istraživanje relativnog značaja kriterijuma za izbor novog...

Originalni naučni članak∗ UDK: 338.439.64:005.511

Milan Nikolić ∗∗ Zvonko Sajfert ∗∗ Milivoj Klarin ∗∗∗

Istraživanje relativnog značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda u zavisnosti od

uspešnosti preduzeća

Rezime: Ovaj rad sastoji se iz dve usko povezane celine. U prvom delu predstavljena je nova metodologija za istraživanje kompleksnog problema u poslovnom odlučivanju: određivanje relativnog značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda. Ova metodologija omogućuje dobijanje preporuka za definisanje relativnog značaja kriterijuma i podkriterijuma za izbor novog proizvoda u zavisnosti od trenutnog stanja u preduzeću. Drugi deo rada odnosi se na praktičnu primenu i potvrdu postavljene metodologije. U ovom delu predstavljeni su rezultati istraživanja kriterijuma i podkriterijuma za izbor novog proizvoda, koji su dobijeni realizacijom razvijene metodologije. Istraživanje je pokazalo da postoje jasno izražene zavisnosti između značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda i uspešnosti preduzeća, kao i to da se uočene zavisnosti mogu istraživati preko metodologije koja je predstavljena u ovom radu. Ključne reči: izbor novog proizvoda, višekriterijumska analiza, značaj kriterijuma, prehrambena industrija. Summary: This paper consists of two closely related separate parts. The first part presents a new research methodology of a complex problem in business decision-making: determining the relative importance of the criteria for selecting a new product. This methodology facilitates getting recommendations for defining the relative importance of criteria and subcriteria for selecting a new product depending on the current situation in the company. The second part of the paper refers to practical application and confirmation of the proposed methodology. In this part are presented the results of the research on the criteria and subcriteria for selecting a new product which are provided by applying the proposed methodology. The research showed that there is a clearly expressed mutual dependence between the importance of the criteria for selecting a new product and the company’s degree of success, and also that the observed dependence can be researched with the methodology which is presented in this paper. Keywords: selection of a new product, multi-criteria decision analysis, criteria importance, food industry. ∗ Rad je primljen 21. februara 2007. godine i na zahtev recenzenata, bio je tri puta na

reviziji kod autora

∗∗ Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, [email protected]

∗∗∗ Mašinski fakultet, Beograd

MM .. NN ii kk oo ll ii ćć ,, ZZ .. SS aa jj ff ee rr tt ,, MM .. KK ll aa rr ii nn II ss tt rr aa žž ii vv aa nn jj ee rr ee ll aa tt ii vv nn oo gg zz nn aa čč aa jj aa .. .. ..

42

1. UVOD

ostojeća istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda (pokazatelja buduće uspešnosti proizvoda) uglavnom se bave izdvajanjem nekoliko takvih pokazatelja i određivanjem intenziteta njihovog uticaja. Zatim se

potencijalno novi proizvodi porede prema ovim pokazateljima i usvaja se proizvod sa najboljim ocenama. Ovo je osnovna ideja u brojnim značajnim istraživanjima koja su taj način realizovana, na primer [1], [2], [4], [9], [14], [18].

Međutim, veoma je teško napraviti univerzalni model (model koji bi odgovarao velikom broju preduzeća) za definisanje relativnog značaja kriterijuma pri izboru novog proizvoda. Postavlja se pitanje promenljivosti značaja pojedinih kriterijuma u zavisnosti od brojnih osobina preduzeća, a pre svega njegovog stepena uspešnosti. Dalje, ako se uzme u obzir i to da je preduzeće dinamički sistem u kome se neprestano dešavaju brojne promene, kao i promene u njegovom okruženju, onda se postavlja pitanje promenljivosti značaja pojedinih kriterijuma u vremenu, za jedno isto preduzeće.

Takođe, ne sme se izgubiti iz vida da se postojeća istraživanja, kao na primer [1], [2], [4], [9], [18], uglavnom odnose na države sa razvijenim privredama. Otuda je i proisteklo da rezultati ovih istraživanja izrazito favorizuju pokazatelje vezane za originalnost i atraktivnost proizvoda, potrebe korisnika i sl., dok se značajno zanemaruju pokazatelji vezani za same mogućnosti preduzeća, pre svega finansijske. Slična istraživanja u zemljama u tranziciji moraju ozbiljnije uzeti u obzir finansijske mogućnosti preduzeća, ali i tržišta.

U prvom delu rada predstavljena je nova metodologija istraživanja značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda. Originalnost se ogleda u novoj, drugačijoj filozofiji pristupa posmatranom problemu: značaj kriterijuma za izbor novog proizvoda istražuje se u zavisnosti od uspešnosti preduzeća. Parcijalno posmatrano, predložena metodologija koristi poznate tehnike i postupke, kao što su: ekspertne metode, metode kvantitativne analize i odgovarajući elementi teorije fazi skupova. Međutim, ove metode su kombinovane na način koji obezbeđuje da izlaz iz modela odgovara novom pristupu. Najveći značaj metodologije je to što rezultati dobijeni ovim putem imaju veliki praktični značaj.

U [10], istraživanje prema predloženoj metodologiji izvršeno je za preduzeća procesne industrije, odnosno preduzeća koja proizvode prehrambene proizvode. Razlog je taj što je prehrambena industrija trenutno najvitalniji deo privrede Srbije, kao i deo privrede sa najvećim potencijalom. Osim toga, u prehrambenoj industriji se javlja i najveći broj novih proizvoda. Rezultati su predstavljeni u drugom delu rada. Značaj izvršenog istraživanja proističe iz sledećih činjenica: rešava se važan problem višekriterijumske analize (određivanje relativnih težina kriterijuma) u važnom elementu razvoja preduzeća (izbor novog proizvoda), a sve posmatrano za važan segment privrede u Srbiji (prehrambena industrija).

P

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 33 // 22 00 00 77 ..

43

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA KRITERIJUMA ZA IZBOR NOVOG PROIZVODA

Ključna razlika u odnosu na postojeća istraživanja, kao na primer [1], [2], [4], [9], [14], [18], jeste u tome što ovde predložena metodologija podrazumeva da se odmah na početku definišu kriterijumi za izbor novog proizvoda i oni su fiksni. Dakle, ne istražuje se koji su kriterijumi važni i koliko, već se za unapred definisane kriterijume istražuje njihov značaj u zavisnosti od karakteristika preduzeća i okruženja. Ovakvoj formulaciji doprinelo je shvatanje da su kriterijumi uglavnom isti i da se unapred mogu definisati na bazi postojećih saznanja, a da je veći problem to što ovi kriterijumi nemaju jednak značaj za sva preduzeća i sve uslove. Tako je akcenat stavljen na ustanovljavanje zavisnosti značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda od uspešnosti preduzeća i uslova u okruženju. Predložena metodologija ima osobinu da se, u slučaju potrebe ili drugačijeg pristupa, istraživanje može ponoviti i realizovati za različite grupe kriterijuma. Konačni cilj istraživanja jeste određivanje preporuka na osnovu kojih bi svako preduzeće moglo da definiše značaj (relativne težine) kriterijuma, prema sopstvenim osobinama, u posmatranom trenutku.

Predložena metodologija istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda predviđa postupak koji se odvija u osam koraka. Sledi opis svakog koraka posebno. 1. Korak: Izbor kriterijuma i podkriterijuma za izbor novog proizvoda

U ovom koraku definisani su kriterijumi za izbor novog proizvoda. Ovi kriterijumi su istraživani u daljoj proceduri. Postavljena metodologija takođe predviđa i definisanje podkriterijuma za svaki kriterijum (može se raditi i bez podkriterijuma). 2. Korak: Izbor parametara koji utiču na izabrane kriterijume i podkriterijume

U drugom koraku se identifikuju parametri koji imaju uticaj na izabrane kriterijume i podkriterijume za izbor novog proizvoda. Ti parametri praktično predstavljaju odgovarajuće karakteristike preduzeća koje utiču na značaj određenog kriterijuma za to preduzeće. Pojedini parametri mogu istovremeno uticati na veći broj izabranih kriterijuma. U cilju ilustracije zavisnosti između kriterijuma za izbor novog proizvoda i parametara koji opisuju te kriterijume, formirana je tabela 1.

Oznake iz tabele 1. imaju sledeće značenje:

Ki - kriterijum za izbor novog proizvoda, gde je: i = 1, 2, 3, ..., p - broj posmatranog kriterijuma,

Xij - j-ti parametar koji opisuje i-ti kriterijum, gde je: j = 1, 2, 3, ..., n - broj posmatranog parametra. Pri tome treba naglasti da brojevi parametara koji opisuju pojedine kriterijume (predstavljeno sa n) nikako ne moraju biti jednaki za


44

sve kriterijume. Broj ovih parametara zavisi od samog kriterijuma. Ne umanjujući opštost, u tabeli 1. dato je da na svaki kriterijum utiče jednak broj parametara.

Tabela 1. Zavisnost kriterijuma za izbor novog proizvoda i parametara koji opisuju te kriterijume

Kriterijumi K1 K2 K3 ... Kp X11 X21 X31 ... Xp1 X12 X22 X32 ... Xp2 X13 X23 X33 ... Xp3 ... ... ... ... ...

Parametri koji opisuju izabrane

kriterijume

X1n X2n X3n ... Xpn 3. Korak: Anketiranje eksperata u oblasti razvoja proizvoda (Anketa 1)

Relativne težine izabranih parametara koji utiču na kriterijume i podkriterijume za izbor novog proizvoda, određuju se na bazi mišljenja eksperata u oblasti razvoja proizvoda. Potrebna mišljenja sakupljaju se putem ankete (Anketa 1). Od ispitanika se traži da svaki parametar vrednuju ocenom u intervalu [0, 10]. Ovde se koristi funkcija pripadnosti ranga [0, 10] umesto standardne [0, 1], samo zbog lakšeg snalaženja ispitanika. Ta ocena treba da predstavlja kvantitativno izraženu jačinu uticaja određenog parametra na značaj posmatranog kriterijuma za izbor novog proizvoda. 4. Korak: Određivanje relativnih težina izabranih parametara za svaki kriterijum

U ovom koraku vrši se obrada podataka dobijenih u prethodnom koraku. Sve ocene parametara (dobijene od strane eksperata) prevode se u fazi ocene, odnosno u interval [0, 1], preko fazi funkcije pripadnosti y = x / 10, gde je: x ∈ [0, 10]. Posmatraju se fazi ocene svakog parametra za određeni kriterijum. Od tih fazi ocena formira se skup nad kojim se vrši obrada tako što se odredi srednja vrednost tog skupa. Dobijene srednje vrednosti predstavljaju konačne fazi ocene svih parametara za svaki kriterijum. Konačne fazi ocene parametara u okviru jednog kriterijuma, predstavljaju ulazne podatke za određivanje relativnih težina parametara za taj kriterijum. Pri tome se može koristiti neki od brojnih postupaka, kao na primer: [6], [7], [8], [13], [16] i dr. U [10] primenjen je originalni postupak, koji je dat i u [11]. Tako se dobijaju relativne težine parametara u okviru svakog kriterijuma posebno. To su vrednosti wij - relativna težina j-tog parametra za i-ti kriterijum (tačka 2.1.). One se koriste u 8. koraku, kao i prilikom primene rezultata ustraživanja (tačka 3.). 5. Korak: Anketiranje menadžera u preduzećima (Anketa 2)

Peti korak takođe predstavlja terenski deo istraživanja u kome se vrši anketiranje menadžera iz određenih preduzeća (Anketa 2). Ovaj korak se može


45

odvijati paralelno sa trećim i četvrtim korakom. Osnovne karakteristike anketiranja u ovom slučaju su:

1. Vrsta preduzeća. U cilju fokusiranja problema, potrebno je odabrati predmet istraživanja u vidu vrste preduzeća koja bi bila analizirana.

2. Ispitanici. Ispitanici moraju biti na visokim rukovodećim položajima u preduzećima kako bi imali uvid u poslovne rezultate preduzeća, strategiju razvoja preduzeća i dr. U daljem tekstu ispitanici koji popunjavaju Anketu 2 nazivaju se menadžeri.

3. Broj menadžera. Radi dobijanja merodavnih podataka, predviđa se da je potrebno anketirati N = 150 - 200 menadžera.

4. Oblast istraživanja u geografskom smislu. Istraživanje kriterijuma za izbor novog proizvoda prema postavljenoj metodologiji mora uključiti i plan o tome na kom prostoru bi se istraživanje vršilo.

Istraživanje zahteva postavljanje dve grupe pitanja:

1. Pitanja kojima se dobijaju podaci o svim identifikovanim parametrima (karakteristikama) preduzeća koji opisuju izabrane kriterijume. Od ispitanika se traži da kvantitativno ocene potrebne parametre u rasponu ocena [0 - 10]. Veoma je važno da ispitanici ocene parametre prema trenutnom stanju u preduzeću.

2. Pitanja kojima se dobijaju podaci o svim izabranim kriterijumima i podkriterijumima. Od ispitanika se traži da kvantitativno vrednuju značaj kriterijuma i podkriterijumima jednom od ocena iz raspona [0 - 10]. Takođe je veoma važno da ispitanici ocene kriterijume i podkriterijume prema trenutnom stanju u svom preduzeću i svom okruženju.

