Integrisane marketing komunikacije i odnosi sa javnou u transportu Istraivanje potreba zajednice

Istrazivanje potreba zajednice

Predmet:

Integrisane marketing komunikacije i odnosi sa javnou u transportu

Profesor:

dr Sneana Peji Tarle

Asistent:

Tanja Parezanovi

Studenti:

Jovana Lazi, broj indeksa 14M160

Milena eri, broj indeksa 14M010

UVOD

Implemetnacija ideje ili projekta u odreenoj sredini zahteva prethodno ispitivanje i istraivanje mogunosti i posledice primene. Ukoliko je u pitanju ideja koja se primenjuje na zajednicu (skup ljudi) potrebno je istraiti njihove potrebe, mogunosti reakcije i sposobnost prilagoavanja novitetima. Najbolji nain za ispitivanje zajednice i istraivanje njihovih potreba je anketiranje.

Anketa ili upitnik je najee koriena metoda ispitivanja graana o socijalnim potrebama i problemima. Ona predstavlja najdirektnije sredstvo za prikupljanje podataka o nekim karakteristikama ispitivanih, o karakteru, izraenosti i mogunostima zadovoljavanja njihovih potreba, itd. Osnovna slabost ankete je to je ona skuplja od drugih metoda, trai dobru organizaciju i formulaciju upitnika i uzorka, dok postoji rizik neobjektivnog iznoenja podataka ili stavova i odbijanje potencijalnih ispitanika da uestvuju u anketiranju[footnoteRef:1]. [1: https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=13&ved=0CCgQFjACOAo&url=http%3A%2F%2Fwww.fpn.ucg.ac.me%2Ffajlovi%2Ffpn%2Fattach_fajlovi%2Flat%2Fstudentske-informacije%2Fmaterijali%2F2014%2F03%2Fdocx%2Fmetod.docx&ei=cPTPVKL0GsmuUcXsgOAP&usg=AFQjCNGHwq_Rw2pVkmpFNZ6S1aECSB-xMQ&sig2=9QYb7fXYVZUedDX534nuHQ&bvm=bv.85076809,d.d24&cad=rja ]

TA JE ISTRAIVANJE POTREBA ZAJEDNICE?

Istraivanje potreba zajednice je nain ispitivanja grupe ili lanova zajednice ta je to to oni vide kao najvanije potrebe te grupe ili zajednice. Od rezultata ankete zavise budue akcije. Generalno, potrebe koje su ocenjene najvanijima su one na koje se treba fokusirati.

Istraivanje moe da traje u zavisnosti od resursa (vreme, novac, ljudi) i moe imati mnogo razliitih oblika. Moe biti neformalno raspitivanje meu ljudima koje poznajemo u toj zajednici potar, kolega ili radnik na pumpi. Ili moe biti u obliku profesionalno pisane ankete koja se alje na stotine ljudi. Generalno, meutim, istraivanje potreba zajednice putem ankete ima odreene karakteristike:

Postoji unapred osmiljen skup pitanja na koja je potrebno odgovoriti;

Postoji prethodno utvren uzorak broja i vrste ljudi koji odgovaraju na izabrana pitanja;

Moe se izvriti lino intervjuom, telefonom, ili pismenim odgovorima (npr, anketa putem pote);

Rezultati ankete se razvrstavaju, sumiraju, analiziraju, razlau, i (poslednje, ali ne i najmanje bitno) primenjuju.

TA JE POTREBA?

U veini anketa istraivanja potreba zajednice, potreba znai neto to se posebno odnosi na odreenu grupu ili zajednicu. To nije uobiajena potreba, kao to je potreba za hranom ili naklonou. Ali to je vie od individualne potrebe, kao to je potreba za novim kauom za dnevnu sobu, ili potreba za odmorom. To mogu biti istinske potrebe pojedinca, ali to nisu generalno vrste potreba koje se procenjuju u anketama istraivanja potreba zajednice. U nekim sluajevima mogu biti potrebe pojedinca koje se odnose na zajednicu (invalidske rampe u kraju, potreba za deijim igralitima, igraonicama, i slino).

Umesto toga, anketu je potrebno fokusirati na potrebe koje se tiu posmatrane zajednice ili grupe. To moe ukljuivati stotine mogunosti, poevi od smea na ulicama do vandalizma ili od iseljenja prodavnice iz centra do etnikih ili rasnih sukoba. Ovo su primeri koje mogu biti kljuni problemi ili pitanja istraivanja u posmatranoj grupi ili zajednici.

