućitamo neću zateći nikog. I onda me je obuzeo strah.Nekada sam prezirao tu napetost zbog samoće.

Mrzeo sam one što trče unaokolokao da je samo jutro sveta njihovo. Tek da bi udovoljili onom što ih čeka pored kaminau rakošnom domu. Gnušao sam se tog doživljaja lepote, bolnog i nedodirljivog.To uživanje u čežnji činilo se kao blaga napetost kojom će kasnije ti isti užurbani posle mnogo godinamisliti o olako izgubljenim trenucima samoće.Ja je se nisam bojao. Tad ne. Bio sam srećan da samo na trenutak osetimdodir na ramenu i čujem njihove tople glasove.Samo na tren.A onda bih uživao u nametnutoj samoćikoja je samovoljno postala moje vlasništvo.Kad pogledam u zvezdama istačkano nebo,vidim samo rupe koje narušavaju idiludalekih privida.Rado bih se odrekao jedine stvariza koju s pravom tvrdim da je samo moja.I pristao bih da budem onaj užurbani. Jutros ponovo pretražujemo po fi okama.Gomila izbledelih fotografi ja.Trebalo je da ih uramim. Tako bih sebipodario trenutke privida. Ovako?Ostavljam sva vrata otvorena. I osluškujem.Spavam samo kad moram. I imam košmare.Kad sam budan, podnošljivo grozan život ulazi kroz vrata terase. I duboko diše.Da bih mu čuo otkucaje.

19

Konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2006. godinu raspisali su Dom kulture „Oslobo-đenje“ iz Novog Pazara i Ustanova za kulturu iz Sjenice, 10. 10. 2006. godine, i bio je otvoren sve do polovine dece-mbra 2006. godine.

Po završetku konkursa, petočla-ni žiri, većinom glasova, donio je odluku da dobitnik nagrade za 2006. bude Mladen Šlji-vović iz Zaječara za knjigu poezije 15 razglednica za 12 adresa. „Šljivović u knjizi kritički poka-zuje stvarnost kroz prizmu mitoloških značenja i demistifi -kuje lažne vrijedno-sti našeg vremena.

U konkurenciji pristiglih na-slova, 15 razglednica za 12 adre-

sa je najupečatljivija“, stoji u obrazloženju koje po tpisuje

predsjednik žirija Enes Halilo-vić (17. januara 2007).

Mladenu Šljivoviću je na-grada uručena na svečanosti,

25. januara 2007. godine, u Koncertnoj dvorani Doma

kulture, kada je održano i književno veče u njego-

vu čast.

Mladen je rođen 1980. godine u Za-

ječaru. Kad je dobio nagradu bio je student

Primijenjene fi zike i info rmatike na Fizičkom

fakultetu u Beogradu. Pobjednik je i Festivala

mladih pjesnika Dani poezije u Zaječaru 2005,

a drugonagrađeni na 35. Ratkovićevim večerima poezije u Bijelom Polju,

2005. godine.

Mladen Šljivović iz Zaječara najbolji na konkursu


s

g

o završetku ursa, petočla-

većinom va, donio jeu da dobitnik de za 2006. Mladen Šlji-iz Zaječaraigu poezijeglednica za 12 a. „Šljivović u kritički poka-tvarnost kroz u mitološkihnja i demistifi -

ažne vrijedno-šeg vremena.

Koncertnoj dvorani Domkulture, kada je održani književno veče u njeg

vu ča

Mladen je rođe1980. godine u Z

ječaru. Kad je dobnagradu bio je stude

Primijenjene fi zikinfo rmatike na Fizičko

fakultetu u BeogradPobjednik je i Festiva

mladih pjesnika Dapoezije u Zaječaru 200

a drugonagrađeni na 3Ratkovićevim večerimpoezije u Bijelom Polj

2005. godin

20

Tantal

Tantal je živeo u sobici upodrumuu koju je voda odavno prodrlaa sa plafona rasloneko čudno rastinje

Mogao je vrlo lakoda traži premeštaj ali pri samoj pomisli na čekanje u redui ledeni pogled šalterske službeniceodlagao je to za sutrai tako godinama

Jednostavno je prebacio sve vrednije stvari kod komšijaa sebi kupio dušek na naduvavanje

Narcis

Ujutru bi spavaoustajao tek u podneodlazio do kupatila i zagledan u ogledalosatima vežbao osmeh

Potom bi izlazio služeći se istreniranim osmehommesto lične kartepred mladim devojkamakoje su se kikotale

Ubijao ih je svojim pogledompolako stvarajući mit o sebi

Lagano je preskočio barui svoj odraz u njojostavljajući ga za neku drugu pričui uputio se na audiciju za voditelja

Bahami

More je ovde slano od znoja kupačanoću mirisno od parfemaiz klubova sa obala

Ako si srećnamožda te i pokupi neki brodi proda kao slepog putnikapiratima na Bahamimaili negde u Maleziji

Tada ćeš malo razmislitio svojoj žurbiimaćeš vremenadok budeš ribala palubu

Ja ću naravnopoći da te tražimčim popijem pivo

15 razglednica za 12 adresa, Mladen Šljivović

(odlomci iz knjige)

21

Firenca

Čekam te u Firenciu maloj poslastičari na gradskom trgu tu sam svakog dana u podne kao po dogovorudržim Hazarski rečnik ispred sebei na srpskom i na italijanskom i na engleskom prevoduza svaki slučaj

Znam otprilike kako izgledašnikad te nisam pratioali sam te sanjaoviše puta

I mada si svaki put menjala boju kose likjeziknacionalnost prepoznao bih te po očimataj pogled mogao je biti samo tvoj

Paradoksalno je čekanjeu Firenci kad dobro znam da si u Berlinuali ovde je lepše čekati

Alisa

Alisa je otišla u svoju zemlju snovatiho zakoračivšikroz ogledalo

U prvom momentu poželeo samda vrisnemi svojim glasom razbijemsva ogledalau kraljevstvu

Posle sam se smirioipak sam odavno očekivaoovakav ishod tamo je bar prividno sretna

Meni je preostaloda čekam da se umori od izvrnutih odraza stvarnostii vrati

Irenina kuća

Svakog dana bi me pozivalada mi priča o kućikoju je gradila u snovimapričala bi mi o svakomkamenukoji bi ugrađivalau zidove svog utočištakako bi ga nazivala

Bilo mi je jasnoda za takvu kućunema mestana čvrstoj zemljiniti bi ikada dobila građevinsku dozvolu U stvari zakoni prirode ne bi dopustili da njene misli izađu iz glavetada je učinila jedino što je preostalopočela je da zida u svojim snovima

Prvo je sanjala baštu sa ružinim cvetovimai belu kamenu stazuuokvirenu jorgovanimaprelepo mesto za prolećnu šetnju Zatim je sanjala vodopad na proplanku usred šumegde su se skupljali jednorozi i pesnici

22

U istom snu je odsanjala i vrataširoka petvisoka sedam metarabele stubove na ulazui grifone sa svake strane vrata

Treće noći izgradila je maleno predsoblje sa kaučem za nepoželjne gostei lavirint od hodnikau kome je zasadilavoćnjak jabuka

Četvrte noći stigla je do spavaće sobesa krevetom za dvojei medveđom kožom kraj kamina

Otrcano priznajem mislim da nije uspela da se uselikada se iznenada u pola noćipojavila na mojim vratimaplačući

Izgleda da je kuća iz snova počela da se raspadadivlji psi oterali su jednorogea jorgovani su prestalida cvetajuPolupijani pesnikuselio se u predsobljejabuke su trulele u hodnikua spavaća soba ostajala je praznauprkos ženskim naporima

Više se nije moglo živetiu njenoj kući iz snova

Vidiš Irenanaši snovi nisu materijalpogodan za građenjeBaš zato što su promenljivikao i titvoje utočište je zidala devojkaa ti očekuješ da u njemu živi žena

23

Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2007. godinu pripala je Aleksandru Semaki-nu iz Vrbasa za zbirku poezije Kalemar. Se-makinu je nagrada svečano uručena u febru-aru 2008. godine u Miltimedijalnom centru (tada) Doma kulture „Oslobođenje“, kada je ujedno i promovisana nagrađena zbirka.

Na konkurs za dodjelu nagrade „Aladin Lukač“, koji je raspisan u novembru mjese-cu 2007. godine, prijavilo se 17 autora, od kojih je 13 ispunjavalo uslove. O najboljoj knjizi odlučivao je tročlani žiri, u sastavu: književnik Enes Dazda-rević – predsje dnik i članovi Muratka Feta-hović i Nadija Rebronja. U obrazloženju žirija stajalo je:

„Ljubavna lirika sa elementima paganskih kosmogonijskih, urba-nih, pa čak i teozofskih inspiracija ulančana je u poe tsku stvarnost Ale-ksandra Semakina. I stru-ktura vječnog i stru ktura prolaznog u ovoj lirici nalaze se na istoj ljestvici pijedestalnih vrijednosti.

Mikro i makroelementi egzistiraju u si-stemu novih percepcija, bez želje da se na-metne njihova konačna vrijednost, već da se preispitaju postojeće. Precizan u izrazu, stilski već izgrađen i tematski provokativan u pjesmama ‘Veliki prasak’, ‘Bezimena tra-va’, ‘Ako sam’, ‘Neokrznute misli’ i ‘Nado-mak cveta’, najavio je potencijal o kojem će tek govoriti.“

Aleksandar Semakin je rođen 1983. go-dine u Vrbasu. Kada je dobio nagradu imao je 24 godine i bio je apsolvent na Fakultetu

političkih nauka, smjer: Međunarodni odnosi.

Na svečanoj dodje-li nagrade Aleksandar Semakin je istakao da je srećan zbog dobije-ne nagrade, „koju nije očekivao, ali je potajno priželjkivao“. Rekao je da malo zna o preminu-lom pjesniku u čiju čast je nagrada ustanovljena, ali se obavezao da će to vrlo brzo ispraviti istraži-vanjem pjesničkog opusa Aladina Lukača.

Aleksandar Semakin iz Vrbasa dobitnik nagrade


23

Na konkurs za dodjelu nagrade „Aladinkač“, koji je raspisan u novembru mjese-2007. godine, prijavilo se 17 autora, od ih je 13 ispunjavalo uslove. O najboljojizi odlučivao je tročlani žiri, u sastavu:iževnik Enes Dazda-

vić – predsje dnik i novi Muratka Feta-vić i Nadija Rebronja. obrazloženju žirija jalo je:

„Ljubavna lirika samentima paganskih smogonijskih, urba-, pa čak i teozofskih piracija ulančana je u e tsku stvarnost Ale-andra Semakina. I stru-ura vječnog i stru ktura olaznog u ovoj liriciaze se na istoj ljestvici

edestalnih vrijednosti.

tek govoriti.“

Aleksandar Semakin je rođen 1983. go-dine u Vrbasu. Kada je dobio nagradu imao je 24 godine i bio je apsolvent na Fakultetu

političkih nauka, smjer:Međunarodni odnosi.

Na svečanoj dodje-li nagrade Aleksandar Semakin je istakao daje srećan zbog dobije-ne nagrade, „koju nijeočekivao, ali je potajnopriželjkivao“. Rekao jeda malo zna o preminu-lom pjesniku u čiju častje nagrada ustanovljena,ali se obavezao da će tovrlo brzo ispraviti istraži-vanjem pjesničkog opusaAladina Lukača.

