НОВЕ

www.mc.kc.bor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо

факс:030422386,427386,45827019210 Бор, Трг ослобођења 8

office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 35, 10. АВГУСТ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

СЛИКАРИ ПОД КРОВОМ СРБИЈЕ Стр.2

ХАРМОНИКАШ ЈОГИ СВИРА ГАЈДЕ Стр.4

САБОР НА КАДИБОГАЗУ Стр.6

СЕВДАХ ЈЕРЕМИЋЕВЕ ЗЛАТНЕ ФРУЛЕ Стр.11

ШКОЛА ЗА РУДАРСКЕ

НАДЗОРНИКЕ Стр.11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 2 СТР. 3И Н Ф О. И Н Ф О.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

Надахнуће и инспирација:крајолик Старе планине

Уређење централног градског језгра , на иницијативу локалне само-управе, биће настављено: у буџету је за ту потребу издвојено два милиона динара. Радови су поверени предузећу ‘’Градинг’’ и биће завршени до краја августа.

- То су првенствено објекти који потичу из деветнаестог и с почетка двадесетог века. Неке куће су већ завршене, као што је примерице општинска зграда. У тој кући рођен је инжињер Боривоје Раденковић,

архитекта и пројектант једног од сим-бола града, каменог лучног моста на Сврљишком Тимоку. Очекујем да се зграда на адекватан начин обележи. Власници зграда учествују са 50 од-сто у заједничком трошковима – ре-као је Душко Милошевић, директор ЈП Дирекције за развој, урбанизам и изградњу.

Вредни архитектонски објекти добиће ново и лепше лице, попут Старе чаршије.

С.Т.

Делегација Здравственог цен-тра, у којој су били представни-ци синдиката, разговарала је 22. јула са помоћницом министра здравља Дубравком Шарановић

- Рацић и њеним сарадницама. Те-ма разговора били су проблеми који оптерећују рад ове здрав-ствене установе. Закључено је да блокада рачуна не сме да утиче на исплату зарада запослених.

Констатовано је да, упркос томе што постоји вишак запо-слених, кадрови примљени уговором са Републичким заво-дом за здравствену заштиту, не треба да страхују за своје радно место. Све дубиозе из ранијег периода решаваће Влада Репу-блике Србије. Потенцирана је и потреба одвајања болнице и дома здравља на чему општина Књажевац инсистира више од годину дана.

КњажевацИНФО

Ликовна колонија „Под кровом Србије”, у организацији Дома култу-ре Књажевац, и ове године, по шести пут, одржава се на „Дебелој стени”. У живописном крајолику подно Старе планине 14 сликара оставиће траг у времену и простору.

На позив организатора, долазе: сли-кар из Новог Бечеја, Миленко Љубичић, академски сликар из Велике Плане, мр Зоран Мишић и његов суграђанин, сликар, Мирослав Јовановић, профе-сор Мирослав Анђелковић из Ниша, професор Слободан Јовановић, мр Александра Ковачевић из Београда, мр Зоран Алексић из Пирота, ака-демски сликар Бане Недељковић из Врања и академски сликар Срећко Здравковић из Параћина. Домаћине ће представљати сликари: Раде Ристић , Тањица Видојковић и Марија Андрејевић.

Горан Јовановић, Дом културе, Књажевац

Позивају се становници оп-штине Књажевац који желе да учествују у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. у

својству пописивача, да се у периоду од 15. до 19. августа пријаве у општини/граду у којем станују.

Заинтересовани кандидати дужни су да се лично пријаве у просторијама пописне комисије на тај начин што попуњавају Пријаву за учешће у по-пису (образац П-4б).

Општи услови:

• држављанство Републике Србије;

• најмање 18 година старости;

• стечено најмање средње образовање;

• читак рукопис;• добро познавање терена,

односно становање на територији насеља за које се пријављује.

И овог 8. августа,. На брду Караџин, у атару Штрпца, одржа-на је величанствена свечаност поводом 70-годишњице побе-де над фашизмом и годишњице оснивања Заглавско-тимочког пар-тизанског одреда. На споменик, на Караџину, венце и цвеће поставиле су делегације општине и СУБНОР-а Књажевац, борачке организације свих тимочких општина, као и

Пирота, Сврљига и Ниша. Говори-ли су учесници НОБ-а и председ-ник Општинског одбора СУБНОР-а Књажевац Миле Милојевић који је посебно нагласио допринос Божина Јовановића уређењу споменичких објеката на Караџину.

У наставку прославе, у Дому kултуре, у Штрпцу, говорио је прoф. др Миодраг Зечевић подсећајући на херојске подвиге народа источне Србије и књажевачког краја.

Приређен је и богат култур-но-уметнички програм. Била је то

манифестација за памћење, за по-нос народа Заглавка и целог тог родољубивог и слободарског на-рода. Караџин је, у истину, како рече један од говорника, величанствено српско слободиште.

Б.Ф.

Адреса на којој се заинтере-совани кандидати могу пријавити je: Јове Курсуле бр 1. Књажевац (сала бр. 2) у периоду од 15. до 19. августа 2011. године, од 07.00 до 15.00 часова.

