1

1. Logistika, definicije, podela

Логистика је делатност која има за циљ планирање простора и времена са што мањим трошковима. Дефиницијом: ,,Логистика представља процес планирања, контроле и спровођења: набавке, одржавања, складиштења, транспорта, информације и продаје у циљу њиховог побољшања''.

Логистичке активности се могу поделити на: Основне и Помоћне.

2. Skladiiste, definicija, uloge

Под складиштем се углавном подразумева место за чување робе, али данас је складиште динамичнији систем у коме кретање робе представља доминантну активност. Складиштење представља део логистике, као активност или функција која за циљ има чување робе. Улоге складишта:

Савлађивање просторних и временских разлика између места производње и потрошње и времена,

Обезбеђивање привременог складиштења у активностима претовара, Остваривање што мањих логистичких трошкова, са жељеним нивоом опслуге

корисника, Обезбеђивање привременог одлагања отпадног материјала или материјала за

рециклирање, Остваривање економичности транспортних процеса (комбиновање разних видова

транспорта.

3. Transport, definicija, podela

Транспорт у логистичком систему, има улогу да савладава просторни пут између произвођача, потрошача и добављача. Транспортом се остварује веза између свих, елемената у производно-потрошачком ланцу.

Спољашњи:

Ваздушни Водени Друмски Железнички

Унутрашњи: Прекидног дејства и Непрекидног дејства

2

4. Spoljašnji transport, podela

Спољашњи транспорт представља премештање материјала путника и робе на већим растојањима. Овај вид транспорта може бити излазни и улазни.

5. Unutrašnji transport, definicija, podele

Унутрашњим транспортом се врше функције утовара, претовара, истовара и чување материјала и производа у току одвијања ових функција. Подела:

унутар погона, између погона, од погона до унутрашњег сккладишта, унутар унутрашњег складишта, од унутрашњег складишта до погона, унутар улазног складишта, од улазног складишта до погона, од погона до излазног складишта, унутар излазног складишта и од излазног складишта до превозника.

6. Oblikovanje sistema unutrašnjeg transporta u industriji Интензитет транспорта карактерише се теретом који се премешта у одређеној

количини по једииници времена. Транспортовани терет се може назвати податком у унутрашњем транспорту. Релација транспорта представља раздаљину између места са ког се узима терет и

места на које се премешта. Законски прописи су обавезни за индустрије где постоји опасност од пожара и

експлозија.

7. Podela transportnih sredstava prema načinu rada транспортна средства прекидног дејства, транспортна средства непрекидног дејства.

8. Podela transportnih sredstava prema pogonu транспортна средства са ручним погоном, транспортна средства са механичким погоном, транспортна средства са гравитационим погоном.

9. Podela transportnih sredstava prema pravcu dejstva транспортна средства са хоризонталним дејством, транспортна средства са вертикалним дејством,

3

транспортна средства са комбинованим дејством.

10. Podela transportnih sredstava prema položaju подна транспортна средства, висећа транспортна средства.

11. Karakteristike viljuškara Брзина кретања, Носивост, Висина дизања терета, Брзина дизања и спуштања терета и Угао нагиба подизног уређаја.

12. Pogon viljuškara Ручни Мотори СУС Електрични

13. Podela viljuškara

Подела виљушкара може се извршити: 1. према положају виљушке, 2. према положају возача, 3. према распореду и броју точкова, 4. према врсти погона, 5. према уређајима за кретање, 6. према конструктивним карактеристикама уређаја за подизање терета.

14. Konstrukcija i osnovni delovi viljuškara

Конвенционална конструкција виљушкара је примарно прилагођена за рад са компактним јединицама у облику палете или контејнера. Основни делови виљускара:

Шасија (1), Седиште (2), Задња осовина (3), Предњи точкови (4), Хидраулични систем (5), Резервоар хидрауличног уља (6), Хидраулични цилиндри за нагињање (7), Хидраулични цилиндри за подизање (8), Погон пумпе (9), Погонски шалтер (10), Ручна кочница (11), Управљач (12), Ножна кочница (13),

4

Телескоп (14), Електромотори (15), Контактори (16), Акумулаторска батерија (17), Пнеуматици (18), Виљушке (19).

15. Sklopovi viljuškara Шасија, Погонски уређај, Уређај за кочење, Урађај за управљање, Хидраулични систем и Систем за дизање.

16. Šasija viljuškara

Шасија код виљушкара израђена је од јаког челичног лима и њена улога је та да даје виљушкару облик, повезује све делове и склопове у целину и штити их од механичког оштећења, тј. од свих спољашњих утицаја.

17. Pogonski uređaj viljuškara

Погонски уређај обухвата мотор и све оне делове који преносе енергију од мотора на погонске точкове. Код виљушкара са моторима СУС погон је на предњим точковима, а само неки теренски виљушкари имају погон и на предњим и на задњим точковима. Код електровиљушкара са 4 точка погон је увек на предњим точковима, а код конструкције са 3 точка може бити на предњем или на задњем точку.