Napomena: Neki ankete mogu biti veoma opirne, i ukljuuju pitanja o svim vrstama potreba. Druge su usko orjentisane, ali se ograniavaju na jednu ili dve potrebe o kojima se moe mnogo saznati. Obe vrste ankete su este i korisne, a vrstu koji emo korstiti biramo u zavisnosti od toga ta elimo da saznamo ili postignemo.

ZATO JE POTREBNO ISTRAIVATI POTREBE ZAJEDNICE?

Razlozi zbog kojih je potrebno istraivati potrebe zajednice su sledei:

Potrebe zajednice istraujemo da bismo saznali vie o potrebama ciljne grupe ili zajednice. Dobro istraivanje moe dopuniti otrooko zapaanje i iskustvo;

Istraivanjem se mogu dobiti detalji iz vee i reprezentativnije grupe ljudi nego to bi dobili posmatranjem;

Da bi dobili taniji i objektivniji opis potreba od ljudi, omoguavajui im da govore javno;

Da bi postali svesni moguih potreba koje nikada nisu bile viene kao posebno vane ili da su postojale;

Da bi ispitanici dokumentovali svoje potrebe, kao to se zahteva u mnogim aplikacijama za finansiranje, a to je uvek korisno u istraivanju potreba zajednice;

Da bi bili sigurni da e sve akcije koje e se preduzeti ili kojima se pridruuje biti unutar granica potreba zajednice koje su istraivane.

Kao i iz jo dva razloga, obino manje razumljiva:

Da bi dobili veu podrku od ciljne grupe ili zajednice za akcije koje e biti preduzete. Ukoliko su ljudi izrazili potrebu za konkretnom akcijom - vee su anse da e je podrati;

Da bi vie ljudi bilo ukljueno u akcije koje slede.

Slagali se ili ne sa svim razlozima ili samo nekima od njih, i dalje mogu postojati problemi ili primedbe. To je sasvim oekivano, a detaljna i posveena obrada podataka je od kljunoog znaaja da bi se ti problemi smanjili.

PRIGOVORI I PROBLEMI:

Primeri pogrenih stavova pri istraivanju potreba zajednice:

1. Ve znam ta su potrebe zajednice.

Okvirno, moda svi znaju koje su potrebe zajednice. Drugim reima, ako zgrada gori potrebno je ugasiti vatru. Nije potrebno istraivanje da to pokae. Ako se u posmatranoj zajednici stopa kriminala udvostruila, pod hitno je potrebno suzbiti kriminal. Ankete nisu potrebne.

Meutim, uglavnom potrebe nisu ba jasno definisane. Svi imaju miljenja i predrasude, ali da li svi isto misle? Nije zgoreg proveriti ta drugi misle i razjasniti njihove take gledita? Moda rezultat bude vie razliitih naina razmiljenja, ali vredi saznati.

2. Mi smo zauzeti ljudi. elimo da ponemo sa radom.

U dananjem uurbanom vremenu svi ure ili su zauzeti, ali u ovom sluaju ne bi trebalo zapoinjati neto do ega veini u zajednici nije stalo. Ukoliko je potrebno istraivanje, rezultat e biti akcije koje zaista zadovoljavaju stvarnu potrebu zajednice. U suprotnom, akcije su gubljenje vremena i resursa.

3. Nemamo vremena da uradimo anketu.

Stvarna koliina vremena koja je potrebna za istraivanje varira. Sveobuhvatna nauna anketa moe da potraje i godinu dana ili vie u sakupljanju, tabeliranju i popisivanju podataka. Meutim, ukoliko ne postoje resursi, sveobuhvatna anketa nije neophodna. Korisni podaci se mogu prikupiti za nekoliko sati, ak i manje, poseujui mesta gde se nalazi publika od kljunog znaaja za istraivanje, postavljajui im nekoliko pitanja, bilo verbalno ili na tampanom upitniku. Za desetak minuta se mogu sakupiti rezultati koji e biti od pomoi. Ako postoji mogunost, bolje je ispitati to vie ljudi - sa razliitim pitanjima, na razliite naine. Postoji mnogo razliitih nivoa irine istraivanja. Ali bilo kakvo istraivanje gotovo uvek je bolje nego nikakvo. Koliko god vremena se posveti istraivanju, isplatie se.

