Поштоване колеге,

Са задовољством вам представљам нови број ,,Симбиозе''.Пре свега, желела бих да захвалим Управи Факултета, Сту-

дентском парламенту, БИД “Јосиф Панчић” и свим сарадницимана, као и до сада врло успешној сарадњи. Посебну захвалонст дугујемпрофесору Анђељку Петровићу који је за овај број у врло краткомроку одговорио на позив редакције.

Поред вести са факултета и извештаја о активности сту-дентских организација у новом броју писали смо о необичниммодел организмима, занимљивостима из света гљива, као и о на-учно-популарним манифестацијама које су обележиле претходни пе-риод.

Новитет у односу на последњи број је званична Фејсбукстраница нашег часописа, која ће бити активна чак и у периоду из-међу два броја.

Срећне празнике, успех у предстојећим испитним роковима, а пресвега уживање у читању Симбиозе жели вам редакција. :)

Број 14, јануар 2015.Часопис студенатаБиолошког факултетаУниверзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламент Биолошког факултета,Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредникЛена Илић

УреднициДушан РадојевићБојан ПетровићНевена ПетровићАна Вулетић

Лектура и коректураБојан Петровић

РедакцијаВесна ЂоковићТања ПајићСузана СтанисављевићМарија Гајић Петар ЂурићФилип БошковићМарија ПерићНаташа ПавловићМилена СпасојевићКатарина СтевановићМилица ПотребићАлександра Вукојичић

СараднициДино МартинићМилица НоваковићЂурђија ПаучковићНевена ВукојичићЛазар НоваковићКсенија БогдановићЈована Петровић

Адресаcasopis.simbioza@bio.bg.ac.rsISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

РЕЧ УРЕДНИКАЛена Илић

СИМБИОЗА

1 / СИМБИОЗА

садр

жај

фотографија са насловне странелинк

Профил на issuu.com

Twitterпрофил

Интернет презентација

Facebook страница

СИМБИОЗА / 2

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА3 Новости Студентског парламента

4 Реч студента продекана

5 Савез студената Биолошког факултета

7 БИД “Јосиф Панчић”Јесење активности

9 Интервју са професоромДоц. др Анђељко Петровић

11 Дан студената истраживача 2014.

12 Извештај са Сајма науке 2014.

ТЕМА БРОЈА13 Зграда Биолошког факултета?

МОЗАИК30 Пети Green fest

32 Осми Фестивал науке

33 Неверовали или да

35 Редакција препоручује

37 Календар

21 In vitro продукција бета ћелија од матичних ћелија

23 Топ 5 врста у 2014.

23 Нова открића у ризници научних сазнања - 2014. година

26 Водоник данас - улога и значај

27 Еволуција свести о еволуцији – колико смо спремни на промену?

15

307

13

26

БИОЛОГИЈА15 Биологија у медијима

17 Необичан свет гљива

19 Неки алтернативни модел организми у биологији и зашто су тако сјајни

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

3 / СИМБИОЗА

Дино МартинићПредседник Студентског парламента

студија, као и избори за студентапродекана. За представнике својихмодула изабрани су:

1. Биологија, прва година – МиљанСтевановић,

2. Молекуларна биологија ифизиологија, прва година – Филип

Бошковић,3. Екологија, прва година –

Слађана Милић,4. Професор биологије, мастер

студије – Петар Јовановић.

За студента продеканапристигла је само једна кандидатура,Милице Новаковић, актуелног сту-дента продекана. Студентски пар-ламент је донео одлуку да овукандидатуру предложи на следећојредовној седници Савета факултетау марту, када ће Милици Новаковићбити продужен мандат.

Студентски парламент јетакође активно учествовао и заступаоинтересе студената у раду Комисијеза обезбеђење и проверу квалитетанаставе, која се највише, у протекломпериоду, бавила предметима којипредстављају „уска грла“ на студијскомпрограму „Биологија“ и његова тримодула. Предмет органска хемија,један од предмета који представља„уско грло“ и утиче и на предмете навишим годинама студија, бива обе-лежен као критична тачка. Даљасарадња Управе Факултета и Сту-дентског парламента резултирала јесастанком предметних наставника напредметима Органска хемија и Ди-намичка биохемија на којем једоговорено да се уклони део градиваиз курикулума предмета које нијерелевантно за студијски програм„Биологија“ и његова три модула. Наследећем линку можете пронаћиинформације који делови градива сууклоњени.

У договору са деканскимколегијумом осмишљен је нови ра-

според испита који за циљ има даомогући да студенти могу да изађуна што више испита и повећа њихо-ву успешност. Распоред испита мо-жете наћи на сајту студената урубрици студије и подрубрици ис-пити.

У првом семестру одтрадиционалних активности Студент-ског парламента организоване суманифестације „Дан студената ис-траживача“ и „Сајам Науке“, о којимаможете прочитати више у овомброју. Такође заједно са деле-гацијом Савеза студената Био-лошког факултета, послати су иделегати Студентског парламентана семинар „ССБ-Теленор: Јачањекапацитета студентских пред-ставника – Студентски бизнисфорум“ у оквиру ког су студентиБиолошког факултета прошли тренингиз пројектног и event менаџмента, очему можете исто прочитати више уовом броју у тексту о активностимаСавеза студената Биолошког факул-тета.

Желим вам срећне ново-годишње и божићне празнике иуспех током предстојећих испитнихрокова, у име Студентског парла-мента и у своје имe.

За све информације нам можетеписати на адресу електронскепоште Студентског парламентаspbf@bio.bg.ac.rs или на фејсбукстраници Факултета коју ад-министрира Студентски парла-мент.

Драге колеге и колегинице,

Од објављивања пр-вог броја студентскогчасописа „Симбио-

за“, на почетку сваког броја акту-елни председник Студентскогпарламента је давао својеврсни и-звештај о раду Студентског парламентау претходном периоду. Поред студент-ског сајта, ова пракса је један од начинана који се омогућује јавност радастудентских организација.

Последња договорена акти-вност претходног сазива Студент-ског парламента, који је сличанактуелном сазиву, било је дежурањена упису. Ова активност је договореназбог проблема који су настали приупису претходне године, тј. бирањаизборних предмета не поштујућиредослед на ранг листи. Поред тога језначајно смањен и број жалби наизбор изборног предмета при упису.

У претходном периоду, насамом почетку школске годинепослат је допис Наставно-научномвећу, у име Студентског парламентаи студената, у ком је предложенаизмена календара одржавањанаставе. Усвајање овог дописа јеподразумевало враћање шестог ис-питног рока, као и продужетак ново-годишњих и божићних празника до 11.јануара. У допису је предложено иувођење слободне недеље безнаставе и испита пре јунскогиспитног рока, због одржавањатеренске наставе на другој годиниоснових академских студија, што је биопредлог Студентског парламента ипрошле године али због померањанаставе услед мајских поплава које сузадесиле регион то није било могуће.

У међувремену су одржанидопунски избори за упражњена местастудентских представника првегодине основих и мастер академских

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 4

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТ У ШКОЛСКОЈ 2014/2015. ГОДИНИ

ком пријављивања).

За све информације, позовитенас или дођите!

адреса: Београд, Студентски трг 16. тел: 011 2635-627 ел.пошта: dekanat@bio.bg.ac.rs

Биолошки факултет упериоду од фебруарадо јуна реализоваће

припремну наставу из БИОЛОГИЈЕ засве заинтересоване ученике IV ра-зреда средњих школа и гимназија, којипланирају да конкуришу за упис наБиолошки факултет (првенствено)или полажу предмет БИОЛОГИЈА накласификационом испиту, ради уписана неки други факултет.

Припремна настава ће сеизводити суботом у просторијамаФакултета. Сви заинтересовани могу дасе пријаве Студентској службиБиолошког факултета (Студентски трг16) до петка 7. фебруара 2014. годинеу времену од 9 до 13 часова.

Уплату у износу од 12.000динара извршити на рачун Биоло-шког факултета број: 840-1814666-61 (доказ о уплати се предаје прили-

РЕЧ СТУДЕНТА ПРОДЕКАНА

Милица Новаковић

и професорима још више побољшамоквалитет наших студија, односноквалитет курсева које похађамо, штоможемо постићи једино ако имамоопипљиви доказ да је заиста нештопотребно променити како би се ква-литет студија побољшао. Као што јеНикола Тамазео рекао: „Лоше методечине да и добре књиге и добри учитељипостају бескорисни”. За почетак ћемопокушати да уочимо могуће проблемена одређеним курсевима и да поку-шамо заједнички да их отклонимо.Такође циљ нам је да утврдимо ефи-касност сваког предмета користећи се,некима већ познатим анкетама које смоприпремили за студенте, а које за сврхуимају да студент кроз забележен бројутрошених сати потребних за успешносавладавање сваког курса, покажеколика је његова стварна оптере-ћеност по одређеном курсу. Настоја-ћемо да до краја ове календарскегодине добијемо нове статистичкеподатке о успешности студената наодређеним курсевима. Овом прили-ком молим све студенте болоњцеда нам помогну при реализацијиовог пројекта јер без ваше помоћине можемо започети било каквуврсту реформе на студијском про-граму и модулима.

Такође, овом приликом по-зивам све студенте и професоре дасе укључе у будуће акције Студентскогпарламента, Савеза студента, Спор-тског друштва и Биолошког истражи-вачког друштва „Јосиф Панчић“Биолошког факултета, да на било којиначин учествују у унапређивањуорганизације нашег факултета и ње-говој промоцији, јер само заједничкимснагама можемо нешто да променимо.Заједно, учинимо Биолошки факултетпрепознатљивим!

Ваш студент продекан,Милица Новаковић

Поштовани студенти,

Пре свега желела бих дасе захвалим Студент-ском парламенту и Са-

везу студената Биолошког факултета наодличној сарадњи, комуникацији иуложеном труду у протеклих годинудана при писању и реализацији разнихпројеката од значаја за студенте иБиолошки факултет. Као најважнијуактивност издвојићу релизацијуЗимске европске конференције сту-дената биологије - WiBioSE Confer-ence, и овом приликом се посебнозахваљујем колегама које су заједно самном учиниле ову конференцијумогућом. У наредном периодунастојаћу да заједно са ПредседникомСтудентског парламента, члановимаСтудентског парламента и Савезастудената Биолошког факултета ре-ализујем све планове предвиђене заову академску годину. Пре свега, оношто ће ове године Студентском пар-ламенту и мени као координатору битиприоритет је реализација пројекта -Промоције Биолошког факултета ипројекта реевалуације ЕСПБ на нивоуосновних академских студија. Као и досада, оно што је циљ јесте да у сарадњиса студентима, продеканом за наставу

5 / СИМБИОЗА

ИНФОРМАТИВНИ КУТАК

Студентске стипендије икредитиМинистарство просвете,науке и технолошког развоја

На сајту УниКредит банке можете погледати резултатеконкурса за доделустудентских стипендија икредита за шк. 2014/2015.годину.САЈТ УНИКРЕДИТ БАНКЕ

Распоред испитаБиолошки факултет

Распоред испита за свихшест испитних рокова зашколску 2014/2015. годинеможете преузети ОВДЕ.

Доситеја 2014/2015Фонд за младе таленте Републике Србије

Фонд за младе талентеРепублике Србије објавио јепрелиминарне резултатеконкурса за стипендирањедо 800 студената завршне године основних академскихстудија и до 400 студенатазавршне године мастеракадемских студија сависокошколских установачији је основач РепубликаСрбија за школску 2014/2015.годину. РЕЗУЛТАТИ

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Ђурђија ПаучковићПредседник Савеза

СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕН-ЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУ –СТУДЕНТСКИ БИЗНИСФОРУМ

Чланови Студентскогпарламента и СавезаСтудената Биолошког

факултета су и ове године учество-вали на традиционалној региона-лној студентској Конференцији наЗлатибору, 11-15. децембра 2014.године. Конференцију „Студентскибизнис форум“ је организовао Савезстудената Београда, чији је ССБиФлокални огранак.

Делегација студената Био-лошког факултета је била друга побројности на конференцији. Нашистуденти су присуствовали заним-љивим излагањима и учествовали удискусијама на различитим темама:предузетништво, покретње сопстве-ног бизниса и будућег запослења.Највећи број студената нашегфакултета је прошао и интезивнуобуку писања пројеката и пројектнименаџмент, где су кроз писањепројекта на задату тему пролазиликроз реализацију и менаџментпројектог циклуса. После напорнограда, наши студенти су нашли ивремена за дружење и јачањетимског духа.

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ

Савез студената Био-лошког факултета усарадњи са Омла-

дином ЈАЗАС-а, обележио је Светскидан борбе против сиде, другу годинузаредом.