6. Korak: Svrstavanje preduzeća u klase prema relativnom značaju kriterijuma

Svrstavanje preduzeća u klase vrši se na nivou jednog kriterijuma, tj. za svaki kriterijum posebno. Suština je da se svrstavanje vrši prema veličini relativnog značaja posmatranog kriterijuma u odnosu na ostale kriterijume.

Menadžeri, prema svom mišljenju, kvantitativno vrednuju značaj kriterijuma jednom od ocena iz raspona [0 - 10] (korak 5). Ove ocene se fazi funkcijom pripadnosti y = x / 10, gde je: x ∈ [0, 10], prevode u interval [0, 1] (kolone FO(Ki) iz tabele 2). Prema fazi ocenama kriterijuma (FO(Ki)) vrši se određivanje relativnog značaja kriterijuma za jednog menadžera. To se ponovi za svakog anketiranog menadžera posebno (kolone wKi iz tabele 2). Zatim se preduzeća (mišljenja menadžera) sortiraju prema veličini relativnog značaja posmatranog kriterijuma počevši od najvećeg ka najmanjem. Ukupan broj preduzeća se podeli sa željenim brojem klasa i dobije se broj preduzeća u jednoj klasi. Na primer, ako je anketirano 150 menadžera u preduzećima, a želi se svrstavanje u 3 klase, onda je broj preduzeća u svakoj klasi 50. Prvih 50 preduzeća čini prvu klasu, drugih 50 - drugu klasu i trećih 50 - treću klasu za posmatrani kriterijum. Ovaj postupak se izvrši za svaki kriterijum posebno. Tako se preduzeća, prema svakom kriterijumu posebno, dele u tri klase:


46

I Klasa - preduzeća čiji su menadžeri posmatranom kriterijumu dodelili veliku fazi ocenu u odnosu na ostale kriterijume, usled čega je i relativni značaj posmatranog kriterijuma velik (za ove menadžere posmatrani kriterijum ima velik značaj u odnosu na ostale),

II Klasa - preduzeća čiji su menadžeri posmatranom kriterijumu dodelili prosečnu fazi ocenu u odnosu na ostale kriterijume, usled čega je i relativni značaj posmatranog kriterijuma prosečan (za ove menadžere posmatrani kriterijum ima prosečan značaj u odnosu na ostale),

III Klasa - preduzeća čiji su menadžeri posmatranom kriterijumu dodelili malu fazi ocenu u odnosu na ostale kriterijume, usled čega je i relativni značaj posmatranog kriterijuma mali (za ove menadžere posmatrani kriterijum ima mali značaj u odnosu na ostale).

Broj klasa treba da bude neparan kako bi postojala kategorija prosečno i po nekoliko kvalitativnih vrednosti sa obe strane proseka. Broj klasa zavisi od broja anketiranih menadžera.

Klasifikacija se vrši prema relativnim težinama kriterijuma, a ne prema fazi ocenama kriterijuma zbog toga što menadžeri mogu koristiti različite delove skale [0 - 10]. Dakle, važan je položaj posmatranog kriterijuma u odnosu na druge kriterijume, a ne samo njegova prvobitna fazi ocena. U opštem slučaju, postupak svrstavanja menadžera u klase prikazan je u tabeli 2. Kolone sa vrednostima wKi se sortiraju po veličini za svaki kriterijum posebno.

Tabela 2. Svrstavanje menadžera u klase za sve kriterijume

Ocene kriterijuma prema mišljenju menadžera sa izračunavanjem relativnih težina kriterijuma za svakog menadžera posebno Menadžeri

FO(K1) wK1 FO(K2) wK2 FO(K3) wK3 … … FO(Kp) wKp

M1 M2 M3 … MN


Mk - k-ti anketirani menadžer, gde je: k = 1, 2, 3, ..., N - redni broj posmatranog menadžera,

FO(Ki) - fazi ocene i-tog kriterijuma za svakog menadžera od k = 1, 2, 3, ..., N,

wKi - relativne težine kriterijuma Ki za svakog menadžera od k = 1, 2, 3, ..., N.

7. Korak: Statistička obrada podataka u okviru svake klase za svaki kriterijum posebno

U ovom koraku vrši se statistička obrada podataka dobijenih anketiranjem menadžera u preduzećima (Anketa 2). Sve ocene dobijene Anketom 2 prevode


47

se u fazi ocene, tj. interval [0, 1]. Obrada se vrši u okviru svake klase za svaki kriterijum posebno. Obrada podataka se odvija u dva segmenta:

1. Određivanje fazi ocena kriterijuma

Vrednosti iz jedne kolone wki (tabela 2.) sortiraju se po veličini i podele u željeni broj klasa, kao kod deljenja u klase (korak 6). Za svaku klasu se nalazi prosek vrednosti wki iz te klase (vrednosti wKi,sr,kl). Sortiranje se vrši za svaki kriterijum posebno i za svaku klasu u okviru svakog kriterijuma se nalazi prosek odgovarajućih vrednosti wki. Jasno je da će u prvoj klasi uvek biti najveći prosek, a u trećoj najmanji. Sledi fazifikacija ovih prosečnih relativnih težina za svaku klasu svakog kriterijuma. Fazifikacija se vrši prema funkciji sa slike 1.

1

FO

wKi,sr,max

00 wKi,sr,kl

Slika 1. Fazifikacija prosečnih relativnih težina kriterijuma za svaki klasu Na apscisi grafika sa slike 1. nanose se prosečne relativne težine kriterijuma za svaki klasu. Vrednost u odnosu na koju se vrši fazifikacija označena je kao wKi,sr,max i označava maksimalnu prosečnu relativnu težinu kriterijuma od svih prosečnih relativnih težina kriterijuma za sve klase (vrednosti wKi,sr,kl). Fazifikacija se vrši za svaki prosek svake klase. Na primer: ako u modelu postoji 12 kriterijuma, a u okviru svakog kriterijuma preduzeća se podele na 3 klase, onda je potrebno izvršiti fazifikaciju 36 vrednosti. Dobijene fazi ocene predstavljaju fazi ocene svake klase svakog kriterijuma i one se koriste u primeni modela (opisano u tački 3.).

2. Određivanje relativnih težina podkriterijuma za svaki kriterijum posebno

Menadžeri, prema svom mišljenju, kvantitativno vrednuju značaj podkriterijuma jednom od ocena iz raspona 0 - 10 (korak 5). Ove ocene se fazi funkcijom pripadnosti y = x / 10, gde je: x ∈ [0, 10], prevode u interval [0, 1]. Relativne težine podkriterijuma određuju se za svaki kriterijum posebno, tj. za svaku klasu preduzeća u okviru svakog kriterijuma posebno. U tabeli 3. dat je primer za s-tu klasu kriterijuma Ki. Prvo se upišu ocene koje su menadžeri iz s-te klase dali podkriterijumima i-tog kriterijuma (kolone Msik u tabeli 3.). Zatim se za svaki podkriterijum odredi srednja vrednost fazi ocene (kolona Prosek u tabeli 3.). Relativne težine podkriterijuma izračunavaju se na osnovu fazi ocena tih podkriterijuma za svaku klasu tog kriterijuma posebno.



48

Msik - k-ti anketirani menadžer iz s-te klase za i-ti kriterijum, gde je: k = 1, 2, ..., H - broj anketiranog preduzeća iz s-te klase za i-ti kriterijum, H = N / S - broj menadžera u jednoj klasi,

PKir - r-ti podkriterijum i-tog kriterijuma, gde je: r = 1, 2, 3, ..., q - broj posmatranog podkriterijuma i-tog kriterijuma.

Tabela 3. Određivanje relativnih težina podkriterijuma kriterijuma Ki za s-tu klasu Menadžeri čije ocene spadaju u s-tu klasu za kriterijum

Ki Msi1 Msi2 Msi3 … MsiH

Prosek Rel. tež.

PKi1 … PKi2 … PKi3 … PKi4 … … … P

odkr

iterij

um

i kr

iterij

uma

Ki

(s-ta

kla

sa)

PKiq … 8. Korak: Određivanje preduzeća - predstavnika svake klase

Osmi korak je neophodan je zbog mogućnosti primene izračunatih preporuka u nekom konkretnom slučaju.

Sve ocene parametara dobijene u 5. koraku prevode se u fazi ocene, odnosno u interval [0, 1], preko fazi funkcije pripadnosti y = x / 10, gde je: x ∈ [0, 10]. Ako se posmatraju ocene dobijene za parametre koji utiču na jedan kriterijum, u jednom preduzeću, onda te ocene predstavljaju zapravo uređenu n-torku osobina posmatranog preduzeća, koje utiču na značaj određenog kriterijuma i njegovih podkriterijuma (kolone Pksi iz tabele 4.). Posmatrano na nivou jednog kriterijuma, za sva preduzeća, postoji N uređenih n-torki, gde je N - broj analiziranih preduzeća, a n - broj parametara.

Napomena: ovde se pod preduzećem podrazumeva mišljenje menadžera koje je formirano na bazi situacije u njegovom preduzeću. Zato se u daljem tekstu, na pojedinim mestima, koristi izraz preduzeće koji je za ovo izlaganje prikladniji od izraza menadžer.

Suština ovog koraka je da se za svaku klasu odrede preduzeća koja su “najsličnija” sa preduzećima svoje klase (u okviru datog kriterijuma). Ta preduzeća su predstavnici svoje klase. Predstavnici klase imaju vrednosti parametara kojima u najvećoj meri teže sva ostala preduzeća te klase. Usvojeno je da za svaku klasu postoje tri predstavnika. Na taj način se očekuje veća stabilnost rezultata nego u slučaju da svaka klasa ima jednog predstavnika. S druge strane, daljim povećavanjem broja predstavnika klasa može doći do pada reprezentativnosti ovih predstavnika.

Prilikom primene modela, neko konkretno preduzeće (preduzeće koje vrši izbor novog proizvoda) poredi se sa svim predstavnicima klasa u okviru jednog kriterijuma, preko izabrane mere (tačka 2.1.). Konkretno preduzeće koristi preporuke (fazi ocena kriterijuma i relativne težine podkriterijuma) za onu klasu


49

preduzeća kojoj je najsličnije. Ovo je princip fazi klasteringa. Postupak se ponavlja za svaki kriterijum posebno.

Postupak rada u osmom koraku može se predstaviti preko tabela 4. i 5.

Za svaku klasu preduzeća (preduzeća kojima je posmatrani kriterijum podjednako značajan), postoji H uređenih n-torki, gde je H - broj preduzeća (menadžera) u jednoj klasi. Ovo je prikazano u tabeli 4.

Tabela 4. Tabelarni prikaz uređenih n-torki za preduzeća s-te klase prema i-tom kriterijumu

Preduzeća klase KLsi Klasa KLsi P1si P2si P3si ... PHsi X1i μ1s1i μ2s1i μ3s1i ... μHs1i X2i μ1s2i μ2s2i μ3s2i ... μHs2i X3i μ1s3i μ2s3i μ3s3i ... μHs3i ... ... ... ... ... ...

Parametri koji opisuju i-ti kriterijum

Xni μ1sni μ2sni μ3sni ... μHsni Oznake iz tabele 4. imaju sledeće značenje:

Xji - parametar koji opisuje i-ti kriterijum, gde je: j = 1, 2, 3, ..., n - broj posmatranog parametra,

Pksi - k-to anketirano preduzeće iz s-te klase za i-ti kriterijum, gde je: k = 1, 2, ..., H - broj anketiranog preduzeća iz s-te klase za i-ti kriterijum,

μksji - fazi ocena k-tog preduzeća iz s-te klase, za j-ti parametar, prema i-tom kriterijumu.

Nakon formiranja tabele 4. određuju se mere sličnosti svake uređene n-torke sa svakom, u okviru preduzeća jedne klase, a rezultati se upisuju u tabelu 5. Preduzeća se ne porede sama sa sobom. Za određivanje mera sličnosti koristi se izraz (2).


Pksi - k-to anketirano preduzeće iz s-te klase za i-ti kriterijum, gde je: k = 1, 2, ..., H - broj anketiranog preduzeća iz s-te klase za i-ti kriterijum,

mkji - mera sličnosti k-tog preduzeća sa j-tim preduzećem, prema i-tom kriterijumu. Mera sličnosti uzima vrednosti iz intervala [0, 1]. Pri tome važi jednakost mkji = mjki.

∑≠=

H

kj1j

kjim - suma mera sličnosti k-tog preduzeća u odnosu na preostala

preduzeća iz s-te klase,

msrk - srednja mera sličnosti k-tog preduzeća u odnosu na preostala preduzeća iz s-te klase. Ona se izračunava na sledeći način:


50

1H

m

m

H

kj1j

kji

srk −=

∑≠=

(1)

Predstavnici klase su tri preduzeća koja imaju najveće srednje mere sličnosti u odnosu na preostala preduzeća iz iste klase, što se očitava u poslednjoj koloni tabele 5. Postupak se ponavlja za sve klase u okviru jednog kriterijuma, a zatim se isto ponovi za sve preostale kriterijume.

Tabela 5. Određivanje mera sličnosti svake uređene n-torke sa svakom, u okviru preduzeća jedne klase

Preduzeća klase KLsi

Klasa KLsi P1si P2si P3si ... PHsi ∑≠=

H

kj1j

kjim msrk

P1si - m12i m13i ... m1Hi ∑≠=

H

kj,1jji1m msr1

P2si m21i - m23i ... m2Hi ∑≠=

H

kj,1jji2m msr2

P3si m31i m32i - ... m3Hi ∑≠=

H

kj,1jji3m msr3

... ... ... ... - ... ...

