NOVE

ГОДИНА III БР. 29, 6. МАЈ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

RAVNA

BOGATSTVO RIMSKOG

UTVR\EWA

Стр. 6

Стр. 4

МЛ

АД

ЕН

РА

ДО

СА

ВЉ

ЕВ

ИЋ

УЛ

АГА

ЊЕ

У Г

РА

Д, У

БА

ЊИ

ЦУ

И

СТА

РУ

ПЛ

АН

ИН

У

ПР

ИР

ОД

НИ

РЕ

СУ

РС

И К

ЊА

ЖЕ

ВА

ЧК

ОГ

КР

АЈА

ВО

ДА

ЗА

ПИ

ЋЕ

, ЗА

Н

АВ

ОД

ЊА

ВА

ЊЕ

И М

ИН

И

ЕЛ

ЕК

ТР

АН

ЕСт

р. 8

Стр.

3

С Т Р. 2I N F O .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

На пр агу смо 17. маја, Дана општине Књажевац, јесте ли и колико задовољни постигнутим између два празника – било је наше прво питања председнику Скупштине општине Књажевац, Дарку Живковићу?

Д.Ж: - Морам признати да сам задовољан функционисањем Скупштине општине, није било већих застоја у раду и једна смо од најстабилнијих општина у окружењу. Сва јавна предузећа и општинска управа функционишу беспрекорно, што баш и није случај у нама најближим општинама и градовима. Зимско одржавање путева и улица и систем централног грејања релизовано је без икаквих проблема, као и све активности које спадају у делокруг рада општине. С првим данима пролећа настављено је уређивање града, градског парка и улица, а започето је и реновирања једног од симбола града, Гургусо-вачке куле. Настављени су радови на магистралном цевоводу фи-500, а са сеоским месним заједницама

и даље уређујемо некатегорисане путеве и домове културе. Проблеми у раду Здраственог центра никог не остављају рав-нодушним?

Д.Ж: -Након посете новог мини-стра здравља Зорана Станковића, формирана је Комисија за стручно утврђивање стања у ЗЦ Књажевац састављено од представника ЗЦ, синдиката и локалне самоуправе. Због великих притужби грађана, од самог почетка сматрао сам да комисија није адекватна, што је на крају и потврђено на последњој сед-ници Скупштине општине. Сма-трамо да једино стручна комисија састављена од представника Репу-бличког фонда за здраствено осигурање, Министарства здравља, Министарства рада и социјалне политике, Министарства финансија и државног ревизора и других над-лежнох органа може утврдити чињенично стање и степен одго-ворности појединаца. Из Ваше приче се може закључити да је Комисија само закомплико-

вала ситуацију?Д.Ж: -Од стране руководстава

ЗЦ и правних служби нису нам правовремено достављени потпуни и адекватни подаци.. Апсолутно је непримерено да се материјал за Комисију и подаци који су тра-жени припремају у Здраственом центру у Пироту, што је био случај на последњем састанку Комисије. Треба напоменути и да је Републички фонд за здраствено осигурање од 2005. до 2010. године преносио сред-

ства ЗЦ Књажевац скоро у поту-ности, по свим позицијама из уго-вора. У истом периоду створена су дуговања у ЗЦ у укупном износу већем од 110 милиона динара, где се највећи део односи на обавезе према запосленима, лекове и материјалне трошкове. Дуговања су и већа од наведеног, када се у обзир узму судски трошкови, камате и остали трошкови. Такође, велики проблем су инеисправни медицински апа-рати као што су рентген и ултразвук.Како правовремено решити про-блем, а без последица по грађане?

Д.Ж: -Угрожено је нормално функционисање Здраственог центра и неопходно је да Министар-ство здравља и РЗЗО изнађу начин за покриће већ створених обавеза и да се хитно пронађе решење за нор-мално функционисање у наредном периоду, уз обезбеђење 24-часовне квалитетне здраствене заштите осигураника. Такође, иницијатива локалне самоуправе од пре годину и по да се Дом здравља одвоји од ЗЦ и стави под ингеренцију Скупштине општине, што је и наша законска обавеза, решила би ситуацију на одговарајући начин.

S.T.

ЗДРАВСТВО МОРА ДА ОЗДРАВИ

ПРОЛЕЋНО УЛЕПШАВАЊЕ

Књажевац је у другој половини априла постао право градилиште. Сређују се улице, крпе се ударне рупе, руше се старе и оронуле куће. Гургу-совачка кула постаће што је некада била- стециште културних дешавања, а кеј и простор око Дома културе засијаће пуним сјајем. Сређивањем и расвете „српска Венеција“ показаће сву своју лепоту у топлим пролећним и летњим ноћима.

Градски парк, сада у новом руху, врви од дечје граје. Град је, из дана у дан, све уређенији и – лепши. S. T.

КРиВичНА ПРијАВА ПРОтиВ диРЕКтОРА ЗЦ

Књажевачк а полиција је недавно поднела кривичну пријаву против директора Здраственог центра Микице Видојевића. Он је осумњичен да је злоупотре-био службени положај, доневши одлуку да се фебруарске зараде за 160 запослених умање за 13 одсто. У саопштењу Полицијске управе из Зајечара се наводи да је Видојевић на тај начин прибавио материјалну корист у установи у којој ради, а на штету запослених. Пријава је поднета Основном тужилаштву у Зајечару.