Обележавање је било ор-ганизовано 1. децембра у холуФилолошког факултета, са циљемда дамо мали али значајан допри-нос у борби против ове болести. Чла-нови Савеза студената Биолошкогфакултета, који су вршњачки едукаторина ову тему, су делили промотивниматеријал (презервативе и брошуре).Постављали су питања колегама којису застали поред нашег штанда иуколико су тачно одоворили на пи-тање, добијали су кондоме, а ко нијезнао одговоре, добијао је кондоме иброшуру! Циљ обележавања овог данаје подизање свести студената о овојболести, начинима преношења, важно-сти тестирања и заштите од ХИВ вирусаи других полно преносивих болести, каои правима и помоћи особамаоболелих од сиде.

Од 1995. године 1. децембар сеобелешава као Светски дан борбепротив сиде. 1985. је проглашенаепидемија сиде у читавом свету иданас се сматра највећом епидемијом уисторији. Од последица обољевања одСИДЕ је умрло више од 25 милионаљуди у периоду 1981-2007. и премапроценама СЗО данас више од 33милиона људи је позитивно на ХИВ.

У Београду БЕСПЛАТНО ИАНОНИМНО тестирање на ХИВ ихепатитис Б се може урадитисваког радног дана од 8-12 часова уГрадском заводу за јавно здравље(Булевар деспота Стефана 54а,четврти спрат, соба 72), као и у Заводуза заштиту здравља студената Бео-

град, у Центру за превенцију СИДЕи полно преносивих инфекција (Кру-нска 57, улаз из Браће Недић 18, од9-17 часова).

ХУМАНИТАРНА ЖУРКА

24. децембра Хумани-тарнитим ССБиФ-а је у“Коноби Акустик” орга-

низовао хуманитарну журку за по-моћ малом Драгану. Журка је прошлау феноменалној атмосфери, а кафа-на је била пуна до последњег места.Овом приликом се захваљујемосвим колегама и пријатељима којису подржали нашу акцију! Сав новацод улаза и гардеробе је ишао ухуманитарне сврхе. Уз део приходаод продатог пића, скупили смо46.000 динара! :) У међувремену смосазнали да је Драган већ отишао наоперацију и средсва прослеђујемодругом малишану коме је неопходнапомоћ, Владимиру Ђорђевићу. Вишеинформација можете да нађете наФејсбук страници.

ЈЕДАН ПАКЕТИЋ, МНОГО ЉУБАВИ

Након изузетно успе-шне акције прошлегодине, хуманитарни

тим се и ове године прикључио акцијиЦрвеног крста општине Стари град„Један пакетић, много љубави“. Акцијусу спровели чланови Хуманитарногтима у холу Филолошког факултета,25. и 26. децембра. Првог дана, свеприкупљене ствари су однете уЦрвени крст, одакле су се даље ра-споређивале социјално угроженимграђанима општине Стари град.Другог дана су пакетићи однети уСвратиште за децу са улице на Зве-

здари, јер се прикупљање уЦрвеном крсту у међувременузавршило. Многа деца и њиховепородице су остале ове године безбитнијих ствари од Новогодишњихпакетића, али је сваки урученпоклон један преко потребан осмехвише! :)

СИМБИОЗА / 6

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ЈЕСЕЊЕ АКТИВНОСТИ БИД“ЈОСИФ ПАНЧИЋ”

Чланови Биолошкогистраживачког дру-штва „Јосиф Панчић“

били су прилично заузети ове јесе-ни. Иако ово доба године предста-вља паузу у активном истраживачкомраду на терену за већину секцијаДруштва, учествовали смо у бројнимактивностима, пре свега едукативног инаучно-популарног карактера.

Од 29. до 31. октобра смоучествовали на Грин Фест-у, фести-валу посвећеном одрживом развојуи очувању животне средине. Нашачувена изложба теренских фото-графија „Природа вас посматра“ јегостовала у Дому омладине токомодржавања фестивала и његовипосетиоци су имали прилику да седиве прелепим призорима природеи многим занимљивим организмимакоје су наши чланови овековечилитоком бројних теренских акција.Поред изложбе фотографија, заин-тересовани учесници и посетиоцифестивала су имали прилику да виде иод наших чланова чују доста о нашојзбирци теренских узорака. На Фести-валу су били изложени атрактивниекспонати Ботаничке, Ентомолошке,Миколошке, Орнитолошке и Терио-лошке секције. Обе наше изложбе ифотографија и теренских узорака супривукле пажњу.

Новембар је био и времевеликог годишњег представљањаДруштва, па смо 20. новембра уМалој сали Института за зоологијуодржали промоцију секција Друштва,где су координатори свих секцијаодржали кратке презентације свограда колегиницама и колегамазаинтересованим да се укључе унаш рад. Приметили смо да јеинтересовање ове године велико, теда је међу новим члановиманајвише бруцоша што нас посебнорадује. Ове године, након пар годинамировања, поново почињу са радом

Лазар НоваковићПредседник Друштва

и Татјана Аврамовић које су нампричале о климатској политициУједињених Нација, као и пробле-матици спровођења међународнихуговора о заштити климе. Било јеговора и о климатском активизму иначинима на које и обични људимогу допринети борби за спреча-вање климатских промена.

Друштво је почело и сарадњуса Удружењем “Волим природу”.Териолошка и Ентомолошка секција суорганизовале радионице за децуузраста 4-10 година. Правили смослепе мишеве од картона, бојилиинсекте, учили децу како се правизбирка инсеката и добро смо сезабавили (и понешто и научили) идеца и ми.

Искористио бих прилику ида нагласим како се можетеучланити у Друштво. После свакогпредавања које Друштво организујечетвртком у Малој сали Институтаза Зоологију (а о којима васобавештавамо путем Фејсбука),можете се распитати ко је одкоординатора секција присутан и налицу места се пријавити за рад уодређеној секцији, или се можетеучланити у групу те секције наФејсбуку, па се тамо распитати ко јекоординатор и пријавити се. Можетебити чланови и више секција, доксами не видите шта вам највишележи. Ако хоћете да пишете нашимкоординаторима на мејл, идите нанаш сајт и тамо ћете наћи адресеелектронске поште свих координа-тора.

Сада наступа зимска паузау раду Друштва, време испита такода неће бити активности на нивоуДруштва до марта. Желимо вампуно успеха са испитима, па се одпролећа видимо на предавањима,радионицама и наравно, теренима!

Хидробиолошка и Биоспелеолошкасекција.

Како бисмо новим члановимадочарали како изгледа теренски рад,објаснили неке основне техинкерада и правила понашања на тере-ну, организовали смо и мали моти-вациони терен.

Како већ дуже време похо-димо Авалу овим поводом, одлучилисмо да променимо локацију. Терен јеодржан 30. новембра у Липовичкојшуми, а наш водич кроз шуму је бионаш колега са Шумарског факу-лтета, Предраг Митровић. Упркоскасној јесени, наишли смо на достатога занимљивог, почев од некихCampanula које су још увек биле уцвату, преко разних гљива, паукова истонога, док су највећа атракцијабила два даждевњака, које је МаркоДивац координатор Херпетолошкесекције нашао скривене у стељи. Токомтерена, координатори су са новимчлановима разговарали о методамарада својих секција, досадашњимискуствима и резултатима, као и штамогу очекивати од будућих (знатноозбиљнијих) акција. Приметили смо дасу људи јако заинтересовани, питањасу пљуштала са свих страна и задо-вољство искуством на терену је билообострано.

Наставили смо и са органи-зовањем предавања четвртком уве-че. Имали смо јако занимљивопредавање о могућности применаметода молекуларне генетике уочувању биодиверзитета и заштитиугрожених врста, које нам је одржалаДр Зорана Курбалија Новичић саИнститута за биолошка истраживања„Синиша Станковић“. Предавање јебило изузетно посећено и наконпредавања је дошло до интензивнеи занимљиве дискусије измеђупредавача и студената. Као преда-вачи су нам гостовале и колегиницеса нашег Факултета, Нада Николић

7 / СИМБИОЗА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 8

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

9 / СИМБИОЗА

Симбиоза: Шта Вас је навело даупишете Биолошки факултет?

Могу слободно дакажем да сам имаосрећу да одрастам у

малом месту и да лета проводим уселу тако да сам од малих ногу биоокружен природом која ме јефасцинирала. Моју љубав премаприроди потпиравале су и емисијеобразовног програма и то пре свега„Опстанак“ и емисије два Дејвида(David Bellamy и David Attenbor-ough). Наравно, до средње школенисам ни размишљао о факултету,а онда су наставница биологије иИстраживачка станица Петницаодиграле пресудну улогу и момизбору факултета.

Симбиоза: Да ли су Вам студијебиле напорне, који је био Вашомиљени предметтоком студија, акоји предмет сте најтеже положили?

Док сам студирао студијеми се нису чинилемного напорне. Све је

некако ишло својим током. Сада,када са дистанце погледам настудије, морам да признам да нијебило ни мало једноставно (нарочитоуколико упоредите са неким другимфакултетима) али и даље мислим даје то један од најлепших периодамог живота. Било је предмета којесам са муком учио и једва положио(нпр. Философија природних наука ихемије), али било је и оних изузетнозанимљивих као што су Морфологија,Систематика и филогенија бескичме-њака и кичмењака, Микробиологијаи Еволуција.

Симбиоза: Чиме се тренутнобавите и која је тренутна сфераВашег научногинтересовања?

Сфера мог научногинтересовања је нај-шире речено енто-

мологија. Тренутно (а то трајегодинама) се бавим истраживањемпаразитских оса из потфамилијеAphidiinae, које су паразитоиди биљнихваши. Конкретно се бавим истражива-њем њихових филогенетских одно-са али и истраживањем диверзитета,екологије и популациона биологије.Поред ових „основних“ истражива-ња, истражујем и могућности при-мене ових паразитоида у биолошкојконтроли.

Симбиоза: Шта Вас као предавачанајвише инспирише?

На ово питање ће Вамвероватно већинапредавача дати исти

одговор - студенти. Наравно да сустуденти највећа инспирација, алипостоји ту још неколико ствари.Материја коју предајете такође можебити веома велика инспирација, јершто сте Ви више заинтересовани заметерију то Вас она више инспи-рише. И као последња (али не и нај-мање важна) ствар ту је и онајосећај самозадовољства када схва-тите да сте некоме пренели део знањаи још важније подстакли жељу застицањем знања (наравно да јеразлог мало себичан али постоји).

Симбиоза: Да ли себе сматратестрогим и захтевним професором?

Зависи од тога штасматрате строгим изахтевним. Лично ми-

слим да нисам много строг али дајесам захтеван у смислу да одстудената очекујем само оноликоколико сам ја њима пружио навежбама и предавањима. Ово јенаравно моје субјективно виђењесебе. За објективан одговор моратепитати студенте.

Симбиоза: Која је Ваша омиљенакњига, а који Вам је омиљенифилм?

Врло тешко питање.Издвојити једну книгуили један филм је

скоро немогуће. Што се књига тическоро свака књига коју су написалиNeil Gaiman, Terry Pratchett или Da-glas Adams би могла да ми будеомиљена. Али пошто морам дабирам ево неколико омиљених:Аутостоперски водич кроз галаксију(Daglas Adams), Добра предсказања(Terry Pratchett и Neil Gaiman),Осмица (Katherine Neville). Мој укусза филмове је „мало необичан“ такода ћу као омиљени изабратиисландски 101 Рејкјавик.

Симбиоза: Која Вам је омиљеназемља у којој сте били?

Мислим да је тоЧешка, јер је ком-бинација германске

уређености и словенског „шарма“.

Рођен сам и одрастао уСевојну (поред Ужица) где самзавршио и основну школу. Наконвеома дугог размишљања ипремишљана уписао сам средњумедицинску школу у Ужицу.Биолошки факултет Универзитета уБеограду сам уписао у врлозанимљиво време – октобар 2000.године, а завршио 2005. Истегодине сам уписао магистраскестудије на Катедри заморфологију, систематику ифилогенију животиња.

Већ следеће године почињереформа школства па уписујемдокторске студије на истојкатедри. Докторску дисертацијусам одбранио 2011. године. Упериоду 2007-2010. сам радиокао истраживач у Институту зазаштиту биља и животну сре-дину, а од 2010. године радим наБиолошком факултету, најпрекао асистент, а касније (од2011.) и као доцент.

ишло

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 10

ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДРАНЂЕЉКОМ ПЕТРОВИЋЕМ

Редакција

рања стећи знање и научити какода до тог знања најлакше дођете. Узсве то битно је и добро се забавити.На други део питање одговор јемного лакши. Биологија је наука 21.века тако да сви имамо среће штоживимо у њему. Бављење биологијомможе да буде веома перспективно,али и као и у свим другим по-словима углавном зависи од тогаколико сте добри у томе што ра-дите.

