НОВЕ

www.mc.kcbor.net

Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 39, 12. ОКТОБАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

ПРВИ СНЕГНА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

Кад се здравство разболи

ПОМОРАЦ СА ТИМОКАЗЕМЉА ЧИСТА,

БЕЗ ПЕСТИЦИДА

ПРВИ СНЕГ ЗАБЕЛЕО ЈЕ БАБИН ЗУБ 8. ОКТОБРА УВЕЧЕ. СТАРА ПЛАНИНА ОВЕ ЗИМЕ, КАДА ЗА НОВУ ГОДИНУ БУДЕ ОТВОРЕН ВЕЛЕЛЕПНИ ХОТЕЛ, ДОЧЕКАЋЕ, ОЧЕКУЈЕ СЕ, НАЈВИШЕ ГОСТИЈУ ДО САДА.

БАБИ

Н З

УБ, Ј

УТРО

: БО

СНИ

Ћ, Т

О К

ЊА

ЖЕВ

АЦ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 2 СТР. 3ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

ИНФО.

-У Здравственом центру стање је алармантно. Општина је морала да реагује. Од пре две године имамо опструкцију директора и Управног одбора. Дуг је премашио 150 милиона динара. Рачун је одавно блокиран. Понашање одговорних је бахато и неодговорно. Не постоји држава која ће да издвоји паре које директор др Видојевић неће моћи да по-троши. Овако је Дарко Живковић започео „излагање“ у студију Тимочке ТВ у Зајечару, у емисији „уживо“ Поводи. Одговорио је др Видојевић: - Живковић прави политичку причу. На питања колебљивог и превише опуштеног водитеља (не би се рекло ни спремног и поткованог за овај „живи“ наступ) и гледалаца, одговарао је и председник синдиката Здравстсвеног центра др Дарко Марковић.

Синдикални лидер био је стрпљив и углавном одмерен, јер није му било лако. Рекао је да проблеми трају већ четири, пет година и то углавном финансијске природе. Неки радници на суду добијају фирму, плате касне, услови рада нису добри. На Интерном одељењу шест, седам година није купљен ни један ЕКГ апарат. Министар др Станковић основао је недавно комисију која ништа није учинила. Иако штрајк траје од 30. септембра из Министарства се нико не оглашава. У среду ће запослени кренути у Београд пред Министарство здравља. Више нема чекања...

Испоставило се да је дуг за плате 50 милиона и кад тај новац „легне“ онда ће све бити како ваља и треба. Јер, како рече и др Видојевић, пацијенти су најважнији и они ни до сада нису били угрожени. Да му се верује.

Остало је да се не заборави јављање гледоца који је отворено (што је требало да учини водитељ) питао ко је од саговорника из које партије и да се онда, лакше и искреније, разговара уз више аргу-мената, па и разумевања.

Живковић је „признао“ да је одборник СПС, др Видојевић се колебао, али се испотавило да је члан Главног одбора Г-17, а синдикалац је остао неумољив : то је, изгледа, само његов проблем. И баш у том грму, видело се, лежи (проблематични) зец.

И још виспренија играрија: на питање гледатељке зашто један од лекара у болници шаље пацијенте у своју приватну фирму под изго-ворм да је ултра звук у квару или да је гужва, директор, др Видојевић, лаконски одговара: - Доктор одлично ради, и више него што треба, а приватну ординацију дозвољава закон. И уместо да одлучно каже како ће испитати наводе гледатељке, директор унапред стаје у од-брану колеге по струци. Пацијент више није најважнији. Да ли је само тај детаљ довољан или је потребно рећи да је цео случај оболелог књажевачког здравства, не рачунајући мање недаће у Ваљеву, толико озбиљан да је једини у Србији. Па, ако др Видојевић уме да саопшти како у СО нису надлежни да га смене, него само у Министарству које га је и поставило и које је „капа“ целокупном локалном здравству у земљи, онда нека прозове политичку сабраћу у Г-17 и УРС и напо-кон ефикасно реше пробелеме. Или ће можда УРС и Г-17 заједно, у предстојећој изборној кампањи, као делимично децентрализовани, по-кушати да - упрљају и коначно промене целу Општину како би, најзад, градоначелник Зајечара проширио, већ чувено, књажевство од Дунава до Мораве. Неспокојни министар здравства, др Зоран Станковић је ту, као и при стварању комисије у ЗЦ, немоћан.

„Стара планина постаје туристички центар југоисточне Србије, као што је Златибор за Западну Србију, Копао-ник за Централну Србију и Палић за Војводину“, рекао је шеф посланичке групе Уједињених региона Србије Млађан Динкић данас на Јабучком рав-ништу, на Старој планини где се изводе завршни радови на изградњи првог хотела будућег туристичког центра и радови на првој гондоли у Србији.

Динкић је рекао да ће изградњом центра на добитку бити не само гости који ће моћи да уживају у природи, већ и локално становништво које ће имати где да пласира своје пољопривредне производе.

„Ова инвестицја ће вратити наду људима у овом крају који ће најзад моћи да живе од свог рада, јер ће пољопривредни производи бити

испоручивани као здрава храна го-стима“, истакао је лидер УРС Млађан Динкић и додао да је ће нови хотел бити гостима на располагању током читаве године јер осим зимског, има услове и за конгресни и летњи туризам.

Динкић је изразио задовољство што ће прва гондола у Србији бити управо на овој планини и додао да ће љубитељи скијашких спортова уз нову гондолу и нову четвороседну жичару на располагању имати 13 километара стаза на Старој планини.

