hrono program ishrana

8/13/2019 Hrono Program Ishrana

1/48

1

Program ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacija najsavremenijih saznanja izoblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike.

Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven po tome to pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinu istovremeno sa postizanjem idealnogzdravlja.

Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim centrima, kao isaradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim oblastima Anti Aging Medicine,odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.

Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:HRONO ISHRANA dr GIFING

Na cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer je toznanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.

Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razliitihnamirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim irinama i duinama, usvakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.

Naroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i to sedeca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot.Oni koji s u oboleli od naeih savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 danasmanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera.

Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue osnovnefizioloke procese.

Program ne podrazumeva bro janje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje koliinahrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tomeda svaki ovek dobije znanje koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu,matovitost i snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.

Program funkcionie po sasvim drugom princi pu, a to je ishrana po glikemijskomindeksu namirnica, kao i kiselo- baznom reimu. Ovo znai da je mogue jestivisokokalorinu hranu u neogranienim koliinama, ali da se pri tom naprave restrikcije unekom drugom smislu...

U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike procedure

u cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku viemesenihkonsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat.

Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat(gubljenje- vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno reavaju.

Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se malo ui ida se znanje primeni.Svako ko naui ove principe ima obavezu da obui najmanje jednog oveka praviluhrono ishrane i da se osea dobro to je jo nekom pomogao!


2/48

2

Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom,odnosno spreavanjem nastanka bolesti.

Uz program, na tim lekara preporuuje odredjenu kombinaciju vitamina iantioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezultatima ciljanihdijagnostikih procedura, a preparati se nabavljaju u svim apotekama. Ovi protokoliubrzavaju rezultate , detoksikuju jetru, uvaju pankreas od metabolikih oscilacija iomoguava ju trajnost postignutih efekata. Novo u programu je individualnasuplementacija prema morfotipu tela.

Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara AlainDelabosa, koji je registrovao svoj program 1986. godine. Pretrpeo je brojne promene usvetu do sada, a u naem centru primenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od2005. godine.

Svako novo iskustvo u praksi proteklih godi na nam je omoguilo da kreiramo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovarasvakom oveku, zato smo ga i registrovali u ovom obliku. Tekst koji ete ovde itati je proizvod naeg linog iskustva sa vie od 5.500 pacijenata.

dr Ana Gifing

Pria o masnom tkivu Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikrofabrika sa 24-satnim radnim vremenom.

Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezervegoriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama.


3/48

3

Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo, alisamo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gu bitak tog tkivalo, jer je povezan sa mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.

Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

Da bi formirale svoje rezerve, masne elijeuzimaju iz krvi masne kiseline i eere, kojise unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj namirnici, pre svegau cerealijama, odnosno itaricama penici, heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim uvou, slatkiima i velikom broju povra).

Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljivsistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.

Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima itavaarmija enzima koji pomau udaljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih kaotrigliceridi.

Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona koga lui naaguteraa (pankreas).

im se nivo insulina povea, a to se deava prisvakom unos u hrane, masne elijedobijaju komandu: skladiti!

Znai, kadgod neto pojedemo ( jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti se ukljuuju, a istovremeno sesva druga vrata eli je zatvar aju, to zaustavlja svaku drugu njenu aktivnost. Masna elijazapoinje fazu stvaranja masti,koja se se zove lipogeneza , jer je to i njena najznaajnijauloga u organizmu.

Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno, svedok je na dnevni ritam normalan.

Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je ukratkosledee: budjenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije do ponoi; unoenje triobroka u toku dana, u periodu izmedju 8h i 20h...

Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. pika ili

vrha), jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da sesmanjuje, ali moramo zapamtiti da e fekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3 satanakon unosa bilo koje hrane.

Tri sata nakon uzimanja hrane, kad prestane dejstvo signala skladitenja masti , elijazapoinje pripreme za oslobadjanje masti,a taj proces se zove lipoliza.

Ovo oslobadj anje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre, ukoliko postoji vea potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).


4/48

4

Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.

Zato? Ili jedemo esto u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemo obroke. Ni jednu nidrugu naviku na metabolizam ne oprata!

O ovome e jo biti govora malo kasnije.

teta od uzimanja grickalica

Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok,dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. Tada masneelije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestaje oslobadjanje masti,zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza, odnosno , elija poinje dastvara masti iznova.

Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ilinagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine.

Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosuregularnih obroka, i to - tri u toku dana.

Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i esto grickanje izmedju obroka.

Na alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kod savremenogoveka.

Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie,ips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bombone, voe,kiflu, djevrek i drugo.

Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece?

Zato danas postoje veoma gojazna deca?

elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti . Ove elijeimajuogroman potencijal za umnoavanjem.

Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i upravoovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe skladitenja masti.

Deca koja preterano esto jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba zaskladitenjem testvorene telesne masti je velika.

Deije telo se postar a da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednomumnoe ove elije- adipociti , njihov broj ostane uvek isti i kasnije u ivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.

Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u glavnom u odraslomivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine, nasuprot dece koja su bila


5/48


6/48

6

Po to j teoriji, O krvna g rupa stvara odlinu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupaima veliko optereenje organizma od mesa.

Ipak, voesamo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanjesrca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je poeljno jesti umereno iu odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17h, ali o tome e mnogo vie rei biti kasnije.

Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doruak (najvei broj), ili uzimajuveoma ma lu koliinu hrane ujutru, ili samo voe (to takodje esto ujemo).

O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne postoji vieni najmanja sumnja uopravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravokad je nivo kortizola, hormona budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenjeinsulina najaktivnije.

U tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada se najboljeoseamo,organizam priprema energiju za sve naednevne aktivnosti.

ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?

-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih ljudiak i vei pad eera.

-Iako modai ne oseamonikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa po inje sa predodredjenim izluivanjem odredjenih supstanci koje trebada pomognu u varenju.

-Aktiviraju se brojni hormonsko- enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju neophodneenergije za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).

ta mi uradimo ?

Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jo mnogogore od toga popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem) i time bukvalno zakljuamosva vrata na naim masnim elijama, to jest adipocitima, one zapoinju intenzivan pr oceszatite svojih postojeih rezervineophodne energije za rad organa.

Zato je to tako?

Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....

U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan), jedininain da preivi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih elija:izazivanjeautomatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.

Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetiuienzimi, to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ilivoke koja bi se pojela, naprave neohodne energetske zalihe, odnosno mast.


7/48

7

Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca,mozga, jetre i svih ostalihorgana bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svimzadatim uslovima.

Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju iodmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije.