Симбиоза: Ваша омиљена фразаили филозофска мисао?

Мислим да немамнеку омиљену фра-зу али све више ми

се допада: „Нисам глув, само теигноришем.“

Симбиоза: Шта бисте поручилистудентима Биолошког факултетавезано застудије и колико јеперспективно бавити себиологијом?

Сада бих вероватнотребало да поручимнешто паметно и

дубокоумно, али ми ништа не падана памет. Мислим да је поента студи-

Симбиоза: Да ли постоји некапозната личност којој се дивите, којаВам је можда узор?

Међу познатим ли-чностима никаданисам имао узоре

али постоје многе које поштујем икојима се дивим. Једна од нај-занимљивих личности ми је сигурнофранцуски ентомолог Jean-HenriCasimir Fabre кога су звали и „Poetof science“.

Симбиоза: Да нисте биолог, штабисте били?

Па вероватно бих биоеколог.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

11 / СИМБИОЗА

за науку Душан Радојевић. Наконнеколико уводних речи учесници супредставили присутним колегамасвоје праксе.

Серију излагања је отпочелаНевенка Радић, студенткиња трећегодине, која је лето провела уШвајцарској у оквиру The Zurich Bi-ology Undergraduate Summer School,са презентацијом ''Unravelling theouter membrane proteome of mito-somes in Giardia lamblia''. Невенка језаинтересованим колегама испричалакако се пријавила за програмBUSS2014 и како се пракса одви-јала. Након ње смо могли да чујемоколегу са прве године, ФилипаБошковића који је презентовао рад“Добијање H2 процесом алкалнеелектролизе – уштеда енергијеприменом јонских активатора”,који је ордадио у Институту зануклеарне науке Винча. Лена Илићи Милена Спасојевић, студенткињетреће и четврте године, испричалесу како је изгледало волонтирањена пројекту о експерименталнојеволуцији пластичности где су билеангажоване након Сајма науке 2013.Колегиница Анђела Родић је током2014. године била на две студентскепраксе, преко Сајма науке 2013примљена је на волонтерски рад наистраживању улоге онкогена итумор-супресора у генези хуманихмалигнитета у Лабораторији за ради-

ДАН СТУДЕНАТА ИСТРАЖИВАЧА 2014.

Овогодишњи Дан сту-дената истражива-ча, четврти по реду,

одржан је 26. новембра у сали 70Института за физиологију и биохе-мију. То је манифестација коју заје-дно организују Студентски парламентБиолошког факултета и Биолошкифакултет, и представља серијупрезентација студентских истражи-вачких радова одрађених у токупротекле године. Волонтирања ипраксе су углавном одрађене улабораторијама у које су студентипримљени захваљујући прошлого-дишњем Сајму науке. Један бројучесника је имао прилику да у токулета борави у иностранству и тамо, увиду праксе, ради на неким одпрестижних научних института. Онису поред својих радова, поделилиса нама и утиске о земљама укојима су били, лабораторијама укојима су радили и проблеме сакојима су се суретали у току њиховограда. Оно што је организаторе изузетнообрадовало је одзив студената првегодине који су били заинтересованиза искуства старијих колега. Такођесу узели учешће и студенти који субранили своје радове на Примати-јади и Заштитијади 2014. године.

Дан студената истраживачаотворили су председник студентскогпарламента Дино Мартинић ипотпредседник студентског парламента

Тим ДСИ2014Фото: Марија Перић

обиологију и молекуларну генетику,ИНН Винча, а преко IAESTE програ-ма за студентске размене била је уПољској шест недеља.

Након кратке паузе јеуследила презентација МиленеСтанојевић, која је своју праксуодрадила у Израелу на ИнстутутуWeizmann, под називом “Испитивањеулоге Combgap-a u одржању стемћелија герминативне лозе на моде-лу Drosophilae melanogaster”. После-дњи део овогодишњег ДСИ био јепосвећен студентским истраживачкимрадовима који су презентовани натакмичењима попут Приматијаде иЗаштитијаде. Учесница Приматијаде2014. Маја Гајић је објаснила како једошла до резултата у свом раду''Испитивање антимикробне акти-вности екстраката и етарскогуља Ocimum basilicum'', а НиколаКостић учесник Заштитијаде 2014.презентовао је рад за који су он иколега Александар Лалић освојилипрво место на овом такмичењу.

Тим који је реализоваоовогодишњи Дан студената истра-живача се још једном захваљујеНевенки, Филипу, Лени, Милени,Анђели, Милени, Маји и Николи, каои колегама који су дошли да подржеманифестацију.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 12

Шести Сајам наукеодржан је 23. де-цембра 2014. годи-

не у библиотеци Института за зоологију.На овогодишњем Сајму науке својепројекте су презентовале две кате-дре Биолошког факултета, Институтза молекуларну генетику и гене-тичко инжењерство, Институт зафизику, Институт за мултидис-циплинарна истраживања, Институтза примену нуклеарне енергије иИнститут за нуклеарне науке Винча(програм можете погледати овде).

У току је пријављивање запројекте представљене на Сајмунауке 2014. Сваки студент имаправо да конкурише за волонтирањена највише два пројекта. Уколикостудент буде примљен на више од

ИЗВЕШТАЈ СА САЈМА НАУКЕ 2014.

Тим СН2014Фото: Ксенија Богдановић

пријаве одговарајућим лаборатори-јама, које ће одлучити кога ће при-мити или ког студента ће позвати наразговор поводом самог волонти-рања на одређеном пројекту.

Хвала вам што сте увеликом броју присуствовали овогоди-шњем "Сајму науке 2014" и желимовам пуно среће на конкурисању заместо волонтера на неком одпредстављених пројеката.

Више информација као ипрезентација са Сајма можете наћина страници Сајма науке настудентском сајту.

једног пројекта у обавези је да сеопредели само за један како би штовише студената имало могућностволонтирања у току ове године.

Неопходно је да се у пријавиналази ваш CV и мотивационо писмо.Такође, потребно је да CV имотивационо писмо буду инкорпо-рирани у један документ. Адресаелектронске поште на коју се вршипријављивање је sajam.nauke@gm-ail.com, а пријаву заинтересованистуденти могу послати најкасније до23. јануара 2015. године. У називумејла назначите на који се пројекатодноси ваша пријава. Након свакогпримљеног мејла биће вам по-тврђено приспеће истог. Након 23.јануара Студентски парламент Био-лошког факултета ће проследити све

Више фотографија са Сајма можетепронаћи на Фејсбук странициФакултета.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ТЕМА БРОЈА

13 / СИМБИОЗА

ЗГРАДА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА?

Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић

Биолошки факултетУниверзитета у Бео-граду већ деценијама

има великих тешкоћа са реализа-цијом наставе и науке, будући данема своју зграду. Једино власни-штво Биолошког факултета је 150m2 у згради Хемијског факултета, укојој се налази део стручних службии једна катедра. Осим тога, Факу-лтет располаже са неколико мањихзграда у Институту за ботанику уБотаничкој Башти “Јевремовац”, ко-ја је легат Универзитета у Београдуи дата је на управљање Биолошкомфакултету. Институт за физиологијуи биохемију и Институт за зоологијуподстанари су на Филолошком фа-култету. Поред просторија три Ин-ститута, Факултет за наставу користии просторије на Хемијском факултету(бивша зграда Природно-математичкогфакултета) на Студентском тргу бр.16, на Физичком факултету (зграданекадашње Више педагошке школе) уДушановој улици бр. 13, у Институтуза биолошка истраживања „СинишаСтанковић“ у улици Булевар Деспо-та Стефана бр. 142, итд. Простор заизвођење наставе је мали инеадекватан, па се настава одржаварадним данима од 8 до 20h, а коло-квијуми често суботом и недељом.У згради Филолошког факултета су илабораторије за извођење експериме-ната и виваријум, који најчешћезахтевају доласке ноћу и недељомкада је зграда закључана. Свипоменути проблеми одавно супознати релевантним институци-јама, као што су Министарство про-свете, науке и технолошког развоја,Ректорат Универзитета у Београду, а отоме се повремено пише и говори умедијима.

Решавање проблема простора

Биолошког факултета постало јенарочито актуелно када су уведенистандарди за акредитацију високо-школских установа и студијскихпрограма, као и стандарди за акреди-тацију научноистраживачких устано-ва. Будући да је Факултет био уопасности да не испуни услове заакредитацију, тадашњи деканскиколегијум, на челу са деканом проф.др Горданом Цвијић, интензивно јенастојао да постојећи проблемреши. Уз подршку тадашњег ректорапроф. др Бранка Ковачевића, мини-стра просвете и спорта СлободанаВуксановића и министра науке итехнологије Александра Поповића,2007. године поднет је захтевРепубличкој дирекцији за имовинуда се Биолошком факултету доделизграда. Будући да је Ботаничкабашта „Јевремовац“ наставна инаучна база Факултета и да се о њојкао заштићеном природном добрустара Биолошки факултет, било је одизузетне важности да будућа зградаФакултета буде у њеној близини. Идејаје била да се у сарадњи са Градскомвладом релативно празна зградаУрбанистичког завода доделиФакултету, јер је зграда саграђенаделимично на земљишту које јеприпадало Ботаничкој башти. Тимеби се по први пут у историјиФакултета на једном месту сконцен-трисала сва три постојећа Инсти-тута, далеко рационалније би секористила постојећа опрема икадрови, настава би била бољеорганизована, студенти би ималивише времена за учење, а Факултетби се успешније укључио у европскипростор високог образовања и нау-ке. Надлежне институције Града иРепублике обавестиле су Факултетда је предметна зграда у десетого-

дишњем судском спору и да на њуне може да се рачуна док је спор утоку. Након тога, декански колегијумје усмерио активности на започетиобјекат у самој Ботаничкој башти.

Наиме, 1995. године тадашњеруководство Биолошког факултета је,уз подршку тадашњег министрапросвете и Ректора Универзитета уБеограду, на месту дотрајалихслушаоница у Ботаничкој башти„Јевремовац“, којима је билоналожено рушење јер су угрожа-вале безбедност студената и запо-слених, започело изградњу новезграде Института за ботанику. Уизградњу бетонске конструкцијеуложено је око 1,5 милиона евра, арадови су обустављени јер пројекатније добио позитивну рецензију идозволе нису могле бити издате.Постојећа бетонска конструкцијавећ 18 година пропада и угрожава иружи Ботаничку башту, која језаштићено природно и културнодобро.

У време трајања јавног уви-да у Нацрт генералног плана Бео-града 2021, Биолошки факултет је2003. године доставио Секретарија-ту за урбанизам примедбе на наве-дени плански акт и већи деоусвојених примедби саставни су деоГенералног урбанистичког плана2021, донесеног 22. септембра2003. године. У тачки 4.8.13. наве-деног плана стоји да је: „У комплексимаБотаничке баште "Јевремовац" иЗоолошког врта дозвољено јеуређивање сагласно предвиђенојнамени, као и опремање и изградњаобјеката искључиво у функцијиодржавања, истраживања иедукације, а у складу са категоријомњихове заштите“. У складу са тим,претходни декански колегијум је за-

ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 14

добијања Локацијске дозволе, ускладу са измењеним Законом опланирању и изградњи из 2009.године. После готово две године,упућени смо на израду Планадетаљне регулације комплекса Бо-таничке баште "Јевремовац", што језавршено тек у децембру 2013.године. Израду свих наведенихпланских докумената финансиралоје Министарство просвете са преко5 милиона динара.

• У међувремену, Факултет јеконкурисао за средства из Нацио-налног инвестиционог плана за2008. 2009. и 2010. годину, безуспеха. Најзад, у фебруару 2014.године Факултет се обратиоМинистру просвете Томиславу Јова-новићу са Студијом оправданости ииницијативом да се из средставарасположивих у оквиру пројекта„Истраживање и развој у јавномсектору“ финансира изградњазграде Факултета као Центраизврсности биолошких наука.Министар је подржао нашу иниција-тиву и упутио допис „ЈУП истражи-вање и развој“, али је затим дошлодо застоја.

• Нови министар просвете СрђанВербић посетио је Ботаничку баштуу јулу 2014. и упознао се са нашоминицијативом. У новембру смо, наконпоновног састанка са Министром, кон-тактирали и Канцеларију за европскеинтеграције са циљем да у коо-рдининацији са Министарствомфинансија добијемо информације омогућностима финансирања иредоследу активности за реализа-цију нашег пројекта. Планира сесастанак са представницима Канце-ларије, Министарства просвете иФакултета после чега се надамо даћемо имативише информaција.

Драги студенти, желимо вамсрећну Нову Годину и пријатнеБожићне празнике!