Хотел ће званично бити отворен за Нову годину, имаће 147 соба, кон-гресни простор, спа-wеллнесс цен-тар, клизалиште и отворени базен. Изградња планинског центра Стара планина фазно је подељена и тренутно се реализују пројекти инфраструктуре, као и изградња смештајних капацитета.

У главној књажевачкој улици, која носи име по књазу Милошу, у току је реконструкција тротоара. Радови се финансирају средствима Дирекције за развој, урбанизам и изградњу и буџета Општине. Извођач је предузеће ‘’Архибет’’ из Ниша.

Са уређењем прилаза и радовима на кеју у непосредној близини мини пич терена, вредност је око пет милиона динара. Како у Дирекцији најављују, посао ће бити окончан почетком но-вембра. К.И.

- Нову грејну сезону, која по Закону почиње 15. октобра, стартоваћемо на време – рекао је Љубодраг Тричковић, директор ЈКП „Топлана“ на-глашивши да су све припреме обављене по плану и да је предузеће, у техничком смислу, потпуно спремно.

Цена грејања по квадрату од 81,58 динара са ПДВ-ом у региону је јефтинија од Зајечара, а у Неготину и Кладову је приближно иста.

– Апелујем и молим кориснике да редовно измирују своје обавезе, јер је то једино што ди-ректно утиче на квалитет услуга – поручио је ди-ректор књажевачке „Топлане“. С.Т.

Кад се здравство разболи

МОЋНИ КЊАЗ И НЕМОЋНИ МИНИСТАР

ПРОГЛАС ГРАЂАНИМА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗЦ КЊАЖЕВАЦ

Пише Ф.Бранковић

ДИНКИЋ: Стара плаНИНа

ГРЕЈАЊЕ НА ВРЕМЕ НОВИ ТРОТОАРИ У „КЊАЗА МИЛОША“

поСтаје турИСтИчКИ цеНтар југоИСточНе СрбИје

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 4 СТР. 5ОГЛЕДАЛО ОГЛЕДАЛО

У сусрет Дечјој недељи и предстојећем Месецу књиге, Народ-на библиотека “Његош” организовала је дружење са познатом књижевницом за децу, Весном Алексић. Она је промовисала књиге намењене ученицима првог и другог разреда, које су усмерене на развијање читалачког самопоуздања деце, која тек закорачују у свет књижевности. Весна Алексић је аутор двадесет књига за децу за које је добила најзначајније књижевне награде:

„Невен“, награду Политикиног забавника, награду Раде Обреновић, као и награду Змајевих дечјих игара за целокупно дело. Пише и драме, путописе и књижевне критике. Каже да пишући трага за највећом тајном - како одрасти, а не изгубити дете у себи.

Весна се са књажевачким малишанима дружила 28. септембра у Друштвеном клубу Дома културе, а Народна библиотека “Његош” на овај начин означила је и почетак нове сезоне едукативних радионица на Дечјем одељењу. Н.Б.Њ.

Како су ученици, наставници, и Ви посебно, задовољни новим изгледом нове школе-прво је питање на која одговара Весна Давидовић, в.д. ди-ректора ОШ „Димитгрије Тодоровић Каплар“.

- Ученици и наставници су веома задовољни изгледом и свима што је урађено. Поносни смо што смо доби-ли овако лепу школу. Сами ученици су презадовољни, што се види по њиховом понашању.

Да ли су сви радови на школској згради завршени?

- Нису завршени сви радови. Но-вим пројектом (уговором) промениће се улазна врата, подрумски прозори, поставиће се громобран, окречиће се зидови око службених улаза и средиће се зграда ђачке задруге.

Имате ли у плану неки нови пројекат кој ће се реализовати у току ове године?

- Послати су нови пројекти за про-мену санитарних чворова и ремонт ста-рог и куповина новог котла за грејање. Припремићемо пројекат за промену старе ограде око школе, која датира још из 1933. године. Уколико буде било материјалних средстава планирамо и пројекат за сређивање библиотеке.

Ваша школа је и даље школа са највећим бројем ученика. Колико је ове године уписаних првака и колики је укупан број ученика?

- Наша школа је и даље са највећим бројем ученика. Ове године уписано је 92 првака у четири одељења. Број ученика у матичној школи је 866, у издвојеним одељењима имамо 24, а у специјалној школи 15 ученика.

Школа „Д. Т. Каплар“ има видео надзор. Које су предности, а које ма-не увођења камера?

- Велике су предности увођења камера, јер имамо тачан увид у сва дешавања како у школи, тако и у

двориштима школе. Тачно се види рад наставника, дежурства, као и понашање ученика. Као директор школе могу да поручим ученицима да поведу рачуна о понашању, јер сваки дан у школи је снимљен и доступан је и родитељима.

Има ли неких проблема, овако ра-но, на почетку школске године?

- Ми смо школску годину почели 5. септембра због радова у школској згра-ди. Све је почело својим уобичајним током, немамо проблема.

Што се тиче екскурзија, да ли ће бити организоване у свим раз-редима? Има ли неких промена

дестинација у односу на предходне године?

- Ученичке екскурзије се успеш-но реализују. Биће одржане у свим одељењима од 1. до 8. разреда. На екскурзији су већ били ученици 8., 3. и 4. и ученици 7. разреда. Након њих одлазе ученици 5. 1. и 6. разреда. Што се тиче дестинације, промена је била само код 7. разреда. Они ове године иду до Мокре горе и обилазе Дрвенград.

Постоје и ученичке секције, као и до сада? Да ли планирате увођење још неке од ове године?

- Као и увек, постоје секције. Ове го-дине планирамо озбиљнији рад Ђачког парламента.

Који су циљеви школе „Каплар“ у предстојећој школској години?