Akcije koje se planiraju na osnovu istraivanja nee biti efikasne ako se na pravi nain ne istrae potrebe zajednice.

4. Ne znamo kako se vri istraivanje.

Skoro svako moe napisati korisna pitanja za anketu, uz malo smernica. Nije potrebno biti ekspert, i istraivanje ne mora da bude savreno. Moda ve postoji anketa koja se moe pozajmiti, ili jednostavno ponoviti.

Strunjaci koji se bave istraivanjem populacije mogu biti od pomoi. Struni saveti se mogu dobiti od lokalnog Univerziteta, na primer. Anketa se moe testirati na uzorku, pri emu se mogu razraditi slabe take koji su skoro uvek prisutne, ak i u anketama dizajniranim od strane strunjaka.

5. Ljudi su ve preesto ispitivani. Nee saraivati.

ee je upravo suprotno. U stvari, retko su ljudi upitani ta zasita misle o potrebama ili projektima zajednice. Obino se zapoinjenje ovih projekata planira nezavisno od kolektivnog miljenja zajednice.

Mit je da je veina ljudi preesto ispitivana. U praksi, pravi problemi nisu dovoljno istraeni i nije delovano na osnovu rezultata istraivanja.

KADA JE POTREBNO URADITI ISTRAIVANJE POTREBA ZAJEDNICE?

Idealno vreme da se uradi anketa moe biti:

Kada je grupa istraivaa tek formirana;

Kada postoji sumnja ta su najvanije potrebe zajednice;

Kada se lanovi grupe istraivaa meusobno ne slau po pitanju najvanijih potreba zajednice;

Kada je potrebno ubediti sponzore da se bave najvanijim problemima u zajednici (ponekad su ova istraivanja obavezna.);

Kada zajednica trai da se uradi istraivanje;

Kada je potrebna sigurna podrka zajednice za sve budue akcije.

Postoji i vreme kada treba izbegavati za istraivanje, koje nije neophodno pre svake akcije. Istraivanje ne treba raditi u sledeim sluajevima:

Kada ne postoji apsolutno nikakva sumnja ta su najvaniji potrebe u ciljnoj grupi ili zajednici;

Kada je potrebno hitno delovanje, bez odlaganja;

Kada je nedavno ve uraeno istraivanje, i jasno je da se potrebe nisu promenile;

Kada postoji mogunost da zajednica vidi istraivanje kao bespotrebno ili rasipniko, to bi bilo tetno za istraivanje.

KAKO SPROVESTI ISTRAIVANJE POTREBA ZAJEDNICE?

Najznaajnija taka za razmatranje jeste ideja mislioca najefikasije akcije potiu iz njegove glave. Ankete za istraivanje potreba zajednice nisu izuzetak. Prilikom anketiranja treba preduzeti sledee korake, i doneti sledee odluke pre samog postupka prikupljanja podataka:

Istraivanje moe da sprovodi jedna osoba, ali generalno gledano, istraivanje potreba e biti efikasnije sprovedeno i bie sakupljeni korisniji podaci ukoliko istraivanje organizuje i sprovodi grupa, tj. istraivaki tim, naroito ako lanovi istraivakog tima nemaju struna iskustva u posmatranoj oblasti istraivanja. Tim je efikasniji od jednog oveka, stoga je potrebno sastaviti grupu zainteresovanih koja e biti u pomoi pri donoenju odluka i odgovaranju na sledea pitanja:

Pitanje 1: Koji su razlozi za pokretanje ove ankete? Zato uestvovati?

Odgovor moe biti jasan, ili ukljuivati neki od ve navedenih razloga. Ipak, ukoliko razlozi nisu sasvim jasni, postavljanjem ovog pitanja istraivakom timu odgovori postaju jasniji i tano definisani.

Pitanje 2: Koji su nai ciljevi sprovoenja ankete? ta elimo da zakljuimo? Kako se rezultati mogu iskoristiti?

Ciljevi i koristi, ponovo, mogu biti sasvim jasni ili se odnositi na neke ve navedene razloge. Ali svaki lan tima mora znati da ih navede pre nego to pone sa sprovoenjem ankete.

Pitanje 3: Da li smo spremni da sprovedemo ovu anketu? Da li smo spremni da uradimo posao koji treba da se uradi, sa kvalitetnim naporom?

Pre poetka potrebno je uveriti se da je odgovor svakog lana istraivakog tima potvrdan.