ПОПИСНА КОМИСИЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

ЛЕПШЕ ЛИЦЕ СРПСКЕ ВЕНЕЦИЈЕ

ПОСТОЈИ РЕШЕЊЕ ЗА

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР

СЛИКАРИ ПОД КРОВОМ СРБИЈЕ

Дебела стена, август, 2011.

Републички завод за статистику, на основу Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у 2011. години у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11) и Пописна комисија општине Књажевац објављују

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ КАНДИДАТА

ЗА ПОПИСИВАЧЕ

КАРАЏИН ЈЕ СРПСКО СЛОБОДИШТЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 4 СТР. 5З В У Ц И ОГЛЕДАЛО

Јордан Васиљевић – Јоги рођен је 1953. године у селу Алдина Река, на Старој планини. Отац му Видоје и мајка Лозанка изродише и ћерку Зо-рицу, а онда се, као већина горштака, преселише у питомије и богатије село. Изабраше Штипину код Књажевца, го-дине 1970.

Од трећег разреда с овцама, а од петнаесте године заједно с оцем на ко-сидбу. Али, нешто друго је заголицало машту маленог сељанчета.

- Башта (отац) свирао је усну хармо-нику, Тома Благојевић фрулу (сад живи у Штипини), Љубисав Тричковић клари-нет (живи у Грљану), а Света из засеока Мала ливада ударао је у тупан (бубањ). Вежбали су уз гасарче, и свирали по игранкама, славама и весељима у селу. Често су се „седенће“ дешавале код нас кући, у засеоку Барњи Рт. Била су то лепа времана – сећа се Јоги.

На планини Голаш бејаше караула пуна војске. Радознали, мали чобанин из Алдине Реке често је свраћао, дру-жио се с војницима и ручао сладак, војнички пасуљ.

- Башта ме послао да чувам овце, а ја – до карауле. Овце се „мрту под букву“, пландују, а ја по цео дан с народном војском. Једно Македонче донеше хармонику и ја почех да пребирем по њој – каже Јордан и напомињући да је тада научио прве мелодије .

Вративши се кући морао је да ис-трпи прекоре и понеку ћушку и прут од оца, овце су остајале гладне. Знајући да је Башта „слаб“ на музику, реши да га приупита:

- Тато, што не продадеш теле, па да ми купиш армонику – изусти мали Јоги на трен.

Мајка је прво занемела, а онда се и успротивила, а отац, мало размисли, па рече: - „Што липсало теле, или га про-дали, исто је. Ће му купимо“. И тако и би.

Мала, црна хармоника са три ре-гистра и шездесет басова била је у ру-кама, али је оно мало знања преузето од Македончета – изветрело. Зато је Јоги послат на 12 дана у Радичевац, код мајстора Добривоја. Све остало

је сам стекао.Бејаше оних срeћних година свир-

ки, а онда све стаде. Сада хармонику прекрива прашина, нико се не жени, или ретко ко, нема више ни испраћаја у армију, некадашњи државни празници су укинути.

- Многе моје колегe забаталише хармонике и музику. Онда, 2007. го-дине, на манифестацији „Молитва под Миџором“, Лепи Бренко предложи да почнем да учим да свирам гајде, јер је то тражено и ретко ко зна да свира

тај инструмент. Рекао ми је и да, када он умре, неће имати ко да га замени. И тако га ја послушах. Гајде је сам на-правио, уштавио козју кожу и обрадио

„гајдуницу“ (фрулицу за гајде). Први покушај са штављењем коже у селу Зоруновац је пропао, јер су зидови меха испали превише танки.

За четири године Јоги је пуно по-стигао. Свирао је са многим КУД-овима, фолклорима и пензионерима. Добит-ник је многих признања, као што су Прва награда код Бетуле, у Јагњилу, на „Јагњијади“, па два прва места у Бољевцу, на сабору у Црноречју, Друга награда за фрулу у Брусу и још доста признања на манифестацијама народ-ног стваралаштва.

П о с л е д њ и х д е с е т год и н а нераздвојни пратилац му је и Звон-ко Павковић из Штипине, аматерски глумац, приповедач и народни пес-ник. Заједно наступају широм Србије, многи их позивају, а они се радо прихватају сваког путешествија. Да године нису препрека за свако ново искуство показао је Јоги када је 2007. године решио да се опроба у избору

„Грандових“ нових звезда. Наступио је у Бору и изазвао праве овације и аплаузе, првенствено захваљујући ауторској песми коју је интепретирао:

„ Узмем пасош и књижицу ђачку, па кренем на рад у Немачку, па кад пређем немачке границе, ја ударим јуриш на Швабице.“Звуци Јогијевих гајди обогаћују сва-

ку презентацију туристичких програма Књажевца и Старе планина. С.Т.

Двадесет деветог јула, у великој галерији Дома културе, Књажевчани су имали прилику да уживају у дели-ма Брамса, Баха, Паганинија, Сараса-теа . Гитариста Александар Видојевић и виолинисткиња Клара Бланк при-редили су вече за памћење.

Видојевић је своје музичко образовање започео у Школи за основно музичко образовање

‘’Предраг Милошевић’’ у Књажевцу, у класи професора Драгана Илића. У једанаестој години уписује факултет

„Роберт Шуман“ у Дизелдорфу., а сада, у својој двадесетој, ради као доцент на факултету у Крефелду.