- У предстојећој школској години циљ је побољшање васпитно-образовног рада, самим тим и постизање већих успеха ученика у наредној години.

Шта бисте поручили ученицима за почетак нове школске године?

- Поручила бих им да буду добри, да вредно уче, дају максимум у раду, јер же једино тако представити првенствено себе, али и своју школу.

Ирена Тошић

У Београду је одржана конференција поводом почетка пројекта “Развој услуга у заједници за децу са сметњама у развоју и њихове породице”. Пројекат се реализује у четрдесет једној општини.

Конференцији је присуствовао председник Оп-штине Књажевац Младен Радосављевић, заједно са председницима општина књажевачког кластера, у којима су Бољевац, Сврљиг и Пирот. Општи-на Књажевац је носилац овог пројекта за источ-ну Србију . Пројектом се у све четири општине развијају две услуге за децу са сметњама у развоју: помоћ у кући и предах - привремени смештај за децу са сметњама у развоју.

Пројекат финансира Европска унија, реализује се уз подршку Министарства рада и социјалне по-литике Републике Србије и траје две године. С.О.К.

1. Крпљење ударних рупа на локалним путевима општине Књажевац-радови у току 100.000,00 дин. 2. Поправка – пошљункавање улица у Дубрави 50.000,00 дин. 3. Одржавање видео надзора 16.666,66 дин. 4. Кошење траве на локалним путевима 400.000,00 дин.

5. Кресање шибља на локалним путевима - радови у току 425.000,00 дин. 6. Израда фекалне канализације у граду у улицама: Бранка Металца - крак 133.097,60 дин. Карађорђева – Саставски пут 519.093,23 дин. 7. Израда ограде на резервоару „Минићево“ 39.192,52 дин. 8. Израда подземног хидранта на водоводној мрежи у МЗ Јелашница 85.217,00 дин. 9. Израда бетонске шахте са решетком на атмосферској канализацији у ул. Његошевој 56.434,68 дин. 10. Санација коловоза у сеоским Месним заједницама: - Црвенски пут и Црвење 215.000,00 - Подвис – одводни јарак 15.000,00

- Зоруновац 100.000,00 - Ћуштица 300.000,00 - Штрбац – до гробља завршетак радова 50.000,00 - Дебелица – до гробља завршетак радова 15.000,00 - Вина - Зубетинац 70.000,00 - Саставак - Вина 70.000,00 _________________________________________________________ 835.000,00 дин.

11. Израда тротоара у улици 7-му јули у Књажевцу 300.000,00 дин. 12. Поправка некатегорисаних путева из удруживања средстава у Месним заједницама општине Књажевац Штрбац 100.000,00 Татрашница – Габровница 150.000,00 _______________________________________________________ 250.000,00 дин. 13. Реконструкција фасада зграде у улици Књаза Милоша 425.000,00 дин. 14. Одржавање вертикалне сигнализације 238.664,00 дин. 15. Одржавање јавне расвете 185.900,00 дин.

16. Утрошена електрична енергија за јавну расвету у општини Књажевац 1.526.000,00 дин.

РАЗГОВОР СА ВЕСНОМ ДАВИДОВИЋ, В.Д. ДИРЕктОРИцОМ ОШ „ДИМИтРИјЕ тОДОРОВИЋ - кАплАР“

ШКОЛА БЛИСТА НОВИМ СЈАЈЕМ

ВЕСНА АлЕкСИЋ, ДЕчјИ пИСАцКАКО ДА

ОДРАСТЕМОПРОЈЕКАТ ЗА ДЕЦУ

диреКЦиЈа за развоЈ, УрбаНизаМ и изГрадЊУ оПШтиНе КЊаЖеваЦ

П Р Е Г Л Е ДРАДОвА 01.09. - 30.09.2011.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 6 СТР. 7ЗАПИС ЗАПИС

Фотомонографија „Бјелопољски срез у ра-ту и револуцији 1941 – 1945“, аутора Батрић Баћа М. Ракочевића, као друго, допуњено издање, представљена је, у организацији Општинског од-бора СУБНОР-а, и поштоваоцима партизанског покрета књажевачког краја. Десетог септембра, у друштвеном клубу Дома културе, говорило се о страдању народа Југославије у Другом светском рату и војевању 37. Санџачке дивизије. Међу борцима из ове ратне јединице, налазило се и око 5.000 младића из источне Србије.

- Братство међу нама је већ давно исковано у борбама које су вођене за ослобођење заједничке отаџбине – рекао је Рајко Медојевић, председник борачких организација Бијелог Поља и Мојковца, алудирајући на прошлогодишњу потписану повељу о братимљењу ова два града са члановима СУБНОР-а из Пирота и Књажевца.

Стаљинка Беба Милић, председница КУД-а пен-зионера „Сунчана јесен“, одрецитовала је стихове двојице песника, једног црногорског и српског.

Миле Милојковић, у име домаћина, поздравио је присутне, напомињући да „треба бити достојан својих предака“ и „да је Југославија била једина земља која се, захваљујући надчовечанској борби против фашиста, сама ослободила“. С.Т.

ТОРЛАЦИ И ЦРНОГОРЦИ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ

ПОБРАТИМИ ПО ОТАЏБИНИ

ОСЛОбОДИЛАЧКОЈ бОРбИ пРОТИв фАшИЗмА

Мало је познато да је Књажевац отаџбини из-недрио и једног адмирала Ратне морнарице, Нико-лу Здравковића. Божидар Митровић, пензионисани радник МУП-а, памти Ни-колу из гимназијских дана...