18. Uređaji za kočenje viljuškara

Уређаји за кочење код виљушкара су углавном на предњим точковима, а понекад на задњим. Возна кочница је увек ножна, а паркирна ручна. Ножна кочница је обично хидраулична, док је ручна увек механичка. Код малих виљушкара ножна кочница може бити механичка, док је код већих она пнеуматска. Кочнице сачињавају:

кочиони добош, кочионе папучице, полуга и опруга.

19. Uređaji za upravljanje viljuškara

5

Виљушкаром се управља помоћу волана. Механизам за управљање код виљушкара са 4 точка сличан је као код аутомобила с том разликом што се виљушкаром управља задњим точковима. Модернији и тежи виљушкари имају уграђене хидрауличне или серво волане за лакше управљање.

20. Hidraulički sistem viljjuškara

Хидрауличним системом називамо склоп свих хидрауличних компоненти који су међусобно спојени цевима у којима се налази уље које кружи за време рада виљушкара. Овај систем се користи за хидрауличне кочнице, а нарочито за радне операције дизања, спуштања, нагињања и др. Хидраулични елементи код виљушкара су:

пумпа, разводни вентил, сервомотор за дизање, пригушни вентил, сервомотор за нагиб, цевни водови, резервоар и филтри.

21. Mehanizam za dizanje viljuškara

Механизам за дизање састављен је од рама и цилиндра. Рам се састоји из спољашњег и фиксног дела, унутрашњи или помоћни део који се телескопски извлачи и колица са виљушкама. Колица висе на једном или 2 ланца који морају бити неоштећени и равномерно затегнути. Најобичнији механизми за дизање су са једноструким извлачењем, а цилиндар им је једноставан.

22. Specijalni zahvatni uređaji viljuškara Уређаји који олакшавају и убрзавају руковање палетизованих терета (продужеци за

виљушке, ротатори, потискивач) Уређаји који омогућавају руковање непалетизованих терета (трн, конзола, кашика,

кљешта) Разни облици заштитних решетки које код руковања кабастим теретом обезбеђују

заштиту возача виљушкара Уређаји који омогућавају реализацију операција које нису у домену претоварног

задатка (радне корпе за монтажу или репаратуру инсталација у халама и др.).

23. Klasifikacija viljuškara Носивост Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара

6

Да ли су са седиштем или без седишта Према врсти погонског агрегата и др.

24. Nosivost viljuškara лаки до 12 [kN],  средњи преко 12 до 32 [kN],  средње тешки преко 32 до 80 [kN] и  тешки преко 80 до 500 [kN].

25. Položaj težišta tereta u odnosu na bazu viljuškara

Положај терета у односу на базу виљушкара има битан утицај на носивост, а самим тим и на целокупан процес транспорта и конструкцију возила. Према овом критеријуму виљушкари се класификују на оне виљушкаре који:

Са тежиштем терета изван базе виљушкара –чеони (фронтални) Са тежиштем у бази (виљушкари без противтега)  Са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни) За рад у високорегалним складиштима.

26. Vrste viljuškara

Узимање транспортних јединица се врши подвожењем виљушке, при чему уређај за дизање може бити:

без оптерећења (виљушка се ослања на подлогу) и под оптерећењем (виљушка се не ослања на подлогу).

27. Uslovi koje moraju da ispunjavaju viljuškari да одговарају постојећим карактеристикама транспортних путева (ширина, равна

подлога и носивост подлоге), да дужина транспортних путева одговара економичној употреби виљушкара, да носивост међуспратне конструкције одговара употребљеном виљушкару у случају

етажне примене, да одговара карактеристикама материјала који се транспортује, да може савладати евентуалне нагибе и успоне транспортног пута, да висина дизања буде усклађена са слагањем по нивоима или регалима, да се познаје однос рада који се остварује операцијама транспорта и неопходног

дизања при складиштењу и да се познаје однос кретања напред и кретања уназад.

28. Frontalni, čeoni viljuškari

7

Чеони виљушкар је најраспрострањенији конструктивни облик виљушкара, нема могућност увлачења виљушки али има велику универзалност у примени унутрашњег транспорта. Кретање се остварује само напред – назад што представља препреку за употребу ове врсте виљушкара у складиштима ограничене површине. Његови основни делови су: 

рам са осовинама и погонском групом,  уређај за дизање и  систем за управљање 

29. Viljuškari sa težištem tereta u bazi

Виљушкар са тежиштем терета изван базе због свог основног недостатка који се огледа у великој сопственој тежини или у великим димензијама иницирао је развој концепта у коме се тежиште налази унутар базе. У примени су два решења:

Слободне виљушке и Виљушке у облику шкољкастог омотача

30. Viljuškari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju

Виљушкар са тежиштем терета изван базе због свог основног недостатка који се огледа у великој сопственој тежини или у великим димензијама иницирао је развој концепта у коме се тежиште налази унутар базе. У примени су два решења:

Слободне виљушке и Виљушке у облику шкољкастог омотача

31. Bočni viljuškari

Код бочног виљушкара терет после захватања при транспорту не лежи на захватном уређају као код других виљушкара, већ на платформи која је постављена изнад рама возила. Бочна стабилност виљушкара при захватању и одлагању терета обезбеђује се преко ослонаца који се активирају хидрауличним путем. Погонски агрегат код бочних виљушкара је најчешће СУС-мотор и ретко се производе са електробатеријским погоном.

