katalog malih kuća

Institut za ispitivanje materijala a.d. Beograd

Centar za tehnologiju graĊenja i konstrukcije

Primena IMS prefabrikovane armirano betonske skeletne konstrukcije u graĊenju objekata niske spratnosti

Priredili

Goran Petrović, dipl. inţ. arh.

Predrag Napijalo, dipl. inţ. arh.

Beograd, maj 2007. godine

Strana 2 od 38


SADRŢAJ

IMS TEHNOLOGIJA GRAĐENJA ................................................................................... 3

OSNOVNI ELEMENTI IMS SKELETNE KONSTRUKCIJE ............................................. 5

RASPONI KONSTRUKCIJE I ORGANIZACIJA OSNOVE OBJEKTA ............................. 9

KUĆE U NIZU – PRIMERI GRUPISANJA I VARIJACIJA OSNOVNOG TIPA............... 10

STAMBENA NASELJA NISKE SPRATNOSTI PROJEKTOVANA I IZVEDENA PRIMENOM IMS SISTEMA........................................................................................... 13

STAMBENO NASELJE U KAĆU KOD NOVOG SADA ................................................. 14

STAMBENO NASELJE VETERNIK U NOVOM SADU ................................................. 15

STAMBENA NASELJA U SMEDEREVU, LESKOVCU, SARAJEVU I BAJINOJ BAŠTI 19

STAMBENO NASELJE BEŢANIJSKA KOSA U BEOGRADU....................................... 21

KATALOG GP BUDUĆNOST NOVI SAD ..................................................................... 23

DODATAK A: PRIMENA IMS TEHNOLOGIJE GRAĐENJA U IZGRADNJI TURISTIĈKIH APARTMANSKIH KOMPLEKSA ................................................................................... 27

DODATAK B: PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 X 4,20 M ................ 33

DODATAK C: GRAĐEVINSKA PREDUZEĆA – PROIZVOĐAĈI ELEMENATA I IZVOĐAĈI KONSTRUKCIJA PO IMS TEHNOLOGIJI .................................................................... 35

NAŠA USLUGA ............................................................................................................. 36

KONTAKT ..................................................................................................................... 37

Strana 3 od 38


IMS TEHNOLOGIJA GRAĐENJA

Prefabrikovani skelet, koga saĉinjavaju stubovi i tavaniĉne ploĉe, upotrebljava se u visokogradnji od kraja pedesetih godina prošlog veka kao primarna struktura za graĊenje objekata.

Osnovni elementi konstrukcije su kontinualni stubovi kroz više etaţa i tavaniĉne ploĉe koje pokrivanju prostor izmeĊu stubova. Veza izmeĊu njih ostvaruje se kablovima za prednaprezanje, koji su postavljeni u prostor izmeĊu susednih tavanica i provuĉeni kroz rupe u stubovima. U svakoj spratnoj ravni stubovi i tavanice se uteţu kablovima u dva ortogonalna pravca. Posle utezanja betonira se prostor izmeĊu tavanica, i na taj naĉin se dobija monolitna skeletna konstrukcija, sa svim pozitivnim karakteristikama koje poseduje i klasiĉan armirano betonski skelet. Prema potrebi, skelet se moţe dodatno ukrutiti betonskim membranama postavljenim izmeĊu stubova, koje zajedno sa stubovima formiraju zidove za ukrućenje, sposobne za prijem horizontalnih sila vetra i seizmiĉkih uticaja.

Ovako formirana prednapregnuta betonska skeletna konstrukcija poseduje i neke karakteristike koje klasiĉan armirano betonski skelet nema:

Nema konstruktivnih ograniĉenja u pogledu poloţaja pregradnih zidova i otvora u zidovima i tavanicama, kao ni u pogledu teţine pregradnih zidova ili sanitarnih blokova.

Znaĉajna karakteristika je izuzetna otpornost i sigurnost na uticaje seizmiĉkih sila i jakih vetrova, što je posledica naĉina ostvarivanja veza prednaprezanjem.

