www.mc.kcbor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,45827019210 Бор, Трг ослобођења 8office@kcbor.net, www.kcbor.net

НОВЕ

ГОДИНА IV БР. 49, 14. МАРТ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

ИЗБОРИ 2012

фото: Б. Филиповић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 2ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

Одборници Скупштине општине Књажевац усвојили су 7. марта закључке које је предложило Општинско веће, а који се односе на превазилажење про-блема у функционисању Здравственог центра. Како се наводи, блокада жиро рачуна у овој установи траје дуже од шест месеци, дуговања према запо-сленима и добављачима, извршним судским одлукама достигла су цифру од 200 милиона динара. Неисправна опрема, недостатак енергената за грејање у време највеће хладноће, не-достатак зимске опреме за теренска возила, игнорисање Управног одбо-ра да благовремено уради законом прописани део посла у предлагању

кандидата за директора, само су очигледан доказ грубе немарности директора и Управног одбора, као и непредузимање правих и енергичних мера од стране Министарства здравља и самог министра.

Од Владе Републике Србије и ре-сорног министарства тражи се да најхитније пронађу право решење за нормално функционисање Здрав-ственог центра, јер ће, у противном, наступити озбиљне последице по све грађане Књажевца. У закључцима се тражи и утврђивање одговорности досадашњег руководства, директора и Управног одбора за учињене пропу-сте и ненаменско трошење средстава у

протеклом периоду. Истовремено, од Министарства здравља тражи се и да коначно општини Књажевац, у скла-ду са Законом о здравственој заштити, омогући раздвајање Здравственог цен-тра и преузимање оснивачких права над Домом здравља.

Од стране др Љубице Николић, председнице Штрајкачког одбора и члана Општинског већа, демантована је изјава прослеђена у медијима, по којој су радници “тобоже” срећни због постављена в.д. директора и управни-ка Дома здравља и болнице. Докторка је нагласила да се нада да ће се време-ном наћи решење за превазилажење нагомиланих проблема, али свакако не у овом тренутку, с обзиром да је остао

“затворени круг” руководства и да су досадашњи директор и управник До-ма здравља само извршили “рокаду”.

Председник општине Књажевац Младен Радосављевић потписао је 6. марта у Београду уговор са Министар-ством пољопривреде, трговине, водо-привреде и шумарства о коришћењу средстава за уређење пољских путева. Уговором је предвиђено да се уреди 46 километара атарских путева у оп-штини Књажевац. Вредност уговора

је 18.118.000 динара, од чега 10.870.000 обезбеђује Министарство, а 7.247.000 општина Књажевац.

Уговоре о ревитализацији пољских путева са Душаном Петровићем, мини-стром пољопривреде, трговине, водо-привреде и шумарства, потписало је још 45 градоначелника и председника општина у Србији. С.О.К.

Поводом саопштења УРС-а о не-давним проблемима са грејањем у Гимназији, директорка Гимназије Сан-дра Миљковић издала је саопштење:

“Због изненадне хаварије на кот-ловима за загревање Књажевачке гимназије у школи није било грејања од 27. до 29. фебруара. Одмах по уоченом квару предузете су ме-ре на санацији, и уз велике напоре извођача радова квар је саниран у раним јутарњим часовима 29. фебруа-ра, тако да од 1. марта. грејање школе тече нормално. О насталом квару на

котловима одмах је обавештена ло-кална самоуправа која је по хитном поступку обезбедила средства за санацију насталог квара. Локална са-моуправа обећала је и обезбеђивање средстава за нове котлове који би се уградили и били у функцији од наредне грејне сезоне, како се на-ведени проблем не би поновио. Управа школе захваљује се ученици-ма, запосленима и родитељима на разумевању и додатним напорима које су имали у раду у периоду када у школи није било грејања.”

Одборници опозиционог УРС-а нису узимали учешће у расправи по овој тачки дневног реда.

На седници је усвојен Предлог од-луке о организацији и функционисању цивилне заштите на подрчју општине, а разматран је и Оперативни план одбра-не од поплава за воде 2. реда за 2012. годину. Дата је и сагласност на програ-ме рада Центра за социјални рад “Др Михајло Ступар” и Фонда солидарне стамбене изградње. Усвојен је извештај о раду ЈП “Боговина”, са финансијским извештајем за 2011. годину, као и Про-грам пословања предузећа за 2012. годину.

На основу Закона о локалним из-борима и Статута општине Књажевац, донето је решење о именовању Из-борне комисије општине Књажевац у сталном саставу. С.О.К. - С.Т.

У просторијама Дома 3.месне заједнице Дубрава одржан је саста-нак мештана и представника локалне самоправе. Дирекција за развој ,урба-низам и изградњу општине Књажевац и Месна заједница Дубрава програ-мима рада за 2012 .годину предвиде-ли су асфалтирање свих улица у овом приградском насељу, где су решени правно имовински односи и где је објективно могуће асфалтирање. Зоран Милијић, председник 3.мес-не заједнице у Дубрави испред 200

заинтересованих мештана нагласио је да грађани Дубраве више неће газити бла-то. Дванаест улица биће асфалтирано у првој, а шест у другој месној заједници. Једина обавеза је правично решавање правно имовинских односа где је про-лазак улица споран. По закону се може покренути поступак експропријације, који траје најмање годину дана. На питања заинтересованих мештана одговарао је и Младен Радосављевић, председник Општине.

( vesti.knjazevac.org.rs)

ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ О СТАЊУ У

ЗДРАВСТВЕНОМ ЦЕНТРУ ДОК НЕ БУДЕ КАСНО

ОбнОва пОљских путева

САОПШТЕЊЕ ГИМНАЗИЈЕ

нОви кОтЛОви ОД наРеДне сеЗОне асФаЛтиРаЊе у

ДубРави

фото: Владимир Ристић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 3ИНФО.

Стара планина могла би да буде проглашена резерватом биосфере, уколико се реализује иницијатива Ми-нистарства пољопривреде Србије у ок-виру Пројекта реформе пољопривреде Србије у транзицији (СТАР), рече-но је недавно на представљању те иницијативе.

Предлог да Стара планина, која је 1997. године проглашена за парк при-роде, буде проглашена и за резерват биосфере, подржале су општине на чијој се територији налази - Зајечар, Књажевац, Димитровград и Пирот. 

У склопу припрема за кандидовање Парка природе “Стара планина” за ре-зерват биосфере, у оквиру Програ-ма “Човек и биосфера” Организације Уједињених нација за образовање, на-уку и културу (УНЕСКО).

Министарство пољопривреде је ангажовало стручњаке који ће општи-нама помоћи око кампање и припрема документације за кандидадатуру.

