SOCIOLOGIJA - ISPITNA PITANJA (i odgovori)

* - "važno"*** - "biće sigurno"

1. Šta su indikativni, a šta normativni iskazi?Indikativni iskazi su naučni iskazi, a normativni iskazi su društvena pravila. Indikativni tvrde ono što jeste, a normativni propisuju ono što bi trebalo da bude, u skladu sa našim interesom. Naučni zakon se otkriva, a zakonski akt se donosi.

2. Koji su konstituivni principi ili metodski postulati nauke?- Objektivnost - praktična proverljivost,- Preciznost - uočavanje iskustveno malih, ali saznajno značajnih razlika,- Pouzdanost - iskaz mora biti teorijski dokazan,- Opštost - iskaz se mora odnositi na sve pojave iste vrste, tj. na celu klasu pojava, a ne samo na pojedinačni slučaj,- Sistematičnost - stvaranje mreže međusobno povezanih pojmova,- Istoričnost ili razvojnost - samokritičnost, samokorekcija nauke.

3. Šta je istina? ***Istina je ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. Aristotel je u svojoj "Metafizici" napisao: "Istina je reći o onom što jeste da jeste, a o onom što nije - da nije. Neistina je reći o onome što jeste da nije, a o onom što nije da jeste." To je klasična teorija istine, odnosno teorija korespodentnosti ili adekvatnosti.

4. Koji su uslovi i kriterijumi istinitog saznanja? Da bi jedan iskaz mogao biti formulisan kao naučna hipoteza čija je istinitost mogućna a koju tek treba utvrditi, on mora biti smisaon, informativan, obrazložen i društveno komunikabilan, kao i da označava neko činjenično stanje o kome je mogućno steći iskustvo. A to iskustvo u nauci mora biti metodično stečeno, po načelima: objektivnosti, preciznosti, pouzdanosti, opštosti, sistematičnosti i razvojnosti.

5. Šta čini dodirnu tačku između nauke i religije? Nauka i religija imaju dodirnu tačku u principu sistematičnosti. To obeležje se u religiji postiže dogmatski: znatan broj stavova se postulira i nameće kao sistem tačnih stavova bez empirijskih proveravanja.

6. Po čemu se filozofija razlikuje od nauke? Nauka je u tesnoj vezi sa filozofijom, ali o njihovom međusobnom odnosu i granicama nema potpune saglasnosti. Filozofija predstavlja celovito tumačenje sveta (prirode, društva i čoveka) te je ona po svom predmetu opštija od svih nauka. Ona je racionalna i kritička svest o tom svetu i obuhvata pitanja mogućnosti njegovog saznanja i vrednosti i smisla ljudske egzistencije.

1

7. Šta je pozitivizam? Pozitivizam je pravac u fulozofiji i nauci po kome prirodne nauke, kao razvijenije, treba da postanu uzor društvenim naukama. Ideal naučnog saznanja u prirodidnim naukama je uzročno objašnjenje veza među pojavama. Pozitivizam može biti klasični (spoj engleskog empirizma i francuskog racionalizma) sa mehaničko - matematičkom (Džon Stjuart mil) i organicističko - evolucionom strujom i logički (neopozitivizam).

8. Šta je istorizam? Istorizam je pravac u filozofiji i društvenim naukama po kome je istorija, a ne prirodne nauke uzor za njihov razvoj.

9. Šta je hermeneutika? Hermeneutika je još od Aristotela dobila smisao nauke o tumačenju.

10. Šta je funkcionalizam? Funkcionalizam je jedan od najuticajnijih pravaca kako u klasičnoj, tako i u modernoj sociologiji i antropologiji.

11. Šta je ideal naučnog saznanja? (metoda razumevanja)Ideal naučnog saznanja u prirodnim naukama i ono čime one impresioniraju je velika tačnost i preciznost u utvrđivanju činjenica o onome što jeste i nastojanje da se tako utvrđenje činjenice uzročno objasne na osnovu naučnih zakona. Ovaj ideal je teško ostvarljiv u društvenim naukama, jer između prirode i društva, pa time i između prirodnih i društvenih nauka postoje bitne ili korenite razlike. Društvene nauke se još sinonimno nazivaju duhovne, kulturne ili istorijske nauke. Po Rikertu, društvene nauke ne teže otkriću opšteg, zajedničkog, nego baš onome što je osobeno, samosvojno u duhovnim, pa tako i društvenim pojavama, nastojeći da se razume njihov smisao ili značenje.

12. Osnovne karakteristike pozitivnog znanja po Kontu?Realno, praktično, pouzdano, precizno saznanje koje nije samo negativno, već i konstruktivno i u kome se ne teži apsolutnim, nego samo relativnim istinama.

13. Šta je determinizam? Vrste determinizma. *Svaka pojava u prirodi i društvu određena je ili uslovljena čitavim nizom drugih pojava. Upravo ta određenost ili uslovljenost neke pojave drugim pojavama naziva se determinizam (od latinske reči determinare, što znači odrediti). Ti nizovi uticaja jednih pojava na druge čine tzv. determinističke spletove a sve uticaje na neku pojavu možemo označiti kao uslove ili determinante njenog nastanka.Tri deterministička modela, prema tome kako objašnjavaju pojave: 1. Monokauzalni - traži se glavni uzrok2. Pluralistički - šta sve utiče3. Sintetički - šta sve utiče i kolikom snagom

14. Kako se prema snazi i načinu delovanja mogu podeliti uslovi u determinističkom spletu? *Uslovi u determinističkom spletu se mogu podeliti na: okolnosti, činioce, povode i uzroke. Okolnosti su uslovi koji na pojavu deluju malom determinističkom snagom i to posredno.

2

Činioci ili faktori su bitni uslovi nastanka neke pojave, koji na nju deluju neposredno i u značajnoj meri. Ako se u njohovom odsustvu pojava nikada neće desiti, onda su to nužni uslovi, a ako su to činioci koji uvek izazivaju neku pojavu, onda su to dovoljni uslovi. Povodi su nužni uslovi koji deluju malom snagom, ali neposredno. Uzroci su najznačajniji, najdelatniji, najdinamičniji činioci, istovremeno i nužni i dovoljni uslovi, jer se pojava u njihovom odsustvu nikad ne dešava, a u njihovom prisustvu se uvek događa.

15. Specifičnosti društvenog determinizma.Prema osobenostima determinističkih sistema u čitavoj objektivnoj stvarnosti mogu se razlikovati fizikalno - hemijski, biološki, psihički, i društveni determinizam. U oblasti društvenog determinizma u užem smislu deluju tri međusobno tesno povezane sfere: tehničko - tehnološka, organizacijska i kulturna. Na društvo deluju svi navedeni determinizmi, što društveni deterministički sistem u širem smislu čini otvorenim i veoma složenim sistemom.