ИНТЕРВЈУ СА ДАРКОМ ЖИВКОВИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СО КЊАЖЕВАЦ

С Т Р. 3P O L I T I K AI N F O .

Књажевац 17. маја слави Дан опш тине. Како р е зимир ати раздобље од годину дана, од празника до празника – прво је питање на које нам је одговорио Младен Радосављевић, председ-ник општине Књажевац.

М.Р:- Најпре треба споменути поплаве које су прошле године начи-ниле штету од 100 милиона динара, и које су у већој мери саниране. Тада су поправљени путеви и обновљен мост у Подвису. Пољопривредна газдинства , због штете на њивама, бесплатно су добила семенски материјал. Издвојена су значајна, непланирана средства за радове у режији Дирекције за развој, изградњу и урбанизам. Паралелно са тим, почела је израда планске документације и пројеката, израда новог Просторног плана и Плана генералне регулације, потом израда Плана детаљне регулације Ргошке Бањице са главним пројекатом прве фазе која обухвата градњу аква-парка и хотела са 50 лежајева У плану је и израда Главног пројекта комуналне инфраструктуре будућег спа и велнес центра Бањица. С друге стране, на Старој планини је започета изградња хотела у оквиру пројекта изградње Туристичког центра. У континуитету се ради и на повећању еколошке свести грађана и то уклањањањем дивљих депонија и организовањем заједничких акција са НВО и љубитељима при-роде.Шта се чини на пољу инфраструк-туре и каква је сарадња са месним заједницама?

М . Р : - Н а с т а в љ а м о реконструкцију магистралног цевовода фи-500 и саобраћајница у граду, као и пројектно сређивање ужег центра града, градског парка

и простора око улице Бранка Радачивића. Градска расвета око Дома културе засијаће пуним сјајем, и желим да нагласим да ће сви пла-нови у првој половини године бити реализовани, што је први корак ка реализацији свих планова. У раду месних заједница повећана је брига о квалитету живота људи. Посебно се поштују идеје настале у сваетима месних заједниоца као што су, на пример, атарски путеви.Тешко се живи. Колико локална самоуправа може да помогне?

М.Р: - Социјална карта нам намеће свакодневну бригу о г р а ђ а н и м а ко ј и с е на ла з е у незавидној ситуацији. Настављене су и проширене услуге, као што су Помоћ у кући старим лицима и то с акцентом на сеоске средине, Народна кухиња и даље несметано ради, а у сарадњи са Центром за сосијални рад најугроженијима се помоћ редовно дели.Колико сте задовољни културним и спортским садржајима?

М.Р:- Културни живот је на завидном нивоу. Морам похва-

лити рад Дома културе, Тури-стичке организације и Завичајног музеја, који су, свако на свој начин, препознатљивост општине подигли на један виши ниво. Значајна средства улажу се у спорт, како у изградњу нових терена, као што су мини-пич у граду и спортски терени у Кални, тако и у спорт-ске клубове. Бројка од 2.000 деце која се баве спортом улива наду у боље и здравије сутра. Желим да напоменем да сам задовољан и пројектима који су одобрени од стране Републике и ЕУ, а које је одрадила Агенција за развој општине Књажевац. По многим сег-ментима, активност и иницијатива које долазе и од невладиног сек-тора су од непроцењиве важности, тако да треба похвалити и сарадњу општине и НВО које су по први пут ове године добиле паре на основу конкурса.Чиме нисте задовољни?

М.Р:- Економска ситуација је још тешка, број незапослених је мањи него лане, али велики број људи и даље не ради. Све

наше активности у наредном пери-оду биће усмерене ка повећању напора на привлачењу инвестиција директно у производњу. Нисам за довољан и због изос танка реализације изградње канализације у Минићеву, која је због чудних околности стопирана од Мини-старства за НИП-а, иако су тражена средства обезбеђена од Дирекције за воде. С друге стране, опхођење према општем добру и даље није на задовољавајућем нивоу и свест појединаца се тешко мења. Стре-мимо да, као некада, будемо град за пример и најчистија средина за живот. Локална самоуправа купиће одређени број контејнера.Шта се планира у 2011. години?

М.Р:- Буџет је скроман и сред-ства се равномерно распоређује свим корисницима. Задовољан сам досадашњим радом јавних предузећа и установа, и што је најбитније, успели смо да обе-збедимо стабилност у њиховом функционисању. Економска криза је и даље присутна, али смогли смо снаге да изнађемо средства и за инфраструктурне радове. Рено-вира се Гургусовачка кула, наставља се реконструкција цевовода фи-500 и регулација корита Сврљишког Тимока. Реконструисаће се тро-тоари у улици Кнеза Милоша, а наставиће се и радови у улици „9. августа“. Заменићево дотрајала аутобуска стајалишта новим, а где год је то могуће, поставићемо мобилијар за децу. У сарадњи и на иницијативу месних заједница наставићемо са уређењем некате-горисаних путева и сеоских домова културе. Најзад, свим грађанима честитам Дан општине и желим сваку личну и породичну срећу!