Вођа тима за примену СТАР пројекта на подручју Старе планине Сергеј Ива-нов рекао је агенцији Бета да је Про-сторим планом Србије предвиђено успостављање још четири резерва-та биосфере, поред за сада јединог Голије-Студеница.

- Стара планина је једна од тих подручја која до краја 2014. године тре-ба да се прогласи за резерват биосфере

- казао је он и додао да је покренута и иницијатива за успостављање колек-тивног жига гаранције за производе из парка природе.

Консултант кога је ангажовало Министарство пољопривреде Мајкл Грин је казао да резерват биосфере пружа могућност одрживог развоја

тог подручја, али и развој еколошког туризма.

Самостални стручни сарадник за пољопривреду у општини Пирот Вес-на Лазаревић рекла је агенцији Бета да програм Министарства пољопривреде треба да помогне у организацији људима са тог подручја да дођу до циља. 

- Морамо да се ослонимо сами на себе и да се на неки начин ово подручје брендира. Када људи чују да

је нешто резерват биосфере, за њих је то гаранција да је природа очувана, да има здраве хране и друге понуде - казала је она.

Лазаревићева је казала и да Србија мора да прилагоди законе, да би људи који живе на подручју које је прогла-шено за резерват биосфере имали финансијску корист што ће одржавати то подручје, што значи да ће рецимо добијати новац да не секу шуме.

Шта је резерват биосфере?Резерват биосфере су подручја

копнених и обалских екосистема који су међународно признати унутар УНЕСКО-вог програма за промовисање и приказивање уравнотеженог одно-са између људи и природе “Човек и биосфера”.

То су подручја у којима важе три основна циља - очување природне баштине и биоразноликости, одржи-вог развоја и научног истраживања и праћење.

Програм “Човек и биосфера” постоји од 1970. године, а један од пројеката било је и стварање светске мреже заштићених подручја названих ре-зервати биосфере. Њихов концепт је одређен 1974. године, а први резервати формирани су 1976. године. (Бета)

Демократска странка Књажевац  честита свим грађанкама и грађанима Књажевца и Србије  добијање кандидатуре  за чланство у  ЕУ. Подсећамо да је било и оних који су сумњали да ћемо успети, и упркос томе што је у данашње време понекад теш-ко сачувати оптимизам и веру да се сопственим залагањем може постићи велика ствар, знали смо да можемо, веровали смо у себе и зато данас славимо почетак новог поглавља за европску Србију!

Добијање статуса кандидата је велики корак ка остварењу циља коме сви тежимо, а то је модерна Србија у Европи. За нас Европа није само појам, већ представља реалне, конкретне ствари - функционал-не институције, унапређену инфраструктуру, већу макроекономску, политичку и правну стабилност а тиме и сигурније пословање.

Ову победу доживљавамо као велику инспирацију, али и обавезу да још одлучније наставимо даље.

Седмог марта, заједно са члановима Клуба демократске омладине, на иницијативу младих социјалиста, тридесетак младих организовано је потписало петицију у оквиру акције “Гласај за бебе”. Акцију је спровео Центар за креативни развој, у сарадњи са Фондом Б92, и то са циљем укидања ПДВ-а и смањења марже на храну и беби опрему.

За успешност акције, на нивоу Републике, по-требно је сакупити више од 30 хиљада потписа.

С.Т.

У Балта Бариловцу настављена је адаптација старе сеоске школе, која ће бити претворена у Музеј ‘’Стара планина’’. Ради се у унутрашњости објекта, где ће бити реконструисана учионица из прве половине 20. века.

Новац је обезбеђен кроз пројекат, који музеј реализује са УНИЦЕФ-ом, из буџета Општине Књажевац и Министарства културе. Радови би требало да буду завршени до средине маја. К.И.

Стара планина поСтаје резерват биоСфере

ЧЕСТИТКА ДС КЊАжЕВАЦ ПОВОДОМ КАНДИДАТУРЕ ЗА ЕУ

НОВО ПОГЛАВЉЕ ЕВРОПСКЕ СРБИЈЕ

ГлаСали за бебе

Музеј на капији Старе планине

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 4ОГЛЕДАЛО

У Заводу за васпитање деце и омладине, установи социјалне заштите за смештај деце са поремећајем у понашању, постигнути су одлични резултати. На при-мер: Нада Метушев је на међународном литерарном конкурсу, који је организовао часопис„Људи говоре“, добила награду са још две девојчице из Дечјег села. Часопис је дело наших људи који живе у Канади, из-лази четири пута годишње, а један од аутора је и професор књижевности Радомир Батуран. Конкурс је 2010. године био отворен за сву децу основних и средњих школа у Србији, а до краја 2011. за децу из установа социјалне заштите.

-По стручној оцени уредника ових новина, радови награђених девојчица оцењени су одличним. На-града коју ће добити Нада, али и остале девојчице, износи 100 долара – рекла је за „Књажевачке“ Весна Петровић, директорка Завода за васпитање деце и омладине.

На ликовном конкурсу компаније „Falc East“ из Књажевца, под називом „Моје патике“, Миклеску Лука Петар добио је једну од награда за цртеж.

- Око идеје за цртеж помогао му је васпитач Дарко Динић, а све остало је дело његових руку дело. Цртао је „летеће“ патике, што и цртеж, као и слова на њему, показују. Добио је диплому и патике по избору, као и остала награђена деца из града. По узору на цртеж, ова италијанска компанија направила је модел патика по којима ће се итадити и патике за продају – по-носно истиче директорка, додавши да је диплому и награђене патике Завод изложио на свом штанду на недавно одржаном Првом сајму социјале у Београду.

- У установи је веома развијена и стоно-тениска секција у коју су укључено пуно деце , с тим што се издвајају Душан Златаров и Алексансар Ђинђић. Они су на општинском такмичењу освојили прво место и пласирали се на регионално такмичење, одржа-но у Сокобањи. У јакој конкуренцији освојили су треће место. Жељни су доказивања и постизања још бољих резултата, тако да су припреме кре-нуле одмах након Сокобање. И Мирко Павловић поседује несвакидашњи таленат , јер због своје грађе и конституције може да ради разноразне и неуобичајене акробације својствене само врхунским акробатама – каже директорка Петровић.

- У Заводу бораве и веома музикална и спортски надарена деца, те овим путем позивамо све људе добре воље да се без предрасуда друже и играју са нама, да нам помогну ако могу, али и да имају пози-тивно мишљење о нама – порука је Весне Петровић.

С.Т.Народна библиотека “Његош” представила је

књигу Љубише Рајковића Кожељца о епитафима с неких тимочких гробаља “Суза скамењена”. О књизи и вечитим темама живота и смрти говорили су Радиша Драгићевић, књижевник, Дејан Крстић, етнолог и антрополог, Витомир Стевановић, про-фесор филозофије и Љубиша Рајковић Кожељац, аутор.

