istorija novog veka ii

Download Istorija novog veka II

Post on 01-Dec-2015

155 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Posleratni Jug

Kolonizacija Amerike (1608-1775)

Vie od 100 godina posle Kolumba panci su bili jedini narod koji je osnivao stalne kolonije u Severnoj Americi,to druge evropske drave nisu gledale blagonaklono.Posebno su Engleska i Francuska ulagale velike napore u gusarenje na tetu panaca.Poetkom XVII veka doie do stvaranja kolonija.

PROBLEMI KOLONOZACIJE:

Deo S. Amerike ka Evropi uglavnom se sastoji od obalnih ravnica koje su se u periodu kolonizacije nalazile od gustim sumama. Iako je ovde klima slina zap. Evropskoj na mestima gde su osnovane prve kolonije javile su se zarazne bolesti ,a usled obilja uma u ovom podruju saobraaj je bio otean pa su se kolonisti uglavnom naseljavali u priobalje. Francuzi su se naselili kod Sv. Lorenca,Hol-Hadson; vedjani Delaver; Englezi kraj reka koje se ulivaju u zaliv esepik. Glavne smetnje kolonista bile su ekonomske prirode. Trebalo je investirati kapital i pronai proizvode za koje postoji potranja u Evropi(Evropa je uvozila eer i zaine iz I. I Z. Indije). U poetku je najvei izvor bogatstva u kolonijama bio trgovina krznom i drvenom gradjom. Ali bez poljoprivrede i industrije nijedna kolonija nije mogla imati zdravu privredu.

ORGANIZACIJA KOLONIJA:

I Engleska i Francuska polagale su pravo na velika prostranstva S. Amerike. Sva zemlja je bila u vlasnitvu krune mada se ovo u praksi nije dosledno primenjivalo.Kruna je davala zemlju trgovakim kompanijama ili bogatim pojedincima. Kada bi neka grupa dobila povelju za osnivanje neke kolonije njoj bi pripal zemlja i uprava u datoj koloniji. Osnivai kolonija uglavnom su nastavljali da ive u Evropi, a upravu nad kolonijama su poverili guvernerima.

U stratekom smislu Francuzi su bili u prednosti zbog reke Sv. Lorenca. Mogli su preko velikih jezera stii u centralni deo kontinenta zaobilazei Apalake planine. Englezi su tek sredinom XVIII veka poeli da prelaze preko velikih jezera. U tom periodu su F. Ve kontrolisali dolinu Misisipija. Usled prenaseljenosti VB u kolonije e se preseliti veliki broj njenih gradjana. Francuzi nisu imali neke masovnije migracije pa e ovaj momenat odluiti pobedu VB nad F u kolonijama.

INDIJANCI-su bili prvobitni naseljenici S. Amerike. U XVI veku bilo ih je neto manje od 100 000. iveli su primitivno, a plemena su bila razbacana po umama istoka. Od njih su kolonisti nauili da gaje kukuruy,dosta vrsta povra,da koriste lekovite biljke,narkotika svojstva(posebno duvana). U poetku su organizatori kolonija nastojali da uspostave dobre odnose sa Indijancima, ali ovo je bilo nemogue. Belci su krili ume kako bi doli do to vie obradivih povrina, a na taj nain je Indijancima smanjivano lovite. Dobre odnose sa njima su negovali prodavci krzna. Za sve ostale dobar indijanac bio je mrtav Indijanac.

AKTIVNOSTI ENGLEZA- ve 1497/98. Don Kabot(venecijanski moreplovac u slubi Henrija VII) dva puta je plovio do Nju Faundlenda i jo nekih delova kontinenta. Ali nakon toga nije pokuana kolonizacija. U narednih 80 godina zapadni engleski ribari su plovili do Nju Faundlenda:Kruna je bila zauzeta ratovima,reformacijom i verskim sukobima. U doba vladavine Elizabete mnogi istaknuti pojedinci su se zalagali za imperijalistiku politiku nadajui se severozapadnom prolazu za Istok.