Konstrukcija sistema IMS odlikuje se i znaĉajnom stabilnošću i sigurnošću na sluĉajna opterećenja – poţar, sleganja i dr. Zahvaljujući adhezionom naĉinu prednaprezanja podvlaka skeleta, oštećenja nastala usled poţara ili bilo kog drugog incidenta, ostaju lokalizovana na samom mestu oštećenja, bez posledica na ostali deo konstrukcije, što olakšava i pojednostavljuje njihovu sanaciju.

Posebno je znaĉajno da se radi o izuzetno racionalnoj konstrukciji, kod koje je utrošak betona i ĉelika manji za oko 30% u odnosu na bilo koju drugu konstrukciju sliĉnog raspona i za sliĉna korisna opterećenja. To znaĉi i da se radi o veoma lakoj konstrukciji, koja dozvoljava i racionalnije fundiranje objekata.

U pogledu proizvodnje i montaţe elemenata, sistem IMS poseduje sve pozitivne karakteristike prefabrikovanih sistema graĊenja, što znaĉi da se radi o industrijalizovanom naĉinu proizvodnje objekata visokogradnje, uz mali utrošak vremena za proizvodnju i montaţu konstrukcije.

Strana 4 od 38

Otvorenost i fleksibilnost skeletne konstrukcije daje izuzetne mogućnosti arhitektonskog oblikovanja, uz izbegavanje negativnih posledica prefabrikacije, koje karakterišu neke druge sisteme (uniformnost, monotonija i sl.).

Tokom skoro pola veka primene, sistem IMS je najviše korišćen u izgradnji stambenih objekata, ali i objekata razliĉitih drugih namena. IzgraĊeno je više od 150.000 stanova u Angoli, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Egiptu, Etiopiji, Filipinima, Gruziji, Hrvatskoj, Italiji, Kubi, MaĊarskoj, Rusiji, Srbiji, Ukrajini.

Strana 5 od 38


OSNOVNI ELEMENTI IMS SKELETNE KONSTRUKCIJE

Tavaniĉne ploĉe

Rasteri koji su se pokazali kao racionalni i pogodni za ovakve objekte variraju od 3,00 do 6,00 m, pravougaonog ili kvadratnog oblika, površine jednog polja od oko 20,0 m2. Preporuĉljivo je opredeliti se za raster modula 60 cm. U praksi su najviše primenjivani rasteri od 4,20 x 4,20 m, 4,20 x 3,60 m, 4,20 x 4,80 m i 3,60 x 5,40 m, mada su moguće i razliĉite druge kombinacije. Kod svih ovih rastera debljina kasetirane tavaniĉne ploĉe je 22 cm, a koriste se stubovi kvadratnog preseka stranice 30 ili 34 cm. Moguća je i primena konzolnih tavanica raspona konzole do 1,50 m, u zavisnosti od dimenzije osnovnog raspona izmeĊu stubova.

Tavaniĉne ploĉe, kao i konzolne tavanice, proizvode se kao kasetirane betonske ploĉe sa izgubljenom oplatom od stiropora. Na taj naĉin se postiţe izuzetno olakšanje elemenata, poboljšanje termiĉkih i akustiĉkih karakteristika tavaniĉne konstrukcije, a ujedno se eliminišu sva ograniĉenja u pogledu postavljanja otvora u tavanicama za stepeništa i instalacije. Jedino je vaţno da se veliki otvori ne mogu postaviti tako da presecaju podvlaku skeleta u kojoj je smeštena armatura, odnosno kablovi za prednaprezanje.

Naĉin proizvodnje korišćenjem stiropora kao ispune ĉini ostavljanje otvora u tavanicama krajnje jednostavnim, ĉak i ako su otvori većih dimenzija, kao na primer za stepenice. Moguća su i naknadna bušenja tavanice, budući da je gornja betonska ploĉa debljine 4 cm, a donja oko 3 cm. Pošto u ploĉi postoje sekundarna rebra, nema nikakvih ograniĉenja u pogledu postavljanja pregradnih zidova, odnosno njihove teţine.

Tavanice se proizvode u ĉeliĉnim kalupima, sa finalno obraĊenom donjom površinom, koja ima i funkciju plafona, odnosno zahteva samo bojenje.

Ploĉe su od armiranog betona MB 40, a teţina jedne tavaniĉne ploĉe je oko 2,4 kN/m2, što odgovara pribliţno teţini pune betonske ploĉe od 12 cm. Armiraju se obiĉnim betonskim ĉelikom, rebrastim i mreţama.