Промоција је одржана 1. марта, у читаоници Народне библиотеке “Његош“.

Н.Б.Њ.

Уз звуке гитаре, у присуству неколицине љубитеља писане речи, у књажевачком Књижевном клубу “Бранко Миљковић”, одржана је промоција књиге Недељка Богдановића. У делу РЕЧ И ПЕС-МА-Утва златокрила Бранка Миљковића, аутор је осмотрио један циклус песама са лексикографске стране и једанаест песама (176 стихова) претворио у речник.

У издању Филозофског факултета у Нишу, у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије, књига је угледала светлост дана у новембру прошле године.

Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати обесхрабрујуће, пошто “љубитеља поезије неће задовољити јер му је повредјен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много прибли-жити поетско дело. Ипак, човек ради не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери несумњивог песничког дотигнућа уграде у рећник, у језик као целину.”

Соња Стојановић

Шесторо деце из књажевачких основних школа учествује у Дечјем кампу Црвеног крста Вршац. У оквиру УНИЦЕФ-овог програма за продршку развоју образовног туризма, Завичајни музеј по-средовао је да шесторо деце из књажевачких ос-новних школа учествује у кампу, који организује Црвени крст Вршца. До четвртка, деца ће боравити у Вршцу, где ће проћи део активности предвиђених програмом ‘’Шаренило Баната’’. К.И.

У Зајечару ће у среду 14. марта,  бити одржан семинар ‘’Програм култура - теорија и пракса’’. Реч је о пројекту који представља финансијски инструмент за акције сарадње у области културе у периоду од јануара 2007. до 31. децембра 2013. године. Сврха овог програма је да унапреди сарадњу у области културе међу европским чиниоцима у овој области. Сваке године, у ок-виру Програма, објављују се конкурси за сред-ства намењена пројектима који се односе на сценске уметности, музику, културно наслеђе, ликовне уметности, књижевност и превођење. Приступање Програму ‘’Култура 2007-2013’’ институцијама омогућава конкурисање за сред-ства фондова Европске уније и равноправно учествовање у европским пројектима. К.И.

Фимови који ће се приказивати у Дому културе у Књажевцу за март месец су : 13. и 14. 03. Шерлок Холмс: Игра сенки, 20. и 21. 03. Мисија Спасити Божић, 27. и 28.03 Мушкарци који мрзе жене К.В.

Други по реду ‘’Шприцерфест’’ и Сајам предузет-ништва ПРВИСИ, биће одржани 20. и 21. априла у Књажевцу. Србији ће бити представљена најбоља вина и највернији поштоваоци шприцера, мала и средња предузећа. Кроз пратеће програме, посе-тиоци ће уживати у музици староградских и дувач-ких оркестара и специјалитетима домаће кухиње. Организатори ‘’Шприцерфеста’’ и Сајма ПРВИСИ су Удружење ‘’Манифесто’’, Удружење приватних пред-узетника и Удружење произвођача природних вина и ракија, у сарадњи са Општином Књажевац и Домом културе Књажевац. К.И.

У ЗАВОДУ ЗА ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ И ОМлАДИНЕ ПУНО ЈЕ ТАлЕНАТОВАНИх И НАДАРЕНИх

ЛетеЋе патике За итаЛиЈане

пРОМОвисана кЊиГа „суЗа скаМеЊена“

нОвО светЛО на МиљкОвиЋеву

пОеЗиЈу

ДеЦа каМпуЈу у вРШЦу

ОБРАЗОВНИ ТУРИЗАМ

КултуРа - теОРИја И

пРаКса

ФИЛмСКИ ПРОГРАм (мАРТ)

СЕМИНАРИ ‘’ШпРиЦеРФест’’ 20. и 21. апРиЛа

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 5ОГЛЕДАЛО

Са које год стране да долазите у Књажевац: друмом из Ниша, Зајечара, Соко Бање или из Пирота преко Кал-не, или жељезницом из Ниша, или из Зајечара, прво што угледате је мали за-мак на брду изнад вароши. Некад се то звало „Вила Цветковић“, сада ово здање сви,чак и ретки преостали староседео-ци, зову „Вила Џервин“. У мојим првим сећањима, ово здање било је насељено породицама војних руководилаца, не знам зашто, али претежно босанског порекла. Књажевац је у то послератно време, као погранична зона, био пун војске. Често сам била у вили, јер сам се играла са децом нових станара. Сада, са ове дистанце, у сећању на те дане су ми бомбардовањем оштећена кула на врху и козе и јарићи у пространој приземној кухињи са подом и зидовима поплочаним керамичким плочицама, које су за мене биле новост. Смешна успомена.Могуће због контраста, који сам и ја тада некако могла да уочим.

Објекат није велики. Грађен је за од-мор, пре вероватно из личне потребе да се задовољи нека жеља, или замисао из времена када власник није био оно што је, што добром женидбом, што соп-ственим напорним радом и успешним шпекулисањем, постао. Судећи по томе да је, иако не из ових крајева, у тој вили и завршио свој богат живот, а имао је, упркос бурним догађајима, који га ни-су довели баш до просјачког штапа, и других, можда чак по њега повољнијих могућности. Мислим да је за градњу своје летње куће изабрао баш ову ва-рош из разлога што су му се и место и људи допали. Сећам се да је једном приликом у разговору са мојом мајком рекао да се у Књажевац „заљубио“ кад је први пут дошао и да је пријатељу

досађивао све док му овај није прона-шао одговарајуће место за кућу. Иначе, Ђорђе (Ђока) Цветковић-Коларац, по-реклом из села Колари код Београда (ономад читам, кажу да је био родом из Књажевца), па отуда овај надимак и нема никакве везе са чувеним Илијом, такође из Колара, великим задужбина-ром београдским.

Ђорђе Коларац је био хотелијер, власник хотела „КОЛАРАЦ“ на садашњем Тргу Републике у Београду, отприли-ке тамо где се сада налази тај „стакле-нац“. У Књажевац су га довела вина која је набављао за тај свој хотел. А главни снабдевач био му је чувени Књажевчанин Милош А. Милошевић, трговац, лиферант и народни посланик. Касније су се и ородили брачном везом Ђокине усвојенице, која је наследила део његове имовине (укључујући и ви-лу, коју је касније преузео „Џервин“ у замену за стан и неки новчани износ) и Милошевог сина. Он сам није имао деце. Било је прича да има неког младог блиског рођака, али мени о томе није познато ништа ближе.

Ратни ветрови „одували“ су већи део богатства које је Ђорђе Цветковић по-седовао (хотел је срушен у неком од бомбардовања Београда, петоспратни-ца на углу преко пута Дома војске у Бе-ограду му је после рата конфискована, као и остале непокретности, па и ова вила у Књажевцу). Тако је овај предрат-ни богаташ остао чак и без крова над главом. Али не и без сретстава, јер је, предвиђајући след догађаја, склонио велики део своје покретне имовине „на сигурно“, највероватније у Швајцарску.