32. Bezbednost i zaštita na radu sa viljuškarima

Поред примене механизације и сталне модернизације транспорта, број повреда у унутрашњем транспорту у односу на укупан број повреда у индустрији учествује са 25%. При раду са виљушкарима може доћи до повреда на раду, које могу бити лакше и теже , па чак може бити и трајних инвалидитета и у најгорем случају смртних случајева. Повреда на

8

раду, која се још назива и озледа или траума, представља насилно оштећење организма изазвано бројним негативним утицајима, као што су:

Механичка сила, Електрична енергија, Висока температура, Бука, Електромагнетно зрачење, Вибрације, Изложеност хемијским утицајима итд.

33. Mere za bezbedan rad sa viljuškarima

За безбедан рад виљушкара непоходни су:

Равна и тврда подлога без испупчења и удубљења, Да само возило буде исправно (притисак у гумама исправан, исправне кочнице, волан

без зазора, исправна сирена, исправан механизам за дизање,..) Да седиште возача буде заштићено са стране и одозго, Да се правилно рукује виљушкаром (да се подиже дозвољен терет одређеног облика и

димензија), Да јарбол при вожњи буде забачен уназад, а терет што мање подигнут од подлоге (око

300mm), Избегавање наглог кочења, Да брзина виљушкара не буде већа од 6 m/s,

34. Dnevni pregled viljuškara

Дневни преглед врши руковаоц који мора поседовати одређена знања о томе како машина функционише и како препознати недостатке и неисправности на истој. Он обухвата:

Ниво уља у мотору, Ниво уља у резервоару хидраулике, Ниво воде у хладњаку, Ниво уља у резервоару за кочнице, Ниво електролита у акумулатору, Инструменте на командној табли, Прикључне клеме на акумулатору, Звучну и светлосну сигнализацију, Пнеуматике, Виљушке, Осигураче за виљушке,

9

Ланац телескопа, Хидрауичну инсталацију и Команде.

35. Uputstvo za bezbedan rad sa viljuškarima

Пре почетка рада са виљушкаром, руковалац виљушкаром врши преглед и контролу комплетног виљушкара и то:

Ниво уља у мотору, Ниво уља у резервоару хидраулике, Ниво воде у хладњаку, Ниво уља у резервоару за кочнице, Ниво електролита у акумулатору, Инструменте на командној табли, Прикључне клеме на акумулатору, Звучну и светлосну сигнализацију, Пнеуматике, Виљушке, Осигураче за виљушке, Ланац телескопа, Хидрауичну инсталацију и Команде.

36. Zabrane pri rukovanju viljuškarima Подизати и превозити терет тежи од номиналне носивости виљушкара, Подизати и превозити терет непознате тежине, Подизати и превозити људе на виљушкама и виљушкарима, Подизати и превозити опасне хемикалије, уколико нису спроведене посебне мере

заштите, Нагло скретање и заустављање, Подизати и спуштати терет у току вожње, Оставити да терет непотребно стоји на виљушкама, Подизати и спуштати терет ако виљушкар није закочен ручном кочницом, Вршити пренос терета ако телескоп није нагнут уназад, Превозити терет уколико виљушке нису осигуране од померања осигурачима Возити виљушкар брже од 5 km/h у затвореном простору, односно 10 km/h на

отвореном простору, Управљати виљушкаром ако предњи и задњи пнеуматици нису под истим притиском, Вући и гурати друга возила и терет,

10

Оптерећивати задњи део виљушкара ради повећања носивости, Радити више радњи истовремено, Управљати виљушкаром ако су неисправне кочнице и сирена и На виљушкару држати опасне материје

37. Pravila kojih se moraju pridržavati rukovaoci viljuškara Не користите виљушкар без одобрења. Пре почетка рада преконтролишите функционалност и ефикасност виљушкара. Не скидајте и не дирајте заштитне и сигурносне уређаје. Не возите возило ако су вам руке или обућа замазане или мокре. Команде виљушкара се могу покренути само са возачког места. Уверите се у капацитет подне подлоге преко које требате прећи са виљушкаром. Увек проверите да је пут слободан и прикладан. Поштујте ознаке које се налазе у радним подручјима, а у случају да исте недостају,

проследите према саобраћајним прописима. Маневришите са теретом што је могуће ниже и са ротацијом уназад. Прилагодите брзину према условима пута и саме околине. У случају препрека на путу, исте треба уклонити и обавестити надлежна лица. Одржавајте сигурносно растојање у односу на возила која су испред вас. 13) Укључите звучни сигнал у нивоу раскрсница, врата и у присуству пешака. 14) Пажљиво маневришите посебно са високим теретом. 15) Брижљиво треба поштовати ограничења брзине. 16) Не уперујте виљушкар према другима. 17) На утоварним рампама возите са теретом усмереним према горе, а када сте празни

савилама усмереним према доле.

