1.ODLIKE ITALIJANSKOG BAROKNOG SLIKARSTVA

Presudan politicki cinilac na Apeninskom poluostrvu u VII veku bilo je opadanje moci Spanije (pod uticajem sirenja Francuske vlasti, pobuna u Flandriji, prevlasti Engleske na moru). Spanija je do tada u svojim rukama drzala moc crkve pa i kulturu. Paradoksalno tome sto se u tom periodu desavaju ustanci i pobune u srednjoj Italiji kultura je na vrhuncu. Katolicka crkva se u tom periodu borila protiv protestantizma. Shvatili su da je resenje za sve povratak tradiciji, povratak ranohriscanskoj umetnosti koja je dokaz autenticnosti rimske crkve. Na Tridenskom koncilu (poslednjoj sesiji) raspravljalo se o likovnoj umetnosti, doneti su neki vrlo uopsteni zakljuchci o tome kakva bi umetnost trebalo da bude. Umetnost treba da bude jasna I razumljiva cak I neobrazovanima, mora biti verodostojna (realistican put je najbolji put do vernika), treba da izaziva emocije jer je sveta slika najvaznija u komunikaciji sa vernikom, sliike moraju biti pobozne, nista profano, nemoralno ne sme biti prikazano. Vladajuca umetnost manirizma nije ispunjavala ni jedan od ovih zahteva. Elitisticka umetnost, namenjena uzivanju, komplikovana I nerazumljiva ustupice mesto nekoliko decenija posle Tridenskog koncila senzacionalnoj I emocionalnoj umetnosti baroka. Postojalo je verovanje da je barok socijalno angazovana umetnost, ali to nije tacno barokno slikarstvo je iako se obraca narodu u sluzbi vizuelizacije crkve, njenih dogmatskih stavova i edukativnih principa. Umetnost je sredstvo manipulacije.Nije postojalo angazovanje za nize slojeve, samo obracanje. Najveci porucioci, patroni umetnosti bile su pape. Oni su izdvojili krug najboljih umetnika. Osim pape narucioci su bili i njegovi rodjaci, kardinali, jezuiti, a u drugoj polovini VII veka to su I pripadnici burzoazije. Jezuitski red je jako bitan za baroknu umetnost jer su podrzavali umetnost koja u isto vreme zabavlja i poducava I sirili su baroknu umetnost po Evropi.

Glavne karakteristike 1. velianstvenost,teatralnost, pokret, 2. savreno vladanje tehnikom.3. monumentalne slike velikih razmera4. slozene kompozicije, cesta dijagonalna kompozicija5. jake boje, snani svetlosni kontrasti i iluzija dubokog prostora. Karavodjo zatamnjuje paletu, a Karaci rasvetljava.6. upotreba perspektive koja predstavlja jedan od najtipinijih elemenata baroknog slikarstva.7. Italijanski barok doprinosi razvoju pejzaza. Od Brila, preko Karacija do Lorena I Pusena I idealnog pejzaza8. tematski Karavao samo na pocetku karijere obradjuje profane teme da bi u kasnijoj fazi postao slikar iskljucivo religioznih tema, prikazuje skuenu pobonost, nasuprot njemu Karaci dobija sve najvece porudzbine crkve, ali se sa usponom karijere okrece profanim temama sto ce kulminirati u ciklusu Baha I Ajrijade9. barok nastavlja da razvija vrednosti visoke renesanse, umetnici vise nisu zanatlije.10. simetriju renesansne slike barok zamenjuje asimetrijom11. Bolonjci nastavljaju tradiciju monumentalne dekorativne umetnosti. Iluzionisticko slikarstvo spaja arhitekturu, skulpturu I slikarstvo. Bell composto-zajedniki elementi iluzionistiki slika: trijumf arhitekture koja se uzdie ka nebu,aneli i sveci u letu,figure u brzom pokretu, iju odeu nabira i nosi vetar-opisuju: ivote svetaca,istorije dinastija,legende o herojima,prie o mitolokim linostima.-iluzionistiko slikarstvo unutar zidnih venaca (ramova) je svojstveno baroku. Cesto figure su rasporeene uz obod slike,dok se u njenom sredinjem delu otvara irok nebeski prostor. Za posmatraca je ponekad nemoguce da razazna da li je nesto arhitektonski, skulpturno izvedeno ili slikano.

Postojale su dve grupe u baroku

1.Grupa formirana oko problema luminizma, Karavadjovog manira2.Grupa nastavljaa svetlog i iluzionistikog slikarstva, krug brae Karai.

Najznaajniji predstavnici su antiteticki par-Mikelanelo Karavao,-porodica Karai,

-Artemizija entileski-ovani Batista Gauli,-ovani Batista Pjaceta,-Franesko Gvardi,-Pjetro da Korona

-Guido Reni-Francesko Albani-Djovani Lanfranko-Djovani Francesko Barbieri-Gvercino-Dominikino Zamperi-Domenikino

Italija je kolevka baroka. Re potie od pansko - portugalske rei "barrucco" - termin barokje vaio za sve izvijeno, nepravilno, kitnjasto, hirovito.Barok se javlja u periodu kontrareformacije u katolikim zemljama. Katolika crkva se izrodilau apsulutnu suprotnost izvornim hrianskim idejama. Vatikan je postao jezgro bogastva,pohlepe, nemorala i zloina, naroito dolaskom Aleksandra VI Bordije za Papu, koji je bioponajmanje duhovnik - bio je ubica i razvratnik. Racionalni duh humanizma prodro je i uoblast teologije, nastaju konflikti intelektualaca sa Vatikanom. Jan Hus (rektor univerziteta uPraguipristalicareformatorskihideja)jespaljenpoetkom1412.g.Kulminacijajeindulgencija (prodaja oprotajnica grehova za novac), koja se sprovodi da bi Vatikan doaodo para. Krizi u zapadnoj Evropi doprinosi i bogaenje buruazije i zanatlija, kao i osvajanjekolonija, a verska uenja crkve su dovedena u sumnju. U centrima koji su daleko od Rimapoinju se raati reformatorske ideje i pokreti. Kada indulgencija stie u Nirnberg 1517.g.,ovoj degeneraciji se suprostavlja i Martin Luter. On osniva protestantizam, religiju koja se iripo Evropi i svetu, a koju poinju prihvatati i vladari kneevina.Katolika crkva na ovu reformaciju reaguje kontrareformacijom - Jezuitskim redom (osnivaga Ignjacio de Lojale 1534.g) i inkvizicijom. Jezuiti su svoju drubu usmerili da deluje psiholoki, da uu u strukturu svakog oveka i da je promene. Poinju preobraati i plemenau Africi, Junoj Americi isl. u katoliku veru.Jezuitisu istvorili likovni jezik baroka, dabidelovao svojim psiholokim svojstvima na vernike, a nevernike preobratio.Veliaju se:Svetitelji, Papa, Uspenja, patetine verski zanosi, pojave i pojedine stvari - kontrareformacijase ogleda i u umetnosti. Stvaraju se oblici koji mogu psiholoki delovati na ljude , to je iosnovnakarakteristikabaroka(zarazlikuodsrednjevekovneumetnostikojaprikazujesutinu vere, ali psiholoki ne utie na posmatraa).Manirizam kao hladan, formalan i suvie intelektualan nije mogao da zadovolji zahtevekatolikecrkve,paseuposlednjojdecenijiXVIveka,sabiranjemvrednostivisokerenesanse,obrazujeumetnostbaroka.1540.g.papaPavlejepotvrdioslubeniznaajbarokne umetnosti. 1545.-1563.g. u Trientu se odrava koncil, na kome se naglaava jasnokorienje umetnosti u psiholokom delovanju. Barok traje do 20. ih godina XVIII veka.Ponovo se uvruje katolika vera, drave postaju apsolutistike. Barok se razvija i uostalim katolikim zemljama - paniji i Flandriji. To je period koji razdvaja renesansu odneoklasicizma, bez preciznih vremenskih granica.Barok se razvio iz kasne renesanse u Rimu (Michelangelo, Coregio) i Bolonji, a veliki je iTintorettov uticaj - uvodi dijagonale i odnose svetlo-tamnog, to doprinosi dinaminosti, uvodiskraenja likova koji stoje i lebde i pogled odozdo iz ablje perspektive, da bi sve izgledalouzvienije (kao i Mantegna). Barok sve ovo usvaja, ali se stvara jedna nova celina, koja upotpunosti odudara od tekovinavisoke renesanse.Barok je, pre svega, imao verski karakter, jer je naruilac bila crkva, koja je uticala na njegovrazvoj.Barok je nova forma umetnosti, koja je u slubi katolianstva, da bi pobedilopaganstvo i jeres.Pored crkvene, postoji i profana grana baroka (dvorovi i rezidencije), alije ona daleko slabija, profane kompozicije samo pomau ukraavanju vladarskih rezidencija- njima jepodraavanje svetovnog sjaja bilo vanije od pobonosti.Temese znalaki odabiraju, jer se tei da se vernici vrate u crkvu. Ova umetnost imaexpresivnusnagu,kojadelujenaposmatraa.Trebavernikadirnuti,pokrenutiganarazmiljanje i vratiti ga. Tema je morala biti lako prepoznatljiva, zbog toga Barok negujenaraciju.Razumljivostitemedoprinosiibarokninaturalizam-potrebnojedasesadrajiskaejasnoiprepoznatljivo,prikazujesesvetosevidi,bezrazdvajanjabitnogodnebitnog.Temesureligiozne,alegorijske,radeseportreti(pojedinani,grupniidvorski), mrtve prirode, fantastini predeli, scene u anru, a ima i slikara koje slikajusamoivotinje.Rade se i teme sa dramatinim predstavljanjem najsvirepije brutalnosti, tiprizoriobilujupatetikom,pompeznouiasimetrijom,iusuprotnostisusaantikiinspirisanom harmonijom renesanse i kasnije klasicizmom. Maniristi stvaraju iz svog duha,dok barokni umetnik pojaava postojei renesansni metod (od prirode ka umetnikom delu)u svom naturalizmu. Nema novih formi, ve se koriste postojee u novoj interpretaciji.Struktura slike se dijagonalno reava, nastoji se da se posmatra po svaku cenuuzbudiPojaavajuupeatljivostidramatinostiskazivanjaidoivljaja.Pojaavaseizrazlica(helenizam - barok antikog sveta), dramatian je, patetian, grimasa ide i do neukusa.Pojaava se gestikulacija, draperija je uskomeana, kako u slikarstvu, tako i u skulpturi.Pojaava seodnos svetlo-tamnog (granice svetla isenke su kaonoemodrezane).Svetloje neprirodno i veoma naglaeno, a senka je tamna i teka.To pojaava dramski efekat,ali se tako postiu i izvesna kompoziciona svojstva. Svetlost se kondenzuje u idejnom teituslike i vue posmatraa. Ostali oblici su u tamnoj senci, a ako se neto naglaava, onda se iosvetljava. Ovo u baroku postaje manir (kasnije umetnici upotrebljavaju svetlost bez jakograzloga). I u Holandskom slikarstvu postoji odnos svetlosti i senke, ali je to potpuno razliitood svetlosti baroka. Oblici su neobini, extravagantni, preterani, izvetaeni i neuravnoteeni- razliiti od renesanse, klasicizma i antike harmonije. Karakteriu ih pokret i dinamika.Barokjereprezentativnaumetnost,zahtevamaksimumsjaja,pompeznurasko,brojnedekoracije,nemirneplastinepovrine.Osnovnonaelooblikovanjajeslikovitost,slabidealizam i naglaen naturalizam.Kompozicijase u baroku takoe menja. Oblici su poreani po principu koordinacije. Naelosubordinacije (podreenosti) iz renesanse se naputa (Leonardova Sveta porodica - smirenakompozicijahorizontalaivertikala)-kompozicionastrukturarenesansnihdelajedostajednostavna i ne odgovara baroku. Tintoretto poinje da uvodi dijagonalu, koja je dinaminijai drugaije se doivljava. Postoji i vie dijagonala koje prodiru u dubinu slike -naelodijagonaliteta.Time se pojaavaju dramatika i dinamika. Pri reavanju samog prostora podubininaputenjerenesansnitipiannainpredstavljanjadubinepomounekolikosuksecivnihplanova.Prostorsesadarazvijaudubinu,estopadaubeskonanost,jedinstveniji je, bez ispoljavanja prekida na planove, povezuje figure u jednu jau celinu,pejza i horizont.U baroku narativni momenat upuuje na veliki broj figura. Kompozicija jeestovelika,saizvijenimramovimaiprebogatimkoloritom.Figureseneformirajupojednostavnomgeometrijskomobliku,vesezasnivajunadijagonalamailikosojliniji.Strukturalno je vrlo sloena.Perspektivajeapsolutnosavladana,njenovelikopoznavanjeomoguavastvaranjeiluzionistikih efekata.Perspektiva u baroku prelazi u perfektnu iluzionistiku viziju,kojapostajesamasebicilj.Perspektivnebravurenetraesevieuhorizontalnomprostoru, ve i u reavanju vertikalnog prostora, u smelim skraenjima plafonskog slikarstva inaroito u dekorisanju kupola. Kao stvarne polazne take u ovoj vrsti dekoracije bile su dveCorreggiove kupole uParmi. Pritome, postavljase kaoproblemstvaranje iluzije otvorenogneba u plafonu ili u kupoli (ostvaruje se iluzionizam naroito tavaninog dela arhitekture) i dase uzvitlana masa tela u skraenju baca u taj imaginarni, beskrajni prostor. Dovode se uspecifian odnos arhitektura, skulptura i slikarstvo. Javlja se i doslikavanje arhitektonskihelemenata na tavanica iproduavanje pilastara. Iluzionizam seprimenjuje ne samo utehnicifreske, ve i u portretnom slikarstvu. Tim iluzijama prostora gubi se autonomija arhitekture iprava veliina prostora - on biva otvoren u beskonanost.Kolorit je topao, kompozicije su velikih razmera, okviri su kitnjasti.Nauka ima novu ulogu, sve ovo se ui na Akademijama, istraivanje je nauno prevazieno inema stvaralakih avantura - to su razlike od predhodnih razdoblja. Od Srednjeg vekapremarenesansinarastanauniudeouumetnosti-anatomija,perspektiva,traktatioslikarstvu. Tako se iubaroku umetnici obrazuju, ali to ima ilou stranu jer ne razvijajuinventivnost,posmatranjeprirodeispontanostvaranje.Vremenom,Akademijeseipretvaraju u centre negativnih uticaja.Barokjepobedamasenadlinijom,pokretanadmiromiumetnostzasnovananamisterioznosti.Barok = masa + pokret + misterioznost.