Прибежиште је нашао код усвојенице и зета у делу куће пријатеља Милоша у Књажевцу. Тако је он ушао

у наше животе као комшија од „тачно преко пута“ и пријатељ наших рођака Милошевића.

Памтим га као старог (у оно моје детиње време сви преко двадесет го-дина били су ми стари) господина увек беспрекорно негованог и дотераног, са жирадо шеширом на глави, лептир маш-ном и камашнама. И неизбежним лаки-раним штапом у руци и марамицом у малом џепу. Али су ми остали у сећању и љубазност зачуђујућа за особу његовог дотадашњег статуса и паметни савети које је био спреман да дâ. Једном при-ликом када је мој отац у лову изгубио новчаник са целом платом примљеном претходеног дана и документима, чула сам га како му „држи предавање“:“ Како то? Ја сам кроз своје руке пропуштао тешке милионе и никада нисам изгубио ни марамицу. Ви да изгубите новчаник са целом платом.Шта ће Вам цела плата у новчанику кад идете у лов?“

Нови поредак њега није омео у његовим предратним навикама. Није давао ни пет пара за разне забране и нова наметнута правила. Недеља ујутру била је резервисана за одлазак у цркву на јутрење, или како се то већ звало.Сви празници такође. То је био његов живот и никога се није тицало како га он живи. Често је путовао у Београд неким по-слом и видело се да није без средстава.

Била сам гимназијалка када су му вратили вилу у Књажевцу и један стан у поменутој петоспратници у Београду. Да ли је добио натраг још нешто од своје одузете имовине, није ми познато. Ис-поставило се да је био мецена, или како се сада то каже, спонзор београдским познатим сликарима, међу којима и Моши Пијаде, а такође је у свом хотелу омогућавао безбедне сусрете будућим

револуционарима у предратно и оку-пационо време (ја сам увек мислила да је то чинио првенствено баш због Моше, јер су били стварно пријатељи-

„мој пријатељ Моша“-говорио је), па му је то била препорука за повраћај дела конфисковане имовине.

Вилу је реновирао од подрума до крова, односно куле. Однекуда се појавио намештај какав вероватно ни-ко у Књажевцу није имао ни пре рата, ни у то време. Мене је посебно импре-сионирао сат постављен у просторији код главног улаза, а чини ми се да је допирао од пода до плафона.

Многе одлуке у каснијем животу до-носила сам вођена неким причама из живота овог паметног човека. Младим нараштајима вероватно ће бити смешно, али између осталог, захваљујући њему, први пут сам се још као дете возила таксијем по Београду, први пут у животу сам видела и користила лифт и то баш у тој његовој петоспратници.

Мислим да сам још била студент када сам сазнала да њега више нема.Сахрањен је у гробници на Западном књажевачком гробљу, баш преко пута виле која је сада на неки начин симбол Књажевца, а коју је он толико волео. Из писања мојих књажевачких фејсбук пријатеља видим да је вила Цветковић (или Џервин), ноћно стециште сумњивих особа, кажу наркомана. Кад сам у Књажевцу, видим и сама да је у горем стању, него кад су у њој чуване козе.

Кад год посетим Књажевац, одем и на то Западно гробље. Тамо сада има ви-ше оних за које ме вежу успомене, него на књажевачким улицама. И оних који су Књажевцу, свесно или не, оставили симболе. Кад чујем шум ветра кроз гра-не стогодишњих гробљанских борова, учини ми се да чујем неке давне гласове и према њима видим неке заборављене ликове међу којима и доминантног Ђоке Коларца.

СЕћАњА НА „ВИлУ ЦВЕТКОВИћ“, КАСНИЈЕ НА „ВИлУ ЏЕРВИН“, НА ДИВНОг БОгАТАшА И хОТЕлИЈЕРА БЕОгРАДСКОг ЂОРЂА ЦВЕТКОВИћА

ЂОКА КОЛАРАЦ ПРВО СЕ

ЗАЉУБИО У НАШЕ ВИНО

Пише Љиљана Вујин Миљевић

КОлАРАЦ И “СТАКлЕНАЦ”

УТОЧИшТЕ У КњАЖЕВЦУ

ПОМАгАО И МОшУ ПИЈАДЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6ЗАПИС

До пре шест година није ни сањао да ће отићи из града и вратити се у родно село, да ће напустити белу салу ресторана Експрес у Бору и шефовско место и посветити се – фарми крава музара. Исто је учи-нила и супруга (радила у општинској Туристичкој организацији Бора) и, тад тешка срца, оставила ас-фалт и са двогодишњим сином у наручју кренула у Мањинац, десет кило-метара од Минићева у књажевачком крају. Град-ски живот замењен је, пре-ко ноћи, за тежак сељачки, углавном фармерски. И, гле чуда, веле суседи, нису се покајали.

-И зашто би кад имамо свега и свачега, Не оку-девамо ни у чему. Нисмо стрепели за топлу собу ни на највећим снегу и леду, на минус 20 и више, јер дрва је у изобиљу. Од хране нема шта нема. Све сами производемо. Имамо десет крава и - 13 хектара земље. Стигнемо на време да намиримо стоку, али и да обрадимо сваки педаљ оранице. Има и пашњака, ливаде, детелине. Не

оскудевамо ни у шуми-прича Саша Виденовић, некадашњи узорни угоститељски радник са вредним признањима у својој струци.

Супруга Весна завршила је турситичку школу, радила је у хотелима, упознала свет. Није заборавила село. Ни на-поран рад у стаји и на њиви.

-Обоје смо сељачка деца. Истина је да нисмо раније били привезани за сеоско домаћинство, али времена су се променила, ко те пита где си и шта јеси, него имаш ли нов-ца. А до пара се не долази лако. Схва-тили смо да је тако и кренули у нови живот. Највише продајемо сир, три, четри врсте. Може да се заради. Данас је килограм 320, 340 динара. Све се рас-прода на борској пијаци. Саша је та-мо сваке суботе и недеље-објашњава домаћица.

Бор су напу-стили 2006. го-дине када су им фирме отишле “под лед”. Сашино

Угоститљество је продато, туристичка фирма је реорга-низована, радници су остали без посла. Њих двоје нису имали куд него у завичај.