– Имао је уски круг пријатеља, групу другара звану „Винци“. Сви су били из рударског насеља Вина, а Никола је још тада по све-скама цртао ратне бродо-ве – присећа се Митровић заједничких тренутака проведених у школским клупама и интернату Дома ученика у привреди.

– Шездесетих година ишли смо и на Омладин-ску радну акцију, а када је, после војне академије, до-лазио у Књажевац, виђали смо се у Дому ЈНА. Никада у униформи није прошао гра-дом, није желео да никоме

„упадне у око“. Рођен је 1943. године у се-

лу Пајеж, општина Бела Па-ланка, у рударској породи-ци. Породично васпитање као и дух завичаја опреде-лили су га да, по завршет-ку Књажевачке гимназије, 1962. године, изабере те-жак и одговоран посао војнопоморског офи-цира. Те године уписује Војнопоморску академију и завршава је 1965. у Дивуљама, крај Спли-та. Млади потпоручник почиње успон заснован на знању и раду који га доводе до чина контра-адмирала.

Војничку каријеру почео је официрским стажом 1965. на бродовима Ратне морна-рице у Боки Которској. До 1967. године „службује“ у диверзанским јединицама ратне морнарице. Каријеру наставља у граничним јединицама, где је испољава афинитет и остварује високе

резултате на безбедносним и контраобавештајним за-дацима. Од 1973. до 1994. радио је на дужностима ре-ферента безбедности у одре-ду граничних бродова и као контраобавештајни орган на војнопоморском упоришту Лошињ, а обављао је и дуж-ности начелника органа без-бедности флоте и помоћника начелника органа безбедно-сти војно-поморске области. Био је и помоћник начелника Одељења за заштиту Генерал-штаба Војске Југославије за контаобавештајне послове. Завршио је школу страних језика у Београду и упућен је на стручно усавршавање италијанског језика у Перуђу,

у Италији. И још важније: успешно је завршио све највише школе у тадашњој Војсци Југославије.

- Начелник штаба Команде Ратне морнарице постао је 1994. године, а уједно и заме-ник команданта Ратне мор-нарице. На тој дужности је и унапређен у чин контраадми-рала, а 1995. постаје начелник Управе поморства, уједно и заменик помоћника начелни-ка ГШ ВЈ за ратну морнарицу. Био је, речју, посвећен позиву поморског официра. Више пу-та је похваљиван, награђиван и одликован. У целокупном раду красили су га одмере-ност, упорност и скромност. Смрт га је 3. јануара 1997.

године, прерано и изне-нада, затекла на радном месту. Иза себе је оставио две ћерке и супругу- прича Митровић.

О п ш т и н с к и од б о р СУБНОР-а Књажевца планира иницијативу да се једној улици у граду да име Николе Здравковића, јединог „адмирала са Тимока“.

С.Тодоровић

Народни херој Милун Минић има леп, очуван споменик у Спомен - пар-ку у Минићеву, али и спо-меник на месту погибије, у Ошљану. Споменик је мањих димензија, крај пута, у обали. Крајпуташ. Било би лепо да се и о ошљанском споменику неко побрине као о би-сти и простору у центру Минићева. Јер, реч је о народном хероју који је задужио цео тај крај и Србију. Б.Ф.

НИКОЛА ЗДРАвКОвИћ, ИЗ вИНЕ, ЈЕДИНИ ЈЕ КњАжЕвЧАНИН АДмИРАЛ И ДЕвЕДЕСЕТИх НАЧЕЛНИК шТАбА НАшЕ РАТНЕ мОРНАРИЦЕ

ПОМОРАЦ СА ТИМОКА

ОКОм КАмЕРЕ

КРАЈПУТАШ ХЕРОЈА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 8 СТР. 9РАСКРШЋА РАЗГЛЕДНИЦА

Горску службу спасавања (ГСС) основали су 1956. године искусни ал-пинисти по угледу на алпске земље. Основни циљ је спасити људски живот и помоћи човеку у невољи.

- Наши спасиоци су последња нада угрожених људи. Када друге цивилне и војне службе остану без адекватних решења, ми наступамо – рекао је, 11. септембра, на смотри кандидата, на Градском стадион у Књажевцу , Јеленко Тодоровић, инструктор подсећајући да се сваке јесени организује пријем и курс за нове чланове ГСС-а.

Очекује се да четрдесетак младих људи, на нивоу Србије, прође тесто-ве и упути се на курс Горске службе спасавања. Данас ГСС сачињава око 150 активних спасилаца, од којих су многи искусни планинари, високогорци, ал-пинисти, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи.

Додатне информације могу се доби-ти на сајту: www.gss.rs или на телефоне: 063 466 466 и 063 466 469. С.Т.

Фото: Мирјана Перић

ПОСЛЕДЊА НАДА УГРОЖЕНИХ

ГОРСкА СлУЖБА СпАСАВАЊА

Велика потражња за органски про-изведеним воћем, поврћем, медом, ме-сом и сиром, гарантује сигуран откуп и најмање 50 одсто више цене него на пијаци. Стручњаци Фонда “Орган-ска Србија” из Београда, на трибини о здравој храни у Књажевцу, дали су упутства и одговоре на питања заин-тересованих који желе да се укључе у

„посао будућности“. Поврће и воће произведено на ор-

гански начин, без вештачких ђубрива, генетски модификованог семена и прскања хемикалијама, биће сигурно откупљено и плаћено најмање 50 одсто више него на пијаци. То су само два од

бројних разлога због којих се исплати гајити органску храну, а одговори на питања како се то чини, где се набавља семе, на који начин се спроводи “еко-лошка” заштита, коме и по којој цени се предаје урод, шта се највише испла-ти и тражи на тржишту, чули су се на трибини о здравој храни, одржаној 28. септембра.