2.ODLIKE ITALIJANSKE BAROKNE SKULPTURE

Psihologija je znatno napredovala u XVII veku, biolozi su postavili prva naela fizionomije, vie umetnika je zaelo rasprave o izrazu,a jedna od najslavnijih je bila rasprava francuskog slikara Charlesa Lebruna. Umetnost je shvaena kao sredstvo za izraavanje duevnih strasti:ljubav, patnja, ljutina, nenost, radost, bes, ratniki ar, strah i prezir. Sva ova oseanja treba da budu uvek prikazana u svojoj kulminaciji, pokretom tela i gestom, izrazom lica. Za ovu glumaku ulogu koju daju svojim likovima,umetnici stalno imaju na pameti primere iz opera, jer se opera smatra vrhovnom umetnou tog vremena. Skoro svi vajari baroka su bili restauratori antikih kipova,a restauracija je u to doba ila za tim da se ponovo napravi celo delo i samim tim dobijala karakter reinterpretacije. Tema mucenistava je jedna od glavnih tema baroka u katolickim zemljama. Katolicka crkava je shvatila da zrtve sukoba sa protestantima mogu postati uzor. Ona je smrt mucenika za veru pretvorila u herojski cin, cin trijumfa nad smrcu. Mucenik se oznacava simbolima kao sto su lovorov venac ili palmina grana. Takodje se nad mucenikom ukazuje Vizija pa je karakteristican i pogled uprt u visinu.

Glavne karakteristike barokne skulpture:1. barokna skulptura odreeno tei ka slikarskom utisku2. jaki pokreti i izvijeni oblici uznemirenim draperijama,3. duboka modelacija, zbog ega se pojavljuju snani kontrasti svetlosti i senke 4. vajarska dela kao da bujaju na svim moguim mestima,u unutranjosti graevina,u crkvama, po stepenitima i dvoranama palata i dvoraca i spolja,izbijajui uz portale,podmeui lea pod balkone, te vrve po krovovima, izranjaju iz fontana ili kao brojni javni spomenici na trgovima gradova. 5. tematski najee obuhvata hrianske teme i likove, zatim mitoloke likove i grupe, a este su portretske skulpture i nadgrobne skulpture.7. barokna skulptura je u saodnosu s prostorom oko nje, dinamina i puna energije u kombinaciji sa slikarstvom I arhitekturom stvara iluziju kao onu na pozornici(to se moda najbolje vidi iz Berninijevog remek-dela Ekstaza Sv. Tereze). Stvara jak teatralni efekat.8. Spoj arhitekture, slikarstva i skulpture naziva se bell composto9. naturalizam je primetan kod portretnih bisti koje se odlikuju jakom individualnoscu.10. najee se radi u bronzi i raznobojnom mermeru,pozlauje se i boji.11. dekorativna plastika nema vrednosti u pojedinanim detaljima i izdvojenim fragmentima,ve ivi samo u okvirima kompletne kompozicije.12. Arhitektura je koristila skulpturalne ukrase na tri naina: - horizontalan red statua kojim se zavrava neka graevina- karijatide(enske figure) i atlanti(muke figure) kao nosai stubova(poreklo iz antike).Ovi stubovi sadre najtipinije barokne osobine kao to su pretencioznost,matovitost i teatralnost.- frizovi,grbovi, trofeji i slini elementi sa vajanim figurama.Na ovaj nain se skulptura pretvorila u pravu finalizaciju baroknih graevina,a ponekad i kao sredstvo da se ublae neki arhitektonski nedostaci ili nepravilnosti.Razvoju italijanske skulptorske kole i njenom uticaju van granica zemlje,doprineo je ovani Lorenco Bernini u cijem se delu barok definisao i dosao do vrhunca.Za pozitivan razvoj rimske skulpture u XVII veku zasluan je i Aleksandro Algardi(1602-1654)-skulptor iskusan kao arhitekta,kao slikar obrazovan u koli Kraija,a upuen u zlatarski zanat-umetnik koji se prepusta manje svom temperamentu nego Bernini.-njegov nacin rada je neposrednije nadahnut antikom.-radio je nadgrobne spomenike kojima nedostaje dekorativna snaga Berninijevih kompozicija, uzdravaniji ili sasvim lieni emocija.-Grob Pape Lea XI sa alegorijskim figurama Plemenitosti i Velikodusnosti-Papa Lav I isteruje Atilu reljef u crkvi Sv.Petra u Rimu zamiljen kao slika istog baroknog stila.-Inoentije X bronzana statua, jaka karakterizacija lika.Fransoa Dikenoa(1594-1643)-njegove koncepcije su odudarale od naglaenog i strasnog izraza Berninijevih radova i vie pristajale uz statinu i stariju umetnost proetu ljubavlju za antikom.-istakao se radom u terakoti,slonovoj kosti i bronzi.-Sveta Suzana- Sveti Andrej u crkvi sv. Petra u Vatikanu (bio je ljut zato sto je Bernini uzeo za svog Longina jedinu nisu u podkupoli na koju je padalo prirodno svetlo)Stefano Moderno-Sveta Cecilija, prikazana bez gesta, bez pokreta, ali postoji metafizicko cutanje koje iz nje probija.Francesco Borromini-najveci arhitekta svog vremenaFrancesco Mochio-dela ovog umetnika su malobrojnija od dela Berninija,ali su veoma originalna. -dela se razlikuju od Berninijevih po izvesnoj istancanosti koju je Mochia zadrzao od manirizma.-Sveta Veronika sa velom u crkvi Sv. Petra, -grupa Andjeo I devica-konjanicka skulptura Aleksandra Farnezea

3.TEME U ITALIJANSKOJ UMETNOSTI XVII VEKA

Retorika je jedan od kljunih pojmova za razumevanje barokne umetnosti, jer katolika crkva retorikom pokuava da ubedi vernike u autenticnost rimske crkve.U likovnoj umetnosti ulogu govornika preuzima umetnik koji se obraa posmatrau. Iz retorike je preuzeta i hijerarhija anrova, gde su postojala tri osnovna naina govora: visoki, niski i srednji stil, 1. Istorijsko slikarstvo-po humanistikoj teoriji umetnosti,slika mora da predstavlja oveka,a najuzvieniji vid slikarstva je onaj koji predstavlja vladara-heroja u njegovoj aktivnosti.2. anr slikarstvo-srednji stil je dozvoljavao upotrebu skromnog govora i obraao se obinim ljudima u svakodnevim dogaajima.3. Pejza i mrtva priroda-su najnii oblici predstavljanja u likovnoj umetnosti.Ovakva hijerarhija anrova je opte vaei stav intelektualnih krugova XVI i XVII. Umetnik se mora razvijati kao duhovni voa koji e biti sposoban da slikama doprinese i moralnom uzdizanju pa zbog toga ne sme da uzima svoje teme iz svakodnevnog ivota, nego mora teiti istorijskim,religioznim i temama iz knjievnosti. Umetnici rade najvie za crkvu I svetenstvo,revidirajui ikonografiju prema zahtevima Tridenskog koncila,koji je koristio umetnost kao sredstvo podsticanja pobonosti i orue religiozne propagande. Majstori baroka esto obrauju motive koji su interesovali renesansne umetnike.To su teme Blagovesti, Raspee,Tajna veera,Vaskrsenje.Mnogi umetnici su nastavili da rade i profane teme mitoloke sadrine. Karai stvara istorijske i religiozne kompozicije, ali radi i u pravcu osamostaljivanja pojedinih anrova kao to su pejza i anr slikarstvo, a Karavao se interesuje za mrtvu prirodu i anr slikarstvo na pocetku karijere da bi se kasnije tematika cistila I on postao slikar iskljucivo religioznih tema.anr slikeanr slikarstvo nudi teme iz svakodnevnog ivota gde se ljudska figura anonimno se predstavlja.Anonimno predstavljanje neophodno je stoga da bi se istakla razlika izmeu anr slikarstva i portreta, koji se bazira upravo na individualnim karakteristikama. Sve do kraja XVIII veka anr slikarstvo obuhvata i pejza, mrtvu prirodu, prikazivanje ivotinja i biljaka, enterijera, karikatura i drugih kominih scena.Svoj procvat anr slikarstvo doivee otprilike u isto vreme u holandskom i italijanskom slikarstvu XVI i XVII veka, kada se afirmie kao potpuno nezavistan subjekt sa potvrenim umetnikim i estetskim kvalitetima.Annibale Karai je predstavljao svoje ljude onakvim kakve ih je video,bez preterivanja i bez bilo kakvih moralizatorskih poruka.On je uspevao da prikae ljude u njihovom svakodnevnom poslu na jedan krajnje objektivan nain. Mesarska radnja, ovek koji jede pasulj Njegove anr scene i pejzai odiu spontanou i stvarnim ivotom,a svakodnevni predmeti koji se javljaju na njegovim anr kompozicijama, nemaju simbolicno versko znaenje. Njegove anr slike skidaju auru mistinosti sa umetnikog dela, a razvojem anra reformie se celokupno slikarstvo.Karavao nikad ne prikazuje stvarni ivot najniih slojeva drutva,te su njegove slike okarakterisane kao pseudoanr jer su one daleko od realnog predstavljanja izgleda ulica i taverni.Mrtve prirodeKaravaovo interesovanje za slikanje cvea i voa dostie vrhunac u Korpi sa voem remek delom njegove rane faze.U korpi se nalazi obino,svakodnevno voe i Caravaggio je prvi umetnik koji je objedinio i prikazao razne vrste voa.Panofski smatra da su mrtve prirode proistekle iz religioznih kompozicija i da je tokom XV i XVI veka dolo do postepenog osamostaljivanja ovih tema.Meutim, on isto tako smatra da su mrtve prirode i dalje, pogotovu u XVII veku, zadrale simboliku i metaforiku funkciju. Mrtva priroda moe imati ak i politike konotacije kao prikaz ekonomskog statusa odreene zemlje. Tako je u holandskim mrtvim prirodama trpeza izuzetno bogata, dok je u panskim neto oskudnija.PejzaPojava pejzaza se obicno vezuje za Holandiju XVII veka, ali to je proces koji svoju predistoriju doivljava u Italiji u sprezi znanja severa i juga, umetnici sa severa putuju u Italiju i obrnuto-dela holandskih umetnika u italijanskim kolekcijama.Uvek kada se govori o nastanku pejzaa nezaobilazan centar je Venecija.Na relaciji Flamanci-Venecija-Rim nastaje moderan pejaz.Paul Bril je odigrao veliku ulogu u nastanku pejzaza. Od Brila ide direktno linija do Anibala Karacija I humanizovanog pejzaza. (Odnosi se na predstave ljudskih figura u pejzazu.U poimanju umetnosti nije bilo moguce izbacivanje ljudske figure,jer slika mora da predstavlja ljudsku delatnost(humanisticko poimanje umetnosti)).Ta linija ide preko drugih umetnika sve do Pusena i Lorena.Tom linijom pejzaz stice potpunu samostalnost.Religiozne slikeSvete slike moraju biti jasne,razumljive obinom verniku,realistine i pobone.Sveta slika mora biti korisna dogmatski-crkvi kao instituciji,njome moraju da se izraze dogmatske istine.U ikonografskom repertoaru religiozne umetnosti baroka javljaju se i nove teme.Zanimljive su one vezane za kult Bogorodice,kao to je tema o Bogorordiinom bezgrenom zaeu i muenja svetitelja.Naturalistike scene ovih muenja su bile obojene ekstatinim i mistinim tonom kontrareformatorskih religioznih propisa.Karavaova revolucionarna reenica koja je dubinski uticala na teoriju umetnosti, bez obzira na Karavaov otklon prema teoriji, bila je: Ista vetina je potrebna da bi se naslikala mrtva priroda kao i da bi se naslikala religiozna kompozicija. Crkva nije insistirala samo na proiavanju religioznih predstava od svake vrste netanosti, ve je zahtevala i izbacivanje svih paganskih i svetovnih primesa. Naravno ovakav stav crkve je doprineo smanjivanju interesovanja umetnika za sve profane teme koje ne bi bile u skladu sa doktrinom crkve.