Sa{a Todorovi}

УЛАГАЊА У ГРАД, У БАЊИЦУ И СТАРУ ПЛАНИНУ

ИНТЕРВЈУ СА МЛАДЕНОМ РАДОСАВЉЕВИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ

ОПШТИНЕ КњАжЕВАц

Лето на Бањици…

Снимио Д. Младеновић

Снимио Д. Младеновић

P O L I T I K A С Т Р. 4O G L E D A L O

Општински одбор Јединствене Србије конституисан је пре месец и по дана. За председника је иза-бран Давор Петровић, дипломи-рани инжињер машинства и радник Општинске управе. У Друштвеном клубу Дома културе, 21. априла, сакупио се велики број поштова-оца Драгана Марковића – Палме, председника странке, посланика и градоначелника Јагодине.

- Бесплатан превоз за пензио-нере и ученике, једнократна помоћ из буџета за сваку новорођену бебу у висини од 200 евра, запошљавање једног брачног друга, уколико је обоје незапослено, бесплатно летовање на Црногорском приморју

за ученике који завршавају чет-врти, односно осми разред основне школе, и у Грчкој, за свршене средњошколце, и све на рачун

локалне самоуправе. А за свако четврто дете помоћ од 200 евра месечно до његовог пунолетства – рекао је је Марковић..

Палма је нагласио да на локалу треба укинути све новчане надо-кнаде за политичаре, те да је то један од начина за прикупљање новчаних средстава за помоћ најугроженијима. Отварање апо-текарске установе, чији би осни-вач била општина, „рецепт“ је који је говорник препоручио властима у граду.

На скупу је било доста при-падника ромске националности, па је председник ЈС затражио кооптирање једног Рома у Председ-ништво Општинског одбора.

S.T

ДА ЛИЧИМО НА ЈАГОДИНУ

Општински одбор СНС-а је, уз помоћ донација из иностранства, скромним поклонима обрадовао најмлађе Књажевчане.

- Свима желимо личну и породичну срећу и бољи живот, а најмлађима више радости у животу – рекла је др Весна Симић, заменица председника Општине и председница Општинског одбора наглашивши да су се на овај корак одлучили у веома тешком времену,

али да ће се трудити да ови сусрету постану традиционални.

- Тр е н у т н а п о л и т и ч к а ситуација је веома сложена и као што знате наш председник Тома Николић је уочи Ускрса штрајком жеђу и глађу почео борбу за расписивање превремених избора, јер ће свако одуговлачење представљати агонију за све нас – рекла је Симићка.

S. T.

СНС: ПОКЛОНИ ЗА НАЈМЛАЂЕ

ПАЛМА У КЊАЖЕВЦУ

Дан планете Земље обележава се званично од 1992. године, када су oдлуком Генералне скупштине Уједињених нација, представници влада и невладиних организација усагласили програм промоције одрживог развоја.

Социјалистичка партија Србије је 22. априла обележила „Дан пла-нете Земље”, бројним акцијама, којом је социјалистичка омладина под-ржала овај значајан еколошки дан, апелујући на грађане Србије да чувају

„плаву“ планету. Млади социјалисти Књажевца су два дана раније, због Ускршњих

празника, своју акцију реализовали 20. априла.

- Учествујемо у пролећном сређивању Архео-етно парка у Равни. Морам да нагласим да се ова акција дешава на целој територији Репу-блике и да је подмладак СПС-а решен да својим примером скрене пажњу на неопходност очувања животне средине и планете на којој живимо – рекао је Иван Живковић, председник Савета социјалистичке омладине Књажевца, најавивши да ће после Ускршњих и Првомајских празника, организација ући у Изборну конференцију. Новоизабрано председништво ће се делегирати у Скупштину младих социјалиста на највишем нивоу.

S.T.

МЛАДИ СОцИЈАЛИСТИ ОБЕЛЕжИЛИ ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

УСКОРО ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА

СпС: САОпшТЕњЕ ЗА ЈАВНОСТ

С Т Р. 5P O L I T I K AOGL E D A L O

Књажевачка гимназија је школа са дугом традицијом, која је свој углед градила деценијама. Њени ученици су постигли многе запа-жене резултате у земљи и ино-странству. Данас су то доктори наука који раде у важним уста-новама где преносе знање.Своје академско образовање су стекли у Књажевачкој гимназији, која им је показала пут ка успеху

Због различитих нтересовања, школа настоји да прати аспирације младих, будућих средњошколаца, како би што боље одговорила на савремене тенденције образовања. Гимназија располазе са три смера: друштвено-језички, природно-математички и општи. Школа се може похвалити многим предста-вама и филмовима, при чему се могу издвојити: “Сан летње ноћи” и “Срећан ти осамнаести рођендан, мама”, као и филмови “Бајка о Милораду” и “Ниси сама”.