24

Veliki prasak

U vakuumu pod pazuhom Velikog medveda u beskraju koji smo naslutiliprokazani i prezreni

Slavimo besprizorno nagađamo

Hoćemo da sobom objasnimo Suncei noćno nebo bi da obasjamosvojim plamičkom

Kalemarimonad ovim iskonomkoji je privremen u našim očimavečan u našem grehu

Nesnalažljivi u strahuu afektu nepredvidivijoš ćemo se mi delitina one koji ne nađošei one koji ne tražiše

Bezimena trava

Ne slutim više beskraj i smrt ne osporavam

Dogodilo se i menipužu bez kuće u travi bez imenada pomislim kako je živeti strašnokako ova sporost ovog puža ubijau bezimenoj travi bez doma na leđima

Ne idem gde sam se zaputio ni nazad se ne vraćam

Probija se kroz vlati i humkeova uboga stonogaPočeo sam za travke da se vezujempa kružm oko jedne i održavam privid dugog puta

Biće pravo čudo stignem li gdeali već je čudo i dovde što sam stigao

Kalemar, Aleksandar Semakin

(odlomci iz knjige)

25

Ako sam

Ako sam spoznao godišnja doba njihove menenedozrelo i zrelo

Ako sam video voderazuzdane u prolećei primirene zimi

Ako sam se odavao paganstvu šumskih bogova(verom u premudri hrast i prečednu brezu)i vraćao se monoteizmu polja

Ako sam zagledan u brda i ravnice osetio vetar kako me umivai noći kako me bude

Ako sam pratio obalei sačekivao talaseAko sam

Ako sam zastao da otpozdravim tvojoj sencii da nadomak tvog šapata izustim reč

Onda neka sam i paganini nevernik i verniki asketa i bludnikAko sam

Jer bio sam u hramui bio sam u rajudočekivan kao svetac i svitac

I voleo i stideo sei strahovao i snevaoŽiveo sam zauvek i iznova umirao

Neokrznute misli

Vetar šapuće kroz neokrznute misliduž usnulih predgrađa i gradova u pokušaju

Železničke stanice autoputevi i aerodromipretvaraju se u netaknute krajolikenedirnute reke i domorodačke kolibe

Bosonogi lovci i sakupljači plodovaposkakuju po užarenom asfaltustrogih blokova i uštogljenih zgradabeže u hladovine obogaljenih parkova iz kojih će se ponovo začinjati godišnja doba

I sivilo neba postaje mitkoji ćemo jednom kazivati decinasukani kraj nekih voda

Jer tamo na periferijisakuplja se nova rasa ljudi neukaljana i nedirnuta kao pre Prvog grehakao posle Potopa

26

Nadomak cveta

Na trenutak prekidam svaku misao u sebi i orijentišem se pomoću senki

Mada znam podne u jednom naličju od grada neće poroditi one krajolike koji su venuli nadomak cveta

Gde si u ovom naličju od grada Vetar šapuće kroz neokrznute misliVape za Tobom neporođeni krajolici

Gde si da Te sakrijem od ukroćenih zgradada Te prenesem preko uzavrelog asfaltada Te postavim na raskrsnicu godišnjih doba pa da posedim nadomak cveta

27

Na konkurs za književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2008. godinu (19. 11. 2008. – 29. 12. 2008), koji su raspisali Dom kulture „Oslobo-đenje“ iz Novog Pazara i Ustanova za kulturu iz Sjenice, javilo se 14 autora. Među 14 naslova poezije, od kojih su svi ispunjavali uslove Ko-nkursa, na II sastanku članova žirija, održa-nom 09. 3. 2009. godine u Domu kulture u Novom Pazaru, jednoglasno je odlučeno da nagrada pripadne Nadiji Rebronji iz Novog Pazara za zbirku poezije Ples morima.

U obrazloženju žirija – koga su činili predsjednica: dr Jasmina Ahmetagić, univerzitetski prof. književnosti, i članovi – književnici i publi-cisti: Enes Halilović i Nebojša Gajtanović, te profesori jezika i knji-ževnosti: Zehnija Bulić i Emina Marovac – staja-lo je sljedeće:

„Žiri smatra da je knjiga Ples morima Na-dije Rebronja najbolja od pristiglih knjiga na ko nkurs „Aladin Lukač“.

Ova zbirka poezije, iako na prvo čitanje zvuči jednostavno i naoko naivno, vrlo je ujedna-čena, sa snažnim refl eksijama i novim meta-forama. Knjiga komunicira sa svjetskom kla-sičnom poezijom (Hafi z, Hikmet, Popa…). Pjesnikinja spaja istočni i zapadni Parnas, a sve se prelama kroz lično, današnje.“

Nadija Rebronja je rođena 1982. godine u Novom Pazaru. U vrijeme kada je dobila nagradu bila je magistar srpske književno-

sti (Odsjek za srpsku književnost Filozo fskog fakulteta u Novom Sadu), nakon što je diplomirala Turski jezik i književnost na Ka-tedri za orijenta listiku Filološkog faku lteta u Beogradu. Ples mori-ma je njena prva knjiga.

Nadiji Rebronja je nagra-da uručena 23. marta 2009. godine na svečanosti koja je tim povodom održana u Multi-medijalnom centru Doma kul-ture u Novom Pazaru. Nakon svečanosti dodjele nagrade održana je promocija nagra-đene zbirke poezije, o kojoj su govorili: dr Jasmina Ahme-tagić, Enes Halilović i Nebojša Gajtanović.

Novopazarka Nadija Rebronja dobitnica nagrade


27

da pripadne Nadiji Rebronji iz Novoga za zbirku poezije Ples morima.

obrazloženju koga su činili ednica: dr

na Ahmetagić, rzitetski prof. vnosti, i članoviževnici i publi-nes Halilović iša Gajtanović, te sori jezika i knji-sti: Zehnija Bulić iMarovac – staja-

jedeće:

Žiri smatra da je Ples morima Na-

Rebronja najbolja ristiglih knjiga na rs „Aladin Lukač“.

nagradu bila je magistar srpske književno-sti (Odsjek za srpsku književnostFilozo fskog fakulteta u NovomSadu), nakon što je diplomiralaTurski jezik i književnost na Ka-tedri za orijenta listiku Filološkogfaku lteta u Beogradu. Ples mori-ma je njena prva knjiga.

Nadiji Rebronja je nagra-da uručena 23. marta 2009.godine na svečanosti koja jetim povodom održana u Multi-medijalnom centru Doma kul-ture u Novom Pazaru. Nakonsvečanosti dodjele nagradeodržana je promocija nagra-đene zbirke poezije, o kojojsu govorili: dr Jasmina Ahme-tagić, Enes Halilović i NebojšaGajtanović.

28

KAPI

* * * Zaboravila sam ruke – jednu u Rumeliji, drugu u Anadoliji.Nemam više čime da te zagrlim.

* * * Rastegla sam se preko Bosfora ko Bogaz most. Jednog ću se dana morati srušiti, al’ ne znam samo kom će me kontinentu odnijeti talasi.

* * * Testiju đul-jaga drhtavo čuvam, još uvijek prolila je nisam. Zrno pijeska u duši nosim i san o biseru snijem. Slavuje moje pretihe neka niko ne čuje, dok snove ne dosanjam.

* * * (Junusu Emreu)

Tvoj stih je Anadolija u meni, divlja i topla. U njoj sebe sretoh kako tražim plamen na svijeći što miluje tišinu, ko trska u blatu koja na zna da l’ će svirala ikad bit.

* * * (Nazimu Hikmetu)

U kandžama tvog goluba u kavezu, Nazim, bilo je još zrna pijeska sa obale, kraj Efesa; krila su mu još mirisala na Bosfor. Ja nemam kavez, Nazim, a ni goluba daga u njemu zarobe.

Nikada je bilo uvijek

(Medžnunova pjesma Lejli)

Šetali smo mi nikadaanadolskim dolinama,u kamenim tekijama mi tražili jedno drugo.

Hodali smo mi nikadapo bosforskim mostovima, po napetim defovima mi svirali jedno drugom.

Plesali smo mi nikadapo širaskim pločnicima, uzburkanim morima mi tonuli jedno k drugom.

Griješili smo mi nikadada postoji jedno, drugo,u plamenu s leptirovimaja smo i ti jedno isto.

Ples morima, Nadija Rebronja

(odlomci iz knjige)

29

KRUGOVI

* * * Ako ja tebe poznah u Prapočelu,početak i kraj nam nisu dovoljni,ni potrebni.

* * * Počeh da se davimna čvrstom tlu,pa skočih u more.I tamo opet osjetih strah.Uhvatih seza truhlu dasku.Potonu i daska,umalo i jasa njom.Tada znadoh:Plivati može samo onaj što vjeruje u talase i u vjetaršto ih pokreće.

Tajni zavjet

Iz stijene se napih vode i progutah bijelo i slatko.

Osvrnuh se da pogledam kamenMožda mi je sada pobratim.

Krug

„Ako je središte mene u meni“, reče on, „Onda je središte tebe u tebi. Zašto ga onda tražimo negdje?“, završi.

„Ja uopšte nisam kap“,rekoh, „I zato nema ni radijusa oko mene“, prećutah.

Prokletstvo

„Da li je patiti isto što i nemati mastila?“, reče u meni pjesnik.

„Da li je mastilo isto što i krv?“, reče u meni vojnik.

„Da li je krv isto što i vino?“, reče u meni mistik.

„Ne znam“, rekoh ja,„Ali samo se mastilom opijam.“

30

Breza me je žalila jer sam krhka

Na moju brezu su s našeg jasena slijetale lastavice.

Neki mladić je jednom na koru brezečežnjivo urezao otisak očeve ruke.

Uz dvije grane sam se pela i u krošnji čitala Derviš i smrt.

Na vjetru treperila mi je kosa a breza me je žalila jer sam krhka.

Na koru breze sam urezala A,razbrajajući: Alfa, Alef, Elif.

Moja breza je bila palmai pod njom sam dala prisegu.

OBALE

* * * Neka neko prospe brašno da se bar malo nasmijem.

Nedožudno čekanje

Najgnusniji načinda nešto nemaš je da ga imaš,zasigurno imaš.

* * * Dok udišem tuđ, izdahnut nikotini slušam tuđe lažno cmakanje, samoživo čitam samo svoje stihove.

31

Dobitnik književne nagra-de „Aladin Lukač“ za 2009. godinu je Adnan Žetica iz Mo-stara za zbirku poezije Ljudi poslovice. Njemu je nagrada uručena 11. 5. 2010. godine, na svečanosti koja je, tim po-vodom, organizovana u Sve-čanoj sali Kulturnog centra u Novom Pazaru. Nakon toga održana je promocija nagra-đene zbirke.

Žiri za knjiže-vnu nagradu „Aladin Lukač“, u sastavu dr Jasmina Ahmetagić, Enes Halilović i Zehnija Bulić, donio je odlu-ku jednoglasno da je knjiga Ljudi poslovice najbolje pjesničko os-tvarenje mladih auto-ra u 2009. godini na prostoru Srbije, Crne Gore, Bosne i Herce-govine i Hrvatske.

Na konkurs, koji je raspisan 5. januara

2010. i trajao do 14. marta 2010. godine, prijavilo se 9 autora, od kojih je 6 knjiga ispunjavalo uslove konkursa:

1. Snežana Čkojić (1984, Valjevo), Svitanje u Midgardu, Beo grad, 2009;

2. Vladimir Petrović (1983), Uspravno ispred, Podgorica, 2009;

3. Ratko Petrović (1983, Beograd), Izgublje-ne intime, Plužine, 2009;

4. Katarina Fiame ngo (1984, Kladovo), Veče pre, Plužine, 2009;

5. Adnan Žetica (1980, Mostar), Ljudi po-slovice, Bijelo Polje, 2009;

6. Branka Selaković (1985, Užice), Kapija, Beo-grad, 2009.

Nagrađen Mostarac Adnan Žetica


31

gNovom Pazaru. Nakon toga održana je promocija nagra-đene zbirke.

Žiri za knjiže-vnu nagradu „Aladin Lukač“, u sastavu dr Jasmina Ahmetagić, EnesHalilović i ZehnijaBulić, donio je odlu-ku jednoglasno da je knjiga Ljudi poslovicenajbolje pjesničko os-tvarenje mladih auto-ra u 2009. godini na prostoru Srbije, CrneGore, Bosne i Herce-govine i Hrvatske.

Na konkurs, koji je raspisan 5. januara

( 9 3),Uspravno ispred, Podgorica,2009;

3. Ratko Petrović (1983, Beograd), Izgublje-ne intime, Plužine, 2009;

4. Katarina Fiame ngo (1984, Kladovo), Večepre, Plužine, 2009;

5. Adnan Žetica(1980, Mostar), Ljudi po-slovice, Bijelo Polje, 2009;

6. Branka Selaković(1985, Užice), Kapija, Beo-grad, 2009.

32

Adnan Žetica rođen je 1980. godine u Mostaru. U vrije me kada je dobio nagradu radio je kao profesor bosanskog jezika i književnosti, bio je dobitnik na-grade univerzitetskih profesora na festivalu poezije u Trstu Ca-stelo di Duino, 2008, nagrade na književnom konkursu Ulaznica, 2008. godine, druge nagrade na Melničkim večerima poe zije u Bugarskoj i Ratkovićeve na-grade za najbolji neobja vljeni rukopis mladih autora do 27 godina za 2008. godinu. Poezi-ja mu je prevedena na engleski, italija nski, njemački, bugarski i slovenački jezik.