4.KARAVAO

Karavadjova karijera moze se podeliti u cetiri faze:1. Milanski period-Iako nisu otkrivene slike iz ovog perioda, on je bitan zbog prvobitnog obrazovanja i uticaja starijih severno italijanskih slikara cija je dela mogao da upozna-Savoldo,Moretto, Lottoi braca Djulio i Antonio Kampi 2.Rani Rimski period-1590-99 3.Period monumentalnih porudzbina za rimske crkve koji pocinje 1599, a zavrsava se njegovimbekstvom 1606 godine. 4.Radovi zacrkveu mestima koja je proputovao od 1606-1610

Rani rimski periodUkoliko se porede rano rimski /Bahus/ i post-rimski radovi/Vaskrsavanje Lazarevo/ moze se sagledati kakvom se brzinom razvijao Karavadjo i koliko je mali razmak u nastanku dela, koja gotovo izgledaju kao da su ih radili razliciti umetnici /13 god/.NjegovRealizam I tenebrozo, dva su stuba na kojima pociva njegova slava.Promeneunjegovomzivotupodudarajusesapromenamaustilu.Vecina nereligioznih slika pripada ranom rimskom periodu.To su u prvom redu zanr kompozicije, a potom I mitolske i alegorijske scene.Za razliku od zanr slika, mitoloske i alegorijske scene jasno upucuju na umetnicko prihvatanje ucene tradicije.Nalazimo mladog Karavadja kako radi u sklopu ove tradicije, ali na svoj nacin. Poznato je da nije koristio crtez I nijedan za njim nije ostao, imao je posebnu tehniku da suprotnim vrhom cetkice pravi skicu. Ovo nije uticalo na umeksavanje forme njegove slike ili naglasavanje poteza cetkice.Taj njegov poznati relizam se mora upotrebiti sa opreznoscu posebno kod ranih Rimskih radova. Primer je Meduza koja prikazuje pozu koja nikako ne moze biti napravljena. Formalni tretman nije blizak prirodi. Njegove slike imaju moc da skamene bas zato sto su nerealisticne. Takodje to im daje notu romantizma. Njegova Gatara ili Kartarosi ne prikazuju ljude sa ulice, fotografski zabelezene, sto dokazuje I neutralna pozadina. Tako da njegove slike nisu pravi zanr, vec psudozanr. Cesto ostavlja pazan prostor oko figura koji ima ogromno psiholosko znacenje. Rani period cesto stvara atmosferu cudnovate postojanosti mrtve prirode. On stvara sopstveni repertoar stavova I poza koji ne moraju biti logicni I to se vidi vec u Koncertu.1. Decak koji ljusti krusku2. Bolesni Bahus3. Decak sa korpom voca4. Gatara5. Kartarosi6. Muzicari (Koncert)7. Decak koga je ujeo guster8. Ekstaza Svetog Franje Asiskog pazljivo prikazano stanje transa, jedno oko je zatvoreno, drugo poluotvoreno bulji u prazno, a telo deluje napeto I ukruceno, Misterija je nagovestena slabim svetlom koje se probija kroz vecernje nebo.9. Lautista10. Korpa sa vocem11. Bahus androgeno bice, opravdano je pomisliti da je predstavio sebe u mitoloskom ruhu zato sto takvi portreti imaju izvore u Rimskoj umetnosti. Pogled dremljiv, usne meke I putene, on je beo, ugojen I trom, savremenici su ovo mogli oceniti kao mitolosku jeres, ali ovakve predstave su bile poznate I u manirizmu kada su bogovi mogli postati I predmet poruge. Koloristicko savrsenstvo, minucioznost u izradi detalja. Boja I svetlo ne stvaraju dubinu, skracena ramena I ruka koja drzi casu nagovestavaju dubinu. Maniristicki ostatci su vidljivi u naborima draperije I otkrivenom ramenu. 12. Jovan krstitelj13. Odmor na putu za Egipat

Pozni rimski periodOtkriva sebe kao slikara velikih religioznih tema. Shvata naglasene pokrete kao neophodne za izrazavanje akcije uma. Kao recimo Marijine podignute ruke u Polaganju u grob ili pruzene Pavlove u Preobrazenju. Pokretom on takodje uvlaci posmatraca u prikazani dogadjaj. Ovo se vidi u obe verzije Svetog Mateje sa Andjelom kada noga strci van slike ili hoklica koja jednom stranom visi preko ivice slike u prostor posmatraca. To pokazuje I skraceno telo Sv. Pavla u Preobrazenju ili kamen koji strci u Polaganju grob I laktu sv. Josifa. Cesto ostavlja pazan prostor oko figura koji ima ogromno psiholosko znacenje. Svaka figura je posebno individualizovana za razliku od post- rimskog perioda. U ovom periodu atmosfera je izrazeno dramska, prikazuje klimaks dogadjaja. Osim u gestu I ikonografiji proslosti duguje I kompoziciju (Mucenistvo sv. Mateje). Tenebrozo- nakon svetlog I jasnog ranog stila on prelazi u novi manir pogodan za religiozne teme monumentalih slika. Figure su rasporedjene u polutami, ali jako svetlo pada na njih. Svetlo je iz neindetifikovanog izvora. Njegova svetlost I tama su iste gradje, one ne stvaraju prostor niti atmosferu.

1. Kapela Kontareli u crkvi Sv. Luidji dei Francezi francuska crkva -Pozivanje Mateje, -Mateja I andjeo -Mucenistvo Sv. Mateje kompoziciono duguje tradiciji, figure koje se vrte oko centralnog stozera, takodje andjeo koji se ukazuje na oblaku je jedinstveni slucaj u njegovom opusu, njegovi andjeli su uvek prikazani u oblacima meke draperije. 2. Kapela Cjerasi u crkvi Santa Maria del Popolo -Mucenistvo sv. Petra -Preobrazenje sv. Pavla On stvara sopstveni repertoar stavova I poza koji ne moraju biti logicni. Tesko je reci gde bi trebalo da bude svetiteljeva desna noga I kako uopste prikljuciti noge sluge njegovom telu. 3. Crkva Kijeza Nova (Filip Neri, oratorijanci) Polaganje u grob4. Za porodicu Matei, -Izdajstvo hrista, -Neverovanje Tomino-Vecera u Emausu- jedino bogatstvo mrtve prirode povezuje ovu sliku sa njegovim ranijim periodom. Vraca se renesansi, ali za razliku od renesanse Ticijanove mirnoce on ovde prikazuje naglaseni pokret koji je odraz psihicke reakcije.Hrist izrazava hriscansku tajnu savijenom glavom I spustenim pogledom, I mocnim pokretom ruke koja blagosilja. Ta ruka kao da probija u prostor posmatraca, zajedno sa rukom zaprepascenog ucenika I uvlaci ga u prostor slike. Ista namera je izrazena polozajem korpe za voce koja kao da ce pasti na nase noge. 5. Amor Vincit Omnia6. Madona di Loreto7. Smrt Bogorodice8. Jovan Krstitelj (nebrojano puta)

Post-rimski periodOdnos figura I prostora se menja, figura su ponekad ranije bile zbijene tesno, kao da probijaju ram ili je ostavljao prazan prostor oko figura. Sada on prestaje da individualizuje figure, figure teze da se sklope u jednu amorfnu masu jos vise naglasavajuci recitost praznine. Lazarovo lice naslikano je sa par poteza cetkice. To se narocito vidi u Sahrani sv. Lukrecije I Vaskrsenju Lazarovom. Tradicionalni naglaseni gest je ovde napusten, vec su emocije izrazene jednostavnim pokretima koa sto su drzanje glave medju rukama, povijanjem glave u patnji, kada je takav naglaseni gest upotrebljen kao u Vaznesenju Lazarovom, on nije pozajmljen iz tradicije. U ovom periodu atmosfera je cesto utvarno nerealna, kao u Bicevanju Hrista koje ne prikazuje sam cin, ali je okrutnija, a Hristova patnja je dirljivija nego na bilo kom dotadasnjem predstavljanju ove teme. Kompoziciono su jako asketski, jednostavno konstruisane sto se vidi u trouglu u Poklonjenju pastira, zbijenim figurama u Lazaru I simetriji na Usekovanju Jovanovom. On stvara sopstveni repertoar stavova I poza koji ne moraju biti logicni. Znacenje ovoga postaje jasno u Sahrani sv. Lukrecije gde su velike, zlokobne figure grobara stavljene u prvi plan van svih razmera u odnosu na ljude koji pate, time se brutalnost ovog izrazava bolje nego pravilnim proporcijama.1. Vecera u EmausuIsta je kompozicija, dodata je samo ena. Poruka je ista. Psiholoki je slika drugaija, manjeje eksplicitna u nekimdetaljima. Nema mrtve prirode I mnogo je manje pokreta. Deluje tie,ozbiljnije iturobnije od prethodne.2. Sedam dela milosraKompleksna tema: tumaenje Hristovih parabola (Matej). Tu je predstavljeno svih sedam dela. Napojiti edne, nahraniti gladne. ena koja doji svog zarobljenog oca. Dokazuje vezu Karavaa sa jezuitima. Jezuiti i oratorijanci neguju dela milosra. Karavadjo ovom svojim slikom ostvaruje neto to je propagiralo katolianstvo, a naroito3. Madona del RozarioBogorodicasedisaHristomiliukazujenabrojaniceiliihpredajeDominiku. Dominikanci sa brojanicama i sirotinja, puk. Propagiranje te pobonosti, rozarijuma. Klasicizirajui element. To se posebno vidi i po likovima. Crvena zavesa, kao sa Smrti Bogorodice. Ova ima savrenu naboranost. Bio je u slubi tadanjih ideja. U sutini je odgovarao duhovnim potrebama kontrareformacije katolike crkve.4. Bievanje HristovoZadrava sve karakteristike iz rimskog perioda. Hristovo telo podsea na skulpturu.Vraa se i na manirizam. Pognuta glava Hrista. Posle Napulja odlazi na Maltu. Vrlo je prihvaen i lan u okviru maltekog reda. Portret generala reda maltekih vitezova Vinjakura. I tamoje dolo do obrauna. Bio je u zatvoru, odlazi na Siciliju.5. Usekovanje glave svetog Jovana KrstiteljaKolorit nije toliko presudan u Karavaovom poznom slikarstvu. Kao u rimskoj fazi.Tema martirija. Krv bukvalno iklja i upravo ta krv je potpis, potpisao se kao Mikelanelo. U ove pozne slike on ugrauje svoju traginu sudbinu, oveka koji stalno iekuje papski oprostaj. 6. Sahrana svete LucijeSlika je dokaz Karavaovog poznavanja jezuitske crkvene produkcije (San Stefano Rotondo) i njegove vlastite tragedije. Sirakuza, katakombe. Lucija je izSirakuze. Ona je pogubljena jer je verenik izdao da je hrianka pa su je proboli maem. Rentgen je pokazao da je prvi pokuaj bio da joj glava bude sasvim odvojena od tela. U krajnjem reenju nije odvojena. Raena je za franjevce (S. Lucija al sepolkro, Sirakuza).7. Vaskrsenje LazarevoJedna od kapitalnih slika. Iz Mesine. Borba ivota i smrti.8. Poklonjenje pastiraTeko je nai takvo siromatvo kao to je ova tala u kojoj je roen Hrist. Tu se najvie vidi koliko je nosio te oratorijanske poruke o skromnosti. Ovo je vie Bogorodica, obina skromna ena, isti su takvi i pastiri. U to vreme kada slika ovu sliku u zapadnom hrianstvu se tema Hristovog roenja zamenjuje slikom Poklonjenja pastira. To je spojeno u jednu. Za to su zasluni franjevci. Prvi koji su doli da vide Bogorodicu i Hrista su upravo ti pastiri.9. David sa Golijatovom glavomGlava Golijatova je Karavadjov autoportret. Dovodi se u vezu sa jednim dogaajem koji je dokumentovan. Dok je boravio u Napulju , pronali su ga oni sa Malte kojima se zamerio. Tukli su ga toliko da je bio neprepoznatljiv. Dugo se leio. Ili ovom slikom prik azuje svoje pokajanje I trazi oprostoj crkve za ubistvo koje je ocinio u Rimu.