Znai, nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije (pa makar to bio i listsalate, djevrek ili jabuka), viestruko se iskoristi,a ostatak sauva i uskladiti, bazalnimetabolizam se uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za preivljavanjem ljudi.

Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima brojnedokaze da ovi drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne smemo da zaboravimo dadanas u svetu ima vie od 815 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu(po nekim autorima i milijardu ipo) onih koji su manje ili viegojazni, pa se ovi principihrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernom vidjenju posta saunoenjem namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira,

posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se rei da on predstavlja veoma dobro ienje itela i duha.

Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu, opravdano i umedicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da

podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima , pavlake i laga- biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso,raznoraznim kalorinim pitama ili sojinim niclama), konzumiranjem velike kol iine posnih kolaa itd.

Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanjekultu kuvanja i isprobavanje brojnih poslastica... Jer nakon perioda posta, u naoj praksi se najee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivoholesterola i do dva puta vei od prethodno, pre-posta izmerenog nivoa.

Takodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva unoenje samo vode u trajanju od 1- 3 dana, najvie 5 dana; posle egatreba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice, ali ovaj post se moeobaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.

Kako se mast oslobadja iz masne elije?

Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takodje iotputa mast koju je prethodno uskladitilo.

Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma.

Kao to smo rekli, masne elije, odnosnoadipociti, su ukladitile velike molekule, koji sezovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.

Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi nemogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva magina masaa, ili


8/48

8

supstanca koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko sesama elija ne raspadne).

Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoranza razlaganje triglicerida.

Lipaza, enzim koji razlae masnouse nalazi u masnoj eliji,ali je potpuno neaktivna,sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom aktivnou,hormon insulin direktno blokira rad enzima lipaze!

Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenjuenergetskih, masnih rezervoara , a enzim koji razlae masnoe iztih naih masnih rezervine funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram mastisve dok je hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo2-3 satanakon svakog poslednjeg zalogaja koji smo pojeli (ne samo obroka, ve i jednog jedinogzalogaja).

Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji namsmanjuje masne depozite su adrenalin i noradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se

otputaju u najveoj meri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa : toplota, hladnoa,fizika agresija, mentalni stres...).

Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul trigliceridau manjedelove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sadasasvim male partikule otputaju u krv.

Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao miinogorivo.

Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:

-ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energiju koja im je ponudjena,

-ili emo biti fiziki neaktivni, ove masne kiseline i glicerol e ostati u krvotoku, pa eubrzo masno tkivo, koje je z apravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom deluza reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu kojislui za skladitenje otpada.

Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna ogromnakoliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jednamasa puna biolokog, ali iindustrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja.

Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne zauklanjanje.

Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno pretvaraju u trigliceride, tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnojcirkulaciji. Kad su povieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne postojifizika aktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.


9/48

9

Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae jetre, kaoi guterae, odnosno pankreasa.

NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3,OPTIMALNO 4 SATA!

Pravo vreme za vebanje

Kao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije neophodneza rad srca i miia. Ali, masno tkivo ne elimie iz organizma ni na koji nainnagomilanu mast. To rade nai miii.. oni s u osnovna maina koja sagoreva mast i

pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.

Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miie i masne naslage e se prirodnim putem smanjivati.

Poznato je da postoji odredjen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zatitu odsvih poremeaja u metabolizmu masti, to se zove genetski polimorfizam, pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogofizike aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo komnutricionistikom principu.

Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja, poevi od ivotne dobiizmedju 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim prethodnimzdravljem, uz sve loe navike, u starijoj dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemimakoji rezultuju metabolikim poremeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankomkarcinoma.

Efektivne fat- burning vebe

Intenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga.

Naprotiv.

Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.

- Kad i kako se veba je takodjeveoma bitno.

Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti uhronobioloki ritam.

Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu procesoslobadjanja masti.

Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin jo uvek blokira enzim lipazu, to jestdok traje stvaranje masti, a to je vreme 2 do 3 sata nakon obroka. Sem to je potpuno


10/48

10

neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenjeuspori i da imamo kontraefekat ukoliko elimo da smramo.

Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu , odnosno razlaganje masnoa (nivokortizola ujutru je najvii izmedju 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svih naih ivotnih funkcija najvii.

Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.

Statistika kae: ljudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei procenat onih kojiimaju idealnu telesnu t einu. I to bez ikakve muke.

Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, pogreno je ujutrutrati (to veina ljudi smatra veoma zdravim), jer naem srcu i krvnim sudovima trebanajmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srceveim naporima u to vreme. Statistika kae da je procentualno daleko vei brojiznenadnih smrti usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugodoba dana.

Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je najgoraalternativa. Najmanje je preporuljivo vebanje posle 9 sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezdeaktivnim, a to vodi u hr onian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove

prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta).

Teke vebe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovod i do niza metabolikih poremeaja, kojirezultuju zakljuavanjem uvenih vrata masnih elija i uvanjem zaliha masti (nae teloove teke vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!), a s druge strane, akutan padeera poveava potrebu za unosom hrane.

Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje komandu damoramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i obezbedila neophodnaenergija za njihov rad.

Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svimehanizmi za proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi emo dobijati na teini, ak iako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog treninga i imali niskokalorinudijetu generalno!

Ovo je jedan od r azloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi, koji poinju da vebaju po savetima vidjenim naTV.

Za eliminaciju masti, potrebno je vebati due od pola sata u kontinuitetu i to sa najvie50% m aksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalno potedeti ugljene hidrate iz rezervitela.

Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog trenera. Pomnogim istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate uouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.


11/48

11

ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, mukarci 3sata (ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi).

Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnja ne spada uovu priu (etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po gradu, ovo susamo neki od odgovora na pitanja o fizikoj aktivnosti)...

Zato su mnoge dijete neuspene?

Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuujunedovoljno obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete nego to daju korist. tosu restriktivnije, to su tetnije. I to zbog vie razloga, to mentalnih, to fizikih.

Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restri kciju koja traje do 28 dana, kako veinadijet skih reima, na alost, predlae. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana, jer se zato vreme nae telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreagujekasnije pri povratku na uobiajenikalorijski unos.

ta se dogadja: ponovodrevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih naihvitalnih organa.

Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati sesmanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo odlino narestriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam jeenergetski nivo na kome funkcioni u nai organi - srce, plua, creva, jetra,termoregula cija itd, bez aktivnosti miia, znai u miru. Odredjenu k oliinu hranemoramo uneti, da bi telo ivelo.

Kad smanjimo unos hrane, t ada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini(to na alost podrazumeva smanjenje miine mase i koliine vode iz elija), ili imamosmanjenje obima tela (to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminu masnog tkiva,koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja postajekomotna).

Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljenerezultate.

Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija , odnosno merenje koliine unete hrane snaan okidastresa kod oveka??) i vratimo se veem, odnosno prethodnom kalorijskom unosu.

Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalno g metabolizma, koji se deava relativno brzou cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih unutranjih organa),sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4 sedmice da se nae telo podesi na novo stanje ida se poveavrednost bazalnog metabolizma ...

Znai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu; tada dolazi do uvenog jo- jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubljeno, ve idodamo malo masti na onu koliinu koja je postojala pre dijete.

Bitno je znati koje namirnice dovode do nagomilavanja masti i vano je kako pametnoupotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.


12/48

12

Najb olje je promeniti kompletno nain ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pritom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.

Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je neto najlake tomoemo za sebe da uradimo.

Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa... Aspartam i drugivetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzogeera...

ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem... nivo insulinaodjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog brzog eera kojitreba da se metabol ie. Sad odjednom postaju zbunjeni i pankreas i masne elije, jer jedolo do lane uzbune...

Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotokuto treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcijena pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti, pa klju ak i zaturimona neko vreme. Aspartam je najkancerogeniji poznati zasladjiva, a njegov indekskiselosti je 40, apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.

Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakimzasladjivaem. Ali, zaista USLOVNO !

Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie bezeera ili sugar free, UVEK postoji dodatak zasladjivaa kao to su aspartam, sorbitol,saharin, ciklamat itd.

Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, odsvih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.

Takodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, STEVIA, to je biljni ekstrakt,nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, padeluje i kao zatitnik imuniteta.

esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets, odnosnosmanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i drugog), to posledinodoprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera, odnosno, nae elije poinjuodredjene metabolike procese u cilju zatite energije, tako da umesto da smanjimolipogenezu, stvaranje masti, mi je opet podstaknemo (zakljuavanje vrata adipocita).

Takozvane trans-masti

Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd...)

Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu ovihnamirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.


13/48

13

Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa jeveliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), asniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola.

U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje sadretrans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korienja takvih namirnica urestoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti unamirnicama (manje od 2%).

Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima preradenamirnica biljnog porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanihgrickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanimnamirnicama...

Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd...

Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedenai da se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti vei od 2%, mada je dalekonajbolje da ne postoji uopte).

Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to bude signal za oprez (na alost, to emo videti na veoma velikom broju proizvoda, mismo do sada u naim prodavnicama pronali samo malo proizvoda na kojima pie taan

procenat ovih masti).

Proteini- belanevine: naa bazina konstrukcija

Proteini , odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast,odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takodje su fundamentalan izvorvitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..

Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimouopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino tkivo, da biobezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao iimunog sistema.

Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko 1g po kilogramu, mada ponajnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko 1,6g po kilogramutelesne teine.

U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracijekarnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.

S druge strane, miiima je neo phodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo senaroito odnosi na funkciju sranog miia.

Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo zdravo iaktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.


14/48

14

Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani.

Hrono ishrana kae daipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to moe da bude vie korisno nego tetno.

Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (nezabranjeno, ve ogranieno) i druga ogranienja za sada nisu poznata.

Gojaznost

Gojaz nost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su opereenje srca ikrvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u crevima, oteava iremeti funkcije rada unutranjih organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugroava metabolik e procese, dovodi do poremeaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.

Ali, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine oveka iskraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma,kojim nae sopstvene masne elije jedu onaj genetski materijal koji presudno odredjujeduinu naeg ivotnog veka.

Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz St. Thomas Hospital u Londonu,koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja blizanaca, dolo se dozapanjujuih rezultata o ponaanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kodgojaznih odraslih pojedinaca.

Rezultati su objavljeni u strunoj periodici (Lancet Medical Journal, pre svega), a kasnijestudije su objasile i molekularno- bioloku strukturu problema skraenja ivotnog vekakod gojaznih ljudi.

Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraivakog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa svojimtimom potvrdio rezultate iz Londona.

Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na MedicinskomUniverzitetu u New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kodnekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako ikod gojaznih.

Vrednost BMI (body mass index, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je predstavljao pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe), preko 30, bila je faktor u definisanjugojaznosti.

Jedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem ivotnom vekugojaznih ljudi je obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko 20% bilo gojaznih (imale suBMI preko 30).

Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke analize, kaoi analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih zrnaca, koja se zove telomera,a poznata je po tome to pr edstavlja periferni deo hromozoma, molekula koji nosi naukupan genetski materijal.


15/48

15

Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna zatrajanje naegivota, tako tose u m omentu elijske deobe, ona skrati za odredjenu duinu.

Kada s e elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila (najeeizmedju 48 i 54 puta), elijadalje ne moe da se deli, jer se telomera potpuno skratila itada elija umire,a u zbirnom efektu, tada dolazi do smrti organizma.

Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne ene.

Telomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sanormalnom telesnom teinom.

Kasnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deca imaju kraetelomere od svojih vrnjaka).

Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudinalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne elije.

Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skra uje telomere (ovo je slian mehanizam kaoto i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovi rezultati su podstakli SvetskuZdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novana sredstva ulau u terapijugojazne dece i preventivu gojaznos ti uopte.

S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel kae,da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju obaveznoznaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni sa skraenim telomerama, biti osudjeni na to daumru mladi. On ostavlja mogunost da je vreme neophodno za deobu razliito, tako da jemogue da se kod nekih ljudi elije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcijesmanjena, moe da se oekuje prosena duina ivota.

Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili gojazne, pazatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu,ovaj faktor rizika apsolutno ne postoji. Masnotkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao nezavisna formacija. Ako ga imamo uviku, naudie nam, ako masnoe imamo u normalnom procentu, uvae nas, ako ovogtkiva imamo manje nego to treba, opet e nam nauditi!

Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radi preciznostiodredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi masindeks) po kojoj se moemo veoma brzo orjentisati kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako emo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.

Jednostav no odredjivanje ove vrednosti je sledee teinu u kilogramima podelimo savisinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili bodymass index, podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84x1.84, dobijamo vrednost20.67)

Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osobakoja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18.5 i 24.9, avrednost BMI ispod 18.5 je takodje patoloka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.


16/48

16

Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to moeomoguiti InBody analizator tela).

Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe imati vei body mass index od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine mase, pa je ovamera postala neupotrebljiva.

Jedna amerika psiholoka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika)otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne

prepoznaje se medju siluetama izmedju vie gojaznih osoba. Kada bi ispitivai pokazalisiluetu dotinog ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak 79%ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao velikuosobu.

esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboam to sam debela, potpuno samsrena (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim ispitivanjima, da je kod gojaznihljudi luenje hormona sree za skoro 35% ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakvaizjava nije tana.