У име деканског колегијумаПроф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић,

декан

почео, а садашњи наставио, низактивности да се нелегални објекату Ботаничкој башти препројектује узграду Факултета:

• У току излагања на јавни увидНацрта Измена и допуна Генера-лног плана Београда 2021. (Фаза 2),са Извештајем о стратешкој про-цени утицаја предметног плана наживотну средину, Биолошки факул-тет је 29. априла 2009. годинеСекретаријату за урбанизам играђевинске послове поноводостави описане примедбе и тачка4.8.13. допуњена је са: „У комплексује могуће уредити и изградитиобјекте за следеће намене: изло-жбени део, парцеле за експериме-нте, расадник, оранжерија иекономски део и објекат за извође-ње наставе Биолошког факултета“.

• Уз низ консултација са свимкатедрама Факултета, изабранафирма „ДА дизајн архитектура“израдила је Идејно решење, Идејнипројекат и Главни архитектонскипројекат нове зграде Факултета, алије много времена изгубљено унастојањима да се појасни процедура

Фотографије преузете са сајта ДА.

15 / СИМБИОЗА

БИОЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА

Бојан Петровић

На Божић је у часописуNature објављенооткриће нове врсте

антибиотика који може да убије широкспектар патогених бактерија, првитакав новитет у последњих 30 година.

У лабораторијским експери-ментима, бактерије нису развилеотпорност према новом леку,названом тиксобактин и врло јемогуће да ће им бити потребнонеколико деценија да постануотпорне.

"Тиксобактин је лек којиобећава. Врло је ефектан противрезистентних патогена у неколикослучајева инфекције код животиња",написали су истраживачи у свомизвештају. Тиксобактин убија бакте-рије тако што се везује за великемолекуле у ћелијском зиду, штоузрокује пуцање зида, тврди студија.

Постојеће методе заизолацију супстанци из бактеријскекултуре обично изолују самоантибиотике који су већ у употреби,наводи се у студији. У овом случајуистраживачи су унапредили методеза проналазак антибиотика. Они супроучавали 10.000 ланаца бактеријакоје живе у тлу и узгајали су их уприродном окружењу. Потом суизоловали супстанце које су проду-ковале бактерије и тестирали их набактеријама изазивачима болести.

У експерименту на мише-вима, истраживачи су показали датиксобактин лечи животиње инфици-ране бактеријама попут Mycobac-terium tuberculosis, која изазиватуберкулозу, Staphylococcus aureus,која инфицира кожу и друга ткиваљуди.

НОВИ АНТИБИОТИК ШИРОКОГ СПЕКТРА СИБИРСКА ПАНДОРИНАКУТИЈА

Неки тестирани сојеви овихбактерија су већ резистентни на многеанти-биотике, што отежава лечењељуди.

"Иако је још рана фазаистраживања, откриће потенци-јално нове врсте антибиотика једобра вест. Развој нових антиби-отика је стагнирао у последњимдеценијама, док је отпорност напостојеће антибиотике посталаозбиљна претња људском здра-вљу", прокоментарисао је ДрРичард Сибрук са Wellcome Trust-aу Великој Британији.

Проблем бактерија које суотпорне на антибиотике је озбиљнаживотна претња и проналазак новихантибиотика постао је тежак посао.

Pithovirus sibericum јевелики вирус. Имадволанчану ДНК, а

вирион има димензије 1,5×0,5 μm.Прошле године је објављенинтересантан рад о овом ново-откривеном вирусу.

Након отопљавања сибир-ског пермафроста старостипроцењене на 32.000 год. виролозиЖан-Мишел Клавери и ШанталАбергел пронашли су вијабилневирусне честице, које су биле устању да ефикасно инфицирајућелије амеба. Уместо комплико-ваних лабораторијских техника заревитализацију дорматних вируса, уњиховом раду наводи се да суједноставно загрејали узоракзамрзнутог тла, а онда додалирастворе и културу са амебама...

Истраживачи су изјавили дасе у светлу њиховог открића иналаза изузетне способности ожи-вљавања дорматних форми вирусамора другачије посматрати на некепривредне активности, попут иско-павања, рударења и дубинскогбушења кроз прастаре слојеве тла,јер постоји опасност да су та местамогући природни резервоари поте-нцијално опасних микроба за које сетренутно сматра да су ишчезли.

Структура тиксобактина

Модел механизма деловања тиксобактина

СИМБИОЗА / 16

БИОЛОГИЈА

ЧУЋЕ (И ВИДЕЋЕ) СЕ ВЕЋ МОЖДА БОЛИ АЛИ НЕМОЖЕ ДА ШКОДИ

ФАКТОРИ НАСЛЕЂА У НЕСАНИЦИ

Оптогенетика, дисци-лина која се бави кори-шћењем светлосних

стимулуса за усмеравање ћелијскихпроцеса, биће својеврсна техно-логија будућности, како у молеку-ларној биологији, тако и шире.Најновији допринос је развој све-тлошћу активираних нано-честица,које се могу користити као носачипротеина, који достављају протеинод интереса до ћелија од интереса,а молекуле клијента отпуштају пристимулацији.

Рад је објављен у часописуMolecular Pharmaceutics. Користећичестице неорганског злата иласерску стимулацију у опсегублиском спектру инфрацрвене све-тлости, тим научника са Универ-зитета у Каролини демонстрирао јеупотребу ове методе која омогућујециљану доставу клијентног проте-ина у ћелије по специфичнимобрасцима, уз по први пут и вре-менску и просторну контролу про-цеса (као код природне регулацијеекспресије гена за дати протеин).

"Можете уперити ласер уткиво и контролисати када и гдежелите да имате повишену екс-пресију неког протеина" изјавио јеНорберт Рич, руководилац пројекта."А то значи да ћемо у биолгијимоћи да поставимо низ питањакоја до сада нису била поставље-на, јер смо сад у стању да у in vitroусловима при манипулисању нате-рамо тачно одређену ћелију даизведе тачно одређену радњу".

Студија на више оддве хиљаде пације-ната рађена на

престижној Мејо клиници у САДразбила је мит о томе да биопсијадоприноси метастазирању малигногткива. У последњем издању часо-писа Gut објављено је какопацијенети којима је рађенабиопсија заправо имају бољи исходлечења и дуже преживљавају одпацијаната над којима та процедураније примењивана.

Иако је студија укључиласамо пацијенте оболеле од ракапанкреаса, техника за узорковањеткива која је примењивана забиопсију – аспирација танком иглом– користи за најразличитије другетипове канцера.

Инсомнија у фазамадетињства и адолес-ценције делимично

се може приписати наследнимфакторима, сугеришу резултатинајновије студије близанаца. Учасопису Sleep објављен је рад чијирезултати показују умерену херита-билност у кличички сигнификантнимслучајевима инсомније. Генетичкифактори допринели су од 33 до 38процената током трајања студије, укојој је просечна старост пацијанатабила од осам до десет година.Касније, током праћења испитаника,херитабилност инсомније креталасе између 14 и 24 процента када суиспитаници напунили 14, односно15 година. Остатак варијабилностипотиче од различитости фактораживотне средине.

"Несаница је у младостиумерено повезана са генетичкимфакторима, који једни другесмењују кроз време", речи суаутора. "Изузетно нас је изнена-дило да ови фактори нису стаби-лни током времена, пошто утицајгена очигледно зависи од фазе уонтогенетском развоју".

Фејсбук страница часо-писа “Симбиоза” свремена на време

објављује најновије вести изанимљивости из света науке...Пратите нас! :)

БИОЛОГИЈА

17 / СИМБИОЗА

Убразилским прашума-ма, где живи више од 8% свих до сада

познатих инсеката, постоје и коло-није мрава из племена Camponotiniкоји живе на дрвећу. Бројностиндивидуа једне колоније можебити и до осам милиона. Својастаништа праве тако што ископавајуходнике унутар дрвета, а са његасилазе само када иду по храну.Међутим, код појединих јединкипримећено је веома необично пона-шање; Camponotini мрави су веомаосетљиви на велику влажностваздуха, те зато живе на вишимделовима дрвећа, ипак, неке једин-ке, под одређеним условима, сила-зе и на ниже делове дрвета. Научницису констатовали како те јединкеполако губе контролу над својиммоторним функцијама, добијајугрчеве, и каче се мандибулама залистове, а потом, веома брзо, умиру.Неколико сати након тога, ноћу и нанижој температури, из главе мрава по-

НЕОБИЧАН СВЕТ ГЉИВА

Милица Потребић

чиње да расте једна необичнаштапићаста структура.

Наиме, када мрави радницииду по храну, за кутикулу одређенихјединки закаче се веома ситне спо-ре. Уз помоћ специфичних ензима ипод притиском, споре продиру изкутикуле у унутрашњост тела мра-ва. Након тога на рачун ткива до-маћина почиње да се развијамицелија гљиве Оphiocordyceps uni-lateralis. Она доводи до дистрофијемишића мрава, и уз помоћнеуротоксина утиче на њиховнервни систем тако што, на за садајош увек неутврђен начин, почињеда га контролише. На тај начин мравје приморан да дође до нискихделова дрвећа, где је висок нивовлажности, што мраву никако неодговара, али што је, са другестране, веома погодно заразвијање спора гљива. Исто тако,када гљива „одлучи”, долази и дотакозваног „мртвог угриза“ - тада семрав уз помоћ мандибула фиксира

Coprinus comatus Оphiocordyceps unilateralis

БИОЛОГИЈА

СИМБИОЗА / 18

за главни нерв листа и умре, агљива почиње да развија својеспороносно тело. Оно је различитогоблика код различитих врста а самадужина развића такође варира иможе трајати и до три недеље. Кадасазри, спороносно тело на врхупуца и споре се избацују на шумскотло како би пронашле нове по-тенцијалне жртве. Сматра се дапостоји око сто врста гљива из родаОphiocordyceps, али оно што јепосебно интересантно, јесте да јесвака од ових врста гљива високоспецијализована за посебну врстуинсекта.

Док је код ових гљива токомеволуције дошло до развијањаендопаразитизма, који за последицуима смрт свог домаћина, другегљиве су развиле потпуно другачијеживотне стратегије. Тако су некегљиве, као што је Coprinus comatus,разградњом сопственог тела обе-збедиле продужетак своје врсте.

Представници ове врсте спа-

дају у сапрофитске гљиве које серазвијају на веома различитимподлогама. Њихова плодоноснатела су са белим шеширићемзвонастог облика, а са доње странешешира, налазе се листићи хи-менофора који су у почетку белебоје, потом розе, а на крају потпуноцрни. Након само 48 сати,плодоносно тело читаве гљивеомекшава, постаје воденасто ипоприма тамну боју. Затим се наивицама шеширића формирају капимастиљаве течности. Убрзо, долазидо аутолизе и читаво тело сепретвара у црну масу. Највећи деомасе чине базидиоспоре.

Током историје људи супронашли начин да искористе овајспецифичан феномен у животномциклусу Coprinus comatus, па су таковажни документи били потписиванимастилом направљеним управо од овеврсте гљиве. Сваки такав потпис је усеби садржао јединствен распоредбазидиоспора који није могао да се

понови, тако да би се, по распоредуспора, јасно могла направити разликаизмеђу оригиналних докумената иевентуалних фалсификата.

Представници ове вртенасељавају северну хемисферу, асматра се да су одатле интро-дуковане на Нови Зеланд иАустралију, где је слика ове врстегљиве била чак и на поштанскиммаркицама 1981. године.

Ово су само два пред-ставника из царства гљива, за којесе сматра да има око пет милионаврста, а од којих је свака једин-ствена и занимљива на свој начин.

Coprinus comatus

БИОЛОГИЈА

19 / СИМБИОЗА

Некако већина нас(кад кажем нас -мислим на биологе

одређених профила - а они ће сепрепознати) започне студије саидејом да ће бити део пројекта којиће открити лек за неку врстумалигнитета, наћи нови начинкоришћења матичних ћелија илиповећања приноса кукуруза.Међутим, далеко од тих неколико"мејнстрим" праваца и моделорганизама у биологији, постојиогромно и разнолико царство

НЕКИ АЛТЕРНАТИВНИ МОДЕЛ ОРГАНИЗМИУ БИОЛОГИЈИ И ЗАШТО СУ ТАКО СЈАЈНИ

Невена Петровић

других врста које могу бити јакокорисне у одређеним областима.Ако на тренутак заборавимо намишеве, ешерихију, дуван, парадајзили квасце, и осврнемо се на некедруге врсте и све оне сјајнеексперименте одрађене на њима, таалтернатива постаје јако, јакозанимљива. Ја сам издвојила парњих са којима сам се сусрела упоследњих неколико година (илиимала ту част да слушам о томекако изгледа радити са њима).