Neke njegove slike su izazivale kontraverznosti. Da li naduto telo Marije u smrti Bogorodice ili prljava stopala na Mateji sa andjelom ili Madoni od Loreta cini se da njegov humanizovan tretman religijski tema nije odgovarao uglavnom nizem kleru I narodnim masama dok su uceni ljudi to prihvatali. Paradoksalno je da su njegove slike bile namenjene narodnim masama. I to nije jedini paradoks, ima ih puno: njegove figure su opipljive, a svetlo I prostor iracionalni; minuciozno je studirao modole, a figure predstavljao nelogicno; ne koristi crtez, cvrsta mu je forma; sposoban je za dramaticnu bitku kao I za apsolutnu tisinu

KARAVAISTIKaravaov genije je skoro sputao njegove sledbenike,dok su sledbenici Anibalea Karaija bili u mogunosti da se jo pre njegove smrti razviju kao individualni majstori.Uticaj Karavaove umetnosti bio je ogroman u prvo vreme na one koji su bili direktni njegovi uenici(Manfredi,Domenico Feti).Karavaov uticaj u Italiji su osetile enovska i Napolitanska kola,za koje se vezuje veliki pokret u panskom slikarstvu XVII veka. Preko Francuske ovaj proireni uticaj je dopirao kroz utrehteske ateljee u Nozozemskoj.Karavaov stil su podraavale u Rimu itave legije umetnika,koji su doli iz raznih oblasti Italije i sa severa Evrope,a nazivali su ih tenebrosi. Karavaova dela su ostvarala veoma razliite mogunosti,ak i protivrenosti.Karavadjizam je znacajan za Evropsku umetnost ali ne i za Italijansku/Utrehtski karavadjisti-Utreht je katolicki centar na severu u Nizozemskoj, Spanija, Francuska.Oracio entileski-1563-1638.godine iz Italije,-boravi u Rimu od 1576, a pod uticaj Karavaa dolazi poetkom XVII veka.-tipino toskanski kvalitet njegove umetnosti ostao je uvek primetan u njegovim delima.-iste i precizne kontura, svetli i hladni tonovi,plavi,uti,ljubiasti,kao i jednostavnost kompozicija.-njegov lirski i idilini temparement je daleko od Karavaovog. -jedva da je mogao dati neto vie od kompetentnih i obojenih varijacija na karavaovsku obradu.uzepe Ribero-1591-1652.godine u paniji,a radio je u Napulju,-ima neku vrstu bezbrine ubedljivosti i nemarnosti prema stvarnom detalju,koji ga posle Karavaa ine grubim u rukovanju bojom i u oseanju. -Ribera se divio Karavau kao slikaru tame kojom je on podvalio dramatinost.Hendrik Terbrugen-1588-1629.godine u Utrehtu,glavnom kataolikom gradu Nizozemske.Jakov,Laban i Lih-slika pokazuje kako se njegova boja osamostalila i oslobodila Karavaa-mrtva priroda sa groem odaje poast Karavau-anticipirajui Vermera slika ostavlja efekat kao da je u pitanju porculan,iako tretira potpuno drugu materiju.Adam Elshajmer-1578-1610.godine u Nemakoj,a radio je u Rimu-vie je bio zaokupljen pejzaom nego realizmom ili klasinim figurama koje je u njega postavljaoPropoved Svetog JovanaPaul Bril-1554-1626.godine u Flandriji,a radio je u Rimu-interesovanje za pejza vodi u topografiju.Rimski forum-njegovim izgledima Rima poinje novi tip slika koje su postale vrlo popularne i dostigle vrhunac u sledeem stoleu.Valanten-1591-1670.godine u Francuskoj,a radio je u RimuGatara-podsea na italijansku slikuKlod Vinjon-1593-1670.godine u FrancuskojMuenje Svetog Mateja-panja je usredsreena na svirepog delata i na svetiteljeve tabane navie izvrnute-slika je naslikana briljivo realistiki.ovani Baljone-poznat kao biograf rimskih umetnika XVI i ranog XVII veka. -bio je neprijateljski raspoloen prema Karavau, ali ubrzo je pao pod njegov uticaj.Oracio Borani-Rimljanin koji je odrastao na Siciliji,a proveo je nekoliko godina u paniji i potom se za stalno vratio u Rim 1605. gde je uradio mali broj velikih impresivnih slika -izuzetno slobodan potez,tople i sjajne boje, neobine za umetnika roenog u Rimu.

5.RADIONICA KARAI I DEKORATERI

Sklonost Korea za saimanje ideja Ticijana,Leonarda i Rafaela,posluila je kao osnov za umetniku doktrinu brae Karai,osnivaa Bolonjske kole.Smatra se da je Bolonjska kola stvorila jedan stil koji je postao zajedniki celoj Italiji,a nastao je inicijativom ateljea Karai,iji su napoznatiji lanovi Anibale(1560-1609),Lodoviko(1555-1619) i Agostino(1557-1602).Glavne karakteristike-radionica Karai je oko 1580.godine razvila antimaniristiki stil-njihova specijalnost bilo je monumentalno fresko slikarstvo.Oni predstavljaju predposlednju stepenicu u istoriji dekorativne umetnosti-Karai su osnovali u Bolonji uvenu Akademiju upuenih, 1582.godine,umetniku kolu sa eklektiarskim stavom u teoriji i praktinoj obuci,gde je nastava poivala na prouavanju starih majstora, (boja- Ticijan, perspektiva- Mikelandjelo, crtez- Rafaelo) anatomije i slikanje ivih modela. Njeni osnivai su imali prvenstveni cilj da italijansku umetnost oslobode maniristike artificielnosti i da je vrate izvornim klasinim principima velikih majstora visoke renesanse i da umetnost podignu sa zanatskog nivoa. Prakticnu nastavu drzao je Anibale, a teoriju je predavao Augustino: matematika, filozofija, astronomija, perspektiva. -Karai su bili veliki dekorateri,a to potvruje Galerija Farneze,delo eklektiara,koji biraju najbolje to je stvorila umetnost u prolosti.- dok su zajedno stvarali obrazac za mitoloko slikarstvo u palati Farnese,roaci Karai su ustanovili tip oltarske slike,koji e uzet od Rafaela,trajati do Jan Pola Dominika Engra,podeljen na dva dela (na nebeski i zemaljski svet)-smatrali su da je spontanost glavna odlika umetnikog dela, a da je kod procedure slikanja crte najvaniji.-oni su uspeli da pomire velike tradicije,kombinujui bogatstvo veselih i ivotnih boja Venecije, sa vetinom crtanja i snanog modelovanja, stvorivi svojevrsnu sintezu idealaizma i naturalizma.- razlika izmeu rada Karavaa i Karaija

Anibale Karai-najdarovitiji od roaka Karai.-vie je bio reformator,nego revolucionar.Njegova reforma zasnivala se na obnovi klasicne umetnosti i revitalizaciji klasicnih ideala visoke renesanse. Anibale Karai je bio taj koji je obnovio stare vrednosti u italijanskoj umetnosti i revitalizovao slikarsku tradiciju, od ota preko Mazaa do Rafaela.-za Anibala se kaze da nije bilo umetnika koji je inteligentnije reinterpretirao pouke visoke renesanse,onako kako ih je formulisao Rafael,a sto je manirizam porekao.-scene iz svakodnevnog ivota,koje nastaju ne poetku karijere,su mu posluile kao neka vrsta poligona za eksperimentisanje.-kao i Karavao oseao je da umetnost mora da se vrati prirodi,ali je njegovo prilaenje bilo manje iskreno i odravalo je ravnoteu izmeu studija iz ivota i oivljavanja klasike.-postavio je naela koja e biti naela klasinog predela.-fresko dekoracije je najvie radio,jer je bio posveen retorikim Aristotelovim konceptom. Afeti(emocije)ljudske due se predstavljaju,a poviene emocije korespondiraju sa vremenom.-Karaci zapravo radi u tehnici mezzo a fresco-nesto izmedju freske i ulja na svezem malteru.Anibale Karaci je dobijao sve najvece porudzbine crkve-sa usponom karijere on se okrece profanim temama,sto je kulminiralo u ciklusu Baha i Arijadne na svodu galerije Farneze/ciklus je objedinjen idejom Amor vinict omnia-ljubav sve pobedjuje/.Ova dekoracija je vrhunac Karacijeve delatnosti u monumentalnim dekorativnim celinama.-Anibale se borio sa sutinskom dramom ljudske predodreenosti,a Agostino se predavao izraavanju onih olimpijskih snova u kojima su uivali humanistiki kneevi tog vremena. Zanr scenePrve zanr slike sa prikazima nizih slojeva i svakodnevnim desavanjima nastale su u Holandiji oko sredine XVI veka u delu Pitera Artsena. Njegova dela uticala su na Vicenca Kampija (Riblja tezga, Prodavacica voca) i Bartolomea Pasarotija koji je naslikao Mesaru i koji je prikazivao nize slojeve podrugljivo. Anibale je proveo neko vreme u njegovom studiju. On za razliku od ucitelja ne prikazuje samo figure, vec i mesaru sa musterijama i drugim detaljima. Anibale nastoji da svijim sirokim, sumornim postupkom potisne individualni karakter predstavljenih ljudi.Anibalovi karakteri su prepoznatljivi clanovi drustvene klase ili profesije, ali oni nemaju licni, psiholoski identitet, oni su generalizovani tipovi koji predstavljaju svoju profesiju.

Anonimni ovek koji jede pasulj-Anibalov seljak je prostih crta,u ritama, rascupan,ali bez preterivanja.Njegov izgled Anibale belezi objektivno kao i ostale detalje na slici.-Podseca na Van Goga Jedaci krompira, covek je uhvacen u momentu, otvorenih usta, prirodno, kao da se cudi sto je predmet nase paznje.-slikarev glavni interes bio je da realno predstavi izgled, pomocu energicnih, slobodnih poteza i smelog kolorita.Mesara-razlika u odnosu na sever se ogleda u nainu prikazivanja figure,jer su ovde idealizovane figure.-jedna od najranijih Anibalovih zanr slika.Decak koji pije voduVrhunski virtuozitet u predstavljanu materije toplog lica naspram hladne case. Obe materije su ubedljive, a nisu ugrozile jedna drugu.Portretiza Anibala, portret je sluzio posebno za istrazivanje metoda naturalistickog predstavljanja. Na portretima nije preterano izrazena psiholoska iindividualnost/kao ni u zanru/, ali jeste humanost, vizija humanosti i svesnost o ljudskoj prisutnosti.Uglavnom preovladava kontemplativno raspolozenje. Portret bankara sa perom, Covek sa majmunom (u ovalnom okviru, poput ogledala, mozda hoce da aludira na covek = majmun) Autoportreti, jedan je prikazan kao dovrsena slika na stafelaju, u pozadini se vidi silueta coveka koji je mozda sam Anibale. Portret sa bracom ili autoportret u tri starosna doba.

Religiozne temePod uticaje Ticijanovih boja i Koredjovog odnosa svetlosti i senke i iluzionizma sto se posebno vidi u ciklusu o Jasonu ili Pieti iz 1585.Vaznesenje Device Marije (Santa marija del Popolo) pozvan da oslika crkvu sa Karavadjom, boje su toplo crvene i narandzaste pod uticajem Ticijana, detaljan crtez je radio po uzoru na Rafaela.Pieta-Anibale insistira na lamentu, oplakivanju.-Sveti Franja se obraca posmatracu da se pridruzi oplakivanju.U pitanju je relativno jednostavna scena.Poboznost,hristijanizovanost slike je u prvom planu. -Hrist je u centru slike, a sve druge figure su oko njega.-Evharistijska tematika Piete je narocito naglasena, -u centralnoj Italiji se predtsvalja nosenje Hristovog tela, u duhu severnjacke tradicije je Hristivo telo polozeno na grob. -jasan je uticaj Koredja, ljupkost tela i oblika.Sveti Franja i raspee-slika je vazna kao dokaz celokupne Bolonjske atmosfere i te reforme koja je zahvatila taj prostor.-ovaj simbolizam ima poruku memento mori i jedini spas se vidi u Raspetog, na sta ukazuje Sveti Franja.-i ovde se insistira da posmatra bude ukljuen u sliku.Raspee-simetrina kompozicija-slika emotivno zrai,tako da je oseamo.Venera sa Satirom i Kupidonom-kadriranje sa lea u krupnom planu(uticaj manirizma)

PejzazAnibale je poceo da slika pejzaze oko 1585, kao vrstu produzetka zanr slikarstva.Pejzaz mu je sluzio kao okruzenje. Radio je mnoge studije elemenata pejzaza/npr studije drveca/.Na njegovim religioznim i drugim slikama cesto se javlja pejzaz kao okruzenje. Ti rani pejzazi su venecijanski po karakteru. Pejazi Lova i Ribolovapokazuju Anibalovo poznavanje flamanskih umetnika,koji su tada radili uVeneciji i okolini.Oba ova pejzaza su sa fgurama.Dve prestave pejzaza izoko 1589-90su Anibalovi prvi licniiskaziove teme,kao injegovenajranijepoznate slike koje imaju pejzaz za svojupravu temu.Preovladava intimnost i naturalizam.Ima uticajavenecije,ali su vise povezane sa frizom sa prdstavom pejzaza koju je naslikao Nikolo del Abate uPalaco Podji u Bolonji.Na Anibalovim pejzazima moze se pratiti razvoj stila isti kao i na drugimnjegovim slikama. Dva pejzaza iz oko 1595-7: Sveti Jovan u divljini i Odmor na putu za Egipat pokazuju znacajan napredak u razvoju pejzaza.na samom kraju veka idealan pejzaz je poceo da se uoblicava u Anibalovoj umetnosti.To je pejzaz ciji karakter i forma,ciji znacaj proizilazi iz njegovog harmonicnog sklada sa dramaticnom predstavom ljudi koji ga nastanjuju.To je pejzaz istorijskog slikara.Svaki A pejzaz iz Rima sadrzi religioznu ili mitolosku temu.Ovi A pejzazi sada zaista izgledaju uobliceni formalnom logikomdramaticne ideje koju sadtze.Stil idealnog pejzaza formiran je,ali ne usavrsen.U grupi od cetiri slike koje su radjene izmedju 1598-1601:Pejzaz sa Dijanom i Kalisto/pejzaz logicno dopunjuje ljudsku dramu/,Pejzaz sa zrtvovanjemIsaka, PejzazsaMarijomMagdalenom,PejzazsaJovanomKrstiteljom kojipropoveda-ovaj je najzreliji, figure zaista nastanjuju pejzaz, covek i priroda zajedno ucestvuju u transcedentalnom trenutku.Iz kasnog Anibalijevog perida potice samo nekoliko pejzaza, ali izuzetno znacajnih:dve slike iz serije od sest luneta, nacinjenihzakapeluPalateAldobrandiniuRimu,predstavljajunjegovkonacnii najsavremenijidoprinos razvojustila idealnog pejzaza.SamAnibalejezavrsiosamoPejzazsa bekostvom u egipat i Pejzaz sa polaganjem u grob.Prostor je dubok i sirok i prostraniji od ranijihpejzaza.To je rezultata generalnog razvoja u A stilu, ka vecoj jednostavnosti i formalizaciji slikarskestrukture.Bekstvo u Egipatje najcuveniji Anibalov pejzaz. 1603.godine u Galeriji Doria u Rimu polu obliastog formata-monumentalni pejza odaje pastoralno raspoloenje,a nena svetlost i atmosfera vraaju se oroneu i Ticijanu.-figure su male i sporedne kao na nekom severnjakom pejzau(neproporcijalan odnos izmeu figure i pejzaa),ali ne izgledaju izgubljeno i smanjeno do beznaajnosti.-karakter panorame nimalo ne ukazuje na bekstvo u Egipat-priroda nije nepripitomljena kao kod severnjakih predela,ve je prikazan civilizovan,gostoljubiv kraj (stari zamak,putevi i polja ukazuju da je ovek tu nastanjen)-vrsto konstruisani idealni predeo doarava viziju prirode koja je pitoma,ali je stroga.