Depresivnom raspoloenju podlegne 78.7% gojaznih ljudi, a vie od 60% pacijenatamora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!

Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokuajmo da shvatimo da jegojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva BOLEST.

Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i radnoi prijateljsko okruenje.

Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je da gojazni ljudinisu sretne i zadovoljne osobe.

Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnihdijeta i suplemenata koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to

jest, vra anjem oseanja sree i radosti.

Principi Hrono - ishrane

U programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja omedicinskoj granikoja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad seelementi skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnihelija.

Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj teini koja jeidealna za nas.

Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mastdaleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.


17/48

17

Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite iotputaju, je upravo ujutru.

To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla maslac, kajmak,sir itd).

Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unoshrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti i tovrlo intenzivno.

Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv,nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.

Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodnoskladiti mast.

Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormon budnosti semnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije po liniji manjeg otpora, udeza brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile.

Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju obroke organizam poinje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i u svakodoba dana!

Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijamada uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobadjanjemasti samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost (ponavljamo daintenzivne vebenakon 9 sati uvee samo mue nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamonivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi iodlaemo luenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno

popravci elija i pravljenju zdravog imuniteta).

Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u tokudana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) a naroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitihhranjivih supstanci.

NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 1SAT PRE ZASPIVANJA!

Idealni jelovnik?

Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranumogu se esto javiti u obliku osea ja umora, tromosti, glavobolje itd. Netolerancija nanamirnice je tihi ubica...

Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitakdnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe savarenjem, prome ne na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna

bolest i mnogo drugog.


18/48

18

Iako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i da jeizbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je na alost,teko prepoznati ove prirodne podsvesne signale.

Naime, od ranog detinjstva, mi smo zap oeli na put u skraenje ivotnog veka,optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom, hranom punomkonzervanasa i pesticida.... sve ovo dovo di do uspavanosti naih prirodnih mehanizama ivrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo.

Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao -najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive.Mnoge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti islani dodaci.

Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine sluajeva, dolazi donestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien holesterol, visok pritisak itd.

Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pametnim unosomhrane.

Ali, kako danas biti pametan?

Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza oka.. aliisto tako itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama.

I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnik. Zato?

Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve naefizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica ucilju stvaranja energije. Jednom oveku je za stvaranje energije odgovarajua jedna vrstanamirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodi ce ak veoma esto postoje razlike u sposobnosti iskorienja namirnica.

Definicija Hrono - ishrane

Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim reimomishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naemorganizmu. Jednostavno reeno, svakom oveku je potrebno da koristi odredjene vrstenamirnica u razliita doba dana, da binjihova iskoristljivost za stvaranje energije bilana jvea, a stvaranje otpadnog materijala pri tom najmanje.

Princip hrono nut ricije je osmiljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskognutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u toku desetinagodina doprinosom mnogih svetskih naunikamenjao oblik.

U naoj sredini je teko primeniti program dr Delabos-a, jer veliki broj ljudi ima poremeene vrednosti holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnogedodatne izmene, da bi dao rezultate.


19/48

19

Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran.

Hrono ishrana je jedini reim ishrane, koji na veoma jednostavan nain, uva ili vraa dobro zdravlje.

Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak kilograma, aukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj jereim jedini pr avi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i spre avanjenastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Nije isto ako u jedno doba dana jede mo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmuizluivanja hormona i enzima ne moemoiskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli

bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.

Na metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u okviruodredjenih organa, a ovo luenje je uvek vremenskiodredjeno i to ne prema naimindividualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim: izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, no. On diktira ito kako e izgledati naindividualni bioloki ritam.

Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje masnihdepozita (u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranjeenergetskih zaliha) itd, aovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u naemgenetskom materijalu.

Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije.

Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se svahrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogukoristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije.

Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.

Hormoni se takodje izluuju udnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje najveakoliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou.

Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenjeneke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojeefizioloke rezerve organizma u cilju korienja te namirnice zastvaranje potrebneenergije za rad organa.

Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo nae lezdekoje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da se aktiviraju i uvreme kad se one prirodno odmaraju.

Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima, dolazi dogreki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost.

Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. Niti je namavoe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoris timo na pravi nain u


20/48

20

to doba dana. Isto tako, testenin a u veernjim ili nonim satima(a ovo je apsolutnonajea greka u ishrani)nam nije pametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jermogunost da je iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana,usled prirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovajoblik hrane.

Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain iskoristi svakuhranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloka funkcijadigestivnog sistema odgovarajua. Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana dovodido stvaranja metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma.

Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metabolike bolesti (eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj lipidnog statusa poveanjevrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolestisrca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd.

Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela).

Kad pojedemo neku hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranje energije, mi je uskladitimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku.

Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim ista, ve onakoja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabo likog otpada. Ova masnoase kaotakva ne koristi na pravi nain ni kasnije, u sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi izdepozita u cilju stvaranja energije.

Dodatno o ptereenje za na organizam je t o to mi nastavimo saunosom hrane u pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi dodajemonovu koliinu u skladita. Naravno, odsustvo fizike aktivnosti je okida za nastavljanjetaloenja masnoa, jer miii za svoj rad k oriste veliku koliinu energije, pa se masnoeveoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fiziki aktivni.

Ako pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan metabolizam istvaranje siluete tela koja odgovara na oj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucijaoveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo.

Uzroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod oveka usvetu su raznoliki, mada je najeeu pitanju skup vie faktora (navike, psiholo kastruktura linosti, kulturno okruenje itd).

Nasledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti,mada se svakegodine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistikeanalize, da je ovajuticaj ranije p rilino preuvelian.

Bitna injenica je da su navike u pogledu ishrane unutar jedne porodice veomaznaajan uzronik nastanka gojaznosti.


21/48

21

Mnoge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. Ali, ostajeinjenica da je od presudnog znaaja za razvoj gojaznosti, kao i za nastanakmnogobrojnih oboljenja, ipak bitan izbor hrane.

Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znai da jeveliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti ivotni princip, a zanjegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma. Naroito je

povoljan kod dece, trudnica i starih ljudi.

U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica, slatkiima ilimasnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima.

Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke,dovodi do upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamo sluajeve od gubitka i vieod 10 kg, mada je najee oko6 - 8 kg masn oa). Osim gubitka masnoa, ovaj metodregulie izgled siluete, nae telo postaje oblikovano prema urodjenoj- fiziolokojkonstituciji. Izraen stomak, jahae pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica nepravilne ishrane i mogu se regulisati zaizuzetno kratko vreme.

Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji . Da bismo tanoodredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni pristup.

Na primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer, cvekla,pakanat, boranija, krompir, itd) dovodi do pojave irokih kukova, suvie mesa uishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog poveanja ramena igrudnog koa, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikogstomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti) , itd. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara naim pacijentima, mi obavljamo testintolerancije na hranu i InBody analizu tela pri prvom pregledu.

Prema francuskim au torima, velike se greke prave ba unosom vrste namirnicakoje ne odgovaraju morfolokoj karakteristici naegtela.

Do skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i izborunamirnica , ali je naputena samim inom autora teorije, koji se iste javno odrekao2007godine.

Dr.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave ovom temom.Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara pedesetak

godina) o slaganju odreenih krvnih grupa sa vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani (lektini) ponaa se kao izaziva hemijske reakcije udodiru sa belanevinama naih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija.Budui da su nae krvne elije razliite (razne krvne grupe ABO sistema) odreena hranae bukvalno za neke ljude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr D'Adamo.

Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak nismo sviisti unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutar svake krvne grupeizvanredno velika. Najvea zamerka ove teorije je potpuno uoptavanje ljudskogorganizma u pogledu varenja belanevina: svi ljudi krvne grupe A bi trebalo da budu


22/48

22

vegeterijanci. Belanevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A predstavljaju okida unastanku karcinoma, na primer, dok itarice za krvnu grupu O predstavl jaju izvor raznihhroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produava ivot statistikiznaajno, niti ga dokazano skrauje.

Kao to je reeno, dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije 2006. godine.

Pravila Hrono - ishrane

Kad se paljivo bira vremeobroka i vrsta namirnica koju unosimo , vie ne dolazi doskladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vrememenja.

Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najeezanemarivani obroci.

Obavezno je jesti ujutro obrok bogat ivotinjskim masno ama isporovareim ugljenim hidratima (cerealije hleb, itarice)

Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, a idealno je vie od4 sata

Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samo odredjena hranauzima u odredjeno doba dana

Zabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ili vetakezasladjivae (Coca Cola, Sprite, Tonic, Coca Cola zero, energetska pia,zasladjeni voni sokovi i drugo)

Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruak iveeru, ovo je mogue samo ujutro za doruak

Zabranjene su sve vrste grickalica izmedju obroka (SVE) Voe i suvo voese ne jede ujutro , niti uvee, kao ni slatkii okolada na

primer, ve samo izmedju 16 i 18 asova, po zimskom raunanju vremena(znai od 17 do 19 asova po letnjem raunanju vremena)

Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..) Hleb, testenine , pirina i skrobna povra (krompir) se jedu najkasnije do 15

asova Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti, a iako se i dalje oko

toga polemie danas u svetu, hronoishrana ga u potpunosti zabranjuje, nepije se, niti se stavlja u kafu. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekimkuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni

margarin, biljni sirevi (osim tofu sojinog sira), biljna pavlaka, biljni lag,

pekarska peciva, kao to su pogaice, kroasani itd su takozvane trans-masti ihrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica

MLEKO - kravlje se ne stavlja u kafu ili aj, ne pije se, moderna medicina ovo mleko nesmatra ljudskom hranom, mi nemamo adekvatne enzime koji mogu da razloe belanevine iz mleka, pa se u organizmu taloe otpadni produkti.Dokazano je da svi oni koji piju mleko u veim koliinama imaju smanjenje gvodja ukrvi i brojne simptome alergija..Kravlje mleko NIJE izvor kalcijuma, jer ovaj mineral ne moemo apsorbovati! Kalcijumse nalazi u drugim namirnicama u daleko veoj koliini, na primer u suenom perunu ga


23/48

23

ima 14 puta vie, a apsorpcija je potpuna!Treba napomenuti da je u davnim vremenima bilo popularno piti magaree i kobilje mleko, znalo se da kravlje mleko ovek ne moedasvari! Vrsta i k oliina proteina koja se u njemunalaz i je ogroman problem za nadigestivni sistem, a ne masnoa! Umesto jogurta uvek jedite kiselo mleko, jogurt se teko vari, naroito onaj sa manje, ili bez masnoa, jer ima dosta skroba u sebi. Surutka se malo lake vari i bolje koristi.

NAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOA UORGANIZMU I MALA TELESNA TEINA, PRIMENJUJE SE DRUGAIJIPROTOKOL ISHRANE , SA VEOMA ESTIM KONTROLISANJEM IN-BODYSASTAVA TELA. U VEERNJIM ASOVIMA SETADA PREPORUUJEUNOS CEREALIJA, NAJEE PIRINA, KUKURUZA I INTEGRALNETESTENINE.

Da bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranjenetolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namir nica moeiskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namirnicetreba izbegavati.

U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjujeneki od biorezonantnih testovaodredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim grupama, jer sezahteva individualniji pristup.

Najpoznatiji i veoma traen je MORA biorezonantni test, a mi ga obavljamo na aparatimaMORA Super i Century. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen idizajniran odstrane najpouzdani jeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera, lidera u prouavanju

biopotencijala organizma, kompanije Medtronik.

Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni, zdravi idugoveni. Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee koliine odredjene hrane, alisamo u vreme kad na organizam tu hranu lako vari i bogato koristi. Nakon nekogvremena, sam organizam zapoinje restrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje... uvek emo pojesti onolikohrane koliko nam treba u tomodredjenom dobu dana.

NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU JEDEMO,AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJI

Uslov za pravilan reim

Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u

sledeem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae,da bi se insulinskaaktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve do etiri sedmice (a poeljno je i due) iz ishrane iskljue sve vrste slatkia (kolai,keks, okolade, voe i dr).Zbog toga to mleko u elucu pravi grudvice, zvane kazeinati,koje s preava ju resorpcijumnogih minerala, mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni

proizvodi u samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrstaalkoholnih pia.


24/48

24

U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju IZUZETKE :

- dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogue je koristitidomai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni eer fruktozu nitizasladjivae (1 do 2 puta nedeljno)

- kiselo mleko 2 - 4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3.2

- puter (maslac) 10 do 25 g dnevno

- limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe

-crveno vino, 1 aa u toku dana

(ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete nametabolizam).

NAPOMENA: Izbegavajte namirnice koje sadre skrivene brze eere, odnosnododat beli eer u toku tehnolokog postupka proizvodnje. To si musli,raznepahuljice, kornfleks, keap, itd. itajte deklaracije!!!


25/48

25

OBROCI

DORUAK- ovo je najvaniji obrok !!!

Doruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmudalje u toku dana.

Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i najvaniji dnevni obrok, viniste pravi kandidat za pri menu hrono nutritivnog reima, jer neete imati eljenerezultate.

Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere (itarice), jer je naorganizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro variti i iskoristiti kombinacije ovehrane.

Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih namirnica(lipaze). Od produkata metabolizma masti, kasn ije se nou, u toku sna stvaraju novi izaceljuju oteeni zidovi elija.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormonai za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se sintetiekvalitetan ( dobar ) holesterol.

Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla, poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg holesterola. Ovaj LDL,lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i obnavljanju elija naeg organizma,naprotiv, uestvuje umnogim zapaljenskim procesima i podloan jeoksidaciji slobodnimradikalima, pa se ubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja

(karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova visok pritisak, ateroskleroza..).

Ujutro je znaajna sekrecijai enzima koji metaboliuunete belanevine, pa je iiskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranjusadraja naih elija). Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.

Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana , a ovo veliko luenjeinsulinaodgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, kojitakodje ujutro ima najviukoncentraciju u organizmu u toku dana. Kortizol svojom aktivnou prirodno dodatnoutie na poveanje vrednosti eera u krvi. Znaaj ovoga je u tome to oba navedenahormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere (med, beli eer,voei naroitovetake zasladjivae).

Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro unositispore, odnosno sloene eer e (integralni hleb, proso, heljdu, itd), a ne brze, odnosno

proste eere (med, obian eer, voe). Spori eeri sene pretvaraju brzo u glukozu(eer u krvi), kao to je to sluaj sa unetim brzim eerima po emu su obe vrste eeradobile svoj popularni naziv. Brzi eeri sevelikom brzinom pretvaraju u glukozu (eerukrvi), pa ova pojava izaziva novo izluivanje insulina iz guterae (pankreasa), tovremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskarezistencija i pre-dijabetes.


26/48

26

Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i irokorasprostranjena zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer.

Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa. tavie, dalekosnaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica aspartama negovelika kaika obinog belog eera. Fruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira

pankreas na veliko luenje insulina. Iako je fruktoza voni eer, voe i dalje nije dobarizbor za jutro, jer poseduje jo nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaansignal

pankreasu za luenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tiedemova bez dodatog eera, ili sa dodatom fruktozom. Tehnoloki postupak pripremeovog proizvoda omoguuje dobru iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa jesladokuscimadozvoljeno da ujutro jedu ove demove.

Sve su redji dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osimtrenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije (kod nekih ljudi voe ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakva korist ne postoji. Samo teta.

Masnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sinteza takozvanogendogenog holesterola (u glavnom LDL, odnosno loeg) smanji na minimum. Ovakavdijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolestisrca i krvnih sudova. U programu hrono ishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za 15dana.

Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom , to je izvanredna kombinacijaza podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje, bogatstva limuna vitaminom C,ve z bog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali utoku varenja ostavlja takozvani bazni pepeo, to je njegova najbolja osobina), a sve to je bazno direktno produava ivot i vitalnost. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi trebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka.

Kao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam nemanikakvu korist ujutro od njega , zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u varenjuvoa, teko ga i varimo. Iako m nogi nutricionisti i dalje preporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas! Nova preporuka Svetske ZdravstveneOrganizacije je da se u dijetetskim reimima voe zabrani u jutarnjem obroku!

Kliniki je dokazano da se r edovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polakoiscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voe,telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. Iako kod nekih pacijenata postojigubitak teine za vreme vonih dijeta, on je privremen, a jo- jo efekat je dramatian.

Dugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogih ljudi dovodido pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom dobu, a decakoja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro su najee u grupi dece saveom telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voe = slatki! I to sa vievrsta razliitih eera od okolade, na primer.

Doruak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne.

Ako se pojavi glad u prepodnevnim sati ma, posle obilnog ili manje obilnog doruka, aznamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, sasvim je u


27/48


28/48

28

Praka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bi trebalo bitioprezan sa namirnicama kao to su patete, virle i nekim suhomesnatim poizvodima ukoliko ne znamo taan sastav i koliinu aditiva.

Ovo su samo primeri, a za svakog bi bilo idealno odrediti individualni pristup!

Ne treba zaboraviti na di vne ukuse nekih namirnica koje moemo nabaviti u svakojprodavnici zdrave hrane, to su humusi, tahan paste i mnogo toga drugog, ovo moebiti idealna kombinacija za doruak uz masnoe ivotinjskog porekla.

RUAK punjenje baterija

Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskogili biljnog porekla, povre kao izvorsporiheera i vlakana i nikad, ba nikad netreba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakonobroka.

Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana :

Snana je sekrecija enzima koji vare belanevine proteaze i enzima amilaze koji pomae varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belanevina ili skroba).

Zapoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi iojaavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).

Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer seesto deava da se uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organanadoknadjuje poveanimuno som hrane, to je loe za odravanje idealne teine.

Dobro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili meso, jerove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvor ljivih u vodi, gvodja, cinka, selena, ali iaminokiselina tirozina i triptofana. Da bi dolo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzetikuvanog povra previe u odnosu na meso lili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus,

prokelj , blitvu, spana, kelerabu i karfiol.

Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.

Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sainjen odugljenih hidrata). Even tualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakonobroka (samo kad j e telesna teina stabilizovana), ali na svaka tri do etiri dana.

Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema tanoj proceni proteinskog sastava.

Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi,kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odline rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski naunici su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak dogodinu dana, da se organizam metaboliki oisti od toksina nakupljenih usl ed loeg isporog metabolisanja kombinovanih namirnica.


29/48

29

Jedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. Tada je aktivnostenzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju.

Kombinovanje belanevina i ugljenih hidratau svako drugo doba dana nije dobro, jer seenzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do

blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog, pa e jedna vrsta namirnicausporiti varenje druge v rste. Najee je ugroeno varenje ugljeno hidratnih namirnica(hleb, testenina) pa ove namirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja ioteenja zidova creva.

Varenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta kiselost zaustavlja varenjeugljenih hidrata. B olje je jesti samo belanevine ili samo ugljene hidrate.

U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima;meso i hleb, meso i testenina (lazanje,pagete sa mesom, musaka od krompira), banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati graak smesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, neidu zajedno. Ove prve u grumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa,onemoguavajui tako pravilno varenje.

Teke su i sledee kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sa sirom;meso iliriba pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa soivom; pirina i meso; pirina i vino.Kao to je reeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, itarice, banane, krompir, itd)trai alkalnu sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokovaod agruma, vina, limuna i sireta.