16. Šta je metod? Šta je metodologija? *Termin metod potiče od starogrčke reči methodos koja je imala mnoštvo značenja, a koja se mogu svesti na jedno osnovno - postupanje prema pravilu ili put, način dolaženja do nečega. Stoga je naučni metod pridržavanje određenih pravila kako bi se došlo do istine o nekom delu objektivne stvarnosti. Metod se proučava u specijalnoj logičkoj disciplini koja se naziva metodologija. Metod neke nauke je prilagođen predmetu istraživanja i tesno je srastao sa pojedinim teorijskim orijentacijama. Sociološki metod je globalan ne samo zato što se tako proučava društvo kao celina nego i zato što je on neophodan u sociološkom proučavanju bilo koje društvene pojave. Ako se proučavaju jezik, religija, pravo ili bilo koja druga pojava ili njihove vrste, uvek se razmatra njihov dvostruki odnos sa društvom: kako ih društvo uslovljava (društvena uslovljenost) i kako one utiču na druge društvene pojave i društvo u celini, odnosno u čemu je njihova društvena funkcija. Ovde metod znači određen ugao, pristup ili perspektivu gledanja na pojave.

17. Koja su tri elementa (sastavna dela) strukture naučnog metoda? ***1. Logička struktura metoda koja obuhvata probleme definisanja, klasifikovanja i zaključivanja2. Postupak naučnog saznanja u kome postoji određena postupnost ili faze: određenje predmeta, postavljanje hipoteza, prikupljanje činjenica, njihov opis, izvođenje zaključaka i njihovo naknadno proveravanje.3. Tehnike ili sredstva za prikupljanje činjenica kao što su: posmatranje, ispitivanje, analiza sadržaja, merenje, statističke tehnike, eksperiment, uporedni metod.

18. Šta se određuje definicijom, šta klasifikacijom, a šta zaključivanjem? Definicijom se određuje sadržaj (konotacija), klasifikacijom obim (denotacija), a zaključivanjem odnos među pojmovima.

19. Šta su definicije? Elementi definicije.Definicijom se određuje sadržaj pojma, njegove suštinske karakteristike. Sadržaj pojma označava njegovu konotaciju. Definicija se formuliše u obliku iskaza (suda, stava) koji predstavlja logičku vezu među pojmovima. U strukturi definicije razlikuju se difiniendum - pojam koji se definiše i definiens - pojmovi kojima se definiše. Prilikom definisanja se,

3

naročito u nauci, treba čuvati od logičkih grešaka, zato je potrebno znati pravila definisanja.

20. Pravila definisanja.1. Definicija ne sme da sadrži samo negativne odredbe, jer se time samo kazuje šta pojam nije, ali ne i šta jeste. 2. Definicija se ne sme kretati u krugu, jer se tako čini logička greška circulus vitiosus (pogrešan krug)3. Definicija ne sme biti ni preširoka ni preuska. Preširoka je ako je izostavljena neka bitna karakteristika, a preuska je ako sadrži neku isuviše specifičnu karakteristiku.4. Definicija mora biti precizna i sažeta i da sadrži samo suštinske karakteristike. 5. Pojam treba definisati samo jasnim, a po mogućstvu već prethodno definisanim pojmovima.

21. Vrste definicija.- verbalne (samo rečima)- ostenzivne (pokazne)(rečima i pokazivanjem predmeta)- eksplicitne (navođenje sadržaja)- implicitne (sadržaj se razjašnjava)- sinonimne (izjednačavanje sa poznatom reči)- analitičke (navođenje bitnih karakteristika)

- karakteristične definicije (pomoću najbližeg roda i osobene razlike)- sintetičke (spoljašnji odnos sa drugim pojavama) - genetičke ( objašnjavaju nastanak i razvoj pojave)- teorijske (definisanje pojma na apstraktan način) - operacionalne (navođenje indikatora)

22. Šta su indikatori? Klasifikacija indikatora i primeri. ***Indikatori ili pokazatelji se dobijaju u postupku operacionalizacije teorijskih pojmova. Oni se odnose na iskustveno opažljive pojave koje su u nekoj vezi sa apstraktnim, teorijskim pojmom. Indikatori se mogu klasifikovati na različite načine. Oni mogu biti kvantitativni i kvalitativni, u zavisnosti od toga da li se mogu izraziti količinski ili ne. Indikatori mogu biti uzročno povezani sa suštinom pojave, odnosno njenim apstraktnim pojmom, ali mogu biti i samo u statističkoj korelaciji u kom slučaju veza još uvek nije teorijski objašnjena. Primeri: visina živinog stuba u toplomeru ili termometru je indikator ili pokazatelj temperature. Kao indikatori religioznosti mogu se uzeti verovanja u pojedine verske dogme, kao indikatori modernizacije društva se, obično, uzimaju: planiranje porodice, razvijena tehnologija, profesionalizacija rada, tržišna privreda, pravna država, demokratija, masovna kultura.

23. Klasifikacije. ***Klasifikacijom se određuje obim pojma ili njegova denotacija, a to znači skup pojedinačnih slučajeva na koji se neki pojam može primeniti. Klasifikacija se dobija logičkim postupkom deobe kojom se obim nekog opštijeg pojma (roda) deli na posebnije pojmove (vrste). Postoje određena ↙

4

24. logička pravila klasifikacije, odnosno načela naučnog klasifikovanja. ***1. Klasifikacija mora biti dosledno izvedena prema jednom kriterijumu. Kao princip podele obično se uzima neko opšte svojstvo. 2. Klasifikacija mora biti potpuna, a to znači da se zbir obima vrsta mora poklapati sa obimom roda podeljenog pojma.3. Klasifikacija mora da bude što iscrpnija, tj. da ima što manje rezidualnih grupa (grupa "ostalo").4. Sve klasifikacijske grupe ili vrste moraju na istom stupnju podele biti jasno razgraničene jedna od druge tako da se međusobno isključuju i tako izbegne mogućnost da se jedan slučaj može svrstati u dve ili više grupa. 5. Klasifikacija treba da ima dovoljnu diskriminacijsku oštrinu tako da se njome otkrivaju dovoljno značajne teorijske razlike.

25. Kontovo razvrstavanje nauka. Osnovni kriterijum je jednostavnost ili složenost predmeta, ali to uslovljava i istorijski redosled njihovog pojavljivanja, kao i osnovnu metodu kojom se služe. Prema ova tri kriterijuma Kontova složena klasifikacija nauka izgleda ovako:

vrste nauka osnovni metod1. matematika logika2. astronomija posmatranje3. fizika eksperiment4. hemija klasifikacija5. biologija uporedni metod6. sociologija istorijski metod

26. Šta je zaključivanje? Definicije, klasifikacije i zaključivanje su logički elementi metoda. Kao misaoni procesi oni preciziraju sadržaj, obim i međusobne odnose pojmova. Odnos među pojmovima utvrđuje se iskazom, sudom ili stavom. Ova tri termina se u logici upotrebljavaju kao sinonimi koji označavaju jezičku formulaciju koja ima smisla i u kojoj se nešto tvrdi ili poriče, a što može biti istinito ili lažno. Zaključivanje je misaoni proces u kome se jedni iskazi izvode iz drugih iskaza. Zaključivanjem se određuje odnos među pojmovima.