KORACI PRI SPROVOENJU ISTRAIVANJA POTREBA ZAJEDNICE

1. Potrebno je odrediti i tano definisati vreme od poetka do kraja sprovoenja ankete.

Koliko vremena se moe dozvoliti zavisi od onoga to je ve poznato: od veliine ciljne grupe, znaaja istraivanja i uesnika u anketi, i od resursa koji su na raspolaganju. (Koliko ljudi moe da pomogne? Koliko novca je na raspolaganju za sprovoenje ankete?) Ako se nita ne zna, a ciljna zajednica je velika, resursi su niski, a znaaj istraivanja visok, anketa moe uzeti dosta vremena - nekoliko meseci ili ak vie. U suprotnom, istraivanje se moe zavriti za mesec dana ili manje. Ne postoji univerzalan odgovor koliko treba da traje istraivanje. Minimalni standard moe biti da se sakupi dovoljno pouzdanih informacija iz reprezentativne grupe, tako da te informacije mogu biti validne za pokretanje i voenje predstojeih akcija.

2. Potrebno je odrediti i tano definisati broj ljudi koji e uestvovati u anketi.

Ako istraivanje podrazumeva malu ili zajednicu srednje veliine, poeljno bi bilo ukljuiti svaku osobu. Ali ako imate naselje od 5.000 ljudi, ili vee zajednice, verovatno ne postoji takva mogunost. Kada je u pitanju velika zajednica, jedna od opcija je pruiti mogunost zainteresovanima da uestvuju u anketi. Ipak, objektivnija tehnika, koja obino prua vie pouzdanih informacija, jeste odreivanje uzorka - unapred utvreni procenat ukupne zajednice koji e uestvovati u istraivanju. Pri tome se smatra da svaki lan uzorka mora doprinese uestvovanjem u anketi.

3. Potrebno je definisati koja vrsta ljudi e uestvovati u anketiranju.

Ovo se ne odnosi na manje zajednice, u kojima su svi uesnici u anketi. Pri istraivanju potreba velike zajednice, kada se istraivanje sprovodi na uzorku od ukupnog broja stanovnika, potrebno je biti siguran da su u anketiranju ukljueni svi delovi tog stanovnitva.

4. Potrebno je odrediti i tano definisati pitanja koja e se postavljati.

Pitanja zavise od opsega istraivanja. Ukoliko se istrauju sve mogue potrebe u zajednici, onda opseg odgovora moe biti voma opiran, i ponueni odgovori moraju biti u skladu sa tim. U suprotnom, ako se ispituju samo pojedine vrste potreba transporta, suzbijanja nasilja, npr, onda pitanja i ponueni odgovori treba da budu usmereni ka tome.

Pored toga potrebno je odabrati jednu od dve sledee opcije da se anketiranje sprovede kvantitativno pri emu se koriste zatvorena pitanja, ili kvalitativno sa otvorenim pitanjima i najee kvalitetnijim odgovorima.

Zatvorena pitanja predstavljaju pitanja sa ponuenim odgovorima, ili alternativno, uesnicima je ponueno da izaberu svoj stepen slaganja sa ponuenom tvrdnjom.

Otvorena pitanja omoguavaju veu slobodu na postavljeno pitanje uesnik ima priliku da kae ta god hoe, iako odgovori mogu biti manje precizni.

U mnogim sluajevima, anketa ukljuuje obe vrste pitanja, to se pokazalo i kao najefikasniji nain istraivanja.

5. Potrebno je odrediti lana tima koji e postavljati pitanja.

Ukoliko se anketa sprovodi u obliku intervjua, vie ljudi moe pokriti veu povrinu ciljane zajednice. Meutim, ovo zahteva obuku vie ispitivaa, koji moraju ovladati vetinom anketiranja i voenja intervjua, tako da rezulteti ne variraju zato to su intervjui razliito voeni. Ukoliko se sprovodi pisana anketa, ovo je manje bitno, pri emu ispitivai moraju imati identine i tano definisane instrukcije.

Bitna napomena: Prilikom sastavljanja pitanja ankete najefikasniji postupak je okupiti ceo istraivaki tim i zajedniki definisati pitanja, ime se dobija na kvalitetu i raznolikosti relevantnih pitanja.

6. Potrebno je napraviti nacrt itavog procesa istraivanja.

Iako se esto zaboravlja na ovu taku, nacrt e jasno definisati postupak onima koji ne reaguju na dogovor. ematskim prikazom procesa dobija se jasno definisana slika tokova istraivanja.