Са девојком Кларом, седамнае-стогодишњом виолинисткињом из Казахстана, наступају широм Немачке.

Општина Књажевац позива све заинте-ресоване понуђаче да припреме и подне-су понуде у складу са законом, конкурсном документацијом и позивом за подношење понуде. Предмет јавне набавке бр. 404/1-27/2011-02 је услуга превоза ученика за школ-ску 2011/2012, 2012/2013. и 2013/2014. годину. Јавна набавка је обликована у укупно 10 партија, и то:

Превоз аутобусом:Партија 1: Књажевац - Валевац - Лепена - Доња Соко-ловица - Бучје - Влашко Поље - Зубетинац - Књажевац, Партија 2: Књажевац - Каличина - Вале-вац - Дречиновац - Стогазовац - Књажевац, Партија 3: Књажевац - Берчиновац - Горње Зу-ниче - Доње Зуниче - Равна - Потркање Књажевац Партија 4: Минићево - Витковац - Петру-ша - Ошљане - Ново Корито - Минићево

Партија 5 : Књажевац - Доња К амени-ца - Штрбац - Трговиште - Књажевац Партија 6 : Књажевац - Саставак - Грез-н а - Бу л и н о в а ц - В и н а - К њ а ж е в а ц Партија 7: Минићево - Врбица - Стубал - Мали Из-вор - Боровац - Селачка - Минићево

Превоз минибусом:Партија 8: Књажевац - Балановац - Васиљ - Бала-новац - Књажевац Партија 9: Књажевац - Ргоште - Подвис - Орешац - Подвис - Књажевац Партија 10: Кална - Иново - Вртовац - Балта Бери-ловац - Ћуштица - Кална

Конкурсну документацију можете преузети на сајту општине Књажевац: www.knjazevac.rs

С.О.К.

Светог Прокопија, заштитника пчелара, Удружење пчелара ‘’Липа’’ обележило је на пчелињаку Ранка Вучковића, надомак Књажевца. Резање славског ко-лача обављено је у присуству Миладина Самарџића, свештеника Цркве Светог Ђорђа. Пчеларској свеча-ности присуствовали су и највиши функционери локалне самоуправе. К.И.

Мото клуб ’’Витез’’ из Књажевца организовао је мото сусрет под називом “5. Мото скуп 2011”, који је одржан у три дана, 22, 23. и 24. јула, на излетишту Бањица, код села Ргошта, укључујући и дефиле кроз град.

Бајкери из свих крајева Србије уживали су у добром проводу и дружењу. За добру музи-ку побринули су се бендови „Cross Road Band“ из Књажевца и „New Deal Band“ из Бора. Прелепе девојке „на шипкама“, као обавезан декор на овак-вим манифестацијама, само су додатно „подгрејале“ атмосферу. С.Т.

Рибловачка организација Књажевца, 13. августа, организује такмичење у кувању рибље чорбе Рибљи котлић „Бели Тимок 2011“. Позивају се сви заинтере-совани риболовци и грађани Србије да учествују у овој лепој, традиционалној манифестацији која почиње у 10 сати на шеталишту у центру града. У 14 сати је проглашење победника и додела награда. Заинтересовани могу да добијау све информације од Невенка Коцића, телефон 060-07 33 388.

Центар за креативни развој из Књажевца до сада је прикупио око сто хиљада динара за изградњу забавно-рекреативног кутка на отвореном. Међу највећим донаторима су компаније ‘’Фалц еасат’’ и ‘’Десинг’’ са по 30, односно 25 хиљада динара. Да подсетимо, на сваки динар (еуро) уложеног новца

из локалне заједнице, Балкански фонд за локалне иницијативе донираће још толико. Неопходно је прикупити три хиљаде евра. У Центру за креативни развој очекују подршку књажевачких приватних и државних предузећа.

Књажевац инфо

Књажевац ће, од 22. до 28. августа, бити домаћин државног првенства, 4. кола и Првенства југоисточне Европе у параглајдингу. Очекује се долазак стоти-ну такмичара из земље и Европе. Књажевчане ће представљати Марко Првуловић, једини пилот са лиценцом домаћег Параглајдинг клуба „Бабин Зуб“.

- Ово је друга година заредом како се у нашој општини одржава овако велико такмичење. Гене-рална проба била је 2009. када се са брда Јевик ре вијално летело, али се због лоших временских услова одустало од планине Тупижнице – каже Првуловић наглашивши да је, и овога пута, велика помоћ стигла од локалне самоуправе и Туристичке организације

општине Књажевац.Првенство југоисточне Европе је такмичење у

дисциплини прелет и отвореног је типа. Бодује се и у отвореној (опен) категорији појединачно и тимски. Женска и јуниорска категорија такође се бодује по-себно, под условом да има минимум шест такмичара

Организатори су Ваздухопловни савез Србије, Клуб слободног летења „Арес“ из Београда и Параглајдинг клуб „Бабин Зуб“ из Књажевца.

Детаљне информације заинтересовани такми-чари могу пронаћи на сајтовима: www.ares.org.rs и www.toknjazevac.org.rs (у рубрици Вести).

С.Т.

