Renesansa odnos prema umetniku kao kreativnom bicu. Firenca- najznacajnija renesansna ostvarenja su tu nastala. Crtez kao samostalna forma postoji od XVI veka. zahvaljujuci mikelandjelu. Gravira pocinje da ima veci znacaj i postaje prenosilac umetnickih ideja. Songauer XV i Direr XVI vek. Drvorez, bakrorez. Golcijus- gravire, holandjanin. Otkrice antike, anticke rusevine. Bolonjski, padovski i pariski univerzitet su najstariji. Anticki izvoru su dolazili u evropu preko arapa a geografski preko juzne italije-sicilija. Mnoga ucenja- medicina, filozofija. vizantijska umetnost, pored anticke , je bila uzor renesansi. za vreme krstaskih pohoda konstantinopolj je bio unisten a sva dela preneta na zapad. pad rimsnkog carstva je bio 475. godine. u renesansi nema dana da nema ratova. od XV do XIX veka na tlu evrope. engleska, francuska, nemacka. i naravno crkva -papa. svaka drzava u evropi pocinje da neguje svoje porodicno stablo i tada pocinje ideja o nacionalnosti. firenca je videla svoj koren u etrurskoj zajednici jer poticu sa istog prostora. italija se tek i XIX veku ujedinila. svaki grad je bio posebna drzavica (grad-drzava) i svaki je za sebe mislio da je poseban i znacajan. djoto propada gotici ali on je temelj renesanse. sveo je kompoziciju na neophodan broj aktera. na slikama nista nije ostajalo prazno. figure su izduzene, shematizovane. ima malo modelacije. razlicite koncepcije osvetljenja ( uopste u gotici). bez poznavanja skracenja, perspektive. modelacija pomocu svetlosti i senke je nesto novo u umetnosti. djoto je zasluzan za ovo. sijamska skola- cimbaue. pokusava da se ljudsko telo predstavi sa onom dozom volumenosti kao

sto su to radili u vizanitiji- to je djoto preuzeo iz vizantijse umetnosti. kod djota nema dubine prostora kao u firenci. iako je prostor plitak dovolno je da se figure prikazu u pravom volumenu. dante kaze za djota ( koji je bio firentnac) da je vratio dostojanstvo firentinskom slikarstvu. uneo je realizam. realizam treba da bude vodilja. umetnici su naucili da ujedinjuju aktere svojih scena. djoto je prauzor nove umetnosti. likove je realno prikazivao. u vizantijskoj umetnisti bio je izraziti naturalizam- svaki lik prikazan imao je jasno definisane crte lica tako da se na osnovu slike moglo zakljuciti o kome je rec. nikola pizano se ugledao na anticku skulpturu. firenca je bila bogat i razvijen grad delimicno zbog oga sto se nalazi na reci arno pa se razvijala i trgovina. decorum, lat. pristojno, pristalo, odgovar temi. realizam naturalizam tri umetnika- brunaleski, donatelo, mazaco. umetnici su skolovani u radionicama. imati svoju radionicu je bilo izuzetno skupo. kda zavrse zanat ili su ostajali tu ili su isli u druge radonice da zavrse skolovanje ili otvaraju svoju radionicu. tu se ucio crtez, mesanje boja, slikanje, crtanje po predlozci, vajanje, arhitektura, zlatarstvo. to je bio uobicajen nacin skolovanja umetnika. i zbog toga oni jedan umetnik je bio i arhitektka i skulptor i slikar. brunaleski je uveo novine u arhitekturu. na to je najvise uticalo putovaje u rim u XV veku. on je potpuno formulisao jezik renesanse. sirotiste u firenci je uradjeno po uzoru na rimsku arhitekturu. firenca je bila grad republika. venecija takodje (nju niko nikada nije osvojio). donose rimski imperijalisticki stil arhitekture u firencu i ciste ga

nepostrebnih, suvisnih elemenata. nema vertikale, vec su zgrade sa naglasenom horizontalom. poluoblicasti svodovi, stubovi sa kapitelima, arhitalna greda iznad arkade, oravougaoni prozori sa timpanonima. majolika je pecenna keramika koja moze da se oslikava. jeftinija je od kamena a trajnija od slikarsta. to je karakteristican ukras za firencu u XV veku. renesansa je tipicno firentinski fenomen. skulptori imaju antocku skulpturu kao uzor. imaju predmet izpred sebe. slikari nemaju vizuelni primer, vec sve sto imaju je u pisanoj formi. oni traze uzor u skulpturi. oni moraju da studiraju skulpuru da bi bili uspesni u slikarstvu. na taj nacin oni dolaze do toga da slikaju pomocu svetlosti i senke. mazaco ovo prihvata. za kapelu bela frankaci u firenci mazaco je 1425. dobio porudzbinu. medjutim, mazaco je umro pa nije uspeo da je zavrsi. zavrsio je mazolino. mazaco je umetnik kod koga se vidi pravi firentinski kolorit. taj kolorit je jak , cist, bez preteranog sencenja. bio je dobar slikar muskog tela jer su modeli uglavnom vise bili muskarci. mazaco svodi kompoiciju na neophodan broj aktera. mazolini je vise okrenut gotici. pokusao je da sledi mazaca ali on nije takav umetnik. mazaco je koristio svetlost kao ujedinjujuci element na svojim slikama. srednjovekovni (goticki) umetnici su imali strah od praznog prostora. pa je zato bilo mnolo aktera, ukrasa. mazaco zadrzava zlatnu podlogu koja je goticka, uvodi svetlost koja dolazi iz jednog izvora. on je gotovo naturalista sto je karakteristicno za gotiku narocito na severu- u francuskoj, nemackoj.