Plaketu i novčanu nagradu Adnanu Žetici uručio je direktor Kulturnog centra Novi Pa-zar Zenib Biberović na svečanosti organizovanoj tim povodom. Nakon toga održana je pro-mocija nagrađenog djela Ljudi poslovice, na kojoj je govorila predsjednica žirija dr Jasmina Ahmetagić i autor Adnan Žetica, moderator je bila Hasna Ziljkić, koordinatorka Kulturnog centra, a stihove iz nagrađene zbirke poezije kazivala je Zehra Ajbar, diplomirana glumica.

33

Promocija zbirke pjesama „Ljudi poslovice“, učesnici: direktor Kulturnog centra Zenib Biberović, predsjednica žirija dr Jasmina Ahmetagić, autor Adnan Žetica i glumica Zehra Ajbar

Hasna Ziljkić, predstavnica Kulturnog centra Novi Pazar

34

Promocija zbirke pjesama „Ljudi poslovice“, Kulturni centar Novi Pazar, 11. 5. 2010. god. Na slici: (lijevo) učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar Dželila Madžović i

(desno) autor Adnan Žetica

35

Logika

Naučih svih trideset slova abecede negdje oko Bajrama.Od majke dobih jednu crvenu paru,ekvivalent današnjem ceneru,da pred rodbinom pročitamnatpis sa kutije šibica.Čitah: D-O-L-A-C-T-R-A-V-N-I-K;rekoh: ŠIBICA.

Praznovjerje

Trinaest koraka odmakoh,jer vjerovah da je trinaest moj sretan broji pepnuh neparan broj puta loptomte rekoh: ako je onažena mog života, pogodit ću šut i što prije, odmah, sutra!otići ću k njoj.Pogodih livažno ne bijer ponedjeljkom u predsezoniautoprevoz nije imao linijuza makarsku rivijeru.

Remi

Presušile su suze,potocima su otekle kad pomislih,uhvatih se da plačemu prostoriji punoj ljudi.Doduše, bih u minusu devetstotinai zbog opklade jedohosmu ili devetufafaronu ljutu.

Ljubav

Napisala je da nije mogla doći i da joj je uistinu žao,te da je plakala cijele noći.Napisah:

V-O-L-I-M- T-E

Sedam slova u sedam SMS-poruka.A ona da uvijek plače kad ima PMSi da i ona misli da voli mene.

Ljudi poslovice, Adnan Žetica

(odlomci iz knjige)

36

Vrijeme

Dežurni učeniktrećeg razreda gleda u zidni čas i neće da zvoni za kraj časa.Čeka da velikadođe na pet.Učiteljica i direktor ga ubjeđuju da im preda zvono ili da zvonijer vrijeme nije stalo – samo se velika umorila jer se baterija istrošila.

Majstor za smrt

Kiša je padala kao iz kablai mnogo puta do tada jest, ništa novo.Šuteći sam osjećao vrijeme, dokje pravilno zagrtao zemljuMajstor za smrt.Hodža ga požuri:Blato, mokro, ne misli prestajatdanas k’o u inat, može li to malo brže?!Da uradimo kako Bog zapovijeda, hodža.Čovjek možda ima dva života, je li tako?Jest!Vidiš,ali jednom umire.

Kontekst i tekst

Kontekst:Za njeg’ kažu da je tri puta išao na hadži da pantalone kupuje jedino onda kada se starepoderu na koljenima.Onaj drugi nikada nije bio na hadžu,ali je išao u Banju Vrućicu,ima bolesna koljena.Kažu drugi za njega da je sa pola paraučestvovao u izgradnjinaše bogomolje, a da nikad nije rekao da jest.

Tekst:Rekoše da su ukradene pare za izgradnju puta.Šta te čudi? Za vrijeme rataprodavali su humanitarnu pomoć.Kako se Boga ne boje?Bojali bi ga se da je Tito živ.

Alergija

Otišao je sredinom osamdesetih godinaprošlog vijeka uKliničko-bolnički centar Mostarnakon što je čuo da je stigla najsavremenija oprema za utvrđivanje svih mogućih alergijskih oboljenja.Do tada bješe samo slabić,a s rezultatima nalaza zaradi i poštovanje.„Nikom nije kazao, ni u piću,bolestan je cijeli život bio, samo je trpio“ – u kafani se tih dana šaputalo.

37

Kulturni centar Novi Pazar, već prepoznatljiv u regionu po književnoj nagradi „Aladin Lu-kač“, i u 2011. godini raspisao je konkurs za najbolju zbirku pje-sama koja je objavljena u 2010. godini, a čiji autori nisu stariji od 27 godina.

Na konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2010. godi-nu, koji je raspisan 27. 1. 2011. i trajao do 28. 3. 2011. godine, pristiglo je sedam naslova:

1. Milan Zlatano-vić, Haronove suze, Književna omladina Srbije, Beograd, 2010;

2. Čarna Popović (1989, Pančevo), Auto-kanibalizam, Matica Srpska, 2010;

3. Marija Drpa (1986, Doboj), Nepo-znata među ljudima, Izdavačka radionica „Svitak“, Požega & Omladinski književni

klub“, Modriča – Srpski ku-lturni centar, Modriča, 2010;

4. Đurđija Peruničić (1993, Užice), Vrata koja lagano otvaram, „Svitak“, Požega, 2010;

5. Milorad Mihailović (1985, Zmajevo), Bulevar po-raza, Zmajevo, 2010;

6. Željko Janković (1983, Pančevo), Karl Ginter u dvo-strukoj ekspoziciji, Mladeno-vac, 2010;

7. Natalija Ž. Živković (1982, Beograd), U aorti mog srca, Bijelo Polje, 2011.

Žiri, u sastavu: dr Jasmi-na Ahmetagić – profesorica književnosti, Nebojša Gajta-nović – novinar, publicista, pi-sac i Enes Dazdarević – pisac, donio je odluku da nagrada „Aladin Lukač“ za 2010. go-dinu pripadne Željku Jankovi-ću, iz Pančeva, za zbirku po-ezije Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji.

Nagrada dodijeljena Pančevcu Željku Jankoviću


3

nu, koji je raspisan 27. 1. 2011. i trajao do 28. 3. 2011. godine, pristiglo je sedam naslova:

1. Milan Zlatano-vić, Haronove suze, Književna omladina Srbije, Beograd, 2010;

2. Čarna Popović (1989, Pančevo), Auto-kanibalizam, Matica Srpska, 2010;

3. Marija Drpa (1986, Doboj), Nepo-znata među ljudima,Izdavačka radionica„Svitak“, Požega & Omladinski književni

6. Željko Janković (1983,Pančevo), Karl Ginter u dvo-strukoj ekspoziciji, Mladeno-vac, 2010;

7. Natalija Ž. Živković (1982, Beograd), U aorti mog srca, Bijelo Polje, 2011.

Žiri, u sastavu: dr Jasmi-na Ahmetagić – profesoricaknjiževnosti, Nebojša Gajta-nović – novinar, publicista, pi-sac i Enes Dazdarević – pisac,donio je odluku da nagrada„Aladin Lukač“ za 2010. go-dinu pripadne Željku Jankovi-ću, iz Pančeva, za zbirku po-ezije Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji.

38

Obrazloženje odluke žirija

„Od svih sedam knjiga koje su pristigle na ovogodišnji konkurs za nagradu ‘Aladin Lukač’, zbirka pjesama Karl Ginter u dvo-strukoj ekspoziciji, autora Željka Jankovića, najzrelija je i najkompaktnija knjiga. Pri tom, ova zbirka, koju čini 28 pjesama, lišena je svega početničkog. A to početničko, koje je Janković vješto ‘izbjegao’, upravo je kara-kteristično za prve knjige mladih stvaralaca.

Pjesme koje čine zbirku Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji su sažete i veoma če-sto epifanijske do srži. Ova zbirka je nalik na lirsku dramu, neizbježno fragmentizo-vanu, što nipošto nije usud već jedna od bitnih poetičkih odlika svekolike aktue-lne književnosti. Međutim, osim lirskog, ove pjesme imaju i epski naboj. Takođe, ovu knjigu, koja je podijeljena na dvije tematske cjeline, čini kombinacija ironije i simbolike, koja je, ustvari, i zaštitni znak ove poezije.“

Promocija nagrađene zbirke

Književno veče i svečana dodjela nagrade laureatu upriličeni su 17. juna 2011. godine u Domu omladine u Novom Pazaru. Nagradu laureatu Željku Janko-viću uručio je direktor Kulturnog centra Zenib Biberović.

O nagrađenoj zbirci govorili su čla-novi žirija dr Jasmina Ahmetagić i Enes Dazdarević, kao i sam autor. Poeziju

rhm. Aladina Lukača kazivala je Zehra Ajbar, glumica, a poeziju iz nagrađene zbirke kazi-vao je sam autor.

U okviru književne večeri nastupili su i učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Novog Pazara, koji su izveli kompozicije klasične muzike na gitari i fl auti. Moderator je bila Fatima Durović, PR Kulturnog centra.

Željko Janković je rođen 1983. godine u Pančevu. Piše poeziju i prozu. Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji je njegova prva obja-vljena knjiga.

39

Noć u prokrustovoj postelji

Hermetična književna kultura je kavez u kome neko

provodi sve svoje vreme jureći vlastiti rep.

Č. Miloš

Osvestio se kada su mu,gurajući ga u gepek, polomili prste.

Recimo, zamislite ga kakobezuspešno pokušava da odsvira nešto na dopunskom času.

Mentor je, iz sve snage, zalupiopoklopac od klavira, iako je znaoda učenik nije dorastao Šenbergovojkamernoj simfoniji, op. 38.

Sada je, umesto nje, mogao da čujesamo vankelov motor.

Nije mogao da se pomeri, ali jenajzad uspeo da dohvati vlastiti rep.

Pored svega, gospodine Česlave,uspeo je i da ga odgrize.

Tok svesti

Zatvorska ćelija:krevet, prazne police, lavabo,pribor za ličnu higijenu.

Ratni zločinac je zadržan u menzi.

Za to vremereditelj, pisac i humanista, B. P.potpuno sam, snimio jetročasovni eksperimentalni fi lmu jednom kadru.

Lonesome Death Of Thomas Bernhard

Danima je pisao poeziju na gladan stomak.

Sada me podseća na još uvek živog morskog psakoji se odnekud pojaviona operacionom stolu.

Ipak, malo ćemo da odugovlačimo sa presađivanjem organa.

Karl Ginter u dvostrukoj ekspoziciji, Željko Janković

(odlomci iz knjige)

40

Čovek u susednoj bolničkoj sobikoji nestrpljivo očekujesvoje novo srce, još uvek,začudo, ima sasvim dovoljnosnage da mrzi ajkule.

Potpuno ga je sludela ova deplasirana, hirurška ekstravaganca.

Sada ih, kaže, ima čak i u Bodenskom jezeru.

Dakle, osvetiću se, post mortem,onima koji su o ljubavi pisalikoristeći najobičnije mastilo.

Da, biće to moja skromna zagrobna užina...

Ali neću ih buditi noću, sakrivajući se iza belih, satenskih zavesa,niti ću im se plaziti u ogledalu.

Sve je to poprilično otrcano.

Pustimo ih, neka svake večeri na miruoperu svoje zube.

Poigravaću se sa njihovim manuskriptima, i to u trenucimakada ih budu pakovali.

Zamislite: pesnici u svojim objavljenim radovimazatiču vezane stihove.

Gospode, pa oni su verovaliu slobodu, a ne u patvorenugeometrijsku pravilnost.

Kada ih opije miris svežeštamparske boje, dokusuriće ihsadržaj dopisivanih reči.

Ali šta da se radi, to će nalagati zakoni metrike...

T. S. Eliot je rekao da nijedan stih nije slobodan za čovekakoji želi da uradi dobar posao.

U pravu je, ti ljudi zaista dišu punim plućima...

Najzad, spiritizam je obezvređen,i zaista mi je žao što će daktilografi pretežno završavati u ludnicama.

41

Na književnoj večeri

Nismo hteli da ga pustimo da uđe.Došao je nepozvan.

Računao je na to da ćemo biti blagonakloniako se pojavi u salonskom kaputu.

Pored svega, bio je neljubazani mirisao je na formalin.

Rekao nam je da je lično, on, napisao tu knjigu.

Blues hour

Čuli smo Ghost On The Highway...