Од чОбанина дО хармОникаша и најбОљег гајдаша

ХАРМОНИКАШ ЈОГИ СВИРА ГАЈДЕ

ГИТАРА И ВИОЛИНА ЗА ПАМЋЕЊЕ

КОНКУРС ЗА ПРЕВОЗ УЧЕНИКА

ПЧЕЛАРИ ПРОСЛАВИЛИ

ПРАЗНИК

БАЈКЕРИУ КЊАЖЕВЦУ

КОТЛИЋ 2011.

СТИЖУ ПАРЕ ЗА ЗАБАВНИ ПАРК

ДРЖАВНОПАРАГЛАЈДИНГ

ПРВЕНСТВО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 6 СТР. 7З А П И С

Фото: С.Тодоровић, В.Петровић

З А П И С

У оквиру Дванаесте све-чаности Св. Јован Биљобер, у организацији Општинске туристичке организације Сокобање, организован је традиционални излет на Ртањ са успоном на врх Шиљак (1.560 м). Међу младима из Тимочког ре-гиона нашли су се и млади социјалисти из књажевачке општине: Иван Живковић, Елеонора Станковић, Јована Лазаревић, Никола

Живојиновић и Ирена Тошић. Они су без пу-но напора и уз подршку вршњака освојили Кров Србије и живописну пла-нину Ртањ.

Пре успона на врх Ртња, омладинци из свих ти-мочки општина одржали су састанак на коме су се договорили о смерницама и активностима за будући заједнички рад.

С.Т.

Влада Републике Србије усвојила је ценовник ски кара-та ЈП „Скијалишта Србије“ за зимску сезону 2011/12. године. Цене ски карата су одређене у зависности од периода скијашке сезоне и категорије скијаша.

Тако шестодневни ски пас у шпицу сезоне на Копаонику кошта 9.800 динара, а у ски центру Торник на Златибору

5.900 динара. Шестодневни ски пас у истом периоду у ски центру на Старој пла-нини износи 3.950 динара.

Продајна места налазе се код полазне станице жичаре „Коњарник“ и на платоу испред хотела „Епс-турс“ и Планинарског дома на Старој планини. Радно време оба продајна места је од 8 до 16 часова. КВ

СабОр на кадибОгаЗУ

БЕЗГРАНИЧНО БРАЋА ПО ВЕРИСарадња младих ТимОчке крајине

ДОГОВОР НА ВРХУ РТЊА

ЦЕНА СКИ КАРАТА ЗА СЕЗОНУ 2011-12.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 8 СТР. 9РАСКРШЋА РАСКРШЋА

(Из књиге Божина Јовановића

,,Петогодишњи план задружних домова у Тимочкој крајини”)

РудНИК дуБРАВАПОлОжаЈ

Рудник Дубрава налази се на десној обали Трговишког Тимо-ка, 2 км југоисточно од Књажевца, са којим је везан асфалтним пу-тем. Подаци о геолошком саставу терцијалних творевина рудника Дубрава налазе се у радовима који третирају тимочки терцијерни басен у целини, или као југоисточни део тимочко – књажевачког терцијерног басена. Овај се рудник не помиње у литератури (1929.,1933., 1955. и 1957. год.).

У току 1949.-1950 год. у ужој око-лини рудника избушено је пет бушо-тина, које су омогућиле да се сагле-да економска вредност терцијерних угљоносних наслага овог басена.

УгљОнОСнОСт лежишта

За подручје лежишта Дубрава и цео овај део тимочког терцијерног басена предпостављало се да је угљоносан. Ова предпоставка базирала се на аналогији лежиш-та Звездан-Лубница-Леновац, а поткрепљена је појавама угља на подручју Минићево-Штрпце-Локва. Нажалост истражним бушењем и ру-дарским радовима доказано је да је лежиште Дубрава мало ограничено лежиште. Свакако да зона бпрема северу представља потенцијални простор за даље истраживање и утврђивање угљености на ширем простору према Минићеву.

Угљени слој је однос угља и јаловине у слоју 1:1, што значи да дебљина чистог угља није прела-зила 2 м.

Квалитет Угља

Према оскудним подацима који се дају у доступној литературе ради

се о лигнитно – мрком угљу са већим садржајем пепела јер је слој са доста јалових прослојака и топлотна вред-ност ровног угља није прелазила 12.000 кЈ/кг.

ПРОизвОдња и РезеРве Угља

За угаљ у овом лежишту зна-ло се почетком прошлог века, али је производња започета тек након првог рата. У периоду рада рудника производња је више пута прекидана и обнављана, а дефинитивно је пре-кинута 1957. године. За време укупног века рада рудника произведено је око 80.000 т угља. Резерве угља утврђене на основу рударских радова и истраж-ног дубинског бушења ограничене су на 300.000 т

ПеРСПеКтивнОСт лежишта

Како је напред речено овде се ради о изолованом лежишту које је потпуно оконтурено. Перспектива и нове резерве угља могу се очекивати у наставку тимочке терцијерне зоне према северу накнадним истражним радовима и истражним бушењем.

ПОЈАВЕ уГЉА ЛИЈАНСКЕ СТАРОСТИ

На западним и југозападним обронцима Старе планине срећу се појаве каменог угља лијаске старости.

