opsta istorija umetnosti srednjeg veka

7/22/2019 Opsta Istorija Umetnosti Srednjeg Veka

1/343

1

OPTA ISTORIJA UMETNOSTISREDNJEG VEKA

1. Periodizacija vizantijske umetnosti

2. Carigrad u doba Justinijana #

3. Arhitektura Justinijanovog doba #4. Arhitektura Sv. Sofije #

5. Mozaici Sv. Sofije #

6. Umetnost u doba ikonoklazma #

7.Umetnost u doba Makedonaca #

8.Topografija komninskog slikarstva #

9.Komninsko slikarstvo - stil (1085-1181) #

10.Slikarstvo Paleologa (1261-1453) #

11.Slikarstvo Paleologa - stil #

12.Slikarstvo Paleologa - topografija #

13.Slikarstvo Paleologa - ikonografija #

14.Vizantijsko slikarstvo XIV v. #

15.Vizantijske ikone - pregled #

16.Carigradske ikone #

17.Umetnost Kijevske Rusije

18.Andrej Rubljov #

19.Teofan Grk #

20. Irske minijature #

21.Karolinke minijature #22.Karolink a umetnost #23.Karolink a arhitektura #24.Otonska umetnost #

25.Otonske minijature #

26.Romanika arhitektura u Francuskoj - kole #27. Romaniko zidno slikarstvo u Francuskoj # 28. Monte Kasino i romaniko slikarstvo u Italiji #29.Romaniko zidno slikarstvo i minijature u paniji # 30. Romaniko zidno slikarstvo - pregled, topografija, stil #31.Romanika skulptura u Francuskoj (kole, programi, figuralni kapiteli...)32. Klini #

33. Romanika u Lombardiji #

34. Normani na Siciliji i juznoj Italiji (+XII v.)

35.Mozaici u Italiji od XI-XII v. (pita Erdeljan)

36.Poeci gotike arhitekture #37.Sen Deni, opat Sie i poetak gotike - arhitektura, skulptura, vitrai...#

38.Rana gotika skulptura (Sen Deni, artr, Notr Dam) #39.Stilski razvoj gotike skulpture u Francuskoj #40.Program gotikih portala i fasada #41.Zrela/ visoka gotika u Francuskoj (1194-1300)

42.Sen apel- vitrai #

43 Vitrai u Francuskoj #44.Gotike fasade od Sen Denija do Remsa #45.Kraljevski portal(i) u artru #46.Cisterciti #

47.Gotika u Engleskoj #

48. Internacionalna gotika #

49.Nemaka gotika skulptura #50.Gotiki retabl (Nemaki gotiki retabl) #51.Prag u doba Karla IV #

52.Gotike minijature #53.oto - ivot i delo #54.oto - stil #55.Sijensko (avinjonsko) slikarstvo - Gvido da Sijene... #

56.Braa iz Limburga #57.Protorenesansa u Italiji

58.Protorenesansna skulptura u Italiji #

59.Braa van Ajk #60.Rano nizozemsko slikarstvo - portreti #

61.Portreti Jan van Ajka #

62.Ganski oltar #

63.Klaus Sluter - delo i ikonografija #

64. Klaus Sluter - stil #


2/343

2

1. PERIODIZACIJA VIZANTIJSKE UMETNOSTI

2. CARIGRAD U DOBA JUSTINIJANA

U VI veku nepovezani elementi vizantinizma slivaju se u neto celovito iorgansko. Justinijan polaze temelje vizantijske dravnosti, centralizovana

vlast uvruje svoj autoritet narusevinama Rimske Imperije, sledei primercrkve potinjava postepeno samostalne izdankenacionalnih kultura. Kao icrkvi, i svetovnoj vlasti umetnost je bila potrebna kao orue hrianskepropagande. Istovremeno ona je zahtevala od umetnosti da slavi i si lu i momonarha. Ono to su stvorili umetnici Zapada i Istoka na osnovuspiritualistikog pogleda na svet sve do VI veka, leglo je u osnovuvizantijske umetnosti Justinijanove epohe. Iz ogromnog nasleanajraznovrsnijih tema, vizantijski teolozi poeli su da odabiraju za sebeneophodne forme. Oni su krenuli putem uproscavanja i sistematizacije. Iz

istorijskog jevaneoskog ciklusa odabirali su samo najznaajnije scene, izsimbolike samo najizrazitije motive. ve u VI vekuzapaza se tendencija kauproscavanju: ornamentika gubi svoju nekadasnju raskonost, koja ustupamesto strogom geometrizmu jednostavnih linija, smanjuje se broj figura,

poveavaju se njihove razmere, one dobijaju uzvienu monumentalnost;naivnu iscrpnost pripovedanja smenjuje koncentracija koja ne dopusta

nikakve drugostepene detalje. Forme postaju sve vie apstraktne,izraavajui transcendentne ideale istonog hrianstva. Od njih se zahteva maksimalna produhovljenost.

Samo impresionizam je odgovarao istancanom ukusu prestonikog drustva,koje je sa visine gledalo na primitivni linijski stil varvarske umetnosti. Ali,

zajedno sa usvajanjem impresionizma bila je neizbena navala antikihostataka prolosti, poto je impresionizam bio tradicionalno nasleehelenizma a ne originalno dostignuce hrianske umetnosti.Dve glavne svetinje Carigrada koje su osnovane za vreme Justinijana - hram

Sv. Apostola i Sv. Sofija - bile su liene, u svom prvobitnom izgledu,figuralnih prikaza. U kupoliSv. Sofije isticao se samo ogromni krst koji je

dominirao nad celim prostorom. Ostali mozaici su imali isto ornamentalnikarakter. Drugim reima, oba hrama su sadravala u sebi implicitan programikonoborstva. Ljudske figure je prvi uveo u hram Sv. Apostola Justin II

(565-578), ukrasivi ga obimnim jevaneoskim ciklusom u iju osnovu jebilo stavljeno uenje o dvemaprirodama Hrista u jednom licu. Moe sepouzdano tvrditi da su u ukraavanju prestonikih hramova VI vekafigurirali ne toliko istorijski cikulusi, koji su se postepeno sveli na nulu, vei dogmatska simbolika, koja s iz godine u godinu sve vie razvijala.

Gerke:

Istraivanje justinijanskog monumentalnog slikarstva i njegove ikonografijenalazi se, nasuprot istoriji arhitekture, u beznadeznompoloaju, jer u samomCarigradu nedostaju svi spomenici. poto ovo stanje ostaje nepopravljivoostaje da se primeni glediste Svi putevi vode u Carigrad.

3. MOZAICI SV. SOFIJE

Sv. Sofija je u doba Justinijana imala samo gotovo geometrijske i

ornamentalne motive. Veliki krst se nalazio u to doba u kaloti kupole. Tek ju

je Justin II ukrasio figuralnimpredstavama. Ne moemo tano utvrditi kojimje tano temama on ukrasio ali se moezakljuiti da u njima nije preovladaoistorijski ve isto dogmatski momenat. Po reima pesnika, ovde sedokazivala sveprisutnost trojstvenog boanstva i dvojstvena prirodaHristova.

Od pojedinanih scena bile su prikazane: Blagovesti, Roenje Hristovo,Krtenje, Preobrazenje, uda Hristova, Raspee, Vaskrsenje,Vaznesenje i Hristos koji sedi na prestolu u liku sudije sveta i Sv

Trojica.

Meu njenim mnogobrojnim mozaicima prekrivenim malterom, neki semogu sa izvesnom verovatnocom ubrojati u epohu Vasilija I ili u rani X vek

(npr. medaljon sa Bogorodicom i Hristom izmeu apostola Petra i Pavla navelikom zapadnom svodu i tri figure crkvenih otaca ispod prozora junogzida potkupolnog prostora). Stilizovani i daleko od toga da budu tani crteiZalcenberga omoguavaju ipak da se oseti izvesna slinost tih mozaika sapariskim kodeksom Grigorija Nazijanskog. Kasnije, dekoracija Sv. Sofije

bila je znatno proirena unoenjem niza novih kompozicija, meu kojimatreba pomenuti Hrista, koji sedi na dugi u kupoli, proroke izmeu prozoraglavnog broda, jevaneoski ciklus u ginekeji, Hetimasijusa Bogorodicom iJovanom Krstiteljem na istonom luku, Veroniku na svodu oltara i portretecareva Makedonske dinastije kao i dinastija Komnina i Paleologa.

Meu spomenicima makedonskog monumentalnog slikarstva, iji veliki deopripada prvoj polovini XI veka, najranija su tri mozaika iz carigradske Sv.

Sofije. Oni daju ociglednu predstavu o nainu na koji ssu radili prestonikimozaiari oko sredine IX veka, na granici IX i Xveka i oko sredine X veka,tj. oni objanjavaju tri razliite etape u razvoju prestonikogneokasicizma.Najraniji mozaici Sv. Sofije odnose se na predmakedonsku epohu, a ako ih

treba datirati, onda su oni iz vremena neposredno posle uspostavljanja

potovanja ikona. Ti mozaici ukraavaju apsidu i transept koji je odmah donje. U apsidi je predstavljena Bogorodica naprestolu, koja pred sobom na


3/343

3

krilu dri dete. Taj ikonografski tip naziva se "kiparski"?. Sa leve straneod Bogorodice, na svodu transepta predstavljen je arhanel Gavrilo. Poivici konhe ide napola uniteni grki natpis, koji se moe rekonstruisatikao:"Predstave koje su varalice ovde sruile, poboni vladari su obnovili".Na osnovu ovog natpisa moe se opravdanomisliti da je taj mozaik nastao

odmah po zavrsetku ikonoborstva. Kako lik Bogorodice, tako i likarhanela, odisu tolikom culnou, da je ve na prvi pogled ociglednanjihova nasleena veza sa likovima nikejskih anela. Ovde imamoprvorazradni prestoniki spomenik, blizak tim helenistikim tradicijama.Carica nebeska dostojanstveno sedi na prestolu. Njena irokamasivna figurai pored monumentalne zavrenosti oblika, slobodno se iri u prostoru. Tomprostornom utisku mnogo doprinosi postolje prestola, dato u smelom

skraenju. Meki oval lica, nos pravilnog oblika sve daje zemaljski karakter.Ali u isto vreme ona pridobija naklonost svojom produhovljenou. Velikeoi, tune i nepokretne, izgledaju kao ogledalo due. To isto svojevrsnospajanje ulnosti i produhovljenosti zadivljuje i u udesnom liku anela,tako neponovljivom u svom aristokratizmu i u svojoj jako izraenojindividualnosti.

Drugi od otkrivenih spomenika u Sv. Sofiji ispunjava lunetu iznad

glavnih vrata, koja vode iz narteksa u hram. U epohi Justinijana centralna

luneta, kao i sve ostale lunete istonog zida narteksa, bila je ukraenanaslikanim krstom. U epohi Lava VI taj apstraktni simbol, toliko omiljen

kod ikonoboraca, ustupio je mesto figuralnoj kompoziciji. Na prestolu sedi

Hristos, desnom rukom blagosilja, levom pridrava jevanelje sa natpisom:"Mir vama. Ja sam svetlost sveta." Pred Hristom klei car Lav VIpredstavljen u proskinezi. Sa obe strane Hristovog prestola smetena su dvamedaljona sa poprsjima Bogorodice i anela. Ikonografija tog mozaika jebila predmet ive naune diskusije. A.Grabar je dao najprihvatljivijeobjanjenje dovevi mozaik u vezu sa jednim mestom iz dela KonstantinaPorfirogeneta "O ceremonijama na vizantijskom dvoru". Tu se opisuje

vasilevs, kome u susret dolaze u narteks Sv. Sofije patrijarh i svestenstvo, tri

puta pada niice pred carskim vratima i tek posle ulazi u hram. poto jemozaik postavljen ba iznad "carskih vrata" sasvim je osnovano misliti, daje u njemu otelovljena ta sveana religiozna ceremonija. Bogorodica jezatitnik cara Lava pred Hristom, a aneo je sasvim mogue ukljuen ukompoziciju kao pokrovitelj i pomonik osnivaa hrama,dat ovde u ulozistraara. Grabar misli da je idejna srkompozicije priklanjanje zemaljskogvladara pred nebeskim autokratorom - pred Pantokratorom, koji se javlja

kao to o tomesvedoi natpis iz jevanelja, kao nosilac mira i svetovnosti,

tj. koji se javlja kao nosilac onih naela koja su stalno asocirala na junatvorimskih i romejskih careva.