- Регион Старе планине изузетно је погодан за гајење здраве хране, јер земљиште није загађено, а бројне пар-целе у парлогу су годинама и потпу-но су чисте од пестицида и опасних хемикалија – рекао је Бранко Чичић, председник Фонда “Органска Србија”

из Београда, који је, у сарадњи са к њ а ж е в а ч к о м општином, глав-ни организатор трибине. - При-родни услови ве-ома су повољни за

гајење бројних врста поврћа, паприке, парадајза, лука, купуса и других кул-тура. Овај крај је познат по добрим воћарима и они би могли да нађу ин-тереса за органску производњу шљива, кајсија, брескви,ораха и бадема. Веома су тражене житарице, пшеница, раж, овас, али и кукуруз, пасуљ и лећа (со-чиво), под условом да су произведени од органског семена на њивам,а које се ђубре искључиво стајњаком и без прскања – истакао је Чичић.

Потражња за здравом храном у нашој земљи је у вртоглавом порасту, па практично може да се прода све што се произведе, напоменуто је и додато

да су цене намирница са “зеленом ети-кетом” знатно повољније. Још боље може да се заради на страним тржиш-тима. У Западној Европи и Америци влада јагма за органски произведеним воћем, поврћем, али и медом, сиром и месом. Код нас се само 0,3 одсто пољопривредног земљишта користи за производњу здраве хране, понуда је уситњена и то је главна кочница већем извозу.

Када је реч о набавци семена, Чичић је напоменуо да се оно продаје по це-нама које су исте као и за стандардно гајене културе. Такође, постоје бројни

“зелени” препарати за заштиту орган-ских усева који су произведени од биљака као што су коприва, мајчина душица и љута паприка. Доступни су у специјализованим трговинама и нису скупи, а Књажевчани имају среће да су им на дохват руке, јер се праве и у суседном Сврљигу.

Н.Н. - С.Т.

Правилна и здрава исхрана по-стала је један од најважнијих про-блема савременог човека.

Човеково здравље, креативност, ефикасност и расположење дирек-тно су условљени начином исхране који свакодневно примењује.

Правилна и здрава исхрана помаже појединцу да се лакше суочи са жи-вотним тешкоћама и да се заштити од многобројних физичких и психичких болести.

Здрава исхрана значи : - јести што једноставније и разноврсније , - не мешати намирнице различитог састава, - јести  у умереним количинама - не пребрзо и халапљиво , - водећи рачуна да храна није сувише хладна нити сувише врућа , преслана, прекисела или презачињена .

Пирамида исхране представља визуелни приказ како планирати добро балансиран оброк.

Намирнице са базе пирамиде треба конзумирати као основне а оне са врха само понекад и у мањим количинама.

1. Базу пирамиде чине намирнице

које треба да буду основна храна, жи-тарице, хлеб, кромпир, тестенине, ка-чамак и други кукурузни производи. Највећи део дневног уноса хране треба да буде из ове групе намирница.

2. Воће и поврће чине наредни велики слој на пирамиди јер су ове намирнице богате витаминима, мине-ралима, антиоксидансима и дијетним влакнима.

3. Обрано млеко и продукти (као на пр. јогурт) богати су калцијумом а сиромашни засићеним мастима и хо-лестеролом и потпомажу смањивању ризика од остеопорозе.

4. Месо, риба, јаја и пуномасни си-реви богати су протеинима. То су ос-новне градивне материје у организму и важни су за раст и развој.

5. Врх пирамиде (храна коју треба конзумирати у најмањој мери) чине масти, уља, слаткиши и грицкалице. То

су концентровани извори енергије и само мала количина ових намир-ница потребна је за балансирану исхрану.

П р е п о р у к е з а и с х р а н у адолесцената: - Јести разноврсну храну. - Повећати унос житарица, поврћа и воћа. - Уносити храну са ниским садржајем масти, посебно засићених масти и холестерола. - Уносити храну са умереном количином шећера и соли. - Смањити унос грицкалица, слаткиша и брзе хране. - Уносити храну са довољно гвожђа и калцијума. - Пити доста течности – воде, чаја, природног сока. - Бавити се физичким активностима.

НА СтАРОј плАНИНИ ИЗВАНРЕДНИ УСлОВИ ЗА пРОИЗВОДЊУ ЗДРАВЕ хРАНЕ кОјА СЕ лАкО пРОДАјЕ ИАкО јЕ И ДО 50 ОДСтО СкУпљА

ЗЕМЉА ЧИСТА, БЕЗ ПЕСТИЦИДА

САвЕТОвАЛИшТЕ зА МЛАДЕ

зЦ КњАжЕвАЦДр Драгана Митровић

ПРАВИЛНА ИСХРАНАПоводом Дечије недеље, у среду, 5. октобра,

Дарко Живковић, председник СО Књажевац и Са-ша Станковић, члан Општинског већа, посетили су Предшколску установу „Бајка“. У вртићу „Црвенкапа“ поделили су деци, заједно са Драганом Ђорђевићем, директором и Јасмином Ћирић, педагогом, нове играчке. Средства за набавку, у вредности од око 200 хиљада динара, обезбедили су локална само-управа и ПУ „Бајка“.

Слична акција била је и у мају, поводом прославе Дана општине. С.Т.

ИГРАЧКЕ ЗА НАЈМЛАЂЕ

Чланови Удружења војних пензионера из Књажевца, Алексинца и Сокобање, спојили су рад и дружење у предивном јесењем дану. Тог дана, 1. октобра, разматране су теме и проблеми који их оптерећују.. Други део сусрета био је резервисан за посетауизлетиштима и упознавање са већ, надалеко познатим, туристичким потенцијалима ове регије.