18) Не ходајте попречно по утоварним рампама 19) Не пењите се на камионе или вагоне који нису прикладно имобилизирани. 20) Пазите да не узрокујете судар противтегом и вилама приликом скретања. 21) Не вуците и не гурајте друга возила ако немате на располагању прикладну опрему. 24) Нико не сме пролазити или стајати испод подигнутих вила чак и када су без

терета. 23) Када се виљушкар користи за радове и/или за одржавање на висини, исти мора

бити опремљен са прикладном и одобреном радном платформом. 22) Забрањен је превоз лица.

38. Bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih Нема задржавања радника у манипулативном простору, Терет се транспортује са подигнутим виљушкама на пола метара од пода,

11

Размак између виљушки подесити према врсти и облику терета, При преношењу других терета, истовремено са два виљушкара, мора се одредити лице

које ће командовати и усклађивати рад оба виљушкара, Хидрауличне инсталације са мерно – регулационим арматурама морају бити исправне, Виљушкар обавезно зауставити и обавестуту непосредног руковаоца уколико се

примети нека неисправност у току рада, Уколико је виљушкар неисправан, на њему се обавезно поставља табла са натписом

„НЕИСПРАВАН“, Редовно вршити контроле и прегледе виљушкара и Руковаоц виљушкара мора бити оспособљен за безбедан ра и здравствено способан за

безбедан рад са виљушкаром.

39. Periodični pregledi viljuškara Дневни, Недељни, Месечни и Годишњи (можда је одг.)

40. Dizalice, definicija, namena

Под појмом дизалице подразумевају се покретни и непокретни уређаји на ручни и моторни погон. Намењени су за дизање и спуштање висећег терета,са или без његовог преношења,који ради помоћу челичног ужета или ланца за добош,а подесени су са рад куком,грабилицом или другим захватним носећим средством.

41. Podela dizalica према начину рада, правцу дејства, положају, броју покрета, месту употребе итд.

42. Tipovi dizalica мосне, порталне,полупортално,претоварни мостови, каблкранови, конзолне дизалице (радионичке,стубне,аутомобилске,гусеничке,половне и

железничке).

43. Klasifikacija dizalica na osnovu pogonske klase прва погонске класа (лаки режим), друга погонска класа (средњи режим)

12

трећа погонска класа (тешки режим) четврта погонска класа (врло тешки режим).

44. Osnovni parametri dizalica

Номинална (називна) носивост (Qn). Висина дизања (H) је вертикално растојање од пода до најниже тачке куке у њеном највишем положају. Радне брзине су брзине праволинијског кретања погона дизалице при раду са номиналним оптерећењем при потуно укљученом мотору и стационарном стању .Овде се разликују :

брзина дизања ( Vd ) брзина вожње витла ( Vк ) брзина вожње моста (Vm).

Распон је растојање између шина на стазама дизалице.

45. Vrste opterećenja dizalica

Главна оптерећења су она која делују у стању мировања дизалице (погонски терет и сопствена тежина дизалице).

Допунска вертикална оптерећења јављају се услед осцилације приликом захватања предмета, као последица еластичности материјала и конструкције.

46. Mosne dizalice, vrste kretanja, pogon

Мосне дизалице користе се при манипулацији најразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторијама, енергетским објектима, ваљаоницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже и слично. Мосне дизалице имају три врсте кретања:

дизање или спуштање терета, кретање мачке кретање моста

Погон за покретање моста може се остварити са спороходним или брзоходним трансмисионим вратилима, при чему се добија погон од једног електромотора или са посебним погоном на погонске точкове мотора. Коришћење начина погона зависи углавном од оптерећења и распона дизалице.

47. Mosne dizalice, sastavni delovi мост колица главна решетка спољна вертикална решетка

13

хоризонтална решетка бочни носачи точкови шине кабина за управљање мотор

48. Centralni pogon kolica mosne dizalice мотор редуктор точак спојница вратило

49. Jednogrede mosne dizalice

Једногредне мосне дизалице користе се при манипулацији најразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторима, енергетским објектима, ваљаоницама, ливницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже опреме и слично. Једногредне мосне дизалице израђују се од носивости (Q) 500 kg do 20 t и распона(L) до 25m.

50. Dvogrede mosne dizalice

Двогредне мосне дизалице користе се при манипулацији наразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним просторима, енергетским објектима, ваљаоницама, ливницама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже. Двогредне мосне дизалице израђују се од носивости (Q) 1t до 50t и распонима (L) до 30m.

51. Viseća mosna dizalica

Висеће мосне дизалице као и једногредне и двогредне мосне дизалице уграђују се у просторе где је потребно баратати великом количином материјала са великом појединачном масом. Уградњом мосне дизалице простор на поду остаје слободан за основну делатност фабрике и нису потребни широки транспортни путеви као код коришћења виљушкара за премештање материјала.