Stubovi

Stubovi koje se koriste su monolitni kroz jednu, dve ili najviše tri etaţe (praktiĉno sve etaţe porodiĉnog stambenog objekta), tj. nije potrebno nastavljanje stubova. Armiranje stubova je obiĉnim betonskim ĉelikom, a zahtevana marka betona je MB 40.

Veza elemenata konstrukcije

Spoj izmeĊu tavaniĉnih ploĉa i stubova ostvaruje se posredstvom kablova za prednaprezanje i trenja betona, koje se javlja pod dejstvom normalne sile u spojnici.

Strana 6 od 38

Kablovi se postavljaju u slobodan prostor izmeĊu susednih tavanica i provlaĉe kroz rupe u stubovima. Nakon utezanja, prostor u kome su smešteni kablovi se ispunjava betonom, a rupe u stubovima i ankerne kotve na krajevima kablova se injektiraju cementnom emulzijom. Time se postiţe trajna zaštita kablova od korozije, ostvaruje duţ cele podvlake skeleta adheziono prednaprezanje i definitivno formira presek podvlake.

Ovakva veza izmeĊu elemenata skeleta omogućava izuzetnu sigurnost spoja, koji se ne moţe razoriti ni desetostrukim raĉunskim opterećenjem, dok alternativno dinamiĉko opterećenje moţe da izazove obrtanje ploĉe u odnosu na stub za oko 3%, uz otvaranje prslina u trenutku opterećenja, koje se zatvaraju po prestanku dejstva sile, uz nošenje stalnog vertikalnog opterećenja za sve vreme dejstva dinamiĉkog opterećenja. Ovo je dokazano na modelima u prirodnoj veliĉini, kao i prilikom zemljotresa (Banja Luka 1969. i 1980.). Spoj tavanice i stuba ima višestruko veću sigurnost na lom od samih elemenata – stuba i tavanice, pa se praktiĉno ne moţe razoriti.

Prednaprezanje skeleta se izvodi uţadima. Sav materijal i oprema za prednaprezanje su domaće proizvodnje.

Iviĉni nosaĉi

Po obodu objekta u IMS skeletnom sistemu potrebno je uz krajnje tavaniĉne ploĉe ostaviti iviĉne elemente, koji prenose silu prednaprezanja sa jednog na drugi kraj skeletne podvlake. Jedan deo podvlake se formira od iviĉne tavaniĉne ploĉe, dok drugi formiraju iviĉne grede ili konzolne tavanice. Iviĉne grede su gredni nosaĉi iste debljine kao i tavaniĉna ploĉa (22 cm), dok im širina zavisi od izbora fasade (obiĉno oko 30 cm).

Ukoliko je potrebno povećati korisni stambeni prostor ili formirati balkon, koriste se konzolne tavanice, koje se povezuju sa skeletnom konstrukcijom prednaprezanjem kablovima. U tom sluĉaju, ankeri kablova se postavljaju na krajeve konzolne tavanice, a ne na stubove, kao u sluĉaju primene grednih iviĉnih nosaĉa. Konzolne tavanice su ošupljene kasetirane tavaniĉne ploĉe, istih karakteristika kao i tavaniĉne ploĉe. Njihovom upotrebom dobijaju se još veće mogućnosti u arhitektonskom oblikovanju objekata i zadovoljavanju funkcionalnih zahteva.

Zidovi za ukrućenje

Kod niţih objekata zidovi za ukrućenje nisu potrebni, pošto skelet, odnosno stubovi, mogu da prihvate horizontalne uticaje uz prihvatljive deformacije u toku njihovog dejstva. Izuzetak je izrazito loše tlo ili jaka seizmiĉka zona, u kom sluĉaju je potrebna raĉunska provera. To znaĉi da zidovi kod primene IMS sistema nemaju konstruktivnu – noseću ulogu i nisu kataloški propisani. Svi zidovi su nošeni od skeleta i ne prihvataju nikakvo dodatno vertikalno opterećenje, osim sopstvene teţine.