Nezgrapne, zdepaste figure, vrlo su sline po stilu sa minijaturama pariskogKodeksa Grigorija Nazijanina. Slaganje mozaika odlikuje slobodni,

neusiljeni karakter, ali bar u poreenju sa nikejskim mozaicima u njemu se

otkriva tendencija ka pojaavanju linijskognaela: kokice se postrojavaju upravije redove. Meutim, one ne obrazuju grafiki precizne linije, kao ukasnijim mozaicima. U njihovom slobodnom, "isprekidanom" rasporedu

koji daje utisak prefinjenog ivopisnog treperenja, javljaju se ostaci antikogimpresionizma. Po fakturi izrade mozaici lunete zauzimaju posrednikomesto izmeu mozaika apside i transepta I mozaika vestibila Sv Sofije.Odlian kvalitet carigradskih mozaika jo jednom istie izuzetni znaajprestonike umetnosti. Figure su izraene sa prefinjenim oseanjemproporcija, tkanine, prikazane sa izuzetnim shvatanjem njihove strukture,

boje odabrane sa istananim ukusom: Hristov plavi hiton opiven jesrebrom, njegovi klavusi sloeni iz zlatnih kockica, himation ima laki siviton. Sve te boje ine zaslepljujucu koloristiku gamu. Jasno se ipak oseajuuticaji onog ekspresionistikog stila, kojii je bio karakteristina crta narodneumetnosti ikonoborake epohe. Naroito je interesantna smela i izraajnaobrada lica Lava VI.

Mozaik junog vestibila Sv. Sofije osvetljava sledeu, kasniju etapurazvoja. On je nastao bez sumnje, pre mozaika iz XI veka, ali, sa druge

strane, njega deli od mozaika narteksa vremenski razmak ne manji od pola

veka. Njegov stil mogao se formirati samo na osnovu neoklasicizma prve

polovine X veka. Mozaik junog vestibila ukraava lunetu iznad vratakoja vode iz vestibila u narteks. Tu je predstavljena Bogorodica sa

detetom, koja sedi na prestolu, a carevi Konstantin i Justinijan prinose svoja

dela - grad Carigrad i hram Sv. Sofije. Prinosei te darove Bogorodici, oniistovremeno kao da je mole za njenu za titu grada i crkve koje su osnovali.Ideja sline kompozicije vodi poreklo od starih antikih izvora. Motiv prinoenja bio je takoe iroko rasprostranjen u kasnorimskoj"imperatorskoj" ikonografiji. Otuda je on preao u vizantijsku umetnost, gdese koristio pri ukraavanju hramova.Mozaik vestibila privlaan je pre svega zbog prostornosti kompozicionogsastava. Trodimenzionalni presto i naroito, njegovo postolje, doprinosetome da se tle percepira ne kao vertikalno postavljeno, ve kao horizontalnapovrina koja se prostire u dubinu, na kojoj vrsto stoje figure oba cara.Figure su date u obliku prostornih tela koje poseduju, istina osrednji, ali ipak

dovoljno primetan reljef da bi se mogal suprotstaviti povrinski obraivanim


4/343

4

likovima komnenovske umetnosti. Po svom opstem karakteru izvanredno su

slini minijaturama takvih rukopisa koji podraavaju antiku, kao to sujevanelja u Parizu, Beu,Atini i u manastiru Stavro-Nikiti. Isto toliko jeprostorna i obrada glava sa sistemom rasporeda senki na povrini lica. Izneoklasine kole pozajmljen je i sistem proporcija, koji je omoguioda se

neobinom tanou reprodukuje ljudsko telo. Sa majstorimaneoklasicistikog pravca ovog majstora zblizava i onaj izraz naglaeneuzdranosti, koji se granii sa nekakvombezlinou. Ma kako bio dobarmozaik, ne moe se poreci njegov opste poznati eklekticizam.U svakom sluaju on daleko ostaje iza likova kasnomakedonske umetnostimnogo dubljim po svom psiholoskom sadraju.Pri poreenju mozaika vestibila sa mozaikom narteksa mora se zapazitipojaavanje linijskog naela. Kao i mozaik narteksa, mozaik vestibilazapanjuje svojim bogatstvom boja. Jo neobinija je obrada inkarnata, ukojoj se sjedinjuju prelivi ruziastog, neno zelenog, belog, maslinastog,svetlomrkog... Istorijski znaaj mozaika Sv. Sofije nikako se ne iscrpljujenjihovom pripadnou prestonikoj koli. Po svoj prilici, jo je bitnijaokolnost, to oni u razvoju carigradskog monumentalnog slikarstva,osvetljavaju onu njegovu etapu, koja nije predstavljena vie nijednimspomenikom. Svi ostali mozaici i freske epohe Makedonaca pripisuju se veprvoj polovini XI veka.

6. UMETNOST U DOBA IKONOKLAZMA (726-842)

Jos u epohi ranog hrianstva, ikonoborake struje su se irokorasprostranile kako na Istoku, u irokim narodnim masama, tako i naZapadu, u krugovima vieg svestenstva. U Maloj Aziji te ikonoborakestruje nikada nisu isezavale, produavajui svoj ivot u zajednicamamontanista i novicijana, a takoe i u mnogobrojnoj sekti pavlikijana. Pritom, umetnost VI-VII veka bila je jo dosta senzualistika, tako da je moglada se pojavi sumnja u odnosu na mogunost da se u skulpturi i slikarstvuadekvatno predstavi boanstvo. Nikejski aneli I carigradski fragmentosvetljavaju ba taj pravac prestonike umetnosti, koji je u oima ikonoboraca izgledalo naroito opasno. Bez obzira na svu profinjenuduhovnost izraza, lica tih anela odisu takvom culnou, to je i nehoticestavilo pod znak pitanja svetost ikona. U tim uslovima pojava monogikonoborakog pokreta bila je samo pitanje vremena. On je morao daponeim se steklo nekoliko povoljnih okolnosti za ti. U VIII veku ba takvasituacija stvorena je na vizantijskom tlu. Na prestolu je bio Lav III

Isavrijanac, koga je njegovo istono poreklo predisponiralo zaikonoborstvo. Monastvo - glavni oslonac ikonopoklonstva - obrazovalo je

pretecu silu svetovnoj vlasti, koja je bila prinuena da stupi u borbu sacentrifugalnim silama manastirskog feudalizma u ime zastite svojih vitalnih

ekonomskih interesa. Uticaj islama koji je tezio isto ornamentalnoj

umetnosti, postajao je sve jai, zbog njegovih vojnih pobeda,obuhvatajui,pre svega, istone oblasti i inae sklone ka ikonoborstvu. Kao rezultat svihtih okolnosti, 726 pojavio se prvi edikt protiv ikonopoklonika , koji je

sluzbeno zabranjivao postovanje ikona. Poela je zestoka, krvava borba,koja se otegla due od jednog veka.Uspostavljanje ikonopoklonstva od strane carice Irine 787. bila je samo

kratka epizoda koja je trajala do 813.. Uskoro je izbila borba sa novom,

estokom snagom i tek 842, partija ikonopoklonika odnela je konanupobedu. U toku svih borbi, na strani ikonoboraca bili su dvor, viesvetenstvo i na istoku sakupljena vojska, a na strani ikonopoklonika -manastiri, svestenstvo, usko povezano sa narodom, i narod. Neprijateljske

partije nisu se mogle usaglasiti jer su polazile sa sasvim razliitihgnoseolokih pretpostavki. Spor nikad nije izlazio izvan teolokih okvira jerumetnost nije doivljavana samostalno. Meutim, sve ukazuje na toda su uosnovi delatnosti ikonoboraca leale najplemenitije namere. Oni su hteli daoiste kult od grubog fetiizma, hteli su da sauvaju boanstvu njegovuuzvienu duhovnost. Prikazivanje boanstva inilo im se kao profanisanjenajboljih religioznih oseanja. Prikazujui Hrista, govorili su oni, miprikazujemo samo njegovu ljudsku prirodu, jer se njegova boanska prirodane moe opisati. A ako izostavimo njegovu bonsku prirodu, mi samim timcepamo jedinstvo njegove linosti. Idui tim putem, ikonoborci su kasnijeizatkali najtananiju mreu argumentacije, koju suprotna strana nije moglalako da opovrgne. Meutim, partija ikonoboraca je bila isto dvorska partija,suvie puritanska, doktrinarski nastrojena, potpuno proetaintelektualizmom. Nije se mogao nauiti narod, koji se krozvekove klanjaoikonama, da veruje u takvog boga koga niko ne bi mogao da prikae.Klanjati se tome bogu i verovati u njega mogli su samo intelektualistikinastrojeni vrhovi, a ne irokenarodne mase. Eto zbog ega se ikonoklazamzavrsio krahom. Pobeda ikonoboraca bi bila pobeda istoka. Njihov poraz se

pretvorio u trijumf grkog pravoslavlja. Samim tim Vizantija je odbranilasvoju nezavisnost. Ipak, ikonoborci su ubrzali pobedu spiritualistikeumetnosti. Bez obzira na kratku klasicistiku reakciju u vidu obnovljenoghelenizma rane Makedonske dinastije, od sredine X veka konano je bio napomolu proces formiranja nove umetnosti, koja je legla u osnovu stila XI i


5/343

5

XII veka i koja prestavlja najzakonomerniju formu izraavanja vizantijskereligioznosti.

Najblia posledica ikonoborstva bio je odluni rascep izmeu dvorske inarodne umetnosti. U VIII veku ikonoboraki dvor je naroito otrosuprotstavio svoju doktrinarsku umetnost narodnoj umetnosti. Freske i

mozaici sa figuralnim kompozicijama, isto kao i ikone,podvrgavani sunemilosrdnom unitavanju. Po zapovesti Konstantina V, u Vlahernskoj crkvibioje uniten jevaneoski ciklus, da bi ustupio mesto cveu, raznim pticamai drugim ivotinjama, okruenim biljnim mladicama, ...Otprilike takvimmotivima ukrasio je crkve car Teofilo, zamenjujui mozaike religioznogsadraja pejzaima sa ivotinjama i pticama. Ta umetnost bezikona bila je umnogome povezana sa tim bukolikim dekoracijama iz savremenog ivota kojima su jo u IV veku pribegavali hriani kad su ukraavali svojehramove, od kojih su mnogi morali biti sauvani do ikonoborake epohe. U isto vreme kad i sa helenistikog izvora, ikonoboraka Vizantija moglaje ne malo pozajmljivati i od islamskog istoka, gde je ornament dostigao

raskoni procvat nadvorovima kalifa Damaska i Bagdada, koji su opremilisvoje dvorce kao iz bajke raskonimnametajem.Izvesnu predstavu o tome kakva je bila ornamentalna umetnost koju su

negovali ikonoborci mogu da daju mozaici hrama Skale (damija Omara) uJerusalimu i damija Omejada u Damasku, izraene za kalife Abd-el-Malika i Valida I od strane majstora sirijske kole. Obe te mozaike skupinesastoje se ne samo od ornamentalnih motiva, u njima nema prikaza ljudske

figure. Prema tome, po svom programu, oni su bili bliski ikonoborakim vizantijskim dekoracijama, ali ne samo po programu, ve, verovatno i postilu, jer su sirijski majstori koji su ovde radili koristili one is te helenistike iistone (naroito sasanidske) izvore,iz kojih su naveliko crpeli i vizantijskiumetnici. To je onaj tip dekoracija koji je najpotpunije predstavljen na

mozaicima crkve Sv ora u Solunu. Mozaici hrama Skale i dzamijeOmejada izasli su iz lokalne sirijske kole, koja je i dalje postojala posleosvajanja Sirije od strane Arabljana. Ta kola je bila slavna na celom Istoku.Ona je dekorisala mnogobrojne uvene hramove - koje je sagradioKonstantin (crkvu Vaznesenja u Jerusalimu, bazliku Roenja u Vitlejemu) ,hramove u Antiohiji, Gazi, Lidi, mesopotamske crkve u Urfu, Rusafu, Tur

Abdinu. Ta sirijska kola oslanjala se na s tare sirijskopalestinskehelenistike i sasanidske tradicije. poto je uticala na carigradsko slikarstvo,ona je odigrala takoe na manje vaznu ulogu u procesu stvaranja umetnikekulture islama. Procvat ornamentalne umetnosti u monumentalnom

slikarstvu povukao je za sobom, prirodno, i procvat knjiznog ornamenta.