Preduzeća podintervala

PIsi

PHsi mN1i mN2i mN3i ... - ∑≠=

H

kj,1jHjim msrH

2.1. Izbor i definisanje mere Poseban problem predstavlja pravilan izbor mere koja će biti primenjena u istraživanju. Pri definisanju odgovarajuće mere, od naročite koristi bile su reference koje tretiraju oblasti višekriterijumskog odlučivanja i fazi skupova [3], [5], [15], [17] i [19]. Na bazi toga, kao i potreba i specifičnosti datog istraživanja, definisana je mera koja se bazira na Hamming-ovom rastojanju:

mabi = ∑=

⋅−−n

1iijjbijai wXX1 (2)

gde je:

mabi - mera sličnosti a-tog preduzeća sa b-tim preduzećem, prema i-tom kriterijumu,


51

Xjai - fazi ocena j-tog parametra za a-to preduzeće, prema i-tom kriterijumu,

Xjbi - fazi ocena j-tog parametra za b-to preduzeće, prema i-tom kriterijumu,

wij - relativna težina j-tog parametra za i-ti kriterijum. Ove težine za sve parametre u okviru svih kriterijuma, dobijaju se u 4. koraku, a na osnovu podataka Ankete 1 (3. korak).

ni - broj parova parametara, odnosno broj parametara koji opisuju i-ti kriterijum.

2.2. Predstavljanje konačnih rezultata istraživanja Konačni rezultati istraživanja mogu se predstaviti tabelarno (tabela 6.). Za svaki kriterijum formira se tabela sa elementima koje sadrži tabela 6.

Tabela 6. Prikaz konačnih rezultata istraživanja u opštem slučaju (za kriterijum Ki)

Vrednosti parametara svih predstavnika klasa krit. Ki

(određeni u 8. koraku)

Relativne težine svih podkriterijuma kriterijuma Ki za

svaku klasu (određeno u 7. koraku)

Klasa KLsi

Xi1 Xi2 ... Xin

Fazi ocene kriterijuma Ki za

svaku klasu (određ. u 7. koraku) PKi1 PKi2 ... PKiq

I

II

III

3. PRIMENA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Pod primenom rezultata istraživanja kriterijuma i podkriterijuma podrazumeva se postupak određivanja fazi ocena svih kriterijuma i relativnih težina njihovih podkriterijuma, za neko konkretno preduzeće (preduzeće koje vrši izbor novog proizvoda) u trenutnim uslovima. Taj postupak je sledeći:

1. Menadžeri iz konkretnog preduzeća ocenjuju sopstveno preduzeće prema svim potrebnim parametrima Xij (kao što su uradili menadžeri u prvom delu Ankete 2 - korak 5). Ocene se daju za trenutno stanje u preduzeću i njegovom okruženju. To su vrednosti νji koje su upisane u poslednju vrstu tabele 7.

2. Od dodeljenih vrednosti formiraju se uređene n-torke za svaki kriterijum posebno (elementi ovih uređenih n-torki su vrednosti parametara za odgovarajući kriterijum). Zatim se uređena n-torka za jedan kriterijum, preko izabrane mere, izraz (2), poredi sa uređenim n-torkama predstavnika svih


52

klasa u okviru tog kriterijuma. Mere sličnosti se sabiraju za svaka tri predstavnika svake klase (vrednosti Σmsi u poslednjoj koloni tabele 7.). Usvaja se ona klasa u okviru tog kriterijuma sa kojom konkretno preduzeće ima najveću zbirnu meru sličnosti. Ovaj postupak prikazan je u tabeli 7.

Tabela 7. Određivanje najveće zbirne mere sličnosti konkretnog preduzeća (KP) sa

predstavnicima svih klasa kriterijuma Ki Vrednosti parametara svih

predstavnika klasa kriterijuma Ki sa težinama

Xi,1 Xi,2 ... Xi,n Klasa KLsi

wi,1 wi,2 ... wi,n

Mere sličnosti KP i predstavnika

svih klasa kriterijuma Ki

Zbirna mera sličnosti s-te klase i-tog kriterijuma

μ1,I,1,i μ1,I,2,i ... μ1,I,n,i m1,I,i

μ2,I,1,i μ2,I,2,i ... μ2,I,n,i m2,I,i I μ3,I,1,i μ3,I,2,i ... μ3,I,n,i m3,I,i

ΣmI,i

μ1,II,1,i μ1,II,2,i ... μ1,II,n,i m1,II,i

μ2,II,1,i μ2,II,2,i ... μ2,II,n,i m2,II,i II μ3,II,1,i μ3,II,2,i ... μ3,II,n,i m3,II,i

ΣmII,i

μ1,III,1,i μ1,III,2,i ... μ1,III,n,i m1,III,i

μ2,III,1,i μ2,III,2,i ... μ2,III,n,i m2,III,i III μ3,III,1,i μ3,III,2,i ... μ3,III,n,i m3,III,i

ΣmIII,i

Konkretno preduzeće KP ν1i ν2i ... νni


Xij - j-ti parametar koji opisuje i-ti kriterijum, gde je: j = 1, 2, 3, ..., n - broj posmatranog parametra,

wij - relativna težina j-tog parametra za i-ti kriterijum, gde je: j = 1, 2, 3, ..., n - broj posmatranog parametra,

μksji - fazi ocena k-tog predstavnika s-te klase kriterijuma Ki, za j-ti parametar,

νji - fazi ocena konkretnog preduzeća za j-ti parametar, prema i-tom kriterijumu,

mksi - mera sličnosti konkretnog preduzeća sa k-tim predstavnikom s-te klase kriterijuma Ki.

3. U poslednjoj koloni tabele 7. traži se maksimalna vrednost Σmsi - zbirna mera sličnosti s-te klase i-tog kriterijuma. Na taj način se određuje kojoj klasi preduzeća je konkretno preduzeće najsličnije prema posmatranom kriterijumu. Konkretno preduzeće usvaja preporuke o fazioceni posmatranog kriterijuma i relativnim težinama njegovih podkriterijuma (što je dobijeno obradom podataka u 7. koraku) za klasu preduzeća kojoj je najsličnije. Pri tome se koriste sređeni podaci iz tabele 6.

Isti postupak se ponovi za sve kriterijume. Na taj način konkretno preduzeće određuje vrednosti fazi ocena svih kriterijuma i relativne težine njihovih podkriterijuma. Vrednosti fazi ocena svih kriterijuma, služe kao polazna osnova za određivanje relativnih težina kriterijuma. Sa dobijenim podacima o relativnim


53

težinama svih kriterijuma i podkriterijuma, ulazi se u postupak višekriterijumskog izbora novog proizvoda, prema nekoj od metoda višekriterijumske analize.

Ako se pretpostavi da se istražuje 12 kriterijuma za izbor novog proizvoda i da u okviru svakog kriterijuma postoje 3 klase preduzeća (kao u [10]), onda konkretno preduzeće može dobiti preporuke za jednu od 312 = 531441 mogućnosti za definisanje relativnih težina osnovnih kriterijuma.

4. REALIZACIJA POSTAVLJENE METODOLOGIJE U [10] izvršeno je istraživanje relativnog značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda u zavisnosti od uspešnosti preduzeća. Ovo istraživanje u potpunosti je realizovano prema metodologiji koja je prethodno izložena. U nastavku sledi opis sprovedenog istraživanja, a zatim i prikaz dobijenih rezultata.

U prvom koraku, definisani su kriterijumi i podkriterijumi za izbor novog proizvoda (tabela 8.). Iz tabele 8. se vidi da u modelu postoji 12 kriterijuma i ukupno 58 podkriterijuma.

U drugom koraku, definisani su potrebni parametri za svaki kriterijum i njegove podkriterijume. Prikaz ovih parametara dat je u tabeli 9. Iz tabele 9. vidi se da je svaki kriterijum opisan sa po 15 parametara. Broj parametara nije morao biti isti, a taj broj se nametnuo u toku izbora parametara. Veliki broj parametara utiče na više kriterijuma. U modelu postoji ukupno 12 x 15 = 180 parametara, a bez ponavljanja javljaju se 93 parametra.

Izbor kriterijuma, podkriterijuma i parametara prilagođen je trenutnim privrednim i ekonomskim uslovima u Srbiji. Sličan izbor mogao bi da važi za ostale zemlje u tranziciji. Ukoliko uslovi nalažu, dati postupak može se ponoviti sa nekim drugim kriterijumima, podkriterijumima i parametrima.

U trećem koraku sprovedena je Anketa 1. Dobijeni su odgovori od ukupno 34 eksperta. Od tog broja 11 eksperata radi u naučno - obrazovnim institucijama, 16 eksperata radi u privredi i 7 eksperata radi u institutima i istraživačkim centrima.

U petom koraku sprovedena je Anketa 2. Osnovne karakteristike procesa i rezultata anketiranja preko Ankete 2 su:

Broj menadžera. Dobijeni su odgovori od ukupno N = 150 anketiranih menadžera iz 122 preduzeća (iz nekih preduzeća su dobijeni odgovori od dva ili tri menadžera). Zbog toga se u okviru svakog kriterijuma, preduzeća razvrstavaju u 3 klase sa po 50 preduzeća u svakoj klasi.

Vrsta preduzeća. Kao što je planirano, istraživanje je sprovedeno na preduzećima procesne i prehrambene industrije.

Ispitanici (menadžeri). Ispitanici su ljudi na visokim rukovodećim položajima u svojim preduzećima i ljudi koji imaju uvid u poslovne rezultate preduzeća i strategiju razvoja preduzeća.


54

Oblast istraživanja u geografskom smislu. Istraživanje je obavljeno na području Vojvodine, kao i na širem području sledećih gradova: Beograd, Šabac, Smederevo i Požarevac.

Period istraživanja. Anketa 2 sprovedena je paralelno sa Anketom 1. Istraživanje je trajalo oko 6 meseci, približno u periodu od 1. juna do 1 decembra 2003. godine.

Ostatak postupka (četvrti, šesti, sedmi i osmi korak u postavljenoj metodologiji) realizovan je na način koji predviđa metodologija izložena u tački 2. ovog rada.

Tabela 8. Kriterijumi i podkriterijumi za izbor novog proizvoda

Kriterijumi Podkriterijumi

K1 - Poslovna politika preduzeća

PK11 - Doprinos novog proizvoda razvojnoj strategiji preduzeća PK12 - Doprinos novog proizvoda kadrovskoj politici (dodatno učenje,

angažovanje, motivacija i sl.) PK13 - Doprinos novog proizvoda boljem korišćenju proizvodnih kapaciteta PK14 - Doprinos novog proizvoda boljem imidžu preduzeća PK15 - Mogućnost da se preko novog proizvoda ostvari prodor na ciljna tržišta PK16 - Mogućnost da se preko novog proizvoda pridobiju ciljni potrošači

K2 - Raspolaganje prostornim kapacitetima

PK21 - Mogućnost korišćenja postojećih proizvodnih pogona PK22 - Mogućnost korišćenja postojećih pomoćnih objekata PK23 - Mogućnost korišćenja postojećih skladišta sirovina PK24 - Mogućnost korišćenja postojećih skladišta gotovih proizvoda PK25 - Mogućnost korišćenja postojećih prodajnih objekata

K3 - Posedovanje i poznavanje tehnologije

PK31 - Tehnologičnost novog proizvoda PK32 - Mogućnost korišćenja postojećih tehnoloških struktura PK33 - Mogućnost realizacije proizvoda konkurentnog kvaliteta sa aspekta tehnologije PK34 - Usaglašenost angažovanosti tehnoloških struktura koje zahteva novi

proizvod sa postojećim proizvodnim programom PK35 - Poznavanje tehnologije koju zahteva novi proizvod PK36 - Dodatni tehnološki zahtevi novog proizvoda (u pogledu pogodnosti

održavanja, energetskih potreba, tehnoloških fluida, zaštite okoline i sl.)