Temelji

Fundiranje je moguće na prefabrikovanim armirano betonskim temeljima samcima sa ĉašicom, u koju se uglavljuje stub. Mogući su i drugi naĉini, pre svega klasiĉno izvedeni temelji ili ĉitava konstrukcija podzemne etaţe livena na licu mesta. Sa takvim prethodno izvedenim fundamentom stubovi se povezuju ankerima, sliĉno nastavcima stubova kod višespratnih objekata.

Strana 7 od 38

Stepenište

Mogu se koristiti betonska stepeništa iz kataloga IMS za stambene zgrade. To su montaţni krakovi, koji se montiraju zajedno sa skeletnom konstrukcijom. Moguća je i primena klasiĉnih drvenih ili ĉeliĉnih stepeništa.

Fasada

Izbor fasade je potpuno otvoren u pogledu izbora materijala, završne obrade i postavljanja u odnosu na stubove.

Krov

Krovovi se mogu oblikovati prema funkcionalnim i estetskim zahtevima investitora i projektanta. Mogu biti ravni, prohodni ili neprohodni, u kom sluĉaju se poslednja tavaniĉna ploĉa koristi kao noseća konstrukcija krova. Moguće su sve vrste kosih krovova, uz primenu klasiĉnih krovnih konstrukcija.

Proizvodnja elemenata

Svi elementi IMS skeletne konstrukcije proizvode se u pogonima – tzv. fabrikama stanova. Ukoliko se radi o masovnoj izgradnji na jednoj ili više bliskih lokacija, moguća je i proizvodnja elemenata na samom gradilištu. U Dodatku C je dat spisak postojećih pogona koji mogu da isporuĉe elemente, a za poslove većeg obima moţe se preko Instituta IMS pokrenuti i nova proizvodnja. Pored navedenih preduzeća, IMS tehnologija je primenjena i u sledećim zemljama: Angola, Egipat, Etiopija, Filipini, Gruzija, Italija, Kina, Kuba (tri fabrike), MaĊarska, Rusija (tri fabrike).

Transport i montaţa elemenata

Transport elemenata vrši se kamionima i obiĉno je isplativ na relacijama do oko 100 km udaljenosti. Montaţa svih elemenata moţe se obaviti auto dizalicom i za to je potrebno obezbediti pristupni put do objekta bar sa jedne strane.

Moguća je primena i u urbanizovanim naseljima, odnosno u gradskom jezgru, pošto je moguće organizovati montaţu bez odlaganja samih elemenata na gradilištu, ili uz minimalni prostor za deponiju elemenata. To znaĉi da se elementi mogu podizati i montirati auto dizalicom i direktno sa transportnog kamiona. Ukoliko na lokaciji nema dovoljno prostora za smeštaj materijala i elemenata sekundarne strukture, skelet objekta se moţe koristiti kao skladišni prostor u toku gradnje sekundarne strukture.

Sistem IMS naroĉito je pogodan za fazno graĊenje. Moguće je montirati samo skelet, a kasnije investitor moţe sam ili angaţovanjem drugog izvoĊaĉa da dovršava objekat, u skladu sa obimom i dinamikom priliva finansijskih sredstava, vremenskim uslovima i sl.

Radna snaga

Proizvodnja elemenata montaţnog skeletnog sistema zahteva kvalifikovanu radnu snagu betoniraca i armiraĉa. Montaţu i utezanje skeletne konstrukcije takoĊe mogu obavljati samo radnici kvalifikovani za te poslove. U zavisnosti od izabranog rastera, utrošak radne snage za proizvodnju i montaţu skeleta sa utezanjem varira od 2,90 do 2,54 h/m2 bruto površine konstrukcije, što pokazuje veliku produktivnost sistema.

Strana 8 od 38

Kontrola kvaliteta

Kontrola kvaliteta u toku izgradnje podrazumeva da se u toku proizvodnje elemenata u fabrici ili poligonu redovno sprovodi kontrola i uzimaju uzorci. Kvalitet ĉelika i betona, kao i postupak utezanja, takoĊe moraju biti u skladu sa odgovarajućim propisima i standardima.