52. Centralni pogon mosne dizalice

Централни погон - погон помоћу брзоходног вратила се остварује тако што се на средини носача налази електромотор , а лево и десно до њега вратила која су преко спојнице спојена са редуктором, па се преко једног или више парова цилиндричних зупчаника

14

погон преноси на погонске точкове. Предност овог погона је што су вратила мањег пречника.

електромотор вратила спојница редуктор погонски точкови

53. Odvojeni pogon mosne dizalice

Одвојени погон – погон помоћу електро осовине се остварује тако што уместо једног погона, постоје два потпуно независна погона за покретање леве и десне стране, где један погон покреће леву, а други погон десну страну вратила. Како не би дошло до неједнаког кретања крајева вратила, укључивање оба погона мора бити истовремено тј. Један електропрекидач служи за истовремено пуштање оба погона. Овакви погони се користе код дизалица великих распона и великих носивости (порталне дизалице). Недостатак оваквог решења је већа цена, због два независна погона

54. Pogon kretanja kolica

Погон кретања колица мачке врши се по шинама које су постављене на главном носачу моста, она се састоји из рама, који се израђује од челичних профила, механизма за покретање мачке и точкова. На мачки се смешта и механизам за дизање терета.

Електромотор Редуктор Погонски точак мачке Спојница Излазно вратило

55. Pogon dizanja tereta

Погон дизања терета је најважнији погон који је заступљен на свакој дизалици и он се састоји од електромотора (1), електричне спојнице (2), кочнице (7), улазног вратила редуктора (3), добоша (4), челичног ужета (5) и доње котураче са куком(6).

56. Uređaji za vešanje tereta

У уређаје за вешање терета спадају куке, грабилице, клешта, платформе, траверзе, узенгије и електромагнет и они морају бити тако конструисани да спрече испадање олабављеног ужета из жлеба ужнице.

57. Kuka

15

Кука је универзално и најраспрострањеније средство за вешање терета. Куке се израђују поступком ковања или пресовања од квалитетног челика. Ливење је забрањено због нехомогености у материјалу. Куке се могу радити и састављањем лимова (ламела) и њиховим закивањем. Куке за вешање терета се израђују према одговарајућим стандардима и бирају се према терету који се подиже. Свака кука на дизалици мора имати доказ о квалитету који даје произвођач. Неке куке, код којих постоји могућност испадања терета, опремају се такозваним заптивачима који имају задатак да спрече испадање терета. На свакој куки мора да буде утиснута ознака носивости, а мора постојати и атест за куку. Иситивање куку се врши теретом увећаним за 25% од номиналног трајања од 10 минута.

58. Platforme, traverse I klješta

За везивање и вешање комадастих терата употребљавају се теретне платформе, разна клешта и хватачи, носеће греде, траверзе и сл. Ова средства треба да омогуће лако и брзо вешање и скидање терета. Ова средства треба да имају малу сопствену тежину.

59. Grabilice

Грабилице представљају средства која се користе за пренос велике количине растреситих материјала. Грабилице су транспортне посуде које имају велику сопствену тежину због чега се самостално пуне, али се због тога смањује корисна носивост дизалице. Грабилице морају имати уређај за затварање и отварање чељусти.

60. Uzengije

Код подизања веома великих терета не користе се куке него узенгије. На узенгији се мора налазити утиснута ознака носивости. При коришћењу узенгија и њиховом везивању за носеће уже морају бити испуњени сви услови у погледу сигурности. Употребљавају се две врсте узенгија:

коване узенгије зглобне узенгије

61. Elektromagneti

Електомагнет се користи за подизање и премештање материјала са магнетним особинама(лимови, профили, струготина и др.). Предност коришћења електромагнета је та што се при раду са њима не троши време на везивање и одвезивање терета. Код подизања терета магнетом, не троши се време на манипулацију. Електромагнет има велику сопствену тежину, а приликом нестанка струје у електромагнету терет се откачиње, што представља велики недостатак.

62. Užad

16

Постоје две врсте ужади: ужад од биљних влакана и челична ужад. Ужад од биљних влакана имају слабе механичке особине па се користе само као помоћна ужад, а не смеју се користити ни као теретна ни као радна ужад. Смеју да се користе само за учвршћивање терета. Челична ужад имају велику примену код мосних дизалица. Користе се за ношење или везивање терета, вучу или затезање уређаја дизалица или делова дизалица.

63. Lanci

Ланци за ношење и везивање терета који се стално употребљавају на мосним дизалицама, морају задовољити одредбе одговарајућих стандарда. Највише се примењују чланкасти и зглобни ланци. Чланкасти ланци се деле у две групе:

чланкасти ланци са кратким карикама чланкасти ланци са дугим карикама

Зглобни ланци израђују се од ламела и користе се за мосне дизалице које транспортују терете велике носивости јер су прилично сигурни.