Поред тога,у школи ради еколошка секција, која се бави

очувањем природе, као и астро-номско друство “Андромеда”, које се бави изучавањем свемира. Свима су добра познати изу-зетни резултати наших спортиста и њихова достигнућа на држав-ном, па и светском нивоу као што су: кошарка, фудбал, power lifting и карате. Школа је ради промовисања знања својих уче-ника и свог рада, организовала квиз, чији је почетни ниво одржан 14. априла у просторији библиотеке Гимназије. Организатори квиза су: Сандра Миљковић, директор и професори Драган Јовановић, Каролина Митић, Катарина Ђурић, Југослав Динић, Миљан Јеремић и Славиша Петровић.

Квиз носи назив „Мој избор“ , а екипе су назване по нобело-вацима. За полуфинале су се квалификовале екипе: „Тагоре“

- Милица Поповић1/1, Срђан Марковић 2/3, Милена Василијић 3/1, Марко Живковић 4/3 - 64 поена и „Андрић“ - Давид Милаћевић

1/1, Сава Иванковић 2/1, Ђорђе Петрикић 3/3, Валентин Цорељ 4/1 - 57 поена, „Киплинг“ - Стефан Божиновић 1/3, Миња Виденовић 2/2, Александра Жикић 32, Нина Петровић 4/3 - 57 поена, „Неруда“ - Милица Јовановић 1/3, Милан Савић 2/3, Никола Мицић 3/1, Вла-димир Игњатовић 4/1 - 54 поена.

Финале квиза одржаће се у великој сали Дома културе,11. маја, у 19сати. После финала одржаће се дебата на тему државног уређења

„Предности и мане републике у односу на монархије и обратно“, коју организује професор историје Дарко Петровић. 

Aleksandar [aboti}

ТАГОРА И НЕРУДА У ФИНАЛУКњажевачка гимназија расадник знања

Након одлично организоване регионалне Домијаде у Књажевцу и успеха кошаркаша и стрелаца, Дом ученика средњих школа Књажевац је на Републичким сус-ретима домова , одржаним у Ужицу, од 15. до 17. априла, још једном на прави начин представио свој град и постигао запажене резултате.

Кошаркаши ДУСШ Књажевац заузели су друго место победивши

у полуфиналној утакмици екипу Новог Сада резултатом 62:55, док су у утакмици за прво место изгубили од екипе Београда - 40:33.

Стрелци ДУСШ Књажевац зау-зели су четврто место, а забележен је и значајан наступ у литералном стваралаштву и изложби ученич-ких радова.

D. U.

У великој сали Дома културе у Књажевцу, 20. априла, одржана је трибина под радним нази-вом „Образовање за све“у оквиру кампање “Сви у школу, будућност за све”.

Трибина је била посвећена промоцији свима доступног квалитетног образовања и обезбеђивању позитивне климе за инклузивно образовање. Одржавање трибине подржала је локална самоуправа.

Трибини су присуствовали и представници родитеља, Центра за социјални рад, Здравстве-ног центра, градских удружења која сарађују са школама, ИРК-е, Завода за васпитање деце и омладине, волонтери, ученици и представници

школа и предшколске установе: наставници, професори, васпитачи и стручни сарадници. Укупно 162 полазника, од тога 132 просветна рад-ника и 30 представника из редова грађанства

-Императив данашњице је имплементација инклузивног образовања у образовни систем, од вртића до факултета - рекла је Гордана Јаневска, координатор и проф.разредне наставе у ОШ

„Димитрије Тодоровић - Каплар“. Присутне је затим поздравио Топлица

Вујичић, секретар СО Књажевац, који је зва-нично отворио Трибину, подсетивши на важ-ност образовање за све и да ће општина увек подржати овакве пројекте. G. J.

ДОМ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА

НА РЕпУБЛИЧКОЈ СМОТРИ

ТРИБИНА „ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВЕ“

ИзУзетНА пОсећеНОст

НОВи бРОј „тОРЛАКА“У новом броју „Торлака“, на 44 странице, објављено је више текстова

на торлачком дијалекту. Према речима уредника Дејана Крстића, посебно су вредни написи о прошлости завичаја, у првом реду о историјату Књажевачке библиотеке, Соколског друштва Краљевог села и о Другом светском рату. Објављен је и рукопис о Сабору на Кадибогазу. Читаоцима су подарени и прикази завичајних књига.

P O L I T I K A С Т Р. 6Z A P I S

У организацији Кинолошког друштва Књажевац, 24. априла, на помоћном терену Градског стадиона, по трећи пут, одржана је савезна иложба паса Ц.А.Ц. Књажевац 2011.

- Учествовало је 58 раса паса и око 130 учесника. Богат наградни фонд за све категорије паса предвидео је по диплому и каталог изложбе за сваког учесника. Подељено је и130 пехара. Истакао бих најважније, као што су проглашење три најлепша млада пса у категорији јуниор-БИС и то: шпрингер-шпанијел (Јагодина), ротвајлер (Ниш) и мобс (Москва) и три најлепша одрасла, у категорији БИС: посав-ски гонич (Медвеђа), хрт-барзој (Москва) и шпрингер-шпанијел (Јагодина). – каже Раде Томић, секретар Кинолошког друштва Књажевац подсећајући да је историја кинологије у књажевачој општини и дуга и богата.Удружење постоји пет година и до сада су реализовали две смотре и три савезне изложбе (ЦАЦ). Педсетак чланова имају заједничку обавезу: пријаву легла и оцењивање паса на манифестацијама које се организују у Књажевцу.