Strana 9 od 38


RASPONI KONSTRUKCIJE I ORGANIZACIJA OSNOVE OBJEKTA

Rasteri koji su se pokazali kao racionalni i pogodni za ovakve objekte variraju od 3,00 do 6,00 m, pravougaonog ili kvadratnog oblika, površine jednog polja od oko 20,0 m2. Preporuĉljivo je opredeliti se za raster modula 60 cm. U praksi su najviše primenjivani rasteri od 4,20 x 4,20 m, 4,20 x 3,60 m, 4,20 x 4,80 m i 3,60 x 5,40 m, mada su moguće i razliĉite druge kombinacije.

To praktiĉno znaĉi da se kuće u nizu izvode kao jedan graĊevinski objekat – lamela, bez udvajanja konstruktivnih elemenata izmeĊu jedinica. Na taj naĉin, postiţu se znaĉajne uštede u materijalu i vremenu izgradnje. Duţina ovakvih objekata – nizova moţe biti i do 60 m, što je mnogo više nego što najĉešće dozvoljavaju urbanistiĉki ili funkcionalni i oblikovni uslovi. Realna duţina niza bi bila oko 10 polja, odnosno 5 do 10 jedinica. Ovde treba primetiti da je ekonomiĉnije da neprekinute linije kablova budu što duţe, odnosno da nije dobro praviti previše kratke ili razuĊene nizove.

Ilustrativni primeri, dati na sledećim stranama, projektovani su u sasvim razliĉitim rasterima.

Strana 10 od 38


KUĆE U NIZU PRIMERI GRUPISANJA I VARIJACIJA OSNOVNOG TIPA

Na narednim stranama dati su primeri kuća u nizu. Uz ilustraciju svake stambene jedinice, prikazane su i mogućnosti grupisanja jedinica i varijacije osnovnog tipa po visini (spratnosti).

Strana 11 od 38

Strana 12 od 38

Strana 13 od 38


STAMBENA NASELJA NISKE SPRATNOSTI PROJEKTOVANA I IZVEDENA PRIMENOM IMS SISTEMA

Stambeno naselje Sunĉani breg u Kaću (288 stambenih jedinica), u izgradnji.

Stambeno naselje Veternik u Novom Sadu (152 stambene jedinice), prva nagrada na pozivnom konkursu, realizovano, 2001-2004.

Konkurs za idejno rešenje naselja za odmor Lekovina u Prĉnju, prva nagrada, 1989.

Stambene zgrade u nizu u Bajinoj Bašti, realizovano, 1984-1986.

Stambene zgrade u nizu u Leskovcu, realizovano, 1984-1985.

Konkurs za stambeno naselje Kamberovića ravni u Zenici, 1984.

Konkurs za izbor tehnologije graĊenja za naselje Buzin u Zagrebu, 1984.

Stambeno naselje u Smederevu, realizovano, 1984.

Stambeno naselje Sokolovića kolonija u Sarajevu, realizovano, 1983-1986.

Stambeno naselje Beţanijska kosa na Novom Beogradu, realizovano, 1983-1989.

Konkurs za idejno urbanistiĉko i arhitektonsko rešenje hotelsko-ugostiteljskog kompleksa Slovenska plaţa u Budvi, druga nagrada, 1981.

Strana 14 od 38


STAMBENO NASELJE U KAĆU KOD NOVOG SADA

Veliko naselje kuća u nizu u Kaću, od 288 stambenih jedinica razliĉite strukture, podeljeno je u tri faze. Prva faza je izgraĊena i useljena, a objekti u drugoj fazi se upravo završavaju. Radi se o objektima izuzetno pristupaĉne cene, koja je pre svega postignuta usled brzine i ekonomiĉnosti primene IMS tehnologije graĊenja.

Strana 15 od 38


STAMBENO NASELJE VETERNIK U NOVOM SADU

Ekskluzivno stambeno naselje zatvorenog tipa u Veterniku (Novi Sad) realizovano je na osnovu prvonagraĊenog konkursnog rešenja arhitektata B. Todorovića, S. Kovaĉevića i P. Napijala. Naselje se sastoji od ukupno 152 stambene jedinice, rasporeĊene u kućama u nizu i urbanim vilama niske spratnosti. IzgraĊeno je u periodu od 2001. do 2004. godine.