Ова угљоносна серија, која је највише истраживана у општини Пирот у сливу реке Височице код Велике Лукање, може се пратити неколико десетина километара од Паклестице и Брлога на бугарској граници преко Велике Лукање, Мале Лукање, Темске, Мирковца И Шугри-на, а прелази и на територију општи-не Књажевац, до Инова и Калне.

Д о с а д а ш њ и р а д о в и н а проспекцији терена у општини Књажевац указују на слојеве мале моћности, али се мора истаћи да је овај појас ипак мало истражен.

БИТуМИНОЗНИ уЉНИ ШКРИЉЦИ

Битуминозни шкриљци су најчешће танко услојене пелитске наслаге (глинци и лапорци), а ређе су карбонатне и силицијске стене, у којима је у променљивим коли-чинама присутна угљоводонична

материја названа кероген или пироби-тумен, која је по свом хемијском саставу ближа нафти него мрком угљу. Пироли-зам или загревањем на температурама од 500оЦ кероген из шкриљаца се раз-лаже на гасовите и течне угљоводонике који су веома слични природној нафти, па се због ове карактеристичне особи-не ове стене називају уљни или керо-гени шкриљци.

У атару општине Књажевац уљни шкриљци везују се за тимочки сенонски ков И њихова распрострањеност иде из атара општине Бољевац, од границе Рујиште –Влашко поље, Зубетинац, До-бра срећа, Подвис и Тресибаба.

Ово је један у зони непрекидни појас ширине 300 м и дужине око 50 км.

Најинтересантнијим појавама сматрају се појаве у простору села Зубе-тинац, које преко брда Српате, Возника и Голог Врха иду до села Вине. Према југу шкриљце прекривају седименти књажевачког неогена, да би се поново појавили у реону Подвиса и Тресибабе.

У реону Зубетинца до Вине ни-су узете никакве пробе да би се из-вршила испитивања садржаја тера у шкриљцима.

У реону Подвиса –Тресибабе према доступним подацима 1953. год. узето је 260 проба на којима су извршене хемијске анализе. Оне показују да садржај тера варира од 4-11 %.

Највише тера , у износу од 11 %, је непосредно уз угљени слој, на 2 м изнад угљеног слоја проценат тера износи 7 %, а на 4 м изнад угљаног слоја про-ценат тера износи свега 4 %.

На основу само ових испитивања не може се донети никакав закључак који би се односно на цео регион, поготову што засигурно постоје делови који сад-рже много квалитетније партије, што је константовано у околини Влашког поља и другим местима.

У реону села Зубетинца, преко Влаш-ког поља до Рујишта у дужини од 8 км у тектонском рову јављају се битуми-нозни шкриљци који су испитивани и показали садржај тера од 7-12 % а из-узетно до 20 %.

На основу овог малог броја подата-ка не може се дати никаква економска оцена.

Наставак у наредном броју

Сељаци су осетили да се ради о ве-ликим променама, о великом заокрету ка њима, побољшању њиховог живота.

Срез је имао само једног грађевинског стручњака, техничара Славка Маринковића. Он је сваког дана био у селима. „Пројектовао“ је путеве и мостове, организовао градилишта за школске зграде, са пословођама обеле-жавао основе задружних домова. Имао је велику помоћ од активиста који су били задужени за изградњу појединих објеката.

Због тога су неки, посматрајући рад Радета Пиркета, команданта радних акција на путевима, сматра-ли да је он инжењер грађевине а не

обућарски радник, да је Вукашин Стевановић машински инжењер а не описмењени сељак (био дирек-тор Фонда за механизацију) који je делио тракторе, прикључна оруђа и резервне делове, набављао материјал за електрификацију села. За Јову Виденовића-Џурџу сматрало се да је лекар, а не болничар. Он је, по Буџаку, запрашивао сељаке од вашију, тражио је, да се , сходно одлукама среског на-родног одбора, у сваком дворишту изграде прописани пољски клозети, прописана ђубришта, те да се храна не носи на гробље. А сва тројица су имали само четворогодишњу школу и много енергије, немрљиву вредноћу и

велику одговорност.Све до 1951. године Срез је имао

најпре једно, затим два возила. Мом-чило Сибиновић је из Трста довезао џип, а Драгољуб Ђурић, аутомеханичар, уступио је среском активу „цитроен“. (М.Сибиновић, првоборац из Тимочког краја радио је на високом положају у Министарству иностраних послова.) И то је било све. Кварови су отклањани на лицу места, на путу, прелазу реке, на узбрдицама. Најчешће се пешачило (у оближња села). Располагало се са 4-5 бицикала, једним чезама, а коришћене су и санке са коњским запрегама. Вели-ку улогу у утврђивању и остваривању планова Народног фронта ( НФ-а ) има-ли су сеоски учитељи. У највећем броју они су били и активисти НФ-а, тумачи улоге и рада задруге, учесници у омла-динским акцијама. У многим акцијама пружали су помоћ месним народним одборима, бринули о аналфабетским течајевима. Њима друштво дугује ве-лику захвалност.

Много труда и напора, времена, а доста и материјалних средстава, узалудно је утрошено на спасавање сељачких радних задруга. Све што је у њима уложено и утрошено дало је мале резултате. Са много мање штете покушало се са меринизацијом ова-ца, познате су и признате сврљишке и кривовирске овце.