27. Koje vrste posrednog zaključivanja postoje? Posredno zaključivanje ili zaključivanje u užem smislu može biti deduktivno, induktivno i analogijsko. Kod deduktivnog zaključivanja se posebno izvodi iz opšteg, kod induktivnog opšte iz posebnog, a kod analogijskog zaključivanja posebno iz posebnog. Kod dedukcije zaključci slede sa logičkom izvesnošću iz premisa. Kod indukcije zaključci logički slede iz premisa samo sa izvesnom verovatnoćom, a ne sa potpunom izvesnošću.

28. Postupak naučnog istraživanja.Svako pojedinačno istraživanje treba da bude povezano sa određenom naučnom teorijom i ukupnim saznanjem u konkretnoj nauci. U ovom pogledu danas u društvenim naukama, a posebno u socioogiji postoje dva suprotstavljena jednostrana gledišta. Prvo je skupljački empirizam, u kome je u prvom planu prikupljanje činjenica bez utemeljenja u određenoj teoriji i bez definisanja teorijsko - saznajnih ciljeva istraživanja. Drugo gledište

5

precenjuje ulogu teorije u istraživanju - teorijski apstrakcionizam, svodeći istraživanje na proveravanje teorijskih hipoteza deduktivno izvedenih iz određene teorije. Hipoteze su stavovi u kojima se izražava postojanje određene vrste veze i odnosa između pojave koja čini predmet istraživanja i nekih drugih elemenata (pojava).

29. Istraživačke tehnike. U savremenim istraživanjima u oblasti društvenih nauka najčešće se od istraživačkih metoda i tehnika koriste: posmatranje, razgovor i upitnik, analiza sadržaja, merenje, statistički metodi, eksperiment i uporedni metod. Izbor tehnika za prikupljanje podataka vrši se u skladu sa prirodom problema i postavljenim zadacima istraživanja.

30. Šta je posmatranje? Posmatranje predstavlja jednu od najstarijih i najšire korišćenih istraživačkih tehnika uopšte. Može se definisati kao prikupljanje podataka o prirodnim i društvenim pojavama putem njihovog neposrednog čulnog opažanja. Posmatranje je neposredno, plansko, usmereno na tačno određene sadržaje, sistematsko i vođeno od strane stručnog lica. Ograničenosti posmatranja: uvid samo u sadašnjost, ostaje na nivou obaveštenja o spoljašnjoj strani događaja.

31. Vrste posmatranja. Dve osnovne vrste posmatranja: posmatranje bez učestvovanja i posmatranje sa učešćem. U prvoj vrsti posmatranja istraživač - posmatrač posmatra pojavu i istovremeno beleži ono što je opazio. Prilikom posmatranja sa učestvovanjem posmatrač se može naći u sledećim ulogama: potpuni učesnik, učesnik - posmatrač, posmatrač - učesnik, čisti posmatrač.

32. Ispitivanje.Ispitivanje (razgovor i upitnik) spadaju u red u naše vreme najčešće korišćenih tehnika za prikupljanje podataka o čoveku i društvu. Intervju (razgovor) je tehnika za prikupljanje podataka i može se odrediti kao "svako prikupljanje podataka prilikom govornog opštenja, s ciljem da se dobijena obaveštenja upotrebe u nauče svrhe". Postoje dve vrste upitnika: standardizovani i nestandardizovani. Ograničenosti upitnika i razgovora vezuju se za teškoće saznajnog karaktera i psihološke teškoće.

33. Merenje. Merenje je tehnika koja ima zadatak da kvalitativne razlike izrazi na precizniji način tako da se pokaže stupanj razlika. Merenje odgovara na pitanje: koliko? Merenje se može definisati kao označavanje pojava i predmeta, odnosno nekih njihovih obeležja pomoću brojčanih simbola koji se merenim pojavama pridaju na osnovu precizno utvrđenih pravila. Značajna je Liketova - Bogatiova skala.

34. Statistički metodi. ***Statistički metodi nalaze se u grupi istraživačkih tehnika koje su u savremenim istraživanjima u čestoj upotrebi. Radi se o kvantitativnom metodu koji se koristi za prikupljanje, obradu i analizu podataka o masovnim i dinamičnim pojavama, što ga čini pogodnim za primenu i u prirodnim i u društvenim istraživanjima. U istraživanjima društvenih pojava najčešće se koriste sledeći statistički metodi:

6

- teorija uzorka - omogućuje saznanje o masi pojava na osnovu ispitivanja određenog broja jedinica ili elemenata te mase. Odabir jedinica se vrši tako da one verno reprezentuju celu masu ili skup. Najčešće se koriste dve vrste uzorka: slučajni i stratifikovani.- zakon velikih brojeva (kod pojava velikog obima) - mere korelacije (ukazuju na povezanost i stepen povezanosti različitih karakteristika pojava)

35. Šta odlikuje analizu sadržaja? ***Analizu sadržaja odlikuje nastojanje da sadržaj poruke prouči na objektivan, sistematičan i kvantitativan način. Objektivnost se postiže stvaranjem sistema jednoznačnih kategorija za razvrstavanje sadržaja proučavane poruke. U klasifikacije osnovnih jedinica, koje moraju biti izgrađene na što potpuniji način, obično se uključuju: pojedine reči ili simboli, ličnosti, vreme emitovanja, posvećeni prostor i vreme i drugo.

36. Šta je eksperiment? ***Eksperiment ili ogled, kao tehnika za prikupljanje činjenica, je veštačko izazivanje pojave u strogo planiranim i kontrolisanim uslovima, sa ciljem da se proveri postojanje nekog pretpostavljenog uzročnog odnosa. Eksperiment počiva na ideji da se u što čistijem vidu ispita specifično dejstvo eksperimentalnog činioca, kao pretpostavljenog uzroka, na eksperimentalni objekat, kao posledicu, dok se svi ostali uslovi u eksperimentalnoj situaciji drže pod kontrolom i ne menjaju se. Ako dođe do promene na eksperimentalnom objektu, možemo pretpostaviti da je reč o uzročnom dejstvu eksperimentalnog činioca, jer se ostali uslovi nisu promenili. To se najbolje vidi na eksperimentu sa kontrolnom grupom.

37. Tri ograničenosti eksperimenta. ***1. Iz etičkih razloga često nije mogućno izvesti eksperiment na ljudima,2. Eksperiment se može izvesti samo u malim grupama (mikrosociologiji), a ne i u globalnim društvenim oblicima (makrosociologiji),3. Laboratorijski eksperiment se izvodi u jednoj veštačkoj društvenoj situaciji tako da se ljudi u njoj ponašaju drugačije nego u prirodnim situacijama.

38. Uporedni metod. *Uporedni ili komparativni metod treba razlikovati od logičke operacije poređenja. On ima dve osnovne funkcije: opisnu funkciju i otkrivanje uzročnih odnosa. Može biti zamena za eksperiment. Emil Dirkem je sugerisao da se uporedni metod upotrebi na 3 različita nivoa:1. na nivou istog globalnog društva2. na nivou različitih globalnih društava, ali istog istorijskog tipa3. na nivou svih istorijski poznatih tipova društvaPo Dirkemu uporedni metod nije jedan od metoda sociologije, nego sam sociološki metod.