Žao nam je zbog lošeg snimka ...

Zaista je zvučao kao gužvanjealuminijske folije...

Svega je pet stepeni iznad crte...

Lokalni meteorolozi kažu da će nas,negde pred svitanje, najverovatnije oduvati vetar...

Znaš, posle svega, Jimmie,i nisam naročito iznenađena...

Podsetiću vas da je sinoćusamljeni West Providence Drive,doslovno, zatrpan...

Veoma neobičnim,rekla bih, lepidolitskim peskom...

U gradu je i dalje tiho, kao u grobnici...

Najzad, čuli smo voz...

Evo, Jimmie kaže da su ganeki čak i videli...

No, kako god...

U programu ste sa Cybil...

Sada je 2:30...

Ponovo ćemo čuti The Gun Club...

Nešto što će zvučati kao cepanje staniola...

Cool Drink Of Water...

42

Providence

Ovuda nikada nije prolazio voz.Ovo je slepo crevo u jami.Da nije tako, alat za obradu drveta bi mu služio kao vetrobran...

Međutim, noćas su svi mogli da ga čuju.Na kratko je zastao, baš tu, ispred Earl-ovog bara.Jedini sam to mogao da vidim.Pretpostavljam da sam, baš zbog toga,i zaradio leukom na rožnjači.

43

Na konkurs se prijavilo sedam autora, njih šestoro je ispunjavalo uslove konkursa – tj. da je zbirka pjesama objavljena u 2011. go-dini i da autor nije stariji od 27 godina – to su:

1. Ajša Bahović (1990, Novi Pazar, Srbija), Pustinja prošlih dana i ova zrna sad, Narodna biblioteka „Dositej Obradović“, Novi Pazar, 2011;

2. Kemal Obad (1988, Zenica, BiH), Amber, Connectum, Sarajevo, 2011;

3. Sara Radojko-vić (1989, Beograd, Srbija), Hoochie-cooc-hie vinjak i bluz, Beo-grad, 2011;

4. Đurđija Peru-ničić (1993, Požega, Srbija), Oči starog kla-vira (pesme za decu), Svitak, 2011;

5. Zlatka Emeršić (1992, Berane, Crna Gora), Tvoje jesenje ra-zglednice, Berane, 2011;

6. Halid Bulić (1985, Živinice, BiH), Televizionar, Tuzla, 2011.

Žiri – u sastavu: univerzitetske profe-sorice književnosti dr Jasmina Ahmetagić i mr Nadija Rebronja i urednica programa u Kulturnom centru dr Elma Šabanović – do-nio je odluku da Ajša Bahović dobije knjiže-vnu nagradu „Aladin Lukač” za 2011. godinu. U obrazloženju odluke stajalo je:

„Zbirka Ajše Bahović Pustinja prošlih dana i ova zrna sad izdvojila se među dru-gim zbirkama pristiglim na konkurs jasnim etičkim stavom mladog bića koje se bori za

vlastitu individualnost i za pravo na razlikovnost u moralno posrnuloj i zapar-loženoj sredini, kako ova pjesnikinja vidi svijet koji je okružuje.

Taj je okolni svijet tamni-ca, koju Ajša Bahović prepo-znaje, raskrinkava, satirično osvjetljava ili u njoj i zbog nje boluje. Nesklonost ove pjesni-kinje sentimentalnosti i isklju-čivoj zabavljenosti vlastitom individualnošću čini ovu zbir-ku buntovnom, refl eksivnom, pa i angažovanom, u smislu dosljednog zahtjeva za slobo-dom i otpora postojećem.“

Nagrada po drugi put ostala u Novom Pazaru


4

er, Connectum, Sarajevo, 2011;

3. Sara Radojko-1989, Beograd,a), Hoochie-cooc-injak i bluz, Beo-, 2011;

4. Đurđija Peru-(1993, Požega,

a), Oči starog kla-(pesme za decu),ak, 2011;

5. Zlatka Emeršić 2, Berane, Crna ), Tvoje jesenje ra-

dnice, Berane, 2011;

6. Halid Bulić 5, Živinice, BiH), vizionar, Tuzla, 2011. r

gim zbirkama pristiglim na konkurs jasnimetičkim stavom mladog bića koje se bori za

vlastitu individualnost i zapravo na razlikovnost umoralno posrnuloj i zapar-loženoj sredini, kako ovapjesnikinja vidi svijet koji jeokružuje.

Taj je okolni svijet tamni-ca, koju Ajša Bahović prepo-znaje, raskrinkava, satiričnoosvjetljava ili u njoj i zbog njeboluje. Nesklonost ove pjesni-kinje sentimentalnosti i isklju-čivoj zabavljenosti vlastitomindividualnošću čini ovu zbir-ku buntovnom, refl eksivnom,pa i angažovanom, u smisludosljednog zahtjeva za slobo-dom i otpora postojećem.“

44

Ajša Bahović je rođena 1990. godine u Novom Pazaru. U vrijeme kada je dobila nagradu studirala je Engleski jezik i knjiže-vnost na Univerzitetu u Novom Pazaru. Pi-sanjem poezije i proznih tekstova bavi se još od osnovne škole. Živi u Novom Pazaru, a inspiraciju za pisanje nalazi u „njegovom specifi čnom mentalitetu“.

Plakat – idejno rješenje: Muhamed Đerlek Max

45

Književnu nagradu „Aladin Lukač“ Ajši Bahović uručio je Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar. O nagrađenoj zbirci govorile su: dr Jasmina Ahmetagić, dr Nadija Rebronja i dr Elma Šabanović,

moderatorka programa bila je: Ajla Dazdarević.Hasna Ziljkić je kazivala poeziju Aladina Lukača: „O ljudima i sebi“ i „Neću plakati“.

Rialda Mavrić, učenica srednje Muzičke škole u Novom Pazaru, izvela je kompoziciju „I will always love you“ uz pratnju na klaviru svoje profesorice Julije Zilkić.

46

Devojka sa plavim očima

Beše lepa Ahmet-agina mala.Nani je omiljeno dete bila.Ne znavaše ta za jazuka i šera.Svakog dana se ta nanau čednost njenu klela.Plave oči, duga kosa, nešto kao zamršena.Kažu stari, šaptalo se,polu-melek, polu-žena.Volele je đuvegije,i kad prođe lepotica,sve devojke tu ostanubez svog muškog, milog svica.Ne lež’ vraže u kotlini,neg’ sihire Bukrešankepostaviše mladoj lepoj, miloj Ahmet-aginoj. Skonča ona i pre leta,uz pupoljak jasmin-cveta,a na tendžik uči hodža,da joj Džennet sutra blista,nije mogla ovde živet’kada nije bila ista.

Prijatelji

Nemaju srca više,ne boli ih patetika, ni romantika.Čista su sintetika.Komešaju mi se oko tabana, vuku me za stopalai glava me već zabolela.Vole moje rime,to što nemam predrasude,to što pričam budalaštinei što ne volim uskogrude.To su mi najdalji prijatelji.One bliske ne držim do sebe tako blizu.Da me pogrešno ne shvate,imaju svoje partnerekoji svrsi toj služe.

Nad patetikama

Dok je imalo tople vode,plakala sam ispod tuša.Onda kada je ostala hladna,šiknula ja krviz plemena starih bolesti.Šta sad mogu da kažu?Da sam mrtva onda kada drhtimili kada mi popijuposlednju kap ljubavi?U zagušljivom kupatilupostoji samo jedno ne mogu.

Pustinja prošlih dana i ova zrna sad, Ajša Bahović

(odlomci iz knjige)

47

„Pustinja prošlih dana i ova zrna sad“

Sakrij se od mene.Ja ne umem da plačem iskrenodok me tvoji Bosfori gledaju sažaljivo.Ne nudi me tim promrzlim rukama od klavirapoklonom za prvi sneg.Nisam ja umetnica.Sakrij... Pogled.Ja ne umem da putujem dok mi tvoje oči govore da me imaš.Ne sanjaj me,ja sanjam ravnice.Shvati,ja sam mera za zagrljaj.Ako mrzim,mržnja me boli.Ako volim, ljubav me čeka.Ako plačem,ne budi tu.Sakrij se iza drvetasvojih dela.Sama ću kupiti svoj zasluženi badem.Poješću ga naopačke.Poješću ga na nekoj zaleđenoj klupi.Sakrij se od mene. Sakrij se od mog srca.Sakrij se.Ja sam gluvonemai neću razumetizašto me udarašpo usnama.

Sakrij se.Spasi se.Sakrij se.Spasi me.

Verovanje je ljudska veština

Da si golub, da li bi izdržao strahovati hoće li te neko povrediti svakog trena?

Pazarske sedeljke

Bore su mi iskočileod prljavštine tih priča. Nije što ih zanima,ali moraju o nečemu muhabet povesti.Nije što znaju,ali sudove treba olako donositi.Što lakše ga doneseš,to lasniji sud će biti.Bore su mi ispucaleod palacanja zmija.

Ja ne govorim nemušti jezik.

48

Doba komercijale

Štetočine belosvetske.Ne znaju šta se prodaje onima na pijaci.Ko trgovac nije, šta traži u politici?Kupujem, prodajemi nikada ne zaboravljam na svoj interes.Ko nije za sebenije ni za komšiju.Pametan je bio taj koji je izmislio pravila ljudske egocentričnosti.Dolari, marketing, moderno i mediji.Ko se toga ne pridržavapropade u ovoj trgovini dušama.

Šta?

Novac je društveno zlo,reče mi bankar jedan. Ljubav je društveno zlo, poeta mi reče. Vino je društveno zlo, boem mi reče. Religija je društveno zlo, ateista mi reče. Ateizam je društveno zlo, vernik mi reče. Čovek... Čovek je društveno zlo,odraz u ogledalu mi reče.

****

Osluškivali smo zvuk kapije kako propuštadvadeset i četvrto vozilounutra.Duga povorka

za sahranu jedne gejše.

Uspešna žena

Udavala se triput.Završila dva fakulteta.Vlasnica je dva stana,tri alimentacije,jednog džipa,četiri mačke,dva godišnja putovanja na Zapadi tri kila šminke svakodnevno.Sva tri muža su joj umrlaod starostipod čudnim okolnostima.

Mudrost je reč Božija.

Putnici

Gledajući te kakone mariš,uspavah krivnjui izmoreni san.

49

Na konkurs za književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2012. godinu – koji je raspisan 8. 1. 2013. godine, trajao do 31. 3. 2013. godine – prijavilo se 13 autora (starosti do 27 godina) zbirki poezije koje su izdate u 2012. godini i to:

1. Mirko Jovanović (1985, Stara Pazova), Kamenolom, Čačak, 2012;

2. Arnela Lakota (1993, Novi Pazar), Zejna kao strast, Beo-grad, 2012;

3. Miloš Ristić (1984, Kruševac), Lju-šture javnosti, Kruše-vac, 2012;

4. Damir Nedić (1984, Kragujevac), Nešto si zaboravio, Kra-gujevac, 2012;

5. Mladen Stojadi-nović (1986, Paraćin), 1- Stihom da ti kažem, 2- Svitac u slepoj ulici, Paraćin, 2012;

6. Nikola Stojanović (1992, Velika Kruševica), Ne reci nikom, Kruševac, 2012;

7. Vladimir Čolaković (1996, Priboj), Me-lanholija svijesti, Požega, 2012;

8. Aleksa Glumac (1998, Beograd), Ja sam gospodar svog života, Panonske niti „Kultart“;

9. Tamara Jakovljević (1989, Valjevo), Kako zvuči tišina, Beograd, 2012;

10. Ajša Ćelović (1996, Priboj), Kamenči-ći na putu, Priboj, 2012;

11. Milica Mile-nković (1989, Svrljig), Manje od dlana, Vrbas, 2012;

12. Ivana Buntić (1989, Mostar), Piruete rasutih bisera, Čitluk 2012;

13. Jefi mija Kocić (1992, Niš), Veze, Niški Kulturni centar, 2012.

Članovi žirija za knji-ževnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2012. godinu – dr Jasmina Ahmetagić, profesorica književnosti,

Laureat: Mirko Jovanović iz Stare Pazove


4

( 993, ),a kao strast, Beo-, 2012;

3. Miloš Ristić 4, Kruševac), Lju-e javnosti, Kruše-2012;

4. Damir Nedić 4, Kragujevac),o si zaboravio, Kra-vac, 2012;

5. Mladen Stojadi-ć (1986, Paraćin),hom da ti kažem,itac u slepoj ulici, ćin, 2012;

6. Nikola Stojanović 2, Velika Kruševica),eci nikom, Kruševac, ;

10. Ajša Ćelović (1996, Priboj), Kamenči-ći na putu, Priboj, 2012;

11. Milica Mile-nković (1989, Svrljig),Manje od dlana, Vrbas, 2012;

12. Ivana Buntić (1989, Mostar), Pirueterasutih bisera, Čitluk 2012;

13. Jefi mija Kocić (1992, Niš), Veze, Niški Kulturni centar, 2012.

Članovi žirija za knji-ževnu nagradu „AladinLukač“ za 2012. godinu– dr Jasmina Ahmetagić,profesorica književnosti,

50

književni kritičar, pisac; Nebojša Gajtanović, novinar, pisac, publicista; Enes Halilović, pi-sac, publicista – donijeli su odluku da pobje-dnik konkursa bude Mirko Jovanović iz Stare Pazove, za zbirku poezije Kamenolom.