Dekorativno slikarstvoPalata Fava1583. zajednicki projekat brace, naslikali su cikluse Prica o jasonu i Argonautima, Prica o Evropi. Galerija FarneseDolazi na poziv kardinala Farnezea u Rim da oslika Kamerino kao probu za Gleriju Farneze. Konceto je uradio F. Orsini. Oslikava prizore iz Herkulesovog zivota koji treba da glorifikuju kardinala Farnezea. Zatim oslikava veliku dvoranu,dimenzija oko priblino 6 x 18 metara koja je Anibaleovo najznaajnije delo. Nad arhitektonskim vencem die se poluobliasti svod koji je dekorisan mitolokim scenama, izabranim iz Ovidijevih "Metamorfoza".Tema je mo ljubavi koja sve pobeuje i kojoj podleu ak i antiki bogovi - Amor vincit omnia. Za razliku od simbolinog karaktera veine maniristikih ciklusa, program ovih fresaka bazira se na mitologiji,a Anibale ih slika sa takvom snagom i direktnou da je i gledalac ukljuen u ovaj narativni i zabavni spektakl.U svom pristupu antici Anibale je oigledno sledio duh Rafaelovog "Kupidona i Psihe" iz vile Farnezine. Njegov visoko razvijeni manir prilagoen je ukusu viih klasa, a freske podstiu utisak "radosti ivota" (joie de vivre). Tek u drugoj polovini XVI veka kvadratura(iluzionistiko arhitektonsko slikarstvo,koje kombinuje realnu i imaginarnu arhitekturu) je dola do svog izraaja.Anibale odluuje da ne koristi istu kvadraturu,ve da sledi tip kombinovane dekoracije i on je naslikao mitoloke kompozicije kao "kvadri riportati" (umetnute tafelajske slike),koje kao da su uokvirene i prenesene na tavanicu.Njegova odluka da koristi kvadri riportati bila je gotovo sigurno pod uticajem Mikelanelove Sikstinske tavanice.Anibale je okvir svoje dekoracije zasnovao na velikom vencu,potpuno vidljivom samo iz etiri ugla,kojeg pridrava paljivo smiljen sistem atlanata i herma. Freska na tavanici-u galeriji palate Farnese u Rimu oko 1597-1601.godine-njegovo najvee delo koje ga je proslavilo-bogata i zamrena kompozicija:narativni prizori,slino onima u SIkstinskoj kapeli,okrueni su slikanom arhitekturom,prividnom skulpturom i nagim mladiima koji nose vence.-stil glavnih tema podsea na Rafaelovu Galateju,a celinu spaja jedna iluzionistika shema,koja odraava Anibaleovo poznavanje Korea i velikih Venecijanaca.-briljivo skraeni i osvetljeni odozdo,nagi mladii i prividna skulptura i arhitektura izgledaju stvarni.-naspram te pozadine prizori iz mitologije predstavljeni su kao tobonje slike u ramovima.-:tavanica se odlikuje bujnou,to je odvaja od manirizma i visokerenesanse.-Hol je oslikan mitoloko alegorijskim govorom kroz priu o Herkulu i Odiseji(pobeda vrline nad opasnostima).-nema tafelajnih slika,tu je iluzija(kvadro riportato-podignuto),ali nije sasvim zbunjujue.-uticaj Mikelanela kroz modelovanje figure.-ralanjivanje tavanice poput Sikstinske kapele.Stil Galerije Farnese je uzet iz najboljih izvora reneseanse,tj. od Mikelanela i Rafaela,koje su roaci Karai tako sjedinili da je to samo njihova tajna.

Lodoviko Karai-1555-1619.godine-roak Anibala Karaija,a razlikuje se od roaka po nenijoj i mistinijoj osetljivosti.-iako je bio uitelj Anibalu,potpao je pod njegov uticaj.Venanje Bogorodice-kada je bio najbogatiji,Lodoviko je spontano i venecijanski reagovao na boju.Madona Bergellini-ovde je Lodovico Karai uzeo baroknu kompoziciju sa Ticijanovih slika,kojoj je dodao nebesku dubinu ime je veoma sreno reio gornji deo kompozicije.-Sacra conversazione iz renesanse,gde su sve linosti bile nepokretne,postao je ivahan razgovor u kome ljudi i sveci mogu intimno da opte sa svetim licima.

DEKORATERIKaravaov genije je skoro sputao njegove sledbenike,dok su sledbenici Anibalea Karaija bili u mogunosti da se jo pre njegove smrti razviju kao individualni majstori.1.Gvidro Reni-uenik Karaija-rafaelovske tendencije su najsavrenije izraene u delima Gvida iz Bolonje-vraa se na antiku,uz lepe,blede boje-radi scene iz rimske mitologije,kao to je apoteoza Eneja(skraene figure) i Otmica Sabinjanki(studiozni trijumf boanskog privienja,kvadratura-iluzija).Aurora-freska na tavanici u palati Rospiljozi u Rimu-dekoratorsko delo koje se moe porediti sa rafaelovim kompozicijama u Farnezini-pokazuje Apolona-Sunce-u kolima koja vodi Aurora(Zora).-kompozicija je nalik reljefu sa dramatinom svetlosti koja mu daje emocionalnu prodornu snagu koju likovi sami nikad ne bi postigli.-ova slika nema skraenja,ali je ipak prati kvalitet Bolonjaca i iluzionistikog koncepta kvadro riportato.Ovo je pravi kvadro riportato,ali kada ne bismo znali da je na svodu,pomislili bismo da se slika nalazi na zidu,te je ona sutinski daleka od baroka,ali nagovetava barokno jedinstvo slike.-kao novina je uveden prvai tuko (dok ga Karai simulira).-zadran je i arhitektonski okvir-vedrina, muzikalnost i ritminost u konstruisanju monih i jakih figura ukazuju na njihovo reenje poput skulptura,ali koje je istovremeno potpuno neodgovarajue kao tendencija iluzionistikog slikarstva baroka.2.Gverino-uenik Karaija-1591-1666.u entu blizu Bolonje,studirao je kod Lodovika Karaija,ali je bio i pod uticajem Karavaa-radio je velike oltarske slike sa oseanjem koje je u isto vreme i slikovito-dekorativno i dramatino.-Gverino je bio najmlai od Bolonjeza u Rimu,najrevolucionarniji i najmanje nalik "klasinom" klasicizmu. -zanimljivo je da je njegov kolorit pretprpeo veliki uticaj Karavaa,koji se ogleda u jakim kontrastima i jakim bojama, kojim se izdvaja od ostalih Bolonjeza. -Gverinove figure su pokrenutije,lepravije,vazduastije u svojoj formi,sve ostvaruju utisak lebdenja, dok je kod Renija sve mnogo prizemnije,zemaljskije.Aurora-freska na tavanici-arhitektonska perspektiva,kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Korea i jakom svetlou i bojom Ticijana,pretvara itavu povinu u jedan bezgranian prostor-likovi proleu kao da ih nose stratosferski vetrovi.-ovom slikom je Gverino pokrenuo neto to je uskoro postalo bujica slinih vizija na tavanicama crkava i palata.-oslikao je apoteozu Aurore na tavanici slikarstvom kvadrature.-figure su znatno manje od pejzaa,koji je iskonstruisan,jer nije po realnosti raen.-jaka skraenja i odmah s evidi da se radi o svodnoj slici.Neverni Toma-kombinacija karavaovske iskrenosti sa veencijanskim bogatstvom boja-reagovanje na uljanu boju prikazuje u tom periodu-nijedan drugi Italijan XVII veka nije tako neposredno produio ovaj aspekt venecijanske visoke renesanse.Gverinova kasna platna ispunjava jedna svuvie postojana svetlost.Mada Gverino nije mnogo odgovarao rimskom ukusu,njegov pokrovitelj je bio papa Grgur XV iz Bolonje.3.Domenikino-1581-1641.godine u Bolonji-klasine tendencije Anibalea Karaija su postale hladnije u delima DomenikinaSibila-ima svu onu izdanost oblika koja podsea na Rafaela-bio je dosta nejednak,ali ne i improvizator,a dostizao je katkad sveinu renesansnih majstora.-kvalitetima i odsustvom akademskog tona Domenikino je privukao panju Pusena,koji po dolasku u Rim nalazi inspiraciju u njegovom delu.Tobija-Domenikino je razvio Anibaleovo interesovanje za pejza i umeo da stvori prijatnu kombinaciju reda i prirode4.Andrea Poco(1642-1709.)-slikar,arhitekta,matematiar i teoretiar umetnosti-radio je i pozorine scenografije, a izdao je i izuzetnu Knjigu o perspektivi. -dekorater baroknog doba,iji se stil inspirie pozoritem,efektima mainerije i dekora savremene opere.-krajem XVI veka ljudi skloni misticizmu su bili beatifikovani i kanonizovani,to je proizvod protivreformacije.-poznat je i kao "padre Poco" i veoma bitan za barokno slikarstvo srednje Evrope, jer je oslikavao jezuitsku crkvu u Beu,gde je i umro.Crkva svetog Ignacija u Rimu -prava jezuitska crkva, koja je dugo ekala da bude dekorisana.-ovde imamo najspektakularniji razvoj kvadrature.To je vrhunac baroknog iluzionizma. Andrea Poco svojim iluzionizmom "konstruie" jo jednu crkvu iznad prave crkve, ime je iluzija dubine/visine prostora pojaana do krajnjih granica.-njegove figure pripadaju jednom bezvremenom svetu i uestvuju u,na spektakularan nain Pocove zamisli,u osnovnoj temi jezuitskog reda, koja je i glavna tema ove svodne dekoracije - misionarstvo (alegorija misionarskog rada jezuita).-skraenja su ovde potpuna, arhitektura je slikana, i ova kompozicija predstavlja trijumfalnu zavrnicu kvadratra-slikarstva.-to je svodna dekoracija ( a ne kupolna),ali je Poco u ovoj crkvi i na mestu realne kupole dao jednu od najingenioznijih iluzionistikih kupolnih reenja u drugoj polovini XVII veka - slikanu, virtuelnu kupolu. -kupola se u kontekstu koncepcije prostora, ispostavlja kao mesto glavne, najvie iluzije, i u duhovnom i u vizuelnom smislu, a koja se doivljava samo sa jednog mesta u crkvi (i to ne tik ispod samog vrha kupole, nego malo ispred, sa pozicije koja je ovde precizno utvrena malim utim krugom na podu).5.Pietro da Cortone(1596-1696.)-skulptor,arhitekta i dekorater-dekoracija iluzionistikog poimanja nije stvarana perspektivnim metodama,ve je utisak prostora,koji moe da ivi sam za sebe kao odvojeni svet.-obiluje sloenim simbolikim sadrajima i aluzijama izraenim alegorijama,kojima je potrebno znalako razjanjenje.Glavne karakteristike: Kortone se sluio arhitektonskom konstrukcijom kompozicije,spretno vladao rasporedom masa po izvijenim linijama,a rastereenim i osvetljenim centralnim delom slike stvarao iluziju pokreta koji raste u beskraj prostora.Palata Barberini-papa Urban VIII (Mafeo Barberini),jo dok je bio kardinal, eleo je da podigne najveu porodinu i papsku palatu u Rimu.Njegov roeni brat Tadeo bio je veoma bogat i lan gradske uprave, i delio je Mafeijevu nameru da nova palata zaseni sve ostale u gradu,ak i onu porodice Farneze.-arhitektonski projekat za palatu Barberini je delo Maderne, Borominija i konano Berninija. Palata ima dva krila (po Borominijevom projektu): svetovni i sakralni. U jednom je planirano da ivi Mafeo, a u drugom Tadeo, i ta dva krila se spajaju upravo u tom Gran Salonu sa Kortoninom svodnom kompozicijom. itava palata je, dakle, povezana velikim salonom (Gran salone) u vidu niza dvorana za audijencije. Ta dvostrukost koncepcije, izraena i kroz neoplatonistiku antitezu vita activa i vita contemplativa, ogleda se i ovde: jedan bona strana svoda uvodi u Tadeovo krilo palate, bogatog oveka, oveka od akcije, a druga u Mafeijevo krilo, oveka koji pripada kontemplativnom svetu, pesniku iGlorifikacija vlade Urbana VIII-freska na tavanici Palate Barberini u Rimu oko 1638.godine-povrina tavanice je podeljena slikanim okvirima i podraava arhitekturu i skulpturu-neogranieni nebeski prostor izvan okvira-grupe figura na oblacima proleu iznad i ispod ovih okvira stvarajui dvostruku iluziju-u ovom delu barokni stil dostie vrhunac svog dinamizma.