7

39. Šta je naučno objašnjenje i koje su vrste objašnjenja? Objašnjenje i predviđanja se izvode iz naučnih zakona i naučnih teorija kao opštih i sistematizovanih iskustvenih stavova. Vrste objašnjenja: uzročno, strukturalno, sistemsko, funkcionalno, genetičko, teleološko.

40. Šta je teorija? Teorija je celina sistematski povezanih opštih iskustvenih stavova.

41. Šta je sociologija? * Sociologija predstavlja opštu, teorijsku i osnovnu (fundamentalnu) nauku o društvu. Kao opšta nauka o društvu ona za predmet proučavanja uzima ljudsko društvo kao osobenu realnost, odnosno društveni svet kao celinu različitih oblika čovekove kolektivnosti. Sociologija otkriva šta je društvo i uopšte društveno i osnovne determinizme na području društva.

42. Koja su osnovna područja proučavanja sociologije? *Prvo, sociologija ima zadatak da svojim proučavanjem obuhvati društvo u njegovoj celovitosti. Drugo, sociologija proučava društvenu strukturu nastojeći da utvrdi zakonitosti njenog nastanka i funkcionisanja. Treće područje predmeta sociologije je proučavanje društvenog razvoja i promena (društvena dinamika). Četvrto, sociologija proučava osnovne istorijske oblike kroz koje ljudsko društvo prolazi u svom razvoju i njihove specifičnosti.

43. Sociološke discipline i 5 razloga njihovog nastanka. *Premda je sociologija opšta, teorijska i fundamentalna društvena nauka, postoji čitav sistem socioloških disciplina koje se nazivaju i sociološkim naukama. Postoji bar 5 razloga zbog kojih su se formirale zasebne sociološke discipline. To su:1) Nastajanje sve veće specijalizacije rada u težnji da se što iscrpnije prouči neka oblast i tako postaje specijalizovani stručnjak ili ekspert2) Za neke oblasti društvenog života ne postoje posebne društvene nauke (rad, porodica, naselja), pa su se tako formirale sociologija rada, sociologija porodice, sociologija naselja...3) Postoji tendencija ka zatvaranju pojedinih društvenih nauka, pa su tako nastale sociologija politike, sociologija prava...4) Potreba društvenih ustanova za podacima i analizom koji su potrebni za njihovo društveno delovanje5) Institucionalizacija sociologije u nastavi pojedinih struka na univerzitetuZaključak je da se sociologija, kao i sve druge nauke, sve više institucionalituje i profesionalizuje.

44. Odnos čoveka i prirode. Priroda i društvo. *Društvo je deo prirode, a sastoji se od ljudi. Priroda je sveukupnost materijalnog sveta u prostoru i vremenu. Sa stanovišta čoveka, priroda može biti kosmička i zemaljska. Čovekovo zemaljsko okruženje je anorgansko i organsko. Osim spoljašnje, postoji u unutrašnja priroda čoveka. Veze čoveka i prirode su u tome što je čovek telo i organizam. Ono što čoveka razlikuje od životinja i prirode uopšte je, pre svega, rad, a taj rad je:

8

svestan i svrsishodan, instrumentalan. Čovek se služi simbolima, ima kulturu, prenosi iskustva s generacije na generaciju i to omogućava istorijski razvoj društva.

45. Šta je društvo? Određenje društva. Društvo je celina društvenih delanja i društvenih odnosa, čija su struktura i dinamika određeni razvojem podele rada. U sociološkim proučavanjima uobičajen je naziv globalno društvo.

46. Koji su konstitutivni elementi društva? 1) Rad kao čovekova svesna, slobodna, stvaralačka i svrsishodna delatnost, predstavlja čovekovu generičku suštinu2) Kultura kao skup duhovnih i materijalnih tekovina3) Organizovanost, bez čega život u društvu ne bi bio moguć4) Samodovoljnost - sposobnost društva da egzistira kao relativno samostalna celina5) Dinamičnost kao kretanje i enjanje društva i pojedinih njegovih delova6) Istorijski kontinuitet koji je moguć zahvaljujući prenošenju kulture sa starijih pokolenja na mlađe, pri čemu svako pokolenje stvara nešto novo doprinoseći izgradnji i razvitku društva7) Stanovništvo, onosno skup ljudi koji žive na određenoj teritoriji u datom vremenu. Stanovništvo je bitan konstitucioni element društva. Stanovništvo je promenljivo u pogledu broja i teritorijalnog rasporeda. 8) Teritorija, odnosno geografsko područje9) Prirodna sredina - geografski i biološki uslovi

47. Šta je društvena pojava i koja su njena dva osnovna elementa? Društvena pojava je veza ljudskih ponašanja, koja se sastoji iz dva dela: 1) ljudskih ponašanja2) povezivanja tih ponašanja

48. Kakva mogu biti ljudska ponašanja? S obzirom na momenat svesti, ljudska ponašanja mogu biti:1) prirodno, ako nisu izazvana svešću2) kulturno, ako su izazvana svešću, imaju smisao3) društveno, ako je reč o povezivanju takvih svesnih ponašanja

49. Vrste društvenih pojava1) Društveni procesi (dinamička strana društvene pojave)2) Društveni odnosi (spoljašnja strana društvenih pojava)3) Društvene tvorevine (rezultati društvenih procesa. Npr. nauka, umetnost, država)

50. Šta su potrebe? Potrebe su dinamičke snage koje pokreću individualna i društvena delovanja i određuju ponašanje ljudi. Društvo nastoji da kod svojih mladih procesom socijalizacije razvije poželjne potrebe.

9

51. Klasifikacija potreba.Postoje različite klasifikacije potreba. Najčešća podela je na primarne i sekundarne potrebe. Primarne su urođene, genetski određene, a sekundarne se stiču u procesu socijalizacije i individualizacije.

52. Kako Abraham Maslov deli potrebe? ***Abraham Maslov je uveo podelu na potrebe nedostajanja (oskudice) i potrebe postojanja (rasta). kada se zadovolji potreba nedostajanja, prestaje napetost, a kada se zadovolji potreba postojanja, javlja se nova potreba, ne prestaje napetost.

53. Šta su interesi? Interes je kategorija novovekovne političke i društvene teorije koja vodi poreklo od latinske reči interesum, što znači biti između, učestvovati. Interesi su inicijatori ljudskog delanja. Interes označava usmerenost subjekta na određeni objekt ili potencijalnu akciju prema određenim dobrima od bitnog značaja za subjekta.

54. Podela interesa.Najpoznatija je podela na opšte i posebne. Postoji problem njihovog usklađivanja. Postoji i podela na instrumentalne (postizanje cilja) i ekspresivne (sam čin delovanja).

55. Šta je legitimitet? Zadovoljavaju se uglavnom interesi koji imaju legitimitet, odnosno društvenu opravdanost tih interesa i mogućnosti interesenata da ih nesmetano ostvaruju.

56. Šta su vrednosti? Vrednosti su specifična vrsta duhovnih tvorevina kojima se izražavaju ciljevi, poželjne osobine, idealnost određenih predmeta, društvenih i prirodnih stanja, društvenih odnosa i ličnosti (idealne osobine). Vrednosti obuhvataju postavanje ciljeva i uobličavanje smisla ljudskog delanja. Odsustvo vrednosti naziva se adhedonija.