Godine 1576. Martin Frobier je istraivao obalu Labradora,a u 2/2 XIX veka tuda su plovili Don Dejvis,Henri Hadson,Viljem Befin...(veina ostrva i zaliva s. Kanade dobija engleska imena, a 1670. godine Engleska osniva stanice za trgovinu krznom u Hadsonovom zalivu. Iako im je gusarstvo donosilo veliki profit dalekoviti Englezi su uvideli da se jedino kolonizacijom engleska vlast moe sauvati na Amerikom kontinentu(to su pismeno obrazloili Riard Helkut(njih dvojica?)). U Engleskoj je ogradjivanjem stvorena grupa bezemljaa. Kako bi reili problem Englezi su reili da ove nasele u kolonijama gde bi se bavili proizvodnjom eera,maslina,ulja,svile..za VB dok bi VB industrijski proizvodi bili prodavani u kolonijama.

Elizabeta nije htela da ulae novac u kolonije i ovo je prepustila privatnim licima. Prvu povelju je dobio Hamfri Dilbert(prilikom putovanja iz Nju Faundlenda za VB njegov brod je potonuo 1583.) . Njegov rodjak ser Volter Rali(najobrazovaniji Englez toga vremena) nasledio je to pravo i bio spreman da uloi mnogo novca. On je 1584. godine poslao ekspediciju koja je juno od espika izabrala najbolje mesto i dali su joj ime Virdinija u ast Elizabete.Godine 1585. poslao je grupu kolonista koja se naselila na ostrvu Roanok (danas S.Karolina)-oni su se vratili u VB jer ih je obeshrabrila zima pa je 1587. dolo do druge ekspedicije na Roanok(u njoj je bilo ena i dece). Zbog rata sa pancima do 1591. nee biti kolonizacije. Rali je u medjuvremenu digao ruke od kolonizacija.

FRANCUZI U KANADI- Od 20 godina XVI veka ekspedicije koje je slala F vlada poele su istraivati obalu S. Amerike. Godine 1535. ak Kartije je doplovio do S. Lorenca i izabrao Kvibek za prvu koloniju, a 1541. se vraa i osniva stalno naselje(ova grupa se posle 2 zime i gladovanja odustaje). Do kraja XVI veka F je zauzeta verskim ratovima i samo su vrena ribarenja do S. Lorenca.

Posle toga Samiel de amplen je vodio itav niz ekspedicija za F trgovce. Osnovao je koloniju u Port Rojalu u Akadiji(danas Nova kotska), 1605. i u Kvibeku 1608. godine. Sve do 1663. godine kolonije su pod vlau trgovakih kompanija, a od tada pod vlau F krune. Francuzi su istraujui uz reku S. Lorenca ubrzo nali put prema severu i jugu od Velikih jezera. Osim sa Irokezima uspostavili su dobre odnose sa ostalim plemenima. Trgovali su uglavnom krznom, a dovedeni su i katoliki svetenici kako bi preobraali Indijance. Uprkos uspesima Francuza sama kolonija se sporo razvijala. 1663. godine inilo je samo 2500 ljudi(trgovci,inovnici,svetenici). Ovi nisu bili privredno nezavisni i hrana se uvozila iz Francuske. Kada je vlast u koloniji preuzela vlada stvorila je jedan oblik feudalnog zakupa zemljita(ovu zemlju su obradjivali doseljeni farmeri nad kojima su vlasnici tzemlje imali iroku vlast).