7. Pripremljenu anketu je potrebno testirati.

Idealno bi bilo da test grupa bude ista vrsta ljudi kao originalna grupa ljudi koja je metodom uzorkovanja odabrana da uestvuje u originalnom istraivanju. Test grupa moe dati sugestije ukoliko uputstva za popunjavanje ankete ili pitanja nisu jasno definisana, ili ukoliko pitanja nemaju smisla. ak iako timu istraivaa pitanja budu kristalno jasna, anketiranoj grupi mogu biti nejasna, i u tom sluaju to je potrebno saznati pre originalnog istraivanja jer se time rizikuje da se sporvoenje ankete neuspeno zavri. Nije poeljno preskakati ovaj korak test grupa je proba koja moe pomoi anketarima da se oslobode nesuglasica i treme pre poetka velikog posla.

8. Anketu je potrebno korigovati na osnovu povratnih informacija test grupe.

Ponekad je ovaj postupak potrebno ponoviti vie puta. Anketu je potrebno sprovoditi na originalnoj grupi ispitanika tek kada bude u potpunosti jasna i odobrena od test grupe.

9. Rezultate je potrebno sumirati i analizirati.

Za anketu sa zatvorenim pitanjima, sumiranje i dokumentovanje razultata je sasvim jednostavno. Za anketu sa postavljenim otvorenim pitanjima odgovori se mogu ifrirati ili kategorisati. Definisanjem kategorija se uz konsultacije sa timom mogu doneti odluke koja koju kategoriju je potrebno analizirati, ili koristiti za budue akcije, jer kategorije odreuju nain tumaenja podataka.

10. Rezultate ankete je potrebno interpretirati.

Interpretacija podataka predstavlja vii nivo od sumiranja podataka. Interpretacijom se dobijaju odgovori na pitanja: ta je smisao rezultata? Koji su glavni obrasci koji se ponavljaju? Na ta ukazuju rezultati anketiranja? Koje akcije je potrebno preduzeti na osnovu rezultata ankete? Najbolju interpretaciju podataka moe sprovesti tim koji je sproveo i isplanirao celokupno istraivanje. Potrebni je da tim preispita rezultate i razmotri odgovore, pri emu jednostavnom diskusijom o odgovorima tim moe doi do najtanije interpretacije informacija koje su sakupljene.

11. Potrebno je isplanirati budue akcije.

Konano, na red dolazi i glavni razlog sprovoenja celokupnog istraivanja potreba zajednice, a to je predstavljanje rezultata i tumaenje istraivakog tima, pri emu se donose odluke o daljem delovanju. Dobri odgovori mogu iskazati potrebu o dodatnoj dikusiji, ali se generalno moe diskutovati o sledeim koracima koje je potrebno preduzeti u posmatranoj zajednici, mogu se isplanirati i sprovesti akcije sa znatno veim stepenom sigurnosti da su te budue akcije ustvari ono to je posmatranoj zajednici zaista potrebno.

12. Potrebno je sprovesti isplanirane akcije.

to je, naravno, i osnovni cilj istraivanja. Razultati su prikazani da bi se koristili u sprovoenju planiranih akcija, nakon to istraivaki tim odobri planirane akcije.

13. Istraivanje potreba zajednice je potrebno ponoviti u odreenim intervalima.

Ba kao to se godinje odlazi kod doktora na kontrolu, tako je, bar jednom godinje, potrebno izvriti kontrolu potreba zajednice u kojoj su sprovedene odreene akcije. Potrebe zajednice se mogu promeniti, a potrebno je znati kada, kako i zato se menjaju. Ponovljeno istraivanje potreba zajednice je proces identian prvom sprovoenju istraivanja potreba zajednice.

ISTRAIVANJE POTREBA ZAJEDNICE U SAOBRAAJU I TRANSPORTU

Istraivanje potreba zajednice se vri i u oblasti saobraaja i transporta. Primeri istraivanja mogu biti razliiti:

Za manje ili seoske zajednice istraivanje se moe baviti ispitivanjem potrebe jedne zajednice za dodatnom ili savremenom saobraajnom infrastrukturom. Stanovnici mogu imati potrebu za, recimo, asfaltiranim putem, dok e uvek postojati stanovnici kojima plan prolaska saobraajne infrastrukture ne odgovara. Na osnovu istraivanja moe se i kreirati novi plan infrastrukture, koji bi moda svim stanovnicima bio optimalan.