57. Hijerarhija vrednosti. Vrednosti su po pravilu hijerarhijski organizovane. Vrednosti se hijerarhizuju u vrednosni sindrom, vrednosnu orijentaciju i vrednosne sisteme.

58. Šta su norme? Elementi normi. *Društvene norme su pravila o ponašanju ljudi. Svaka norma se sastoji iz dva elementa, dispozicije i sankcije. Dispozicija je osnovno pravilo, a sankcija način na koji će društvo reagovati.

59. Šta je status ili položaj? Koje su tri komponente. ***Status je mesto koje pojedinci zauzimaju u društvu na osnovu obavljanja različitih zadataka i funkcija i uz koje se vezuju određeni oblici ponašanja. 3 komponente statusa ili položaja su: bogatstvo, moć i ugled (društvena čast).

60. Šta su uloge? * Uloga je ponašanje koje se očekuje od pojedinaca koji zauzimaju određeni status. Uloga izražava i razvija status.

10

61. Podela statusa. *Osnovna podela je na univerzalne, koji postoje u svakom društvu i statuse koji su specifični za pojedina društva (npr poglavica). Univerzalni se mogu podeliti na:1) položaj s obzirom na pol i starost2) profesionalni status3) status u hijerarhiji društvenog ugleda i društvenog prestiža4) porodični status 5) status po osnovu pripadnosti (klasi, sloju, političkoj partiji, verskoj organizaciji.S obzirom na način zauzimanja postoje pripisani (dobija se činom rođenja) i stečeni status (rezultat delovanja izbora pojedinca).

62. Podela rada. ***Podela rada je deljenje određene ljudske delatnosti na delimične radne zadatke i posebne uloge i njihovo privremeno ili trajno vezivanje za određene pojedince ili društvene grupe. Najpre se pojavljuje prirodna podela rada: prema polu, uzrastu i fizičkoj snazi. 3 istorijske podele rada: razdvajanje zemljoradnje i stočarstva, izdvajanje zanatstva, izdvajanje trgovine. Podela rada po Marksu, opšta, posebna i pojedinačna podela rada. Opšta podela rada obuhvata razlikovanje osnovnih oblasti delatnosti u društvu: poljoprivrede, šumarstva, industrije, trgovine... Posebna podela rada izražava se kao raščlanjavanje svake od oblasti na pojedine grane. Tako se npr. u okviru industrije razlikuju tekstilna, metalna, hemijska, prehrambena... Pojedinačna podela rada je podela rada unutar radne jedinice ili preduzeća. Prve dve podele su društvene, a pojedinačna podela rada je tehnička podela rada. Značajna je i podela na umni i fizički rad. Smatra se jednom od najoštrijih podela u društvu. Postoji i podela rada na upravljačke i izvršilačke funkcije, gde se izražava nejednakost po dimenziji raspodele društvene moći. Četiri osnovne dimenzije podele rada, a time i društvene strukture su:- Horizontalna- Vertikalna- Institucionalno - organizacijska- Teritorijalna.

63. Šta je struktura društva?U elementarnom smislu struktura je skup elemenata (sastav) koji su odnosima povezani u celinu (sistem).

64. Koja su dva elementa društvene grupe? 1) množina (ili više) ljudi2) odnos ili proces oko kojeg se grupa okuplja ili koji iz grupe proističe

65. Grupe po Mihajlu Popoviću (prema uzroku nastajanja). ***Prema uzroku njihovog nastajanja razlikuju se tri vrste grupa:1) Grupe koje su nastale i postoje radi obavljanja zajedničke delatnosti, odnosno radne uloge u društvenoj podeli rada (profesionalne grupe)

11

2) Grupe koje su nastale na osnovu porekla i zajedničkih uslova života, sa tri podvrste:1. prostorne skupine ili naselja (teritorija - selo, grad, lokalna zajednica)2. skupine povezane zajedničkim položajem (klase, slojevi, kaste, staleži)3. skupine povezane srodničkim, odnosno etničkim karakteristikama (porodica, rod, pleme, nacija)

3) Grupe koje su nastale zbog zajedničkih interesovanja i sklonosti njihovog zadovoljavanja (publika, prijatelji, susedi, ljubitelji nekih hobija...)

66. Vrste srodstva. Srodstvo je veza između pojedinaca posredstvom braka ili linija porekla. Postoji krvno ili prirodno srodstvo, koje je najvažnije, zatim patrilinearno, matrilinearno, bilinearno, tazbinsko, adoptivno i duhovno srodstvo. Industrijski razvoj razgrađuje srodničke odnose.

67. Šta je brak i koja su tri elementa braka?Brak je društveno priznata i odobrena emotivno - polna i društvena zajednica između dve odrasle osobe, po pravilu, suprotnog pola. Tri bitna elementa koja sadrži brak su: polno spajanje (kopulacija), život udvoje (kohabitacija) i društveno priznanje bračne zajednice (legitimizacija)

68. Socijalne osnove porodice i ekonomske funkcije, domaćinstvo. Socijalne osnove porodice: podizanje dece, socijalizacija i zaštitna funkcija. Ekonomske funckije - porodica je proizvodno - potrošačka ili samo potrošačka jedinica. Domaćinstvo je grupa ljudi, uglavnom bliskih srodnika koji zajedno stanuju i zajedno troše svoje prihode.

69. Šta je generacija? *Generacijsku grupu čine pripadnici iste starosne skupine koji su povezani zajedničkim iskustvom, proživljenim u prvom redu u mladosti i različitim od iskustva prethodnih starosnih grupa, kao i onih koje dolaze kasnije.

70. Šta su naselja? Šta proučava sociologija naselja? *Naselja su svojevrsna projekcija društva i kulture u prostoru. Ona umnogome opredeljuju način društvenog i kulturnog života. To su prostorne društvene grupe koje nastaju usled trajnog nastanjivanja ljudi na određenim lokalitetima. Sociologija naselja proučava odnos društva i naselja i to u dva aspekta:1) uticaj društva na naselja (društvena uslovljenost njihovog nastanka, razvoja, strukturisanja i funkcionisanja) i 2) Kako naselja utiču na društvo i ličnost (društvene funkcije naselja) U okviru sociologije naselja razvile su se sociologija sela (ruralna sociologija i sociologija grada (urbana sociologija)

71. Šta je zanimanje i koje su 4 osnovne karakteristike zanimanja? ***Zanimanje je skup istih ili sličnih radnih delatnosti, čije su osnovne sociološke i ekonomske karakteristike sledeće:1) da predstavlja specijalizovanu delatnost koja je jasno izdvojena u posebnu celinu u okviru postojeće društvene i tehničke podele rada i tako razgraničena od drugih društvenih delatnosti.

12

2) da se obavlja relativno trajno i na ustaljen način, uz pomoć određenih sredstava, a u cilju proizvodnje određenih premdeta ili pružanja korisnih usluga drugima.3) da predstavlja jedini ili bar glavni izvor prihoda kojim se obezbeđuje ekonomska egzistencija i društveni položaj pojedinaca ili grupa koje ga obavljaju i4) da se zasniva na posedovanju posebnog znanja, veština i obrazovanja koje se izražava kroz posedovanje određene kvalifikacije.