Emiliania huxleyi,биоминерализација

Вероватно вам прича отоме како алге ства-рају своје мале љу-

штуре звучи досадно и не такоинспиративно. Међутим, пар мојихпријатеља проводи сате гледајућићелије коколитофора док градеегзоскелете. Уз добар микроскоп инешто мало искуства, могуће језавирити у тај малени свет алги иуживати у сликама које тада настају.

Наравно, није све такоједноставно. Методе које се користеморају бити прилагођене специ-фичним особинама ових једно-ћелијских организама, а то захтеваодређено време и труд. Циљ свегатога је разумети механизамбиосинтезе егзоскелета и искори-стити га за производњу неких новихматеријала са одређеним стру-ктурним и функционалним оco-бинама.

Emiliania huxleyi

Mimosa pudica

БИОЛОГИЈА

СИМБИОЗА / 20

Notophthalmus viridescens,регенерација и организација хроматина

Једно од последњихнеколико поглавља књигеиз "Развића животиња" је

прича о регенерацији и дажде-вњацима као добрим примеромживотиња које могу лако дарегенеришу одређене органе. Notoph-thalmus viridescens се користи каомодел систем за проучавањерегенерације већ више од 35година. Међутим, због огромневеличине њихових хромозома, слу-же и као модел организам на којемсе изучавају виши нивои органи-зације хроматина. Уколико скокнетена сајт лабораторије који води ЏонМарко можете видети неколико јакодобрих филмова о „триковима“ који сеизводе у њиховом лабу.

Physcomitrella patens,фотобиореактори

Готово је фасцинантно укојим се све областимаистраживања може

искористити ова сићушна маховина.Често служе за изучавање развојаодређених система и одговоравиших биљака, јер се код маховинамогу срести еволутивно примитивнијиоблици истих. Такође, упоређивањемпроцеса развића виших биљака и сетагена који учествују у одређеним фазама,са развићем и експресијом генамаховина, можемо подвући паралелу ивидети шта се то у току еволуцијепроменило, а шта је остало исто.Заслугом неколико центара који се бавепроучавањем маховина, развијени су ипрви бриореактори - биореакторизасновани на ћелијама маховина.Можда једна од најзначајних идејајесте продукција фармаколошкиактивних супстанци (пре свегахормона и вакцина). Тренутно једанод најуспешнијих центара који себаве маховинама налази се уФрајбургу, Немачка.

Mimosa pudica,сеизмонастије

Код нас познатија каостидљива мимоза. Акосе сећате лекција о

покретима биљака, онда седефинитивно сећате и ове крхкебиљке чији се игличасти листићисклапају неколико секунди накондодира њене површине. Управозбог тог, за биљке брзог одговоракоји је последица преноса еле-ктричних и хемијских сигнала, онасе користи и у истраживањима. Неможемо је назвати правим, али башправим модел организмом, али намје и даље привлачна за истра-живање аквапорина и динамикереорганизације цитоскелета, који сесматрају одговорним за овај типпокрета код биљака.

Notophthalmus viridescens

Physcomitrella patens

БИОЛОГИЈА

21 / СИМБИОЗА

Резултати две новестудије (Pagliuca исар.,2014 и Rezania и

сар., 2014) показали су по први путна који начин је могуће in vitroнаправити од хуманих плурипотентнихматичних ћелија – ћелије које личе нанормалне бета ћелије и синтетишуинсулин. Ово откриће ће, уз даљаистраживања, омогућити велики ко-рак напред за потенцијалну ћелијскутерапију дијабетеса.

Код аутоимуног дијабетеса –diabetes mellitus тип 1, инсулин-продукујуће бета ћелије су напа-днуте од стране имуног система штопроузрокује доживотну зависност одегзогеног инсулина који заустављапостојеће катаболичко стање, спречавакетозу, обара хиперглукагонемију инормализује метаболизам шећера.Трансплантација ћелија панкреа-сних острваца омогућава мању за-висност од дневних инјекцијаинсулина, указујући да је терапијазаменом ћелија функционаланначин за успостављање контролеглукозе у организму. Овакви резул-тати су били подстицај за пронала-жење терапије која би омогућавалапрецизнију контролу нивоа глукозеу крви, што би смањило ризик одозбиљних здравствених компликацијакасније у животу, као што су: променена кожи, кардиоваскуларне комли-кације или болести бубрега. Недоста-так донора панкреасног ткива довеоје до покушаја да се пронађу алтер-нативни и стандардизовани изворихуманих бета ћелија.

Хумане плурипотентне ма-тичне ћелије, како ембрионалне, такои индуковане, не обезбеђују самомогућност разумевања ембриона-

IN VITRO ПРОДУКЦИЈА β ЋЕЛИЈА ОД МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

Душан Радојевић

лног развића код људи, већ нуде ибогат извор ћелија за замену мртвихили дисфункционалних ћелија уразним траумама и дегенеративнимболестима. Капацитет самообна-вљања хуманих плурипотентнихматичних ћелија (даље у тексту: хПМЋ)и њихова способност да се дифе-ренцирају у већину наших ћелијскихтипова, укључујући и инсулин-продукујуће бета ћелије, инспири-сала је многе лабораторије (приинститутима, као и приватне) да ра-звију методе за производњу бетаћелија које би биле сензитивне наглукозу. Значајан напредак јепостигнут током претходне децени-је, али су тек крајем прошле годинедва тима научника успела данаправе инсулин-продукујуће ћелијеод хПМЋ које су делиле значајнефункционалне карактеристике санормалним хуманим бета ћелијама.

У односу на раније лаборато-ријски добијане бета ћелије (којиманедостају карактеристике функциона-лних зрелих бета ћелија и које су носилезначајан ризик од канцера), ове ћелијесу се одликовале експресијом транскри-пционих фактора који контролишусазревање бета ћелија, глукозомстимулисаном секецијом инсулина(ГССИ) и успостављањем нормалногнивоа шећера у крви наконтрансплантације код мишева садијабетесом. Код ових мишева тимнаучника са Харварда је вршиотрансплантације произведених бетаћелија у бубреге и већ након 10дана мишеви нису показивали знакеболести. Како би доказали осе-тљивост на глукозу in vitro добијенихбета ћелија, мерили су промену уну-тарћелијске концентрације калцијума.

Бета ћелије осећају про-мену нивоа глукозе у крви путемсигнализације калцијумом. Повећа-ње нивоа глукозе у крви водидеполаризацији мембране, којаузрокује инфлукс јона калцијумакоји је спрегнут са егзоцитозоминсулина. Доказана је и способностпаковања инсулина у секреторневезикуле.

У ранијим терапијама,примењиване су прогениторскећелије панкреаса које су транс-плантиране у миша и то је водилока враћању нивоа шећера у крви нанормалан ниво. Ове ћелије суомогућавале да од хПМЋ настану свећелије адултног панкреаса. Првафаза клиничких испитивања је утоку, тестирају се безбедност иефикасност, и подразумева поста-вљање прогениторских ћелија ууређаје који ће онемогућаватиимунским ћелијама да нападајућелије унутар уређаја. Ова стратегијазависи од спонтаног сазревањапресађеног прогенитора у инсулин-продукујуће бета ћелије. Напредак устварању специјализованих бета ћелијау лабораторијским условима довела једо интересовања за тестирањебезбедности и ефикасности терапијеоваквим типом ћелија такође, алитренутно нема покушаја.

Упоредном анализом лабо-раторијски гајених ћелија са зрелимхуманим бета ћелијама (које суприсутне у Лангерхансовим остр-вцима) добијених од донора пан-креасног ткива, доказано је да иакоделе неке функционалне кара-ктеристике, не понашају се употпуности као зреле хумане бетаћелије здравих појединаца. На при-

БИОЛОГИЈА

СИМБИОЗА / 22

мер, у ''произведеним'' бета ће-лијама нема брзог смањењасекреције инсулина када се смањиниво глукозе. Дакле, неопходно јејош боље разумевање ''произведе-них'' бета ћелија како би билекорисне у ћелијској терапији. Поредтога, ако је овим ћелијама наконтрансплантације потребно време дасазреју, морамо знати колико јевремена неопходно да прође допотпуне матурације.

Научници са Института заматичне ћелије, УниверзитетаХарвард, предложили су методу заправљење бета ћелија од хПМЋ улабораторији која укључује ком-пликован протокол (6 корака) где седодају разне комбинације 11фактора (фактора раста и малихмолекула) и до 6 недеља. Факторираста и мали молекули контролишусигнале који покрећу ћелије дужразличитих путева од прогениторскихдо зрелих ћелија. Откриће сигналнихпутева за ендодерм и панкреаснећелије у раном развићу било је кључноза узгајање бета ћелија улабораторији. У новом протоколунеки од фактора се користе више одједном, а ћелије које се добијајукроз кораке нису у потпуностиокарактерисане. Након систематичногтестирања великог броја фактора,утврдили су да је у сваком од кораканеопходно додати комбинацију 2 или 3фактора, при чему је веома битнањихова концентрација и трајањеполуживота. Поставља се питање којаје циљна ћелија за одређене факторе,како циљне ћелије одговарају наове факторе, а одговори на овапитања ће омогућити објашњењезашто данас комплексне методе че-

сто доводе до резултата који вар-ирају од експеримента до експери-мента и између различитихћелијских линија.

Уколико се покаже каоизводљиво генерисање довољногброја ћелија које производе инсулиниз једне одређене ћелијске линијекако би се спровела прва фазаклиничких испитивања, и ако битестови показали да је поступакбезбедан и ефикасан, неопходно јеи даље покушавати да се разумејуосновни механизми диференција-ције.

Такође, неопходно је про-наћи минималан број факторанеопходних за подстицање хПМЋда производе зреле бета ћелије изнати како ови фатори функционишу,научити како контролисати експанзијупрогениторских ћелија панкреаса какоби омогућили количину ових ћелијанеопходну за клиничку употребу.Проналажење начина за уклањањенежељених ћелија из мешавине,као и отклањање нуспојава прили-ком успешне терапије подразумевавраћање корака у назад како бисмобоље разумели биологију болести икако третман функционише. Једнаод препрека клиничкој употреби јенемогућност масовне производњезрелих бета ћелија.

Терапију заменом ћелија уоболелих од дијабетеса тип 1, требапосматрати као терапију, а не каолек. Како би излечила болестћелијска терапија мора да секомбинује са имунотерапијом којаби повратила имунолошку толе-ранцију на бета ћелије. Такођетреба имати у виду и одбацивањебета ћелија које имунски систем пре-

препознаје као стране.Имплантација у уређај

сличан оном који је споменут напочетку текста спречила би интер-акцију између ћелија имуногсистема и трансплантираних ћели-ја. Тим научника са Харварда је уциљу завршетка претклиничкихиспитивања остварио сарадњу саколегама са Технолошког институтаиз Масачусетса како би развилиимплант који би имао протективнуфункцију. Један такав имплант сејош увек теститра, а по речимапроф. Мелтона, који руководи овимпројектом, а чији син и ћерка имајудијагностификован дијабетес тип 1,већ више месеци успешно штитиимплантиране бета ћелије одимунског система миша. Стога јеврло вероватно да ће ускороуследити прва фаза клиничкихиспитивања.

Ова открића су веомаохрабрујућа, иако је неопходнонаставити даље са основнимистраживањима, већ се уочавајузначајни кораци за коришћење invitro добијених бета ћелија из хПМЋу ћелијској терапији дијабетеса.Овакве ћелије имају способност да''прочитају'' количину шећера у крвии да луче тачно одређену количинуинсулина која је толико прецизна давероватно никад неће моћи да се таквапрецизност постигне инјектирањеминсулина. У следећем броју „Симбиозе“биће детаљније објашњени корациовог - како многи истраживачинаводе – највећег открића у после-дње две деценије у дијабетологији.

Бета ћелије добијене одхуманих матичних ћелија формирајуострвца налик кластерима у миша.Након две недеље одтрансплантације у бубрежну капсулу,ћелије продукујући инсулин, елиминишудијабетес у миша (слика)

23 / СИМБИОЗА

БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

Људи су до сада открилиоко 2 милионаразличитих врста

животиња, али се процењује да имајош око милион оних које чекају дабуду откривене. Сваке године,научници широм света откријуизмеђу 17.000 и 18.000 нових врста,и 2014. се у томе не разликује. Овдесмо сузили избор на оне које су намзапале за око.

ТОП 5 ВРСТА У 2014.Сузана Станисављевић

Amblyopsis hoosieri

За разлику од других,сродних риба, A. hoosieriнема мутацију у гену за

родопсин која доводи до слабљењавида. На основу овог би се моглозакључити да би могла да види сасвимдобро, само када би имала очи. Ова, употпуности безбојна, пећинска рибаможда нема очи, али зато има анус... наврату! Станиште ове занимљиве рибеје у јужној Индијани. Име је добила побејзбол тиму „Indiana Hoosiers“, каопочаст неколицини познатих научникакоји раде на Универзитету у Индијани.Такође водећи аутор је фан поменутогбејзбол тима.