Strana 16 od 38

Strana 17 od 38

Strana 18 od 38

Strana 19 od 38


STAMBENA NASELJA U SMEDEREVU, LESKOVCU, SARAJEVU I BAJINOJ BAŠTI

Za razvoj sistema generativnog projektovanja (GIMS) i primenu na objektima u Smederevu, Leskovcu, Sarajevu i Bajinoj Bašti, saradnicima Instituta IMS je dodeljena Velika Nagrada XII Salona arhitekture 1986. godine.

Strana 20 od 38

Strana 21 od 38


STAMBENO NASELJE BEŢANIJSKA KOSA U BEOGRADU

Stambeno naselje Beţanijska kosa predstavljalo je u svoje vreme izuzetan poduhvat, kako po obimu, tako i po novom pristupu stambenoj izgradnji. Od ukupno 2600 stanova u okviru prve mesne zajednice, 280 stambenih jedinica je izvedeno u objektima niske spratnosti, primenom prefabrikovanog prednapregnutog skeleta.

Strana 22 od 38

Strana 23 od 38


KATALOG GP BUDUĆNOST NOVI SAD

Kao ilustracija razliĉitih mogućnosti oblikovanja i organizacije prostora, dati su neki od objekata iz kataloga raĊenog za GP Budućnost iz Novog Sada. Svi prikazani objekti, bez obzira na tip, veliĉinu ili materijalizaciju fasade, zasnovani su na primeni IMS skeletne konstrukcije.

Porodiĉne kuće

Primeri kataloških rešenja individualnih stambenih objekata

Strana 24 od 38

Strana 25 od 38

Dvojne kuće

Primeri kataloških rešenja dvojnih kuća

Strana 26 od 38

Kuće u nizu

Primeri kataloških rešenja nizova

Strana 27 od 38


DODATAK A: PRIMENA IMS TEHNOLOGIJE GRAĐENJA U IZGRADNJI TURISTIĈKIH APARTMANSKIH KOMPLEKSA

Na narednim stranicama prikazan je prvonagraĊeni rad na konkursu za idejno rešenje naselja za odmor Lekovina u Prĉnju, 1989. godine.

Turistiĉko naselje apartmanskog tipa obuhvata 400 leţaja u jednosobnim i dvosobnim apartmanima, prateće sadrţaje ugostiteljstva i usluga, kao i rekreativnu zonu uz more sa kupalištem, marinu sa 30 vezova i vaterpolo bazen.

Sliĉan koncept primenjen je i prilikom izrade DUP-a MZ Bigovo – Glavatiĉići, kao i u drugonagraĊenom radu na konkursu za idejno urbanistiĉko i arhitektonsko rešenje hotelsko-ugostiteljskog kompleksa Slovenska plaţa u Budvi, 1981. godine.

Sva navedena rešenja omogućavaju izgradnju većeg broja objekata u nizu i individualnih apartmanskih jedinica – bungalova, koji se uklapaju u konfiguraciju terena i izgraĊenu sredinu i afirmišu postojeće prostorne kvalitete, zadrţavajući pritom prednosti efikasne i ekonomiĉne prefabrikovane montaţne gradnje.

Konkurs za idejno rešenje naselja za odmor Lekovina u Prĉnju

Strana 28 od 38

Strana 29 od 38

Strana 30 od 38

DUP MZ Bigovo – Glavatiĉići

U okviru Detaljnog urbanistiĉkog plana Mesne zajednice Bigovo – Glavatiĉići kod Tivta, razraĊen je koncept individualnih dvonamenskih jedinica za stanovanje i delatnosti.

Koncept objekata malog gabarita prilagoĊen je pokrenutom terenu, ali i navikama, mogućnostima i potrebama stanovnika i korisnika. Planom je na ovaj naĉin rešen smeštaj stanovništva koje se, zbog zemljotresa, našlo bez krova nad glavom, a ujedno im je obebeĊen i prostor za razliĉite delatnosti – izmeĊu ostalog, ukupno oko 400 kreveta za turiste.

Strana 31 od 38

Strana 32 od 38

Strana 33 od 38


DODATAK B: PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 x 4,20 m

Na sledećoj strani dat je orijentacioni predmer radova IMS skeletne konstrukcije bez temelja, sa zidnim platnima za ukrućenje. Unošenjem jediniĉnih cena moţe se dobiti ukupna aproksimativna cena koštanja proizvodnje konstrukcije po kvadratnom metru.