64. Doboš

Добош представља део механизма за дизање терета као и његову везу са редуктором. Добоши служе за намотавање ужета или ланца, при чему се обртно кретање механизма за дизање терета претвара у транслаторно кретање терета. Добоши имају цилиндрични облик

65. Koturi

Котури се израђују од ливеног гвожђа и челика и израђују се посебно за ужад а посебно за

ланце. Ужад и ланци при пролазу преко котура не треба да буду изложени великим

напрезањима на савијање, као и опасностима брзог хабања, али због тога што ужад и

ланци при прелазу преко котурова могу бити изложени великим напрезањима на савијање

мора постојати одређени однос између пречника. Котур за изравњавање се не сматра

радним котуром, већ служи само за изравњавање у краковима ужета.

66. Koturače

Котурача се уводи у механизам за дизање терета да би се умањила сила затезања ужета и смањио моменат терета на добошу. Тада се добија мањи преносни однос између мотора и добоша. Котураче представљају систем покретних и непокретних котурова који су спојени једним ужетом помоћу којих се при подизању терета смањује сила затезања на ужету.

67. Kočnice

17

Кочнице су обавезан и најодговорнији елемент сваке дизалице па и мосне. Свака од механизама на дизалици има своју сопствену кочницу. Код механизама за дизање терета кочница има задатак да задржи терет на одређеној висини, а код механизама за кретање има задатак да обезбеди заустављање на одређеном месту. По намени кочнице се могу поделити на кочнице за спуштање, за кретање и за заустављање. Кочнице се могу поделити према врсти погона на аутоматске кочнице и кочнице са управљањем.

68. Graničnici sile

Од граничника сила највише се користе граничници носивости и граничници обртног

момента. Граничници носивости примењују се код дизалица код којих носивост не сме да

буде прекорачена изнад максималне дозвољене вредности, јер тада долази до

преоптерећења дизалице. За ограничење носивости може се користити поред граничника

носивости и граничник момента терета, који мора да реагује на задату величину момента.

69. Graničnici kretanja

Механизам за подизање терета на мосним дизалицама на моторни погон мора да буде

опремљен аутоматским искључивачима граничницима који ће искључити погон дизања када

захватно средство достигне свој највиши положај. Тако да је задатак граничника да на време

искључи један од погона. Постоје две врсте граничних прекидача:

полужни гранични прекидачи

вретенасти гранични прекидачи

70. Upravljački uređaji na mosnoj dizalici

Управљачки уређаји служе за управљање мосном дизалицом преко помоћних

струјних кола управљања и заштите. Они се употребљавају ручно или преко механизма. У

управљачке уређаје спадају:

тастер,

командни контролори

гранични прекидачи

блок контакти и друго

Управљачки уређаји могу бити постављени у кабини на дизалици или на стационарном

пулту одвојено од дизалице.

18

71. Električne instalacije mosne dizalice

Електрична инсталација код мосне дизалице мора испуњавати услове утврђене

одговарајућим стандардима и прописима о техничким нормативима за електричне

инсталације ниског напона до 1000 V. Ради руковања и управљања расклопним и разводним

уређајима, ходници дизалице морају бити високи најмање 1,8м и широки најмање 0,4м.

Свака дизалица па и мосна мора бити опремљена растављачем који раставља постројења од

главног клизног вода или савитљивог главног прикључног вода. Растављачи се морају

закључавањем обезбедити од случајног и неовлашћеног укључивања. Растављач се не

поставља ако се њиме напаја само једна дизалица којом се рукује с пода.

На дизалици мора постојати барем једна дизалична склопка помоћу које се могу

зауставити сва кретања дизалице, осим код дизалица код којих постоји само

електромоторни погон за уређај за дизање.

72. Postavljanje mosne dizalice

Недовољно растојање између покретних делова дизалице и непокретних делова околине у

којој се креће та дизалица, може да буду узрок разним удесима при чему могу да се јаве

веома тешке последице. Па је из тих разлога неопходно да се још пре пројектовања и

постављања дизалице предузму одређене мере сигурности како би се омогућио сигуран

рад дизалице. Те мере представљају одређена минимална растојања која се морају постићи

да би се избегла опасност додира. Посебне мере које се морају предузети везане су за

опасност која се јавља између дизалице и околних елемената грађевинског објекта, затим

мере за постављање платформи, лествица, прилазних стаза и носача стаза, пошто од њих

зависи безбедно коришћење дизалице.

73. Gabariti sigurnosti

Безбедност при кретању дизалице у великој мери зависи од испуњавања прописаних

габарита сигурности. Цео простор изнад кога се дизалица креће представља потенцијану

опасну зону. Разлог томе је што терет може да падне или да при свом кретању закачи

машине, уређаје или људе, који се налазе у тој зони. Да би се то избегло потребно је да се

19

у халама јасно обележе слободни пролази изнад којих дизалица може да транспортује

терет. Слободан пролаз мора да се обележи код дизалица код којих се управља с пода.