K4 - Raspolaganje proizvodnim kapacitetima (mašine, alati, oprema)

PK41 - Mogućnost korišćenja postojećih mašina PK42 - Mogućnost korišćenja postojećih alata, pribora i instrumenata PK43 - Mogućnost realizacije proizvoda konkurentnog kvaliteta sa aspekta mašina i opreme PK44 - Usklađenost angažovanosti proizvodnih kapaciteta koje zahteva novi

proizvod sa postojećim proizvodnim programom PK45 - Zahtevi novog proizvoda za promenom rasporeda mašina i opreme PK46 - Dodatni zahtevi proizvodnih kapaciteta novog proizvoda u pogledu

servisa, održavanja i energetskih potreba

K5 - Nabavka sirovina

PK51 - Mogućnost korišćenja domaćih sirovina PK52 - Mogućnost nabavke sirovina prema odgovarajućoj količini PK53 - Mogućnost nabavke sirovina prema odgovarajućem kvalitetu PK54 - Mogućnost nabavke sirovina prema odgovarajućoj ceni PK55 - Mogućnost nabavke sirovina prema odgovarajućim rokovima


55

Kriterijumi Podkriterijumi

K6 - Kadrovski potencijali PK61 - Potrebe za dodatnim obrazovanjem postojećeg stručnog kadra PK62 - Potrebe za angažovanjem novih stručnih kadrova PK63 - Potrebe za dodatnom obukom neposrednih izvršilaca u proizvodnji PK64 - Potrebe za angažovanjem novih neposrednih izvršilaca u proizvodnji

K7 - Potencijali proizvoda

PK71 - Originalnost i jedinstvenost novog proizvoda PK72 - Atraktivnost (modalitet) novog proizvoda PK73 - Orijentisanost novog proizvoda na korisnike (u kojoj meri novi

proizvod odgovara potrebama potrošača) PK74 - Vrednost novog proizvoda za korisnike (u kojoj meri novi proizvod

može biti značajan potrošačima) PK75 - Uklapanje novog proizvoda u mentalitet, običaje i navike potrošača

K8 - Veličina tržišta

PK81 - Potencijalna veličina lokalnog tržišta na kome se može plasirati novi proizvod PK82 - Potencijalna veličina nacionalnog tržišta na kome se može plasirati novi proizvod PK83 - Potencijalna veličina inostranog tržišta na kome se može plasirati novi proizvod

K9 - Potrebe tržišta PK91 - Procena potražnje za novim proizvodom na lokalnom tržištu PK92 - Procena potražnje za novim proizvodom na nacionalnom tržištu PK93 - Procena potražnje za novim proizvodom na inostranom tržištu

K10 - Perspektive i rast tržišta

PK101 - Predviđanje dužine perioda eksploatacije novog proizvoda na lokalnom tržištu PK102 - Predviđanje dužine perioda eksploatacije novog proizvoda na nacionalnom tržištu PK103 - Predviđanje dužine perioda eksploatacije novog proizvoda na inostranom tržištu PK104 - Šanse da novi proizvod ostvari prodor na nova tržišta u zemlji PK105 - Šanse da novi proizvod ostvari prodor na nova tržišta u inostranstvu

K11 - Jačina konkurencije

PK111 - Mogućnost da novi proizvod bude konkurentan na lokalnom tržištu PK112 - Mogućnost da novi proizvod bude konkurentan na nacionalnom tržištu PK113 - Mogućnost da novi proizvod bude konkurentan na inostranom tržištu PK114 - Renome konkurencije u oblasti novog proizvoda PK115 - Opasnost da konkurencija u kratkom roku razvije bolje rešenje

K12 - Vreme povratka uloženih sredstava

PK121 - Okvirna procena visine početnih investicija za novi proizvod PK122 - Potrebno vreme za pripremu proizvodnje novog proizvoda PK123 - Dužina procesa proizvodnje novog proizvoda PK124 - Procena ukupne potražnje za novim proizvodom PK125 - Procena ukupne konkurentnosti novog proizvoda


56

Tabela 9. Parametri koji utiču na izabrane kriterijume i podkriterijume za izbor novog proizvoda

Kriterijum Parametri koji utiču na određeni kriterijum i njegove podkriterijume

K1 - Poslovna politika preduzeća

X1,1 - Uticaj stabilnosti društveno - političkog okruženja na preduzeće X1,2 - Povoljnost uticaja razvojne politike zemlje na preduzeće X1,3 - Povoljnost uticaja strukture i dinamike privrednog razvoja na preduzeće X1,4 - Prognoza kretanja kupovne moći potrošača X1,5 - Ambicije preduzeća u smislu osvajanja tržišta X1,6 - Stepen ulaganja u istraživačko - razvojne aktivnosti X1,7 - Stepen savremenosti (konkurentnosti) postojećih tehnologija u preduzeću X1,8 - Stepen poznavanja i uvažavanja potreba potrošača X1,9 - Značaj koji se pridaje uvođenju novih proizvoda u proizvodni program preduzeća X1,10 - Značaj koji se pridaje politici kvaliteta proizvoda X1,11 - Značaj koji se pridaje politici cena proizvoda X1,12 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X1,13 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X1,14 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X1,15 - Likvidnost preduzeća

K2 - Raspolaganje prostornim kapacitetima

X2,1 - Raspoloživost slobodnog prostora u pogonima i skladištima X2,2 - Racionalnost korišćenja prostora u pogonima i skladištima X2,3 - Pogodnost postojećih proizvodnih i skladišnih prostora za proširenje X2,4 - Stanje postojećih objekata i radni uslovi u njima X2,5 - Postojanje prostora u fabričkom krugu za nove objekte X2,6 - Povoljnost učešća (raspodele) pojedinih delova imovine u ukupnoj aktivi X2,7 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X2,8 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X2,9 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X2,10 - Učešće plata u poslovnim prihodima X2,11 - Rentabilnost poslovanja X2,12 - Ekonomičnost proizvodnje X2,13 - Produktivnost preduzeća X2,14 - Likvidnost preduzeća X2,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)


57


K3 - Posedovanje i poznavanje tehnologije

X3,1 - Stepen savremenosti (konkurentnosti) postojećih tehnologija u preduzeću X3,2 - Fleksibilnost postojećih tehnologija u preduzeću X3,3 - Fleksibilnost postojećeg proizvodnog programa X3,4 - Efikasnost (optimalnost) postojećih tehnoloških procesa X3,5 - Kvalitet logistike postojećih tehnoloških procesa X3,6 - Povoljnost učešća (raspodele) pojedinih delova imovine u ukupnoj aktivi X3,7 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X3,8 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X3,9 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X3,10 - Povoljnost strukture troškova (učešće fiksnih u ukupnim troškovima) X3,11 - Rentabilnost poslovanja X3,12 - Ekonomičnost proizvodnje X3,13 - Produktivnost preduzeća X3,14 - Likvidnost preduzeća X3,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)

K4 - Raspolaganje proizvodnim kapacitetima (mašine, alati, oprema)

X4,1 - Stanje (radna sposobnost) postojećih mašina i opreme u preduzeću X4,2 - Stepen savremenosti (konkurentnosti) postojećih mašina i opreme u preduzeću X4,3 - Fleksibilnost postojećih mašina i opreme u preduzeću X4,4 - Visina stepena korišćenja kapaciteta X4,5 - Rešenja rasporeda mašina i unutrašnjeg transporta X4,6 - Usklađenost proizvodnih kapaciteta za postojeći proizvodni program X4,7 - Fleksibilnost postojećeg proizvodnog programa X4,8 - Povoljnost učešća (raspodele) pojedinih delova imovine u ukupnoj aktivi X4,9 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X4,10 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X4,11 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X4,12 - Povoljnost strukture troškova (učešće fiksnih u ukupnim troškovima) X4,13 - Rentabilnost poslovanja X4,14 - Produktivnost preduzeća X4,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)


58


K5 - Nabavka sirovina

X5,1 - Pouzdanost dobavljača sirovina u smislu kvantiteta sirovina X5,2 - Pouzdanost dobavljača sirovina u smislu kvaliteta sirovina X5,3 - Pouzdanost dobavljača sirovina u smislu rokova isporuke sirovina X5,4 - Uslovi plaćanja dobavljačima sirovina X5,5 - Stepen zavisnosti od 1 - 2 dobavljača X5,6 - Kvalitet rada i efikasnost nabavne funkcije u preduzeću X5,7 - Stepen obrta zaliha sirovina X5,8 - Optimalnost upravljanja zalihama sirovina X5,9 - Povoljnost učešća (raspodele) pojedinih delova imovine u ukupnoj aktivi X5,10 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X5,11 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X5,12 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X5,13 - Povoljnost strukture troškova (učešće fiksnih u ukupnim troškovima) X5,14 - Rentabilnost poslovanja X5,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)

K6 - Kadrovski potencijali

X6,1 - Nivo znanja i stručnosti zaposlenih X6,2 - Motivacija i ažurnost zaposlenih X6,3 - Disciplina i međuljudski odnosi u preduzeću X6,4 - Raspoređenost kadrova na odgovarajuća radna mesta X6,5 - Odnos prema promenama i inovacijama kod zaposlenih X6,6 - Spremnost kadrova na dodatno usavršavanje i obrazovanje X6,7 - Svrsishodnost prethodnih ulaganja u dodatno obrazovanje kadrova X6,8 - Spremnost rukovodstva da ulaže u kadrove X6,9 - Stepen sposobnosti, motivisanosti i efikasnosti top menadžmenta X6,10 - Kvalitet i efikasnost rada razvojne službe X6,11 - Kvalitet pripreme proizvodnje i operativnog planiranja X6,12 - Visina stepena korišćenja kapaciteta X6,13 - Stepen pogodnosti organizacione strukture X6,14 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X6,15 - Učešće plata u poslovnim prihodima


59


K7 - Potencijali proizvoda

X7,1 - Ambicije preduzeća u smislu pobeđivanja konkurencije X7,2 - Pravovremenost i pouzdanost informacija sa tržišta X7,3 - Stepen promena u potrebama potrošača X7,4 - Stepen poznavanja i uvažavanja potreba potrošača X7,5 - Zadovoljstvo potrošača postojećim proizvodima preduzeća X7,6 - Stepen zastupljenosti novih proizvoda u programu proizvodnje preduzeća X7,7 - Uspešnost novih proizvoda u prethodnom periodu X7,8 - Obim i kontinuitet prodaje X7,9 - Kupovna moć stanovništva X7,10 - Stepen savremenosti (konkurentnosti) postojećih tehnologija u preduzeću X7,11 - Stepen primene informatičkih tehnologija u preduzeću X7,12 - Stepen ulaganja u istraživačko - razvojne aktivnosti X7,13 - Kvalitet i efikasnost rada razvojne službe X7,14 - Stepen sposobnosti, motivisanosti i efikasnosti top menadžmenta X7,15 - Spremnost kadrova na dodatno usavršavanje i obrazovanje

K8 - Veličina tržišta

X8,1 - Veličina domaćeg tržišta koje preduzeće opslužuje X8,2 - Veličina inostranog tržišta koje preduzeće opslužuje X8,3 - Učešće na domaćem tržištu koje preduzeće opslužuje X8,4 - Učešće na inostranom tržištu koje preduzeće opslužuje X8,5 - Veličina ciljne grupe potrošača X8,6 - Razgranatost prodajne mreže X8,7 - Obim i kontinuitet prodaje X8,8 - Širina proizvodnog programa preduzeća X8,9 - Rast populacije X8,10 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X8,11 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X8,12 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X8,13 - Rentabilnost poslovanja X8,14 - Produktivnost preduzeća X8,15 - Likvidnost preduzeća

K9 - Potrebe tržišta

X9,1 - Pravovremenost i pouzdanost informacija sa tržišta X9,2 - Kontinuitet u prilivu informacija sa tržišta X9,3 - Stepen promena u potrebama potrošača X9,4 - Stepen poznavanja i uvažavanja potreba potrošača X9,5 - Zadovoljstvo potrošača postojećim proizvodima preduzeća X9,6 - Stepen zastupljenosti novih proizvoda u programu proizvodnje preduzeća X9,7 - Kupovna moć stanovništva X9,8 - Obim i kontinuitet prodaje X9,9 - Ulaganja, kvalitet i efekti promocije proizvoda X9,10 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X9,11 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X9,12 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X9,13 - Rentabilnost poslovanja X9,14 - Produktivnost preduzeća X9,15 - Likvidnost preduzeća


60


K10 - Perspektive i rast tržišta

X10,1 - Ambicije preduzeća u smislu osvajanja tržišta X10,2 - Pravovremenost i pouzdanost informacija sa tržišta X10,3 - Perspektive preduzeća na domaćem tržištu X10,4 - Perspektive preduzeća na inostranom tržištu X10,5 - Stabilnost društveno - političkog okruženja X10,6 - Prognoza kretanja kupovne moći potrošača X10,7 - Stepen promena u potrebama potrošača X10,8 - Stepen poznavanja i uvažavanja potreba potrošača X10,9 - Zadovoljstvo potrošača postojećim proizvodima preduzeća X10,10 - Stepen ulaganja u istraživačko - razvojne aktivnosti X10,11 - Ulaganja, kvalitet i efekti promocije proizvoda X10,12 - Procena šansi i opasnosti iz okruženja X10,13 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X10,14 - Produktivnost preduzeća X10,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)

K11 - Jačina konkurencije

X11,1 - Procena sopstvene konkurentske pozicije u odnosu na vodećeg konkurenta X11,2 - Procena sopstvene konkurentske pozicije u odnosu na tri najveća konkurenta X11,3 - Procena renomea konkurencije X11,4 - Konkurentnost cena postojećih proizvoda X11,5 - Kvalitet postojećih proizvoda u odnosu na konkurentske X11,6 - Stepen savremenosti tehnologija u odnosu na konkurenciju X11,7 - Kvalitet promocije u odnosu na konkurenciju X11,8 - Razgranatost prodajne mreže u odnosu na konkurenciju X11,9 - Učestanost pojave novih proizvoda kod konkurenata (inovativnost konkurencije) X11,10 - Broj konkurenata u interesnoj sferi preduzeća X11,11 - Stepen sistematskog praćenja rada konkurencije (pouzdanost informacija o konkurenciji) X11,12 - Visina stepena korišćenja kapaciteta X11,13 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X11,14 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X11,15 - Produktivnost preduzeća


61


K12 - Vreme povratka uloženih sredstava

X12,1 - Stepen savremenosti (konkurentnosti) postojećih tehnologija u preduzeću X12,2 - Kvalitet rada i efikasnost nabavne funkcije u preduzeću X12,3 - Kvalitet rada i efikasnost pripreme proizvodnje X12,4 - Stepen organizovanosti proizvodnih procesa X12,5 - Ulaganja, kvalitet i efekti promocije proizvoda X12,6 - Prognoza kretanja kupovne moći potrošača X12,7 - Procena šansi i opasnosti iz okruženja X12,8 - Veličina domaćeg tržišta koje preduzeće opslužuje X12,9 - Veličina inostranog tržišta koje preduzeće opslužuje X12,10 - Procena sopstvene konkurentske pozicije u odnosu na vodećeg konkurenta X12,11 - Procena sopstvene konkurentske pozicije u odnosu na tri najveća konkurenta X12,12 - Povoljnost strukture kapitala (odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala) X12,13 - Povoljnost visine neto obrtnog fonda X12,14 - Stopa dobiti (učešće dobiti u poslovnim prihodima) X12,15 - Potencijalni finansijski rizici (fluktuacija kursa, visoke kamate i sl.)

5. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA Konačni rezultati istraživanja predstavljeni su u tabelama 10. - 21., pri čemu se svaka tabela odnosi na jedan kriterijum. U svakoj od ovih tabela date su: vrednosti parametara za sva tri predstavnika svake klase, vrednosti relativnih težina svih parametara, vrednosti fazi ocena osnovnih kriterijuma za sve klase i relativne težine podkriterijuma za svaku klasu. Deo rezultata, samo za kriterijum K7 (ovde je to tabela 16.), predstavljen je u referenci [12].

Tabe

la 1

0. R

ezul

tati

istr

aživ

anja

za

krite

rijum

K1 -

Pos

lovn

a po

litik

a pr

eduz

eća

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K1

Rel

ativ

ne te

žine

svi

h po

dkrit

eriju

ma

krit.

K1

za s

vaku

kla

su

X 1,1

X 1

,2

X 1,3

X 1

,4

X 1,5

X 1

,6

X 1,7

X 1

,8

X 1,9

X 1

,10

X 1,1

1 X 1

,12

X 1,1

3 X 1

,14

X 1,1

5 K

lasa

K

L s1

0.07

26

0.06

54

0.05

83

0.07

07

0.07

90

0.06

54

0.06

93

0.07

67

0.07

37

0.07

48

0.06

37

0.05

07

0.05

00

0.06

47

0.06

47

Fazi

oce

ne

krit.

K1

za s

vaku

kl

asu

PK

11

PK

12

PK

13

PK

14

PK

15

PK

16

0,4

0,6

0,6

0,5

0,8

0,3

0,7

0,6

0,6

0,7

0,8

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,1

0,4

0,6

0,6

0,8

0,7

0,5

0,5

0,5

0,5

I 0,

3 0,

5 0,

5 0,

5 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

8383

0,

1629

0,

1405

0,

1682

0,

1804

0,

1700

0,

1779

0,2

0,4

0,3

0,3

0,6

0,2

0,5

0,5

0,5

0,6

0,5

0,5

0,4

0,4

0,5

0,4

0,2

0,4

0,4

0,4

0,2

0,4

0,6

0,5

0,8

0,8

0,5

0,5

0,5

0,5

II 0,

6 0,

4 0,

6 0,

4 0,

8 0,

2 0,

4 0,

6 0,

6 0,

8 0,

6 0,

4 0,

6 0,

4 0,

4 0,

6384

0,

1565

0,

1491

0,

1589

0,

1789

0,

1821

0,

1746

0,5

0,4

0,4

0,2

0,5

0,1

0,3

0,6

0,3

0,3

0,5

0,4

0,2

0,4

0,4

0,5

0,5

0,4

0,3

0,8

0,2

0,6

0,7

0,5

0,6

0,8

0,5

0,4

0,4

0,5

III

0,5

0,5

0,6

0,4

0,4

0,2

0,2

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,3

0,2

0,2

0,41

76

0,14

99

0,14

87

0,15

75

0,17

55

0,18

58

0,18

26

Ta

bela

11.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

2 - R

aspo

laga

nje

pros

torn

im k

apac

itetim

a V

redn

osti

para

met

ara

svih

pre

dsta

vnik

a kl

asa

krite

rijum

a K

2 R

elat

ivne

teži

ne s

vih

podk

riter

ijum

a kr

it. K

2 za

svak

u kl

asu

X 2,1

X 2

,2

X 2,3

X 2

,4

X 2,5

X 2

,6

X 2,7

X 2

,8

X 2,9

X 2

,10

X 2,1

1 X 2

,12

X 2,1

3 X 2

,14

X 2,1

5 K

lasa

K

L s2

0.06

44

0.07

69

0.07

32

0.06

92

0.07

15

0.05

28

0.06

01

0.06

18

0.06

81

0.05

13

0.07

22

0.07

22

0.07

78

0.06

77

0.06

08

Fazi

oce

ne k

rit.

K2

za s

vaku

kla

su

PK

21

PK

22

PK

23

PK

24

PK

25

0,4

0,5

0,2

0,5

0,6

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,4

0,5

0,5

0,4

0,4

0,3

0,5

0,4

0,4

0,3

0,5

0,5

0,5

0,4

0,4

I 0,

5 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

7 0,

6 0,

5 0,

5 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

4 0,

9474

0,

2280

0,

2050

0,

2110

0,

1948

0,

1612

0,5

0,7

0,5

0,7

0,6

0,4

0,6

0,5

0,5

0,4

0,4

0,6

0,5

0,5

0,4

0,5

0,5

0,7

0,7

0,8

0,5

0,5

0,5

0,5

0,4

0,5

0,5

0,5

0,7

0,5

II 0,

5 0,

7 0,

5 0,

7 0,

5 0,

5 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

7 0,

5 0,

6801

0,

2206

0,

2014

0,

1999

0,

2044

0,

1736

0,6

0,5

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,5

0,3

0,5

0,5

0,7

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

III

0,3

0,6

0,6

0,5

0,3

0,4

0,4

0,4

0,4

0,6

0,6

0,5

0,6

0,6

0,3

0,44

56

0,21

62

0,18

84

0,19

94

0,19

42

0,20

17

Ta

bela

12.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

3 - P

osed

ovan

je i

pozn

avan

je te

hnol

ogije

V

redn

osti

para

met

ara

svih

pre

dsta

vnik

a kl

asa

krite

rijum

a K

3 R

elat

ivne

teži

ne s

vih

podk

riter

ijum

a kr

it. K

3 za

sva

ku k

lasu

X 3

,1

X 3,2

X 3

,3

X 3,4

X 3

,5

X 3,6

X 3

,7

X 3,8

X 3

,9

X 3,1

0 X 3

,11

X 3,1

2 X 3

,13

X 3,1

4 X 3

,15

Kla

sa

KL s

3 0.

0814

0.

0838

0.

0810

0.

0763

0.

0699

0.

0533

0.

0543

0.

0579

0.

0593

0.

0591

0.

0627

0.

0699

0.

0703

0.

0663

0.

0543

Fazi

oce

ne

krit.

K3

za s

vaku

kl

asu

PK

31

PK

32

PK

33

PK

34

PK

35

PK

36

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,6

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,2

0,6

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

I 0,

5 0,

5 0,

6 0,

6 0,

6 0,

4 0,

5 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

4 1,

0000

0,

1494

0,

1814

0,

1757

0,

1720

0,

1827

0,

1388

0,6

0,6

0,6

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,5

0,5

0,5

0,4

0,6

0,6

0,5

0,5

0,6

0,4

0,4

0,3

0,4

0,4

0,4

0,4

0,3

0,5

II 0,

6 0,

4 0,

4 0,

6 0,

5 0,

5 0,

6 0,

5 0,

6 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6 0,

8 0,

4 0,

7670

0,

1613

0,

1619

0,

1697

0,

1746

0,

1758

0,

1566

0,4

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,3

0,3

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,7

0,5

0,6

0,6

0,6

0,5

III

0,4

0,2

0,4

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,52

68

0,15

44

0,17

77

0,17

14

0,15

62

0,17

51

0,16

52

Tabe

la 1

3. R

ezul

tati

istr

aživ

anja

za

krite

rijum

K4 -

Ras

pola

ganj

e pr

oizv

odni

m k

apac

itetim

a (m

ašin

e, a

lati,

opr

ema)

V

redn

osti

para

met

ara

svih

pre

dsta

vnik

a kl

asa

krite

rijum

a K

4 R

elat

ivne

teži

ne s

vih

podk

riter

ijum

a kr

it. K

4 za

sva

ku k

lasu

X 4

,1

X 4,2

X 4

,3

X 4,4

X 4

,5

X 4,6

X 4

,7

X 4,8

X 4

,9

X 4,1

0 X 4

,11

X 4,1

2 X 4

,13

X 4,1

4 X 4

,15

Kla

sa

KL s

4 0.

0819

0.

0856

0.

0815

0.

0780

0.

0693

0.

0757

0.

0696

0.

0484

0.

0475

0.

0554

0.

0614

0.

0569

0.

0656

0.

0696

0.

0534

Fazi

oce

ne

krit.

K4

za s

vaku

kl

asu

PK

41

PK

42

PK

43

PK

44

PK

45

PK

46

0,4

0,3

0,4

0,5

0,5

0,6

0,4

0,3

0,4

0,3

0,3

0,4

0,2

0,3

0,3

0,5

0,5

0,5

0,4

0,5

0,6

0,4

0,7

0,6

0,5

0,5

0,5

0,4

0,4

0,4

I 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

5 0,

7 0,

5 0,

6 0,

4 0,

5 0,

3 0,

4 0,

9468

0,

1954

0,

1881

0,

1777

0,

1715

0,

1391

0,

1283

0,5

0,5

0,5

0,4

0,8

0,6

0,6

0,4

0,5

0,4

0,4

0,6

0,4

0,4

0,4

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,6

0,4

0,5

0,6

0,5

0,6

0,5

0,5

0,6

0,4

II 0,

7 0,

6 0,

6 0,

5 0,

7 0,

8 0,

6 0,

6 0,

4 0,

4 0,

3 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

7058

0,

1844

0,

1766

0,

1753

0,

1798

0,

1368

0,

1471

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,7

0,5

0,6

0,8

0,5

0,5

0,5

0,4

0,5

0,5

0,7

0,7

0,6

0,7

0,7

0,8

0,5

0,5

0,8

0,6

0,6

0,5

0,5

0,7

0,6

III

0,4

0,5

0,5

0,4

0,7

0,6

0,8

0,6

0,5

0,6

0,5

0,5

0,6

0,6

0,5

0,49

72

0,18

50

0,17

36

0,16

80

0,16

74

0,14

96

0,15

65

Ta

bela

14.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

5 - N

abav

ka s

irovi

na

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K5

Rel

ativ

ne te

žine

svi

h po

dkrit

eriju

ma

krit.

K5 z

a sv

aku

klas

u X 5

,1

X 5,2

X 5

,3

X 5,4

X 5

,5

X 5,6

X 5

,7

X 5,8

X 5

,9

X 5,1

0 X 5

,11

X 5,1

2 X 5

,13

X 5,1

4 X 5

,15

Kla

sa

KL s

5 0.

0796

0.

0844

0.

0896

0.

0787

0.

0750

0.

0730

0.

0674

0.

0670

0.

0477

0.

0489

0.

0558

0.

0581

0.

0525

0.

0628

0.

0594

Fazi

oce

ne k

rit.

K5

za s

vaku

kla

su

PK

51

PK

52

PK

53

PK

54

PK

55

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

1 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

4 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6 0,

6 0,

8 0,

5 0,

5 0,

5 0,

4 0,

5 I

0,7

0,7

0,7

0,7

0,5

0,7

0,5

0,5

0,6

0,7

0,5

0,5

0,5

0,7

0,5

0,87

02

0,22

21

0,20

72

0,18

93

0,19

21

0,18

93

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,6

0,3

0,5

0,5

0,6

0,5

0,6

0,5

0,5

0,4

0,6

0,6

0,6

0,4

0,6

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,4

0,1

0,5

0,4

0,4

II 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

7 0,

6 0,

5 0,

4 0,

5 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

5 0,

6525

0,

2081

0,

2037

0,

2008

0,

1958

0,

1915

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,5

0,5

0,4

0,6

0,5

0,5

0,4

0,4

0,4

III

0,6

0,4

0,6

0,6

0,6

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,6

0,4

0,4

0,4

0,4

0,42

92

0,23

50

0,20

08

0,20

67

0,18

52

0,17

23

Ta

bela

15.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

6 - K

adro

vski

pot

enci

jali

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K6

Rel

ativ

ne te

žine

svi

h po

dkrit

. krit

. K6 z

a sv

aku

klas

u X 6

,1

X 6,2

X 6

,3

X 6,4

X 6

,5

X 6,6

X 6

,7

X 6,8

X 6

,9

X 6,1

0 X 6

,11

X 6,1

2 X 6

,13

X 6,1

4 X 6

,15

Kla

sa

KL s

6 0.

0811

0.

0806

0.

0744

0.

0738

0.

0735

0.

0714

0.

0632

0.

0738

0.

0737

0.

0707

0.

0571

0.

0502

0.

0531

0.

0490

0.

0543

Fazi

oce

ne k

rit.