-Произведем и више од 1.000 литара одличног ви-на. Има и воћа, поврћа , ме-да. Ради се пуно. Не бих се више враћао у град, близу сам петој деценији живо-та. Мој Мањинац је ближи Минићеву и Књажевцу и има живота. Другде је вазда горе. Мало је младих, углавном су

старачке куће. На пример, у Јаковцу са 230 житеља само је један ђак. Да не говорим о старопланин-ским селима Репушници, Папратни , Стањинцу, Ал-динцу, где је један, два или ни један становник. Ипак, верујем у боље дане, ваљда ће држава да схвати да је српски сељак изнео земљу и у рату и миру и да ни-кад није затајио-одлучан је наш саговорник.

Б.Филиповић

Породица Виденовић остала без посла у граду и већ осам година производи три врсте сира

ОД КОНОБАРА ДО ФАРМЕРА

Стара кућа у Алдинцу

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7ЗАПИС

Стара планина је, не са-мо по живописној природи, биосфери, исконској лепоти на сваком кораку, позната и по старим српским кућама каквих је ретко срести у Ев-ропи. Иако одавно напуштене или остареле под бременом година ове лепотице и данас одолевају. Понека и служи на-следници да наврате у летњем периоду. Стара села и старе, углавном напуштене куће пле-не патином, сведоче о давним временима, људима и животу којег више нема.

-Један сам од ретких који је, поред старе куће, сагра-дио и нову. Зими не могу да

приђем до родне Папратне, а чим гране пролеће једва чекам да обиђем домаћинство. Обе куће су отворена за намернике и пријатеље. Обе су ми драге и никад их нећу напустити. Це-лог лета, готово сваког викенда, путујем од Бора до Папратне. Јер, то је део историје и незаборав-ног детињства, младости која је остала у планинској врлети, на старом огњишту-прича др Вита Милић, један од ретких који ни данас не заборавља родни крај. И не открива – да је једини у Па-пратни саградио нову, налик на старе куће, убеђен да је то дуг према свом, давно напуштеном селу. Б.Ф.

Старе куЋе на Старој планини

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 8ЉУДИ

Др Драгољуб Павловић рођен је 16. јуна. 1866. године у Књажевцу од оца Милије, судије Окружног суда у Књажевцу, а касније адвока-та у Зајечару. Основну шко-лу завршио је у Књажевцу, а нижу Гимназију у Књажевцу и Зајечару. Вишу гимназију завршава у Нишу 1884. После Гимназије уписује Велику шко-лу и, сторијско-филилошки од-сек, коју завршава 1888. у Бео-граду. Након завршетка Висо-ке школе постављен је за про-фесора зајечарске Гимназије. Професорски испит положио је 1891. и исте године послат је у Беч због упознавања са ра-дом у средњим школама. На-кон једногодишњег боравка у Бечу вратио се у Србију, где је постављен за професора бе-оградске Учитељске школе. Идуће 1893. године отишао је у Немачку, где је у Фрајбургу и Тибингену наставио студије историјских наука и ту, 1895 ги-одине, одбранио докторску дисертацију. По повратку из Немачке поново је постављен за професора Учитељске школе у Београду. Убрзо је премештен у Књажевац, где је неко време био професор Књажевачке ниже гимназије, а потом и III београдске Гимназије. Године 1897. из-абран је за ванредног профе-сора Велике школе у Београ-ду за предмет Нова историја. За редовног професора ове

школе изабран је 1901. годи-не. Краљевим указом од 27. фебруара 1905., када је и ос-нован Београдски универзи-тет, постављен је за редовног професора, као један од осам првих, наименованих профе-сора ове институције. Умро је 1920. године у Београду.

Др Павловић је рано био заинтересован за историјске науке. И као студент Велике школе у Београду и професор средњих школа увек је био оп-седнут модерном историјом коју је темељно студирао у Србији, Бечу и Немачкој на којој је и стекао звање доктора историјских наука. Доктор-ирао је у Тибингену са темом: О борби за националитет угарских Срба у 1848. и 1849. године. Пре и после доктор-ата писао је и објавио многе радове из историје Европе, историје Јужних Словена и Срба и то из периода док су Срби били под туђинском влашћу. Бавио се и проблеми-ма теорије историје. Својим теоријским студијама дао је допринос развоју историјске науке и утемељењу критич-ке историографије у Србији.

Објавио је велики број струч-них и научних радова из об-ласти народне историје. Он је, између осталог, научно за-сновао и протумачио сврху и карактер аустријске окупације Србије 1718-1739. године и аустро-турског рата 1788-1791.о преузимању српских добровољаца у своју војску са примамљивим образложењем да се боре за ослобођење Срба од турске власти као део хришћана на Балкану и закључио да су тај рат во-дили српски добровољачки одреди под главном коман-дом аустријских генерала, а не толико аустријска редовна војска.

Др Драгољуб Павловић је, због научних вредности његових историјских радова, изабран је најпре за допис-ног члана, а затим и редов-ног члана Српске краљевске академија наука. Говорио је немачки и француски језик.

Као високи научни рад-ник др Павловић био је и друштвено активан. Постао је члан многих друштвених удружења тога времена. Био је и први председник Народне

скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. го-дине у Београду, као и истак-нути члан Радикалне странке Николе Пашића. Био је високо уважаван у научним и поли-тичким срединама.

Није познато која је све признања добијао, али чињенице да је био први пред-седник Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и члан ужег руко-водства Радикалне странке у Србији, петпоставља се да је добитник многих друштве-них и научних признања. Др Драгољуб-Дража Павловић се читаво време бавио историјском наком, посебно историјом XVIII века, историјом европских народа, Јужних Сло-вена и Срба. У тој области дао је велики допринос историјској науци, стекао звање академика историјских наука и постао ре-довни члан Српске краљевске академије наука.

Неки радови из његове библиографије: докторска дисертација: О борби за на-ционалитет угарских Срба 1848. и 1849. године. Тибин-ген, 1895, Личност у историји, Историзам и национализам. 4. Култура и ратови. Уједињење Немачке, Пожеравачки мир 1718, прилог историји Кочине Крајине, Србија и српски по-крет у Угарској 1848-1849, При-ступно предавање из новије историје, Србија у време последњег аустријско-турског рата (1788-1791), Покрети у Босни и Албанији против ре-форми Махмуда II (1913). Ау-тори овог текста, објављеног у публикацији о 135 година Књажевачке гимназије, изви-нили су се породици академи-ка Павловића што нису били у могућности да опширније прикажу његов живот и дело.

утеМељиО истОРиЈску науку у сРба

ФЕЉТОН: КЊАжЕВАЧКИ АКАДЕМИЦИ, У СВЕТУ ПРИЗНАТИ (ПРОФ. ДР ДРАГОЉУБ ДРАжА ПАВлОВИћ)

Академик др Драгољуб-Дража Павловић, редовни професор историјских наука на Великој школи и Универзитета у Београду и први председник Народне скупштине Краљевине Срба, хрвата и Словенаца 1919. године (1866-1920.). Овај текст, као и претходна два о књажевачким акдемицима, објављен је у монофрафији издатој поводом 135 година Књажевачке гимназије.