74. Staze

Стазе по којима се крећу дизалице имају задатак да преко дизаличних точкова и шина, по којима се оне крећу, примају целокупно оптерећење дизалице, односно тежину терета и сопствену тежину. Зато је њихово постављање, димензионисање и правилно одређивање врло важно за сигурно коришћење дизалице.

75. Ograde I oklopi

Ограде и оклопе треба поставити на оним местима на дизалици на којима постоји

опасност од пада или повреда. Све покретне делове механизма који могу доћи у додир са

човеком треба оклопити чврстим лименим заштитницима који морају бити тако

причвршћени да не спадну са дела који штите. Обавезно се морају оклопити зупчасти и

пужни преносници, спојнице из којих вире завртњи, добоши и други делови који се налазе

у близини радних места или пролаза.

76. Kabina za upravljanje mosnim dizalicama

Кабина представља радно место лица које је одговорно за рад и сигурност дизалице, па се с обзиром на ту одговорност, постављају посебни услови у погледу смештаја, димензија и уређења кабине. Кабину за управљање имају скоро све дизалице на моторни погон. Препоручује се постављање кабина на свим мосним дизалицама код којих брзина кретања прелази 50-60m/min, због тога што се сматра да при већим брзинама није обезбеђена довољна сигурност при командовању с пода. Кабине се израђују као покретне и непокретне. Покретне кабине се везују за рам мачке са којом се заједно крећу дуж целог распона дизалице. Непокретне кабине учвршћују се за доњи појас једног од главних носача. Висина кабине у којој дизаличар ради у стојећем положају без седишта не сме бити мања од 2 м.

77. Platforme I lestvice

За безбедно улажење у кабину мосне или неке друге дизалице морају се поставити

посебни прилази, платформе са чврстим непокретним лествама. Предности прилаза

кабини преко платформе су многи. Овај начин је јефтинији од изградње прилазне стазе,

омогућује директно улажење у кабину са платформе, чиме се избегавају све непријатне

20

последице које се могу јавити због улажења преко стазе на мосту. Под платформе мора да

буде израђен од чврстог материјала. За прилаз платформи користе се лествице.

78. Pregledi mosnih dizalica

Дизалица, њени делови и опрема подлежу прегледима и испитивањима пре пуштања у

рад. Преглед и испитивања у одређеним временским интервалима су дневни, недељни,

месечни, годишњи и генерални.Преглед и испитивање дизалице мора се обавити након

доказа статичке стабилности дизаличне стазе и добијање геодетских снимака колосека

дизалице. О извршеном прегледу и испитивању пре пуштања у рад дизалице (први

преглед и испитивање) дају се извештај и потврда који чине саставни део матичне књиге

дизалице. Резултати месечних, годишњих и ванредних прегледа и испитивања уписују се

у контролу књиге дизалице.

79. Dnevni pregled

Дневним прегледом исправности дизалице, њених делова и опреме утврђују се по

правилу следеће:

да ли је возна стаза слободна (преглед обе шине)

да ли исправно ради кочница на погонском механизму за покретање моста, за

покретање возног витла и за дизање терета

да ли су носива средства исправна (преглед куке и ужета)

да ли је расклопни апарат исправан (затворен, неоштећен итд.)

да ли дизалична склопка у кабини правилно искључује и укључује струју

да ли функционише хидраулична и пнеуматска инсталација

да ли је исправно дугме за брзо искључење

да ли је исправан систем за подмазивање

да ли уређај за отварање и затварање грабилице ради исправно

да ли уређај за пренос терета помоћу носивог електроматнета раде исправно

80. Nedeljni pregled

Недељни преглед њених делова и опреме, поред прегледа састоји се по правилу од :

21

прегледа стања уземљења и исправности водова према земљи (визуелни преглед

спојева шина и уземљења и исправности водова према земљи

испитивања исправности целокупног осветљења

визуелног прегледа прилазних лествица и ограде на стази дизалице

прегледа и подешавања свих носећих елемената (куке, ужад, котураче итд.) и уређаја за

кочење

преглед исправности уређаја за подмазивање и додавање мазива

преглед спојница и других елемената за пренос снаге, без отварања редуктора ако то

није потребно

преглед и подмазивања механичких делова електричних уређаја на електромоторима,

граничним склопкама, контролерима и осталом

81. Mesečni pregled

Месечни преглед дизалице, њених делова и опреме, састоји се од:

прегледа стаза, спојева шина и причвршћивања уз конструкцију или носиви бетонски

део

прегледа горњег и доњег строја дизаличне стазе дизалице са колосеком постављеним

на тло

прегледа кочнице на механизму дизања

предлед кочнице на уређају за покретање моста

визуелних прегледа погона за покретање моста возног витла и уређаја за дизање терета

(точкова, осовина, зупчаника и лежаја редуктора)

визуелног прегледа расклопних апарата у кабини и на мосту

прегледа одузимача струје

визуелног прегледа електричних водова од одузимача струје до мотора

проверавања исправности и делова граничних склопки (крајњих искључивача)