U obrazloženju žirija stajalo je:

„Zbirka Kamenolom Mirka Jovanovića ubjedljivo se izdvojila iz ovogodišnjih pjesni-čkih zbirki pristiglih na konkurs za književnu nagradu „Aladin Lukač“, prije svega visokim zahtjevima koje je ovaj mladi pjesnik svojim stihovima postavio, a potom, naravno, i nji-hovom uspješnom realizacijom.

Dvije cjeline, od kojih se sastoji zbirka Ka-menolom, pokazuju i opseg talenta Mirka Jo-vanovića: kadar da se iskaže u strogoj formi sonetnog vijenca u prvom dijelu, nazvanom ‘Venac Konstantina Kamena’, ali i da se služi formom slobodnog stiha, kome ne manjka ritma, elokvencije i misaonosti, u drugom dijelu zbirke imenovanom: ‘Rečnik okame-njenih termina’, Mirko Jovanović, sudeći po ovoj zbirci, ima šta da pruži srbijanskoj knji-ževnosti.

Zbirka Kamenolom, prije svega, podsjeća da je pisanje poezije ozbiljna posvećenost traganju za pravom riječju, mišlju, oblikom i emocijom.“

Mirko Jovanović je rođen 1985. godine u Bijelom Polju. Prije nego što je dobio nagra-du Kulturnog centra, Mirko je dobio nagradu Mladi Dis za 2012. godinu. Bio je urednik knji-ževnog fanzina TIT. Živi u Staroj Pazovi.

Plakat – idejno rješenje: Muhamed Đerlek Max

51

Svečanost dodjele nagrade Mirku Jovanoviću i promocija nagrađene zbirke održane su 24. 5. 2013. godine u Galeriji Kulturnog centra. Nagradu je laureatu uručio direktor Kulturnog centra Husein Memić, a na književnoj

večeri učestvovali su: Enes Halilović, Nebojša Gajtanović, kao i sam autor.

52

Anja Pavlović, učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar, upotpunila je književno veče izvedbom muzičkih kompozicija na violini. Moderator programa: Ajla Dazdarević, poeziju kazivala: Ajša Bahović

53

VENAC KONSTANTINA KAMENA

7

Hoću da isplovim iz delte Tišine,tamo gde ne grizu anđeli-paucinego krvožedni malarični zvuci;spremam iz savesti beg, iz paučine.

Idem iz samoće među obrazine, gde su, s klepetušom, poovčeni vuci i predstavi lošoj zvižde – listom glumci(u tom su teatru i sedišta bine).

No za beg ne želi Tišina ni čuti.Ali ja znam: iza moga čuna brazdaNekretnji, Tišini (ne vodi) je rana,

Te ću likovati kada se uzljutipošto se, sa čunom, preseli zavazdana mora početka vrela i preslana.

8

Na mora početka vrela i preslana ucrtaću ćutnjom rebra podnevakada brnjica budu na čeljusti smaka,krletka u koju ne sme glas gavrana.

Protrčaću ozdo površinom dana,sastrugati kandžom rđu zalazaka,

beli beleg gladi sa trbuha svrakai žar-ptice cvrkut (uz cvrčak tabana).

Potom sebi frulom zameniću kost,poleteti Suncu kroz ozon i kišu,pregristi pupčane duge, varljiv most

Nad Dolinom kojom gmiže crna reka pijavica što se međusobno sišu –nema drugog puta za blato čoveka.

9

Nema drugog puta za blato čoveka sem zemljom i u nju, kroz grob višespratnispiralom nasleđa (lestvicama blatnim)do istoka prvog, nekrečenog mleka.

Proklet da je ko se spase glavoseka krpeći predačkim repnim pršljen vratni.Treba biti stena, s tumorima zlatnim,tek granični kamen Nikad i Doveka.

„Udeni nit sunca kroz zelene uši,a za tlo se zašij“ – vjeruju je bilja.Ja radije džigljam ko kula svetilja

(Tlomrzaca sunce), pa neka me srušiTlotres i strese me, ko rosu, tla grana,nek skončam ko ilo na dnu Okeana.

Kamenolom, Mirko Jovanović

(odlomci iz knjige)

54

10

Nek skončam ko ilo na dnu Okeana,kao u odrazu nebesa oblaci,neka Atlantide, bivši krtičnjaci,grobovi su zvezda – nada pokopana.

Tačko poniranja Žića, sa dna-dlana otisni se moru na natekloj šaci. Vodo, ovog puta plod sveta pobaci – smrt, svetožder, time biće progutana.

Spasenje će sveta – sveta da me staje.Jer kad zmiji mora već zub da se čupa,dockan je – pre treba smrskati joj jaje.

Raž zla će u klasu pomlatiti krupai odvući vrtlog galaktičkog levkaod Sunca daleko, dalje od leleka.

REČNIK OKAMENJENIH TERMINA

vid

v. sumnja

glad

Poseći snu glavu, postrići sa nje zmijei ko čarape prevrnuti ih: ogoliti imutrobe pune skrivenih zmijskih nogu.Obrati noge ko koprivu, golom rukom. Rascepiti na nogama meso i kosti im isperutati. Oduvati perut niz vetar,kao perje maslačkovo. San bezglavina kolac nabiti i isterati mu srce.

Ispuniti truplo travama, pod kojima pravedni spiju, i premazati ga kalomu kom odbačeni bude se. Dobijenu mumijumleti između sebe i još jednog kamena.Umesiti od nularice, bez kvasca, testo za pesmu. Peći pesmu oko jedan život na tihoj vatri jezika. Služiti je hladnu,bez priloga. Sam ne okusiti ni mrvu.

šupljina

Ne preziri, sine, život. Nemoj da ti je mrskani zemlja, kojom polen njegov raznosiš. Zamrzi majdan neki – dovoljno je. Ali ne rudu, što joj seušlo u trag i koja se lovi do istrebljenja,ne ni do nje progrizene hodnike sa skeletomod potpornih stubova, s vagonima i liftovimapunim rudara što na glavama nose kornjačesa velikim užarenim okom a u burmuticamaplućâ ugljeni prah; mrzi samo kapiju u okno,živu ranu na zemlji sa podobijem nule.

Anatema te, Nulo, sveta šupljino sveta! Tebe,koja si pre Jedan bila jedino. Tebe koja ćeš kad sve prestane biti sve. Prezirem beočugkojim se opasuješ. (Skineš li ga, on postajedelilac količniku mog prezira prema tebi.)Pljujem na tvoju srčiku, bleđu od lica lunekoja je iz nepoznatog razloga tvoj anagramu ovom jeziku što je svačiji pomalo pa jesrećno neudat (devojačko prezime Naški),a koji je mestimično s grmljavinom, kišan.Ne volim tvoj oblik, oblik medaljona o vratus kog je skinuta glava. Ali ne pada mi teškotvoja težina – to je težina kapi u epitafu:Vrškom pun ljubavi bejah. Sve što mrzehkap je bila samo. Koja me je prelila.

55

Konkurs za Književnu nagradu „Aladin Lukač za 2013. godinu“ raspisan je 3. 2. 2014. godine i trajao je do 20. 4. 2014.

Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2013. godinu pripala je Slađani Šimrak, stu-dentici iz Stare Pazove, za zbirku poezije Normale.

Ovakvu odluku je donio tročlani žiri, u sastavu: dr Jasmi-na Ahmetagić – univerzitetska profesorica knji-ževnosti, knjiže-vna kritičarka, pisac, Samir Ha-nuša – profesor jezika i književno-sti, pjesnik, i Izeta Radetinac – pje-snikinja.

U obrazloženju odluke žirija stajalo je:

„Zbirka pjesa-ma Normale mlade pjesnikinje Slađane Šimrak privlači pa-

žnju prije svega svojim biranim jezikom, ali i snažnim osjećanjem za mjeru, koja čini da njeni stihovi, iako se to ne očekuje ni u zbir-kama zrelih pjesnika, budu iznenađujuće ujednačeni po svojoj vrijednosti. Izbruše-nost jezika čini ovu zbirku nesvakidašnjom, utoliko prije što njome, mada se ne može svesti na jednu tematsku odrednicu, domi-nira lični svijet pjesničkog subjekta, u kome

jednako važno mjesto igra i emocija i refl eksija. Zao-bilazeći zamke patetike i raspričanosti, ali i zablu-du o poeziji koja nužno progovora o velikim te-mama, Slađana Šimrak progovara o sebi i svijetu na zreo i umjetnički uobli-čen način.“

Svečanost dodjele književne nagrade „Ala-din Lukač“ Slađani Šimrak održana je u Galeriji Kultu-rnog centra Novi Pazar, 5. juna 2014. godine. Nagra-du je laureatkinji uručio direktor Kulturnog centra Husein Memić.

Staropazovčani ponovo najbolji


ormale.

Ovakvu odluku je donio tročlani žiri, u astavu: dr Jasmi-a Ahmetagić univerzitetska rofesorica knji-evnosti, knjiže-na kritičarka, sac, Samir Ha-

uša – profesor zika i književno-i, pjesnik, i Izeta adetinac – pje-nikinja.

U obrazloženjudluke žirija stajalo:

„Zbirka pjesa-a Normale mlade esnikinje Slađane mrak privlači pa-

svesti na jednu tematsku odrednicu, dominira lični svijet pjesničkog subjekta, u kome

jednako važno mjesto igrai emocija i refl eksija. Zaobilazeći zamke patetike raspričanosti, ali i zabludu o poeziji koja nužnoprogovora o velikim temama, Slađana Šimrakprogovara o sebi i svijetuna zreo i umjetnički uobličen način.“

Svečanost dodjeleknjiževne nagrade „Aladin Lukač“ Slađani Šimrakodržana je u Galeriji Kulturnog centra Novi Pazar, 5juna 2014. godine. Nagradu je laureatkinji uručiodirektor Kulturnog centraHusein Memić.

56

„Najpre nisam očekivala da ću izdati knjigu. Onda nisam očekivala da ću dobi-ti nagradu i sve u vezi sa mojom poezijom uglavnom ide neočekivano. Što se tiče na-grade, ona nosi ime jednog odličnog pesnika i to je samo po sebi dovoljno. Meni znači da budem dobitnik takve nagrade. Ove godine desila se meni ta draga slučajnost, a prošle godine mom bliskom prijetelju i sugrađaninu Mirku Jovanoviću. Utoliko mi je draže što sam je i ja dobila“, izjavila je Slađana Šimrak na svečanosti dodjele nagrade.

Nakon svečanosti dodjele nagrade upri-ličeno je i književno veče na kojem je pre-dstavljena zbirka pjesama Normale. O zbirci su govorili članovi žirija kao i sama autorica, a odabrane stihove iz zbirke kazivali su po-bjednici Festivala stvaralaštva mladih 2014. godine u oblasti recitovanja: Džana Ljajić, učenica Gimnazije, i Stefana Jovanović, uče-nica Ekonomsko-trgovinske škole. Modera-tor programa bila je Hasna Ziljkić, diplomi-rani žurnalista i koordinatorka programa u Kulturnom centru. Učešće u programu dali su i učenici Muzičke škole „Stevan Mokra-njac“ u Novom Pazaru: Gavrilo Milenković i Dalila Kurtanović, koji su na svojim muzičkim instrumentima izveli: mazurku i rondo.

