Стр. 7

СЛИКАТИ БОЈОМ ЗАВИЧАЈА

СТА

ЗАМ

А Д

О М

ИЏ

ОРА

ДР ДРАГА ЈАНКОВИЋ МИЦИЋ, ШАПИНАЦ, ЛИЛИЋ...СЛОВЕНЦИ,

ДОЂИТЕ...

ГОДИНА III БР. 34, 26. ЈУЛ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

НОВЕ

www.mc.kc.bor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо

факс: 030422386,427386, 45827019210 Бор, Трг ослобођења 8

office@kcbor.net, www.kcbor.net

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

Центар за креативни развој из Књажевца, на иницијативу младих, реализује кампању прикупљања сред-става из локалне заједнице за изградњу

“Забавно рекреативног кутка на отворе-ном”. План је да се средства у укупном износу од 1.094.200 динара прикупе до 5. августа. Половина од тог изно-са требала би да буде прикупљена из локалне заједнице, а другу половину финансираће Балкански фонд за локал-не заједнице (БЦИФ) и ВИА фондација.

- Центар за креативни развој и књажевачка омладина препознали су проблем недостатка уређеног простора на отвореном, за бављење савременим спортско-рекреативним и културним активностима. Терен за одбојку и фудбал на песку, дрвени замак за децу и мини амфитеатар, објекти су које планирамо да изградимо. Балкански фонд за ло-калне иницијативе и Виа фондација су донатори који ће прикупљени износ из локалне заједнице удвостручити. Ло-кална самоуправа је дала земљиште, поред тениских терена, и неопход-ну документацију за изградњу. Цео

пројекат се реализује под слоганом “Јер не кошта много, а вреди пуно” - ка-же Дарко Савић, директор Центра за креативни развој.

Тијана Морача, представница Бал-канског фонда за локалне заједнице, предочила је да невладине организације морају да науче начине на који могу доћи до финансија из локалне заједнице,

с обзиром да се велики светски дона-тори повлаче из Србије.

- Осим Књажевца, још седам градо-ва у Србији, са различитим пројектима, учествују у овој кампањи. Треба напо-менути да су млади у Рашкој, Алексинцу, Горњој Трнави, Гушавцу, Ваљеву, Шапцу и Београду већ прикупили средства из локалне заједнице, на шта су, с наше

стране, добили обећани исти износ. То исто очекујемо и у вашем граду – рекла је Морача на конференцији за новинаре.

- Одређена средства прикупили смо на основу постављених штандова, на којима смо грађанима-донаторима симболично делили џакчиће са пе-ском. Нешто новца сакупили смо и захваљујући концерту књажевачке рок групе “AUDIOGRABBER” и донацији фирме за сервис и продају компјутера

“PC & GAMES”. У плану је и организовање донаторског коктела, на који би позвали представнике релевантних привредних субјеката и локалне самоуправе. Такође нам је идеја и да са неким власницима кафића направимо договор о увођењу

“донаторског динара”, пандам “музич-ком динару”, који је већ у функцији

– напомиње Никола Дојчиновић, из књажевачког Креативног центра.

За све ближе информације, позовите на бројеве телефона: 735 470, 063 160 34 84 и 069 244 8 096. Број жиро-рачуна за уплату донација је: 205 – 135419 – 67, код Комерцијалне банке.

С.Т.

Реконструкција зграде Основне школе „Димитрије Тодоровић – Каплар“, једне од најстаријих образовних устано-ва у региону, почела је 11. јула. Средства за дуго најављиване радове обезбедила је држава из НИП-а, а додатне радове

„покрила“ је локална самоуправа. - Око два милиона динара издвојена

су из општинског буџета за завршетак елктроинсталација на трећем спрату. Уколико буде потребе обезбедићемо и

новац за санацију тоалета, не би ли нова школска година почела са комплетно реконструисаном и безбедном школом за ђаке и наставнике – рекао је Дарко Живковић, председник СО Књажевац.

- После двадесет и једну годину ово је

Објекат Школе за основно музичко образовање „Предраг Милошевић“ овог лета биће реконструисан и дограђен, првенствено захваљујући средствима града Београда.

- Сума од три и по милиона динара омогућиће да радово буду заврше-ни до почетка нове школске године. Најважније је да су радови почели на време, што је и био и један од услова при закључивању уговора са извођачем радова „Слогом“ из Власотинца. Ова фирма је већ годинама на градилиш-тима у Књажевцу – рекао је Младен Радосављевић, председник Општине,

посебан тренутак за нашу школу – рекла је Весна Давидовић, в.д. директорa.

Радови су вредни 15 милиона динара, извођач је „Југоградња“ из Београда, а надзор je поверен „НИС-пројекту“.

С.Т.

наглашивши да су радници махом грађани Књажевца..

- Захваљујући овим радовима, добићемо три кабинета за индивидуал-ну наставу и један већи кабинет за груп-ну наставу, односно за теорију музике и солфеђо. Наставни процес биће на виђем нивоу, јер ће се настава виолине и кларинета одвијати у засебном про-стору – истакла је Мартина Милошевић, директорка Музичке школе.

Планира се и опремање учионица новим инструментима. За пианино средства су већ обезбеђена.

С.Т.

Млади из Србије и региона, између 18 и 27 година, имали су прилику да учествују у Летњој школи под називом

“Недеља социјалдемократије 2011”, која је одржана од првог до осмог јула у Бољевцима, у општини Сурчин, крај Бео-града. Школа је окупила нову генерацију од 100 учесника и учесница. Предавања и радионице држали су признати екпер-ти из друштвеног и политичког света.

- Учеснице су похађали један од понуђених модула у који су били сврстани на основу претходног ис-куства и интересовања, као што су: Социјалдемократске вредности у мо-дерном друштву — принципи и изазови, Управљање политичким кампањама за-снованим на вредностима, Политичка комуникација и нове технологије, Стра-тешко управљање у политици, Поли-тичка едукација - преношење знања

и вештина – каже за “Књажевачке” Не-над Илијић, новоизабрани председ-ник младих социјалиста Књажевца, који је заједно са Александром Миладиновићем, потпредседником ове организације представљао Књажевац и Тимочки регион.

Млади из Србије, Црне Горе, Македоније и Федерације БиХ пре-зентовали су своје и идеје политичких организација и НВО из којих долазе. Осим панел дискусија, учесници Летње школе социјалдемократије дружили су се свако вече и у опуштеној атмосфери.