Boophis ankarafensis

B. ankarafensis можетепрепознати по светлозеленој боји коже и

црвенкасто-браон пегама на глави илеђима. Настањује дрвећа Анкарашуме у северозападном Мадагаскару.Оно по чему се истиче је позив запривлачење мужјака који се уме сто триклика (шкљоцкања) састоји од два.Недостајући клик је привукао пажњуистраживача у право време. Без обзирашто обитавају у заштићеномнационалном парку „Sahamalaza –ÎlesRadama“, деструкција њиховог стаништаје у току и доводи до смањења њиховогброја, наводећи истраживаче да предложепостављање ових жабица на листукритично угрожених врста. Слушањењиховог позива могло би да им помогне успасавању.

НОВА ОТКРИЋА У РИЗНИЦИ НАУЧНИХ САЗНАЊА – 2014. ГОДИНА

Тања ПајићВесна Ђоковић

Шкољка са острва Jaвa

Пре научно-истражива-чких напора посвећеноги не малог тима са

холандског Универзитета у Лајдену,Амстердаму, затим са Аустралијскогнационалног универзитета, Универ-зитета из Француске итд. ( Joordens JC1,d'Errico F2, Wesselingh FP3, Munro S4, deVos J3 и остали.. ) објављених учасопису Nature, најстарији познатиљудски запис настао је пре око 100.000година. Тај запис чине цртежимодерних људи (Homo sapiens)

из пећине Бломбос која се налази уЈужноафричкој Републици. Спо-менута група научника посматрала јеи детаљно, седам дугих година,анализирала аутентичност и текстуруцик-цак урезаних линија уфосилизованој шкољци (PseudodonDUB1006-fL) са острва Јавa која јевише од сто година била незапаженау музеју који ју је чувао. Ова шкољкаприпада колекцији из Центра забиодиверзитет у Лајдену и таколекција броји више од стотинеслатководних шкољки (најуо-бичајенија врста је Pseudodon von-dembuschianus) са познатог нала-

зишта Тринил (Јавa), а формирао ју јехоландски истраживач Ежен Дибоапред крај 19 века.

Испоставља се даугравирани узорак претходи процесуфосилизације шкољки те да је старизмеђу 430.000 и 540.000 година.Претпоставка је да је овагеометријска шара од пре поламилиона година начињена рукомдалеког претка, Homo erectus-a. Садовољно сигурности овај тим тврдида је гравура начињена од странедревних људи, но није и доказано даје то учинио баш Homo erectus. Поредових гравура у колекцији су устано-

СИМБИОЗА / 24

БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

Antechinus arktos

Овај торбар који наликујемишу има шареноликокрзно, које од сиво-браон

нијанси на глави прелази у наранџасто-браон ка позадини. Око очију има жутеознаке а реп му је изразито црн. Као и свиторбари, нађен је у Аустралији, уСевероисточном Квинсленду. Оно штозапањује више од проналаска нове врстесисара је проналазак једне која убија самусебе кроз ватрене и понављајућесексуалне интеракције. A. аrktos пратиобразац парења који имају и други уњеном роду, што доводи до 14 сатинепрекидне копулације са многобројнимпартнерима како би обезбедила опстанаксвоје лозе. Ипак, ове ентузијастичнесексуалне лудорије узимају свој данак:ниво хормона стреса код мужјакадраматично расте током овевишенедељне сезоне парења, доводећиконачно до потпуног отказивања тела.Какав начин да се оде!

Litarachna lopezae

Микроскопски чланшироко распрострањенеали релативно непроучене

фамилије Pontarachnidae је гњида којанастањује The Bajo de Sico системкоралних гребена у Порторику. Имењакјој је нико други до поп икона ЏениферЛопез, чија је музика, како каже главниаутор студије Владимир Пешић,одржала тим оптимистичним док суписали свој рад. Иако је, у односу наостале проучене, ово гњида која живина највећим дубинама мора, тачније на230 стопа испод површине, славу јестекла највише својим именом.

Последњи на листи јеполуакватични инсек-тиворни пацов. Одли-

кује се густим сиво-браон крзном,ситним очима и ушима, и дугим репомопремљеним израштајима који мупомажу у пливању. Обитава на Sulawesiострву на Индонезији. Иако је физичкисличан воденим пацовима из суседнихдржава, генетички је сличнији копненимпацовима са овог острва. Ово значи даје путем конвергентне еволуције стекаоособине које поседују и други воденипацови, иако не потичу из исте линије.Самим тим, не само да представљанову врсту, већ и нови род. Ипак, нијенов за све: народ Мамасе, места покојем је и дато име врсти, дуго година јекористио ове пацове као талисман зазаштиту својих домова од ватре.

Waiomys mamasae

вљене и шкољке које имају рупу башна оном месту где их мишић држизатвореном. Сматра се да су те рупенастале од стране далеких предака иуз систематичну употребу зубаморског пса. Ово показује вештинуотварања без разбијања. Научници сутакође објавили да је једна шкољкаслужила као нека врста оруђа.

За сад није одгонетнуто да лиje ова шара израз уметничкеинспирације или је имала употребнусврху. Поставља се важно питање, ато је да ли овај узорак може битидоказ симболичког понашања.Когнитивна способност да се ознаке

претворе у апстрактне симболасматра се атрибутом модернекогниције и модерног понашања.Но, неупитна је чињеница да је овацик цак урезана линија морала битиначињена са јасном намером изнатном снагом и будући да јенепрекинута (уочава се М облик иинверзна N форма) то нам указујена значајну мануелну контролу,непрекинуту пажњу и посвећење упрецизности.

БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

25 / СИМБИОЗА

Како је летећа риба полетела?

Модерне летеће рибе,Exocoetidae, супознате по својој

способности да при скоку из воде уваздуху могу остати дуже од 40секунди и прећи више од 400 метарапомоћу дугих грудних пераја наликкрилима. Могу ''летети'' брзином одоко 70 километара на сат и тимеуспешно побећи од воденихпредатора. Међутим, егзоцетиденису биле једине рибе које суразвиле ''летење'', лебдећи надповршином воде. Изумрле летећерибе познате као торакоптериде(Thoracopteridае) развиле су теланевероватно слична егзоцетидамапре више од 200 милиона година,током Тријаса. Ипак, збогнедовољно прелазних фосилнихформи, остало је непознато како суразвиле способност ''летења''.

Одговор на ово питањеможе дати новооткривенаторакоптеридна врста, као и увид уто како је код модерне летеће рибе,лет еволуирао тако добро. Новариба је названа Wushaichthys ex-quisitus, што значи "изузетна риба изWusha" на грчком и латинском(Wusha је град у јужној кинескојпровинцији Guizhou где супронађени фосили) а откриће јеобјављено у часопису Biology Let-ters.

Научници са Института запалеонтологију кичмењака ипалеоантропологију у Пекингу,открили су шест добро очуванихпримерака фосила Wushaichthys у2010. Живели су пре 235 милиона до242 милиона година у врућимповршинским слојевима древногокеана Палеотетис. Ова изумрлариба је била релативно мала (око 5,2центиметара) и вероватно се хранилапланктоном, а била плен морскихрептила и већих карниворних риба.То је најстарији и најпримитивнијиторакоптерид досад пронађен.

Упркос томе што је кровњегове лобање бочно проширен, каокод каснијих торакоптерида, који им јепомагао да живе и хране се уповршинским слојевима океана, овајпредак изгледа није био летач. Нијеимао тип репног пераја(карактеристика свих познатихкаснијих торакоптерида) којиомогућава узлетање из воде, а такођему недостају и пераја налик на крилакоја би му помогла при летењу.Штавише, Wushaichthys је употпуности прекривен крљуштима, заразлику од напреднијихторакоптерида које су изгубиле својетелесне крљушти, што по својприлици побољшава ефикасностлебдења и маневрисање.

Скоро комлетни скелети овихфосила дају битан увид о еволуцијилета код торакоптерида. На основуWushaichthys и других фосила тора-

коптерида, Ксу и његови сараднициса горе поменутог института, указујуна то да је развој летења ових рибабио постепен процес од четирикорака. Прво је дошло докранијалне специјализације која имје омогућила живот у површинскимводама. Затим су развили обликрепних пераја потребних заизрањање из воде. Даље су кодњих еволуирала пераја наликкрилима која су им помогла да лете,и коначно, изгубили су телеснекрљушти што их је учинилоаеродинамичнијим. С обзиром насличности у облику тела иадаптивним карактеристикамаизмеђу изумрлих торакоптерида иживих егзоцетида, ови налази могупомоћи да се објасни и еволуцијалета код модерних летећих риба.Међутим, ови резултати показујунајмање једану главну разликуизмеђу торакоптерида и егзоцетида.Иако се све модерне летеће риберазмножавају полегањем јаја,мужјаци Wushaichthys поседујукукице на аналном перају наликонима виђених код модернихвивипарних риба, што сугерише дасу торакоптериде рађале живепотомке као људи и китови.

Адаптације за летењеторакоптеридa представљајуизузетан случај конвергентнееволуције летеће стратегије самодерним егзоцетидама.

мушки холотип

женски холотип

СИМБИОЗА / 26

БИОЛОГИЈА

ВОДОНИК ДАНАС - УЛОГА И ЗНАЧАЈ

Филип Бошковић

Уданашње време се око90% водоникапроизводи и троши

интерно у предузећима за производњуамонијака, метанола, или урафинеријама нафте, а једина његовастална употреба као горива је завасионске летилице. Међутим, многаиндустријска предузећа, укључујућинајвеће светске нафтне компаније ипроизвођаче возила, раде на“привреди заснованој на водонику” покојој ће централизовано снабдевањеенергијом из традиционалнихелектро-централа преко комплекснеелектродистрибуционе мреже бити убудућности доминантно замењенодецентрализованим снабдевањем измањих уређаја мале величине који сеналазе на или близу места потрошње.По овој концепцији, инвестиционитрошкови по постројењу су мањи,постоји мања потреба затрансмисиону и дистрибуционуинфраструктуру, а како се све вишепрелази на компјутерске и дигиталнетехнике, омогућује добијање стабилнеелектричне енергије потребне задигиталне уређаје која одговараприроди њиховог рада. Оваj концепцтподстакнут је развојем горивнихћелија за које је неопходан водоникпроизведен, најчешће, у малимпостројењима на великом броју места.За горивне ћелије (у којима сеелектрична и топлотна енергијастварају реакцијом кисеоника иводоника), водоник се можеобезбедити коришћењем различитихметода, међу које свакако спада

и електролиза (Winter et al. 1988).На међународиним научним

и стручним скуповима са тематикомвезаном за привреду која се заснивана водонику и горивним ћелијама, акоји се одржавају више путагодишње у организацији највећихнаучних издавачких кућа, великихкомпанија (нпр. “Shell Hydrogen” идр), министарстава енергетикеевропских земаља, асоцијација заводоник итд, усвојен је општи став дакоришћење енергије водоникаупотребом горивних ћелија нијевише далека визија, већ постојењегове небројене примене. Водоникће остати значајна сировина захемијску индустрију, али има већубудућност као средство запроизводњу, потрошњу искладиштење енергије. Горивнећелије поседују мању масу у односуна класичне акумулаторе, знатно суефикасније, а коришћење водоникакао горива представљаће такођерешење за смањење емисијештетних гасова у атмосферу.

Компанија “Shell” основала је1999. фирму “Shell Hydrogen”, радиразвоја горивних ћелија и система запроизводњу, складиштење ииспоруку водоника. Став компанијенедвосмислено указује да ће,дугорочно, водоник бити гориво завозила и основ за производњуелектричне енергије. “Shell”предвиђа да обновљиви извориенергије могу до 2050. да задовоље50% светске енергетске потрошње(Ivy et al. 2004).

Захвалност дугујем Лабораторијиза физичку хемију ИНН ,,Винча”.

27 / СИМБИОЗА

БИОЛОГИЈА

сило са перцепцијом Ламарка – остаоје, до данас сваком ђаку познат као„онај који је први промислио, самопогрешно“. Не баш најлепши примерпостхумне славе, могло би се рећи.Сам Дарвин наглашавао јенепотпуности своје теорије, посебнокада је у питању еволуција сложенихоргана. До данас су вођене бројнедебате, изношени контрааргументи идопуне до теорије модерне синтезе.Али једно јесте било неспорно већини– Ламарк није био у праву, стеченаискуства се не наслеђују!

Од Милеровог открићаиндукције мутагенезе икс-зрацима,кроз целу еру интензивногпроучавања молекула ДНК и начинапреноса информација, није се дошлонидо каквог сазнања које биобјаснило„рупе“ у Дарвиновој теорији. Све доепигенетике.