72. Šta je profesija? ***Profesija je zanimanje koje ima monopol nad delom određenog kompleksnog znanja i praktičnih veština i za koje je potrebno dugotrajno školovanje, najčešće visoko obrazovanje. Zanimanja prerastaju u profesije kada se povećava intelektualna komponenta i inovativni, nerutinski rad.

73. Koje su glavne karakteristike profesije? ***1) Stepen razvijenosti teorija i tehnika (utemeljenje na teorijskom znanju)2) Stepen monopola nad stručnom ekspertizom (država svojim aktima obezbeđuje ovaj monopol i time se eliminišu oni koji se datim poslom bave neovlašćeno ili neetički, bavljenje poslom je dozvoljeno samo za to posebno školovanim licima)3) Stepen spoljašnje prepoznatljivost profesije u društvu (profesija asocira na društveni status, ponašanje...)4) Stepen organizovanosti5) profesionalna etika (skup normi, vrednosti i ciljeva pripadnika neke profesije)

74. Šta je inteligencija u psihološkom, a šta u sociološkom smislu?U psihološkom, pod inteligencijom se podrazumeva sposobnost pojedinca da se putem mišljenja snalazi u novim situacijama ili sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. U sociološkom smislu, inteligencija je poseban oblik društvenog grupisanja čije poreklo se nalazi u podeli rada na umni i fizički rad, tj. u oslobađanju određenog broja pojedinaca od fizičkog rada i u njihovom trajnom vezivanju za razne oblike intelektualne delatnosti. U širem smislu, inteligencija je skupve kulturnim stvaralaštvom, organizacijom rada i zajedničkog života, kao i obavljanje poslova za koje je potrebno teorijsko znanje.

75. Etničke zajednice: obeležja.Etnička pripadnost i etničke zajednice su kategorije koje obuhvataju određena obeležja: teritorijalnost, kulturne spone i zajednička tradicija (mitovi, jezik, religija), zajednička istorija i osećanje pripadnosti etničkoj zajednici i solidarnost.

76. Vrste etničkih zajednica.Uobičajena je podela na predmoderne i moderne etničke zajednice. U predmoderne spadaju rod, pleme i narod, dok je moderni oblik etničke zajednice narod. Nastanak naroda vezuje se za prelazak sa stočarstva na zemljoradnju.

77. Šta je svojina i čega je činilac? *Svojina je društveno regulisan, institucionalizovan način ljudskog prisvajanja prirode. Njome su normativno regulisani odnosi među ljudima u vezi sa stvarima. Svojina je snažan činilac društvene integracije, ali i temelj uspostavljanja društvene nejednakosti.

13

78. Da li ima svojine u prirodi i zašto? *Svojine nema u prirodi, nego samo u društvu, jer je svojina društveni odnos. Prisvajanje prirode u životinjskom svetu se odvija instinktivno, a u ljudskom društvu normativno regulisano i "unutar i posredstvom" (Marks).

79. Šta je svojina, sociološki gledano? ***Sociološki gledano, svojina je društveni odnos, to jest odnos među ljudima s obzirom na stvari (posedovanje - isključivanje) a ne naprosto vlast ljudi nad stvarima. U strukturi svojinskog odnosa razlikuju se:1. Subjekt, nosilac ili titular svojinskih prava ili aktivnosti2. Objekt ili predmet posedovanja

80. Šta čini osnovu socijalne stratifikacije? (Glavni modeli za proučavanje vertikalne strukture društva)Osnovu socijalne stratifikacije čini podela rada, uz posredstvo odnosa društvene moći. Glavni modeli za proučavanje vertikalne strukture društva: klasnokonfliktni, stratifikacijski i elitistički.

81. Šta su klase? (klasnokonfliktni model)Ekonomski aspekt klasa je primaran, ali i druge zajedničke karakteristike, što za ishod ima neprijateljsko suprostavljanje (Marks).

82. Šta je sloj? Sloj predstavlja skupinu pojedinaca koji zauzimaju isti ili sličan status u društvu. Danas se smatra da se slojevi najčešće obrazuju od ljudi koji obavljaju ista ili slična zanimanja ili profesije. Slojevi se razlikuju po bogatstvu, moći i ugledu.

83. Po čemu se razlikuju elita i masa? 3 glavne elite ***Elita je organizovana manjina koja vlada, a masa je neorganizovana i fragmentirana većina kojom se vlada. Podela na elitu i masu izražava razlike u (ne)posedovanju moći. Za pripadnost eliti, prema paretu, odlučujuće je posedovanje superiornih biopsihičkih sposobnosti. U Americi je 40-ih i 50-ih godina prošlog veka na delu bio proces centralizacije moći u glavnim područjima društvenog života: privredi, državnoj upravi i vojsci, što su u stvari tri piramide društvene moći SAD. Vrhovi tih piramida su šefovi korporacija, političke vođe i vojni šefovi.

84. Koji su najznačajniji kanali društvene pokretljivosti? ***Najznačajnijim kanalima društvene pokretljivosti smatraju se1. Obrazovanje2. Profesionalna aktivnost i profesionalna kompetencija3. Sticanje materijalnog bogatstva4. Politička aktivnost5. Sklapanje braka

14

85. Koja je razlika između institucije i organizacije? ***Institucija je celina društvenih oblika ili odnosa koji su ustanovljeni zakonom, moralom ili običajima. Institucija je uvek povezana sa određenim organizacijama. Nisu retka shvatanja u kojima se ne pravi jasna razlika između institucija i organizacija, budući da se radi o sličnim i tesno povezanim analitičkim kategorijama. Treba razlikovati instituciju u širem smislu, kao normativno regulisano i ustaljeno ponašanje (svojina, usvojenje, svadba), od institucije u užem smislu, koja se odnosi na društvene organizacije.

86. Šta je politika u užem, a šta u širem smislu? *** U užem smislu, politika je odlučivanje koje se vrši pomoću državne vlasti. U tom značenju, politika je povezana sa društvenom moći, vlašću i vladanjem, potčinjavanjem i represijom, odnosno ustanovama i organizacijama za vršenje vlasti, a pre svega sa državom. U širem smislu, politika je aktivnost svesnog usmeravanja različitih grana delatnosti i oblasti društvenog života. Politika u najširem smislu obuhvata 7 elemenata:1) Politička delatnost (usmeravanja drugih delatnosti)2) Politički subjekt ili akter3) Ljudksa delatnost koja je predmet usmeravanja4) Cilj političke delatnosti ili pravac usmeravanja5) Sredstva usmeravanja6) Politička kultura7) Politička socijalizacija

87. Šta su političke partije, kada su nastale i koji su konstituivni elementi? ***Političke partije imaju preteču u antičkoj Grčkoj ("heterije"), u Rimu ("optimati", "populari", "gvelfi"), zatim u Firenci u doba renesanse. Pretpostavka za osnivanje političkih partija je stvaranje mogućnosti da se privatne osobe uključe u javne (političke) procese i da definišu, afirmišu i brane svoje interese. Političke partije su neophodni instrumenti, organizovane grupe sa zadatkom da se bore za ostvarenje interesa određenih delova društva, konkretnih društvenih grupa, slojeva i klasa. Reč partija vodi poreklo od latinskih reči part - deo, partire - deliti. Osnovni zadatak političkih partija je da osvoje i održe državnu vlast. Konstituivna obeležja političkih partija su: organizacija i trajnost, politička ideologija, težnja za osnivanjem i vršrenjem vlasti, politički program i politička delatnost.

