Kako prepoznati loše slušanje: Pseudo slušanje: situacija u kojoj osećamo da bi trebalo da slušamo, ali nas ono

što druga osoba govori uopšte ne zanima i u stvari je ne slušamo. Tada se pravimo da nas zanima, ali pokretima tela i prenaglašenim kretanjem (i gestikulacijom i mimikom) otkrivamo da nas sadržaj (ali često i sagovornik/ca) uopšte ne interesuju.

Pasivno slušanje: Nije nam do govorenja pa se prepuštamo slušanju. Zavalimo se u stolicu, pokrivamo usta da bismo sakrili povremeno zevanje, pogled nam luta i retko gledamo sagovornika/cu u oči.

Otimanje reči: Dok druga osoba govori - nestrpljivi smo, lupkamo prstima ili se igramo nekim predmetom - želimo da preuzmemo reč. Zato slušamo tek toliko dok ne ugrabimo priliku za sopstveni nastup.

Doslovno slušanje: Ukoliko ne primamo neverbalne poruke sagovornika/ce, i/ili shvatamo potpuno bukvalno sve što je izrečeno, podrazumeva se da slušamo samo doslovno, ali ne i istinski.

Slušanje iz zasede: Reč je o slušanju koje ima za cilj napad na drugu osobu. Slušamo, ali samo kako bismo uočili greške u izlaganju i napali drugu osobu.

Prepreke koje stvara slušalac/teljka, tj. šta ne trebalo govoriti i šta ometa proces slušanja:

Usmeravanje: Preuzimanje kontrole nad onim o čemu bi sagovornik/ca mogao/la da govori.

Procenjivanje i vrednovanje: Sagovornik/ca ne sme da oseti da ga/je procenjujemo.

Optuživanje: Možete reći kako ste se osećali, ali nemojte za to da optužujete drugu osobu.

Agresivnost: Izbegavajte da izgovarate rečenice s ciljem da drugoj osobi nanesete bol ili je ponizite.

Moraliziranje: Nepoželjne su pokroviteljske izjave o tome kako treba živeti, šta činiti...

Savetovanje i podučavanje: Ne dati sagovorniku/ci dovoljno prostora i vremena da sam/a dođe do rešenja svog problema. Skloni smo da se ponašamo kao da jedino mi znamo što je najbolje.

Neuvažavanje tuđih osećanja: Neprepoznavanje i vrednovanje tuđih osećanja, kroz poređenja sa svojim.

Pričanje o sebi: Izbegnite govorenje o sebi, makar ono (prividno) imalo za cilj da problem (samo) rasvetli.

Etiketiranje i postavljanje dijagnoze: Saslušajte sagovornika/cu i shvatite njegov/njen način gledanja na problem.

Preterano interpretiranje: Vaše viđenje ponašanja sagovornika/ce ne mora da ima nikakve veze s onim što ta osoba sama misli.

Premošćavanje i skretanje pažnje: Znači skretanje razgovora s jedne teme na drugu. Najčešće to činimo kada ne slušamo sagovornika/cu zaista ili kada nam je tema dosadna i neprivlačna i/ili sam/a sagovornik/ca nebitan/a.