O pjesnikinji

Slađana Šimrak, rođena 1990. godine, je iz Stare Pazove u Srbiji. U vrijeme kada je dobila nagradu Kultu rnog centra Novi Pazar bila je studentica matematike u Beogra-du i sa svojim drugarima uređivala je zbornik „džBujanje“, koji oku-plja mlade staropazovačke autore. Njena prva zbirka poezije U Dese-tom selu obja vljena je 2010. godine kao nagrada na konkursu „Desanka Maksimović“ koji raspisuju Valjevska gimnazija i Srpska književna zadruga.

57

Promocija zbirke pjesama „Normale“, Kulturni centar Novi Pazar, 5. jun 2014. godine.Moderator: Hasna Ziljkić; učesnici književne večeri: Slađana Šimrak (autorica), dr Jasmina Ahmetagić,

Izeta Radetinac i Samir Hanuša

58

Tridesete Bio sam na četvrt puta od besnilarat je tek bio u najavia Beogradom su šetalalica tugesarajevskog pesnika Gorana Simićakoji se još nije rodio

zavijao sam neke varljive šumovei duvanu pasuse i papiregovorio devojkamada će večno biti zaljubljene u menena šta su se smeškalei mislio sam da mi veruju

svakodnevno sam vežbao prodavanje maglea vreme prave magle koristio za učenjei to mi je bilo dovoljno

imao sam sve predispozicije da ti se pojavimpred vratima, da mi otvoriši da dugo ne izađemoali, ipak, bio sam sastavljen od nekih davnih prostornih obećanjai nisam imao za šta da se držim kad god sam govorio „ja“i zaista pričao o sebi

Četrdesete

Lena, jedina žena kojoj se nisam rugao,otišla je sa jednim kome se nije rugalaispozdravljali smo se sa tim ratomja sam ga i počastio – vojni logor učiniće me čovekomsa ožiljcima iskustva, mislio sama postao sam kosturi najzad, završio u kafani pored Dunava(za kojom će, u veku koji sledi,šoping centar tešiti klinceu ratu sa prirodom)pustio sam poruke u boci da reše stvara potom, proceđenog zdravljai krhke kose,sa njima nestao u širini vode

Dvehiljadite

U mene su usadili metaljer za dve ili više njihovih razrađenih osobinaima mesta samo u jednoj mojoji za svaku moju glupostu njima čuči uzrokpogrešno shvaćennoge su mi beskorisne,više ih i nemamponekad samo osetim fantomsku jezu kad vidi tuđe jezike i usne da se formiraju u oblik njenog imena

Normale, Slađana Šimrak

(odlomci iz knjige)

59

Mi, lopovi

zimi smo gradili tvrđaveu proleće krali smo trešnjepitali se bi li o nama Nušić i Hurbanpisalibar na marginamai bi li se sklanjali s putadok leti vozimo „bez ruku“

u deceniji koja će usleditizaboravićemo pečene kukuruzei žmurke oko parkapitaćemo se koga je brigaza kontaminirani basket tereni ambroziju što je nikla niotkuda

bićemo bez osećajapremda prema nama nisu bili takvii danasna ovom mestu, gde smo jednom zatrpali kutiju drugarstvai gde se sjajno okliznuoonaj pisac što je navraćao delimo s vazduhom metastazu tišine

ne znamo ko nam jesmanjio plućai pustio nas da pišemo kodove za srca i resetujemo saobraćaj na nulu umesto da u gužvi trčimo toliko da izgubimo dah kao nekadda vrištimo od uzbuđenja i davimo se u smehu

vreme je da lutkama vratimo glave da nas podsete na igru jer, za razliku od nas one su ostale iste i sačuvale svoje dostojanstvo

Putuj, Selma

pogledaj, oni trče uz pokretne stepenicevijaju sopstvenu senkusvaki dan, po ceo dankonkretnih namera truberad oslobađane kaj se što radiš

rad prekovremeno oslobađarad prekovremeno oslobađa svoju težinu

još veruješ da će se sutravijati herojiali ne znaš da li su ti sećanja stvarna i prestaje da te bude brigajer si plaćena da se svako jutro budiši svako jutro smena počinje traumatičnim zvukom sirenesvako jutro svako isto

zaslepljuješ se da bi videla da moraš da se oslobodiš preko vremena ovogu vreme preko potrebno

60

Knedla u grlu

ne zavaravaj seda ćeš imati šta da kažeškad ti sudija naredi govori ceo vek da se pripremaš osušenog grla ćeš opravdavati sebe crtati „naleglo osam“ rukama u mrakupitati poster Dalija na vratimada li će se prilika još koji put usaglasiti sa tvojim hirovimai pregledaćeš njegove tvrdnje ovlašgurnuti ih u ladicu nemoralnih spisagde im je i mesto, da se ne lažemoali proklećeš se time, znaš

ne veruj porotničkoj subkulturi čuvaj se kitnjastih objašnjenjaolabavi žice kad zarominja kišagovori priče od kojih će mi zatreperiti jezaprodaj prijatelje kojih imaš viška dok ti je svest još nesuženai dok pratiš trendove i glumiš čovekanisu ti uloge lošeali, molim te, kad te sledeći put neko priupitakad će kraj?objasni mu ko odlučuje

seti se da si u fi rmi poezije radnikne inženjeri da će te prvo tumačenje koštati posla

Poeziju kazuje: Stefana Jovanović

Gavrilo Milenković, učenik Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar

Dalila Kurtanović, učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar

61

Na konkurs za Književnu nagradu „Ala-din Lukač“ za 2014. godinu, koji je raspisan 2. 2. 2015. godine i trajao do 31. 3. 2015. godi-ne, pristiglo je jedanaest naslova:

1. Đurđija Peruničić (1993, Požega – Sr-bija), Skriveni sekund, Svitak, 2014;

2. Đorđe Bogojević (1988, Šabac – Srbija) Ogleda-la, Presing 2014;

3. Filip Dimko ski (1995, Prilep – Makedo-nija), Božilak na iskonot, Skopje, 2014;

4. Slaviša Savić (Derventa – Bosna i Hercegovi-na), Priroda, Čovjek i Ja, 2014;

5. Jelena Bla-nuša (1987, Kikinda – Srbija), Pseudoton, Banatski Kulturni centar, Novo Miloševo, 2014;

6. Aldina Murić (1995, Rožaje – Crna Gora), Pronađi sebe, Rožaje, 2014;

7. Miljan Radojković 1994, Aleksinac – Srbija), Svejedno je – Sve jedno je, Aleksinac, 2014;

8. Amra Tahirović (1997, Rožaje – Crna

Gora), Ranjeni stih, Rožaje, 2014;

9. Haris Plojović (1996, Novi Pazar

– Srbija), Okovi, IA Nova poetika, Beo-

grad, 2014;

10. Nermin Delić (1995, Vinac – Bosna

i Hercegovina), Ruste-mov Ah, KULTura sNO-

VA, Zagreb, 2014;

11. Jovana Gromo-vić (2000, Bački Mo-noštor – Srbija), Kad budna sanjam, 2014.


61

bija), Skriveni sekund, Svitak, 2014;

2. Đorđe Bogojević (1988, Šabac – Srbija) Ogleda-la, Presing 2014;

3. Filip Dimko ski (1995, Prilep – Makedo-nija), Božilak na iskonot, Skopje,2014;

4. Slaviša Savić (Derventa – Bosna i Hercegovi-na), Priroda, Čovjeki Ja, 2014;

5. Jelena Bla-nuša (1987, Kikinda – Srbija), Pseudoton, Banatski Kulturnicentar, Novo Miloševo, 2014;

8. Amra Tahirović(1997, Rožaje – Crna

Gora), Ranjeni stih,Rožaje, 2014;

9. Haris Plojović(1996, Novi Pazar

– Srbija), Okovi, IANova poetika, Beo-

grad, 2014;

10. Nermin Delić (1995, Vinac – Bosna

i Hercegovina), Ruste-mov Ah, KULTura sNO-

VA, Zagreb, 2014;

11. Jovana Gromo-vić (2000, Bački Mo-noštor – Srbija), Kad budna sanjam, 2014.

„Pseudoton“ najbolja zbirka, nagrađena Kikinđanka Jelena Blanuša

62

Odluka žirija

Književnu nagradu „Aladin lukač“ za 2014. godinu dobila je Jelena Blanuša (1987, Kiki-nda) za zbirku poezije Pseudoton, koju je objavio Banatski Kulturni centar.

Žiri, u sastavu: Enes Halilović – književnik, publicista, dr Nadija Rebronja – pjesnikinja, uni-verzitetska profesorica književnosti i Elijas Rebronja – profesor jezika i književnosti, saopštio je da je knjiga Jelene Blanuša najbolje ostvarenje pjesnika do 27 godina na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

„Knjigom Pseudoton autorka je pokazala izuzetnu književnu zrelost, originalnost i tale-nat“, stoji u obrazloženju žirija.

Dodjela nagrade

Svečanost uručivanja nagrade laureatkinji Jeleni Blanuša održana je 21. maja 2015. godi-ne u Galeriji Kulturnog centra u Novom Pazaru, a potom je održano i književno veče u čast dobitnice.

63

Jelena Blanuša o sebi – umjesto biografi je:

„O meni se pouzdano znaju samo dve činjenice: rođena sam 1987. godine u Kikindi. Sve ostalo je neprecizno i sve ono što bih o sebi rekla određeno je sa-mim trenutkom kada to govorim. Moje se postojanje može opisati samo kao neprekidno kretanje, kao smenjivanje i igra dualnosti: razuma i čulnosti, nauke i umetnosti, vizuelnog i verbalnog , poezi-je i proze, teorije i eksperimenta, harmo-nije i entropije i, naposletku, barem dve ličnosti koje prepoznajem u sebi. A sve te borbe imaju isti cilj: pronaći rupe u usta-ljenim putevima onoga što većina naziva razumom i smislom. Tamu i besmisao seckam u male, crne ptice koje potom učim da lete. Mnoge su već odletele. Na-dam se da će ponekad negde i stići.“

64

Bdenja

A vi ni noću ne spavate,vaše gladne oči traže svaki pokret.Ne tražite milost, ne,tražite nam ljubav.

A, znate, odavno je nema,sami smo istrošili šanse koje smo moglidati drugima.I sad vi čamite noćuna svim otvorenim prozorimai čekate nas da se probudimo.

Da samo znate:bolje je čekati da usnimo.

Vaše gladne očitraže naš sluh.I znate da je uzaludno lutati,znate da je pogrešno,odlutali su nestalii neće više nikadimati koga da čekaju.

I znate da se noćunaša savest sabira.Možda jednom uračuna i vas.

Spavajte otvorenih očijuvi, mali dušmani,kad vam već nijedato da sanjate;

I promenite ponekad hramovei mesta potonuća:Naše podle savesti noćuznaju od čega da se kriju.

I mi bdimo

Čekaj do proljeća, Marija

Seti se, Marija,onog bosog koračanjapo stazama siromaštva,ni ti ni ja nismo znalikoliko košta jedan sunčan dan

Pseudoton, Jelena Blanuša

(odlomci iz knjige)

65

glodali smo suve sredine hlebašto ostadoše za decom,oni su jeli meke korice

od knjiga si čitala samo ženske časopiseviše od dve godine zakasnelena našu adresu

učili su te, Marija,kako da se odeneš u cvetne haljine,koje nisi imala, i kako da se našminkaš u plavo

a lice ti je bilo obojeno u crnood vatre koju si ložilaod usnule trave i starih novina

Bila si odevena, voljena Marija, u višedecenijsku, tromu tugu,nas petoro smo živeliu razrušenoj, tuđoj kući

i nismo mogli ništa, Marija,sem da sačekamo da ostarimo,da nam deca budu glumci i lekari,jedino oni da nas spase

Pomoli se bogu, Marija,već je sedamdeset i petai deca su odraslai možeš da nosiš plave, cvetne haljine

a ti si u crnom,iza plavih očiju igraju tamne sene,imamo i kuću alidom nismo imali nikada

Nasmej se, Marija,dok otkucava ovo večedeca nam se u tuđini igraju odrasliha nas boli suština

neki životi prođu a da nismo ni znali,i ako tamo negde iza noćnih kapakaonih noći kojih si se danju plašila,

ako negde leži pravda,noćas ćeš podmiriti jadikovke,i sve će biti lepo i lako

Iza tebe će, Marija,ostati nekoliko jauka,nekoliko jauka i ništa – isto kao i kad si bila

Marija, zar smo za to živeli?