Ламарк јесте грешио умногим ставовима, многоинформација није било познато уњегово време, али бар што се његовеинтуиције по овом питању тиче – биоје на релативно добром путу.

ЕВОЛУЦИЈА СВЕСТИ О ЕВОЛУЦИЈИ – КОЛИКО СМО СПРЕМНИ НА ПРОМЕНУ?Катарина Стевановић

Специфичан начин паковањаДНК молекула хистонскимпротеинима модулише нивоекспресије многих гена. Тај начинпаковања може се променити подутицајем спољашње средине, пост-транслационим модификовањемхистонских протеина и променомобразаца метилације молекула ДНК,а таква информација о одређеномискуству јесте наследна!

Неко ће се запитати – али тосу исти ти гени који се препакују, ониостају непромењени, зашто је тотолико значајно? Само требазамислити да много више одполовине нашег генома даје продуктекоји имају регулаторну улогу -одређују на који начин ће се нашенаследне особине испољити. Затим,да је њихов ниво прецизно одређен, ашто је шире дејство регулаторногмолекула, то су драстичнијепоследице најмање промене његовеконцентрације у неком тренутку.Гусеница и лептир имају идентичнегене, метаморфоза је резултатразличите експресије у различитоммоменту!

Објављени су бројни радовикоји се односе на наследнеискуствене промене у нервномсистему човека. Наши доживљаји,успеси, пороци и стресна искуства,могу утицати на обрасце понашањанашег потомства (више о томе налинку).

У септембу 2014. године,научници америчког Универзитета уКалифорнији пратили сунаслеђивање кључног епигенетичкогфеномена - обрасца метилацијелизина 27 хистона Х3, на C. elegans.Јајна ћелија јединке којој је избаченген за одређену метилазу оплођена јесперматозоидом нормалне јединке ипраћен је флуоресцентни сигнал спе-

Жан Баптист Ламарк,ботаничар, зоолог,човек који је дао

прву целовиту теорију еволуције.Ипак, у своје време окарактерисанкао „досадан“ говорник, непопуларнапојава, чије су радове били„приморани да читају“ само студенти.Цењен је био само као зоолог збогутемељења модерне систематикебескичмењака. Без икаквогпрестижног признања за своју теорију,у сиромаштву, умро је 1829.

Затим, три деценије наконњегове смрти и педесет година наконобјаве Philosophie zoologique настајевелико бум – Дариново Порекловрста, књига чији је целокупан тиражраспродат за дан! Другачији приступутицају средине на еволуцију(селекција нових особина, не ињихова индукција), био је у складу сатада актуелном потврдомЛедербергових сазнања оспонтаности настанка мутација(1852). Широкоумно, скромно ипоетично, његово дело прихваћено јеса одушевљењем. Шта се онда де-

БИОЛОГИЈА

цифично метилованих очевиххромозома. У одсуству метилазе,сигнал у ћеркама ћелијама слабио је двоструко након сваке деобе, јер сусамо родитељски ланци осталиметиловани, чиме је показано да сеобразац на истим ланцима наконрепликације не губи. Затим су условиобрнути: нормалне јајне ћелијеоплођене су сперматозоидима безовог гена (Х3К27 очевих хромозома сунеметиловани). У присуству метилазеу јајној ћелији, обрасци мајчиних генапреношени су у свакунову генерацијуембрионалних ћелија, док су очевихромозоми ипак остали “голи”. Нивосигнала је остајао идентичан, што јеуказало да се образац метилацијеувео и на новосинтетисане ланценакон сваке репликације!

По последњиминформацијама, нова теорија јесте напомолу, али већ дуго је трајала дебатао томе да ли је промена нужна.Филозоф Џејмс Р. Грисмер указује наразилажење у ставовима о значајуепигенетике у теорији еволуције:„Занимљиво је како молекуларнибиолози са претежномеханистичким углом посматрања(бављењем питањем КАКО)потенцирају много већи значај од не-

Чини се као да је одувекпромовисање идеје било подједнакобитно као сама идеја за прихватањеод стране шире јавности. Да ли се,бар ван научних кругова, судбина„досадног” Ламарка понавља, илиствари данас могу бити другачије?

ких еволуциониста, иако би изњиховог угла усвајање ових сазнањатребало да доведе до крајњерадикалних промена савременетеорије“.

Ако се одаљимо од научнихкругова, ситуација је још замршенија.Многим људима и данас јенеразумљива и сама Дарвиноватеорија, па се на улицама Београдаможе чути : „Веровала бих ја уеволуцију кад би могло да се објасникако још увек постоје мајмуни ако јечовек настао од њих“. Врло сликовито, своју збуњеност збогнедостатка прелазних облика описаоје један господин, у сред предавања оеволуцији нервног система : „Како садмени није израсла кожица на рукамапа да могу...“ (гестикулирајући) “...дамлатим и прелетим са дрвета надрво?“ Овакви случајеви вероватно супоследица пропуста у просвети, илинаклоњености људи креационизму.Али ако узмемо у обзир да јесте битанниво свести и просечног човека,постаје проблем и: како упростити иизлагати нове чињенице, уз свеопштуконфузију? Вероватно је потребнопрво разумети саму кутију, да би ондамогло да се гледа ван ње.

СИМБИОЗА / 28

МОЗАИК

ције, администрација социјалнихмрежа, дизајнирање, дељење промоматеријала),- на лицу места (комуникација сапубликом и гостима фестивала;стручно вођење крозизложбу/поставку у галеријама,културним центрима итд. За овај деопрограма, волонтери добијају обуку).

Заузврат, ми вам нудимо:- драгоцено искуство, дивно дружењеи нове пријатеље- могућност да постанеш чланСтудентске секције за Неуронауке- могућност да, као члан тима, уживашу програмима фестивала(привилегован статус за радионицезатвореног типа)- сертификат о волонтирању

Уколико желите да сепријавите, попуните Пријаву који ћетенаћи на следећем линку и пошаљитега на milica.jeremic@neuronauke.com(као Subject мејла ставите ваше имеи презиме волонтери НСМ).

Уколико имате питања у везиса самом манифестацијом иволонтирањем, обратите се намејлове milica.jeremic@neuronau-ke.com и sekcija@neuronauke.com ипотрудићемо се да вам на сва питањаодговоримо у најкараћем могућемроку.

Позив је отворен од 12. јануара до15. фебруара.

БУДИ И ТИ ВОЛОНТЕРНЕДЕЉЕ СВЕСТИ ОМОЗГУ 2015

Студентска секција занеуронауке објављујепозив за волонтере

Недеље свести о мозгу 2015, 16-22.марта 2015. године.

Ако желиш да будеш деоманифестације глобалног карактера,која за циљ има популаризацијунеуронаука, научиш нешто ново,стекнеш познанства са људимасличног интересовања, пријави се даволонтираш на Недељи свести омозгу 2015! Позив је упућен пре свегастудентима медицине, биологије,психологије, фармације, али и свимзаинтересованим студентима исредњошколцима за науке о мозгуи/или организацију научно-популаришућег догађаја.

Волонтери ће узети учешћа уреализацији саме Недеље у марту,али и припреми и организацијидогађаја у фебруару месецу.Ангажовање на пројекту и задужењаће зависити од вашег слободногвремена и интересовања.

У зависности од личногинтересовања, сензибилитета иискуства, можете нам помоћи у некомод следећих сегмената реализације:- у организовању манифестације(организација набавке реквизита,поставке изложби, финалнаорганизација програма…),- у промоцији манифестације(комуникација са представницимамедија, писање медијских извештаја,прављење фото и видео документа-

29 / СИМБИОЗА

Фото: Фејсбук страница Феста

СИМБИОЗА / 30

МОЗАИК

Пети Међународнифестивал зеленекултуре „Green fest”

одржан у периоду од 29. до 31.10.2014, у Дому омладине Београда,привукао је пажњу преко 10.000посетилаца који су могли да уживају усвим садржајима фестивала, употпуности бесплатно.

„Green fest” је манифестацијапосвећена екологији и заштитиживотне средине, која крозедукативне, уметничке и активистичкепрограме и производе подстичекултуру живљења у складу са“зеленим” вредностима. Ово је једи-

ПЕТИ GREEN FEST

Невена Вукојичић

нствен догађај у регионуЈугоисточне Европе који повезујееколошке и културне активностикроз филмске пројекције,радионице, предавања, панелдискусије, изложбе и иновације.

На овогодишњемфестивалу један од многобројнихучесника био је и БИД „ЈосифПанчић“. На штанду Друштвапосетиоци су имали прилику да сеупознају са методама уистраживању флоре, фауне ифунгије, начинима прикупљања иидентификације врста. Видели суопрему коју истраживачи коросте

за истраживање различитих групаорганизама и научили да разликујунеке од представника ових група.Посетиоци су такође имали прилику дапогледају и изложбу Биолошкогистраживачког друштва „Природа васпосматра“ – изложене суфотографије настале токомвишедневних теренских акција којеје Друштво организовалопретходних година. Чланови БИД-аспремно су одговарали на увекинтересантна дечија питања, а „Greenfest“ друзење је успешно завршено,макар до следеће године.

која нас је подсетила шта нам значинаука и због чега се она вратила изСАД као већ успешан стручњак.Доказ да је ове године биологијабила једна од најраспрострањенијихобласти на Фестивалу показује низпоставки и предавања домаћих истраних истраживача. Научници изШведске извели су непоновљивибиолошки шоу, а њихове колеге изНемачке представили су ИгНобелову награду којом су се овегодине окитили за својаистраживања из области биологије.Прва Зелена зона заблистала је уГалерији НБС где су посетиоциупознати са стањем у којем сеналази наш заједнички дом - планетаЗемља - као и са начинима на којеможемо да је спасемо и сачувамо забудуће генерације. ТакођеМеђународна унија за заштитуприроде представила је угроженеврсте, док је Фондација за заштитуптица грабљивица упозналапосетиоце са урбаним птицамапредаторима, а Пољопривреднифакултет Универзитета у Београдусе представио занимљивомедукативном поставком везаном запродукцију кисеоника и применупојединих биљних врста запроизводњу обновљивих извораенергије... Малишани су посебнобили задивљени интерактивномпоставком из природних наука,,Застава у туби, за понети“ коју супредставили експертинејџери иолимпијски вицешампиони Центраза таленте Београд II. Доказ да је свемогуће уверили су нас и студентиБиолошког факултета Универзитетау Београду који су учествовали навеликом броју поставки и успели даизмаме осмехе великог бројамалишана. Све у свему још једануспех и допрниос науци, још једанциљ остварен, велики број насмејанихи задовољних посетилаца улепшалису један тмурни и кишовит београдскивикенд.

31 / СИМБИОЗА

МОЗАИК

ОСМИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ

Филип БошковићКоординатор Фестивала науке

УБеограду на трилокације од 4. до 7.децембра одржан је

осми по реду Фестивал науке подслоганом “Све је могуће!” Преко26.000 посетилаца свих узраста, децеиз преко 450 основних и средњихшкола, студената посетило је овујединствену манифестију на просторујугоисточне Европе. На три локације уГалерији Народне банке Србије,Цептер експо центру и Студентскомкултурном центру у програмима јеучестовало преко 550 ученика,студената, професора, истраживача инаучника из великог броја школа,факултета, организација и институташиром Београда и Србије показујућиниз експеримената, демонстрација,предавања и поставки и осми пут пореду вративши веру у науку.Церемонији отварања присуствоваоје министар просвете, науке итехнолошког развоја др СрђанВербић, специјални саветникМилован Шуваков, представницифакултета, а сам Фестивал отворилаје директор и оснивач Ана Јовановић.Фестивал има сјајан слоган, али никоније ту зато што је заиста све могуће,већ да би добили одговор на питање"како је нешто могуће", јер управо нато наука покушава да да одговоре -рекао је министар. Директорка јеотворила Фестивал поруком упућенојмладима са надом да ће неко одмладих посетилаца у будућности сеопределити баш за науку. Једна одомиљених поставки посетилаца свихузраста ове године била је игранка састудентима Физичког факултетаУниверзитета у Београду, који сусложене научне законе и правилностиобјашњавали на једноставан начин ито уз помоћ ватре и електрицитета"обувених" специјално за ову приликуу плесне ципеле. За све оне који сухтели да упознају научника лично и дапитају све своје дилеме ту је био Научникафе где посебно треба издвојитиастрофизичарку Тијану Продановић

СИМБИОЗА / 32

МОЗАИК

Фото: Фејсбук страница Фестивала науке

МОЗАИК

33 / СИМБИОЗА

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА

Када бисмо могли ауто-мобилом да одемо доМесеца при брзини од

95 километара на час, требало бинам мање од 6 месеци.