- Прве вечери кампа, свако од нас имао је задатак да представи свој град. То је учињено кроз пропагадни материјал који су нам обезбедили општина, Туристичка организација и Завичајни музеј-подсећа Илијић.

С.Т.

Сања Чековић, државни секретар у Министарству за државну упра-ву, локалну самоуправу, људска и мањинска права, уручила је Младену Радосављевићу, председнику општине Књажевац решење о додели милион и девет стотина хиљада динара за рад народне кухиње.

- Средства су обезбеђена захваљујући конкурсу на који се општина Књажевац пријавила. Овај новац се у државну ка-су слива од игара на срећу и ваша оп-штина од прошле године, већ по трећи пут, успешно и сврсисходно реализује пројекте – рекла је државна секретарка.

- Не само за наставак рада, него и проширење броја корисника на-родне кухиње биће омогућено овим решењем. Дакле, онима којима је помоћ најпотребнија – нагласио је Радосављевић.- Око две стотине корис-ника, уз додатна средства из општин-ског буџета, у износу од милион и по динара, биће збринуто до краја године.

И централни градски парк је уређен средствима добијеним од прилива нов-ца од игара на срећу, у вредности од четири милиона и шест стотина хиљада динара.

У организацији Општинског одбора Сабора за повратак монархије и Равно-горског покрета, у недељу, 17. јула, од-ржан је помен ђенералу Југословенске

војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Помен је одржан у Храму Светог Ђорђа у Књажевцу уз присуство више од 50 грађана и симпатизера.

Регионална агенција за развој ис-точне Србије - РАРИС и Туристичка организација града Зајечара, у сарадњи са још седам општина источне Србије: Књажевац, Мајданпек, Кладово, Не-готин, Бор, Бољевац и Сокобања, од-ржала је 29. јуна, у Љубљани, у амба-сади Републике Србије, презентацију туристичких потенцијала источне Србије. Презентацији су присуствова-ле туристичке агенције из Словеније које желе да у своју туристичку по-нуду уврсте и дестинације из источне

Србије и представници словеначких медија специјализованих за тури-зам. Презентација је припремљена уз помоћ амбасаде Републике Србије у Словенији и представника Туристич-ке организације Србије у Словенији. Уз активно учешће свих партнера на пројекту припремљен је веома квали-тетан промотивни материјал на слове-начком језику.

Госте је поздравио амбасадор Ре-публике Србије у Љубљани , његова екселенција господин Предраг Филипов.

У оквиру презентације туристичке организације, туристичке агенције и хотелијери из источне Србије предста-вили су туритичку понуду свог краја.

Након презентације, почетком јула, словеначке националне новине “Днев-ник” објавиле су текст о презентацији источне Србије у Словенији, а репор-тажа о презентацији емитује се три пута дневно на програму словеначке телевизије „МедиаТравел“.

Ова презентација део је пројекта „Откријмо источну Србију“, који

финансира немачка организација за интернационалну сарадњу ГИЗ (бив-ши ГТЗ). У оквиру истог пројекта, по-четком септембра, биће организована презентација туристичких потенцијала источне Србије у Бечу за аустријеке ту-ристичке агенције и медије, а након тога ће РАРИС и ТО Зајечар организовати студијско путовање по источној Србији за словеначке и аустријске туристичке агенције и туристичке медије.

Инфо: РАРИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 2 СТР. 3

НЕ КОШТА МНОГО, А ВРЕДИ ПУНО

РАДОВИ У „КАПЛАРУ“

ЦЕНТАР ЗА КРЕАТИВНИ РАЗВОЈ

ДОГРАДЊА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ

ШКОЛСКА ЗГРАДА СЕ РЕКОНСТРУИШЕ ПОСЛЕ 21 ГОДИНУ. УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА ВРЕДНА ЈЕ 15 МИЛИОНА ДИНАРА. НОВАЦ ОБЕЗБЕДИЛА ДРЖАВА И

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

У ЉУБЉАНИ ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

СЛОВЕНЦИ, ДОЂИТЕ У НАШ КРАЈ

МЛАДИ СОЦИЈАЛИСТИ

У НЕДЕЉИ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈЕ

НАРОДНА КУХИЊА

ДРЖАВА ПОМАЖЕ НАЈСИРОМАШНИЈЕ

ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ

ИНФО. ИНФО.

Р.б. Назив фирме Име и Презиме власника / аутор Бизнис Плана

Збирна оцена пројекта

Ранг

1 СЗТР “Еко-Вита” Књажевац Ирена Николић 24.50 12 Иван Светозаревић Иван Светозаревић 24.00 23 Солар Спаце, Књажевац Иван Живковић 23.50 34 Бетонска галантерија Миљан

Живковић Миљан Живковић 23.00 4

5 СЗГР”РАД” Књажевац Зорица Стојановић 21.00 56 ,,Газдина кућа,, Владимир Ристић 21.00 67 Ергономски компјутерски сто

АРТ „Дуал“ Снежана Милошевић 20.00 7

8 “Иди ми дођи ми” Књажевац Љубиша Јоцић 20.00 89 СТУР “БУС” Књажевац Милан Николић 19.00 910 Дреам Ецо Пацк Дарко Живковић 19.00 1011 Илијић Гроуп Ненад Илијић 18.00 1112 Етно кућа „ПромоЗиС“ Зоран Раденковић 18.00 1213 Џудо школа Књажевац Драган Петровић 18.00 1314 “Деда и Унук” Књажевац Александар

Миладиновић18.00 14

15 СЗР “НЕНА” Књажевац Војкана Стаменовић 17.00 1516 СЗР “Мрежа” Драгана Николић 17.00 1617 Пољопривредно газдинство

“Храна Вита” Снежана Стаменовић 17.00 17

18 Исток тх Душанка Павловић 17.00 1819 Аqуатиц Сервис Иван Стојановић 17.00 1920 “Одољен” Станимир Милојковић 16.00 2021 “Мајстор за све” Драган Ђорђевић 16.00 2122 СЗР “3Д-виз”, Књажевац Добрица Дунат 15.00 2223 СУР “Кафица” Тијана Милосављевић 15.00 2324 СЗР “Ана” Ана Петровић 14.00 2425 Младеновић Синиша Синиша Младеновић 14.00 2526 “Васиљевић” Марија Васиљевић 14.00 2627 Лаванда ПР Гордана

Михајловић Гордана Михајловић 12.00 27

Књига о Дебелици

1.Крпљење ударних рупа у граду: 3.890.000,00 дин. 2.Вертикална сигнализација: 562.000,00 дин. 3.Одржавање видео надзора: 16.700,00 дин.