88. U čemu je razlika između interesnih grupa i političkih partija? ***Interesne grupe predstavljaju neki interes i nastoje da ga ostvare različitim sredstvima, ali ne i da one same vrše državnu vlast. Interesne grupe spolja vrše pritisak na političke organe.

89. Šta je država?Država je političko - pravni oblik organizovanja globalnog društva kojim se uspostavlja legitimni poredak vlasti nad stanovništvom koje nastanjuje određenu teritoriju.

90. Karakteristike moderne države. 1. Načelo suverenosti2. Nacija - država3. Javno mnjenje

15

4. Aparat javne vlasti5. Univerzalni pravni poredak6. Racionalno prirodno pravo

91. Šta je pravo? ***Pravo je skup društvenih normi koje država sankcioniše svojim aparatom fizičke prinude koji raspolaže monopolom fizičke sile. Kao teorijska shvatanja prava postoje normativizam (pravo je idealni svet trebanja, izrazito normativna pojava), fakticizam (pozitivističko shvatanje), integralizam (izjednačavanje prava sa zakonom).

92. Šta je prirodno pravo? ***Prirodno pravo obuhvata univerzalna pravna načela i pravne vrednosti. Zakoni moraju biti usklađeni sa prirodni pravom. Prirodno ili racionalno pravo je izvršilo odlučujući uticaj na novovekovnu filozofiju i teoriju prava. Ono se zasniva na verovanju u moć razuma da iz jednog ili nekoliko principa izvede sve važeće odredbe prava.

93. Šta je pozitivno pravo? ***Pozitivno pravo sačinjavaju važeći zakonski propisi. Za njega su karakteristična neka sociološki relativna svojstva. 1) Pravni poredak se konstituiše kao složen i usklađen sistem u vidu hijerarhije.2) Sve pravne norme i odluke donose se po formalnom postupku.3) Pravno regulisani društveni odnosi su stalni i predvidivi4) Pravni propisi su glavni instrument društvene regulacije

94. Šta su devijacije? Devijacija je nepoštovanje, odnosno kršenje normi koje su u jednom društvu prihvaćene od većine njegovih članova. Pojam devijacije određen je kulturom jednog konkretnog društva i sa promenom kulture i on se menja.

95. Šta je kultura u užem, a šta u širem smislu? Kultura u užem smislu je unutrašnja, duhovna kultura, koju čine vrednosti i norme. U svakoj ljudskoj kulturi mogu se razlikovati vrednosni, normativni i instrumentalni elementi. U širem smislu, pojam kulture obuhvata i duhovnu i materijalnu kulturu kao sve ono što je čovek svojim radom i delovanjem stvorio. Iz toga sledi da kultura ima svoju stvaralačku i reproduktivnu dimenziju.

96. U čemu se razlikuju kultura i civilizacija? ***Francuzi i Englezi su civilizaciju označavali kao stanje suprotno varvarstvu. Nemci su kulturu stavljali u prvi, a civilizaciju u drugi plan. U Nemačkoj duhovnoj tradicijii postoji suprotsnost civilizacija - kultura, koja se izražava preko omiljenog dualizma spoljašnjeg i unutrašnjeg, materijalne i duhovne kulture, čulnog i idealnog, empirijskog i vrednosnog, univerzalnog i samosvojnog. Upravo u Nemačkoj istorizam doživljava svoj puni procvat. Po Nemcima je civilizacija velika kulturna celina na nekom geografskom prostoru ili u nekom istorijskom vremenu.

16

97. Šta je mit? 2 shvatanja. ***Po narativističkom shvatanju, mit je sveta priča praćena ritualom. Po ritualističkoj teoriji mita, obred ili ritual nije obrazloženje ili interpretacija mita, nego sama njegova suština. Jedna od glavnih funkcija mita je da učvrsti i uravnoteži društvo, da osnaži njegovu strukturu. Tri najkarakterističnija mita modernih vremena: politički, nacionalni, masmedijski.

98. Šta je magija? Magija je praktična veština preko koje se tajanstvenim radnjama teži postizanju željenog efekta.

99. Šta je religija? *** Religija je verovanje u sveto i unutrašnji doživljaj svetosti, koji izviru iz ljudske egzistencijalne situacije, praćeni osećanjima straha, ali i divljenjem, molitvom, žrtvom, obredom ritualom i verskom organizacijom, a koji teže da ispune i oblikuju celokupni život čoveka i društvene zajednice.

100. Koje su osnovne funkcije religije? ***Po funkcionalističkoj teoriji, osnovne funkcije religije su:1) saznajna (objašnjenje nastanka sveta i čoveka i društva u njemu)2) kompenzatorska (naknada za stvarne ili umišljene prikraćenosti)3) komunikativna (povezivanje vernika sa Bogom i među sobom)4) regulativna (preko sistema vrednosti i normi)5) integrativna (simboličko povezivanje članova zajednice)6) emocionalna (sigurnost, duševni mir)7) profetska (etički ideali)8) legitimacijska(opravdanje društvenog poretka)9) identitetna (identifikacija sa grupom)

101. Šta je moral? Moral je oblik ljudske prakse u kojem čovek usmerava i preoblikuje svoju ljudsku prirodu prema vrednosti dobra. Dobro u moralnom smislu je ono što je u zajedničkom interesu, što predstavlja zajedničku vrednost, što koristi zajednici kao celini.

102. Šta je običaj i koji su osnovni elementi običaja? Običaj je društveni propis ili norma po kome se u jednom formalno neinstitucionalizovanom i neorganizovanom kolektivitetu neki dugotrajni, ustaljeni način ponašanja smat obaveznim u određenim situacijama i za čije se nepridržavanje snose određene sankcije. Osnovni elementi običaja su: dovoljno dugo trajanje, masovna rasprostranjenost, svest o obaveznosti pridržavanja i primena sankcija

103. U čemu je razlika između navika i običaja?Običaji su iskustvom stečene navike, nastaju institucionalizacijom navika. Ali treba razlikovati običaj kao kolektivni orazac od navike kao ličnog iskustva. Postoje i kolektivne navike koje nemaju sankciju.

17

104. Običajni ciklusi. *Podela običaja na običajne cikluse: godišnji (npr. Božić, Uskrs, Đurđevdan...), životni (krštenjem ispraćaj u vojsku, svadbeni i posmrtni običaji...) i ostali običaji (regulišu vanredne, neciklične događaje)

105. Šta je umetnost? Umetnost je vid duhovnog stvaralaštva u kome je najviša vrednost lepo kao estetski doživljaj.