НАУЧНИ РАД

ДРУшТВЕНИ РАД

ПРИзНАњА, ДЕлА

И академик Павловић био је ђак Књажевачке гимназије

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 9РАСКРШЋА

Кожа је највећи орган тела.У про-секу, површина коже је 1,5-2 метра квадратна, а има просечну тежину око 15 кг(зависи од уздраста,пола,тежине човека).

Кожа има више функција:1.она је граница тела према спољној

средини2.један је од регулатора телесне

температуре

3.у кожи се синтетише витамин Д4.садржи компоненте чула5.има имунобиолошку улогу6.естетска улога и др.Нега коже има велики значај. Само

здрава кожа може да обавља функције за које је предодређена, али такође да обавља и своју естетску улогу. Меди-цинска нега је права нега(терапија за негу коже прописана од стране здрав-ствених радника) која се примењује у зависности од старости човека,његовог здравственог стања и типа коже човека.

Постоје различити типови коже:1.нормална кожа-чиста мека,

еластична2.сува кожа-кожа са мање сјаја,

склона појави бора и иритацијама3.осетљива кожа-нежна,често

светлијег тена, склона иритацијама4.масна кожа-маснија,склона

инфекцијама, појави акни5.комбинован тип коже најчешће у

зони чело-нос-брадаХладноћа, ветар , као и сув ваздух

у загрејаним просторијама могу да утичу на здравље и изглед ваше коже. У зимским данима кожа може постати осетљива на инфекције.

Различита годишња доба само стављају нагласак на различите до-датне потребе коже, па је зими тако потребна хранљива нега и заштита од исушивања. Сува и испуцала кожа се прво примети на лицу, уснама и кожи на рукама, па управо те делове треба додатно заштитити зими.

Да би кожа нормално обављала своју функцију и током зиме,потребно је да се заштите усне неким од хидра-тантних балсама за усне. Због тога што је лице можда део тела који је у зимским месецима најизложенији спољашњим утицајима, потребно је да се његова кожа хидрира неком кре-мом за хидратацију која такође садржи

и заштитни фактор против УВ зрака, јер се од њих треба штитити и у току зимских месеци. Нега руку треба да буде свакодневна, јер су руке поред лица доста изложене спољашњим утицајима хладног и сувог ваздуха. Приликом изласка,обавезно је ношење рукавица, поред коришћења одређене креме. Пилинг коже је потребно ра-дити и у зимским месецима. Поред спољашње неге,редовном хигијеном и коришћењем средстава за негу у ви-ду купки, лосиона и крема, исхрана (па у зимским хладним месецима једите што више цитрусног воћа, кивија, затим поврћа, јер су они сазвезници наше коже) и уношење довољне количине течности су значајни. Бављење физич-ком активношћу је исто битно за здрав изглед и функцију коже.

НЕГУЈТЕ СВОЈУ КОЖУ!!!НЕГА КОЖЕ НИЈЕ ЛУКСУЗ,ОНА

ЗНАЧИ ЗДРАВЉЕ!!!

На који начин је организован рад Парламента у Књажевачкој гимназији питали смо Стефана Ранђеловића, председника Ђачког парлеманета у почетку разговора за

„Нове књажевачке новине“.-Парламент Књажевачке гимназије

има организацију кооринаторског типа, где је професор координатор Ђачког парламента и у коме сарађује

са председником, потпредседником и секретаром. Парламента је тако организован да свако одељење има два представника. Они заступају став одељења. Приликом реализовања не-ке акције прикључује нам се одређени број ученика који нису у Парламенту, али су заинтересовани и вољни да помогну.

Која су актуелна питања на састанцима?

-Последњи састанци су протекли у планирању журке у сали Техничке шко-ле. Овом приликом сарађивали смо са Ђачким парламентом Техничке школе и то веома успешно. Такође, састанци нам протичу у разговору о постојећим проблемима и могућим решењима.

Које идеје је до сада реализовао Парламент?

-Имали смо неколико акција од почетка ове школске године. Првен-ствено, ту је еколошка акција чишћења школе. Бавили смо се и различитим едукацијма.

Шта планирате да урадите?-У планује оснивање шаховске

секције и додатних предавања о раз-личитим темама. Наравно, до краја године ће сигурно бити још журки.

Да ли вам при раду помажу неки професори?

-Професор Миљан Јеремић увекје на располагању, он је и координатор Парламента. Увек можемо да се обра-титимо било ком професору за помоћ.

-Колико често имате састанке и како их заказујете?

-Састанке држимо по потреби, није конкретно одређен термин већ радимо по договору. Састанке сазива председ-ник Парламента.

-Шта би желео да истакнеш реци-мо као слоган за Парламент?

-Наш слоган је у мишљељу да јединка не можемо ништа, док уједињени мењамо своју будућност.

Ирена Тошић

Скупштина општине Књажевац донела је одлуку о субвенцијама за запошљавање трудница, само-храних родитеља и младих брач-них парова у општини Књажевац (‘’Сл. лист општине Књажевац’’ број 10/2011). Средства за ове на-мене обезбеђена су у буџету оп-штине Књажевац за 2012. годину. Право на субвенцију могу оства-рити послодавци - предузетници и председници управних одбора/директори привредних друштава са територије општине Књажевац, под условима предвиђеним на-веденом одлуком. Субвенција се послодавцу исплаћује једнократно након закључења уговора у износу од 200.000 динара.

Ближе информације о усло-вима за остваривање права на субвенцију могу се добити у згради општине Књажевац, ул. Милоша Обилића 1, канцеларија број 42, бр. тел. 731-623, лок. 133. Контакт особе су Гордана Раденковић и Ивана Алексић. С.О.К.

НЕгА КОЖЕ У зИМСКИМ МЕСЕЦИМА

Др Драгана МитровићЗдравствени центар Књажевац,

Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветова-

лиштем за младе

РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ ЂАЧКОГ ПАРлАМЕНТА КЊАжЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ, СТЕФАНОМ РАНЂЕлОВИћЕМ

СаМи кројиМо Своју буДуЋноСт

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

ТРУДНИЦА И МлАДИх БРАЧНИх

ПАРОВА

пОсЛОДавЦиМа 200.000 ДинаРа

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 10СЕЛО

Тренутно је, увелико, актуелно орезивање воћака. А посла има много с обзиром да се до скора није могло ући у воћњаке. Треба одстранити , осим су-вишних ластара и заражене и измрзле делове. Уједно и снимити здравствено стање и присутне штеточине у засади-ма. Па према томе и планирати зимску заштиту воћњака.