Удеблима трулогдрвећа у кишним шу-мама Порторика и

Бразила уочене су флуоресцентнепечурке.

Неки диносауруси суимали ганглион укарлици, толико ве-

лики (најмање колико и мозак), да јеготово завредео да га зовемо дру-гим мозгом.

Црвене панде спадајуу угрожене врсте,њихово станиште се

све више и више смањује, због сечашума и ширењем агрокултуре.

Црвена панда јеобично величинепросечне домаће

мачке, мада јој њен велики, чупавиреп дода додатних, у просеку, 46центиметара.

Колуго или летећилемур из шума југоис-точне Азије, уопште

није лемур. Он заправо заузимајединствени делић породичногстабла сисара. Такође,он заправоне лети већ „једри“ од дрвета додрвета. За разлику од летећих веве-рица, које припадају глодарима илетећих фалангера, припадникаторбара, код колуга је реп интегри-сан у мембрану за једрење.

Возило просечне снагеу Србији, које пређеоко 20 хиљада кило-

метара годишње емитује 3-4 тонеCO2.

25.000.000 ваших ће-лија је умрло док стечитали овај текст.

Милена Спасојевић

Како су под земљомкрила терет, мравимарадницима ни не

расту, иако нису изгубили ту способ-ност, односно информација о кри-лима се и даље налази у њиховомгеному. То знамо зато што матице (имужјаци) имају крила која користесамо у једној прилици, да одлете изсвог гнезда у потрази за партнером.Након тога се скрасе, како би иско-пале рупу за свој мравињак. Запо-чевши нов, подземни живот, прво сеослобађају крила.

Међу ларвама мрава,оне предодређенеда буду матице

хране се специјалним продуктомкоји из жлезда на главама испуштајураднице однеговатељице. Разликаизмеђу матица и радницајезаправоусловљена окружењем, а не генети-ком.

Не мора увек доћи допарења да би женкабогомољке одгризла

главу мужјаку.

Постоји дрво званоДрво 40 врста воћа,које сваке године

продукује врсте као што су шљиве,брескве, крушке, нектарине,трешње и бадеми, а 16 оваквих ста-бала се налази у САД-у.

Неки диносауруси суимали ганглион укарлици, толико ве-

лики да је готово завредео да га зо-вемо другим мозгом.

МОЗАИК

СИМБИОЗА / 34

У библиотеци само-стана у Брну, где јеобитавао Мендел, на-

лази се његов властити примеракДарвиновог „Постанка врста“ (на не-мачком) и могу се видети Менде-лове белешке на маргинама.

Женке динга се котеједном годишње ироде обично 5 мла-

дих, који постају независни текпосле 6-8месеци. Уколико се у групиокоти више женки, доминантна ћеубити новорођенчад осталих женки.

Пинокио је једно одкњижевних дела којеје преведено на

највише језика. Прва је Библија.

Прво успешно, забеле-жено освајање врхаКилиманџара било је

1889., од стране немачког географаХанса Мејера, након шест недељапутовања.

Најбрже колико ле-њивци могу да секрећу је 6 центиме-

тара у секунди. Споро кретање имомогућава да избегну предаторатако што их он заправо ни не види.У томе им помаже и крзно прекри-вено микроорганизмима, које импружа добру камуфлажу. Због тога,они чисте своје крзно уз помоћ екс-тремитета, а не уз помоћ језика.

Баклава је у Србији по-чела да се спремајош у време Осман-

лија, само што га је хришћанскисвет прилагодио рецепт својим оби-чајима те је ово јело, као изворномрсно јело, постало посно. Од од-ласка Турака, баклава се у Србијиспрема и за Светог Николу и Ђурђ-евдан.

1968. године биологФред Еркарт је добиосредства за проуча-

вање царских лептира, чимеје ко-начно разрешио мистерију њиховемиграције, односно открио је да сто-тине милиона лептира сваке годинепрелети више од 3.200 километарадо исте планинске области у Мек-сику.

Скорашње истражи-вање је показало дакраве показују емо-

ције и стиде се кад им се људисмеју. Такође, склапају пријатељ-ства и углавном проводе време удруштву 2-4 друге јединке.

Морске корњаче могуживети преко 50 го-дина, већина по-

стаје полно зрела са око 20-30година и остаје репродуктивно ак-тивна у наредних 10 година.

Филмски и музички фестивал“Кустендорф”

Као и претходних година,Кустендорф јепосвећен, како

великанима савременог ауторскогфилма, тако и будућим филмскимствараоцима. У оквиру такмичарскогпрограма фестивала биће приказанифилмови студената филмских школаиз целог света, а међународни жириће најбољим филмовима доделитинаграде Златно, Сребрно и Бронзано

МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ

35 / СИМБИОЗА

Распуст за Џ!

Редакција студентскогчасописа “Симбиоза”препоручује колегама

програме у Дому омладине који сеувелико одржавају, а трајаће до 18.јануара.

Уколико сте млађи од 25година, креативни и радозналисте,желите да стекнете нова знања ивештине и добро се проведете -обавезно искористите ову прилику.

јаје.На мокрогоско брдо Мећавник,

тј. у етно-село Дрвенград , где ће сеодржати фестивал, може се доћи изправца: Београда (путевима М22 иЕ761), Вишеграда (путем М5) иЗлатибора.

Програм фестивала још увекније коначан, а више информацијаможете пронаћи на www.kustendorf-fil-mandmusicfestival.org/2015/.

Редакција

Пријаве су отворене допопуне капацитета предвиђених зарадионице. Сви пријављени бићепутем мејла обавештени о учешћу урадионицама и осталим детаљима.

Програм можете погледатина сајту Дома омладине.

Улаз на све програме јеслободан, као и учешће урадионицама, али су пријавеОБАВЕЗНЕ за радионице, путеммејла radionice@domomladine.org. Унаслову мејла је потребно написати"РАСПУСТ ЗА Џ". У пријави јепотребно навести за коју серадионицу пријављујете, име ипрезиме и узраст.

МОЗАИК

Распродате карте за јануар

Југословенско драмскопозориште и Raiffeisenбанка, обележавајући

десет година успешне сарадње,приуштили су позоришној публицизимски угођај - карте за 100 и 200динара. Од 27. децембра, када јепочела продаја, до данас, свепредставе са јануарског репертоарасу распродате. цене са специјалним

СИМБИОЗА / 36

BELGRADE INTERNATIONALMOLECULAR LIFE SCIENCECONFERENCE FOR STU-DENTS

Прва међународна конференцијапод називом Belgrade InternationalMolecular Life Science Conference for

Students (BIMLS 2015) биће одржана од 15.до 18. јануара 2015. у београдском Домуомладине.

Ова конференција има зациља да окупи студенте свих нивоастудија са факултета и институтабиомедицинске групације. На лицуместа биће размењене идеје иискуства, што ће уз стицање знањаи вештина студенте увести уистраживање и понудити прилику заразвој каријере. Учесници ће иматиприлику да се сретну лице у лице саводећим експертима.

Програм ће обухватити пре-давања, радионице као и усмене ипостер презентације радова самихучесника. Учесници ће посетитиједну од две институције по избору- Институт за молекуларну генетикуи генетичко инжењерство или Ин-ститут за биолошка истраживања"Синиша Станковић".

Организатори су Институт занадарену и талентовану децу иомладину и Институт за молекуларнугенетику и генетичко инжењерствоУниверзитета у Беогграду.Више информација на адреси:http://bimls2015.com/.

попустом највероватније ће сенаставити и наредног месеца иодносиће се на све представе којесе нађу на фебруарском репертоарукоји ће бити објављен 20. јануара.Почетак продаје карата за фебруарбиће објављен на сајту, Facebook-уи Twitter-у.

КАЛЕНДАР

МОЗАИК/КАЛЕНДАР

22.1.2015.ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТЦентар за културу Божидарац

ПАРТИБРЕЈКЕРС, ЏА ИЛИ БУИ ГРАТЕУ четвртак, 22. јануара, са почеткому 20 часова, на Vračar Rocksфестивалу биће одржан хуманитарниконцерт на којем ће музичари, публикаи сви људи добре воље заједничкимснагама помоћи Драгани да се избориса леукемијом. У Божидарацу ћенаступиће Партибрејкерс, Џа или бу иГрате, а сав приход од продаје улазницабиће усмерен на Драганино лечење!Улазнице су у продаји у Felix Shopu(ТЦ Сремска, I спрат), по цени од500 динара. Уколико их остане, наулазу, пред сам догађај, цена ћебити 700 динара.

СЕЗОНСКИКЛИЗАЊЕЛедена дворана Пионир

ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ НА ЛЕДУСезона траје до краја априла. У ЧарлијаЧаплина 39 налази се највећепокривено клизалиште у Београду.Отворено је за рекреативно клизањерадним данима од 20.30 до 22.00, авикендом од 11.00 до 12.30, од 14.00 до15.30 и од 20.30 до 22.00. Цене су ниженего прошле године. Појединачна картарадним данима кошта 120 динара,викендом 250 динара. Месечна картакошта 3.000 динара, а изнајмљивањеклизаљки је 300 динара.

37 / СИМБИОЗА

9.1.-22.2.2015.ИЗЛОЖБАНародни музеј, први спрат

ИЗЛОЖБА РАДОВА ВАЈАРАСАВЕ САНДИЋАИзложба се организује поводомстотог рођендана вајара. Посетиоциће моћи да виде свих 15 остварењаСаве Сандића која се чувају уНародном музеју.

30.1. - 1.2.2015.СПЕКТАКЛБеоградска арена

ЛЕДЕНО ДОБА УЖИВОЈунаци из чувеног филмског серијала уавантури на леду у Комбанк Арени!Јунаци из филма “Ice Age – Леденодоба”, Сид, Мени, Диего, али и познатавеверица Скрет у вечитој јурњави зажиром, коначно ће оживети крајемјануара у Комбанк Арени, и то на леду!

14.1.2015.КОНЦЕРТКоларчева задубина

БЕОГРАДСКИНОВОГОДИШЊИ ГАЛАКОНЦЕРТУ среду, 14.01.2015. године у салиКоларчеве задужбине, одржаће сетрадиционални Београдскиновогодишњи гала концертСимфонијског оркестра и хора РТС, узМаестра Бојана Суђића и специјалнегосте, Драгана Ђорђевића, виолончело,солисте Балета Народног позоришта,Хор Колибри и Дечји хор РТС-а.Водитељ програма биће АлександраПаладин.

ПО ИЗБОРУПРЕДСТАВЕВише локација

ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУРепертоари београдских позориштана једном месту, изаберитепозориште и погледајте програм затекући месец.

Редакција

10.3.-15.3.2015.ФЕСТИВАЛ

МОЗАИК/КАЛЕНДАР

1.2.2015.КОНЦЕРТКоларчеба задужбина

БОЈАН ЗУЛФИКАРПАШИЋИ ВАСИЛ ХАЏИМАНОВПијанистички дуо, БојанЗулфикарпашић и ВасилХаџиманов, укрстиће клавире попрви пут и одржати сасвиматипичан концерт на Коларцу, 01.фебруара 2015.

11.2.2015.ПРЕМИЈЕРА ФИЛМАСава центар

50 НИЈАНСИ - СИВА„Педесет нијанси - сива“ је дуго ишчекивана филмска адаптацијабестселера који је постао светски феномен. Од издавања, трилогија„Педесет нијанси“ преведена је на 51 језик и продата је у преко 100милиона примерака чиме је постала серијал који је најбрже продат унајвише примерака. Главне улоге Кристијана Греја и Анастазије Стил, којису постали иконе милионима читалаца, поверене су Џејмију Дорнану иДакоти Џонсон.

СИМБИОЗА / 38

17.3.2015.КОНЦЕРТСКЦ, велика сала

ORTHODOX CELTSУлазнице за цонцерт биће у продајиод 3. марта на билетарнициСтудентског културног центраБеоград. Цена у претпродаји 1.250динара.

13, 14, 15. и 16.2.2015.ПРЕДСТАВАДом омладине Београд

ЧИКАШКЕ ПЕРВЕРЗИЈЕЗа више информација посетите сајт.

Guitar Art Festival 2015Guitar Art Festival ужива статус једног од највећих и најистакнутијихфестивала класичне гитаре у свету. Након петнаест година довођењанајвећих светских гитариста, наставља се традиција. Погледајте завише информација сајт XVI Guitar Art Festivala.

3.3.2015.КОНЦЕРТХала спортова

С.А.Р.С.Цена карте је 600 динара прекомреже Eventim.

23.3.-9.4.2015.ФЕСТИВАЛВише локација

БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛИГРЕЗа више информација, као ипрограм овогодишњег београдскогфестивала игре посетите сајт.