проверавање чистоће кућишта електромотора, нарочито перфорације заштитних капа

вентилатора

прегледа рада мотора и контролера

прегледа стања хидрауличне и пнеуматске инсталације

22

82. Godišnji pregled I generalni remont

Годишњи преглед, њихових делова и опреме састоји се од детаљног прегледа машинских

уређаја, делова опреме, носеће конструкције, електричних уређаја и дизаличне стазе и

испитивања појединих делова конструкције, уређаја, изолације електричне инсталације,

електромотора, елетроопреме и дизалице у целини. На основу налаза о истрошености,

делови и опрема дизалице замењују се или се дизалица реконструише. При генералном

ремонту обично се врше радови на модернизацији дизалице. Генерални ремонт врши лице

главне механичке и електро радионице. При генералном ремонту прегледају се сви

механизми, мењају добоши, редуктори, поправља челична конструкција, мења се електро

инсталација, мења или поправља електро апаратура.

83. Ispitivanje dizalica

Свака дизалица мора се подвргнути пробном испитивању ради провере сигурности при

раду. Пробно испитивање уређаја за дизање и преношење терета врши се:

пре предаје нове дизалице на употребу

после реконструкције или веће оправке носеће конструкције, постоља, рамова мачке и

друго, као и после замене важних делова витла дизалица којом се битно мењају

карактеристике уређаја као целине

после премештања дизалице на друго место, ако се дизалица ради преноса претходно

мора демонтирати а на новом месту поново монтирати.

84. Statičko ispitivanje dizalica

После завршетка техничког прегледа приступа се испитивању дизалице. Прво се врши

статичко испитивање, које има за циљ проверу носеће конструкције дизалице и њених

делова. За испитивање после реконструкције или оправке као и промене локације, узима се

терет увећан за 10% од максималне нормалне носивости дизалице. Припремљен пробни

терет треба на сигуран начин да се привеже за носеће средство, које се нормално

употребљава и дигне на висину од око 100мм. Терет се поставља у положај који одговара

највећим деформацијама носеће конструкције дизалице. Код мосних дизалица то је средина

23

распона слика 47., а код дизалица са краком то је крај конзоле. Да би се избегао утицај

величине угиба дизаличне стазе при мерењима угиба носеће конструкције, дизалицу треба

поставити што ближе ослонцима стазе или изнад њих. Испитивање траје 10 минута и за то

време посматра се понашање носеће конструкције и мери њен угиб.

85. Dinamičko ispitivanje dizalica

Уколико је статичко испитивање дало задовољавајуће резултате приступа се динамичком

испитивању. За динамичко испитивање узма се терет који је за 10% већи од номиналне

носивости дизалице. Испитивање има за циљ проверу механизма за дизање терета,

кратање моста и мачке, проверу кочнице и уређаја за сигурност. Динамичко испитивање

врши се на тај начин што се испитани терет подиже и спушта неколико пута, и на

различитим висинама, мачка се креће по целом распону, а мост дуж целе стазе.

Испитивање траје онолико времена колико је потребно да се испита исправност свих

механизама, кочница и сигурностних уређаја дизалице. Уколико су резултати техничког

прегледа, статичког и динамичког испитивања дизалице задовољавајући, чланови

комисије за пробно испитивање потврђују својим потписима у записнику матичне књиге

да се дизалица може пустити у рад.

86. Nezgode pri radu sa mosnim dizalicama

Мишљење да су дизалице релативно безопасни уређаји је погрешно и неодрживо,

корене таквог мишљења треба тражити у чињеници да је број незгода на дизалици мањи у

односу на укупан број незгода. Узроци незгода и повреда на дизалицама могу бити:

пад дизалице са стазе или њихово рушење

неисправност или непостојање уређаја за ограничење носивости

неправилно постављање дизалице

недовољна пажња приликом премештања терета

контролна исправност дизалице и њихових делова

24

87. Zabrane rukovaocu dizalice

Правилно подизање терета подразумева масу терета која одговара носивости дизалице, сигурно окачињање и причвршћење за носеће средство, уравнотежење терета, потпуно вертикално подизање, подизање терета који је потпуно слободан. Правилним подизањем терета повећава се сигурност при раду са дизалицом, спречава се пад терета и отклањају све опасне последице изазване падом терета. Зато се још пре подизања терета треба уверити да ли маса терета одговара носивости дизалице. Ако је величина терета непозната или сумњива, потребно је да се иста одреди, јер процена величине терета на основу искуства је непоуздана.

Такође је забрањено:

не сме се дизати терет већи од дозвољеног

не сме се подизати неслободни терет (укрштени терет, извлачење из гомиле затрпани

терет и тд.),

не сме се подизати замрзнути терет (овакав терет се сматра неслободним због

замрзнутости на подлогу).

забрањено је косо подизање терета и косо вучење терета због опасности од повреда

вучење терета је изузетно могуће ако оно није косо, него се остварује помоћу котура

где не постоје косе силе.