6.BERNINIBarok je pristekao iz velikih reformi katolicke crkve. U to vreme se, takodje, desavala tzv. kopernikanska revolucija. Osecaj beskonacnosti vasione i pokreta nebeskih tela je nesto sto ce zaokupirati um baroknog umetnika. Funkcija barokne sculpture/slike je da pokrene emocije. Barok napusta ukocenost on se bavi gestikulacijom, pokretom, akcijom, teatralnoscu. Helenska skulptura vrsi veliki uticaj na barokne umetnike. Bernini je bio u sluzbi kardinala Scipiona Borgezea koji je posedovao zbirku antickih skulptura na cijoj je restauraciji Bernini radio i tako se upoznao sa delima anticke plastike. Za njega je uradio veliki broj mitoloskih dela koja se danas mogu videti u Vili Borgeze. Bio je pod patronatom pape Urbana VIII koji ga je proglasio za papskog skulptora, graditelja i nastojnika likovnih umetnosti, kao i dvorskog umetnika porodice Barberini kojoj je papa Urban VIII pripadao. Od tada pa do kraja zivota posvecu je se uglavnom religioznim temama sa izuzetkom portretne sculpture koje se bile trazene izvan granica Italije (dobijao je narudzbine iz Francuske i Engleske). Naklonost pape Inocentija X ne pripada Berniniju i mnoga dela koja su bila namenjena njemu izradjuju dugi umetnici. Za vreme pape Aleksandra VII radi svoja najveca arhitektonska dela. Apolon i Dafne (1622-24) To je grupa sa dve figure smestena u Vili Borgeze. Iako se skulptura moze videti iz svih uglova, isprva je bila postavljena uza zid tako da nije bilo namenjeno da se gleda sa svih strana, pa u tom smislu skulptor nije otiso daleko od renesansne tradicije. On ce se u svojim kasnijim delima vratiti nisama. Skulptura predstavlja legendu iz mitologije u kojoj je Dafne izbegla zaljubljenog Apolona tako sto je ispustila dusu i pretvorila se u lovorovo drvo. Tacnije, delo predstavlja upravo trenutak metamorfoze koji niko pre Berninija nije uspeo da prikaze. Figura Apolona se oslanja na Apolona Belvederskog. Nimfa Dafne je vrlo ziva i poeticna. Skulptor je dao mermeru prozirnost voska. Sjajna, uglacana povsina docarava svezinu Dafnine koze, a njeno lice pokazuje svu snagu uzasa trenutka u kome ona prestaje da bude ljudsko bice. Uskovitlana figura (figura serpentinata) pokazuje dobro poznavanje manirizma koji je ucio od svog oca, ali preciznost, cvrstina, zivaotnost i snaga pokazuju napredak u odnosu na ranija ostvarenja.Otmica Persefine To je grupa sa dve figure koja je bila postavljena u Vili Ludovici. Skulptura predstavlja legendu iz mitologije u kojoj Pluton otima Prosefinu i odvodi je u podzemni svet gde ce postati kraljica podzemlja. Tacnije, delo predstavlja upravo trenutak otmice. Pluton drzi u rukama Prosefinu koja place ka nevidljivoj figure svoje majke. Suprotno renesansnoj tradiciji skulptura se moze videti iz svih uglova. Bernini ce se u kasnijim delima vratiti nisama. Inspiracija je bila Djan Bolonjina Otmica Sabinjanke iako Otmica Persefine deluje dramaticnije. Skulptor je dao mermeru prozirnost voska. Sjajna, uglacana povsina docarava Persefininu kozu u koju su uronili Plutonovi prsti. Uskovitlana figura (figura serpentinata) pokazuje dobro poznavanje manirizma koji je ucio od svog oca, ali preciznost, cvrstina, zivotnost i snaga pokazuju napredak u odnosu na ranija ostvarenja.David (1623-24) Figura je radjena za vilu Scipiona Borgezea. Prikazuje Davida, mladog ratnika, koji je istovremeno izraz snage, strasti i besa. Ovonjegovo delo namee poreenje sasvojim slavnim prethodnicima sa Donatelovim i Mikelandjelovim Davidom. Dok su prethodne figure uraenestatino(pokazujumomenattrijumfailipripremezaborbu),Berninibira trenutak same sudbonosne akcije, kada David potee iz prake na Golijata. Davidovo telo je izvijeno u punom zamahu, fiksiran je odluni trenutak brze i silovite radnje, to je izraeno i napetim miiima na telu i grimasom lica, on grize donju usnu. Bernini odluno prekida sa tradicijom - njegova figura je snano zakoraila u prostor gotovo dodirujuci posmatraca.Sv. Bibijana (1624-26) Tema mucenistava je jedna od glavnih tema baroka u katolickim zemljama. Katolicka crkava je shvatila da zrtve sukoba sa protestantima mogu postati uzor. Ona je smrt mucenika za veru pretvorila u herojski cin, cin trijumfa nad smrcu. Mucenik se oznacava simbolima kao sto su lovorov venac ili palmina grana. Takodje se nad mucenikom ukazuje Vizija pa je karakteristican i pogled uprt u visinu. Ovo je prva Berninijeva religiozna skulptura monumentalnih razmera i prvo javno delo. Sv. Bibijana je prikazana mucena i vezana za stub, sa rukom zaustavljenom u gestu i poluotvorenim ustima. Iako muceno, njeno lice nije asketski prikazano, ona pokazuje spiritualnu senzualnost. Njen je pogled uprt u svod crkve gde je naslikana vizija Boga kao nagrada za njeno mucenistvo. Ostvareno je jedinstvo sculpture, arhitekture i slikarstva.Baldahin u crkvi Sv. Petra (1624-1633) Uradio je ovo delo po narudzbini pape Urbana VIII. Simboli porodice Berberini (tri pcele, lovorov venac i sunce) nalaze se po citavom spomeniku. Baldahin je postavljen tacno iznad groba Sv. Petra. U svakoj potkupolnoj nisi nalazi se po jedna figura, od kojih je Bernini uradio samo figuru Sv. Longina, dok su ostale delo njegovih ucenika. Bronza od koje je izgradjen baldahin skinuta je sa kupole Panteona. Cetri ukrasena stuba podupiru platform na cijim se uglovima nalaze kipovi andjela i snazno izvijene spirale koje isticu kao poentu i vrhunac kompozicije krst na zemljinoj kugli kao symbol pobede hriscanstva nad paganima.Longin (1629-38) Figura se nalazi u potkupolnoj nisi u crkvi Sv. Petra i uradjena je po narudzbini Urbana VIII. U svakoj potkupolnoj nisi nalazi se po jedna figura, od kojih je Bernini uradio samo figuru Sv. Longina, dok su ostale delo njegovih ucenika Longin je centurion koji je probo Hrista, a zatim se pokajao. Oslonjen na koplje kojim je proboden Isus i teatralno izlazi iz svoje nise. Njegova ruka je zaustavljena u gestu, a njegov pogled je usmeren u visinu u nekom spiritualnom prosvetljenju kao da se obraca Bogu. Draperija kojom je zaogrnut kao da se leluja na nepostojecem vetru. Ova skulptura otvara sasvim novo shvatanje religiozne sculpture kao drame i statue kao reljefa.Tron sv. Petra Tron sv. Petra se moze videti kroz Baldahin, uradjen je po narudzbini Aleksandra VII. Donja zona predstavlja cetri crkvena oca (Ambrozija, Jovan, Augustina i Atanasija) koji u zivom razgovoru gestikuliraju jedan ka drugom. Oni drze casnu drvenu stolicu Sv. Petra u srednjoj zoni koja je preoblikovana u raskosni bronzani tron na kome je reljef koji prikazuje Hrista kako predaje kljuceve Petru. U gornjoj zoni koja je posvecena bozanskom, nalazi se golubica Sv. Duha koja zraci bozanskom svetloscu predstavljenom pozlacenim zracima. Kao i kod Zanosa Sv. Tereze u kapeli Kornaro paznju privlaci prirodna svetlost koja ulazi kroz prozor od bojenog stakla i pokrece oblake i andjele izduzenih, vitkih tela.Tako se u nivoima jedan iznad drugog pojavljuju simboli Hrista, cije su ucenje pripovedali crkveni oci, zatim predaja sluzbe bozanskom namesniku Petru in a kraju sam Bog okruzen andjelima u nebeskoj slavi.Portretne biste Bernini je radio portretne biste i za narucioce iz Francuske i Engleske. On je sa svojim modelima upoznavao, razgovarao, pokusavao je da uhvati njihovu gestikulaciju i mimiku. Oslobodio je biste medaljona ili ovalnih nisa. Njegova osnovna teznja je bila da prikaze pokret. Na bisti pape Pavla V primetano je naginjanje glave kao i to sto profile nisu simetricni, ovim on postize sugestiju pokreta. Za Scipiona Borgezea uradio je dve biste posto je prva napukla. Bista pokazuje trenutak isecen iz realnosti, Borgeze je zustio, obraca se nevidljivom sagovorniku. Da bi to postigao koristio je puno skica napravljenih kao beleske o posebnim trenutcima u svakodnevnom zivotu. Bista Konstance za koju se smatra da mu je ljubavnica je takodje zaustavljena u trenutku, raskopcane kosulje i poluotvorenih usta. Uradio je takodje bistu pape Urbana VIII. U bistama Tomasa Bekera, Franceska I dEste i Luja XIV on koristi masu draperija koju ozivljava je svetlom i tamom i njom ublazava brutalno rezanje biste od tela. Luju XIV se dopala njegova bista iako su njegovi podanici govorili da ne lici na njega. Bernini ga je prikazao kao apsolutistu, mocnog vladara, bez gotovo i malo ljudskosti kao bozanskog izaslanika na zemlji. Nakon ovoga narucena je i konjanicka skulptura Luja XIV, ali ona se nije dopala kralju i zato je zavrsila na kraju Versajskog vrta gde je prepravljena. Zanos Sv. Tereze (1642-55) Tereza je bila karmelicanka koja je opisala viziju u joj je prelepi andjeo kopljem sa vatrenom kuglom na vrhu probo srce i ona je osetila u isto vreme bol i zadovoljstvo. Smatrala je da dusa mora da se oslobodi svega do sebe da bi dozivela istinski zanos. Bernini je ovaj trenutak predstavio u kapeli Kornaro u crkvi Sv. Marija dela Vitorija po narudzbini kardinala Kornara. Misticno iskustvo, trans, ekstaza je veoma stara ideja koju je Bernini prikazao kroz bel composto (spoj slikarstva, sculpture i arhitekture). Tereza je prikazana u trenutku ekstaze, posmatrac nije siguran da li ona uziva ili pati, postoji jedna doza eroticnosti koju danas primecujemo, ali se u baroku nije isticala, barok se toga nije stideo. U nisama sa strane su prikazani u reljefu clanovi porodice Kornaro, u zivom razgovoru, komentarisuci cudo koje se dogadja pred njihovim ocima. Oni daju sceni teatralnost kojom je Bernini bio opsednut. Na tavanici je naslikan golub sv. Duha koji nije Berninijevo delo. Prirodna svetlost dopire do Tereze kroz lantern na vrhu i prolazi kroz odredjene metalne delove cime je nagovesteno prisustvo Boga. Andjeli kao da se spustaju sa oblaka i prevazilaze arhitekturu. Koristio je mermer i alabaster. Osmeh andjela je slican osmehu figure Istine cime je ugradjen concept istinitosti vere.Nuda Veritas Figura istine je trebalo da predstavlja samo deo alegorijske grupe Vreme otkriva Istinu. Vreme je trebalo da razgrce zavesu i otkriva nagu zenu tj. Istinu. Istina drzi nogu na zemaljskoj kugli, kao symbol svoje prizemnosti, dok joj je u ruci lik Sunca jer je svetlost njen prijatelj. Ova skulptura nije radjena po porudzbini, zato se moze reci da je umetnik upleo i neka licna shvatanja i ideje koje su ga okupirale. Neki smatraju da je povredjen odlukom Inocentija X da bude iskljucen iz nekih projekata ovom alegorijom hteo da kaze da ce Vreme pokazati istinu o njegovoj, Berninijevoj, velicini i znacaju.Santa Marija del Popolo i Sijenska katedrala U crkvi Santa Marija del Popolo koja je bila Rafaelov projekat Bernini je dodao dve figure Avakuma sa andjelom (se moze gledati samo sa jedne tacke gledista naspram nise, ako se ta tacka pomeri Avakumovi pokreti ne deluju kordinisani, a grupa vise ne izgleda jedinstveno, andjeo ukazuje Avakumu na proroka Danila) i Danilo( U nisi naspram Avakuma, prvi put se javlja izduzeno lice i udovi). U Sijenskoj katedrali uradio je Sv. Magdalenu i Sv. Jeronima kao i dva bronzana andjela. Figure u nisama su do tada bile staticne. Bernini pokretima i gestovima kao i dijagonalnim postavljanjem figura i izlaskom iz nise postize vise. Sve cetri figure odlikuju se gotickom ekspresijom- lica su izduzena, kao i udovi i izrazavaju religiozno osecanje dovedeno do kulminacije.Konstantin na konju Nalazi se u Vatikanu (Skala Redja) i trebalo je da ukrasi stepeniste kojim pape prolaze. Konstantin je prikazan u trenutku vizije kada mu se ukzao krst. Konstantinovo lice je uhvacenno u trenutku zanosa, spiritualne spoznaje. Njegov konj nema uzde i propinje se na zadnjim nogama. Draperija koja kao da otvara scenu, osim dekorativnog efekta pruza oslonac skulpturi. Ovom skulpturom, draperijom, Bernini se blizi koncepciji slikarske sculpture.Smrt Blazene Ludovike Albetroni Kardinal Albetroni zeleci da glorifikuje svoju porodicu narucio je ovu scenu u crkvi San Francesko a Ripa u Rimu. Ludovika Albetroni je zivela u XVI veku i svoj zivot je posvetila milosrdnom radu. Ovde Bernini, shvativsi da je ovako slozenu misticnu ideju nemoguce prikazati samo skulpturom, bel compost dovodi do vrhunca, spaja arhitekturu, slikarstvo i skupturu. U okviru kapele gradi manju kapelu na cijim bocnim stranama probija prozore, koji se ne vide ali daju izvor prirodne svetlosti koja docarava prisustvo Boga. Skulptura Ludovike je u posebnom stanju estaticnosti u trenutku kad se njena dusa spaja sa Bogom.Draperija kojom je ogrnuta, kao i donja draperija prezivljavaju Ludovikinu bol. Mogla bi se uporediti sa zanosom sv. Tereze, ali za razliku od Tereze, Ludovika je izvedena u uzdrzanom, mirnijem stilu. Ponovo imamo izvor svetlosti, viziju, efekat nestvarnog, ali je sredina jednostavnija. Cinjenica da je statua bila namenjena da se gleda u visini oka omogucila mu je da je izvede sa finocom kojom je radio rane radove. Grob pape Urbana VIII Grobnica se nalazi u crkvi Sv. Petra i zamisljena je kao piramidalna konstrukcija. Bernini je kombinovao razlicite materijale bronzu, delimicno pozlacenu bronzu i memer cime je vrlo ocigledno povukao granicu izmedju zivota i smrti. Figura pape Urbana VIII, sarkofag, smrt koja ispisuje papino ime na table uradjeni su u bronzi i oni predstavljaju smrt. Alegorijske figure Milosrdja i Pravde uradjene su u mermeru i njihova svetlost i ljudske osobine koje sui m date (Milosrdje je skrenula pogled zato sto je dete vuce za suknju) jos vise isticu kontrast i udaljavaju figure pape od zemaljske, zivotne sfere. Figura pape ima podignutu ruku koja blagosilja. Bernini nije mogao da ode daleko od tradicije, grobnica je uradjena po uzoru na grobnicu Medicijevih koju je radio Mikelandjelo.Grob pape Aleksandra VII Benini je ovu grobnicu zamislio kao pozornicu na kojoj su oko statue Aleksandra VII postavljene alegorijske figure Milosrdja, Pravde, Mudrosti i Istine za koje je on uradio samo malene modele. Papa ne sedi u uobicajenoj pozi vladara vec kleci u molitvi za dobar zagrobni zivot. Za razliku od grobnice Urbana VIII Aleksandar VII je uradjen u mermeru. Kostur koji predstavlja smrt drzi pescani sat kao symbol prolaznosti vremena i podize draperiju koja skriva vrata koja vode u podzemni svet.Fontana Cetri reke Fontana je radjen na Pijaci Navone po narudzbini Inocentija X kod koga Bernini nije uzivao ugled, ali ga je po preporuci svog necaka izabrao za ovaj posao te je Bernini obnovio svoje veze sa paskim dvorom. Fontana alegorijskim figurama muskaraca prikazuje cetri reke. Dunav je prikazan figurom rasirenih ruku koja aludira da otvorenost Evrope ka svetu, Nil je prilazan kao covek sa povezom na ocima sto predstavlja neistrazenost Afrike (ili to sto se tada nije znalo gde je izvire Nil), Gang sa veslom prikazuje kolicinu njegovih voda za navodnjavanje Azije, Rio del Plata, crnac sa novcicem u ruci ukazuje na bogatstvo Amerike. Foda nepravilno izvire iz stena. Nad figurama se nadvija visoki obelisk. Papa je posetio novootkriveni obelisk i resio da ga instalira na trg. Na vrhu obelisk se nalazi golubica, simbol nevinosti i cistote.Trg ispred crkve Sv. Petra Za ovaj poduhvat je Beninija angazovao papa Aleksandar VII koji je bio posebno zainteresovan za skulpturu i arhitekturu. Postojao je problem jer je Madernina fasada na neki nacin zaklanjala Mikelandjelovu kupolu koja je bila projektovana po uzoru na anticke modele i u kojoj je misa trebalo da bude odrzavana u centralnom delu. U baroku su dosli do zakljucka da centralni plan nije pogodan za misu pa otuda ta uzduzna linija. Beniniju je dat zadatak da stvori trg sa kog ce se iz jedne tacke videti cela gradjevina. Trg je trebalo da naglasi velicinu Pape, njegovu neprikosnovenost, al ii da se on cuje kada se o velikim verskim praznicima obraca vernicima sa Lodje Uskrsca. Kolonade krecu od crkve i uokviruju trg kao simbol papskih ruku koje grle vernike. Cetri reda stubova su mesavina jonskog i dorskog stila.U centru trga nalazi se obelisk na cijem vrhu je postavljen krst kao simbol pobede hriscanstva nad paganstvom.Sa obe strane su fontane koje su radili Maderna i Bernini, a koje simbolizuju vrt, tj. Rajski vrt, raj na zemlji.