Upravo u ikonoborakoj epohi bile su postavljene osnove vizantijske

ornamentike, koja se tako sjajno razvijala od X do XII veka. Na alost, izikonoborake epohe ostalo je vrlo malo rukopisa. Meu njima najvidnijemesto zauzimaju tri manuskripta: Ptolomej Vatikanske biblioteke (813-

20), i dva jevanelja u pariskojNacionalnoj biblioteci (iz IX veka).1.Ptolomej Vatikanske biblioteke - kopija starijeg helenistikog originala.

Sazveza, asovi, meseci, dan, no, mesec i sunce su ovde simbolinoprikazani u vidu razliitih ivotinjskih I ljudskih figura, izraenih u dostagrubom stilu. Nedostaje ornament. Ali istovremeno on igra znaajnu ulogu udva jevanelja u pariskoj Nacionalnoj biblioteci.Kao i u pariskom rukopisuGrigorija Nazijanina, ornament se odlikuje jo tekim, strogimkarakterom.Krupne vinjete i zoomorfni inicijali pretrpavaju stranice, liavajui ih onelakoe i kompozicione elegancije, koje su tako tipine za rukopise XI -XIIveka.Nemaran crtedaleko je od kaligrafske tanosti. U samoj ornamenticidominira isto geometrijski princip. Elementi flore i faune stilizovani sutako da se ne mogu ni poznati, esto figuriraju motivi pozajmljeni satkanina.

Uporedo sa ornamentikom, ikonoborci su koristili naveliko i apstraktnu

simboliku. O karakteru te simbolike najbolje se moe suditi na osnovumozaika, koji ukraavaju severni zid uzduznog broda crkve Roenja uVitlejemu. Ovde prikazani lokalni sabori (osim ankirskog) bili su izraeniizmeu 696. i 726.god. Ako te mozaike i nisu izradili ikonoborci, oni su, usvakom sluaju, ikonoboraki po svom programu, u emu Stern vidi uticajislama. Po sredini je stavljen tekst odluka sabora, uokviren fantastinimarhitektonskim formama, koje su odvojene jedna od druge irokimkandelabrima; ovi se sastoje od raskonog biljnog ornamenta. Prikazivanjesabora u tako apstraktnoj formi bilo je potpuno prihvatljivo za ikonoborce.

Tom istom tipu apstraktnih simbola pripada i krst, koji su ikonoborci toliko

voleli i koji je zauzimao vidno mesto u dekorisanju njihovih crkava. Nije

iskljuena mogunost da ih je krstprivlaio kao simbol Konstantinovepobede i njegovog trijumfa nad paganstvom. Takve krstove sreemo uapsidi crkve Sv. Irine u Carigradu (VIIIv.) i u Kapadokiji (Sv. Vasilije u

Sinasosu, Sv. Stefan u Demili, kapele u Zilvi, kapela u Guli Dere).Pribegavajui krstu ikonoborci su se drali stare tradicije, jer je taj motiv biorasprostranjen ukras crkava jo iz ranohrianske epohe. Ikonoborci su gasamo istakli u prvi plan, oslobodivi ga od svih prateih figuralnih prikaza.Ali nisu samo ikonoborci koristili krst. Krajem VIII veka, posle

uspostavljanja potovanja ikona, transept i apsida crkve Sv. Sofije u Solunubili su ukraeni mozaicima koji se dosta tano mogu datirati na osnovumonograma carice Irine i njenog sina Konstantina VI i natpisa koji pominje

episkopa Teofila uesnika drugog Nikejskog sabora iz 787.; u apsidi bio je


6/343

6

predstavljen ogromni krst, zamenjen posle 842. god. figurama Bogorodice

sa detetom, a transept je bio pokriven mnogobrojnim malim krstovima u

pravougaonicima, koji su okruivali veliki centralni krst na srebrnojpozadini.

Osim umetnosti koja je bila protiv ikona, potpuno vezane za religiozni kult,

ikonoborci su imali i isto svetovnu umetnost, koja je dopustala irokipristup ljudskoj figuri i portretu. Poznato je da su ikonoboraki carevi volelida ukraavaju svoje palate monumentalnim freskama, na kojima su seslavile njihove mnogobrojne vojne pobede. Oni su svesno teili ka preporodu rimske "trijumfalne" tematike.

U toku cele ikonoborake epohe prost narod produio je da se klanjaikonama. Manastiri su bili glavni rasadnici te primitivne umetnosti,

beskrajno bogate po svojoj ikonografiji, ali jadne i bespomone pospoljanjim sredstvima svoga izraavanja. Iz tih manastirskih krugova proizala je iroko rasprostranjena redakcija ilustrovanog psaltira, atakoe i ciklus minijature Fiziologa. Ovi su raeni za mnogobrojneitaoce, koje su oni morali da pouavajuu veri i prosveuju u poznavanjuprirode putem upoznavanja sa razliitim zverima, rastinjem I kamenjem. Osvojevrsnom stilu sline vrste minijatura, koje su ukraavale rukopise VIII -IX veka, mogu dati izvesnu predstavu tri manuskripta: iz IX veka: Izabrana

mesta i paralele izotaca crkve u pariskoj Nacionalnoj Biblioteci, njima

bliske po stilu Besede Grigorija Nazijanina u milanskoj Ambrozijani,

dvotomno Tumaenje Jova u Vatikanskoj biblioteci .Minijature prva dva rukopisa rasporeene su po marginama. Kratke,nezgrapne figure predstavljene su u otrim, uglastim pokretima, kontureoiviene grubim linijama, nemanikakvog oblikovanja, arene lokalne bojenabaene u mirnim povrinama, tako da ni iroka primena zlata neiskupljuje bedu opste umetnike zamisli. Oigledno, oba rukopisaizradili suSirijci, u korist ega govori ne samo njihov stil, ve i takav detalj, kao to jeportret autora, stavljen na margine na poetku svako propovedi. Rukopis uVatikanskoj biblioteci odaje isto toliko primitivan linijsko-porsinski stil.

Slinim karakterom odlikuju se freske Kapadokije koje predstavljaju unajistijem obliku tu monaku umetnost koja se razvijala paralelno sadvorskom umetnou prestonice. Proizvodi istone umetnosti su takoe idve ikone u muzeju Lavre u Kijevu, koje predstavljaju dva muenika i svSergija i Vakha. Frontalni polozaj figura, primitivna sarolikost, preterana

linearnost, shematizam izraza, primitivna sarolikost, preterana linearnost,

shematizam izraza, ukazuju na provincijsko poreklo ikona koje su verovatno

naslikali, Sirijci u VIII veku. Napajajui se isto lokalnim, prvenstvenosirijskim tradicijama, slikarstvo progonjenihpotovalaca ikona VIII-IX veka

izvrilo je najjai uticaj na Zapad. Samo ta punokrvna istonohrianska umetnost, a ne izvetaena umetnost ikonoborake prestonice bila jeshvatljiva I pristupana Zapadu. Zato od VIII do IX veka sirijski uticajiigraju u njegovoj umetnikoj kulturiogromnu ulogu. Potpuno je prirodno, to je ranije ili kasnije ta istono-hrianska umetnost morala dautie i na prestoniku umetnost. Kadaje 842konano uspostavljeno potovanje ikona, dvor, koji je vie od 100 godinanegovao samo dekorativno-ornamentalnu i svetovnu umetnost, bio je

prinuen da se obrati istono-hrianskoj umetnosti, jer on nije imao svojesopstvene ikonografske tradicije. A u istono-hrianskoj umetnosti ovatradicija se nikada nije prekidala I najjae se razvijala u godinamaikonoborstva. Otuda postaje razumljiv taj talas istonih uticaja, koji jedelimino zahvatio prestoniku umetnost oko sredine IX veka. Ako jeizvoriste tih uticaja bila ikonografija, oni su se vrlo brzo proirili i na stil.Glavni spomenik koji ilustruje ovaj proces jesu mozaici Sv. Sofije u Solunu.

Posle drugog uspostavljanja postovanja ikona, prvobitni krst apside bio je

zamenjen Bogorodicom sa Hristom, koja sedi na prestolu, a u kupoli bilo je

smeteno Vaznesenje. Bez obzira na to to oba ova mozaika ukraavajujedan od glavnih hramova grada, koji je bio najvei posle Carigrada.Proporcije figura odaju tu istu nepravilnost, pokreti imaju taj isti uglasti,

preuveliani, nemiran karakter, stil se gradi na toj istoj suvoj linearnojobradi. Glomazne ruke, noge i glave izraene su neobino nemarno. Dostagruba, ponekad pomalo karikaturalna lica, lisena su uzdranosti, tolikotipine zacarigradsku umetnost. Slian je stil i u apsidi. Kratka, zdepastafigura Bogorodice, sa preterano velikom glavom, vrlo je slina Hristu uVaznesenju, to ukazuje na istovremenu izradu mozaika apside I kupole.Kao drugi primer uticaja istono-hrianske umetnosti na prestoniku sluiilustracija Hludovskog psaltira i njemu slinih. Nema nikakve sumnje da jeve u ranohrianskoj epohi na sirijskom tlu stvorena u svojim osnovnimcrtama redakcija psaltira sa minijaturama na marginama knjige. U

ikonoborakoj epohi ta redakcija je bila znatno proirena i obogaena. Nijesluajno psaltir bio jedan od najrasprostranjenijih knjiga za itanje.

7. UMETNOST U DOBA MAKEDONACA (867-1057)

ARHITEKTURA

Nea Eklisija - "Novu crkvu" podigao je car Vasilije I izmeu 876. i 880,otvarajui na taj nain period "srednjovizantijske" arhitekture. Postojala jedo kraja carstva, a moda je u njoj bila smestena ona otomanska barutana


7/343

7

koja je eksplodirala 1490. poto od nje nije nitapreostalo, a zna se samo daje imala pet kupola, predloene su mnoge rekonstrukcije. Na tzv."Vavassore-ovom drvorezu" iz 1480, sa izgledom grada, Nea je, po svoj

prilici, prikazana pod imenom crkve Sv.Luke, kao crkva upisanog krsta na

visokoj substrukturi i bonim kupolamanad ugaonim prostorijama.Manastir Konstantina Lipsa - Bogorodiin manastir podigao je patricije

Konstantin Lips i osvestao ga 907. godine. O ivotu manastira do 1204.malo se zna, ali je izvesno da su ga Vizantinci, pri osloboenjuCarigrada1261, zatekli u ruevinama. Kada je onbovljen oko 1300, dodata mu je jojedna crkva na juznoj strani, a obe, mada u loem stanju, postoje I danas.Ova rekonstrukcija (A.Megaw) prikazuje samo prvu crkvu koju je podigao

Konstantin Lips.

Bukoleon - Bukoleon. Pogled sa Mramornog mora. Izgradio ga je car

Teofilo (829-842) na obali Mramornog mora, na mestu gde se od ranije

nalazilo zadebljanje zidova. Zapadni deo ove fasade postojao je jo 1873,kada je sruen zbog izgradnje eleznike pruge, dok istoni postoji i danas.O tome ta se nalazilo iza ove fasade nita se ne zna. To je bio za stanovanjenajomiljeniji deo Velike palate od 9. do 11. veka, ukljuen u novefortifikacije Nikifora II Foke (963-969). Iako je rezidencija preseljena u

Vlahernu posle 1081, Bukoleon je ostao u u potrebi. Nastanjivali su ga i

Latinski carevi od 1204, ali je posle oslobaanja Carigrada 1261. naputen.Sv. Prokopije - Crkva Sv.Prokopija. Zamenila je u 11. veku stariju crkvu i

dobila nadimak "kod kornjae". Prosirena je u 14. veku spoljanjompripratom sa tri kupole, a pretvorena je u damiju odmah posle 1453. U 16.veku je Pierre Gilles zabeleio da je bila posvecena svetom Teodoru, to jedovelo do velike konfuzije - jedan sv.ratnik je zamenjen drugim. Ipak, na

osnovu istoriografsko-topografskih istraivanja, mnogo je prihvatljivije dase radi o crkvi posvecenoj sv.Prokopiju.