Посебно је најављена могућност одржавања међународне изложбе за следећу годину (ЦАЦИБ).

И з л о ж б а ј е , и а к о н и ј е и м а л а међународни карактер, окупила и учес-нике из Русије и Бугарске. Генерални покровитељ манифестације била је Скуп-штина општине Књажевац, а спонзори Општински одбор СПС-а и Винарија Јовић.

S. T.

НАЈЛЕПШИ ПСИ ИЗ ЈАГОДИНЕ, НИША И МОСКВЕ

ОДРжАНА ТРЕЋА ИЗЛОжБА ПАСА СВИХ РАСА

Раде Томић, секретар Кинолошког друштва Књажевац

С Т Р. 7P O L I T I K AZ A P I S

- Н а к а с н о а н т и ч к о м локалитету Timacum minus код Равне, након 15 година, настављају се археолошка истраживања. Средства је обе-збедило Министарства културе Републике Србије - рекла је за

„Књажевачке“ Бојана Илијић, кустос-археолог додајући да се ове године очекује и плодна међународна сарадња са уни-верзитетом из САД-а, и то у оквиру заједничког пројекта

НЕСЛУЋЕНО БОГАТСТВО РИМСКОГ УТВРЂЕЊА

са Филозофским фак ултетом из Б е о гр а д а . О н а наглашава да је Књажевац у мају домаћини архе-о л о г а к о ј и ћ е истраживати палеолитска ста-ништа на територији источне Србије. Пројекат је везан за најстарију људску прошлост на овим просторима .

Археолошки институт из

Франкфурта на М ајни, обавио је, пре годину, г е о ф и з и ч к у п р о с п е к ц и ј у н а у т в р ђ е њ у Timacum minus-у,

што је, по речима наше саговор-нице, донело драгоцене податке.

- Резултати се односе на унутрашњост самог утврђења и јасно се оцртава план грађевина које се физички још не виде. То је

данас најобичнија ливада, али се испод ње крије огормно архитек-тонско богаство – одушевљена је Бојана Илијић, напомињући да је то прича која ће „тек да се исприча“.

Нова кампања археолош-ких истраживања на римском утврђењу у Равни почеће у јулу, а обављаће их стручњаци Архе-олошког института из Београда и књажевачки Завичајни музеј.

S.T.

АРХЕОЛОЗИ, НАКОН 15 гОДИНА, ПОНОВО У РАВНИ И ПРЕД СЕНЗАЦИОНАЛНИМ ОТКРИЋЕМ

P O L I T I K A С Т Р. 8R A S K R [ ] A

Кроз територију општине Књажевац протиче Трговишки и Сврљишки Тимок који се испод града Књажевца уливају уБели Тимок. Сливно подручје ових река је велико јер се са Старе планине и Тресибабе ули- ва велики број река и потока исамим тим представља значајан природни водни ресурс развоја.

Потенцијали овог сливног подручја су велики како за водо-сна- бдевање становништва тако и за наводњавањепољопривредних по- вршина и изградњу мини - електрана.

У стратешким документима развоја , по б ољшање водних режи- ма Трговишког и Белог Ти мок а п ла н и р а с е б уд у ћ ом изградњом акумулације ,,Жуко-вац“ на Алдиначкој реци (НУ≈330 мхм, запре- мине 17×106 м3) и акумулације ,,Црни Врх“ на Црновршкој реци.

О с н о в н о и з в о р и ш т е з а водоснабдевање водом насеља у општини Књажевац је „Сињи

Вир” који се налази на око8км од Књажевца на десној обали С в рљ и ш ког Ти м ок а . По р е д овог извора на главни систем за водоснабдевање везано је изво-риште „Језава”.

Ово извориште се налази на периферији Књажевца, непосредно поред пута Сокобања Књажевац и прихрањује сеиз алувиона који је настао у долини Грезанске реке.

Ова два извора водом снабдевају око 27.000 становника општине Књажевац од укупно 38.000 колико јеона имала почет- ком 2002. године.

У стратешким документима развоја ова изворишта у будућно- сти требају да буду спојена на реги-оналниводосистем ,,Боговина“ преко подсистема ,,Грлиште“.

Просечна издашност изво-ришта ,,Сињи Вир“ је око 200 л/сец, с тим што је његова издашност у периоду јануар-август изнад 200л/сец а у периоду септембар-децем-бар испод 200 л/сец.

Извориште „Језава” је до 1973.г. служило је за водоснабде- вање

Књажевца као једино извориште. Његоваминимална издашн- ост је 10-12 л/сец, а максимална 30-40 л/сец. Извориште се састоји од под-земних галерија изкојих се дренира вода алувиона Греза- нске реке.