K6

za s

vaku

kla

su

PK

61

PK

62

PK

63

PK

64

0,5

0,5

0,5

0,5

0,4

0,5

0,6

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,6

0,3

0,4

0,7

0,5

0,5

0,6

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,2

0,7

0,6

0,6

0,1

0,5

I 0,

6 0,

6 0,

7 0,

6 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

4 0,

5 0,

6 0,

8637

0,

2616

0,

2596

0,

2403

0,

2385

0,4

0,5

0,5

0,5

0,4

0,4

0,6

0,5

0,5

0,4

0,4

0,5

0,4

0,5

0,4

0,5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,6

0,5

0,6

0,6

0,5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,4

II 0,

6 0,

4 0,

4 0,

6 0,

6 0,

6 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

5 0,

6 0,

2 0,

6 0,

6464

0,

2637

0,

2497

0,

2606

0,

2260

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,5

0,5

0,6

0,4

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,4

0,4

0,5

0,4

III

0,6

0,4

0,4

0,4

0,6

0,5

0,6

0,5

0,6

0,5

0,5

0,7

0,4

0,6

0,8

0,41

36

0,25

26

0,26

53

0,25

55

0,22

65

Tabe

la 1

6. R

ezul

tati

istr

aživ

anja

za

krite

rijum

K7 -

Pot

enci

jali

proi

zvod

a (o

rigin

alno

st, a

trak

tivno

st, v

redn

ost z

a ko

risni

ka i

sl.)

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K7

Rel

ativ

ne te

žine

svi

h po

dkrit

eriju

ma

krit.

K7 z

a sv

aku

klas

u X 7

,1

X 7,2

X 7

,3

X 7,4

X 7

,5

X 7,6

X 7

,7

X 7,8

X 7

,9

X 7,1

0 X 7

,11

X 7,1

2 X 7

,13

X 7,1

4 X 7

,15

Kla

sa

KL s

7 0.

0740

0.

0795

0.

0701

0.

0719

0.

0708

0.

0567

0.

0581

0.

0575

0.

0636

0.

0691

0.

0600

0.

0670

0.

0670

0.

0665

0.

0684

Fazi

oce

ne k

rit.

K7

za s

vaku

kla

su

PK

71

PK

72

PK

73

PK

74

PK

75

0,6

0,5

0,5

0,7

0,8

0,5

0,6

0,6

0,2

0,6

0,3

0,5

0,6

0,7

0,6

0,7

0,7

0,5

0,8

0,8

0,5

0,7

0,5

0,3

0,5

0,4

0,5

0,5

0,8

0,8

I 0,

8 0,

8 0,

6 0,

7 0,

6 0,

6 0,

7 0,

6 0,

4 0,

7 0,

5 0,

7 0,

7 0,

6 0,

4 0,

9679

0,

1964

0,

2154

0,

2075

0,

1991

0,

1815

0,6

0,6

0,6

0,5

0,6

0,4

0,6

0,6

0,4

0,5

0,5

0,2

0,4

0,6

0,6

0,6

0,6

0,4

0,6

0,6

0,4

0,8

0,6

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

II 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

4 0,

3 0,

1 0,

5 0,

5 0,

5 0,

7279

0,

1933

0,

1954

0,

2123

0,

2063

0,

1926

0,5

0,5

0,4

0,4

0,6

0,4

0,5

0,6

0,4

0,2

0,3

0,2

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,7

0,4

0,6

0,6

0,4

0,3

0,4

0,2

0,4

0,4

0,4

III

0,5

0,6

0,3

0,5

0,6

0,3

0,6

0,5

0,3

0,3

0,5

0,2

0,5

0,5

0,5

0,48

55

0,18

37

0,18

93

0,21

30

0,21

00

0,20

40

Ta

bela

17.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

8 - V

elič

ina

trži

šta

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K8

Rel

. tež

. svi

h po

dkrit

. krit

. K8 z

a sv

aku

kl.

X 8,1

X 8

,2

X 8,3

X 8

,4

X 8,5

X 8

,6

X 8,7

X 8

,8

X 8,9

X 8

,10

X 8,1

1 X 8

,12

X 8,1

3 X 8

,14

X 8,1

5 K

lasa

K

L s8

0.08

28

0.07

73

0.08

34

0.07

75

0.07

89

0.07

75

0.07

89

0.06

74

0.05

43

0.04

63

0.04

96

0.05

69

0.05

63

0.05

50

0.05

79

Fazi

oce

ne k

rit.

K8

za s

vaku

kla

su

PK

81

PK

82

PK

83

0,6

0,2

0,5

0,2

0,5

0,6

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,5

0,4

0,5

0,5

0,8

0,2

0,6

0,2

0,6

0,7

0,5

0,6

0,5

0,5

0,6

0,5

0,6

0,6

0,6

I 0,

8 0,

2 0,

6 0,

2 0,

8 0,

6 0,

6 0,

4 0,

4 0,

5 0,

5 0,

5 0,

4 0,

4 0,

5 0,

8628

0,

3298

0,

3732

0,

2970

0,5

0,1

0,5

0,1

0,5

0,5

0,5

0,5

0,3

0,3

0,3

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,1

0,3

0,1

0,7

0,5

0,5

0,7

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

II 0,

7 0,

2 0,

7 0,

2 0,

7 0,

5 0,

6 0,

5 0,

4 0,

8 0,

5 0,

5 0,

4 0,

5 0,

8 0,

6193

0,

3624

0,

3678

0,

2698

0,2

0 0,

4 0,

2 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

1 0,

4 0,

1 0,

6 0,

6 0,

4 0,

6 0,

2 0,

7 0,

5 0,

6 0,

5 0,

3 0,

4 III

0,

5 0,

2 0,

5 0,

2 0,

6 0,

4 0,

5 0,

2 0,

1 0,

5 0,

6 0,

4 0,

4 0,

5 0,

5 0,

4322

0,

3246

0,

3956

0,

2798

Ta

bela

18.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

9 - P

otre

be tr

žišt

a V

redn

osti

para

met

ara

svih

pre

dsta

vnik

a kl

asa

krite

rijum

a K

9 R

el. t

ež. s

vih

podk

rit. k

rit. K

9 za

svak

u kl

. X 9

,1

X 9,2

X 9

,3

X 9,4

X 9

,5

X 9,6

X 9

,7

X 9,8

X 9

,9

X 9,1

0 X 9

,11

X 9,1

2 X 9

,13

X 9,1

4 X 9

,15

Kla

sa

KL s

9 0.

0869

0.

0809

0.

0755

0.

0797

0.

0801

0.

0686

0.

0721

0.

0659

0.

0743

0.

0482

0.

0506

0.

0531

0.

0538

0.

0554

0.

0547

Fazi

oce

ne k

rit.

K9

za s

vaku

kla

su

PK

91

PK

92

PK

93

0,6

0,4

0,4

0,6

0,6

0,4

0,3

0,6

0,4

0,5

0,5

0,5

0,4

0,4

0,5

0,7

0,6

0,5

0,6

0,6

0,4

0,2

0,5

0,8

0,6

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

I 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

7 0,

5 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

5 0,

7 0,

9824

0,

3142

0,

3716

0,

3142

0,6

0,4

0,6

0,6

0,8

0,6

0,2

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,6

0,6

0,5

0,5

0,8

0,3

0,4

0,6

0,5

0,8

0,5

0,5

0,4

0,5

0,8

II 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

7 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

7 0,

5 0,

6 0,

6 0,

7 0,

6 0,

7083

0,

3405

0,

3743

0,

2852

0,6

0,6

0,6

0,5

0,6

0,4

0,4

0,6

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,5

0,5

0,5

0,5

0,7

0,8

0,5

0,2

0,6

0,4

0,5

0,4

0,3

0,4

0,3

0,4

III

0,5

0,4

0,4

0,6

0,4

0,3

0,4

0,5

0,4

0,4

0,2

0,4

0,4

0,5

0,4

0,50

22

0,33

88

0,38

85

0,27

27

Tabe

la 1

9. R

ezul

tati

istr

aživ

anja

za

krite

rijum

K10

- Pe

rspe

ktiv

e i r

ast t

ržiš

ta

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K10

R

elat

ivne

teži

ne s

vih

podk

riter

ijum

a kr

it. K

10 z

a sv

aku

klas

u X 1

0,1

X 10,

2 X 1

0,3

X 10,

4 X 1

0,5

X 10,

6 X 1

0,7

X 10,

8 X 1

0,9

X 10,

10

X 10,

11

X 10,

12

X 10,

13

X 10,

14

X 10,

15

Kla

sa

KL s

10

0.07

81

0.07

70

0.06

87

0.07

12

0.06

84

0.06

59

0.06

53

0.06

84

0.06

87

0.07

05

0.07

01

0.06

56

0.05

57

0.05

36

0.05

26

Fazi

oce

ne k

rit.

K10

za

sva

ku k

lasu

P

K10

1 P

K10

2 P

K10

3 P

K10

4 P

K10

5

0,6

0,6

0,8

0,4

0,4

0,3

0,6

0,5

0,6

0,2

0,4

0,5

0,4

0,4

0,4

0,6

0,6

0,5

0,6

0,4

0,4

0,5

0,6

0,7

0,5

0,5

0,4

0,3

0,4

0,5

I 0,

8 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

3 0,

5 0,

8 0,

8 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6 0,

5 0,

8938

0,

1874

0,

2247

0,

1746

0,

2288

0,

1845

0,7

0,7

0,7

0,5

0,3

0,3

0,5

0,5

0,5

0,2

0,5

0,5

0,4

0,7

0,5

0,8

0,6

0,8

0,6

0,5

0,5

0,6

0,6

0,7

0,3

0,6

0,4

0,5

0,4

0,4

II 0,

5 0,

6 0,

7 0,

6 0,

4 0,

4 0,

5 0,

4 0,

6 0,

3 0,

4 0,

5 0,

7 0,

4 0,

6 0,

6514

0,

2073

0,

2159

0,

1708

0,

2383

0,

1677

0,5

0,6

0,5

0,4

0,3

0,3

0,3

0,5

0,6

0,2

0,3

0,4

0,3

0,3

0,5

0,6

0,5

0,5

0,2

0,4

0,5

0,2

0,5

0,6

0,2

0,1

0,4

0,3

0,4

0,3

III

0,5

0,5

0,4

0,1

0,4

0,2

0,4

0,6

0,4

0,1

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

0,45

64

0,21

07

0,24

13

0,15

98

0,23

41

0,15

42

Ta

bela

20.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

11 -

Jači

na k

onku

renc

ije

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K11

R

elat

ivne

teži

ne s

vih

podk

riter

ijum

a kr

it. K

11 z

a sv

aku

klas

u X 1

1,1

X 11,

2 X 1

1,3

X 11,

4 X 1

1,5

X 11,

6 X 1

1,7

X 11,

8 X 1

1,9

X 11,

10

X 11,

11

X 11,

12

X 11,

13

X 11,

14

X 11,

15

Kla

sa

KL s

11

0.07

67

0.07

93

0.07

14

0.07

21

0.07

74

0.06

84

0.06

73

0.06

57

0.06

90

0.06

57

0.06

98

0.05

64

0.04

77

0.05

47

0.05

82

Fazi

oce

ne k

rit.

K11

za

sva

ku k

lasu

P

K11

1 P

K11

2 P

K11

3 P

K11

4 P

K11

5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,6

0,4

0,2

0,4

0,4

0,4

0,3

0,5

0,4

0,2

0,5

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,4

0,3

0,4

0,4

0,4

0,4

0,5

0,4

I 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

6 0,

4 0,

3 0,

3 0,

6 0,

4 0,

4 0,

7 0,

4 0,

3 0,

5 0,

9701

0,

1969

0,

2030

0,

1438

0,

2318

0,

2244

0,6

0,6

0,4

0,5

0,6

0,6

0,4

0,6

0,6

0,4

0,5

0,4

0,5

0,4

0,4

0,6

0,6

0,5

0,6

0,8

0,5

0,3

0,5

0,5

0,5

0,6

0,8

0,7

0,5

0,6

II 0,

7 0,

7 0,

5 0,

7 0,

7 0,

7 0,

7 0,

5 0,

5 0,

3 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

7257

0,

2152

0,

2137

0,

1578

0,

2183

0,

1949

0,6

0,6

0,5

0,6

0,8

0,6

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,5

0,8

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,5

0,5

III

0,7

0,7

0,3

0,7

0,7

0,5

0,5

0,7

0,5

0,5

0,5

0,5

0,7

0,5

0,7

0,51

01

0,20

22

0,22

63

0,17

35

0,20

45

0,19

34

Ta

bela

21.

Rez

ulta

ti is

traž

ivan

ja z

a kr

iterij

um K

12 -

Vrem

e po

vrat

ka u

lože

nih

sred

stav

a V

redn

osti

para

met

ara

svih

pre

dsta

vnik

a kl

asa

krite

rijum

a K

12

Rel

ativ

ne te

žine

svi

h po

dkrit

eriju

ma

krit.

K12

za

svak

u kl

asu

X 12,

1 X 1

2,2

X 12,

3 X 1

2,4

X 12,

5 X 1

2,6

X 12,

7 X 1

2,8

X 12,

9 X 1

2,10

X 1

2,11

X 1

2,12

X 1

2,13

X 1

2,14

X 1

2,15

K

lasa

K

L s12

0.

0674

0.

0657

0.

0676

0.

0681

0.

0744

0.

0674

0.

0696

0.

0683

0.

0636

0.

0652

0.

0685

0.

0600

0.

0631

0.

0670

0.

0641

Fazi

oce

ne k

rit.