Уз неминовно подсећање на минуле дане и про-блеме које су донели ратови на простору бивше државе, војни пензионери завршили су дружење заједничким ручком. С.Т.

ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ У СОКОБАЊИ

Иступање и понашање г-дина Бошка Ничића, градоначелника Зајечара, на трибини Уједињених региона Србије, одржаној 23. септембра у Књажевцу, изненадило је многе присутне, јер је у много чему личило на сцену из „Фарме“ – што бесрамније и одвратније, то успешније, јер непоштовање ос-новних људских норми код нас се на жалост још увек награђује.

Између осталог, на дискусију једног од при-сутних на трибини, који је био одборник са ли-сте „Живим за Крајину – Бошко Ничић“ и који је иступио из странке, али мандат странци није вратио, осути такву непримерену и лицемер-ну паљбу од стране лидера странке, далеко је и неспојиво са демократским принципима за које се наводно Ничић залаже и бори. То говори о њему самом, јер ако је неко обмануо јавност, посебно књажевачку, то је градоначелник Зајечара, јер је код представљања кандидата за одборнике са његове листе, о њима говорио све у суперлативу, па и о наведеном дискутанту.

Према томе, уважени господин и лидер странке, по најмање има права да јавност замајава и истину ставља под тепих.

С поштовањем, Вукосав Јовановић, Књажевац

ПисМа ЧиталаЦа

НЕПРИМЕРЕНИ НАСТУП

БОШКА НИЧИЋА

На иницијативу Социјалистичке омладине Књажевац, у сарадњи са Клубом Демократске омла-дине, 23. септембра, организован је турнир у баскету на терену у Средореку.

Учествовало је једанаест екипа са по три играча и једном резервом. Прво место освојила је екипа

„Зезам кризу“, друго „Полиција“, а треће „Пензионе-ри“. Председник Социјалистичке омладине, Ненад Илијић, изјавио је да је изузетно задовољан одзивом играча и да је ова акција у потпуности испунила сва очекивања организатора. Након турнира одржана је журка.

Иницијатива омладине огледа се и у гесту Алексан-дра Миладиновића, потпредседника Социјалистичке омладине, који је, уз подршку ЈП „Путеви Србије“, помогао да се поправи коловоз у улици „Седми јули“, у насељу Дубрава. И.Тошић

ПОПРАВИЛИ УЛИЦУ У

ДУБРАВИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 10 СТР. 11СЕЛО РАЗГЛЕДНИЦА

ПЛАВО ПРСКАЊЕ По завршеној берби , треба почети

припрему воћњака за наредну сезо-ну. Покупити опало лишће, мумуфи-циране плодове из крошњи и испод воћака и уклонити суве , поломљене гране. Све ово покупити, изнети из воћњака и запалити. На овај начин уништавамо извор заразе за наред-ну вегетацију. Са стабла скинути ма-ховину, лишајеве и гнезда инсеката која су ту пронашла склониште да би презимила. Када смо све ово ура-дили потребно је обавити последњу хемијску заштиту у календарској го-дини. Говоримо о ,,плавом прскању,,. Овим третирањем сузбијамо узрочни-ке многих болести као што су , монили-оза коштичавих воћки (кајсије брескве, шљиве, трешље и вишње), пегавост лишћа и краставости плодова круш-ке, бактериозна пламењача јабуке и крушке, кестењаста пегавост малине, рогач шљиве , шупљикавост лишћа и краставост плодова кајсије и дру-гих коштичавих воћака, коврджавост

лишћа брескве, ескориозе винове лозе и друге значајне болести. Проуз-роковачи ових болести презимљавају у крошњи воћака, скривени у пуко-тинама коре, пупољцима, рак рана-ма, трулим органима и другим скри-веним местима. Да би смо спречили стварање инфекције у току јесени и благе зиме патогени се уништавају на месту њиховог презимњавања. Не-обходно је ,,плаво прскање,, обавити благовремено како би се инфекцио-ни потенцијал у пролеће смањио на најмању могућу меру. Препорука је да се ово третирање ради у октобру и новембру месецу када је лист у већем проценту опао. Уколико се на стаблу налази доста лишћа, такве воћке про-трести да би на стаблу остала око 1/3 лишћа, па тада третирати.

Третирање обавити по лепом времену без ветра (да не дође до заношења препарата), када је темпе-ратура изнад 10 степена. Гране морају бити добро наквашене да пестицид дође до свих пукотина , набора , рак рана и других скровитих места где се патоген крије. За ову намену користе се бакарна средства. То су: Bordovska čorba у концентрацији 1,5-2%, Blauvit ( 1%), Bakarni oksihlorid 50 ( 0,75%), Blue bordo (0,5 %), Cuproxat ( 0,35%) и др. Благовремено обављена заштита имаће здраве воћњаке у наредној вегетацији. Само здрави воћњаци могу дати добар и квалитетан род а самим тим и добар профит што је циљ сваке озбиљне производње

ЗАШТИТА ВОЋАКА Сваке године у зимском периоду,

а посебно када су јаче зиме, због ду-боког снега и недостатка хране, мла-де воћке у воћњаку, затим саднице воћака и шумског дрвећа у расаднио-цима изложене су нападу зечева, срна и остале дивљачи. Зечеви гуле кору, висока дивљач, срне и јелени гризу младе гранчице и хране се њима. Мла-де воћке и саднице воћака и шумског дрвећа могу се заштитити од напада дивљачи механички , постављањем ограде од жичаног плетива (ова мера је доста скупа па се ретко примењује) или омотавањем појединих стабала (сламом, кукурузовином, пластичном фолијом, натрон папиром и другим от-падним материјалом за увијање). Но простор између стабла и материјала за увијање може да послужи за презимљавање појединих штетних организама.