Strana 34 od 38

PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 X 4,20 m

Prefabrikovana skeletna konstrukcija (bez temelja, sa zidnim platnima za ukrućenje), cena po 1 m2 konstrukcije.

Br. Opis Koliĉina J.M. Jediniĉna cena (EUR)

Ukupna cena (EUR/m

2)

1. Beton

1.1. Prefabrikovani elementi, MB 40 0,14 m3/m

2

1.2. Elementi liveni na licu mesta, MB 40 0,01 m3/m

2

2. Ĉelik

2.1. Rebrasta armatura RA 400/500 6,25 kg/m2

2.2. Glatka armatura 3,56 kg/m2

2.3. Mreţa 3,02 kg/m2

2.4. Uţe ø 15.20; 1670 N/mm2

1,90 kg/m2

3. Kotve 162 kN 0,18 kom/m2

4. Ĉaure Rd 24 0,71 kom/m2

5. Cement za zalivanje rigli 0,22 dm3/m

2

6. Injekciona smesa 0,22 dm3/m

2

7. Oplata za rigle 0,0008 m3/m

2

8. Ulje za oplatu 0,121 dm3/m

2

9. Voda 6,00 dm3/m

2

10. Elektriĉna energija 0,07 kWh/m2

11. Radna snaga

11.1. Proizvodnja elemenata 2,55 h /m2

11.2. Montaţa elemenata 0,94 h/m2

12. Tehniĉka dokumentacija * EUR/m2

13. IMS naknada * EUR/m2

14. Amortizacija opreme * EUR/m2

15. Transport elemenata (50 km) 0,38 t /m2

16. Stiropor 0,11 m3/m

2

UKUPNO:

17. Ostali troškovi

18. Oĉekivani profit

UKUPNO:

NAPOMENA: Ukupna teţina IMS konstrukcije: Ws = 0,38 t/m2.

Stavke oznaĉene sa *: u zavisnosti od projekta i godišnje proizvodnje

Strana 35 od 38


DODATAK C: GRAĐEVINSKA PREDUZEĆA – PROIZVOĐAĈI ELEMENATA I IZVOĐAĈI KONSTRUKCIJA PO IMS TEHNOLOGIJI

Budućnost Novi Sad

Graditelj Leskovac

Gradnja Osijek, Hrvatska

GraĊevinar Niš

Inţenjering Zvornik, BIH

Jugovo Smederevo

Kazimir Veljković Kragujevac

Konstruktor Panĉevo

Krajina Banja Luka, BIH

Ratko Mitrović Beograd

Stig Poţarevac

Strana 36 od 38


NAŠA USLUGA

Centar za tehnologiju graĊenja i konstrukcije Instituta IMS nudi sledeće usluge:

Transfer tehnologije

Projekat tehnologije proizvodnje elemenata

Projekat opreme za montaţu elemenata

Obuka kadrova za proizvodnju i montaţu elemenata

Proizvodnja i isporuka opreme

Oprema za proizvodnju elemenata

Oprema za montaţu elemenata

Oprema za prednaprezanje

Sva druga oprema za proizvodnju i montaţu elemenata

Kotve i uţad za prednaprezanje

Arhitektonski i graĊevinski projekti

Projekti objekata u IMS sistemu

PrilagoĊavanje projekata IMS tehnologiji graĊenja

Projekti hale za smeštaj pogona za proizvodnju elemenata i pratećih objekata

Nadzor u svim fazama

od izgradnje fabrike i dokazivanja projektovanog kapaciteta do montaţe prvih objekata

Strana 37 od 38


KONTAKT

Kontakt za dodatne informacije o IMS tehnologiji graĊenja:

Institut IMS Centar za tehnologiju graĊenja i konstrukcije

Bulevar vojvode Mišića 43 11 000 Beograd SRBIJA

tel: +381 11 2650 322; 2650 483 fax: +381 11 3692 772; 3692 782

e-mail: [email protected]

Predrag Napijalo, dipl. inţ. arh. e-mail: [email protected]

Goran Petrović, dipl. inţ. arh. e-mail: [email protected]

tel: +381 11 2652 094; 2650 322 / 254

tel/fax: +381 11 3691 469; 2651 186

Strana 38 od 38

katalog malih kuća

Documents