K12

za

sva

ku k

lasu

P

K12

1 P

K12

2 P

K12

3 P

K12

4 P

K12

5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,4

0,3

0,5

0,7

0,4

0,6

0,6

0,6

0,5

0,6

0,4

0,5

0,5

0,6

0,6

0,5

0,3

0,5

0,7

0,2

0,6

0,6

0,8

0,5

0,5

0,5

I 0,

6 0,

6 0,

7 0,

8 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

7 0,

6 0,

6 0,

4 0,

5 0,

5 0,

8686

0,

2140

0,

1905

0,

1607

0,

2140

0,

2209

0,4

0,5

0,5

0,5

0,3

0,5

0,5

0,5

0,1

0,4

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,7

0,7

0,4

0,3

0,5

0,6

0,2

0,6

0,6

0,5

0,4

0,4

0,4

II 0,

6 0,

6 0,

6 0,

6 0,

6 0,

5 0,

4 0,

6 0,

2 0,

5 0,

5 0,

6 0,

5 0,

5 0,

4 0,

6026

0,

2104

0,

1851

0,

1898

0,

2112

0,

2035

0,5

0,7

0,6

0,6

0,5

0,3

0,5

0,8

0,2

0,5

0,5

0,5

0,6

0,5

0,5

0,4

0,6

0,7

0,7

0,4

0,4

0,5

0,6

0 0,

4 0,

3 0,

8 0,

4 0,

6 0,

4 III

0,

4 0,

6 0,

6 0,

6 0,

4 0,

4 0,

3 0,

7 0,

3 0,

3 0,

4 0,

4 0,

4 0,

5 0,

3 0,

4217

0,

2128

0,

1733

0,

1781

0,

2128

0,

2230


66

6. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Konačni rezultati istraživanja (dati u tabelama 10. - 21.) imaju strukturu koja zahteva dodatnu analizu. Da bi se analiza mogla izvršiti, potrebno je zamisliti da se rezultati istraživanja primenjuju na fiktivna preduzeća različitog stepena uspešnosti. Takva preduzeća imaju parametre čije su sve ocene iste: u prvom slučaju su sve ocene 0, zatim su sve ocene 0,1; 0,2; ..., 0,9; 1. Dakle, rezultati istraživanja se ispituju poređenjem predstavnika klasa sa 11 fiktivnih preduzeća. To je zapravo simulacija 11 mogućih, karakterističnih slučajeva primene razultata. Simulirani rezultati omogućuju dve analize, date u nastavku.

6.1. Analiza svakog kriterijuma posebno za preduzeća različitog stepena uspešnosti

Vrši se ispitivanje svakog kriterijuma posebno, tako što se predstavnici klasa porede sa 11 fiktivnih preduzeća. Ovde se, kao primer, daje delimičan prikaz ispitivanja za kriterijum K7 - Potencijali proizvoda (tabela 22.). U ovoj tabeli, zbog ograničenog prostora, prikazani su samo rezultati ispitivanja za pet fiktivnih preduzeća čiji svi parametri imaju vrednosti: 0,1 - veoma slaba i neuspešna preduzeća, 0,3 - slaba i neuspešna preduzeća, 0,5 - prosečna preduzeća, 0,7 - jaka i uspešna preduzeća i 0,9 - veoma jaka i uspešna preduzeća.

Postupak ispitivanja je sledeći: preko izabrane mere, izraz (2), fiktivna preduzeća se porede sa uređenim n-torkama predstavnika svih klasa u okviru svakog kriterijuma. Mere sličnosti se sabiraju za svaka tri predstavnika svake klase (vrednosti Σms,i). Usvaja se ona klasa u okviru tog kriterijuma sa kojom fiktivno preduzeće ima najveću zbirnu meru sličnosti (traži se maksimalna vrednost Σms,i). Na taj način se određuje kojoj klasi preduzeća su fiktivna preduzeća najsličnija prema posmatranom kriterijumu. Tako se za sva fiktivna preduzeća dobijaju preporuke o fazi oceni kriterijuma i relativnim težinama svih podkriterijuma. Primer ovog postupka dat je u tabeli 22. za kriterijum K7 - Potencijali proizvoda.

Ovde je svakako najznačajnija analiza fazi ocena osnovnih kriterijuma. Radi bolje preglednosti rezultata iz tabele 22., oni su predstavljeni grafički. To je grafik na slici 2., koji se odnosi na kriterijum K7 - Potencijali proizvoda. Na ovom grafiku vide se preporučene vrednosti fazi ocena posmatranog kriterijuma (ordinata) za svih 11 fiktivnih preduzeća (apscisa).

Na isti način vršena su ispitivanja za svih 12 kriterijuma u modelu. Radi sažetijeg prikaza, rezultati ovih ispitivanja dati su u tabeli 23. U ovoj tabeli prikazani su grafici sa preporučenim vrednostima fazi ocena svih kriterijuma za 11 fiktivnih preduzeća. To omogućuje praćenje značaja svakog kriterijuma u zavisnosti od uspešnosti preduzeća. Pored svakog grafika dat je komentar koji se odnosi na posmatrani kriterijum.

67

Tabe

la 2

2. Is

pitiv

anje

krit

eriju

ma

K7 -

Pot

enci

jali

proi

zvod

a (o

rigin

alno

st, a

trak

tivno

st, v

redn

ost z

a ko

risni

ka i

sl.)

Vre

dnos

ti pa

ram

etar

a sv

ih p

reds

tavn

ika

klas

a kr

iterij

uma

K7

Mer

e sl

. pre

dsta

vnik

a kl

asa

sa fi

ktiv

nim

pr

eduz

ećim

a či

ji pa

ram

etri

imaj

u is

te

vred

nost

i: X

7,1

X7,

2 X

7,3

X7,

4 X

7,5

X7,

6 X

7,7

X7,

8 X

7,9

X7,

10

X7,

11

X7,

12

X7,

13

X7,

14

X7,

15

0,1

0,3

0,5

0,7

0,9

Kla

sa

KL s

7

Fazi

oc

ene

krit.

K7

za

svak

u kl

asu

1,11

00

1,19

23

1,05

15

1,07

79

1,06

20

0,85

01

0,87

14

0,86

19

0,95

43

1,03

59

0,90

02

1,00

49

1,00

49

0,99

72

1,02

55

m0,

1 m

0,3

m0,

5 m

0,7

m0,

9

0,6

0,5

0,5

0,7

0,8

0,5

0,6

0,6

0,2

0,6

0,3

0,5

0,6

0,7

0,6

0,54

28

0,73

01

0,88

06

0,84

31

0,65

72

0,7

0,7

0,5

0,8

0,8

0,5

0,7

0,5

0,3

0,5

0,4

0,5

0,5

0,8

0,8

0,49

32

0,69

32

0,85

57

0,85

13

0,70

68

0,8

0,8

0,6

0,7

0,6

0,6

0,7

0,6

0,4

0,7

0,5

0,7

0,7

0,6

0,4

0,46

84

0,66

84

0,84

20

0,90

09

0,73

16

I 0,

9679

ΣmI,7

1,

5043

2,

0916

2,

5783

2,

5953

2,

0957

0,

6 0,

6 0,

6 0,

5 0,

6 0,

4 0,

6 0,

6 0,

4 0,

5 0,

5 0,

2 0,

4 0,

6 0,

6 0,

5843

0,

7709

0,

9067

0,

8157

0,

6157

0,

6 0,

6 0,

4 0,

6 0,

6 0,

4 0,

8 0,

6 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6060

0,

8060

0,

8884

0,

7823

0,

5940

0,

5 0,

5 0,

5 0,

6 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

5 0,

4 0,

3 0,

1 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6385

0,

8117

0,

9471

0,

7615

0,

5615

II

0,72

79

ΣmII,

7 1,

8289

2,

3887

2,

7422

2,

3595

1,

7711

0,

5 0,

5 0,

4 0,

4 0,

6 0,

4 0,

5 0,

6 0,

4 0,

2 0,

3 0,

2 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6864

0,

8592

0,

8879

0,

7136

0,

5136

0,

5 0,

4 0,

4 0,

4 0,

7 0,

4 0,

6 0,

6 0,

4 0,

3 0,

4 0,

2 0,

4 0,

4 0,

4 0,

6686

0,

8552

0,

8800

0,

7314

0,

5314

0,

5 0,

6 0,

3 0,

5 0,

6 0,

3 0,

6 0,

5 0,

3 0,

3 0,

5 0,

2 0,

5 0,

5 0,

5 0,

6511

0,

8378

0,

9072

0,

7489

0,

5489

III

0,

4855

ΣmIII

,7

2,00

61

2,55

21

2,67

51

2,19

39

1,59

39

0.1

0.9

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

01

0.96

79

0.72

79

0.48

55

Fazi

oce

ne k

riter

ijum

a K

7za

svak

u kl

asu

Fikt

ivna

pred

uzeć

a

S

lika

2. G

rafič

ki p

rikaz

rezu

ltata

ispi

tivan

ja k

riter

ijum

a K

7 - P

oten

cija

li pr

oizv

oda

Kom

enta

r: K

riter

ijum

K

7 -

Pote

ncija

li pr

oizv

oda

najv

eći

znač

aj

ima

kod

uspe

šnih

i

veom

a us

pešn

ih

pred

uzeć

a. N

ajm

anji

znač

aj k

riter

ijum

K7

ima

kod

veom

a ne

uspe

šnih

i ne

uspe

šnih

pre

duzeća

. Pro

seča

n zn

ačaj

ova

j krit

eriju

m im

a ko

d pr

oseč

nih

pred

uzeć

a.

Rez

ulta

ti za

krit

eriju

m K

7 u

potp

unos

ti su

isp

unili

poče

tna

oček

ivan

ja:

znač

aj

krite

rijum

a K

7 -

Pote

ncija

li pr

oizv

oda

rast

e sa

po

rast

om

step

ena


68

Tabela 23. Preporučene vrednosti fazi ocena kriterijuma za 11 fiktivnih preduzeća sa komentarima

Grafički prikazi rezultata ispitivanja svih kriterijuma Komentari

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8383

0.6384

0.4176

Kriterijum K1 - Poslovna politika preduzeća najveći značaj ima kod prosečnih, uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijuma K1 nije zastupljen na grafiku, ali se u realnim uslovima može očekivati kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K1 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K1 - Poslovna politika preduzeća raste sa porastom uspešnosti preduzeća.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.9474

0.6801

0.4456

Kriterijum K2 - Raspolaganje prostornim kapacitetima najveći značaj ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijum K2 ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K2 delimično su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K2 - Raspolaganje prostornim kapacitetima opada sa porastom uspešnosti preduzeća. Od početne hipoteze odstupa fiktivno preduzeće 0,5 (prosečna preduzeća). U realnim uslovima, kod približno prosečnih preduzeća mogu se očekivati sve vrednosti fazi ocena u zavisnosti od stvarnih vrednosti parametara.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

1.0000

0.7670

0.5268

Kriterijum K3 - Posedovanje i poznavanje tehnologije najveći značaj ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijum K3 ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K3 delimično su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K3 - Posedovanje i poznavanje tehnologije opada sa porastom uspešnosti preduzeća. Od početne hipoteze odstupa fiktivno preduzeće 0,5 (prosečna preduzeća). U realnim uslovima, kod približno prosečnih preduzeća mogu se očekivati sve vrednosti fazi ocena u zavisnosti od stvarnih vrednosti parametara.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.9468

0.7058

0.4972

Kriterijum K4 - Raspolaganje proizvodnim kapacitetima najveći značaj ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Najmanji značaj kriterijum K4 ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Prosečan značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K4 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K4 - Raspolaganje proizvodnim kapacitetima opada sa porastom uspešnosti preduzeća.


69


0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8702

0.6525

0.4292

Kriterijum K5 - Nabavka sirovina najveći značaj ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj kriterijum K5 ima kod neuspešnih i prosečnih preduzeća. Prosečan značaj ovaj kriterijum ima kod veoma neuspešnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K5 nisu ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K5 - Nabavka sirovina opada sa porastom uspešnosti preduzeća. Ovde su primetna značajna odstupanja od početne hipoteze, naročito kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Rezultati istraživanja su pokazali drugačiju zavisnost od pretpostavljene, ali svakako treba koristiti istraživanjem dobijenu preporuku.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8637

0.6464

0.4136

Kriterijum K6 - Kadrovski potencijali najveći značaj ima kod veoma neuspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih, uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijum K6 ima kod neuspešnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K6 delimično su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K6 - Kadrovski potencijali opada sa porastom uspešnosti preduzeća. Od početne hipoteze javlja se manje odstupanje kod fiktivnog preduzeća 0,6. U realnim uslovima, kod ovakvih preduzeća može se očekivati da fazi ocena, u zavisnosti od stvarnih vrednosti parametara, ima ili prosečnu ili najmanju vrednost.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.9679

0.7279

0.4855

Kriterijum K7 - Potencijali proizvoda najveći značaj ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj kriterijum K7 ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Prosečan značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K7 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K7 - Potencijali proizvoda raste sa porastom uspešnosti preduzeća.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8628

0.6193

0.4322

Kriterijum K8 - Veličina tržišta najveći značaj ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj kriterijum K8 ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Prosečan značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K8 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K8 - Veličina tržišta raste sa porastom uspešnosti preduzeća.