-Градили смо домове, школе, путе-ве и мостове, нисмо градили фабрике,

каже стари активиста.-У гранич-ним срезовима су изостајале многе инвестиције због претпостављаног на-пада са истока. Тако је објашњавано. Срез тимочки , због тога је добио мањи број трактора.

Непрестано се настојало да се уради највише, најбоље, да се задаци изврше најпаметније. Једино тако се стизало до видног друштвеног и личног стандарда становника. Крај

Друго окупљање мештана села Ба-линац и њихових потомака десило се 26. јула, на летњи Аранђеловдан. На сеоској слави – заветини присутно је било педесетак гостију. У 11 сати пре-сечен је колач у цркви Св. Архангела

Гаврила. Колачар Градимир Стојковић предао је колач Драгану Костићу, а резање колача завршило се народним весељем испред цркве.

На свечаном ручку, колачар Гра-димир, поздравио је Балинчане и

Панорама Бучјa

њихове госте пожелевши свима добро здравље и још много годи-на заједничког окупљања. Скупу је присуствовао и Драгутин Петровић, последњи учитељ у балиначкој шко-ли затвореној 1975. године. Дејан Крстић, магистар етнологије и ку-стос Зајечарског музеја, упознао је присутне са друштвеним приликама у којима је грађена црква у Балин-цу 1892. године наглашивши да је од изузетне важности да се обно-ви. Саграђен од блата и греда пре 119 година, овај верски објекат је јединствен на територији општине Књажевац.

Организатори су се договорили да се у најскорије време одржи са-станак заинтересованих мештана на коме ће бити речи о даљим активно-стима везаним за санацију цркве и зграду школе. С.Т.

ПОТенЦијали ПриВреднОг раЗВОја ОПшТине књаЖеВаЦ. СТУдија, ОдгОВОрни рУкОВОдилаЦ:

ПрОФ.др недељкО магдалинОВиЋ

Обрадила група аутора

МРКИ УГАЉ И УЉНИ ШКРИЉЦИ...(8)

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)

УЧИТЕЉИМА СЕ ДУГУЈЕ ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ

СЛАВА У БАЛИНЦУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 10 СТР. 11П И С М АС Е Л О

Била сам мала девојчица, са непу-них шест година пошла сам у основ-ну школу, код цркве. Остали су ми у сећању високи, лепи момци у црним униформама, са рударском црном капом на глави и укрштеним белим чекићима на њој. Били су то први полазници Рударско-надзорничке школе у нашем Књажевцу, интернат-ског типа у мојој Карађорђевој ули-ци, преко пута вашаришта. Суботом и недељом када су имали излаз, виђала сам их како достојанствено носе уни-форму, озбиљни и лепи.

Тачно је да су само две школе тог ти-па постојале у Краљевини Југославији. Једна, вероватно старија, у Словенији

и друга код нас, у Књажевцу. Ко је био иницијатор за оснивање школе не бих могла да кажем. Можда и мој деда, ру-дарски инжињер Карло Чех, директор Рудника угља у Подвису или инжињер Блажек?

Интересантно је да су ови, тада млади инжењери, пре свега истражи-вачи руда у Тимочкој крајини, опре-мили ову школу узорцима свих рас-положивих руда и минерала, у дивним стакленим витринама. Могуће је да су томе допринели и тада млади, будући рударски надзорници.

За време Другог светског рата у овој школи боравили су Немци, било да су то биле сталне војне јединице

или пролазне. Када се завршио рат, игром случаја, као омладин-ка и члан обавезне радне бригаде, одређена сам да перем под и прозо-ре у Рударској школи, после Немаца. Оно што је мене изненадило било је то да су све витрине остале нетакну-те са ретким благом које се налази-ло у њима. И потписима о називу и месту налазишта. Наравно да Немци нису оставили неред и прљавштину. Ипак, требало је очистити школу по-сле војске.

Касније сам сазнала да су наши људи поразбијали витрине и униш-тили све примерке који су се нала-зиле у њима. То ме је запањило и

заболело, јер сам знала какву вред-ност та збирка има и какав значај за даљи развој рударства у нашем крају. Вероватно су они који су то урадили размишљали да нам више неће треба-ти та школа, која је заиста и укинута, а отворена је нова, Техничка школа, са грађевинским, архитектонским и дру-гим смеровима. Данас и обућарским и кожарским.

Као унука рудара желим да ру-дарство поново оживи и развије се у нашем крају, јер мој деда је давно причао о рудном богаству овог краја.

Др Драга Јанковић, Земун

Дипл. инг. пољ.Живорад Јовановић,

пројект менаџер за рурални развој,

Агенција за развој општине Књажевац

Јесења сетва стрних жита и садња вишегодишњих засада наступиће за око два месеца. На време треба испла-нирати одређене агротехничке мере (контрола плодности и унос хранива у земљиште, код вишегодишњих засада обезбедити садни материјал и др.).