Mireleon - Crkvu "Ulja za pomazanje (mira)" podigao je Roman Lakapin

(920-944), kadaje oblinju palatu pretvorio u manstir. poto na platou nijebilo mesta za crkvu on ju je podigao na posebnoj podgradnji, koju je

povezao sa rotondom na jugoistoku.

Manastir Hrista Hore - Manastir Hrista Spasa - Hore ("u poljima").

Osnovan je u 6. veku i vie puta obnavljan. Igrao je skromnu ulogu u ivotui izgledu Carigrada sve do poetka 14. veka kada je bogato rekonstruisan iukraen mozaicima i freskama. Na slici je prikazana crkva podignutasredinom 12. veka, koja postoji i danas, ali okruena kasnije pogidnutimzdanjima. Docnije je pretvorena u damiju ("Kahrije-dzamija").Bogorodica Pamakaristos - Manastir posveen Bogorodici osnovao je

oko 1050. Jovan Komnin, otac cara Aleksija I Komnina (1081-118) koji je

tu sahranjen. Crkva je najstariji primer tzv. "ambulatornog" tipa u Carigradu

i ovde je prikazana u prvobitnom vidu. U 14. veku dodati su spoljanjizidovi i grobna kapela na juznoj strani. To je bio enski manastir do 1456,kada je u njega preseljeno sedite carigradskog patrijarha, a u damiju jekonano pretvoren 1591.

Hristos Pantepopte - Manastir posveen Hristu Svevideem (Pantepoptes)osnovala je Ana Dalasena, majka Aleksija I Komnina (1081-1118) na

poetku sinovljeve vladavine. Nalazio se na brdu iznad Zlatnog Roga, saizvanrednim pogledom, to je opravdavalo njegovo ime. Do danas jepreostala samo crkva u obliku upisanog krsta, pretvorena u damiju jo1453.

Palata uz Mireleon - Palata je izgraena u nepoznato vreme naruevinama antike palate. Stajala je na uzvienoj platformi nastalojugraivanjem cisterne u brdo. Monumentalno polukruno dvorite ispredrotonde povezivalo je zgradu sa kolonadom ulice. Pod imenom "Ta

Amastrianou" ("vlanistvo oveka iz Amastrijana") zgrada je sluila kaotrnica i mesto za pogubljenja. Kasnije je postala vlasnitvo cara RomanaLakapina (920-944) koji ju je pretvorio u manastir jo na poetku svojevladavine.

SLIKARSTVO

1. Dafni

2. Fokida

3. Hora

- Freske: - Strasni sud (iznad - 'horovi izabranog'; sa leve i desne strane

Hristove su apostoli), Anastasis, Spasenje udoviinog sina, Spasenje Jairovekceri, Segment neba, Deizis i aneli, Hetimasija i merenje dua, Vatrenareka i jezero u vatri, Zemlja i more izbacuju iz sebe mrtve, Aneo i dua,Ubogi Lazar i Avramova nedra, Bogatas u paklu, Muke prokletih, Ulazak

ubogih u raj... - kupola: Bogorodica i dete i prateci aneli; u pandantifima su4 himnografa: (dole levo) St John Damascene, St Cosmas, St Joseph i St

Theophanes; - Starozavetne scene : Solomon i sav Izrailj ((levo) Solomon i

sav Izrailj, (desno) Postavljanje kovcega u sv. Hram), starozavetne

prefiguracije Bogorodice (Jakovljev san; Jakov se rve sa anelom / Mojsije ineopalina kupina), posvecenje Solomonovog hrama (Noenje starozavetnogkovega), Noenje starozavetnih svetih sasuda, Isaija propoveda - aneoudara na Asirce; Aron i njegovi sinovi pred oltarom. - portreti u

medanjonima : Melhisedek i Hristos ((gore desno) Melhisadeh; (druga dva)

Hrist), arhanel Mihailo.- portreti na zidovima: ratnici, Bogorodica Eleusa.


8/343

8

-Mozaici: Uspenje BCE, Hristos - prestona ikona, Bogorodica prestona

ikona, Sceneposveene patronima hrama (Pantokrator, Eleusa sa anelima,Metohit pred Hristom, Sv Petar, Sv Pavle, Deizis), rodoslov Isusa Hrista, Iz

Bogorodiinog ivota (Prvosvestenik Zaharije se moli pred Bogorodiinimproscima, ceo BCIn ciklus), iz Hristovog detinjstva (Josifov san, Bekstvo u

Egipat, Upisivanje Sv Porodice u registar, Roenje Hristovo, Putovanjemudraca sa Istoka, Mudraci pred Irodom, Irod pita svestenike i pisare,

Poklonjenje mudraca u severnoj luneti, povratak mudraca na istok u juznoj

luneti, Masakr nevinih, Majke oplakuju svoju decu, Beg Jelisavete i Jovana ,

Josifov san, povratak Sv Porodice iz Egipta, Hristos dolazi u Jerusalim za

Pashu, Hristos meu lekarima, Svedoenje Jovana Pretece, Krstiteljsvedoio Hristu), Hristova uda i dela (udo u kani, paralitik, gubavac,iskuenja Hristova, hlebovi, slep od roenja, Zakhej, slep i gluv, Petrovatasta, krvotoiva ena, isusena ruka, isceljuje mnotvo).Lazarev:

NAVOD SPOMENIKA:

IX vek

-Kodeks Grigorija Nazijanina (880-886 za Vasilija I)

- Topografija Kozme Indikoplova (kraj veka)

-Besede Jovana Zlatoustog

-Jevanelje- Sv Sofija, Carigrad - Bogorodica u apsidi sa Hristom na krilima (posle

843); porenje arhanel Gavrilo;- Sv Sofija u Solunu

X vek

- Sv Sofija, Caigrad -luneta iznad glavnih vrata sa Hristom na prestolu,

Bogorodicom, arhanelom i Lavom VI (912.); juni vestibil saBogorodicom sa detetom koja sedi na prestolu, oko nje Justinijan i

Konstantin (950.)

-Pariski Psaltir, za Konstantina Porfirogenita.

-Menolog (986. za Vasilija II)XI vek

-Psaltir iz 1019. za Vasilija II

-Psaltir iz 1053/54 Jerusalim

-Mozaici portika crkve Uspenja u Nikeji (1025-28)

-Nea Moni na Hiosu (1042-56)

- Sv Luka na Fokidi (1050)

- kripta Sv Luke

- mozaici Sv Sofije u Kijevu (1037/61-7)

Epoha Makedonske dinastije predstavlja prekretnicu u razvoju vizantijske

umetnosti. Upravo u toj epohi deava se onaj odluijui preokret, ija jelogina posledica bila razradaklasinog vizantijskog stila. Posle nemirnih,burnih vremena ikonoborstva nastupa relativno miran period. Jaka

centralizovana vlast sa nesalomivom doslednou uvruje svojudominaciju, teei da i u umetnosti utvrdi jedan iskljuivo dvorski stil. Odtada Carigrad, koji je i pre toga igrao znaajnu ulogu, potpuno preovlaujenad ostalim umetnikim kolama. Njegov uticaj se vrlo daleko iri,doprinosei uvrenju ideje o vizantijskoj moi. Programska stranaumetnosti se podvrgava jo stroijim propisima, raznovrsnost dekorativnihsistema se jako smanjuje, mnogi ikonografski sadraji otpadaju, jer neodgovaraju novim zahtevima. Oni narodni uticaji koji su zahvatili Carigrad

u prvim decenijama posle uspostavljanja potovanja ikona, konano sepotiskuju u drugi plan. Oni ustupaju mesto uzdranom, hladnomneoklasicizmu, koji vodi poreklo od najboljih tradicija helenistikeumetnosti. Odusevljeni antikom, umetnici skoro slepo podraavaju stareprototipove, zaboravljajui na one zadatkekoji su stajali pred njima u vezisa zahtevima spiritualistike religije. Ta neoklasina umetnost X v. jepredstavljala duboko reakcionarnu pojavu. Preporoeni helenizam je pruaomogunost da se vrlo brzo iskoreni uticaj is tono-hrianske umetnosti.Vraanjem antici uspostavlja se ponovo iva veza sa dalekom prolou,zajedno sa primamljivim oreolom slave. Taj neoklasicizam, koji je

obuhvatio kraj IX i skoro ceo X vek, bio je osnova cele vizantijske

umetnosti XI-XII veka. Od kraja X veka primeuje se nova linija razvoja:neoklasina umetnost, podraavajuiantiku, razvija se u pravcu neprekidnespiritualizacije oblika. U vezi sa istonim uticajima,koji su se pojaavali,na carigradskom tlu razvija se pred kraj X veka novi stil. Definitivno

preovlauje spritualizam. Figura gubi svoju materijalnu glomaznost,likovi dobijaju strogi, asketski karakter; prostorni ambijent se uproava ishematizuje; slikarska obrada ustupa mesto linijskoj, a koloristika gamapotpuno gubi svoju impresionistiku lakou, postaje zgusnuta i odreena.Taj novi, apstraktni, spiritualistiki stil postaje klasina forma izraavanja vizantijske religioznosti.

Zbog nedostatka spomenika nismo u stanju da pratimo razvoj dekorativnog

sistema hramova u toku IX -X veka. U XI veku, iz koga je sauvanonekoliko velikih ciklusa mozaika, taj sistem se javlja ve potpuno uoblien.Istorijski raspored scena gubi svako znaenje. Potograevine sa kupolamaistiskuju bazilike, umetnici su prinueni da sve vie ograniavajukoliinupredstava birajui samo najglavnije i najjasnije. Freske hrama u celinisimbolizuju ideju vene crkve koja u sebi sjedinjuje patrijarhe, apostole,


9/343

9

proroke, crkvene oce, muenike, svetitelje, sve one koji su pretskazalipobedu crkve. Svi ti likovi su rasporeeni u najsloenijoj hijerarhiji koja sezavrsava poprsjem Pantokratora, kojim je ukraena kupola. Da bi to vie ulivalo potovanje, poprsje Hrista, zatvoreno u medaljon, obino jeokrueno svitom arhanela. U tamburu kupole naslikani su apostoli iproroci, vesnici i predskazivai njegovog uenja, na pandantifima -jevanelisti. Njihovo smetanje na stubove koji podupiru kupolu nikako nijesluajno, jer se oni smatraju za etiri "stuba" jevaneoskog uenja.Kompozicija apside najtenje je povezana sa Pantokratorom u kupoli. Tuvidimo Bogorodicu u stavu Orante sa rukama podignutim prema Spasitelju,

ili na prestolu sa detetom. U prvom sluaju ona oliava zemaljsku crkvu.Poto u nebeskoj hijerarhiji ona zauzima drugo mesto posle Hrista, onavlada i u hramu, zajedno sa Pantokratorom u kupoli nad svim ostalim

likovima. Oko nje ili u bonimapsidama postavljaju se arhaneli Mihailo iGavrilo. U transeptu je predstavljena Hetimasija - presto Hristov,

priugotovljeni za Strani sud. Nii deo apside esto se ispunjavaEvharistijom i figurama prvosvetenika, arhiakona i svetitelja. Ako se tujo doda i prazniki ciklus koji se sastoji od dvanaest scena koje su seposebno izdvojile iz istorijskog ciklusa, jer su imale naroito znaenje zacrkveno bogosluenje, u celini se dobija grandiozni skup, koji poraava svojom skladnou i monumentalnom snagom. Spomenici monumentalnog slikarstva X veka, koji su se sauvali(Bogorodica sa nepoznatim svetiteljem na jednom od stubova bazilike Sv

Dimitrija u Solunu i nedavno otkrivena dva mozaika u carigradskoj Sv

Sofiji) i suvise su neuobiajeni da bi mogli da osvele evoluciju togdekorativnog sistema. Na zalost, liseni smo i mogunosti da tano odredimokoje je od mozaika opisanih od strane Mesaritesa, dodao Vasilije I u vreme

kada je preduzeo restauraciju crkve Sv. Apostola. Ni malo bolje ne stoji ni

stvar sa Sv Sofijom. Meu njenimmnogobrojnim mozaicima prekrivenimmalterom, neki se mogu sa izvesnom verovatnocom ubrojati u epohu