70


0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.9824

0.7083

0.5022

Kriterijum K9 - Potrebe tržišta najveći značaj ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod veoma neuspešnih, neuspešnih i prosečnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijuma K9 nije zastupljen na grafiku, ali se u realnim uslovima može očekivati kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K9 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K9 - Potrebe tržišta preduzeća raste sa porastom uspešnosti preduzeća.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8938

0.6514

0.4564

Kriterijum K10 - Perspektive i rast tržišta najveći značaj ima kod prosečnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijum K10 ima kod uspešnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K10 delimično su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K10 - Perspektive i rast tržišta raste sa porastom uspešnosti preduzeća. Od početne hipoteze javlja se manje odstupanje kod fiktivnog preduzeća 0,5 (prosečna preeduzeća). U realnim uslovima, kod ovakvih preduzeća može se očekivati da fazi ocena, u zavisnosti od stvarnih vrednosti parametara, ima ili prosečnu ili najveću vrednost.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.9701

0.7257

0.5101

Kriterijum K11 - Jačina konkurencije najveći značaj ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Najmanji značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih, uspešnih, i veoma uspešnih preduzeća. Prosečan značaj kriterijuma K11 nije zastupljen na grafiku, ali se u realnim uslovima može očekivati kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K11 u potpunosti su ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K11 - Jačina konkurencije preduzeća opada sa porastom uspešnosti preduzeća.

0.1 0.90.80.70.60.50.40.30.20 1

0.8686

0.6026

0.4217

Kriterijum K12 - Vreme povratka uloženih sredstava najveći značaj ima kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća. Najmanji značaj kriterijum K12 ima kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća. Prosečan značaj ovaj kriterijum ima kod prosečnih preduzeća. Rezultati za kriterijum K12 nisu ispunili početna očekivanja: značaj kriterijuma K12 - Vreme povratka uloženih sredstava opada sa porastom uspešnosti preduzeća. Ovde su primetna značajna odstupanja od početne hipoteze, odnosno rezultati su suprotni očekivanim. Iako je konstatovana drugačija zavisnost od pretpostavljene, svakako treba koristiti istraživanjem dobijenu preporuku.


71

Za svaki kriterijum postojala je hipoteza o tome kakvim preduzećima bi on mogao biti najznačajniji, a kakvim najmanje značajan. Nakon izvršenih analiza za svaki kriterijum posebno, mogu se izvesti sledeći generalni zaključci:

Hipoteze koje su postojale na početku istraživanja, u potpunosti su potvrđene kod 6 kriterijuma: K1, K4, K7, K8, K9 i K11.

Kod 4 kriterijuma početne hipoteze su delimično potvrđene: K2, K3, K6 i K10. Kod ova četiri kriterijuma javljaju se odstupanja u jednoj tački na grafiku. Može se smatrati da dobijeni rezultati za ova četiri kriterijuma u visokom stepenu potvrđuju početne hipoteze.

Konačno, značajna odstupanja od početnih hipoteza javljaju se kod 2 kriterijuma: K5 i K12. Potvrda hipoteza za ostale kriterijume upućuje na relevantnost svih tezultata, pa tako i rezultata za ova dva kriterijuma.

Kod gotovo svih kriterijuma primetna je izuzetna stabilnost rezultata u spoljnim intervalima 0 - 0,4 i 0,6 - 1. U intervalu 0,4 - 0,6 rezultati su najmanje stabilni. Ovakva kretanja u stabilnosti rezultata su očekivana i normalna.

6.2. Analiza svih kriterijuma zajedno za preduzeća jednakog stepena uspešnosti Vrednosti fazi ocena kriterijuma za izabrana fiktivna preduzeća (tabela 23.) mogu se iskoristiti za analizu koja bi ukazala na rangove kriterijuma za izbor novog proizvoda kod preduzeća istog stepena uspešnosti. U tabeli 24. prikazane su ovakve analize za pet fiktivnih preduzeća čiji svi parametri imaju vrednosti: 0,1 - veoma slaba i neuspešna preduzeća, 0,3 - slaba i neuspešna preduzeća, 0,5 – prosečna.

U tabeli 24. uočavaju se rangovi kriterijuma za izbor novog proizvoda i njihove preporučene fazi ocene kod izabranih pet fiktivnih preduzeća. Na osnovu ove analize, mogu se izvesti sledeći zaključci:

Rangovi kriterijuma su slični kod veoma neuspešnih i neuspešnih preduzeća (0,1 i 0,3). U intervalu uspešnosti preduzeća 0 - 0,4 primetna je velika stabilnost rezultata, ako se izuzme kriterijum K5 i donekle kriterijum K6.

Rangovi kriterijuma su slični kod uspešnih i veoma uspešnih preduzeća (0,7 i 0,9). U intervalu uspešnosti preduzeća 0,6 - 1 primetna je velika stabilnost rezultata, ako se izuzme kriterijum K10.

Kod prosečnih preduzeća (0,5) ne mogu se tako precizno izvoditi zaključci zbog male stabilnosti rezultata u intervalu 0,4 - 0,6. Nestabilnost u ovom intervalu je očekivana. Međutim, u preostala četiri slučaja izvršena analiza je veoma značajna i upućuje na važne zaključke.

Primetno je da slaba preduzeća najveći značaj pridaju kriterijumima koji se odnose na ulaganja (tehnologija, prostorni kapaciteti, mašine, kadrovi) i kriterijumu jačine konkurencije, dok jaka preduzeća najveći značaj pridaju potrebama tržišta i potencijalima proizvoda. Ovakvi rezultati su očekivani i logični.


72

Tabela 24. Ispitivanje značaja (ranga) kriterijuma za izbor novog proizvoda kod preduzeća istog stepena uspešnosti

Kriterijumi za izbor novog proizvoda Fiktivna preduzeća čiji

parametri imaju iste vrednosti K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8 K9 K10 K11 K12

I kl. 0,9474 1,0000 0,9468 0,8637 0,9701 II kl. 0,6525 III kl. 0,4176 0,4855 0,4322 0,5022 0,4564 0,4217

Fiktivno pred. čiji par.

imaju vred.:

0,1 Rang 12 3 1 4 6 5 8 10 7 9 2 11

I kl. 0,9474 1,0000 0,9468 0,9701 II kl. 0,6464 III kl. 0,4176 0,4292 0,4855 0,4322 0,5022 0,4564 0,4217


imaju vred.:

0,3 Rang 12 3 1 4 10 5 7 9 6 8 2 11

I kl. 0,8383 0,8983 II kl. 0,7058 0,7279 0,6193 0,6026 III kl. 0,4456 0,5268 0,4292 0,4136 0,5022 0,5101


imaju vred.:

0,5 Rang 2 10 7 4 11 12 3 5 9 1 8 6

I kl. 0,8383 0,8702 0,9679 0,8628 0,9824 0,8686 II kl. 0,6801 0,767 0,6514 III kl. 0,4972 0,4136 0,5101


imaju vred.:

0,7 Rang 6 8 7 11 3 12 2 5 1 9 10 4

I kl. 0,8383 0,8702 0,9679 0,8628 0,9824 0,8938 0,8686 II kl. 0,6801 0,767 III kl. 0,4972 0,4136 0,5101


imaju vred.:

0,9 Rang 7 9 8 11 4 12 2 6 1 3 10 5

7. ZAKLJUČAK U radu je predstavljena nova, originalna metodologija istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda. Ona omogućuje dobijanje preporuka o značaju kriterijuma za izbor novog proizvoda u zavisnosti od uspešnosti preduzeća. Preduzeće koje vrši izbor novog proizvoda, dobija preporuke u skladu sa svojim trenutnim stanjem i stanjem u svom okruženju. Čitav postupak ima dinamički karakter i mogućnost primene u različitim situacijama i trenucima posmatranja. Dobijene preporuke predstavljaju važne ulazne podatke i podršku za višekriterijumsko rangiranje alternativa za nove proizvode.

Dodatni značaj postavljene metodologije je u tome što se njeni osnovni principi, uz odgovarajuće modifikacije, mogu iskoristiti za istraživanje drugih problema i pojava u industrijskom inženjerstvu, menadžmentu, ali i drugim oblastima.


73

Kao nedostatak postupka, nameće se činjenica da je na početku potrebno definisati kriterijume i podkriterijume za izbor novog proizvoda, kao i uticajne parametre. Međutim, u slučaju potrebe istraživanje se može ponoviti za različite grupe kriterijuma i parametara. Uočeni nedostatak može se značajno ublažiti, ako se koriste kriterijumi koji su identifikovani kao ključni u nekom od poznatih istraživanja. U tom smislu, ovde predloženi način istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda, mogao bi se prihvatiti kao nastavak i dopuna sličnih istraživanja.

Data metodologija ima i svoju praktičnu stranu. Realizacijom postavljene metodologije dobijeni su rezultati koji upućuju na tri glavna zaključka:

1. Postoje jasno izražene zavisnosti između značaja kriterijuma za izbor novog proizvoda i uspešnosti preduzeća.

2. Uočene zavisnosti mogu se istraživati preko metodologije koja je primenjena i predstavljena u ovom radu.

3. Dobijeni rezultati imaju veliki praktični značaj. Oni su već primenjeni u pet realnih situacija izbora novog proizvoda. Do sada su se pokazali kao izuzetno korisni i pouzdani, uz istovremenu jednostavnost i visoku objektivnost u primeni. Razvijena je i softverska podrška [10], koja značajno ubrzava i olakšava rad na analiziranom problemu.

Dobijeni rezultati prvenstveno imaju značaj za prehrambenu industriju u Srbiji, ali i ostalim zemljama u tranziciji. Uz određene izmene, pre svega u fazi definisanja kriterijuma, podkriterijuma i parametara, primenjena metodologija može se primeniti za istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda i u drugim privrednim i ekonomskim uslovima. Sve ovo ukazuje na opravdanost istraživanja i važnost rezultata koji su pri tome dobijeni.

Generalno, postavljena metodologija istraživanja kriterijuma za izbor novog proizvoda i dobijeni rezultati istraživanja, nesumnjivo unose veći stepen objektivnosti i determinizacije u postupak izbora novog proizvoda. Na taj način se obezbeđuje značajna podrška odlučivanju, kao i visok kvalitet donetih odluka.

LITERATURA [1] Cooper, R.G., Kleinschmidt, E.J. (1987). Success Factors in Product Innovation,

Industrial Marketing Management, Vol. 16, Issue 3, pp. 215-223. [2] Cooper, R.G., Kleinschmidt, E.J. (1987). New Products: What Separates Winners

from Losers, Journal of Product Innovation Management, Vol. 4, Issue 3, pp. 169-184.

[3] Farinwata, Sh.S., Filev, D., Langari, R. (editors) (2000). Fuzzy Control - Synthesis and Analysis, John Wiley and Sons, Chichester.

[4] Henard, D.H., Szymanski, D.M. (2001). Why some new products are more successful than others, Journal of Marketing Research, Vol. 38, Issue 3, pp. 362 - 375.

[5] Höppner, F., Klawonn, F., Kruse, R., Runkler, T. (1999). Fuzzy Cluster Analysis, John Wiley and Sons, New York.


74

[6] Hwang, C. L., Yoon, K. (1981). Multiple Attribute Decision Making, Methods and Applications, A State-of-the-Art Survey, Lecture Notes in Economics and Mathematical Systems, Springer-Verlag, Berlin.

[7] Larichev, O.I., Brown, R.V. (2000). Verbal and Numerical Decision Analysis: Comparison on Practical Tasks, XVth International Conference on Multiple Criteria Decision Making, Ankara.

[8] Leskinen, P. (2000). Measurement, scales and scale independence in the analytic hierarchy process, Journal of Multi-Criteria Decision Analysis, Vol. 9, Issue 4, pp. 163-174.

[9] Montoya-Weiss, M.M., Calantone, R. (1987). Determinants of New Products Performannce: A Review and Meta-Analysis, Journal of Product Innovation Management, Vol. 4, Issue 3, pp. 169-184.

[10] Nikolić, M. (2004). Kvantitativni model izbora novog proizvoda sa istraživanjem relevantnih kriterijuma, Doktorska disertacija, Mašinski fakultet, Beograd.

[11] Nikolić, M., Sajfert, Z. (2004). Widening of Saati’s scale for comparison of criteria in pairs, The 4th International Symposium On Intelligent Manufacturing Systems IMS’2004, Sakarya, Turkey, pp.155-165.

[12] Nikolić, M., Sajfert, Z., Klarin, M. (2007) Impact of the degree of a company's success on the importance of the criteria for selecting a new product, Operational Research: An International Journal, Vol. 7, No. 1, (u štampi).

[13] Noghin, V.D. (1997). Relative importance of criteria: a quantitative approach, Journal of Multi-Criteria Decision Analysis, Vol. 6, Issue 6, pp. 355-363.

[14] Parry, M.E., Song, X.M. (1994). Identifying New Product Successes in China, Journal of Product Innovation Management, Vol. 11, Issue 1, pp. 15-30.

[15] Pedrycz, W., Gomide, F. (1998). An Introduction to Fuzzy Sets - Analysis and Design, A Bradford Book, Cambridge and Massachusetts Institute of Technology.

[16] Podinovski, V.V. (2002). The quantitative importance of criteria for MCDA, Journal of Multi-Criteria Decision Analysis, Vol. 11, Issue 1, pp. 1-15.

[17] Royo, A.S., Verdegay, J.L. (2000). Coherence Measures on Finite Fuzzy sets, International Journal of Uncertanly, Fuzziness and Knowledge - Based Systems, Vol. 8, Issue 6, pp. 641-663.

[18] Song, X.M., Sounder, W.E., Dyer, B. (1997). A Causal Model of the Impact of Skills, Synergy and Design Sensitivity on New Product performance, Journal of Product Innovation Management, Vol. 14, Issue 2, pp. 88-101

[19] Triantaphyllou, E. (2000). Multi-Criteria Decision Making Methods: A Comparative Study, Boston: Kluwer Academic Publishers.

istraživanje relativnog značaja kriterijuma za izbor novog...

Documents