Хемијским путем ( репелентним средствима која се користе за одбијање дивљачи) :

прскањем и премазивањем. Премазивање стабала или прскање одређеним хемијским средствима има задатак да делује репелентно

– одбијајуће.То су материје на бази карболинеума (конц. 10%) и на бази сумпора , као сумпорно масло ( 900 грама ланеног уља и 100 грама сумпор-ног цвета) и сумпорно базна емулзија. На бази креча постоји кречно уљна емулзија (2 дела креча у праху и 1

дела ланеног уља). У неким земљама препоручује се примена катрана, ас-фалтна емулзија, карбонат бакра и др.

Успешну заштиту младих воћака и шумског дрвећа пружа препарат, ре-пелент, CUNITEX, који одбија дивљач, а не убија је. Овај препарат се користи у количини 300 – 400 гр. на 1 литар воде и служи за премазивање. Време примене препарата је у јесен, након опадања лишћа. Премазивање стабала треба вршити по лепом и сувом времену, ка-ко би се средство на биљци осушило и остало у довољној количини. Након премазивања стабала пожељно је да не падне киша око 5 сати. Активна материја препарата (Tiram) контактнa материја (делује само где се нанесе на биљку), тако да, уколико падне јака киша или премазивање није квали-тетно обављено из било ког разлога, потребно је поново премазати. Ако нема кише онда тек нако три недеље поновити премазивање воћака. Обич-но се младе воћке заштићују до једног метра висине, али у подручјима где падају дубоки снегови, премазивање може бити и више од 1 метра висине, у том случају треба премазати и најниже гране. Младе воћке такође могу и да се испрскају, прскају се већи засади, на-кон опадања лишћа у позну јесен или рану зиму. За прскање се користи пре-парат CUNILENT P – 17 у концентрацији 5 – 10%. Прскање се изводи на темпе-ратури изнад 10°Ц . По мирном и тихом времено и без падавина. Овако нанет препарат одбија дивљач чак до 80 дана.

Чувар зоолошког врта

Жанр: КомедијаРежија: Френк КорациУлоге: Кевин Џејмс, Розарио Досон, Шер, Адам Сендлер, Силвестер Сталоне

Животиње у Зоолошком врту Френфлин јако воле свог чувара Грифина. Он се иначе, много пријатније осећа у друштву лавова него девојака. Зато схвата да, како би био у стању да освоји девојку, да мора да напусти зоолошки врт и нађе бољи посао. Животиње, у паници, одлучују да прекрше правило и открију највећу тајну: да причају пред људима! Како би спре-чили Грифина да их напусти, одлучују да га науче триковима удварања, у животињском стилу.

Хари Потер и реликвије Смрти: Други део

Жанр: Акциони авантуристичкиРежија: Дејвид ЈетцСценарио: Стив Кловс, Ј.К. РовлингУлоге: Ема Вотсон, Хелена Картер, Ралф Фајнс, Гери Олдмен, Даниел Редклиф

У другом делу епског финала, борба која се води између добра и зла, у свету чаробњаштва, ескалирала је у свеопшти рат. Улог никада није био већи. И нико није сигуран. Али, Хари Потер може бити тај, који ће поднети највећу жртву, како се приближава последњи окршај са лордом Волдемором. Ту се све завршава.

Мамурлук у Бангкоку

Жанр: КомедијаРежија: Тод Филипс Улоге: Бредли Купер, Џастин Барта, Зек Галифианакис, Ед Хелмс, Џефри Тамбор

У наставку хит комедије мамурлук у Лас Вегасу, Фил (Бредли Купер), Сту (Ед Хелмс), Алан (Зек Галифианакис) и Даг (Џастин Барта) путују у егзотични Тајланд на Стуово венчање. После незаборавне момачке вечери у Лас Вегасу, Сту не жели ништа да ризикује. међутим, ствари не иду увек онако како је планирано. Оно што се догоди у Вегасу можда остаје у Вегасу, али оно што се догоди у Бангкоку не можете ни да замислите.

Како се решити шефа

Жанр: КомедијаРежија: Сет ГордонУлоге: Џејсон Бејтман, Царли Деј, Колин Фарел, Џенифер Енистон, Джејсон Судејикис, Кевин Спејси

Једина ствар, која би ужасну свакодневницу тројици пријатеља, Нику, Курту и Дејлу учинила подношљивијом јесте да униште своје нетолерантне шефове. Отказ није решење, тако да, уз помоћ мало више попијеног пића и дубиозних савета, три пријатеља осмислила су план. Наизглед сигуран план како да се ослободе својих послодаваца, заувек. Али, ту је један проблем: Чак и најбољи планови могу да крену наопако…

Миле Томић из Ошљана , иако је напунио 90 година, вредно обавља све најтеже кућне послове. Ових да-на, након бербе, спрема кукуруз за кош. Цео радни век провео је у Бо-ру. Био је судија за прекршаје, радио је и у Угоститељском предузећу. У младости није имао времена да се посвети селу и пољопривреди, али сада, као пензионер, не излази из њиве и стаје.