Vasilija I ili u rani X vek (npr. medaljon sa Bogorodicom i Hristom izmeu apostola Petra i Pavla na velikom zapadnom svodu i tri figure crkvenih

otaca ispod prozora juznog zida potkupolnog prostora). Stilizovani i daleko

od toga da budu tani crtezi Zalcenberga omoguavaju ipak da se osetiizvesna slinost tih mozaika sa pariskim kodeksomGrigorija Nazijanskog.Kasnije, dekoracija Sv Sofije bila je znatno prosirena unosenjem niza novih

kompozicija, meu kojima treba pomenutiHrista, koji sedi na dugi u kupoli,proroke izmeu prozora glavnog broda, jevaneoski ciklus u ginekeji,Hetimasiju sa Bogorodicom I Jovanom Krstiteljem na istonom luku,Veroniku na svodu oltara i portrete careva Makedonske dinastije kao i

dinastija Komnina i Paleologa. Zato sasvim izuzetan znaaj ima Ekfrasispatrijarha Fotija, u kome je dat opis mozaika koji su ukraavali uvenu1.Nea Eklisija Vasilija I. Ovde je u kupoli bio predstavljen Pantokrator,

okruen anelima, u apsidi Bogorodica Oranta, na svodovima su biliapostoli, muenici, patrijarsi i proroci. Tj. ve krajem IX veka bio jeizgraen u svojim osnovnim crtama taj dekorativni sistem, koji je tokomvremena postao kanonski. Ovaj dekorativni sistem je nastao razdvajanjem

kompozicije u kupoli - Vaznesenja i Drugog Hristovog dolaska - na delove.

Za velike plitke kupole ranovizantijskih hramova kompozicija Vaznesenja je

bila izvanredno prikladan dekorativni motiv. Meutim, kasnije je onapostala nepogodna, jer se kupola sve vie smanjivala, uz istovremenoizduivanje tambura. Ova kompozicija sa mnogo figura je morala da sepodvrgne preradi - Hristos koji sedi na dugi, preobraa se u poprsjePantokratora okrueno anelima, apostoli se sputaju u tambur i rasporeujuse izmeu prozora, a u zavisnosti od broja prozora izmeu njih mogli sudoi proroci, Oranta prelazi u apsidu sa dva anela i ponekad i JovanomPreteom.Na alost, nedovoljan broj spomenika monumentalnog slikarstva IX-X vekaonemoguava praenje osnovne linije stilskog razvoja. Ovde dolazi u pomominijatura, na osnovu koje se ustanovljavaju, sa relativnom tanou, svinajglavniji stilski preokreti u umetnosti Makedonske dinastije.

M INIJATURE

1.Kodeks Grigorija Nazijanina - najraniji rukopis iz te epone, izraen zaVasilija I (raen880-886) jasno pokazuje u kom pravcu je tekao razvoj. Oddosta grubog ekspresionizma, toliko tipinog za solunske mozaike IX vekaprelazi u miran neoklasian stil povezan sa tradicijama aleksandrijskoghelenizma. Velike minijature potpuno ispunjavaju listove rukopisa,

zatvorene u okvire odlikuju se tekim, monumentalnim karakterom.Ikonografija odaje niz dodirnih taaka sa pariskim Psaltirom ikapadokijskim spomenicima. Moe se zakljuiti da se ovde radi ocarigradskoj preradi nekoliko uzora, meu kojima jebio i rani jevaneoskisvitak. Kratke, zdepaste figure, vrsto stoje na nogama. Likovi antiki posvojim proporcijama, odede im padaju u irokim naborima, vrsto sepripijajui uz telo zbog ega se i osea njihova materijalna glomaznost.Graevine i predeo dati su u perspektivi, gde se naroito istie njihovobim.To nisu laka, fantastina zdanja kasnijih minijatura, ve realne graevine,koje vode poreklo od helenistikih tradicija. Tehnika izrade puna je


10/343

10

slikarske slobode. Svetle, jake boje nanete su irokim potezima kiice, a licasu obraena pomou lakih ivopisnih senki.2.Topografija Kozme Indikoplova - izraen u istom stilu i vodi poreklo odstarog aleksandrijskog uzora. Ilustrovan je krajem IX veka. Kratke figure su

pune nezgrapne monumentalnosti, faktura se odlikuje lakim ivopisnimkarakterom.

3.Besede Jovana Zlatoustog - Sline su po stilu a njima je dosta slino iJevanelje izVatikanske biblioteke koje je nastalo ve poetkom X veka. Provincijski odraz tog neoklasinog stila s kraja IX i poetka X vekapredstavljaju minijature Komentara Olimpiodora o Jovu iz 905.god. u

venecijanskoj Marcijani. Ima dosta razloga i da se misli da je iz iste

prestonike kole izaao i ukraeni Relikvijar u Vatikanskoj biblioteci zakoji se smatralo obino da je iz XI-XII veka, a koji je u stvari nastao nekasnije od sredine X veka, na sta ukazuju krupne forme i iroka ivopisnaobrada. Za taj stil stvoren krajem IX veka na carigradskom tlu je naroitotipina teka monumentalnost. Svaka minijatura kao da je umanjena freskaili mozaik, a figure nalikuju kipovima, dok su kompozicije pune mira i

jasnoe. Bez obzira na istonu struju koja se energino probijala, javljajuise naroito jako u ornamentu i tipu lica, osnova stila ostaje helenizam.U prvoj polovini X veka ovaj stil dostie vrhunac -poinje faza bezlinogpodraavanja antike. Postoje svi razlozi da se smatra da je neoklasinaumetnost imala naroitu podrsku Konstantina Porfirogeneta (913-959), kojije nareivao da se sistematskikopiraju stari rukopisi.Glavni spomenik carigradske ilustracije knjiga prve polovine X veka je

uveni4.Pariski psaltir - njegove minijature zatvorene u iroke okvirepredstavljaju slobodne kopije sa aleksandrijskog prototipa, koji je verovatno

imao oblik svitka. Minijature nisu od samog poetka, ulazile u sastavrukopisa, ve su bile naknadno umetnute, pri emu je jedan deo minijaturaizgubljen. Svaka minijatura stvorena je na principu samostalne kompozicije.

U stilu se osea sve vea shematizacija, uzajamni prostorni odnosi izmeugraevina i figura gubeonu jasnocu, koju su imali u Rotulusu Isusa Navina iu pariskom Kodeksu Grigorija Nazijanina, meke ivopisne povrine sveee se dele tankim, ostrim linijama.Karakteristina crta gore pomenutih rukopisa je upadljivo izraenineoklasicizam. Helenistike formepreuzimaju se bez ikakvog pokuaja dase kritiki prerade. Umetnost je bila namenjena uskom krugu prosveenihljubitelja i znalaca. Raspored minijatura preko celog lista i njihovo

zatvaranje u iroke okvire stvara utisak slike ije je poreklo u stiluhelenistikog slikarstva na platnu. Svaka minijatura obrauje se kao

monumentalna, zatvorena za sebe, slika koja daje iseak iz stvarnog sveta.Prostor se gradi na iluzionistikom principu, figure su 3d, imaju teinufizikih tela. Obrada ponekad odaje onu istu virtuoznu ivopisnost kao i u rukopisima s kraja IX veka. Meutim, u veini minijatura se primecuju novetendencije iji postepeni rast dovodi do stvaranja novog stila s kraja Xveka - teke monumentalne figure postaju lakse i vitkije, tanka, ostra linijasve ee deli povrinu, pridajui joj ornamentalni, dekorativni karakter,grafiki elementi jaaju na raun slikarskih.U rukopisima s kraja X i poetka XI veka, konano se iskorenjujedekadentni neoklasicizam rane makedonske dinastije. Ta senzualistikareakcija nije mogla dugo trajati i neizbeno je morala da naie na odluniotpor predstavnika vieg vizantijskog drustva.Od druge polovine X veka, poinje prerada neoklasicistikog stila upravcu postepene spiritualizacije formi. Iluzionistiki prostor ustupamesto apstraktnoj ravni, nekada nezrapne figure dobijaju veu lakocu, nalicima se pojavljuje izraz strogog asketizma, sve postaje suvo, krhko,

nematerijalno, tj. izgrauje se postepeno taj isto grafiki minijaturni stil,koji dostize klasinu formu izraavanja u umetnosti XI-XII veka.Ovaj proces, delimino u vezi sa zamenom helenistikih uticaja istonimuticajima, lako se moe pratiti na nizu rukopisa s kraja X i poetka XIveka. Meu tim rukopisima centralno mesto zauzima1.Menolog iz Vatikanske biblioteke - izraen oko 986. za Vasilija II. Maleminijature su podreene kompoziciji lista, koje, zajedno sa inicijalima itekstom, sainjavaju jednu ritmikucelinu. Suve, bestelesne figure obueneu odeu rascepkanu na stotine nabora, esto pokrivene konvencionalnim,zlatnim rafiranjima. Zlatna pozadina konano istiskuje tamnoplavu, zbogega predstave dobijaju karakter naglaene apstraktnosti. Graevine gubesvoju nekadasnju trodimenzionalnost, pretvarajui se u laka, istodekorativna zdanja. Nekadanji pejza podvrgava se istoj takvojshematizaciji: bregovi su postali pljosnati, stene su toliko stilizovane da ih je

nekad teko prepoznati, drvee i rastinje se izjednaava sa geometrijskim motivima. Figure se ne rasporeuju u pejzau ve imaju pejza za pozadinu.Bez obzira na to to su pokreti figura ponekad neusiljeni i slobodni, javlja setendencija da se figure postave u frontalni polozaj. Suva, stroga lica, koja

esto odaju jermenski tip, dobijaju izraz naglaene produhovljenosti.Koloritna gama postaje manje upadljiva - uvode se odreenije, guste boje,koje svojim prelivima podseaju na emalj.Taj novi stil koji je smenio culnineoklasicizam ranog X veka, bio je originalna tvorevina carigradske

kole. Kao protiv tea dekadentnom eklekticizmu neoklasineumetnosti, onje pun unutranjeg znaenja i originalne novine.


11/343

11

Pored vatikanskog Menologa, ovaj stil predstavlja niz prvoklasnih

prestonikih rukopisa s kraja X i poetka XI veka, koji su proiziliverovatno iz te iste dvorske radionice Vasilija II.

2.Psaltir Vasilija II iz venecijanske Marcijane - neobino slian po stiluvatikanskom Menologu. Uz ova dela najblie pristaju: Jevanelje Foke -svetogorska V.Lavra, Prorostva Isaijevatikanska Biblioteka, dva kodeksa

Tumaenja proroka-firentinska Laurencijana, Knjiga Jova, IzrekeSolomonove, Jevanelje iz sv Katarine Sinajske, Jevanelje iz Nacionalnebiblioteke u Parizu.

Logini zavrsetak umetnikih trazenja kasnomakedonske epohe je 3.Psaltir iz Patrijarsijske biblioteke u Jerusalimu - iz 1054-54. Njegove

male, u tekstu rasporeenje minijature, naslikane su bez sumnje u Carigradu,pune su one filigranske tananosti obrade, koja umnogome anticipira

prefinjeni kaligrafski stil druge polovine XI veka, koji predstavlja najvi inivo u razvoju vizantijske knjiske ilustracije.

Pregled najglavnijih spomenika minijaturnog slikarstva jasno pokazuje, da

je u toku druge polovine X veka nastao korenit preokret u vizantijskom

slikarstvu. Ostaci antikog shvatanja formi izgubili su se u novom,transcedentnom stilu. Upravo taj stil je legao u osnovu cele umetnosti XI-

XII veka. Zahvaljujui tome vizantijska umetnost je sauvala ivu vezu sa tradicijom antikog antropomorfizma. Poto je prevladala nad apstraktnimornamentom, ljudska figura je u mnogome zadrala pravilnost helenistikihproporcija... ali kao protivteu antici te figure su dobile nadulni, bestelesnikarakter.