4.Обележавање хоризонталне сигнализације: 1.170.018,00 дин. 5.Крпљење ударних рупа на локалнимпутевима општине Књажевац: 1.920.000,00 дин.

6.Кресање шибља на путном правцуKожељ – Тупижница: 350.000,00 дин.

7.Санација коловоза у сеоским Месним заједницама:

- Кожељ - Тупижница 452.200,00 - Јаковац 177.300,00 - Глоговац 41.300,00 - Бериловац 276.912,00 - Црни Врх 307.314,00 - Ћуштица 384.915,00 - Минићево 13.000,00 - Васиљ 177.000,00 ________________

1.829.214,00 дин.

8.Поправка некатегорисаних путева из удруживања средстава у Месним заједницама општине Књажевац: Бериловац, Доња Каменица, Шести Габар, Васиљ, Стогазовац, Соколовица, Горње Зуниче, Доње Зуниче, Јаковац, Радичевац, Шарбановац, Штипина, Дебелица 1.000.000,00 дин. .9.Атмосферска канализацијау улици Пане Ђукића: 571.007,03 дин. 10.Радови на санацији Гургусовачке куле: 6.953.000,00 дин.

11. Реконструкција фасада зграде „Поште“и зграде у ул. Књаза Милоша бр. 30. : 558.000,00 дин.

12.Утрошена електрична енергија за јавнурасвету у општини Књажевац: 1.536.000,00 дин.

Општина Књажевац, у сарадњи са ГИЗ-ом (Немачка организација за међународну сарадњу), одржала је тренинг обуку за све заинтересова-не потенцијалне предузетнике са територије општине Књажевац, у оквиру пројекта “Од добре идеје до успешног бизниса”. Програм тренинга се састојао од базичног и напредног курса. Циљ тренинга је био упознавање учесника са бизнисом, као и сама израда бизнис плана. Тренинг обука је била одржа-на од 14 - 23.марта 2011. године. Обуци

је присуствовало 36 учесника. Након завршене обуке, 27 учесника је предало израђене бизнис планове. Као што је и најављено прва три бизнис плана биће

и новчано награђени. Укупан фонд за на-граде износи 3.000 €. Сви бизнис плано-ви су прегледани и формирана је конач-на ранг листа оцењених бизнис планова.

Обраду и оцену бизнис планова урадила је Агенција за финансијски менаџмент и консалтинг „Финас“ из Инђије.

Коначна ранг листа оцењених бизнис планова изгледа како је и представљена на нашој табели.

Општина Књажевац, ГИЗ (немач-ка организација за међународну сарадњу) и Агенција за развој општине Књажевац захваљују се свим учесни-цима на завршеној обуци и честитају награђеним учесницима.

инфо: АРК

Народна библиотека „Његош“ била је 22. јуна домаћин промоције на којој је представљена књига Јелене Милошевић Петровић „Ратарска и повртарска лексика се-ла Дебелице“. Реч је о дорађеној и унеколико измењеној верзији дипломског рада  аутора, одбрањеном на Фило-зофском факултету у Нишу.

Отварајући промоцију,  Владана Стојадиновић, дирек-тор Народне библиотеке „Његош“, рекла је да ова, као и свака друга публикација која се на било који начин бави језиком књажевачког краја,  представља драгоце-ност и прилог познавању не само језика, већ и живота људи на овим просторима.  О књизи, њеном значају и напорима да оваква грађа дође до руку читалаца гово-рили су Јелена Милошевић Петровић, проф. др Јордана Марковић, професор на Филозофском факултету у Нишу, др Недељко Богдановић и др Борислав Првуловић, ре-довни професори у пензији и Михајло Марковић, агроном. Одломак из књиге казивао је Младен Милошевић, одевен у народну ношњу, а још једно завичајно вече појањем су улепшале девојке певачке групе Дома културе. Попут свих књига које се баве завичајем, и ова је изазвала велико интересовање публике, а Јелену и њено настојање да от-ргне од заборава речи и језик људи међу којима је одрасла, подржале су и колеге из Техничке школе у Књажевцу.

Н.Б.Њ

У Књажевцу jе, почетком јула, одржана прва Ликовна колонија “Сликајмо бојама Књажевца”. Колонија је за пет дана трајанја окупила ученике школе “Техноарт” из Бео-града, смер конзерватор културних добара, као и ученике књажевачких средњих школа.

Млади уметници су боравили на простору Завичајног музеја заједно са професорком конзервације “Техноарт школе”, сликарком Иваном Блечић. Гошћа из Београда и петоро средњошколаца из Књажевца окупили су се како би отргли од заборава и сликали кул-турну баштину и природу Књажевца и његове околине. Завичајни музеј је обезбедио платна и боје за све учеснике.

Излетима у Равну, Горњу и Доњу Каме-ницу, млади сликари упознали су културно-историјске споменике нашег краја и задржа-ли се разгледајући кућу Аце Станојевића . Последњег дана приказана је изложба радова свих учесника.

А. Шаботић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 4 СТР. 5

ОД ДОБРЕ ИДЕЈЕ ДО УСПЕШНОГ БИЗНИСА

ДИРЕКЦИЈА ЗА РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ И ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

П Р Е Г Л Е Д РАДОВА ОД 01.06. - 30.06.2011.

ЈЕЗИК РАТАРА И ПОВРТАРА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ

СЛИКАТИ БОЈАМА КЊАЖЕВЦА

ОГЛЕДАЛО ОГЛЕДАЛО

Милутин и Јовица

Шеснаестог јула органи-зован је 6. поход планина-ра ‘’Стазама Старе планине до Миџора’’ и четврти успон на Миџор и стену Бабин зуб. Интересовање за ову акцију било је изузетно, не само код планинара из Књажевца, већ и из региона и целе Србије. Пут Миџора кренуло је 300 љубитеља природе и планине. Да све прође како је планирано

постарали су се чланови Горске службе спасавања и Погранич-не полиције.

- Изузетно сам поносан на све учеснике акције. Планина нам је подарила предивно вре-ме и прелепе видике, а по по-вратку са највишег врха Србије окрепио нас је укусан пасуљ у Планинарском дому. Акција ‘’Стазама Старе планине до Миџора’’ увек се одржава у

седмици након Петровдана и траја четири дана. Ове годи-не била је генерлна проба која улази у календар републичких догађаја. Од следеће, 2012., ова акција и зваично почиње – ре-као је Драган Беатовић, пред-седник УО Планинарског друштва „Бабин Зуб“.