NOVA HOLANDIJA I NOVA VEDSKA- Holandjani: su vremenom postali velika pomorska sila Njihova glavna kolonizatorska aktivnost odvijala se u Indiji(ist.) gde su izgradili bogatu imeriju. Godine 1609. engleski moreplovac u slubi holandskih trgovaca Henri Hadson traio je prolaz za istok i plovio rekom(danas Hadson reka). Izvestio ih je da je zemlja bogata krznom pa je 1624. godine zap-indijska kompanija uputila grupu kolonista na to podruje. Novi Amsterdam (na jugu Menhetna) postao je centar N. Holadije, a naselja su nicala na podruju Olbeni i rekama Delaver i Konektikat. Ova kolonija nikad nije postala napredna. Sva vlast je bila u rukama guvernera, a kolonisti nisu imali nikakva prava. Slabi su bili podstreci u poljoprivredi, a veliki zemljoposednici(patroni) su na svojoj zemlji su naselili farmere. I ovako sporo napredovanje jos vie su usporili ratovi sa Indijancima. vedska: je jedini pokuaj kolonizacije u S. Americi izvrila 1638. kad je osnovala naselje na Delaveru(danas Vilmington) u cilju trgovine krznom. Holamndjani su na to gledali kao na krenje svojih prapa pa su ovu oblast osvojili i pripojili 1655. godine.

*ESEPIK:

VIRDINIJA- Poetak XVII veka u VB je obeleen nezadovoljstvom naroda vladavinom Stjuarta zbog verske i dravne politike. Grupa od 104 ljudi ini prethodne migracije i osniva u Virdniji Dekstaun 1607. godine. Jedna trgovaka kompanija je godinu ranije dobila povelju od Demsa I(ine je trgovci i plemii, a njen duh- ser Tomas Smit(najvei VB biznismen) Kolonija nije brzo napredovala i nekoliko godina kasnije veina trgovaca je izgubila nadu u zaradu na prostoru Virdinije. Medjutim pronadjena je osnova daljeg napretka-duvan. Don Rolf(oenjen sa Pokahontas) je usavrio metod suenja duvana(mirisao je to je odgovaralo Britancima)-prvi put je doneen u VB 60-ih godina XVI veka). Vostvo od Smita je 20-ih godina preuzela grua poslovnih ljudi (Sends)i donela 2 odluke radi ubrzane izgradnje kolonija: Kolonistima je obeano da e svako dobiti 100 jutara zemlje, a svako novi 50 jutara plus za svakog slugu po jo 50. Vlast je demokratizovana-1619. godine nastala je lokalna skuptina Doma graana Virdinije. Ovi planovi nisu bili dobro primljeni u kolonijama jer su njihovi stanovnici uglavnom imali dobar prihod od duvana. Godine 1624. kralj je kolonije stavio pod svoju vlast i nije se meao u unutranja pitanja Virdinije pa je stanovnitvo time bilo zadovoljno. Na njenom elu je bio guverner postavljen od kralja i nije joj vie bila potrebna finansijska pomo Londona.

MERILEND: 1632. godine Sesilijus Kalvert; lord Baltimor je od arlsa I dobio povelju za zemlju severno od Virdinije. eleo je da njegova zemlja bude utoite katolika, a poto ih je tamo bilo malo dozvolio je i protestantima da se tu nasele(doneo je zakon o verskoj trpeljivosti 1649.). Prva grupa kolonista je stigla 1634. i odrana je Zakonodavna skuptina. Usresreena na proizvodnju duvana kolonija je brzo naredovala. Stanovnici su bili nezadovoljni vlau Balimora i njegovih naslednika. Oni su poloaje u upravi davali svojim rodjacima. Bilo je vie pobuna, a 1691. kolonija dolazi pod vlast krune kada je osnovana i zvanina aglikanska crkva. 1715. godine novi lord Baltimor je vratio nasledna prava, sve do revolucije.

*Ekonomski razvoj Merilenda i Virdinije ostae gotovo sasvim seoskog karaktera(uzgoj duvana,nije bilo velikih gradova..). Dve,tri generacije su bili uglavnom mali farmeri(sami su obradjivali zemlju ili uz pomo belih najamnika(po ugovoru identuri duan je 4 godine da radi na posedu posle ega je slobodan). Sada je velikim uzgajivaima bila potrebna stalna radna snaga pa je prvi tovar crnaca u Ameriku stigao 1619. godine. Do poetka XVIII veka sasvim e zameniti najamne radnike. Iako su zakonski imali isti poloaj kao najamnici od samog poetka se javila rasna netrpeljivost. Vremenom se javlja aristokratska klasa plantaera. Poto je zemlja gubila plodnost manji posednici su propad