(iza tvog pogleda,iz tvog nesuđenog osmeha,iz neba ističu se hladne vode)

Upitaj prašak

66

Novi svetski poredak

Štede na bombama

Mi štedimo na deciA mogli bismo ih imatida nije umora i tumorâ – čudno je to:neizbor nas bira

Mi štedimo nerođenu decu

Dovikuju nam iz grobaMrtvi još uvekmogu da plaču

Štede na bombama –bombe ne štede

Pitanje trenutka

Nije neznanjenesaznavanje je strašnoI onaj što se juče utopio samo nije znao da može i ležeći da se pliva

Ne nedostaju nam željeimamo pogrešne Između dna i površine razlika je samo malo straha

Strah za život ispred života

I izgleda smo toliko sa sobom primitivnim srasli da i kad možemone bismo se spasli

Svakakogrob nas otvoren čeka

A u velikoj kancelariji....

Brane mi da pišem naučne pesmeNe, ne brane, već upozoravajutoplim, zdušnim smeškom

Pa dobro,evo vam jednaobična pesma:

Nauka već pišepesmu o vama

Da razjasnimo zasvagda

Sto nijansi ukusa

To nije ništa dosposobnost naracijeglasa u tvojoj glavi

Blago onima koji pevaju!

67

Na konkurs za književnu nagradu Aladin Lukač, koji je trajao od 13. februara 2016. do 31. marta 2016. godine, pristigle su sljedeće zbirke poezije:

1. Velida Zukan (Vitez, Bosna i Hercego-vina), Živci ne govore, Udruženje građana Slovo Gorčina, Stolac, 2015;

2. Srđan Gagić (Zemun), Slovo u izlogu, JU Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje, 2015;

3. Enesa Mahmić (Koper, Slo-venija), Faustova kći, Studentski kulturni centar Kragujevac, Kragujevac, 2015;

4. Maša Seničić (Beograd), Okean, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak, 2015;

5. Milica Milosa-vljević (Beograd), Ta-mne intimnosti, Biblio-teka „Milutin Bojić“, Beograd, 2015;

6. Stefan Mitić (Le-skovac), U’vatile me lutke, Arte, Beograd, 2015;

7. Jana Maslaković (Niš), Bašta naših ži-vota, Arte, Beograd, 2015;

8. Đurđija Đuka Peruničić (Požega), Le-ptir, „Svitak“, Užice, 2015;

9. Birsena Džanković (Novi Pazar), Nefs i ruh, Građanski forum, Novi Pazar, 2015;

10. Lav Lukić (Beograd), Veliko sprema-nje, Beograd, 2015.

Po završetku konkursa, članovi žirija – dr Jasmina Ahmetagić, dr Nadija Rebronja i Mu-hamed Đerlek Maks – do-nijeli su odluku da Knji-ževna nagrada „Aladin Lukač“ za 2015. godinu pripadne Enesi Mahmić za zbirku poezije Fausto-va kći.

Enesa Mahmić (rođe-na 1989) piše eseje, poe-ziju i putopise. Članica je PEN Centra Bosne i Herce-govine i svjetske asocijacije pisaca Poetas del Mundo. Živi i radi u Kopru u Slove-niji, ali objavljuje na bosa-nskom i engleskom jeziku.

„Faustova kći“ i Aladinova poezijaspojili Koper i Novi Pazar


3. Enesa Mahmić (Koper, Slo-ija), Faustova kći,dentski kulturnitar Kragujevac, gujevac, 2015;

4. Maša Seničić ograd), Okean,dska biblioteka adislav Petković “, Čačak, 2015;

5. Milica Milosa-vić (Beograd), Ta-e intimnosti, Biblio-a „Milutin Bojić“,

ograd, 2015;

6. Stefan Mitić (Le-vac), U’vatile me lutke,e, Beograd, 2015;

,– dr Jasmina Ahmetagdr Nadija Rebronja i Mhamed Đerlek Maks – dnijeli su odluku da Kževna nagrada „AlaLukač“ za 2015. godpripadne Enesi Mahmza zbirku poezije Fausva kći.

Enesa Mahmić (rona 1989) piše eseje, pziju i putopise. ČlanicaPEN Centra Bosne i Hergovine i svjetske asocijacpisaca Poetas del MundŽivi i radi u Kopru u Sloniji, ali objavljuje na bonskom i engleskom jezik

68

U obrazloženju odluke žirija stajalo je sljedeće: „Zbirka Enese Mahmić Faustova kći, poetski raznovrsna i žanrovski složena, privukla je nepodijeljenu pažnju žirija među ovo-godišnjim pjesničkim zbirkama prispelim na konkurs za nagradu ‘Aladin Lukač’. Ova mlada pjesnikinja je uspjela da u zbirci, u kojoj se višestruko prepliću žanrovi, geografi ja miješa sa historijom, a mogućnosti ljudskog života sa osujećenjima, ostvari jedinstvo tona, emocije i izraza, zahvaljujući, prije svega, svom pjesničkom doživljaju svijeta, ali i jedinstvenom diskur-su koji svakodnevlje pretvara u pjesničke motive i stvarnost vidi kao građu za poeziju.“

Enesa Mahmić, laureatkinja, i dr Jasmina Ahmetagić, predsjednica žirija za Književnu nagradu „Aladin Lukač“

69

Svečanost dodjele nagrade održana je u Galeriji Kulturnog centra u Novom Pazaru, 25. maja 2016. godine. Nagradu je uručio zamjenik direktora Kulturnog centra Rafet Tiganj.

Nakon svečanosti održano je književno veče u čast laureatkinje, na kojoj je promovisana njena zbirka poezije Faustova kći.

O Enesinoj poeziji govorili su članovi žirija, dok su stihove kazivale pobjednice u oblasti kazivanja poezije i besjede na Festivalu stvaralaštva mladih 2016. godine: Elma Selimi, uče-nica Medicinske škole Novi Pazar, i Džana Ljajić, učenica Gimnazije Novi Pazar. Program su upotpunili učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ izvedbom muzičkih kompozicija na gitari, a moderator večeri bila je Ajla Dazdarević, dipl. grafi čki dizajner.

70

Šerif Lukač, otac rahmetli Aladina Lukača po kome nagrada nosi ime, poklonio je Enesi Mahmić zbirke poezije Aladina Lukača

Nejla Muratović i Džalila Madžović, učenice Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Novi Pazar

71

Krakov

Ne mogu zaboraviti jevrejske četvrti u Krakovuni podrumske radnjeu kojima po cijeli dan gore svjetiljke sve do osamkada se zaključavaju kapije i ljubavnici dozivaju jedni druge niz duboku praznu ulicusladostrasno, molećivo i tužno: Maaarek! Gaabor! Eeevaaa!

Ponekad čujem tako oštar povik tako nametljivtako očajnički ljudskipa ustanem, pogledam kroz prozor da nije namijenjen menimada znam da to nikako ne može bitijer sam u stranom gradutako daleko od kuće.

Natpis pred kapijom mrtvog grada

Narod Nebeski obavijesti, putniče, ovdje da ležimo mrtvi jer tako je glasila domovine zapovijed.

Ljudi s taksima

Prvo se čuje zvuk ezana za ikindijua potom neobična graja stotinu hiljada ljudišto nalik bujici teče nepostojećim koritombez kamenja, bez šljunkovite obalesamo voda što pljuska onako

Njihovi glasovi odjekuju među željeznim roletnamai nepomičnim predmetima.

Njih stotine hiljada što jurišajuna tramvajske i metro staniceuplašeni da neće ugrabiti mjesto za Tamoali na kraju svi nađu mjesto Tamo

Asketa

Utolio je žeđ i promrmljao riječi zahvalnosti prešao mokrim dlanovima preko lica uzeo koru tikve, napunio je vodom i odnio svojoj mazgi

Tamo na Drugoj strani bačena je kocka čula se psovka, a zatim prigušeni smijeh

Njega istorija nije doticala ni pobjednici, ni poraženi ostao je u pećini

Faustova kći, Enesa Mahmić

(odlomci iz knjige)

72

April u Parizu

Naleti vjetra raznose latice japanske trešnje po Šamps de Marsuružičaste pahuljepadaju prolaznicima po kosi i ramenima

Nekako, tuga je manje tuga zaborave se izlizane cipele, žuljevi na rukamaprazni džepovi...postoje samo te ružičaste pahulje i ljepota trenutka

Faustova kći

Istočno od Kavkazapostoji mjesto na kojem zaboraviš svu prošlost, a budućnost te nimalo ne brine – zapisano je na pergameni Astu.

Svijet je svakim danom sve više tonuo u krv i tminu, a moj život postajao je sve manje radostan.

Pobjegla sam od ljudi i nisam čula ništa drugo osim glasova mudraca što su me ispunjavali iskrenom nadom. Bila sam zaokupljena samo jednim ciljem – sutra ću ga pronaći, to mjesto.

Raglednica iz Trabzona

Na divanu sjedi ženasa oblinama hindu boginje pred njom kleče dva muškarca

Kavezi za ljude U starim industrijskim gradovimajednosobni stanovi liče na kaveze:nagomilani predmetii mali prozorikroz koje možeš samo zvrljati u nebesaili opsovati komšijinom djetetu materšto se smije glasnou vremenu u kome nema razloga za smijeh.

U starim industrijskim gradovimazadovoljna su samo lica na plakatimašto vise na oronulim fasadama.Ruke otimaju ono što im ne pripada.Dok zazivaju bogovestavljaju tuđe u svoje džepove.

Ovdje se snovi otapaju poput snijega.Hromi penzioner na buvljaku prodajeuramljenu fotografi ju diktatorašto je prodavao djeci lizala sa okusom svijetle budućnosti.

73

Na konkurs, koji je trajao od 23. januara do 10. aprila 2017. godine, prijavili su se slje-deći autori:

1. Anđela Popov (Beograd), Senka u ogle-dalu, Studentski kulturni centar Kragujevac;

2. Safi ja Vehabović, Sapfi ni magijski harfo-vi, JU Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje;

3. Mateja Savić (Beograd), Srce srcu piše, Srpska knjiga M, Ruma;

4. Stefan Stanojević (Pančevo), Mladi atlas, Balkanski književ-ni glasnik, Beograd;

5. Irena Savić (Tuzla), Leptirica i ruža, Studio Moder-na, Zagreb;

6. Bojan Todoro-vić (Kragujevac), Čarli ili dobri dečaci loših drža-va, Studentski kulturni centar, Kragujevac;

7. Đurđija Peruni-čić (Požega), Nasme-jani svet, Svitak, Užice;

8. Jasmina Jajčević (Bačka Palanka), Divlja balerina, Književni klub „Dis“, Bačka Palanka;

9. Merima Handanović (Zenica), Kihote-ske, Minex, Opća biblioteka u Zenici (BiH);

10. Goran Stamenić (Beograd), Sveti ma-gnet, Treći trg – Čigoja, Beograd;

11. Anđela Pendić (Beograd), Oganj, Bibli-oteka Karlo Bijelicki Sombor;

12. Ajtana Dreković (Tutin), Fosil sumnje, Ustanova CEKIT, Zaječar;

13. Ernad Osmić (Brčko), Inat jezika, Knji-ževni klub Brčko distrikt BiH;

14. Emina Selimović (Zenica), Genocid u Crazy Horseu, Dobra knji-ga Sarajevo;

15. Spasoje Joksimović (Majdanpek), Život po su-ncu, Kulturni centar Vrbasa;

16. Belkisa Redžo-vić (Novi Pazar), Sno-vi mog detinjstva, OŠ „Desanka Maksimović“ Novi Pazar;

17. Dino Krcić (Plav, Crna Gora), Kapi jezerske vode, Biblioteka „Ikre“ – Plav i Udruženje pisaca Sandžaka Novi Pazar.

Navedene knjige obja-vljene su u 2016. godini.

Ajtana Dreković iz Tutina najbolja na konkursu


as, Balkanski književlasnik, Beograd;5. Irena Savić

zla), Leptirica i a, Studio Moder-Zagreb;6. Bojan Todoro-

(Kragujevac),Čarli ilibri dečaci loših drža-Studentski kulturni tar, Kragujevac;7. Đurđija Peruni-(Požega), Nasme-svet, Svitak, Užice;8. Jasmina Jajčević čka Palanka), Divljaerina, Književni klub s“, Bačka Palanka;

4 S o ( ), oCrazy Horseu, Dobra ga Sarajevo;

15. Spasoje Joksim(Majdanpek), Život poncu, Kulturni centar Vrb

16. Belkisa Redvić (Novi Pazar), Svi mog detinjstva,„Desanka MaksimoNovi Pazar;

17. Dino Krcić (PCrna Gora), Kapi jezevode, Biblioteka „IkrePlav i Udruženje pisSandžaka Novi Pazar.

Navedene knjige ovljene su u 2016. godini.