ПД ‘’Бабин зуб’’ је октобра 2009. године предложило стазе које гравитирају према Старој

планини за улазак у састав пе-шачке руте Европских пешачки стаза под бројем Е4 која спаја Гибралтар и Кипар. Беатовић подсећа да је ова акција поче-так трасирања и обележавања стаза трансверзале, а да мрежа пешачких, планинарских и ста-за за брдски бициклизам, чини целину која ће се звати „Старо-планинарска трансверзала“.

С.Т.

Затичемо једног од по следњих т ат раснич-ких овчара. На пашу, и тог раног, летњег јутра, из-води своја бела стада, шездесетседмогодишњи Ми-лутин Божић.

- Овце сам почео да чувам када сам имао седам година, у селу Дрвник код Књажевца. Од априла до краја новембра истерују се на испашу – каже овај крепки старац.

Пропланци су бујном тра-вом измамили овце. Овај ов-чар некада је чувао преко сто-тину брава. Данас је смањио своје стадо на око тридесетак.

- Не могу више, издаје ме снага. Много сам оптерећен, јер сав посао пао је на мене. Све ја морам. Устајемо са супругом Јовицом око пет ујутру. Морам краве да под-мирим, јагањце да припуш-тим, овце да помузем. Све да намирим, па тек онда да пустим овце и краве на пашу

– објашњава Милутин.Из Дрвника је, а у Татрсни-

цу се призетио. Његов рад-ни дан траје до касно у ноћ, јер кад дотера и помузе овце поново хита у поље по краве. Док све то заврши, већ је ду-бока ноћ.

Вредне руке Милутинове и његове супруге Јовице и данас

не мирују, јер, кажу, љубав према сточарству је најјача И не само то: Милутин чува и туђе овце и тако заради бар џак брашна, другог прихода нема.

-Зарадим и пару кад пордам јагње, али и то је недовољно, цена је ниска. Ипак, и даље чу-вам јагањце за своје потребе.

Шишам и овце. То је крајем маја. Раније смо вуну про-давали, више нема откупа. Користимо и овчје млеко и правимо сир за своје, кућне потребе, угостим тако људе који често свраћају, кућа је пoред пута. Јовица направи белмуж – истиче Божић и додаје да се, ипак, исплати чувати овце. Најтеже је при-премитиим сено за зиму. Ка-да су у тору хране се два пута дневно, ујутру и увече.

Докле ће чобанисати и да ли ће га неко наследити? Ни сам , вели, није начисто. Не верује да ће се унуци посве-тити чобанији и планини. Верује, готово је сигуран, да је последњи пастир у свом селу. Ићи ће за белим стадом док буде имао душе у себи. То је, подсети, његова и Јовицина судбина.

Текст и фото: Славољуб Лукић - Славко

Горан Митић (45) из књажевачког села Соколовица кренуо је трактором да поред Тимока ископа и довезе песак, и без икакве намере ушао у анале овдашње историје као први Тимочанин који је от-крио бутну кост мамута тешку 50 килограма.

Да је кост заиста од ма-мута и да је аутентична пот-врдили су и стручњаци. Го-ран Митић је аматер пале-онтолог који већ 15 година сакупља фосиле по околним пољима. За то време сакупио је целу збирку која би могла

да препуни две тракторске приколице. За себе каже да за окамењене остат-ке праисторијских животиња, старе и по 3.500 година, поседује шесто чуло. Не крије задовољство због тога, већ лагано, детаљно и темељито прича о себи, свом хобију и не-очекиваном проналаску...

Стручњаци Музеја палеонтологије су ви-дели фотографију кости и потврдили да при-пада мамуту који је изумро пре 3.500 година. Прекјуче су Горана посетила шесторица архе-олога који су били на налазишту Равна. Један је дошао из Америке, други из Шпаније, а чет-ворица археолога су из Србије. Одушевљено су посматрали и опипавали кост мамута и потврдили њену аутентичност, објавила је Сузана Божиновић у “Блицу” 20. јула.

ЗАПИС ЗАПИСНОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 6 СТР. 7

ТРИ СТОТИНЕ

СТАЗАМА ДО МИЏОРА

ПЛАНИНАРА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИПОСЛЕДЊИ ЧОБАНИН НА ОБРОНЦИМА ТАТРАСНИЦЕ

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ВЕРАН БЕЛОМ

СТАДУНа висовима Старе планине, испод врхова Петкове чуке (1.294 м) и

Голаша (1.579 м), заборављена од свих, остала је Татрасница. Као и већина села у Буџаку, она је остала без својих житеља, без младости,

живота. Остали су једино Божићи, Милутин и жена му Јовица.

КОпАО пЕСАК, НАШАО МАМУТА

(Из књиге Божина Јовановића

,,Петогодишњи план задружних домова у Тимочкој крајини”)

Панорама Ргошта

Градилиште наЈабучком Равништу

ПоложајЛежиште и некада активни руд-

ник Подвис-Тресибаба налазе се на железничкоЈ прузи Ниш – Прахово, око 6,5 км југозападно од Књажевца, у делу тектонског рова источне Србије, у коме Сврљишки Тимок сече угљоносну серију горње креде. Железничка пруга, а посебно Сврљишки Тимок, условили су подвајање експлоатације на два руд-ника угља, Тресибабе јужно од реке и Подвиса северно. Ови рудници су по-сле другог светског рата радили као Подвис-Тресибаба, а затим обуставом производње у Тресибаби, као рудник угља Подвис.

Угљоносни терен налази се у равни-чарском делу тимочке зоне и тимочког ров синклиноријума који је са западне стране опасан мезозојским кречњацима Озрена и Девице, као и Тресибабе која лежишта опасује и са источне стране. Јужни део лежишта према Подвису је брдовит –надморске висине до 700 м.

ГеолоГија лежишта

Угљоносна серија дебљине око 700 м изграђена је од наслага мастрихта и данског ката. За разлику од Добре среће и Влашког Поља где се јављају старији хоризонти мастрихта у Под-вису и Тресибаби веће пространство обухватају млађи хоризонти Тектонска грађа угљоносне серије у Подвису и Тресибаби има обележје тектонике ро-ва, односно сложене наборе и снажна раседања. За разлику од Влашког поља и Добре среће овде су тектонски по-крети сложенији.