Пор ед ових изв оришт а и изворишта која су захваћена за потребе појединих насеља ван система „Сињи вир”, натериторији општине Књажевац постоје и изворишта која су регистрована и у одредјеном временском пери-оду праћенакао потенцијална за прикључење систему „Сињи вир” и водоснабдевање осталих насеља која то до сада нисурешила на други начин.

Изворишта Габровница, Извор-ско врело, Миљковачко врело и вре- ло код 21. постаје нису осма-трана задњихгодина, када долази до већих пада издашности. Велике количине воде које се налазе у по- дземним акумулацијамаалувијона Белог Тимока и неким његовим притокама до сада практично нису коришћене и њихов квалитет ниједовољно истражен.

ЛИТЕРАТУРА 1. Анализа водоснабдевања

општине Књажевац, ЈКП ,,Стан-дард“ и Дирекција за развој

КОРИШЋЕЊЕ ВОДНИХ РЕСУРСА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

П о п о д а ц и м а Е л е к т р о -дис т рибу ције Књажев ац, на подручју оп- штине Књажевац у периоду 1983.-2005. год.изграђено је петнаест (15) микроелектрана од стране физичких лица. Највећи део микроеле- ктрана је изграђен насливном подручју Старе планине. Све електра- не прикључене су на електродистрибутивну мрежу.

ПРЕГЛЕД ИЗГРАђЕНИХ МАЛИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА

1. мХЕ ‘‘Трговиште’’, пад – 2,5 м, проток – 2м3/с,турбина – ‘‘Францис’’,генератор –асинхрони 44 кW, годишња производња око 100 000 кWх

2. мХЕ ‘‘Градиште’’,пад – 7м, проток – 0,25 +0,5 м3/с, турбина ‘‘Францис’’генратор- асинхрони 11 кW,+ ‘’цевна’’ – 22 кW,годишња производња око 80.000

3. мХЕ ‘ ’Црни Врх И’’,пад 4,25м, проток -0,40 м3/с турбина

‘’Банки’’,генератор асинхрони 11 кW годишња производња око 40.000 кWх

4. мХЕ ‘’Црни Врх ИИ’’, пад -13 м, проток 0,13 м3/м турбина ‘‘Банки’’ генератор асинхрони

15 кW годишња производња око 30 000 кWх

5. мХЕ ‘’Црни врх ИИИ’’, пад -17,5м, проток 0,15 м3/с,турбина ‘’Банки’’,генератор асинхрони 11 кW годишња производња око 40.000 кWх

6. мХЕ ‘’Равно Бучје И ‘’, пад 20 м, проток 0,04 м3/с,турбина ‘‘Пелтон’’, генератор синхрони

7,5 кW годишња производња око 30.000 кWх

7. мХЕ ‘’Равно Бучје ИИ’’, пад 35 м, проток 0,07 м3/с, турбина ‘’Фран-цис’’, генератор асинхрони 15 кW

годишња производња око 40.000 кWх

8. мХЕ ‘’Равно Бучје ИИИ’’, пад 12,5 м, проток 0,040 м3/с, турбина ‘‘Банки’’,генератор асинхрони 11 кW, годишња производња око 10.000 кWх

9. мХЕ ‘’Равно Бучје ИВ’’, пад 32 м, проток 0,10 м3/с, турбина ‘‘Банки’’,генератор асинхрони 18,5 кW годишња производња око 70 000 кWх

10. мХЕ ‘‘Бу чје ’’, па д 12 ,5 м, проток 0,06 м3/с, т урбина ‘’Банки’’,генератор асинхрони 11 кW, годишња производња око 10.000 кWх

11. мХЕ ‘‘Црни Врх ИВ’’, пад

12,5м, проток 0,65 м3/с, турбина ‘‘Банки’’, генератор асинхрони 44 кW годишња производња око 160 000 кWх

12. мХЕ Равно Бучје В, пад 13 м, проток 0,1 м3/с,т урбина ’’Банки’’,генератор асинхрони 7,5 кW годишња производња око 25 000 кWх

13. мХЕ Равно Бучје ВИ, пад 30 м, проток 0,1 м3/с, турбина ’’Банки’’ генератор асинхрони 22,5 кW годишња производња 80 000 кWх

14. мХЕ Мездреја, пад 18 м, проток 0,4 м3/с, турбина ’’Банки’’ г енератор асинхр они 55 кW годишња производња 250.000 кWх

15. мХЕ Ћуштица, пад 12 м, проток 0,1 м3/с, турбина ’’Банки’’ генератор асинхрони 7,5 кW годишња производња 10.000 кWх

Nastavi}e se...