Jela od pirina uz istovremeno konzumiranjealkohola, kao i alkoholna pia uz krompir,testeninu ili hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. V oe nakon testenine ili pirina, ali iveoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.

Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje . eludac vrlo brzo vari eere- ako uznjih nismo konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac ve zauzet varenjem hrane, eerimoraju da ekaju da dou na red. Zato voe i slatkie nikad ne bi tr ebalo jesti uz ili nakonobroka. Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie ivoe treba konzumirati izmeuglavnih obroka, a ne odmah posle njih (a idealno vreme je, kao to je reeno od 16 do 18 asova).

Pogrena k ombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine inajverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od rakadebelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso ukombinaciji sa testeninama).

Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno,slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u k rvi posleuzimanja odreene vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakonuzimanja odredjenih namirnica. Glikemijski indeks odreuje vrsta eera (koja se nalazi uhrani), koliina dijetnih vlakana u toj hrani i naina pripreme hrane.

Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eer a. U nosom kuvane argarepe ilicelera na primer, brzo se podie nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. Tovremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodii do porasta telesne teine. esto u praksiujemo izjavu: jedem samokuvano povre i nikako da smram! Ove je posledica velike


30/48


31/48

31

(krompir, sve itarice, hleb, testenina , pirina, pasulj, graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke, smokve, itd ) ne meaju sa belanevinama(sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd). U jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca.

Koncentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke.Moe se meati sa svim povrem osim sa krompirom, grakom, soivom, boranijom islinim (i cerealijama kao to je reeno, tu spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd), a idealna kombinacija je sa plodovitim i glaviastim povrem. Krompir je snana skrobnanamirnica, za razliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne teine) sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hrana se obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice. Takvi obroci se lako pripremaju iveoma lako vare.

Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.Ako elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu vrstu belanevina (znai, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su tee kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek jestidosta salate,koja je odlian izvor vlakana.

Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u etiri grupe:

1. korenasto, krtolasto i lukoviasto- argarepa, celer, perun, patrnak, cvekla, rotkva,rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac

2. glaviasto (kupusasto) i lisnato kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj, lisnati kelj, brokole , keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi, komora, rabarbara,artioka

3. mahunasto (leguminoze) borani ja, pasulj, graak, soivo, soja, bob, bamija

4. plodovito paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice

Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno. Ponekad je dobroda se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacijeunutar dve grupe, jer to omoguava idealnu iskoristljivost hrane.

PRIMERI JELOVNIKA ZA RUAK :

1) Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena (na trpezu se ne iznosi kuvana zelen)sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom i/ili renom, salata od svee rendaneargarepe i celera, zainjena sa malo soka od limuna

2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, argarepa, malo ljute svee paprike). U ovomobroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe, jer kupus ima osobinunamirnice sa takozvanim negativnim kalorijskim unosom. Iako se hrono ishrana neobazire mnogo na kalorije, kao to je ranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porastteine, ve naprotiv, nakon ovakvog obroka imaemo u narednih 24 sata par stotinagrama manje


32/48


33/48

33

supu ne dodavati testenine, samo dosta sveeg peruna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanu sveu sa limunovim sokom.

13) Musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjona, 300 grama krompira, nacrnom luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti, pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljutiti i isei na kolutove, u plehu redjati red krompira, redampinjona, preliti sa umuenim jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.

14) Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza, oprati babure,izvaditi semenke i posoliti ih unutra, narendati krompir i dinstati ga na luku dok neomeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz, malo vode i nadevom puniti babure,izmedju babura stavit i drugi iseckan paradajz, naliti vode do polovine visine babura, peiu rerni na oko 150 stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 100 g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee (jaje jekombinacija skroba umance i proteina koji ne optereuje belance, pa je ovakombinacija sa krompirom dozvoljena).

15) Pljeskavica, grilovano povre,salata ( iseckati sitno dve glavice crnog i dva ena belog luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dva sata,od mase oblikovati pljeskavice nauljenim rukama i pei na rotilju ili tiganju)

Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i samesom i saugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peuraka.

Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesomdinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela ukojima se inae kombinuje pirina i meso!

UINA malo slatkog zadovoljstva

Kako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanjainsulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nauukupnu energiju. Ovajutroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava da se fiziolokim putem premetajui koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam.

Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti netoslatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije, timespreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija dodatnu energijuza funkcionisanje.

Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasienimmasnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da budemo zdravi i dafunkioniemo dobro. to znai da je idealna vrsta namirnica je sledea: voe, okolada(preporuka je crna, ali ko je ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanutrajnu telesnu teinu), integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa lagom od slatke pavlake itd.. Suve smokve su idealnazakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiuna porast imuniteta.


34/48

34

Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voniaj..

Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH. Veomatamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. Mnogo kafe moe dovesti naorganizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da se ogranii unos ovog ukusnognapitka na najvie dve olje. Poznato je da osobe koje imaju hronini problem sa slabijimimunitetom piju dosta kafe. Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka

u prahu, a moe se dodati mala koliina eera fruktoze ili sojino mleko.

Mleko u prahu (svaka vrsta mleka kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd..) se utehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno tetnaza na organizam. Tehnoloki postupak pravljenja praha se bazira na hemijskojhidrogenizaciji masnoa, ili direktnom uticaju visoke temperature. Oba menjaju str ukturunamirnice i u organizmu tako preradjena namirnica podie nivo slobodnih radikala, to je

potencijalni uzrok mnogih oboljenja.

Savremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem 20. veka i izgled oveka injegovo zdravlje. Broj od preko milijardu gojaznih ljudi na planeti je vie negoalarmantan, a procenat obolelih od metabolikih bolesti znaajno raste svake godine.Teko je u dananjoj ponudi izabrati uvek najzdravije namirnice i potreban je veliki trud,ali se ovaj trud viestruko isplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan.

Kad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe podie nivoeera u krvi. Posebno obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, azapravo povra lubenice! S ad pomislite ta radimo svomorganizmu kad u vee nakondobre veere pojedemo par velikih komada ovog slatkog otrova.

Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izm edju 16 i 18 asova po zimskom raunanjuvremena, odnosno izmedju 17 i 19 asova po letnjem raunanju.

VEERA poinje odmor

Uvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenjenekih digestivnih enzima.

Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i ne kih povra, koja nisuskrobna), kao izvor vlakana..

Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. Imuni sistem se aktivira izahuktava.

Veernji o brok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se bori satekom ili obilnom hranom koju pojedemo uvee.