SPOMENICI MONUMENTALNOG SLIKARSTVA

Meu spomenicima makedonskog monumentalnog slikarstva, iji veliki deopripada prvoj polovini XI veka, najranija su tri mozaika iz carigradske Sv.

Sofije. Oni daju oiglednupredstavu o nainu na koji su radili prestoniki

mozaiari oko sredine IX veka, na granici IX i X veka i oko sredine X veka,tj. oni objanjavaju tri razliite etape u razvoju prestonikogneokasicizma.Najraniji mozaici Sv. Sofije odnose se na predmakedonsku epohu, a ako ih

treba datirati, onda su oni iz vremena neposredno posle uspostavljanja

potovanja ikona. Ti mozaici ukraavaju apsidu i transept koji je odmah donje. U apsidi je predstavljena Bogorodica naprestolu, koja pred sobom na

krilu dri dete. Taj ikonografski tip naziva se "kiparski"?. Sa leve straneod Bogorodice, na svodu transepta predstavljen je arhanel Gavrilo. Poivici konhe ide napola uniteni grki natpis, koji se moe rekonstruisatikao:"Predstave koje su varalice ovde srusile, poboni vladari su obnovili".

Na osnovu ovog natpisa moe se opravdanomisliti da je taj mozaik nastaoodmah po zavrsetku ikonoborstva. Kako lik Bogorodice, tako i lik

arhanela, odisu tolikom ulnou, da je ve na prvi pogled oiglednanjihova nasleena veza sa likovima nikejskih anela. Ovde imamoprvorazradni prestoniki spomenik, blizak tim helenistikim tradicijama.Carica nebeska dostojanstveno sedi na prestolu. Njena irokamasivna figurai pored monumentalne zavrenosti oblika, slobodno se iri u prostoru. Tomprostornom utisku mnogo doprinosi postolje prestola, dato u smelom

skracenju. Meki oval lica, nos pravilnog oblika sve daje zemaljski karakter.

Ali u isto vreme ona pridobija naklonost svojom produhovljenou. Velikeoi, tune i nepokretne, izgledaju kao ogledalo due. To isto svojevrsnospajanje ulnosti i produhovljenosti zadivljuje i u udesnom liku anela,tako neponovljivom u svom aristokratizmu i u svojoj jako izraenojindividualnosti.

Mozaici konhe i transepta savremeni su sa mozaicima Sv. Sofije u Solunu.

Meutim, u solunskim mozaicima shvatanje figure kao statue ustupilo jemesto isto povrinskom, linija jezamenila namaz, obim se izgubio u ravni.Sasvim je naruen antiki sistem proporcija. Figurevelikih glava sa grubim,ali na svoj nain prefinjenim licima, apsolutno nisu sline prefinjenim likovima carigradske Sv. Sofije. To poreenje nam jasno pokazuje koliko serazlikovala umetnost prestonice od umetnosti ak i tako velikog centrakakav je bio Solun. Ovde su antike tradicije ustupile mesto istonimtradicijama. Figure Bogorodice i arhanela izradili sumajstori istaknuti posvom talentu, koji su umeli da daju meki, slikoviti oblik. Virtuozno koriste

polutonove, izbegavaju male praznine koje ostaju izmeu kokica. Uporeenju sa majstorima koji su radili u Nikeji, oni se pridravaju manjeivopisne fakture, ali u poreenju sa majstoromkoji je na granici izmeu IXi X veka izradio mozaik u luneti portika carigradske Sv. Sofije, oni rade u

slobodnijem maniru.

Drugi od otkrivenih spomenika u Sv. Sofiji ispunjava lunetu iznad

glavnih vrata, koja vode iz narteksa u hram. U epohi Justinijana centralnaluneta, kao i sve ostale lunete istonog zida narteksa, bila je ukraenanaslikanim krstom. U epohi Lava VI taj apstraktni simbol, toliko omiljen

kod ikonoboraca, ustupio je mesto figuralnoj kompoziciji. Na prestolu sedi

Hristos, desnom rukom blagosilja, levom pridrava jevanelje sa natpisom:"Mir vama. Ja sam svetlost sveta." Pred Hristom klei car Lav VIpredstavljen u proskinezi. Sa obe strane Hristovog prestola smetena su dvamedaljona sa poprsjima Bogorodice i anela. Ikonografija tog mozaika jebila predmet ive naune diskusije. A.Grabar je dao najprihvatljivijeobjasnjenje dovevsi mozaik u vezu sa jednim mestom iz dela Konstantina


12/343

12

Porfirogeneta "O ceremonijama na vizantijskom dvoru". Tu se opisuje

vasilevs, kome u susret dolaze u narteks Sv. Sofije patrijarh i svetenstvo, triputa pada niice pred carskim vratima i tek posle ulazi u hram. Poto jemozaik postavljen ba iznad "carskih vrata" sasvim je osnovano misliti, daje u njemu otelovljena ta sveana religiozna ceremonija. Bogorodica jezatitnik cara Lava pred Hristom, a aneo je sasvim mogue ukljuen ukompoziciju kao pokrovitelj i pomonik osnivaa hrama, dat ovde u ulozistraara. Grabar misli da je idejna srkompozicije priklanjanje zemaljskogvladara pred nebeskim autokratorom - pred Pantokratorom, koji se javlja

kao to o tomesvedoi natpis iz jevanelja, kao nosilac mira i svetovnosti,tj. koji se javlja kao nosilac onih naela koja su stalno asocirala na junatvorimskih i romejskih careva. Nezgrapne, zdepaste figure, vrlo su sline postilu sa minijaturama pariskog Kodeksa Grigorija Nazijanina.

Odlian kvalitet carigradskih mozaika jo jednom istie izuzetni znaajprestonike umetnosti. Figure su izraene sa prefinjenim oseanjemproporcija, tkanine, prikazane sa izuzetnim shvatanjem njihove strukture,

boje odabrane sa istanajnim ukusom: Hristov plavi hiton opiven jesrebrom, njegovi klavusi sloeni iz zlatnih kockica, himation ima laki siviton. Sve te boje ine zaslepljujuu koloristiku gamu. Jasno se ipak oseajuuticaji onog ekspresionistikog stila, kojii je bio karakteristina crta narodneumetnosti ikonoborake epohe. Naroito je interesantna smela i izraajnaobrada lica Lava VI.

Mozaik juznog vestibila Sv Sofije osvetljava sledeu, kasniju etapurazvoja. On je nastao bez sumnje, pre mozaika iz XI veka, ali, sa druge

strane, njega deli od mozaika narteksa vremenski razmak ne manji od pola

veka. Njegov stil mogao se formirati samo na osnovu neoklasicizma prve

polovine X veka. Mozaik juznog vestibila ukraava lunetu iznad vratakoja vode iz vestibila u narteks. Tu je predstavljena Bogorodica sa

detetom, koja sedi na prestolu, a carevi Konstantin i Justinijan prinose svoja

dela - grad Carigrad i hram Sv. Sofije. Prinosei te darove Bogorodici, oniistovremeno kao da je mole za njenu zastitu grada I crkve koje su osnovali.Ideja sline kompozicije vodi poreklo od starih antikih izvora. Motiv prinosenja bio je takoe iroko rasprostranjen u kasnorimskoj"imperatorskoj" ikonografiji. Otuda je on preao u vizantijsku umetnost, gdese koristio pri ukraavanju hramova.Mozaik vestibila privlaan je pre svegazbog prostornosti kompozicionog sastava.

Trodimenzionalni presto i naroito, njegovo postolje, doprinose tome da setle percepira ne kao vertikalno postavljeno, ve kao horizontalna povrinakoja se prostire u dubinu, na kojoj vrsto stoje figure oba cara. Figure sudate u obliku prostornih tela koje poseduju, istina osrednji, ali ipak dovoljno

primetan reljef da bi se mogal suprotstaviti povrinski obraivanimlikovimakomnenovske umetnosti. Po svom opstem karakteru izvanredno su slini minijaturama takvih rukopisa koji podraavaju antiku, kaoto su jevaneljau Parizu, Beu, Atini i u manastiru Stavro-Nikiti. Isto toliko je prostorna iobrada glava sa sistemom rasporeda senki na povrini lica. Iz neoklasinekole pozajmljen je i sistem proporcija, koji je omoguio da se neobinomtanou reprodukuje ljudsko telo. Sa majstorima neoklasicistikog pravcaovog majstora zbliava i onaj izraz naglaene uzdranosti, koji se granii sanekakvom bezlinou. Ma kako bio dobar mozaik, ne moe se poreinjegov opte poznati eklekticizam.U svakom sluaju on daleko ostaje iza likova kasnomakedonske umetnostimnogo dubljim po svom psiholokom sadraju. Pri poreenju mozaikavestibila sa mozaikom narteksa mora se zapaziti pojaavanje linijskognaela. Istorijski znaaj mozaika Sv. Sofije nikako se ne iscrpljuje njihovompripadnou prestonikoj koli. Po svoj prilici, jo je bitnija okolnost, to oniu razvoju carigradskog monumentalnog slikarstva, osvetljavaju onu njegovu

etapu, koja nijepredstavljena vie nijednim spomenikom. Svi ostali mozaicii freske epohe Makedonaca pripisuju se ve prvoj polovini XI veka. Posvom stilu oni se neposredno prikljuuju rukopisima kasnomakedonskedinastije.

Meu delima monumentalnog slikarstva XI veka najraniji po vremenunastanka su mozaici portika crkve Uspenja u Nikeji. Izraeni izmeu1025-28., oni prikazuju ba one teme, koje su bile obavezne za crkvenoslikarstvo u XI veku i koje su, po svoj prilici, nedostajale u samom hramu,

gde je kupola, verovatno, bila ukraena Vaznesenjem sa heruvimi upandantifima, a apsida - stojecom Bogorodicom sa Hristom. Zato su

mozaiari prikazali u narteksu poprsje Orante, u centru svoda je biopredstavljen krug sa krstom sa Hristovim monogramom, okruen sa etirimedaljona sa poprsjima Hrista. Jovan Krstitelja, Joakima i Ane. Krupne

figure jevanelista date su u slobodnim, razliitim pozama, koje su isticale

razlike u njihovim karakterima. Pri poreenju sa mozaicima Sv Sofije padau oisuvoparnost obrade, mada u njoj jo nema one naglaene linearnosti,koja je tako tipina za mozaike kasnog XI-XII veka. Lica su modeliranapomou postepenih prelaza jednog tona u drugi, povrine imaju jouopsteni, mirni karakter. Pa ipak, linijski element se sve jae ispoljava,postajui dominantnom komponentom stila. Suva, produhovljena lica punasu naroite uzdranosti izraza. Ako su nikejski mozaici neospornocarigradski rad, mozaici u Nea Moni na Hiosu samo vode poreklo od

prestonikih uzora. Predanje povezuje osnivanje manastira sa KonstantinomMonomahom i sa caricama Zojom i Teodorom, odakle proizilazi da su


13/343

13

mozaici bili izraeni izmeu 1042-1056. U apsidi kao i u Nea Eklisiasmestena je stojeca Oranta. U bonimapsidama data su poprsja arhanelaMihaila i Gavrila. U kupoli, koja vie ne postoji, bio je predstavljenPantokrator okruen sa 12 anela. Nize, iznad nisa, bilo je rasporeenoosam medaljona sa poprsjima apostola. Pandantife su ukraavala etiriserafima i etiri jevanelista.U nisama naosa i u unutranjem narteksu razvija se prazniki ciklus,dopunjen sa nekoliko scena stradanja. U narteksu su predstavljeni, osim

toga, Oranta, sv ratnici, askete, proroci, stolpnici i drugi svetitelji. Takve

crte, kao to su naglaeno linijski stil, povrinska obrada, shematinostkompozicije, ponekad nemarni grub crtez, malo diferencirani tipovi lica,

istona kapadokijska ikonografija, spreavaju da se mozaici pripisuprestonikim majstorima. Verovatno je, da su ovde radili provincijskimajstori mozaiari koji su koristili carigradske uzore. Za evolucijuvizantijskog stila naroito je vazno zapaziti, da se u Nea Moni vepojavljuju toliko tipina za kasnija vremena suva, stroga, asketska licaistonog tipa, izduene proporcije figura i cepkanje povrine najtananijompauinom zlatnih linija. Ova injenica ukazuje na pojaavanje uticajaminijatura na monumentalno slikarstvo.