УГљоносност лежишта

Прослојци и слојеви угља у лежишту Подвиса и Тресибабе налазе се у већем броју хоризоната. Неки од ових слојева и прослојака немају већу економску вредност и могли су се откопавати само у појединим деловима. Посебну вред-ност чинио је главни угљени слој про-сечне дебљине од 2-3 м са местимич-ним задебљањима до 20 м и потпуним исклињењима, који је развијен на већем делу лежишта И представљао је основу скоро стогодишњег рударења. Поред главног слоја у јами Подвис откопаван је један,а понекад и два слоја из подинског

дела када су били у задебљању и близу главног слоја.

Квалитет УГља

Угаљ овог лежишта, на основу хемијских анализа и петрографског састава је камени на граници са мрким угљем, са доста пепела и високим садржајем влаге. Угаљ је хумусног по-рекла, црне боје са црно-мрким огебом, трошан, тракастог изгледа и полусјајан. Од неорганских јалових примеса у угљу се јавља глина, пирит, калцит и нарочито угљевити шкриљац. Угљевити шкриљац и глина јављају се у виду прослојака, калцит у виду инфилтрација,а пи-рит у виду инпрегнација. Детаљна испитивања хемијског састава изврше-на су у институту за угаљ у Београду и Љубљани

Производња и резерве УГља

Рудник Подвис, на левој обали Тимо-ка, отворен је 1884. године, а рудник Тре-сибаба на десној обали 1909. год. Развој рудника Подвис од отварања ишао је веома споро, због тржишта, опреме и ратова, тако да тек 1939. године дости-же производњу од 84.552 т, а 1940 год. од 90.000 т, што је и највећа остварена производња. У периоду после Другог светског рата производња се кретала

око 70.000 т/год. 1967. године престао је са радом рудник Подвис. Развој рудника Тресибаба од отварања 1909. године био је веома неизвестан, јер је од отварања под именом „Рудник Орешац“ (по ис-тоименом селу јужно од Сврљишког Тимока), носио обележје рудника без довољно резерви, што је условљавало честе прекиде производње и њено обнављање. Највећу производњу руд-ник је забележио 1930. године кад је производено 45.000 т. Након Другог светског рата производња је кратко обновљена, а недуго 101 затим, зато што су резерве биле исцрпљене и нису мо-гле бити обновљене, рудник је заувек затворен.

оцена ПерсПеКтивнсти

Тресибаба

Серија рудника Тресибаба је узана и плитка. Ограничена је сасвих страна. Рударским радовима дошло је до дна синклинале, а део према Орешцу своди се на изданачки карактер. Овде нема могућности да се истраживањем изнађу нове резерве јер је лежиште потпуно исцрпљено.

Подвис

У реону рудника Подвис, који је у угљоносном смислу више сачуван,

заостале су мање резерве испод X хори-зонта. У правцу Добре среће и Васиља преостале резерве тону у веће дуби-не. На основу ових података може се закључити да на подручју Тресибабе не постоје никакве могућности за обнављање производње. У делу ле-жишта које припада руднику Подвис могу се очекивати резерве о чијим се количинима не може говорити док се не дефинише потонули део према Васиљу и Доброј срећи.

ЛИТЕРАТУРА1. Николић П., Димитријевић Д.,Угаљ Југославије – Геологија и производно развојни потенцијали лежишта и руд-ника угља, Београд 1990.2. Пантић Н., Николић П., Угаљ – Генеза и лежишта угља, Београд 1973.3. Завод за регионалну геологију и палеонтологију РГФ-а, Геологија Србије, књига ВИИ каустобиолити Београд 1975.4. Ђорђевић Ж., Геологија угљева 1965. Београд.5. Николић П., 1959. Нови подаци за тектонику сенонског тектонског рова источне Србије локалност Подвис-Тре-сибаба, за Зборник СГД6. Николић П., 1964., Геолошко – тектон-ска студија угљених лежишта рудника Подвис – Тресибаба – Добра срећа7. Петковић К., Максимовић Б., Костић В.,Геолошки и тектонски односи сенон-ских слојева рудник Подвис – Тресиба-ба, зборник САН, 1953

Наставак у наредном броју

Да би се изменио расни састав стоке, пре свега у говедарству, за неколико го-дина створено је пет припусних станица у Минићеву, Бучју, Кални, Валевцу, Грез-ни. У Црном врху испод Бабиног зуба, на неприступачном терену, подигнута је млекара, чију су изграднју помогли и ђаци, преносећи неколико километара циглу. У Белом потоку је отворена, у том периоду такође млекара.

Није било лако. Било је и отпора коме је често основа била незнање, неповерење, претерана опрезност. Јер „вештачко ђубриво посни убрзано њиве“, а „риголер избавује, дивљу, по-сну земљу“, а „нове пшеничне сорте дају лош хлеб“...

Општем просвећивању указивана је велика и непрестана пађжња. Првих година по ослобођењу, у 40 села осно-вана су културно-просветна друштва са по неколико секција ( фолклорне, драмске, рецитаторске, музичке итд.). Нека од њих су постигла крупне резул-тате. Друштво из Васиља, предводио га деда-Боле, учестовало је на фестивалу у

Опатији, а Културно-просветна друштва из Новог Корита и Жлна на такмичењу у народном фолклору у Београду. А град-ско аматерско позориште, чији је врли активиста глумац и произвођач сапуна, био чика Довес ( Добрица Веселиновић), редовно је, поред Књажевца, гостова-ло и у селима где је било услова (сале су дошле касније, са завршетком до-мова). Аналфабетски течајеви су били брига свих учитеља. И то не мања од оне да децу науче да читају и пишу. Од ослобођења, па до краја 1948. године, на 442 аналфабетска течаја описмењено је 7.203 полазника старости до 40 го-дина. Највећи број међу њима биле су жене. Крупан подухват у образовању земљорадниика биле су трогодишње школе за сељаке у Трновцу, Валевцу, Слатини, Белом потоку, Мучибаби, Жу-ковцу, Штрпцу и Доњој Каменици. Ради-ле су 4-5 месеци преко зиме. Програм је прилагођен реонској пољопривредној производњи. Није, дакле, био исти у свим школама. У школама је било 160 полазника, наставу је изводило 16

сталних наставника, пољопривредних стручњака. На линији борбе против кул-турне заосталости, против неписмено-сти, сујеверја и врачања била је одлука Скупштине среза о забрани ношења хране на гробља. Касније је престало њено поштовање.