ПОТЕНЦИјАЛИ ПРИВРЕДНОг РАЗВОјА ОПШТИНЕ КЊАжЕВАЦ. СТУДИјА, ОДгОВОРНИ РУКОВОДИЛАЦ: ПРОф. ДР НЕДЕљКО МАгДАЛИНОВИЋ

ВОДА ЗА пИЋЕ, НАВОДњАВАњЕ, МИНИ-ЕЛЕКТРАНЕ (2)Обрадио: мр Небојша Симеоновић

Снимио Б. Филиповић

С Т Р. 9R A S K R [ ] A

Дипл. инж. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер

за рурални развоj Агенција за развој општине Књажевац

Од болести, могу се јавити: Трулеж плода леске (Sclerotinia coryle)- Плодови потамне, прекида им се пораст и сасушују се и тешко испадају из омотача. Промена боје може доћи на било ком делу плода. Пепелница( Phyllactinia corylea)- Пепелница напада пре свега лист, који мења боју, жути, па чак и отпадне. Овај паразит се јавља у јуну и јулу на наличју лишћа у виду пепељасте превлаке, може да изазове и дефолијацију.Пара-зит презимљује у отпалом лишћу. Рупичавост лишћа (Gloesporium coruli).

Најчешће штеточине на лески су: Balaninus -Curculio nucum – пипа црне боје. Проузрокује црвљивост плодова и масовно се јавља маја месеца. Женка у плод полаже јаје из којег се излегне гусеница-црв беле боје. Врло често долази до отпадања плодова услед заразе.

Опасна је штеточина и зато треба почети са борбом против ње чим се примети. Значајно је да се прати појава и развитак инсе-ката. Лескова стрижибуба (Oberea linearis) Јавља се у мају, када женка одраслог инсекта полаже јаја у младе леторасте. Испиљене ларве избуше леторасте, који се већ у јуну суше. Једна од мера сузбијања је сасецање и спаљивање оштећених летора-ста и то почев од јуна па

све до јесени. Гриња (Phytoptus avellaneae)

- напада пупољке, па изазива деформације у виду ситних листића као розете Напада обе врсте цве-това, па је тако директно угрожена родност. Ресе мало имају полена, а женски цветови се не оплођују. Презимљује у пупољку. Третира се у моменту напуштања (пролеће) пупољка где је презимила Црвени паук- Јавља се на наличју листа. При већем нападу може доћи до дефолијације. Сузбија се у току вегетације и преко зиме, јер презимљује у облику јаја.

Лисне в аши (најчешћа: Myzocallis coryli), нису нарочито штетне. Велике штете могу напра-вити и глодари .

ОРЈЕНТАЦИОНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЛЕСКЕ

Ако је (I) зимско третирање обављено, смањен је потенцијал

зараза и следеће третирање (II)је по завршетку цветања: бакарним препаратима( Funguran OH - 0,4%, Cuprablau Z – 0,5%, Blue bordo – 0,5 % idr.). (III)Kада су формирани пло-дови (ради сузбијања гриња, пипа, стеница и проузроковача трулежи и пегавости) , третирати препа-ратима: Delan 700 WG ( 0,07%), Captan 80 WG ( 0,2%),Dional 500SC (0,02%), Funomil (0,1%), Galofungin (0,5%), уз додатак инсектицида: Vantex 60 SC ( 0,006%), Cipkord 20 EC (0,02%), Cythrin 500EC (0,015%) идр. (IV) Код пораста плодова тре-тирати против пепелнице, сур-лаша, стрижибуба, гриња, једним од : Systhane 12E (0,035%), Tilt 250 EC (0,015%), уз додатак: Nurelle D (0,1%), Konzul (0,1%) идр. И на крају ,негде , средином јула (V)само против штеточина : Afinex 20 SP (0,025%), Nurelle D, Vantex 60 SC, уз додатак акарицида против гриња: Demitan 200 SC (0,07%).

АКТУЕЛНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ – ЗАШТИТА БИЉА

Лешник је перспективна воћна врста, језграстог плода, и све је више засада под њим. Србија тренутно увози више од 80 % својих потреба. Битан је избор парцеле, састав и pH (киселост) тла, добра припрема земљишта и сертификовани садни материјал. Обавезно је планирати и наводњавање засада. Онда следи редовна агро-техника и заштита од болести и штеточина. Код агротехнике водити рачуна о правилном ђубрењу (најбоље комбиновати стајњак и минерално ђубриво).Заштита је релативно лака јер нема много болести и штеточина које нападају леску и уз 3-4 пра-вовремена третирања решавају се и болести и штеточине.

Удружење повртара општине Књажевац „Тимоповрт“ је добровољно, невладино и слободно удружење, основано je 1. априла са седиштем у Минићеву. Праћење трендова у повртарској производњи, у пластеницима, стакленицима и на отвореном пољу, а зарад производње здраве хране,

„ТИМОпОВРТ“ ОКУпЉА пОВРТАРЕ

ПОВРТАРИ КЊАжЕВАЧКЕ ОПШТИНЕ ОСНОВАЛИ УДРУжЕЊЕ СА СЕДИШТЕМ У МИНИЋЕВУ

један је од главних циљева овог удружења. - Континуирана едукација чланова, стандардизација производа ради

заједничког наступа на тржишту, изналажење заједничког добављача заштитних средстава и репроматеријала, проналажење најбољег купца у земљи и иностранству, али и повезивање са другим асоцијацијама, привредним субјектима и државним органима, активности су којимa ћемо се бавити – каже Зоран Стевановић из Равне, председник „Тимоповрта“ наглашавајући да ће и иницирање одговарујућих законских прописа у овој области бити један од приоритета, као и креирање и израда пројеката и програма из других области (узгој пчела и бубамара, заштита вода и заливних система), и изградња мањих прерађивачких погона.