У периоду од опадања лишћа до бубрења пупољака, паразити и ште-точине које су се интензивно храниле и размножавале на воћкама и виновој лози, мирују у одређеном стадијуму, отпорном на ниске температуре. Да би се утврдило њихово присуство неоп-ходно је прегледати засаде под воћем и виновом лозом током зимског периода и на основу утврђеног стања одлучити да ли има потребе за зимским трет-маном. Такође, пре зимског прскања неопходно је обавити механичко сузбијање штетних организама. Зим-ско прскање се изводи за сузбијање , презимљавајућих форми паразита ( ис-под коре у пазуху пупољака у опалом лишћу) и штеточина. А ту су :

• Биљне ваши – током зиме се могу приметити повијене гране што је знак већег присуства ових штето-чина, презимљавају у стадијуму јаја на једногодишњим и двогодишњим гранама и у пазуху пупољака,

• Смотавци – јабукин, шљивин, бресквин, црвени и сиви смотавац воћних пупољака, презимљавају у облику гусенице испод коре а неке и у изгриженим коморицама на местима орезивања и у другим заклонима.

• Крушкине буве Psylla spp.- презимљава имаго, зимске форме обично испод опалог лишћа.

• Гриње –презимљавају у облику јаја на кори, у наборима коре и на местима гранања.

• Штитасте ваши – презимљавају на стаблу и гранама воћака

Зимско заштита има за циљ да смањи бројност штеточина, које су се пренамножиле током вегетације. Прскањем се не уништавају штеточине

у потпуности, али се смањује њихова бројност за наредну вегетацију и примењују се само за оне штетне врсте где има ефекта . Ову операцију треба извршити одмах након орезивања и изношења грана из воћњака а то је крај фебруара почетак марта. Третирање обавити по лепом, тихом и сунчаном времену, на температури већој од 7 º Ц. Темељно опрскати (окупати) воћку

– чокот. Ако је око стабла суво лишће, опрскати и њега Код нас је регистро-вано више препарата, за сузбијање презимљавајућих форми инсеката, за зимско и рано пролећно прскање: Belol, Galmin, Belo ulje. Овим препа-ратима се додају бакарна средства. На тржишту постоје и готове комбинације минералног уља и бакарних препара-та (Crveno ulje, Plavo ulje) и оне иду до кретања вегетације ( фаза мишјих ушију). Концентрација ових препарата је различита за различите воћне врсте и винову лозу и пре примене обавезно треба прочитати упутство произвођача. Препарати на бази минералних уља ко-ристе се до почетка кретања вегетације. Ранопролећним третирањем се смањује потенцијал проузрокова-ча болести код воћака. Најопаснији проузроковачи болести су: Tahrina deformans-проузроковач коврџавости листа брескве. Инфекција се врши у фа-зи пуцања и отварања пупољака. Због тога у то време бресква треба да буде заштићена. Пред пуцање пупољака по-требно је обавити третирање неким бакарним препаратом а у фази пуцања пупољака (појаве зелене тачке на те-меном пупољку) применити препарат Dakoflo 720, Elekt-500 у количини од 2,5 л/ха, Syllit 400 SC – 0,25%. Monilinia laxa,Monilinia fructigena- изазивач сушења цветова,гранчица ,плодова.

Проузроковач презимљава у облику мицелије, у рак ранама у кори зара-жених гранчица и у мумифицираним плодовима. Прва операција је ре-зидба а онда хемијска заштита, пред пуцање пупољака неким од бакар-них препарата, Cuproxat, Cuprozin, Bakaroksihlorid и другим. Taphrina pruni- проузроковач рогача шљиве је паразит који може уништити и до 80% плодова шљиве.Паразит презимљава у виду мицелије испод љуспица пупољака и на гранчицама у облику аскоспора. Нема секундарних зараза. Против овог паразита применити бал-карне препарате у фази пред отварање пупољка. Venturia inaequalis –проуз-роковач чађаве пегавости и краставо-сти плодова јабуке и крушке. Паразит презимљава у изумрлом лишћу на површини земљишта, а код крушке и на

ластарима.Највећи број аскуса дозрева у фази отварања пупољака , али се мо-же продужити у зависности од времен-ских прилика. Прва заштита почиње са кретањем вегетације бакарним препа-ратима , до фазе мишјих ушију. Erwinia amilivora-проузроковач бактериозне палежи јабучастих воћних врста. Овај паразит презимљава у рак ранама на гранама и стаблу. Пре свега је обавезно орезивење и до 50 цм испод заражених места и уклањање орезаних грана из воћњака и њихово спаљивање. Резид-бу обавити по сувом и топлом времену да се бактеријски ексудат не би пренео на здраве делове биљке. Прибор за резидбу обавезни дезинфиковати. Са заштитом се почиње од фазе пуцања пупољака бакарним препаратима и наставља се до цветања зато што се заражавање врши у фази цветања.

На иницијативу Слободана Антонијевића, председника Са-вета Месне заједнице Витковца обновљена је традиционална про-слава Светог Трифуна.

- Након паузе од десет година, обележавање ове виноградарске славе у нашем селу поново је ак-туелно. Традиција мора да се на-стави, јер је и Витковац, али и цео књажевачки крај, у земљи и свету познат и признат по добром ви-ну и гостопримљивим људима. И у некадашњој СФРЈ, наше село је

било на добром гласу, првенствено захваљујући тадашњој популарној емиси „Од њиве до трпезе“, коју је водио и уређивао познати нови-нар Захарије Трнавчевић– истиче Антонијевић посећајући на одличну сарадњу са локалном самоуправом, тако да је у овој години планира-но уређивање сеоског дома. Биће посађене липе на месту где је не-када била школа. Предвиђено је и уређење речног корита, чишћење пропуста и поправка некатегориса-них путева. С.Т.

ЗиМска и Рана пРОЛеЋна ЗаШтита

вОЋака

АКТУЕлНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,Агенција за развој општине

Књажевац

ЗА ЛЕПШИ ВИТКОВАЦ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 11РАЗГЛЕДНИЦА

1. Зимско одржавање локалних путеваи улица у граду 7.550.000,00 дин.

2. Одржавање вертикалне сигнализације 30.240,00 дин. 3. Одржавање видео надзора 16.666,00 дин.

4. Утрошак електичне енергије за јавнурасвету у општини Књажевац 1.580.000,00 дин.

Општина Књажевац расписала је јавни конкурс за финансирање пројеката удружења из буџета оп-штине Књажевац. Право учешћа на конкурсу имају удружења која су ре-гистрована на територији општине Књажевац и делују на подручју оп-штине као општинске, међуопштинске или републичке организације, не краће од шест месеци. Средства намењена удружењима додељују се за реализацију пројекта из области: рурални развој и предузетништво, на-ционалне мањине, култура и очување традиције, социјална заштита, деца и млади, стара лица.