Тада је у околини Књажевца радило шест рудника угља: Подвис и Тресиба-ба, Добра срећа, Благовести и Влашко поље, све камени угањ и Дубрава, руд-ник лигнита. Петина дохотка ондашњег среза долазила је из ових рудника. У првим годинама после ослобођења да-то је доста средстава и за производњу, и за стамбену изградњу. У 1949. години постигнута је производња од 147.000 тона угља (према 110.000 тона у 1939. односно 49.000 у 1945. години).

Велика је одговорност била среског руководства, првенствено комитета партије, затим Среског народног од-бора, среских одбора друштвено-по-литичких организација: СКОЈА (док је постојао), УСАОСА, АФЖ-а, Синдиката, СУБНОР-а. Плански задаци били су у средишту свих организација и радна снага, и обавезни откупи, и комуналани радови, све до изградње бункера у при-граничном реону. Политички рад био је организован, конкретан и актуелан. Раз-говори у месним организацијама НФ-а, на зборовима бирача, били су стварно разговори, демократски, садржајни и увек су означавали непосредне, дуго-рочне и крајње интересе бирача.

Да би акција за изградњу задружних домова била добро организована, да би се пратила на целом фронту, да би се пружила потребна и благовремена помоћ тамо где је била нужна, постојао је посебан актив од 50 људи, по један

активиста за свако село. У њему су били председник и потпредседник Среског народног одбора Љуба Милосављевић и Никодије Јевтић-Бравар, Милија Милић, председник Задружног савеза, Божин Јовановић, председник Сре-ског одбора НФ-а и секретар СК КПС, Вукашин Драгутиновић Раша, органи-зациони секретар СК КПС. Ова група најодговорнијих усмеравала је акцију, пружала конкретну помоћ у решавању тежих проблема. Група је предузимала додатне мере како би се до краја 1948. сви домови покрили а већ наредне го-дине почели и да користе.

Наставак у наредном броју

На Јабучком равништу, од планира-них три, ниче први комплекс луксузних хотела, којима ће управљати Шпанци. Четири стотине педесет постеља биће у функцији већ ове зимске сезоне.

- Радови теку убрзано, радимо 12 сати дневно. Једино што знамо јесте да сви радници треба да напусте градилиште 5. новембра, јер 15. новембра први гости из земље и света – истичу одгворни на градилишту које смо посетили пре не-колико дана.

С.Т.

РАСКРШЋА РАСКРШЋАНОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 8 СТР. 9

Обрадила група аутора

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ:

ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ

ТРЕСИБАБА, ЛЕЖИШТЕ

КАМЕНОГ УГЉА ... (7)

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ДРУШТВА У 40 СЕЛА

ПРВИ ГОСТИ СРЕДИНОМ НОВЕМБРА

Др Драга Јанковић рођена је у Књажевцу (1925) од оца Витомира, ад-воката и мајке Мирославе – Славе. Ос-новну школу и Гимназију завршила је у Kњажевцу. После гимназије завршила је агрономију у Београду, а докторирала је биолошке науке.

Код нас и у свету признати је стручњак за ихтиологију и екологију. Била је виши научни саветник у Инсти-туту „Синиша Станковић“ и редовни професор Универзитета у Београду и Новом Саду, а по позиву и на многим светским универзитетима.

Живи у Београду, где пише науч-не радове и студије из своје области. Књажевац и данас сматра својим гра-дом. В.С.

Читајући „Књажевачке новине“, од децембра 2010. године, о развоју апоте-карства у Књажевцу, оживела сам своја сећања, која су сасвим поуздана и шаљем Вам за Ваш лист. Уколико сматрате да је то допуна сазнања о развоју апотеке у нашем граду, објавите.

-Зовем се Драга Јанковић. Рођена сам и одрасла у Књажевцу. Матурирала сам 1943. године. Имала сам 17 година. Моја мајка, Слава Чех-Јанковић, пореклом Чехиња, причала ми је да је познавала апотекарицу Кучерову, такође Чехињу, која је становала у садашњој улици Иве Лоле Рибара. Почетком двадесе-тих година прошлог века била је то већ старија дама коју су Књажевчани звали

„Апотекарица Кучерка“. Да ли је она била апотекар или супруга апотекара Кучера

– то не бих могла да тврдим. Вероватно ово друго.

Док је Војислав Мицић имао апоте-ку у главној улици „Доње чаршије“, по-четком тридесетих година, отвара апо-теку готово на тргу, тачно преко пута радње „Фото Звезда“, у „Горњој чаршији“, Димитрије Мика Шапинац, Београђанин са Дорћола.

Мицић и Шапинац су студирали заједно у Загребу, јер тада није постојао Фармацеутски факултет у Београду. За време студија Мицић се упознао са фотографијом у стручној секцији и по-стао врстан фотограф, који је снимио многе важне догађаје у Књажевцу. Штета је што те фотографије нису нашле свој кутак у нашем Музеју. Оба ова веома стручна апотекара радила су веома успешно, наизменично дежурајући и празником и преко ноћи. Тада су мно-ге лекове припремали сами у својим лабораторијама.

Мицићев син Љубомир – Бунда, сту-дент Музичке академије и виолиниста, дао је велики стручан допринос развоју чувеног предузећа – Штампарије „Нота“

у Књажевцу. Кћи Мира становала је у Алиагићевој улици и до пре десетак година била је жива. Располагала је документима, а и знала је много тога о раду свог оца.

Мика Шапинац није имао деце. За време окупације помагао је многе оси-ромашене Књажевчане.

Претпостављам да је Мицић, негде 1942. године, већ стар и оболео, издао своју апотеку у закуп. Тада долази и у

њој ради за сво време окупације Јово Лилић, апотекар, родом из Бијелог Поља.

Мој отац је сматрао да је после мату-ре за мене боље да почнем да радим и о томе разговарао са Лилићем. Тако сам од августа 1943. године до ослобођења, годину и два месеца, радила у апотеци Јове Лилића, углавном на припреми и паковању прашкова против болова, високе температуре и грипа. Радило се двократно, цео дан. Накнада је била сим-болична. Но, то је било најмање важно.

Суботом, када је пазарни дан у

Књажевцу и појачан долазак сељака, долазио је скромно, готово запуштено одевен сељак са неколико торби о ра-мену у апотеку. Лилић је пунио торбе са мојим прашковима, непрекидно пушио лулу и страховао да га не издам. Брзо сам схватила шта се дешава и да веро-ватно партизанима доставља лекове, ћутала сам о свему знајући да се таква активност кажњавала смрћу. Била сам свесна опасности у којој се налазим,

тако да о томе нисам ништа причала ни родитељима.