7.ODLIKE BAROKA U HOLANDIJI

Holandija predstavlja prvi istorijski primer drave nastale buroaskom revolucijom protiv apsolutistike vlasti.Uzrok revolucije lei u namerama panskog kralja Filipa II da ukine autonomiju provincija,nametne nove poreze i iskoreni protestantizam. Sedam nizozemskih provincija su 1579.godine sklopile sporazum o Utrehtskoj uniji (Holandska republika). Osamdesetogodinji rat (15681648) okonan je priznanjem nezavisnosti 1609.godine Ujedinjenih provincija Nizozemske (Holandija)Nova drava,svojim demokratskim nainom vladavine i kalvinistikom religijom,prekida sa celom Evropom.Ovo stanje je za umetnost imalo znaajne posledice, kalvinizam ne prihvata nikakav ukras u crkvama, a demokratsko ureenje drave se pokazuje neprijateljsko prema raskonom kinurenju najbogatijih ili najmonijih graana. Holandija se u XVII veku istakla kao prvorazredna sila u moreplovstvu,trgovini i ekonomiji.Tada je nastalo Holandsko kolonijalno carstvo. Umetnost koja se razvijala u ovo vreme bila je potpuno stopljena sa temperamentom naroda i imala je solidnu podlogu sreene politike i ekonomske prilike,u kojima su nauka, religija,ukus puritanskih graana uticali na formiranje posebnog umetnikog shvatanja koje stoji van opsteg razvoja baroknog stila u katolickoj Evropi. U Holandiji je postojao vei broj naprednih mesnih kola,pored Amsterdama,glavnog trgovakog grada,znaajne grupe umetnika su se nalazile u Harlemu, Utrehtu, Lejdenu, Delftu.Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antverpena, a prenose ga i slikari Utrehtske kole,koja nije dala velike umetnike,ali su njeni lanovi bili znaajni po tome to su karavaizam preneli drugim holandskim majstorima, koji su nove italijanske ideje bolje iskoristili.

ARHITEKTURAHolandskoj arhitekturi javnih,religioznih i profanih graevina,skromnih proporcija i zamisli,nije nedostajao barokni duh.Glavne karakteristike:-Holanani su podizali zgrade visokih krovova,zupastih zabata,zgrade od cigala.-esto su domai arhitekti sticali obrazovanje u Italiji.-strogost u stilu,koju je nametnula crkva,doveli su u poslednjoj etvrtini veka do usvajanja Paladijevog stila.-jedino veliko zdanje, koje je u XVII veku posle Vestfalskog ugovora podignuto je Gradska kua u Amsterdamu, spomenik sazidan da bi slavio slobodne ustanove. Gradsku kuu je podigao Jakob van Kampen.

VAJARSTVOU istoriji holandske umetnosti u periodu baroka i rokokoa aktivnost skulptora nije stvorila originalna dela i svoju kolu.Crkva nije davala podrku vajarima i slikarima jer je protestantizam bio protiv umetnikih dela vezanih za religiozni ivot.Malobrojni grobovi po holandskim crkvama su jedini objekti plastike, a dekorativne figure nalazile su primenu u dekoraciji svetovnih graevina.SLIKARSTVOVajarstvo je imalo usko polje za razvijanje,dok slikarstvo stie naklonost gradjanskog drutva,koje je pre svega pristupano za realizam.U slikarstvu je postojala hijerarhija anrova, te su mnogi slikari eleli da stvaraju istorijske slike, jer su one bile na vrhu hijerarhije, ali njih je bilo najtee prodati, te su se slikari odluivali za stvaranje portreta i anr scena. Na prvom mestu su bile istorijske slike (ukljuuju alegorije i popularne religiozne teme), na drugom portreti, anr slikarstvo(scene iz svakodnevnog ivota), i na kraju pejzai (morski, gradski, ruevine), mrtve prirode.Dekorativno slikarstvo je jedva postojalo, a koristile su se najvie tvrde drvene ploe zbog preciznosti.

Glavne karakteristike:1. holandsko slikarstvo dobija graanski vid, jer religija nije pokretala umetniki ivot, nije bila mecena.2. srednja klasa postaje mecena umetnosti.Ona je sauvala nacionalnu nezavisnost i ekonomsku autonomiju Holandije i stvorila buroasku kulturu, koja ukusom srednje klase graana zamenjuje dvorski ton, karakteristian za stvaralatvo u epohi baroka u ostalim zemljama Evrope.3. prvi put u istoriji su privatni kolekcionari postali slikaru glavni izvor zarade. Kolekcionarska manija u Holandiji XVIII veka je izazvala pravu bujicu slikarskih talenata.4. holandska umetnost je realistina, sve je opipljivo i realno. 5. uvek mali formati, bez korekcije prirode,bez ulepavanja,bez predrasuda, bez mehanikog reprodukovanja. 6. holandsko slikarstvo ne tei samo za iskljuivo jednostavnim i vernim opisom ivota, ve ono donosi umetniki doivljaj u injenicama preuzetim iz ivota. 7. neguju se efekti svetlo-tamnog, ali potpuno razliito od italijana i baroka (naglaene su razlike izmeu svetlog i tamnog)8. svetlost je difuzna,9. senka ima vie svetla, meka je i prozaina i osvetljeni deo je blai meka svetlost. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. 10. prostor je skoro uvek mraan.11. kompozicija je smirena,sreena,umerena i jednostavna.12. Postoje dve generacije slikara:- I generacija je mirnija u korienju boja- II generacija je burnija sa kontrastima koji stvaraju napetost,Tizianov nain boja,tipian potez