74

Komisija za Književnu nagradu „Aladin Lukač“ za 2016. godinu – a sačinjavale su je predsjednica žirija: dr Jasmina Ahmetagić, profesorica jezika i književnosti, te članice žirija: dr Amra Hodžić-Jejna, urednica izložbenog i tribinskog programa u Kul-turnom centru Novi Pazar, i Elma Hamzagić-Halilo-vić, profesorica jezika i književnosti – donijela je od-luku da nagrada pripadne Ajtani Dreković iz Tutina za zbirku poezije Fosil sumnje.

U obrazloženju odluke žirija stajalo je sljede-će: „Zbirka poezije Fosil sumnje, mlade autorice Ajtane Dreković, tematski i sadržajno raznovr-sna, izdvojila se među sedamnaest pjesničkih zbirki pristiglih na konkurs za ovogodišnju na-gradu ‘Aladin Lukač’. Snagom književnog izra-za i izraženom samosvjesnošću, pjesnikinja se predstavila kao neko ko na svijet gleda širom otvorenih očiju, iznoseći lična iskustva i načela u kontekstu opšteg i svakodnevnog. Ona pjesmu doživljava kao dokaz vremena i događaja, te, ko-risteći se različitim motivima i sadržajima u pisa-nju, otvara svoj lični mikrokosmos čitaocu.“

Ajtana Dreković je na svečanosti dodjele nagra-de rekla: „Naziv Fosil sumnje proistekao je iz jednog stiha pjesme Pagansko doba, u kojoj je fosil sumnje glas ženskog roda koji je u kritičnim periodima druš-tva bio marginalizovan, pa čak i ugnjetavan. Ipak, sam naslov ne okuplja sve pjesme iz knjige, čega sam i bila svjesna kada sam zbirku tako nazvala. Zato i jeste fosil – da bi se ta sumnja, najavljena u prvoj knjizi, javila tek u nekoj narednoj, kao dominantniji motiv, kada će se moje sumnje kroz određene teme u pjesmama potvrditi ili poništiti. Sumnja se može primijetiti i u pojedinim pjesmama ove zbirke, ali je diskretna i ne teži potvrđivanju.“

O pjesnikinji

Ajtana Dreković je rođena 1991. godine u Tutinu. Osnovne i master studije završila je na Državnom uni-verzitetu u Novom Pazaru, na smjeru Srpska književnost i jezik. Zbirka pje-sama Fosil sumnje je njeno prvo djelo, a objavljena je u okviru 31. Festivala Dani poezije u Zaječaru, 2016. godine.

Bila je dobitnica i nagrade Mati-ćev šal za 2016. godinu, koju dodjelju-je Biblioteka Dušan Matić u Ćupriji za prvu knjigu poezije.

Za neobjavljeni rukopis pjesama, koji će biti štampan 2018. godine, dobila je nagradu „Milutin Bojić“, koju dodjeljuje istoimena biblioteka u Beogradu.

75

Promocija nagrađene zbirke održana je u Galeriji Kulturnog centra Novi Pazar, 15. septembra 2017. godine, a učesnici cu bili članice žirija Elma Halilović i Amra Hodžić-Jejna, zatim književnik Enes Halilović, kao i autorica Ajtana Dreković; poeziju je kazivala Almasa Ejubi-Hačković, dok je

moderator programa bila Ajla Dazdarević.

76

KafNečije oči su pokrivene kao

sokoloveTu sam.Gde god se okrenem – Kaf.

Simurgin glaspravi krugoko moga čula.

Iz moje kosetrideset ptica poleće –nijedna ne odnosi svoj trag.

Ako je izvan provalijazašto se ovde moj krug zatvara,pun tragova živih?

Grebem kamenje Kafada me živii nerođeni posteljomnazovu.

U nesvesti pogrešno vino popih i umirih glas pupavca.

Bezglasje i trag mu otrlo.

Jezerkinje

Jezero Gazivode.Gole devojke i venac belog lukaokačen na vrata splava da se đavo ne prevari,da ne svrati ispod strmog brda šume.U najboljem slučaju možda silazeći zaradi upalu mišića.

Površinom jezerameđu dalekim kupačimapluta olupina šporeta.„Mladići iz Raške“čitaju se naglas i povremenokratkotrajna kišaometa parenje vilinih konjicanad ogledalom.

Uveče pred vatrom,par zelenih očiju,zakruženih surmomko mesec tamnom noći,poigrava u želji.

Fosil sumnje, Ajtana Dreković

(odlomci iz knjige)

77

Seoski se mangupidok devojke spavajuprikrali i venac belog lukabacili u vodu.

Drugog se danadevojkemomački provodile,uz Bukovskog.

Unutar i izvan tačke

Tarihi od slova sa tačkama i tarihi od slova bez tačaka.Nokta.I ljudi koji s visine gledamokao pokretne tačke.I žene koje ne gledaš.Tilak.I tačka polaska.I tačka preseka.Alef.I tačka usijanja.Tačka je stavljena.Metafora.

Tačka je pojam koji se ne defi niše.

Gledam u tačku od mastila,ne vidimpetsto biliona protona.

Ulice ranih jada i veselja

Dok su daleko odavdeturisti novčićima podržavali legenduFontane di Trevi,mi, deca iz nove ulice(nove jedino za mene),stvarali smo lične.

Bila sam srećna kada smo morali napustiti kućuiz treće zone grada(zbog čega se ni danas ne može lako prodati).Majka je tada plakala.Komšija, s kojim smo otćutali NATO napadegledajući prve prenose iz Prištine,zurio je u nas epski.To sećanjeon će nositi u sebii kad putuje, i kada spava sa ženom,i kada ćuti s tuđim ženama,i kad laže pred strancima,i kada na svom jezikuu tuđoj zemlji opsuje(službenike).Neki su se i radovali.

Mene su učilida se komšija mora gledatikao rod.

78

Prelazak u ulicu Ibarsku(tako se zove i čuvena magistrala)oplakan je po satnici neisplaćenom kišom,koja je licima nudila suze.

Odbijala sam kasnijena putovanjimapiti sa gradskih česama,da bih se jedino svom graduvraćala.

A danas idemod obale do obaleiz vode kradem svoj liki pralik.

Otekli zglobovi

Rođen.Idući vraća.Krijući otkriva.Otkivajući zakiva.Sebe.Otekla Teba.Ne vidi.Oseća. Iznad podzemlja Teba.Ispod Tebe podzemlje.Kuda?Antigona...

Leto i ostale varljivosti

Jedna lasta kratkog kljuna široko zeva.

Laurazija

A večeras gledam vatru i osećamda mi se grkljan podiže.

Pred njomklešem kamendo oblika kapi.

Kost moga ramenamožda jednom bude u rukama antropologas tvojim imenom.

Jer pod mojim nogamaklica izumiranjauspravnog čovekapodrhtava na igliciseizmografa.

Ne uspeh za života od kontura svog i tvog telauobličiti Lauraziju.

Između nas dvesta miliona godina.

79

Monografi ja o Književnoj nagradi „Aladin Lukač“ (2005–2018), u kojoj se osvetljava pređeni put od ustanovljavanja nagrade preko predstavljanja njenih dobitnika, svojevrsna je rekapitulacija koja sagledava šta je u periodu od 12 godina donosila kulturnom životu Novog Pazara i poeziji samoj, budući da je dodeljivana za najbolju pesničku zbirku mladih pesnika (do 27 godina) sa prostora bivše Jugoslavije. Prepoznavanje novih, izrazitih i autentičnih pesničkih glasova, što je (barem u načelu) cilj svake književne nagrade, uvek znači i podsećanje na vrednosti, a obelodanjivanje i (re)defi nisanje književnih kriterijuma neizbežno utiče na kulturni život, tim više što je sredina u kojoj se sve odvija manja. Nagrada „Aladin Lukač“ uzrasla je do važnog kulturnog događaja. Utoliko je odgovornost žirija bila velika.

Dodeljivanje nagrade „Aladin Lukač“ bilo je svake godine i podsećanje na posthumno objavljen opus talentovanog i tragično stradalog mladog pesnika, po kome je nagrada ponela ime. Taj opus, mada pesnički nedovršen, zaustavljen na pragu pravoga izraza, baš kao i pesnikov život – jer Aladin Lukač je svoju prvu i jedinu po svojoj volji i do kraja osmišljenu zbirku (Suze čuvaju hromi ljudi) objavio još kao maturant – svedoči o osetljivom, nad životom zamišljenom, talentovanom mladom čoveku. Ustanovljavanjem nagrade „Aladin Lukač“ i živom aktivnošću oko nje, Novi Pazar je okupljao mlade pesnike iz gotovo svih krajeva bivše Jugoslavije, načinivši od pesnikovog preranog završenog života simbol – to je vedro-radosni simbol stremljenja nad ponorom, kontinuiteta, poštovanja književne tradicije i okupljanja oko lepe, duboke i smislene reči.

Sama svečanost dodeljivanje nagrade, kojoj sam nekoliko godina kao član žirija prisustvovala, uvek je bila ispunjena mešavinom sete i vedrine i značila je hod ka budućnosti kroz negovanje kulture sećanja. Dalo je to samom činu nagrađivanja jednu svečanu ozbiljnost, tako retku u današnjem vremenu i tako dragocenu.

Književna nagrada „Aladin Lukač“ – važan kulturni događaj

Dr Jasmina Ahmetagić, prof.

81

Hasna Ziljkić

[email protected]

Kulturni centar Novi Pazar

Hasna Ziljkić, rođena 1981. godine, diplomirani je žurnalista i master islamske pedagogije. Radi u Kulturnom centru Novi Pazar od 2007. godine na poslovima koordinatora programa za tradicionalnu kulturu, amaterizam i dječiji program.

Kao urednik i lektor radila je u Izdavačkoj kući „El-Kelimeh“ od 2006. do 2007. godine, a od 2009. do 2012. godine bila je zamjenik glavnog i odgovornog urednika u časopisu Bošnjačka riječ. Od 2012. do 2015. godine bila je i urednik pomenutog časopisa. Takođe, uredila je i udžbenike na bosanskom jeziku za I i II razred osnovne škole, kao i brojna druga izdanja na bosanskom i srpskom jeziku u kojima je bila i lektor. Od 2012. do 2015. godine vrši dužnost šefa Resora za informisanje pri Nacionalnom savjetu bošnjačke nacionalne manjine u Republici Srbiji sa sjedištem u Novom Pazaru. Kao stalni sudski tumač za bosanski jezik pri Višem sudu u Novom Pazaru radi od 2015. godine. Aktivno objavljuje naučne i stručne radove.

Hasna Ziljkić, dobitnik je nagrade Zadužbine „Rodoljub Nićiforović“ – Velika nagrada osnivača – za doprinos afi rmaciji i realizaciji programa za mlade (Festival stvaralaštva mladih – Novi Pazar), 2015. godine.

KNJIŽEVNA NAGRADA ALADIN LUKAČ 2005–2018

Izdavač:Kulturni centar Novi Pazar

Za izdavača:Husein Memić

Priređivač:Hasna Ziljkić

Recenzent: Dr Jasmina Ahmetagić

Tehnički urednik:Samer Jusović

Naslovna stranica:Muhamed Đerlek Max

Lektura:Emina Brunčević

Korektura:Elma Selimi

Fotografi je: Arhiva Kulturnog centra Novi Pazar

Štampa:Grafi kArt Novi Pazar

Tiraž:300

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

06.05ALADIN LUKAČ::82"2005/2018"821.163.4(497.11)-1

KNJIŽEVNA nagrada Aladin Lukač : 2005-2018 / priređivač Hasna Ziljkić. - Novi Pazar : Kulturni centar Novi Pazar, 2019 (Novi Pazar : Grafi kArt). - 81 str. : ilustr. ; 25 cm

Tiraž 300. - Str. 5: Riječ izdavača / Husein Memić. - Str.79 : Književna nagrada "Aladin Lukač" - važan kultuni događaj / Jasmina Ahmetagić. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-88599-26-9

а) Књижевна награда Аладин Лукач -- 2005-2018

COBISS.SR-ID 281240332

ISBN 978-86-88599-26-9

književna nagrada aladin lukaČ

Documents