Земљиште је важан вегетациони чи-нилац и има пресудну улогу у развоју културне биљке, наравно у садејству и складу са осталим климатским вегета-ционим чиниоцима: светлост, топлота, влага, ваздух. Правовремена основна обрада земљишта и правилна примена органских и минералних ђубрива су веома важни чиниоци који утичу на висину и квалитет приноса гајених биљака .

Основна обрада земљишта треба да одржи и поправи структуру, физичко-хемијска и микробиолошка својства земљишта. Најбоље је ову агротех-ничку меру обавити у јесен, нарочито ако то временски и земљишни услови омогућавају.

Но пре обраде потребно је из-вршити хемијску и физичку анализу земљишта. Јер производне особине и квалитет неког земљишта могу се установити једино хемијском анали-зом из које се може сазнати да ли је

сиромашно, богато, кисело, базично или има неке друге негативне каракте-ристике. При анализи земљишта врши се одређивање приступачних хранива у земљишту ( минералних и органских материја ): азота, фосфора, калијума, калцијум-карбоната(креча), хумуса као и киселост ( pH ).

Правилно узорковање земљишта представља једну од најзначајнијих мера у систему контроле плодности и употребе минералних и органских ђубрива. Сваки појединачни узорак се узима сондом или ашовом 0-30 цм дубине за ратарске усева, а за садњу воћњака и винове лозе у два нивоа, први 0-30 цм и други 30-60 цм дубине са једног места узорковања. Поред земљишта у лабораторију се достављају и основни подаци о носио-цу пољопривредног газдинства: име и презиме, место и адреса боравка, ЈМБГ, датум рођења и број банковног рачуна корисника; као и подаци о земљишту: величина парцеле, планирана култура у наредном периоду, катастарска кла-са, катастарски број парцеле, потес и катастарска општина.

Када се анализом установи да земљишту нешто недостаје, онда се приступа поправци саставу земљишта. Ако нема довољно хумуса, додајемо стајњак ( за повећање хумуса од 1 % потребно је 30 - 40 тона стајњака по хектару ) , компост или зеленишно ђубриво. Ако су земљишта киселија треба да се обави калцификација, а ако земљиште садржи више креча по-требно је закишељавање земљишта. За калцификацију се користи најчешће млевени кречњак (калцијум карбонат). Недостаци минералних елемената, се

надокнађују додавањем одређених минералних ђубрива. На основу ана-лизе врши се и препорука за садњу одговарајућих култура.

Дубина основне обраде земљишта зависи од избора гајене културе. Озима и јара стрна жита не захтевају дубок у обраду, довољно је орати до 20 цм дубине. Окопавине траже нешто дубљу основну обраду земљишта, између 20 и 30 цм, док луцерка и кромпир захтевају обраду на 30-35 цм дубине

Предности јесењег орања су више-струке, пре свега у квалитетној припре-ми земљишта за сетву. Семе се уноси у земљиште на одређену дубину где има повољне услове за клијање и ницање и зато је потребно земљиште квалитетно и пре свега на време при-премити за сетву. Правовременим орањем и измрзавањем земљишта током зимских месеци, поправља се структура земљишта јер земљиште изложено утицају ниских зимских температура поприма ситномрвича-сту структуру која је најпогоднија за сваки тип земљишта. Такође, јесењим орањем се земљиште аерира, одно-сно обезбеђује ваздухом, чиме се повећава активност микроорганизама у земљишту који убрзавају разградњу органских материја .Узоране површине земљишта боље упијају и задржавају атмосферске падавине током јесењих и зимских месеци и тако повећавају резерве влаге у земљишту. Коровске биљке се боље уништавају и на повр-шини земљишта се избацују ризоми вишегодишњих корова који услед ниских температура током зимских месеци већим делом пропадају.

Ђубрење земљишта стајњаком

утиче на формирање и чување струк-туре земљишта, чиме се успоставља водни, ваздушни и топлотни режим земљишта. Стајњак треба заорати од-мах по растурању јер у супротном до-лази до великих губитака у азоту.

Ефекти уношења минералних ђубрива су далеко већи ако се орањем ђубрива унесу у зону кореновог си-стема како би у почетним фенофаза-ма раста и развоја биљака хранљиве материје биле лакоприступачне коре-новом систему биљака. Нарочито се то односи на фосфорна и калијумова ђубрива јер су она слабо покретљива у земљишту. Највећи и најбољи успех ђубрења постиже се ако се заједно примењују органска и минерална ђубрива . И једино је исправно : ми-нерална ђубрива примењивати само у комбинацији са органским.

Интензивна примена минералних ђубрива за кратко повећава принос, али у дужем периоду, за неколико деценија, она неповратно деградирају земљиште . Разарањем земљишне био-флоре, долази до “спаљивања” повр-шинског слоја и претварања у пра-шину. Плодно земљиште се рачуна у необновљиве природне изворе, јер за њено стварање је потребан дуг гео-лошки период. Зато је потребно да се где год је то могуће, користе органска ђубрива и да се постепено минерална ђубрива у садашњем облику замене прихватљивим хранивима. Корисно је и у плодоред увести културе “азо-тофиксаторе” ( биљке које усвајају азот из ваздуха ) детелина, боранија, пасуљ.