Mozaici Sv. Luke na Fokidi (druga XI veka), koji pripadaju sasvimdrugom umetnikom krugu. Ve i sam dekorativni sistem ima ovde nizspecifinih odlika, koje odaju lokalno, provincijsko poreklo spomenika.Scene iz jevanelja zauzimaju vrlo ogranieno mesto, preovlaujupojedinane figure svetitelja, malo haotino razbacane po celom hramu.Samim tim naruava se ona stroga arhiktetoninost dekoracija, koja je takotipina za carigradsku umetnost. U kupoli je predstavljen Pantokrator,okruen sa etiri anela, Bogorodicom i Sv. Jovanom Preteom, u tamburu -16 proroka, u apsidi - Bogorodica na prestolu sa detetom, u udubljenju

prozora apside - Deizis u medaljonima, u piramidalnom svodu iznad

prestola - Silazak Sv. Duha, na trijumfalnom luku - dva arhanela, u niamanaosa - etiri crkvena oca, u trompama - Blagovesti, Roenje, Sretenje,Krtenje, u narteksu - Pranje nogu, Raspee, Silazak u ad, Neverni Toma. Upogledu stila mozaici u Sv Luki zauzimaju potpuno zasebno mesto. To je

tipino monaka provincijska umetnost, puna surovog asketizma.Ekspresionistika izraajnost njenih tekih, nezgrapnih formi jo uvek jehiljadama niti povezana sa onom narodnom tradicijom iz koje su proizasli

mozaici solunske Sv. Sofije. Kratke figure sa velikim glavama predstavljene

su u ukoenim, frontalnim pozama. Modeliranje je zamenjeno istopovrinskom obradom, nedostaje i najmanji nagovetaj karakteristikekonkretnog prostora, svuda preovlauju uglaste grube suve linije,

kompozicija se prostire po povrini. Kolorit je ujednaen i u sumornimbojama. Meu grkim mozaicima, mozaici Sv. Luke su, bez sumnje,najarhainiji.Oni lee po strani od linije razvoja carigradske umetnosti. Tajisti arhaini stil je karakteristiani za freske kripte Sv. Luke.Mozaici Sv. Sofije u Kijevu (1037-1061/67) su poslednji spomenik

makedonskog monumentalnog slikarstva. Opta shema dekorativnih ukrasavodi poreklo u svojim glavnim crtama, od crkve Nea Vasilija I. U kupoli je

smeten medaljon sa Pantokratorom okruen saetiri arhanela od kojih jesauvana samo jedna polurazruena figura. Na zidovima izmeuprozora utamburu bili predstavljeni apostoli (koji sada ne postoje, izuzev poprsja

Pavla), u pandantifima -jevanelisti (sauvan je samo Marko), na lukovimakoji iznutra podravaju kupolu - medaljoni sa Bogorodicom i etrdesetmuenika. Iznad trijumfalnog luka predstavljenje u medaljonima Deizis, nastupcima trijumfalnog luka - Blagovesti, u apsidi - Oranta, pod njom

Evharistija... Na vezu sa Carigradom ukazuje i velelepni svetiteljski friz,

koji se sastoji od impozantnih frontalno postavljenih figura. Ostali mozaici

odaju primitivniju obradu, budui dasu tesno povezani sa onom tradicijom,iz koje su izasli mozaici Sv. Luke. Apostoli iz Priescapredstavljeni su ujednoobraznim ukoenim pozama, njihova lica sa velikim oima lisena suindividualne diferencijacije, kolorit se zasniva na beliastim i sivkastimtonovima, to se objanjava preovlaivanjem kockica od kriljca, linjiskielement je jako naglaen, obrada se odlikuje suvoparnou. Sve te crtegovore protiv carigradskog porekla druge grupe mozaika.

Mozaiko zidno slikarstvo Sv. Sofije dopunjavao je opirni ciklus fresaka,koje su ukraavale ceo hram, hor, kapele i stepenice. Potpuno preslikan uXIX veku, taj ciklus fresaka je dugo bio sakriven. V eina otkrivenih fresakase nalazi u loem stanju. Za sada su otkrivene freske u samom hramu(grupni portreti velikog kneza Jaroslava i lanova njegove porodice, Silazaku Ad, poprsje Sv. Sofije, Sv. Nade, Sv. Marine i drugih muenika) i u nizukapela: arhanela Mihaila i scene iz njegovog ivota, Joakima i Ane, knezaVladimira (Sv. Pantelejmon), Sv. ore. Natpisi koji prate freske su nagrkom. Veina likova izraena je u grubom, linijskom stilu, preovlaujufrontalne figure, stroga lica imaju preuveliano krupne oi. Ali uporedo sa tom stilskom varijantom, koja otkriva niz dodirnih taaka sa najarhainijomgrupom mozaika (apostoli iz Priesca), meu freskama se sree i drugi nainslikanja - mnogo slobodniji, ivopisniji i artistikiji. Van svake je sumnje,grki majstori koji su radili u kijevskoj sv Sofiji obratili su se za pomolokalnim ruskim slikarima, inae bi bilo teko objasniti prisutnost isto ruskih crta u nizu likova, od kojih ide prava linija razvoja ka freskama


14/343

14

Neredice. Prema tome ve u XI veku poela je kristalizacija ruskognacionalnog stila.

Gore navedenim spomenicima iscrpljuju se dela monumentalnog slikarstva

epohe Makedonaca. Ti spomenici jasno pokazuju da se sredinom XI veka

klasini vizantijski stilformirao i u zidnom slikarstvu.Postoje svi razlozi da se misli da je taj stil doao do izraaja u prestonikimikonama. Na alost, iz epohe Makedonaca sauvano je samo est ikona, priemu je veina od njihbeznaajni provincijski rad.Dve velike mozaike ikone ukraavale su katolikon unitenog hramaUspenja u Nikeji. One su predstavljale Bogorodicu sa detetom i Hrista.

Suptilni nain rada ukazuje na prestoniki rad s poetka XI veka. Iz togistog vremena potie i nevelika mozaika ikona Dimitrija Solunskog umanastiru Sv Katarine na Sinaju. Ikona Sv Pantelejmona u Muzeju kijevske

Lavre jo je povezana sa tradicijama ranog X veka, to se pokazuje na njoju nekoliko nezgrapnih formi i krupnim crtama lica. Najzad, dve poslednje

ikone Sv. Pantelejmon iz Moskve i predstava dopojasnog Spasitelja izmanastira Sv. Katarine na Sinaju mada ispoljavaju ne malo arhainih crta,ipak su nastale ve pri samom kraju epohe Makedonaca,protiv ega nikakone govori njihova enkaustika tehnika, koja se dugo odrala na vizantijskomtlu. Sve ikone predstavljaju svetitelje u frontalnim, ukoenim pozama, sastrogim likovima, sa oima uperenim u gledaoca. To su tipine crkveneikone, namenjene da izazovu duboka religiozna oseanja.Od tog momentakada se krajem X veka na carigradskom tlu formirao u svojim osnovnim

crtama klasini vizantijski stil, poela je njegova energina ekspanzija.Poto je krajem IX veka potpala pod uticaj narodne umetnosti, prestonicaulazi u protiv napad. S kraja X veka, kada je konano stvoren zrelivizantijski stil taj napad postaje gotovo neizbean. Od tada se obrasciprestonike umetnosti pretvaraju u svojevrsne standarde, koje, iz sve snagetee da podraavaju u provinciji. Meutim, uvezene carigradske formesvuda se sukobljavaju sa starim, lokalnim tradicijama, zbog ega opta slika

razvoja dobija izvanredno sloen karakter. U nekim mestima, kao npr. uJermeniji, stare tradicije su jae, u drugim, npr. U Gruziji, pobeujugrkofilni pokreti, u treim, npr. u Kapadokiji, formira se svojevrsni kompromisni stil, koji istovremeno ukljuuje u sebe elemente i istono -hrianske i vizantijskeumetnosti.

8.TOPOGRAFIJA KOMNINSKOG SLIKARSTVA i

9. KOMNINSKO SLIKARSTVO - stil (1085-1181)

, , , - , . , , , .

1. XI XII. I 2(1081-1118) . ,, . . . I . , . , . I , . I, , II (1118-1143). . , .

, , . II . , . II , 8. 1143.. I (1143-1180) , 1142.. . I,


15/343

15

. , II , , - . , : , , , ,, , . III, I I . , ,, , . , . , , . I II, - , , . , . 1182. , . , , II , - . . , . II. , , . , , 1185. . II (1185-1195), III. ,

, . 1195. , , III . III . . IV , 1204..

2. I, . I .

2.1 . . , , II , . , . , . , 1118. , . , . , , . 1122. , , , , . - , . , , . .

, . . , . , . . . , , ,


16/343

16

. , . -. . , . , , , : -, -, . . , , : , ; . XII. , XII

, -, . , XII , . . 1155. . 1918. .

, , . , XI XII . , , . , . , , . ,

, . . - , , , . , , . XII , .

2.2. , , . , ,

. . 1164. . , , . , . , . . ,

. , , : , , , . , . . . . - . .


17/343

17

- . . . , . , , . . . , . . , , , , . . , , . . 109,4:

, . , . . , . , , . , , . , -. . , , . , , ,

, , , . . . , . . , , . , . , ,

. . , , , ,-, . -, , . - , . . . . . . . , ,

. . . , , , . , , , . . ,

, . , , . , . , . , , . , . ,


18/343

18

. , . , . , , , , . , , . . , ; . XII ,, . 1108. .

. , 1045. , . 1108 .. . : . . . 1108. , , , ,

. 1893. , , , , , . . 1108. . .

, . , . . . ( 1156.) , , . , , . , , , , . , , , , ,

, , , , , , . . . , . . . , . , ,

. . . . . .


19/343

19

1083. . XII. , . . . , . . . , . ,

. (.6). , , . . . , . . ,

XII . , . , . , . . XI XII .

. XI , , XII. . . , . . , . , , 1170.. 1941. , . XIII . , . .

, , . , . , . . , ,

. . , . . : . . ( ) . ,


20/343

20

. . , . . . . . . , , . .

, 1130. . , . , . . . . . 1106., 1125-1130. .

, . : , , , , , . . .

, , , . . . XII . ( 1167. ). . , , , , , , . . .

, , . . XII , 1199.. . , . , ,.

. , , , , . , . , . , , .


21/343

21

, , - 1246., . , , , , , , , . . , , , . . ,

, XII . , . . . . ,

. , , , . . . , . , . , . 1164.

, , . . , 1191.. , , . . , . . , ( ). .

. . . . . . . . . ,

. , . , , , . . . , , , .


22/343

22

, , . , ., . XII

: , , . , . . 1058. , . . , , ,

. , , : , . , . (1058-1086), , . 1066. , ,

,, , , , , . , . . . , . ,

, . , .

1148. . . II (1130-1154), , , . , . . . .

. , . , , . . . , , , , , .

. ( ), . , (, , ), ( , ). , , .


23/343

23

. . ( 1155 1156). . XII

( ). , 1146-1151. . II . , , , . ,, . , .

. . II , . : , . . , , ,

. , . , . , , . III, ,

, III(1198-1216). ( ), () . . ,

1182 . : . . . , . . XII , . , ,

. , , , , . , , . , , , , XII . ,

. . , . , , . XII .


24/343

24

10. SLIKARSTVO PALEOLOGA (1261-1453)

Zauzece Carigrada od strane krstaa 1204. bilo je najvea katastrofa koju jeVizantij doivel u toku svog dotadanjeg dugog postojanja. S padomprestonice bio je uniten i osnovnistoer vizantijske kulture, koja je od tada

izgubila za mnogo decenija umapred peatmonolitnog jedinstva, koji joj jedavala imperatorska rezidencija. Posle zauzimanja prestonice poinjepojaana emigracija umetnika na sve strane sveta: bee u Srbiji, Bugarsku,Gruziju, Jermeniju, Italiju, budui da ostaju bez bogatih naruilaca (ovajkaze da je u pitanju krstako nasilje ali to je po meni sranje). Predmetivizantijske umetnosti stizu na Zapad to doprinosi ekspanziji njeneumetnosti. Zauzimanje Carigrada je doprinelo razvijanju nacionalnih

radionica.