8.RAZVOJ PORTRETA U HOLANDSKOM SLIKARSTVU XVII VEKA

Gradjansko drutvo u Holandiji u XVII veku je bilo vie zainteresovano za proizvodnju portreta od drugih zamalja, te je u Holandiji u to vreme stvoreno preko milion portreta.Po tradiciji koja se protee od kraja srednjeg veka, najvanija grana holandskog slikarstva je bio kolektivni portret utemeljivaa milosrdnih institucija, bratstava i udruenja, gildi lekara, milicije, udruenja strelaca.Tim portretima su se dekorisale optinske kue i javna zdanja. U ovakvom nainu prikazivanja postojali su zakoni koji su se razvijali i menjali tokom stilistikog razvoja holandske umetnosti. Ukoene fizionomije otrih lica i hladnog izraza u crno odevenih lanova civilne garde (doelen) i saveta upravljaa milosrdnih institucija javljaju se u amsterdamskom slikarstvu XVI veka prvi put 1529.godine. Prema talentu i individualnostima, umetnici su dalje reavali ovaj problem, suprostavljajui se utvrenim pravilima. Nasuprot Utrehtskoj koli, koja je bila otvorena uticajima modernih strujanja na strani, Harlem je pokazao krajnju lokalnu koncentrisanost na svoje snage i svoje tradicije.Majstori ove kole u malim ateljeima uskih specijalnosti su izgradili sopstveni manir, koji duguje najvie njihovim individualnim obdarenostima.Barokni stil je doao u Holandiju iz Antverpena u Rubensovom delu i iz Rima, neposrednim dodirom sa Karavaom i njegovim sledbenicima.Veina holandskih slikara nije ila u Italiju, ve ju je samo nekolicina iz Utrehta posetila.Meu velikim portretistima holandskog slikarstva XVII veka, pored Fransa Halsa i Rembranta, istiu se u amsterdamskom centru, slikari paradnih porodinih i intimnih portreta: Van der Helst, Jan de Brej i Verspronk. Njihovi portreti se odlikuju vetim graenjem kompozicije i primenom obimnog tehnikog znanja, ali nisu ni blizu Halsovim.Hakom krugu portretista pripada Jan Ravestejn, koji je svoju umetnost formirao oslanjajui se na Delftsku kolu,na rane portrete lokalnih slikara, koji reavaju probleme kompozicije velikih grupa, a u individualnim portretima pokazuju osrednje talente, maniristiki kruti tretman i zanatsko zanje. Bez obzira na raznolikost slikarskih tretmana i stepen obdarenosti, portretisti Holandije u XVII veku sazrevaju i postaju rutinirani slikari ovog anra, slikari oprobanih mogunosti,mada ne uvek talentovanih misli,koloristikih finesa i tonskih odnosa.Njihovi darovi su uvek u zavisnosti i pod kontrolom zahteva i ukusa buroazije i konzervativnih naruilaca bogatog trita.Koncepcija holandskog klasinog portreta XVII veka dobija krajem veka izvestan rokoko-duh francuskog pomodnog slikarstva.Oko 1680.godine gubi se isto nacionalni karakter holandskog slikarstva i ono se vie vezuje za evropske tokove u umetnosti,za eklektiarski manir,koji nagriza realizam bojei ga pastoralnim i stranim slikarskim duhom.Bartelomeus Van Der Helst-holandski slikar poreklom iz Harlema,koji se nastanio u Amsterdamu.-kao savremenik Rembranta,postao je u Amsterdamu najpopularniji portretista,jer je njegov laskavi stil bio privlaniji od tamnog i introspektivno Rembrantovog kasnijeg rada.-neki Rembrantovi uenici su usvojili stil Van der Helsta,a ne Rembranta. Banket civilne garde u Amsterdamu-veliki grupni portret naslikan 1648.godine-sliku je ser Doua Rejnolds nazvao prvom slikom portreta na svetu,ali ju je Bolhman namerno posle otetio prskanjem goriva po slici-slika je oteena i osvetljena na isprskanim delovima.

, , ,

9.RAZVOJ MRTVE PRIRODE U HOLANDSKOJ UMETNOSTI XVII VEKA

U XVII veku Evropa dobija modernu sliku mrtve prirode.Mrtve prirode su odlina prilika da umetnici prikau svoje sposobnosti za detaljno i realne svetlosne efekte u slikarstvu kroz teksturu i povrinu.Mrtve prirode su imale i moralne poruke o kratkotrajnosti ivota,npr. pola oguljen limun je oznaavao ivot koji slatko izgleda,ali ima gorak ukus,srebo nema koristi za duu.U poetku su se prikazivali svakodnevni predmeti,a sredinom veka postaju popularni skupi i egzotini objekti koji se nazivaju vanitas.Ime vanitas se odnosi na deo u Bibliji koji kae da je sve prolazno.Ideja je bila da se predstavi ljudska ljubav prema zadovoljstvima koja ih ine bogatim,a da zapravo to nije nita,jer je sve prolazno.Vanitas slike se uvek sastoje od skupih objekata,kao to su muziki instrumenti i pehari,kao simboli zadovoljstva,sa sveama,peanim satovima i lobanjama,koja nas podseaju na vreme i prolaznost.Glavne karakteristike-to je samostalna kompozicija odreene namene i umetnikog,simbolinog ili moralizatorskog sadraja u kojoj fini crte,dekorativni efekat i panja u komponovanju izvode sliku predmeta iz inferiornog poloaja detalja ili fragmenta podreenih ljudskoj figuri. -mrtva priroda Holandije pokazuje smisao za predmet i realizam,kakav se osea kod Pitera Aertsena koji u prve planove stavlja voe,meso,povre,potiskujuci linost u drugi plan. Jo od kasno gotskih vremena kada se javlja smisao za lepotu predmeta domae upotrebe, naroita ljubav za sjaj predmeta,mrtva priroda skree panju na sebe,U slikarstvu zrelog XVII veka mrtva priroda dostie svoju punu meru u razvoju,veliki broj slikara bavi se ovom temom. Utrehtska kola neguje arhaian tip mrtve prirode,bez usavrene kompozicije,ravnoteze masa i linija i bez veih ambicija o produbljivanju slike perspektivnim postavljanjem predmeta.Harlemski slikari Klez Heda i Petar Klez stvaraju od prozranih predmeta za svakidanju upotrebu itavu arhitektonski organizovanu strukturu stvari i prostora,sluei se vrlo minimalnim sredstvima, ali sa znalakim korienjem konstruktivnog metoda u svom radu. Kolorit je uvek diskretan,smeemrk,ija monohromnost ne remeti,ve potencira zrelu slikarsku misao. Razvoju holandske mrtve prirode doprinosi i Petar Kles-holandski barokni slikar koji je roen u blizini Antverpena,ali se preselio u Harlem.-on i Klez Heda su bili u Harlemu najpoznatiji slikari mrtve prirode-boje su monohromatske,suptilno rukuje svetlou,a tekstura je glavni nain izraavanja.-mrtve prirode esto imaju alegorijsku svrhu,a sa estim lobanjama slue kao podsetnici ljudske smrtnosti.Viliem Van Elst(1627-1683)-holandski barokni umetnik specijalizovan za mrtvu prirodu sa cveem ili ulovom(mrtva ptica)-jedan period ivota provodi u Francuskoj,a zatim odlazi u Firencu gde radi kao dvorski slikar Ferdinanda II de Mediija.-po povratku u Holandiju,preselio se u Amsterdam i postao jedan od najistaknutijih slikara svoje generacije.Kles Heda(1594-1680)-jedan od najranijih slikara prvih mrtvih priroda koji su bili iskljuivo posveeni mrtvoj prirodi.-potie iz umetnike porodice u Harlemu-lan je Udrenja Svetog Luke u Harlemu-u svojim delima pokazuje vetinu araniranja mrtve prirode i u prikazivanju metalnih predmeta.-u mrtvim prirodama su esti predmeti kao to je bogat tanjir jelom,ampanjac,masline,peciva,hleb,unka,pivo.-poznat je po svojim postavkama doruka kao mrtve prirode.Prikazivao staklene case.Maria van Oosterwyck-holandsko barokna slikarka koje se specijalizovala za detalnju mrtvu prirodu sa cveem.-jedna od samo tri znaajne ene slikarske u holandskom zlatnom dobu slika.-bila je veoma slavna,a njene slike je kupovao poljski kralj.Mrtve prirode sa cveem su bile vezane za stvaralatvo retkih ena umetnika kao to su.Iako cvee odie intenzivnim realizmom,slike su bile nainjene od pojedinanih studija i ak ilustracija knjiga,a esto su bile sainjene od razliitih sezonskih cvetova.

10.RAZVOJ PEJZAA U HOLANDSKOJ UMETNOSTI XVII VEKA

Kao i portret,pejza vodi poreklo sa minijatura kasnog srednjeg veka u kojima se nekad javljaju i pravi pejzai,naroito u ilustrovanim kalendarima.I table sa scenama religioznog karaktera esto su imale pejzanu pozadinu.U umetnosti XV veka u Nizozemskoj uticaj italijanskog pejzaa bio je skoro neosetan,jer se on uglavnom razvija tradicionalnim smerom,uz opti tehniki i stilski napredak. U XVI veku predeo iz pozadine dolazi u prvi plan i obuhva celu sliku.U pejzau ovog vremena javljaju se novine: on ne lii na starinske tihe panorame XV veka,ve se sreu rodni predeli interpretirani sa dosta slobode,ali tako da obrazju iroke i bogate okvire siunim biblijskim scenama.U odabiranju tema koje su se komponovale sa pejzaom,osea se kod ovih slikara tenja da se vraaju na istorijske i religiozne dogaaje,koji nisu imali primarnu vanost,te su date mogunosti za razvijanje pejzane partije,kao to su Bekstvo u Egipat,Sveti Jeronim u pustinji.Prva generacija holandskih pejzaista ivi u vremenu kada se u zemlji zbivaju vani istorijski dogaaji. Meutim,ve u ovo vreme ona ispoljava u umetnosti bogatstvo i raznolikost u tretmanu pejzaa. Flamanski i italijanski uticaji su osetni u ovom vremenu.Utrehtska kola obrazuje ranu kolu pejzaista,koji nastavljaju staru tradiciju i obrauju umovit pejsa sa obiljem lia pedantno islikanim. Holandski slikari su stvorili pejza u kome su daleki horizonti ravnice i nebo postali osnovne teme slikanja.Poto je izaao iz prve faze naivno shvaene prirode,holandski pejza,bez tenje da izrazi dramatinost i da bude zanimljiv,jednostavno predstavlja deo sveta onakvim kakav jeste,realan i prijatan,kao to su bile teme uzete iz obinog ivota,Realistiki holandski pejza ne menja samo svoje koncepcije,ve i svoju tehniku.Holandski pejzaista slika vidljiv svet esto na osnovu crtea,brzih skica,koje kasnije razrauje u ateljeu.Sem razlike u tehnici,novi manir realistikog tretmana pejzaa sastojao se u novom shvatanju: da prenoenje zabeleene teme iz prirode ne znai bukvano notiranje vienih stvari,ve njihovo umetniko saimanje u doivljenu sliku.Sem realistikog pejzaa u Holandiji se negovao i pejza koji je proet romantinim oseanjem i matom samog umetnika,neka vrsta romantiarskog pejzaa.Jedan od glavnih predstavnika je Herkules Segersa,iji je pejza lien literarnog obeleja i izaziva toplo i lirski kroz raspoloenje umetnika.Bilo je i onih pejzaista koji su u XVII veku nastavili tradiciju Brojgela (savremeni ivot u pejsau).Oni su obino slikali one scene savremenog ivota koje su iziskivale bogate pejzane okvire,a predstavljale sitne dogaaje svakodnevnice(zimske scene i prizore sa zaleenih kanala).Predstavnici ove vrste u slikarstvu su Adrijen Van de Ven i Hendrik Averkamp.Vodeoj generaciji harlemskih slikara pejsaa pripada Piter de Molijn. Slikari obrazovani u Italiji su odigrali vanu ulogu u razvoju holandskog pejzaa.Jan Van Gojen -tipian predstavik nacionalnog holandskog naina slikanja pejzaa-osloboen flamanskih i italijanskih uticaja-slika predele koji opisuju rodno tlo,niziju,prostor,vazduh,oblake i nebo. -razvio nebo, zemlja. -slikao je mnogo u okolini Dordrehta,stvara na moderan nain,kroz ljubav i impresionistiko interesovanje za svetlost,ali bez udaljavanja od predmeta studija.-posle prvih pejzaa slede monohromne slike zemljanih tonova iju glavnu temu ine peane dine,stare kule i ruevine. Izrazio je atmosferu holandske zemlje u jednom dominantnom tonalitetu,koje je obino slikao sitnim potezima etke,skoro grafike fakture.-koncepcija Gojenovog pejzaa uklonila je anegdotu,priu,koja u njemu nema smisla.-pejza je dovoljan samom sebi,grafiki nain rada i neobojenost daju mu neutralnu atmosferu u kojoj dominira dijagonala koja deli kompoziciju na svetle i osenene partije. Marina sa ribarim 4/5 platna nebo, Pogled na Lajden(arhitektura sa jedne strane, ostatak prazan (poreklo iz Italije))Scena na reci, Pogled na Dordreht.Ert Van der Ner -slikar koji u Amsterdamu radi zimske pejzae sa klizaima,jednostavne kompozicije,koje se vezuju za slikarstvo Averkampa i Brojgela Starijeg.Jakop Van Rojsdal-jedan od najpoznatijih holandskih pejzaista,koji je uticao na formiranje nekih od engleskih pejzaista XVIII veka.-u mladosti je slikao je barutine,more,breuljke, studirajui efekte svetlosti i senke. -umski pejza je bio njegov omiljeni motiv. U pocetku to je divlje drvece, kasnije se prociscuje. Sumski motiv predstavlja iskusenje koje covek treba da prodje tokom zivota da bi doziveo prociscenje.Zamak Benthejm, Jevrejsko groblje Pogleda na Harlem (lanena polja, pocinje nebo da dominira, ali ga nikada ne spusta tako nisko kao Van Gojen), Vetrenjaca.Vodenice, mlinovi, za razliku od Van Gojena slika brze vodeRembrant-bavio se slikanjem pejzaa uradio je u tehnici ulja nekoliko predela iz mate, njegovo slikarstvo naslanja se na iskustva Segersa,na dramatino osenene ol