Холандска изрека: “ Вештачко азот-но ђубриво, добро за очеве, а лоше за синове”

Једном приликом дође код Царев-ца један млад музичар, па му рече: - Царе, Царе, види какву сам технику набацио овде. Царевац га погледа, пошто га саслуша, па му одговори:

- Видим, видим. Техника. А где је ту, музика?

Тај музичар је завршио високе школе, постигао велику популарност, али је и даље код њега она Царевчева

– „А, где је ту музика?“Без Божјег дара и душе (севдаха)

нема уметника и уметности. Па, хајде да видимо за кога народ каже да има

душу...кад пева или свира, од наших познатих певача и свирача. На првом месту Царевац је стављао божанске уметнике, а пре свих Заима Имамовића. Царевчева листа севдалија поклапа се са оном коју је и народ имао, дакле: Заим Имамовић, Сафет Исовић, Нада Маму-ла, Јовица Петковић, Химзо Половина и Зора Дубљевић из Сарајева, Вуле Јевтић, Сава Јеремић, Даница Обренић, Радојка и Тине Живковић, Лепа Лукић, Драган Живковић – Тозовац, Раша Павловић и Нада Топчагић из Београда, а из Скопља: Никола Бадев, Васка Илијева

и Кочо Петровски.Царевац је имао дара, не само за

виолину и певање, већ да и тачно про-цени ко колико севдаха поседује. Код њега су 100 одсто севдаха имали: За-им Имамовић, Сава Јеремић, Бадев, Радојка, Шабан Бајрамовић и трубач Мирослав Матушић.

Фрулаш Сава Јеремић је 1953. године у Ланголену, крај Лондона, освојио прво место, добио златну медаљу и постао првак света. Његова фрула ударила је у срца и оних који нису ни знали где је Србија и како се зове инструмент на

коме је победник свирао. Жири и народ осетили су лепоту (севдах) те лирике и тог инструмента – фруле. И то је било довољно.

Вук Драговић, критичар, негде је рекао: - Сава Јеремић на чобанском инструменту, фрули, свира дурске и молске скале...“.

Дакле, ако ти је Господ Бог дао дар да имаш севдаха, далеко ћеш се чути.

Жика Раденковић – Ћитич,народни уметник и музичар,

Геронтолошки центар Књажевац

ПОВОдОм 80 гОдина Техничке шкОле У књаЖеВЦУакТУелнОСТи У ПОљОПриВреди – ЗашТиТа биља

ОСНОВНА ОБРАДА ЗЕМЉИШТА И ПРАВИЛНА

ПРИМЕНА ЂУБРИВА

ШКОЛА ЗА РУДАРСКЕ НАДЗОРНИКЕ

У СУСРЕТ ПАНАЏУРУ НА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

СЕВДАХ ЈЕРЕМИЋЕВЕ ЗЛАТНЕ ФРУЛЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12Л О П Т А

На традиционалном Сабору на Кадибогазу, 23. јула, одржан је Дру-ги међународни турнир за пионире

„Фудбал на малиће“. Учествовале су четири екипе, са српске стране ос-новне школе „Вук Караџић“ и „Ду-брава“ из Књажевца, и са бугарске, екипе ФК „Балкан“ и ФК „Балкан 2“ из Белоградчика. Прво место освојио је ФК „Балкан 2“ из Бело-градчика, другопаллласирани су њихови земљаци из екипе ФК „Бал-кан“, а дечаци из Србије, освојили

су треће – ОШ „Вук Караџић“ и чет-врто место - ОШ „Дубрава“.

Награде и признања победни-цима и учесницима свечано су уру-чили Младен Радосављевић, пред-седник Општине Књажевац, Драган Манчић, председник УО Спортског савеза Књажевца и Емил Цанков, кмет Белоградчика.

Турнир су успешно судили Гра-димир Богдановић из Књажевца и Лозан Ранђелов из Белоградчика. С.Т.

У Књажевцу је од 19. до 25. јула одржан камп ракетних моделара. Учествовало је 20 полазника, уче-ника ракетног моделарства из целе Србије. Инструктор- предавач био је Драган Јевтић, председник Комисије за ракетно моделарство.

- У оквиру практичног дела по-лазници су имали прилику да науче израду ракете са траком, и по први пут у Србији израду ракете на во-дени погон. Одржано je и јуниорско такмичење у категорији ракете на во-дени погон. Теоријски део подраз-умевао је усвајање основних појмова ракетног моделарства и упознавање основних одредби Општег спортског правилика и Правилника за ракетно моделарство – рекао је Јевтић.

Полазници кампа упознати су са историјатом ракетног моделарства и ваздухопловства. Приказан је и низ едукативних филмова. С.Т.

У Минићеву је после четири го-дине паузе, 7. јула, одржан тради-ционални турнир у малом фудбалу. Учествовало је десет екипа. Орга-низатор је било Спортско друштво

„Слога“ из Минићевa.После велике борбе у финалу

екипа „Младости“ победила је еки-пу „Светог Јована „ резултатом 2 : 1. Капитену и најбољем појединцу Александру Минићу пехар је уручио Бобан Милосављевић. С.Т.

мали ФУдбал на кадибОгаЗУ

„БАЛКАН 2“ НАЈБОЉИ

КАМП РАКЕТНИХ МОДЕЛАРА МИНИЋУ

ПЕХАР

миниЋеВО