Држава мора да схвати да је пољопривредна производња основ развоја и напретка, те се у том духу, очекују субвенције и погодности у сваком смислу, надају се у Удружењу „Тимоповрт“. S. T.

ЗАШТИТА ЛЕШНИКА ОД БОЛЕСТИ И ШТЕТОЧИНА

Зоран Стевановић, председник Удружења „Тимоповрт”

P O L I T I K A С Т Р. 1 0RASKR[]A

Н а ц и о н а л н а т у р и с т и ч к а развојна корпорација (НТРК) и РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије потписали су у Београду Меморандум о сарадњи.

НТРК и РАРИС сматрају да постоји потреба за успостављањем сарадње у достизању заједничких циљева, развијању поверења,

креирању и спровођењу стратегија, програма и пројеката развоја туризма у источној Србији. Циљ Меморандума је да додатно подржи развој и унапређење туризма источне Србије кроз заједничко деловање НТРК-а и РАРИС-а. Под термином „источна Србија“ подразумевају се окрузи Бор и

Зајечар. Меморандум треба да помогне и у успостављању функци-оналне везе локалних самоуправа из источне Србије, свих туристич-ких субјеката и РАРИС-а и НТРК-а.

НТРК и РАРИС су сагласни да у источној Србији, пре свега сарађују у подршци инвеститорима заин-тересованим за улагање у туризам, презентацији туристичких инве-стиционих потенцијала, порасту туристичке активности, развоју источне Србије као приоритетне туристичке дестинације, подстицају развоја приоритетних туристич-

ких производа, успостављању интернационалних стандарда квалитета, анализи и пружању информација о доступним про-грамима помоћи, могућности повезивања са потенцијалним партнерима у инос транс тву, организовању учешћа туристич-ких субјеката на сајмовима у ино-странству, организацији сусрета за туристичке субјекте у земљи и иностранству и организовању студијских путовања у иностран-ство и посету сајмовима.

Info - RARIS

МЕМОРАНДУМ О САРАДњИ

НАШи СтУдЕНти У бРАШОВУ

Централно – јужни састанак региона у Брашову (Румунија), организован је од 1. до 4. априла. Састанку су присуствовали студенти из три земље региона, као и студенти из других земаља са универзитета у Напуљу, Милану, Кракову и Софији.

- Овај састанак имао је за циљ припрему делегата који ће присуствовати генералној Скупштини, која ће бити одржана у Београду од 14. до 22. априла, како би их обавестили о тренутним пројектима и предлозима. Један од главних циљева био је и прикупљање информација о пројектима како би их учинили доступнијим и разумљивијим за делегате из локалних група – рекао је за „Књажевачке“ Никола Ранђеловић, апсолвент Електронског факултета у Нишу напомињући да је регионални састанак прдвидео тренинге и радионице о мотивацији и едукацији.

Организовано је и интернационално вече где су студенти представљали своју културу и обичаје. Представници свих универзитета, било их је око педесетак, имали су штандове на којима су изложили своју храну и пиће, карактеристично за њихове регије. Све је пропраћено адекватном музиком, уз обичаје и традицију.

Нишки универзитет представљали су студенти Електронског факултета, од којих су двојица из Књажевца, Никола Ранђеловић, апсолвент Електронике и Мартин Амон, студент треће године Електронике.

- Захваљујући подршци Младена Радосављевића, председника општине, као и спонзора винарија Јовић, Урошевић и Живковић, наш штанд је био најпосећенији и највеселији. Хвала и Туристичкој организацији општине Књажевац, Завичајном музеју и Агенцији за развој општине Књажевац, који су нам помогли да нашу Општину и туристички потенцијал Књажевца представимо на најбољи могући начин - каже Никола Ранђелови

N. R.

ЗАШТИТА жИВОТНЕ СРЕДИНЕ И РУРАНИ РАЗВОЈ

ЗЕЛЕНи АМбАСАдОРи

Невладина организација „Амбасадори животне средине“, уз подршку Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде , организовали су у Књажевцу , 18. априла, семинар „Могући аспекти заштите животне средине у функцији руралног развоја“.. Овај пројекат директно је усмерен на основне циљеве политике руралног развоја, са акцентом на побољшање еколошких стандарда животног простора и околине, као и побољшања квалитета живота у руралним подручјима уз очување и одрживо управљање природним ресурсима. Под-пројекат је повезан и са општим приоритетима главног (СТАР) пројекта кроз пружање знања и информација и размену искустава и могућих решења за остваривање једног од три основна циља руралног развоја – очувања животне средине и подизања нивоа знања о одрживом управљању природним ресурсима.

K. B.

НТРК И РАРИС

С Т Р. 1 1

6

7

2

8

9

3:

33

36

3;

3<

39

67

6;

64

;:

m A R K E T I N G

С Т Р. 1 2P L A K A T