M INIJATURE

Postepeno raanje novog stila najlakse je pratiti na spomenicima minijaturekoji, bez obzira to su se sauvali iz XIII veka u ogranienom broju ipakpruaju dovoljno materijala za karakteristike stilskih promena. Od ranogXIII veka do nas je stiglo nekoliko provincijskih rukopisa.

1.Jevanelje iz Tibingena - minijature pored bliskosti sa tradicijama XIIveka pokazuju izvesnu ivost. U Blagovestima odea arhanelapredstavljena je kao da vijori na vetru, scena Ulazak u Jerusalim dopunjena

je isto zanrovskom grupom dece koja se igraju, Skidanje s krsta je prozetoburnim pokretom, arhitektonske forme pokazuju veu sloenost u poreenjusa uobiajenim tipovima XII veka.

2.Psaltir u Vatopedu - verovatno nastao u oblasti Anatolije. Pomalo grub

manir pisma nije lien originalnosti. Nespretne figure sa velikim glavama ilicima semitskog tipa pune su pokreta, arhitektonski pejsai, uz svuprimitivnost pokazuju tendenciju uslonjavanja. Njihov stil u celini moebiti okarakterisan kao jo uvek vrsto povezan sa tradicijom XII veka.Preovlauje linijski princip. Imperator Mihailo VIII Paleolog obnovio jedvorski skriptorijum u Vlahernskom dvorcu, koji je tokom 60-ih godina

izradio niz ilustrovanih rukopisa. Jedan od tih rukopisa

3.Novi Zavet iz pariske Nacionalne biblioteke - ne moe biti datiran pre1269.- u Francusku ga odnela grka delegacija na razmatranje unije crkava.

Na osnovu ovog rukopisa datuju se ostali njemu stilski bliski: Novi Zavet iz

ikaga, Jevanelje iz Karahisara iz Petrograda (bio miraz EvdokijePaleolog), fragmenta Jevanelja po Mateju iz Atine, Novog zaveta sa Psaltirom iz Pariza, Novog Zaveta sa Psaltirom u lavri na Atonu i Novog

Zaveta sa Psaltirom iz Britanskog muzeja.

Iako su ovi rukopisi nastali u prestonici u dvorskom skriptorijumu njihov

stil vue korene iz kasne komninovske tradicije. Nove paleologovske crte,koje s velikom snagom istupaju u to vreme na freskama Sopoana, ovde sejo ne ispoljavaju. Pljosnate figure lisene su modelovanja, glavno sredstvoumetnikog izraavanja je linija, siluete su do krajnjih granicapojednostavljene, arhitektonska i pejsana pozadina svedena je na mali brojstandardnih tipova. Ranija preciznost crtea je ustupila mesto razmahnutom,bezbriznom izvoenju.Od navedenih rukopisa najinteresantniji su ikaski Novi Zavet ilenjingradsko Jevanelje. Bogato ilustrovani, oni sadrze niz ikonografskihtipova koji se retko srecu (poprsna figura Spasitelja prislonjenog uz krst,

scena Prokletstva smokvinog drveta) ili neobinih detalja (u sceni Hristospred Pilatom Ana sedi pored Pilata, a u sceni Isceljenje opsednutog, bolesni

je predstavljen u ludakoj kosulji). Umetnici rado pribegavaju poprsnimkompozicijama, figure koje slikaju ponekad presecaju okvir i na taj nainnaruavaju tektonskuzatvorenost slike koju su vizantijski minijaturisti jakovoleli.

Najraniji manuskript gde novi stil istupa ve u primetnom oblikuodnosi sena poslednju treinu XIII veka. To je Jevanelje u Iveri. Napisano je iilustrovano verovatno u Carigradu. Jedan je od osnovnih spomenika sa

karakteristikama naprednog stila XIII veka. Ikonografija veinejevanelskih scena otkriva direktnu povezanost sa isto carigradskomtradiciju. Veportreti jevanelista su izvedeni u potpuno neobinom stilu zaXII vek. Njihovi pokreti otkrivaju veliku slobodu. Figure imaju volumen i

teinu realnih tela, zauzimajui potpuno odreeno mesto u prostoru.

Okruzuje ih trodimenzionalni nametaj, ija perspektiva poraava svojom pravilnou. Zahvaljujui tome to su se predmeti enterijera predstavljenipod razliitim uglovima posmatranja, jo vie se podvlai prostornimomenat. Male figure, koje ve imajublagi reljef, nisu razmetene ispredpljosnatih dekorativnih kulisa, kao u XII veku, nego posred pejsaa iliarhitektonskog pejzaa, iji pojedini elementi dobijaju volumen.Arhitektonske kulise se uslonjavaju, sve ee pojavljuju se velumi,pojavljuju se tremovi-galerije sa stubovima, postepeno se poboljavaperspektiva graevina. Umesto stepenica stilizovanih doneprepoznatljivostidati su realni trodimenzionalni blokovi. Pokreti figura su slobodniji, a


25/343

25

krajevi odee su esto prikazani kako slobodno lepraju. Ovaj jelinistikiodjek je preuzet verovatno delom iz rukopisa X veka. Na njihovoj osnovi se

gradi novi stil.

Stilski blisko iverskom rukopisu je Jevanelje iz Nacionalne biblioteke uParizu, izposlednje XIII veka. Oigledno je da u osnovi rukopisa lezi istiprototip o emu svedoi verno ponavljanje portreta jevanelista i niza

jevanelskih scena. Pariski rukopis moda moe da sepripise makedonskommajstoru, koji ju je napisao za znamenitog krstaa ili latinskog prelata.Prostorni momenat istupa jo jasnije, uslonjavaju se arhitektonski tipovi,pojaava se pokret figura. U nekim kompozicijama se u znatnoj merijavljaju osnovni principi zrelog paleologovskog stila: diferencirane

arhitektonske kulise, okrugli barokni presto, otar okretMarije, i vijorenje,naizgled nadute odee anela (Blagovesti). Ali ako je ovo poslednje delomajstora prestonike kole, onda se Parisko Jevanelje moe smatrati samoprovincijskimpodraavanjem prestonikog originala.Kakvi umetniki problemi su interesovali Carigrad u poslednjoj XIII vekajasno govore dva stilski bliska rukopisa. Prvi od njih je Jevanelje iz 1285iz Britanskog muzeja u minijaturama se uporno ispoljava jedna te ista

tendencija: na sve naine istai prostorni momenat. U ovom smislu sunaroito interesantne arhitektonske kulise iza Marka: zid sa desne straneizvija se pod kosim uglom, da bi kod posmatraa izazvao utisak da se Markoi stoicpred njim nalaze u zatvorenom prostoru. mogue je da je iz isteprestonike radionice izaslo I Jevanelje sa Poslanicama i DelimaApostolskim iz Lenjingrada - pokazuje jako veliku slinost sa tanodatiranim londonskim manuskriptom (prikazivanje odee, tipovi apostola,ornamentika i arhitektonski detalji). Sopstvenik rukopisa, koji je iveokrajem XIII veka, nezadovoljan, verovatno, stilom starih minijatura, koji se

njemu inio prevazienim, naruio jeumetniku da preradi itav ilustrovanideo knjige a da pri tom tekstualni deo ostane netaknut.

Nove kompozicije se tako odlikuju akcentom na prostoru, arhitektonske

pozadine se jo uslonjavaju (naroito je efektan crveni velum, prebaenizmeu stuba i kolone), lica i odeaslikaju se u irokom slikarskom maniru.Ovakav slikarski prilaz, koji je dostigao vrhunac razvoja tek u XIII veku, joje izraeniji u velikom vatikanskom Kodeksu Proroka, ije je ilustracijeuradio freskopisac naviknut da radi na monumentalnim zidnim povrinama.Autor minijature je verovatno bio makedonski majstor.

Od XIII veka do danas sauvalo se relativno malo rukopisa i oni ne mogubiti objedinjeni u iste relativno jasne stilistike grupe kao manuskripti X-XIIveka. Naroito je teko izdvojitiprestonike radove. Zato kada je re oilustracijama knjiga iz XIII veka moramo se ograniiti samo na optu

karakteristiku najznaajnijih umetnikih problema, nastalih u to doba. Vidnuulogu poinje da dobija portret, koji se razvija sve vie na stranuindividualizacije. Proporcije figura postaju skladnije, konture dobijaju

zahvaljujui lepravoj odei ivopisni karakter, tela se jedva primetnoizvijaju. Istovremeno se intenziviraju pokreti figura. Uporedo sa ovom

progresivnom umetnou XIII veka koja postavlja nove zadatke, nastavljaju

da ive i arhainitokovi koji se u celini oslanjaju na tradiciju XII veka (oniiznova dokazuju da pobeda novog stila u XIII v nije bila potpuna).

U isto vreme, tj. tokom itave prve polovine veka, po brojnostipreovladavaju spomenici bliski konzervativnim umetnikim tokovimaKomninovske umetnosti. Naroito je mnogo takvihradova u provinciji. Ovoparalelno postojanje naprednih i arhainih pravaca krajnje oteava datiranjespomenika slikarstva XIII veka. Naroite tekoce nastaju prilikomizuavanja ikona, sobzirom da su stari obiaji u njima uvani sa izuzetnompostojanou.

M ONUMENTALNO SLIKARSTVO

Na zalost od carigradskog monumentalnog slikarstva XIII veka, sauvala suse samo dva spomenik od kojih se jedan moe pripisati prestonikimmajstorima samo s izvesnom dozom verovatnoce, a drugi nam prua vrlomalo za razumevanje opsteg razvoja. To su prvo mozaici Panagije

Parigoritise u Arti a drugi freske martirije sv Jefimije.

Mozaici Panagije Parigoritise u Arti bacaju neoekivano jasno svetlo naumetnost prestonice Epirske despotovine. Osnivaci crkve su bili despot

Nikifor Komnin Duka, koji je umro oko 1290. i njegova ena Ana, roakaimperatora Mihaila VIII Paleologa. Oigledno mozaiarisu bili pozvani izCarigrada. U kupoli se nalazi tradicionalni Pantokrator, okruen serafimima,heruvimima i tokovima (prestoli -Jz.10,9-19), a izmeu prozora cilindrinepodloge kupole smestene su figure 12 proroka. Pandantifi su bili ukraeni

jevanelistima. Pantokrator sa tekom masivnom glavom uva jo dostapreivelih elemenatastila XII v. Ali figure proroka u potpunosti streme karanopaleoloskom stilu. iroki slikarski manir izvoenja, elegantne,izdueneproporcije, smeli troetvrtinski okreti, koji svedoe o konanom udaljavanjuod omiljene frontalnosti XII veka, odea koja slobodno obavija telo i pada ulepim naborima, lisenim svake kaligrafske usitnjenosti, i na kraju sonomodeliranje s virtuoznim korienjemkontrasta boja - sve to govori da su turadili iskusni majstori, koji su imali odlino prestoniko obrazovanje.Neobino je da se u crkvi Parigoritise mozaici vizantijskog tipa proimaju sa


26/343

26

skulpturnim dekorom isto romanskog tipa Analogne pojave vie puta susretane u srpskim crkvama.

Drugi spomenik carigradskog ivopisa XIII veka nema veu umetnikuvrednost. etrnaest scena iz itija sv Jefimije naeni su u martirijumu ovesvetiteljke u blizini carigradskog hipodroma. Stil je suv i bezlian. Sveitijne scene su veoma stereotipne.

11. SLIKARSTVO PALEOLOGA - stil

ODLIKE XIII veka:

- tenja ka prostornosti- slozen pejsa - arhitektonski helenistiki tipovi izdiferencirani- krive, izvijene linije

- pokret slobodniji

- odeca lepra-bogaenje kolorita- mnogo vie sitnijih figura- brojni detalji

U XIII veku se rodio i oformio u osnovnim crtama paleologovski stil. U

krugu nikejskih prognanika prvi put je morala da se javi misao o obnovi

stare jelinske kulture. Obratili su se prolosti, kao najistinitijem sredstvu

opsta istorija umetnosti srednjeg veka

Documents