Удружење може учествовати са више пројеката, а средства из буџета општине Књажевац додељују се за финансирање само једног пројекта од јавног интереса. Укупан износ средстава намењен за финансирање пројеката износи 6.500.000.00 дина-ра, а удружење је дужно да обезбеди сопствено учешће у новцу у висини од најмање 10 процената вредности пројекта. Пројекат се мора реализова-ти на територији општине Књажевац и то до истека буџетске године, односно до 15.12.2012.

Пријаве се достављају поштом у затвореној коверти са назнаком “За конкурс за финансирање организација

- не отварати до истека конкурса” на

адресу Милоша Обилића 1, Књажевац или предајом у услужно – информа-ционом центру општине Књажевац. Пријава се доставља у штампаном

облику у два примерка и на ЦД-у. Рок за подношење пријава је 20 дана након објављивања јавног конкурса, односно најкасније до 26.03.2012. го-дине у 15.00 часова. Заинтересоване организације могу преузети конкурс-ну документацију сваког радног дана од 7 до 15 часова у згради општине Књажевац , у услужно – информацио-ном центру или преузети са званичне интернет презентације општине www.knjazevac.rs

Одлука о избору пројеката удружења који се финансирају из буџета општине Књажевац биће донета у року од 15 дана од дана закључења конкурса.

Одлука о избору пројеката удружења биће објављена у “Новим књажевачким новинама”, на интернет телевизији www.knjazevacinfo.com, на званичној интернет презентацији општине www.knjazevac.rs . Контакт особа: Марија Јеленковић, телефони: 731 601, 731 623, локал 134.

Конкурсну документацију и об-разце за пријаву можете преузети на званичном сајту општине Књажевац: www.knjazevac.rs

С.О.К.

У организацији књажевачких пензионера, одржана је традици-онална осмомартовска чајанка. Клуб пензионера био је прете-сан да прими велики број заин-тересованих грађана за које је приређена изложба и изведен

културно-уметнички програм “Не дај се, генерацијо”.

Секција жена пензионерки, Кул-турно-уметничко друштво “Сунчана јесен” и Удружење пензионера, пру-жили су угођај проткан искуством трећег доба и новом младошћу. С.Т.

ДИРЕКЦИЈА ЗА РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ И ИЗГРАДЊУ

ОПШТИНЕ КЊАжЕВАЦ

пРеГЛеДРаДОва

1.2. - 29.2.2012.

ОПШТИНА КЊАжЕВАЦ РАСПИСАлА КОНКУРС ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА У 2012.

уДРуЖеЊиМа Шест и пО МиЛиОна ДинаРа

пенЗиОнеРска ЧаЈанка

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ЛОПТА

У Књажевцу је првог марта, у са-ли Друштвеног клуба Дома културе, одржана Конференција клубова Лиге млађих категорија Фудбалског савеза региона источне Србије. На дневном реду нашло се информисање о јесењем делу првенства такмичарске сезоне 2011/12, као и информације о календа-ру и одлукама ФСРИС-а у вези даљег такмичења.

Одлучено је да пролећни део првен-ства за кадете и пионире почне 17. и 18. марта, а да се заврши 16., односно 17. јуна, уз одигравање три ванредна кола средом и то: 11. априла, 2. и 30. маја. На конференцији у Књажевцу присуствовали су клубови са подручја Фудбалског савеза региона источне Србије, за групе „Север“ и „Југ“, од Свилајнца до Врања и од Кладова до Александровца.

Допринос овом скупу дала је и Туристичка организација, чији је представник упознао присутне са потенцијалима књажевачке општине, посебно говорећи о развоју спортског туризма. С.Т.

Након три неуспела покушаја у освајању највишег врха Суве планине (Трем – 1810 мнв), петнаест планина-ра, чланова ПД „Бабин Зуб“, успешно су „забили заставицу“, 25. фебруара, у оквиру републичке акције „16. зимски успон на Трем“.

- На акцији је учествовало око 660 планинара из земље и иностранства. Време је било магловито и ветровито,

али се на врху разведрило, омогућивши учесницима ужитак у погледу до Ста-ре планине на истоку и Јастрепца и Копаоника на западу, и Шар планине на југу – рекао је Горан Голубовић, се-кретар ПД „Бабин Зуб“.

Организатор акције, Планинарски клуб „Железничар“ из Ниша, приредио је за учеснике војнички пасуљ.

С.Т.

Спортски савез општине Књажевац организовао је 1. марта, у клубу „Зи-он“, јавну промоцију свих номинованих у избору најбољих у спорту за 2011. годину. Са јасним слоганом „Најбољи за будућност“, и са избором најбољих спортиста и спорт-с к и х р а д н и к а , Спортски савез наставља акцију за прикупљање сред-става за породилиште Здравственог центра у Књажевцу. Промовисан је начин гласања за најбоље спортисте, све у циљу целокупне акције, рекао је за ТВ канал „Књажевацинфо“, Драган Манчић, председник Спортског савеза.

- За разлику од претходниг година,

гласање ће бити преко СМС порука, а детаљне информације могу се наћи и на званичном сајту Спортског саве-за. У плану је и израда флајера, не би ли се грађани подробније упознали са целокупном кампањом. – поручио је Манчић.

С.Т.

На Државном првенству у алпском скијању, које је протеклог викенда од-ржано на Мокрој гори, књажевачка скијашица Барбара Богдановић освојила је златну медаљу у слалому, бронзу у велеслалому и проглашена је најбољом такмичарком првенства. И то није све од чланова Смучарског клуба ‘’Миџор’’. Јелисавета Радовановић освојила је сребро у обе дисциплине, Димитрије Милошевић био је други у слалому, док је Михајло Ђорђевић био  други, а Мар-та Динић трећа у велеслалому. К.И.

Утакмицама 12. кола, које су оди-гране током овог викенда, започео је пролећни део првенства у оквиру Прве Женске фудбалске лиге. Књажевачки женски фудбалски клуб Нивес већ на самом почетку добио је противника са горњег дела табеле, ЛАСК Црвену Звезду. Разлика у квалитету и, пре свега, у искуству допринела је и више него убедљивој победи домаћина. Меч ЛАСК Црвена Звезда – Нивес, завршен је резултатом 12:0. К.И.

ФУДБАл – ПИОНИРИ И КАДЕТИ

ванРеДнО сРеДОМ и петкОМ

НАШИ ПлАНИНАРИ НА СУВОЈ ПлАНИНИ

ЗИМСКИ УСПОН НА ТРЕМ

СПОРТСКИ САВЕЗ

најбоЉи за кЊаЖеваЦ

баРбаРа бОГДанОвиЋ ДРЖавна

пРвакиЊа

ЛОШ стаРт нивеса

фото: КЊАЖЕВАЦИНФО