-Тако је то у животу. Волим своје Ошљане и своје домаћинство. Не могу да седим и да гледам како деца

раде. Помогнем колико могу. Ипак, издаје ме снага, једва се борим. Биоле ме руке, остарило се. Радићу колико год будем могао. Такви смо ми у планини. Јаки, чврсти. Пре три недеље испекао сам са сином ракију и спремио дрва за зиму. Жао ми је што је ова чесма крај пута подигнута жртвама фашизма у Другом светском рату пресушила. И слова на споменику су избледела. Било би лепо да се бар споменик обнови ако вода не може да се врати – вели Миле не престајући да љушти крупне и зреле клипове. Снимио: Б. Филиповић

Драган Никић из књажевачког села Штитарац, 5. септембра, око 19 сати, био је сведок како је мирни пас прободен вилама. У изјави коју је дао релевант-ним институцијама и медијима, каже се да се Никић налазио у свом дворишту и да је у тренутку при-метио омањег, црног пса, који је, прошавши кроз његово двориште, изашао на улицу. Видело се да је безопасан, да воли људе. После десетак минута чуо је болно и панично урлање пса, па је истрчао на улицу да видим шта се дешава.

- Згрозио сам се од призора који сам видео у дво-ришту комшије З.Р. У рукама је држао вилу за сено са којом је, киптећи од гнева, свом снагом више пута пробо беспомоћног пса, који је само пре пар минута мирно прошао кроз моје двориште. Почео сам да вичем како бих прекинуо бестијално иживљавање над беспомоћном животињом. Комшија је спустио вилу и ногом одгурнуо пса. Пас је остао непомичан, лежећи на бетону. Питао сам комшију зашто је то урадио псу, који очигледно није био агресиван, на шта се он само окренуо и отишао – присећа се Драган и каже да је нешто касније отишао до реке када је за-чуо тихо цвиљење. Био је то повређени пас. Подигао сам га и однео у свој дом, а затим позвао Полицијску станицу у Књажевцу. Дошла су два полицајца и сачи-нила записник, а касније је стигао и крими-техничар и снимио рањену животињу. Кад су отишли било је већ доста касно да се организујем и пса превезем до Књажевца, код ветеринара. Пас је био жив још пар сати. Ујутру рано леш животиње однео сам до Ветеринарске станице „Тимовет“, где га је прегледао ветеринар Градимир Живковић, који је константовао узрок смрти и нанете повреде – објашњава Никић

напомињући да је случај пријавио републичком ве-теринарском инспектору у Књажевцу и Удружењу за заштиту животиња „Опстанак“.

- Све су учесталије вести у медијима о суровом мучењу и убиствима, како напуштених, тако и власничких паса у Србији, било да су починиоци појединци или шинтерске службе комуналних предузећа. Те појаве узнемиравају и забрињавају велики део јавности, а посебно забрињава одсуство законског санкционисања починилаца од стране надлежних институција. Јавна тужилаштва не покрећу поступак или не процесуирају кривичне пријаве, а ако се и изрекну, казне су условне или новчано симболичне. Крајње је време да се нешто радикално предузме у смислу поштовања права на живот и добробит животиња. Наше удружење стога позива сва друштва и асоцијације за заштиту животиња, као и одговорне грађане да сачине јединствен фронт и стратегију за подизање свести грађана и институција – рекла је за „Књажевачке“ Биљана Поп Христић, председница Удружења за заштиту животиња „Опстанак“. С.Т.

УВЕК У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ МЕДИЈА ЦЕНТАР БОР

030/444-280

ЧИ

ТАЈТ

Е “К

ЊА

ЖЕВ

АЧ

КЕ”

ПЛАВО ПРСКАЊЕ И ЗАШТИТА ВОЋАКА ОД

ЗЕЧЕВА И ОСТАЛЕ ДИВЉАЧИ

аКтУелНости У ПољоПривреди

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,

Агенција за развој општине Књажевац

ДОМ КУЛТУРЕ, ОКТОБАР 2011.

Оком

каме

ре

РУКЕ СТАРЕ, РУКЕ ВРЕДНЕ

Да се не заборави...

ПАС КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЉУДЕ

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ЛОПТА / ОГЛАСИ

Такмичари Powerlifting клуба Књажевац уче-ствовали су недавно у Бору на Државном ку-пу – меморијалу Новица Пауљичић у бодибилдингу, бодикласику, фитнесу, бо-дифитнесу и бикини модел-су. Овај пут опробали су се у бодибилдингу и бикини мо-делсу, у спортским дисци-плинама у којима се, за раз-лику од Powerlifting-a, поди-жу велике тежине, оцењују пропорције, мишиćавост и

складност такмичара. Наступала су четири так-

мичара и једна такмичарка, од којих је троје дебитова-ло. У категорији јуниора у

На државном првенству у бодибилдингу, које је првог ок-тобра одржано у Смедереву, Књажевчани су поново били успешни. Такмичар Поwерлифтинг клуба Књажевац Милош Илић, у категорији јуниора преко 75 килограма,  освојио је бронзану медаљу.

бодибилдингу за Powerlifting клуб Књажевац дебитовали су Душан Радић, који је у јакој конкуренцији освојио 5. место у категорији до 75 килограма и

његов клупски колега Ми-лош Илић, освајач сребрне медаље у категорији изнад 75 кг.

У категорији сениора у бодибилдингу до 70 кг. Данијел Стојановић освојио је 5., а Милан Николић у категорији до 80 килогра-ма шесто место, док је на свом првом дебитанском наступу Маја Радмановић, која има тек 18 година, у категорији бикини моделс освојила 7. место. С.Т.

УсПеШНи У бодибилдиНГУ и биКиНи МоделсУ

ИЛИЋУ СРЕБРО И БРОНЗА

УСПЕХ И У СМЕДЕРЕВУ

ЧЛАНОВИМА И СИМПАТИЗЕРИМА СПС-а ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ

ОПШТИНСКИ ОДБОР СПС КЊАЖЕВАЦ