Istraivanje potreba gradske zajednice moe biti vrlo iroko, i sa svake take gledita postoje potrebe na koje se istraivanje moe usmeriti. Kada je u pitanju manja gradska zajednica (blok, naselje, i slino) mogu se ispitivati potrebe za renoviranjem saobraajne infrastrukture, za peakim i biciklistikim stazama, dodatnim semaforima, itd. Potrebe grada kao celine mogu se ogledati u dodatnim saobraajnim infrastrukturama - obilaznice autoputeva, potrebe za mostovima, izmetanje eleznike infrastrukture, potreba za dodatnim stanicama za snabdevanje goriva, potreba za parking postrojenjima u centru grada, potreba za dodatnim linijama javnog gradskog prevoza, i slino.

Istraivanje potreba veih zajednica u oblasti saobraaja i transporta najee se fokusira na potrebu za ve pomenutom saobraajnom infrastrukturom. Takoe, potrebe za dodatnim renim lukama, renoviranjem infrastrukture bilo kog vida transporta, potreba za autoputevima, aerodromima, eleznicom, itd, svakako su oblasti saobraaja i transporta.

Angaovanjem strunjaka iz oblasti saobraaja i transporta prilikom nekog od ve pomenutog (ili moda i nepomenutog, slinog) istraivanja neminovno je da e se sve take razmotriti - od zadovoljavanja lokalnog stanovnitva odlukama donetih na osnovu istraivanja, preko trokova, do krajnje, i najbitnije take razmatranja bezbednosti stanovnitva i okoline. Svako od pomenutih istraivanja se bazira na zadovoljenju potreba koje su u okviru granica bezbednosti korisnika, sa aspekta saobraaja, transporta, ali i ekologije.

ZAKLJUAK

Utvrdjivanje potreba i problema u lokalnoj zajednici se odvija permanetno. Ova faza je deo formalnih obaveza i jedna od znaajnih funkcija centara za socijalni rad. Cilj ove faze je utvrdjivanje kvalitativnih aspekata potreba i problema (sadraj, karakter, vrste, naini ispoljavanja) i njihovih kvantitativnih dimenzija (rasprostranjenost u socijalnom i prostornom smislu, intenzitet i dinamika).

Potrebe zajednice su bitne za socijalni razvoj. Socijalne akcije i aktivnosti su po svojoj sutini i sadrajima veoma raznovrsne od onih ekonomskih i politikih, do propagandnih, informativnih, profesionalnih i dobrovoljnih. Ove akcije i aktivnosti preduzimaju nosioci socijalne politike u zajednici, kao i razliite asocijacije, organizacije i udruenja graana. One, naravno, ukljuuju profesionalce i specijalizovane socijalne institucije i slube. U pitanju su aktivnosti koje su osmiljene, planirane i organizovane i u direktnoj povezanosti sa definisanim ciljevima, svrhom i zadacima koji su definisani i nekim projektom, planom ili programom u lokalnoj zajednici.

Dodatne prednosti:

Akcije koje se budu preduzimale bie podrane od strane istraivakog tima i uzorkovane grupe stanovnika zajednice.

Podravanjem, akcije e biti uspenijje.

to su uspenije, akcije e prikupiti vie potrebnih resursa. Direktno ili indirektno, uspeh dovodi do povoljnog publiciteta, novca i irokog spektra mogunosti.

LITERATURA

1. http://ctb.ku.edu/en/table-of-contents/assessment/assessing-community-needs-and-resources/conducting-needs-assessment-surveys/main

Vreme pristupa sajtu: 02.02.2015, 23:24

2. https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=13&ved=0CCgQFjACOAo&url=http%3A%2F%2Fwww.fpn.ucg.ac.me%2Ffajlovi%2Ffpn%2Fattach_fajlovi%2Flat%2Fstudentske-informacije%2Fmaterijali%2F2014%2F03%2Fdocx%2Fmetod.docx&ei=cPTPVKL0GsmuUcXsgOAP&usg=AFQjCNGHwq_Rw2pVkmpFNZ6S1aECSB-xMQ&sig2=9QYb7fXYVZUedDX534nuHQ&bvm=bv.85076809,d.d24&cad=rja

Vreme pristupa sajtu: 03.02.2015, 01:15

Milena eri 15

Jovana Lazi