Када су партизани ушли у Књажевац, долази у апотеку лепа млада жена у уни-форми официра, и каже:-„Јово, ти и не слутиш колико си нам помогао. Твоји прашкови су спасли многе партизане. Ко их је, побогу, правио у толиком ко-личинама?“ Јово показа на мене. Она ми срдачно захвали и позва ме да пођем с њом у партизане и да ће ми после рата обезбедити војну стипендију за студије фармације. Извинила сам се и захвалила

на позиву рекавши да не могу да оста-вим остареле родитеље.

Лилића сам једном срела у Београду. Ништа није рекао, само смо се поздра-вили. Њу сам неколико пута видела у пролазу, у униформи, са лекарским и официрским ознакама. Нисам јој при-шла, а она ме није познала. Мој радни стаж од годину и два месеца није ушао у моју радну књижицу., ни податак о сарадњи у биографију.

Шапинац је умро после ослобођења, а мислим да и Мицић нешто пре њега. Ова двојица апотекара, врсних стручњака, када се већина лекова припремала у малим лабораторијама, оставили су дубок траг у Књажевцу. Не-колико младих људи студира фармавију одмах по завршетку рата: Милан Ивковић, директор „Пролека“, његова сестра Мира, која ради као апотекар са супругом у Књажевцу, затим Миле

„Сировица“ и Загорка Михајловић, кћи Мике Михајловића, златара. Она је била и врстан биохемичар у Градској болни-ци у Београду, где је као хирург радио и Иван Шеговић, син књижара Алексе Шеговића из Књажевца. Треба се сети-ти и врсних фармацеутских техничара, Боре и Бубе, брата и сестре, деце моје учитељице Босе, који би такође могли да кажу доста о апотекарству у Књажевцу после Другог сетског рата.

Волела бих да се претплатим за „Књажевачке новине“. Молим пошаљите ми податке о висини и начину уплате. Досадашње примерке ми је послао г. Витомир Стевановић, бивши директор Гимназије, сада у пензији. Добре су и биће све боље и интересантије.

С поштовањем,др Драга Јанковић,Карађорђева 13/б, 11.080 Земун

Дипл. инг. пољ.Живорад Јовановић,

пројект менаџер за рурални развој

Агенција за развој општине Књажевац

На овако високим температурама, мање је узрочника болести који могу остварити инфекцију. Но таква је: проуз-роковач пепелнице (Унцинула нецатор ), од које морамо да вршимо редовну заштиту.. Да би смо избегли штете које могу настати , винограде треба истре-тирати једним од препарата на бази ак-тивних материја: Тебуконазол (АКОРД) у кол. 0,4 кг/ха, Фенаринол (РУБИГАН) ,Пропиконазола ( ТИЛТ 250 ЕЦ ) у конц. 0,015 %, и др. Уз препарате против пе-пелнице додати и неки за сузбијање проузроковача сиве трулежи (Ботрyтис цинереа) : Ипродион ( ДИОНАЛ 500 СЦ) 1 л/ха, Пириметанил (ПYРУС 400 СЦ, ПЕХАР ) 0,2 %, Ципродинил + Флу-диоксонил (СWИТЦХ 62,5 –WГ) у конц. 0,06 – 0,08 %, и др.

Од инсеката , треба обратити пажњу на појаву : гроздовог смотавца (Спарга-нотхис пиллериана), жутог грожђаног мољца (Еупоцециллиа амбигуел-ла), пепељастог грожђаног мољца (Полyцхросис ботрана). Корустити пре-парате са краћом каренцом : Спиносад (ЛАСЕР 240 СЦ ) 0.01 %, Тебуфенозид (

МИМИЦ 2-Ф ) у кол. 0,4 л/ха, и др.

ЗАШТИТА КОРНИШОНА И СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА

За озбиљнију производњу корнишо-на , користе се ослобођене парцеле по скидању стрних култура. Парцеле морају бити очишћене од корова. Ако је већа закоровљеност вишегодишњим корови-ма, онда пре орања ,морамо извршити хемијско третирање ( препаратима на бази глифосата ). А у току вегетације , против усколисних , користимо : Ци-клоксидим (ФОЦУС УЛТРА) 1- 4 л/ха ,Клетодим (КЛЕТОX, РАФАЛ 120) у кол. 0,8 – 2 л/ха.

Најопаснија болест корнишона је пламењача (Псеудопероноспора цу-бенсис) , па са заштитом , превентивно почети од ницања. Користимо један од препарата на бази активне материје: фосетил-алуминијум ( ФОСТОНИЦ 80 WП) 0,25-0,37 %, манкозеб+металаксил (РИДОМИЛ ГОЛД МЗ 68 WГ ) 2-2,5 кг/ха ,цимоксалин + манкозеб ( ЦУРЗАТЕ М WГ ) 0,3 %, азоксистробин ( QУАДРИС ) . У каснијем периоду ( август ) може се појавити и пепелница (Ерyсипхе цихо-рацеарум). Мање је опасна и против ње користимо препарате : миклобутанил ( СYСТАНЕ 12 Е ) 0,04 %, азоксистробин идр. Кад отпочне плодоношење кори-стити препарате са најкраћом каренцом.

ЗАШТИТА ПОВРЋА У ПЛАСТЕНИЧКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Берба поврћа из пластеника је у току , али је поврће изложено и проузроко-вачима болести ( Псеудопероноспо-ра цубенсис- пламењача краставца, Алтернариа солани - црна пегавост, Пхyтопхтора инфестанс – пламењача парадајза, сиве трулежи -Ботритис ци-нереа) и штеточина. Сузбијање је не-опходно и треба користити препара-те са кратком каренцом ( ЕQУАТИОН ПРО WГ, QУАДРИС ) На парадајзу се могу појавити лисни минери (Лиромyза трифолии, Л.брyониае, Пхyтомиза бортицола) које можемо сузбити пре-паратима : Абамектина( АБАСТАТЕ ; ВЕРТИМЕЦ 018 ЕЦ), чија је каренца 3 дана . Ови су препарати добри и код појаве гриња и трипса.У плодовима и стаблу могућа је појава гусеница лис-них совица (Маместра брассицае,М.олерацеае,Аутограпха гамма) . Сузбијати: Индоксакарб ( АВАУНТ 15 СЦ ) 0,25 л/ха. Против лисних и белих лептирастих ваши користити : Бупро-фезин ( ЕЛИСА), Абамектин, или неке препарате са дужом каренцом, ако није у фази плодоношења: АЦТЕЛЛИЦ – 0,1 %, Ацетамиприд (МОСПИЛАН, ТОНУС ) 0,025 %, ЦХЕЕС 0,06 %.