106. Šta je eskapizam?Eskapizam je bekstvo od tegobne svakodnevnice.

107. Struktura ličnosti po Frojdu. 3 elementa. *1. Id - instinktivni, nagonski deo ličnosti2. Ego - razumski, svesni deo ličnosti3. Superego - moralni, drušveni deo ličnosti

108. Šta je funkcionalna autonomija motiva?Sastoji se u tome da ono što je ranije bilo samo sredstvo za zadovoljenje bioloških potreba može postati autonoman motiv ili samostalna pokretačka snaga.

109. Specifično ljudske potrebe po Erihu Fromu. ***1) potreba za pripadnošću (emocionalnom vezom sa drugim ljudima)2) potreba za ukorenjenošću (pronalaženju svog mesta u društvu)3) potreba za stvaralaštvom4) potreba za identitetom5) potreba za pogledom na svet.

110. Crte autoritarne ličnosti. *Autoritarna ličnost je ekstremni tip konformističke ličnosti saobražene totalitarnom tipu društva. Autoritarna ličnost predstavlja psihološku osnovu fašizma. Autoritarna ličnost je psihološki rigidna osoba čije se crte ličnosti pojavlajuju u obliku sindroma, a te crte su: slepo pokoravanje autoritetu vođe, zahtev za strogom primenom pravila, odbacivanje inovacija, mržnja prema strancima (ksenofobija).

111. Socijalizacija ličnosti (primarna, sekundarna) ***Proces socijalizacija ostvaruje se delovanjem velikog broja činilaca koji se nazivaju agensi ili faktori socijalizacije. Možemo ih podeliti na dve grupe prema stepenu organizovanosti i socijalnom okviru u aktore socijalizacije sa eksplicitnom funkcijom ubrajaju se porodica i škola, a drugu grupu čine spontani uticaju velikog broja faktora (grupa vršnjaka, razne vrste udruženja, klubova, susedske i druge grupe) Postoji podela na primarnu i sekundarnu socijalizaciju. Primarna socijalizacija odvija se u najranijem detinjstvu, uglavnom u porodici, ali i u drugim grupama kojima pojedinac najpre pripada i u kojima on prima i usvaja osnovne oblike društvenog ponašanja (škola, srodničke i prijateljske skupine). Sekundarna socijalizacija odvija se delovanjem grupa i institucija u koje pojedinac stupa tokom svog kasnijeg života iz različitih razloga (sportske i kulturnoumetničke organizacije, preduzeća, ustanove...)

18

112. U čemu je razlika između rasta i razvoja? Rast je kvantitativna, a razvoj kvalitativna dimenzija. Razvoj uvek podrazumeva neki rast, ali svaki rast nije razvoj.

113. Razlika između evolucije i revolucije? Evolucije su delimične, postepene i mirne promene, a revolucionarne promene se izvode korenito, naglo i po pravilu oružanim putem. Kriterijum razlikovanja je karakter promena, tempo i način njihovog izvođenja.

114. Šta su društveni pokreti? Društveni pokreti su spontani, ali i organizovanju podložne akcije velikih grupa ljudi koje u kriznim i konfliktnim odnosima nastoje da ostvare neku strukturnu promenu u društvu.

115. Šta su sukobi? Sukob je konfliktna društvena situacija u kojoj dva ili više aktera imaju različite interese, a žele dostizanje nekog cilja, pri čemu svaka strana doživljava drugu kao smetnju ili pretnju za ostvarenje svog cilja.

116. Šta je informatičko društvo? ***Informatičko društvo je društvo koje se zasniva na novim (intelektualnim) tehnologijama a u čijoj je osnovi informaciona revolucija. U jezgru tehnološke promene je par kompjuter - informacija.

117. Šta je informacija? ***Informacija je neiscrpiva, jer je nematerijalna, trošenjem se ne uništava, pa je može koristiti neograničeni broj korisnika, bez obzira na udaljenost i to neograničeni broj puta, korišćenjem se ne smanjuje njena vrednost, već se uvećava, njena upotreba ne zahteva mnogo energije i ne zagađuje okolinu. Jedino njeno ograničenje je čovekova (ne)sposobnost da je optimalno koristi.

118. 4 faze u informatičkom opismenjavanju. 1. Tehničko razumevanje informacijske tehnologije i sposobnost programiranja2. Korišćenje elektronskih računara u rešavanju problema3. Ocena značaja i mogućnosti primene neke informacije4. Razumevanje drštvenih posledica informatizacije

119. Vrste srednjih slojeva.Stari srednji slojevi: - sitni vlasnici- klasične slobodne profesijeNovi srednji slojevi:- gornji srednji sloj (visoki profesionalni položaji, direktorski ili drugi rukovodeći)- srednji srednji sloj ili više profesionalne skupine (visokoobrazovani stručnjaci koji ne obavljaju rukovodeće uloge)- donji (niži) srednji sloj (vrlo heterogen sloj)

19

120. Koje vrste siromaštva postoje i koji su njegovi uzroci?Postoji apsolutno i relativno siromaštvo. Apsolutno siromaštvo je nedostatak neophodnih sredstava za održanje fizičke egzistencije. Relativno siromaštvo odnosi se na nedostatak sredstava za život u poređenju sa ostalim članovima i grupama u društvu, odnosno u sredini u joj žive. Glavni uzroci siromaštva s niske i nestalne zarade i veliki broj članova porodice, bolest, nezaposlenost, starija dob, razne vrste fizičke nesposobnosti, samohrani roditelji, niskoplaćeni poslovi, odnosno ekonomski činioci i sistem socijalne stratifikacije.

121. Masovno društvo. Masovno društvo nastaje na osnovi strukturnih promena u materijalnoj proizvodnji, brzom industrijalizacijom, ubrzanim razvojem tercijalnih delatnosti, urbanizacijom, standardizacijom proizvodnje, povećanjem mnogobrojnih drugih dimenzija savremenog društva.

122. Šta je masovna (popularna) kultura? Pojam masovne kulture se odnosi na pojave savremenog prenošenja identičnih sadržaja i analognih elemenata koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masama primalaca.

123. Karakteristike masovne kulture. 1) Primena masovnih medija2) Standardizacija3) Komercijalzacija4) Univerzijalizacija5) Homogenizacija

124. Šta je slobodno vreme i koje su njegove karakteristke? *Slobodno vreme je socio - kulturna činjenica razvijenijih industrijskih i postindustrijskih društava. Dok je radno vreme sfera nužnosti, slobodno vre je prostor slobode. Slobodno vreme je skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati. Najvažnije funkcije slobodnog vremena su: odmaranje, razonoda, razvitak ličnosti.

125. Šta je sekularizacija, a šta desekularizacija? Sekularizacija je proces kroz koji religiozna verovanja, religiozne prakse i religiozne institucije gube društvenu važnost. Sekularizacija je slabljenje uticaja religije i crkve. Desekularizacija je proces religijske obnove, povratak "svetom".

126. Koja je razlika između informacije i znanja i informacije i komunikacije?Informacija je kratkotrajna, znanje je trajno. Informacija je jednosmerna, a komunikacija je dvosmerna.

SREĆNO!!!

20

21

22