Поврће , поготово код производње у затвореном простору , има мно-го интензивнији раст и више износи хране и воде из супстрата . Битно је коришћење водотопивих ђубрива одређене формулације , зависно од узраста засада. Фолијарна ђубрива могу заједно са заштитом, али је бољи ефекат убацивањем у систем кап по кап. Најчешћа је појава недостатка

калцијума, поготово у сушним годинама. УПОЗОРЕЊЕ ! : Сва прскања обави-

ти у касним поподневним часовима, по мирном времену без ветра и падавина. Водити рачуна да се у фази цветања не користе препарати који су отровни за пчеле. Обавезно претходно прочитати упутство и у свему се придржавати про-писаног. Приликом рада са пестициди-ма треба се придржавати мера предо-строжности уз обавезно коришћење потпуне заштитне опреме. Празну ам-балажу добро испрати и одложити на сигурно место.

У случају тровања пестицидима хитно је потребно обратити се :

Центру за контролу тровања ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА, Београд,телефон: 011/36-08-440, у било које доба дана и ноћи, где можете добити неопходне информације.

Четврти Фестивал фолклора пензио-нера Србије одржан је 16. јула у Лесков-цу у организацији КУД-а “Пензионер” и Општинске организације пензионера. Све фолклорне групе продефиловале су градом у традиционалним народним ношњама и испред Лесковачког кул-турног центра представиле се сплетом игара из Србије.

На фестивалу су наступили учес-ници из Пирота, Врања, Младенов-ца, Крагујевца, Петровца на Млави, Књажевца и Лесковца, а сусрети нису имали такмичарски карактер.

Учесници фестивала фолклора пен-зионера Србије посетили су неколико установа културе у Лесковцу и обишлии Царичин град, недалеко од Лебана. Ј.В.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 10 СТР. 11

Проф. др ДРАГА ЈАНКОВИЋ

МИЦИЋ, ШАПИНАЦ И ЛИЛИЋ, АПОТЕКАРИ И ДОБРОТВОРИ

Кад је Војислав Mицић отворио апотеку у „Доњој чаршији“, почетком тридесетих, готово истовремено, у „Горњој чаршији“, ниче и апотека Београђанина Мике Шапинца. Љубомир Мицић Бунда много је допринео развоју чувеног предузећа „Нота“. Ко је Јово Лилић?

АКТУЕЛНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ – ЗАШТИТА БИЉА

заштита винове лозе и ПоврЋа

ФОЛКЛОР ПЕНЗИОНЕРА У ЛЕСКОВЦУ

ПИСМАСЕЛО

Радници-спортисти Општинске управе Књажевац

Стадион “Озрена”, Сокобања, ревија тимочког фудбала за најмлађе, 2010.

Чланови Општинског већа Књажевац недавно су одлучили о учешћу општине Сврљиг у реализацији програма  Школе малог фудбала.

-Реч је о већ традиционалној акцији коју организујемо за децу узраста седам до десет година. На тај начин се популарише фудбал, мада је превасходна социјализација деце кроз дружење, јачање спортског духа и самопоуздања. Добили смо понуду да школу организујемо у сарадњи са Књажевчанима. Деца ће се три дана припремати и такмичити у Књажевцу и још три дана на Спортском полигону ,,Пастириште,, у  Сврљигу. Акцију ће помоћи и Данска донацијом у спортској опреми – каже Милија Милетић, председник опшптине Сврљиг.

Донета је и одлука да Канцеларија за младе буде организатор турнира у баскету ,,Сврљиг 2011.године,, . Пројекат је иницирао Марко Младеновић, координатор Канцеларије за младе која ће бити и организатор под покровитељством Општинске управе Сврљиг и у сарадњи са кошаркашким клубом. Циљ турнира је да се Сврљиг промовише, не само кроз мали фудбал, већ и кошаркашко такмичење. За турнир, поред осам сврљишких екипа, заинтересоване су још четири екипе из околних градова. За победнике биће обезбеђене награде .

Турнир се одржава од 27.јула до 4.август, објавио је, 20. јула, сајт Тимочке вести.

На овогодишњем традиционал-ном спортском такмичењу радника у Сокобањи учествовала је 51 екипа из општина и градова Србије. Тим Општинске управе Књажевац за-узео је екипно 25. место у укупном пласману. Најбоље су прошле же-не у стрељаштву: Сузана Крстић-Николић, Снежа Ристић и Сања Драгићевић-Мартић освојиле су друго место у конкуренцији од 36 екипа. Њима је припао и први пехар за општину Књажевац. Треба нагла-сити да их је само два поена делило од првог места.

У мушкој конкуренцији, у дисци-плини риболов, Далибор Илијић и Владимир Продовић освојили седмо место. У бацању пикада, у женској конкуренцији, Гордана Раденковић, Снежана Стојановић и Вукица Динић заузеле су девету позицију.

С.Т.

Друга по реду једномесечна школа фудбала за предшколце „Мој први фудбалски корак“ завршена је уручењем диплома малим фудбалерима у Спорт-кафеу, у градском централном пaрку.

- Месец дана, колико је трајала ова школа, донела је родитељима и деци велику радост и задовољство. Из године у годину деца су све заинтересованија за бављење спортом , посебно фудбалом, тако да ћемо сарадњу наставити – рекао је Драган Ђорђевић, директор ПУ „Бајка“.

- Деца кроз овај пројекат стичу прве фудбалске кораке. Још важније је да се деца социјализују и полако прихвате стандареде и начине здравог живота. Велику захвалност дугујемо родитељима и локалној заједници – рекао је Владица Тошић, члан Одбора за базични фудбал ФС Србије.

Организатори су Асоцијација „Спорт за све“, Предшколска установа „Бајка“ и Фудбалски клуб „Књажевац“. С.Т.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12

ДЕЦА СВРЉИГА И КЊАЖЕВЦА У ШКОЛИ ФУДБАЛА

СОКОБАЊА 2011.

НАЈБОЉИ СУ

СТРЕЛЦИ

ПРВИ ФУДБАЛСКИ КОРАЦИ

ЛОПТА