Ovo je vreme za unos vlakana (koji e nas zasititi u toku itave noi) i polinezasienihmasnih kiselina ( masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i druge), obavezno ih treba jestisa sezonskim salatama prelivenim hladnocedjenim uljima, koja su bogata polinezasicenim masnoama.


35/48

35

Drugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina,tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) s a izborom od dve ili vie svee salate,zainjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima.

Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih poremeaja uorganizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue zaneuspeh mnogih dijeta, kao iza nastanak telesne figure koja ne odgovara naoj bazinoj konstituciji (uveanjestomaka, zadnjice, jahae pantalone, uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd).

Idealno vreme za veeru je oko 19 asova, mada su mogua i vea odstupanja na kasnijevreme, jedino treba voditi rauna da vremeizmedju veere i zaspivanja ne bude krae od1 sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i svahrana ostaje nesvarena dugo vremena , ovo dovodi do taloenja potkonih masnoa, ali iozbiljnih oboljenja nakon dugogodinjih greaka u ishrani.

PRIMERI JELOVNIKA ZA VEERU:

1) Tunjevina sa meavinom salata (hrastov list, zelena salata, radi, malo rukole, salatu preliti balzamikom, uljem i bosiljkom)

2) Riba osli file ti, brokoli zainjeni samo sa malo belog luka, salata od blitve

3) Grilovano belo meso (pilee ili uree), meavina salata, rendana argarepa

4) Pilea salata sa avokadom (ili dinjom), belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije sokom o d pomorande), posoliti i pobiberiti, ispei na grilu ili utiganju, ohladiti i isei na tanke renjeve, zelenu salatu oprati i isei na manje komade,dodati mladi luk iseen na kolutie, i krike paradajza, malo iseene ljute papriice,dodati malo avokada ili dinje, koju u manjim koliinama moemo jesti u veernjimsatima) , jasno je da ovo nije lagana kombinacija hrane, ali je u redu povremeno imati iovakve obroke.

5) Riba list u pomorandinom soku, meavina salata (filete lista ispei i preliti sa sokomod pomorande, na laganoj vatri prodinstati jo 7-8 minuta, servirati sa meavinomsalata)

6) Burger od mlevenog mesa (uretina, piletina ili junetina). Mleveno meso se posoli, pobiberi, doda se malo kisele vode da postane rastresito. Ruke se premau ul jem, formirase pljeskavica i tako se pri. Sve salate su odlian prilog.

7) Grilovano povre (plavi patlidan, prokelj, paprika itd)

Primer kako se pravi izuzetno zdrava meavina salata :

Zelena salata, hrastov list (crveni i zeleni), endivija, radi crveni, rukola operu se dobro,ocede, pomeaju i ostave u istojnajlon kesi u friideru.Ovako mogu da stoje do 3-4dana i da ostanu svee. U iniju se stavi odgovarajua koliina salate, prelije se sa

balzamikom, hladno cedjenim uljem i bosiljkom, doda se kaiice senfa, malo bibera,nekoliko eri paradajza preseenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola ake semenkiod suncokreta, bundeve i sitno seckan beli luk, pola do jednog ena. Salata izgledaizvanredno i takav joj je i ukus, a pri tom predstavl ja najzdraviji mogui obrok. U ovako


36/48

36

spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice, kao to sukuvana jaja, tunjevina izkonzerve, seena piletina, uretina, riba list ili osli ili neke vrste mladih sireva.

Ako uvee pojedemotost, sendvi,lanene pl oice, musli, picu ili testeninu, dodali smonekoliko masnih klobuka na na stomak, zadnjicu, butine itd.

Neki ljudi imaju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne greke u ishrani.Mnogi mlad ii i devojke esto dodaju veernjem ugljenohidratnom o broku i koka kolu ilimleko u neogranienim koliinama. Pri tom mnogi izgledaju ak i dobro. Uvek se setitereenice jednog uvenog fiziologa: telo pamti! Izgledaemo dobro i oseaemo se zdravosve do jednog momenta. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo greiou izboru hrane i vremenu obroka.

Deklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili napisaneneverovatno malim fontovima, za koje su ponekad potrebna pomagala i najotrijem oku.

Proitajte svaku deklaraciju,to je od ogromnog znaaja,recimo, na mnogim proizvodimaemo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu tost hleb, dvopek, integralni biskviti, supe iz kesice, biljni lag, jogurt itd... ovo tada nije dobra namirnica za sve onekoji imaju intoleranciju na kravlje mleko, a ova intoleran cija je najea u naoj praksi.

Ovde ak i ne spominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoe, to sve skupa uopte nije poeljno u ishrani!

Za poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne vone ili crne,koji su kiseli, obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag kao to je reeno).

Suve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun, paradajz,krastavac, plavi patlidan, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, lubenice,kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje nam pomau u borbi protivinfekcija (jer su bazne).

Ono to nam odmae je sledee: pivo, coca cola, kikiriki, orasi, kafa, eer, okolada,keap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo.

Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u nastanku sranih bolesti, medicinski strunjaci sve vie dolaze do saznanja da ba nije lako optuitiholesterol za srane probleme savremenog oveka.Rezultati mnogih savremenih studijasu i dalje nedosledni i zbunjujui.

ta je holesterol?

Holesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim elijamau organizmu. Znaaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot oveka, a najbitnije ulogeholesterola su sledee:

-obezbedjivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu


37/48

37

-on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni koji namomogu avaju ivot i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i prekursor testosterona,estrogena i progesterona, najvanijih hormona u reprodukciji i vitalnosti.

-holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima, neophodnog uzatiti nervnog sistema, odravanju zdravih kostiju i miinog tonusa, vitamin Duestvuje u proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma.Kliniki je dokazano je da vitamin D spreava nastanak karcinoma pankreasa, debelogcreva i dojke, ali i drugih maligniteta.

-une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola

-holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu nefunkcioniu bez njega.

-majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasienim masnoamaiz mleka od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga.

Glavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srane bolesti, iako je podjednak brojstudijakoje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoa holesterola i kardiovaskularnih.tavie, utvrdjeno je da znaajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijihosoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola.

S druge strane, u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim mukarcima, starijim od 55godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji sniavaju vrednostiholesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka sranih bolesti.

Praenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20.536 ispitanika), dovelo dosaznanja da je procentulano manji broj obolelih od sranih bolesti u grupi koja redovnouzima statine, u odnosu na kontrolnu grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine.

Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naunim krugovima jeozbiljno poljuljala znaaj rezultata ove studije. Naime, statistika je obuhvatila bukvalnosve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez obzira kakve su vrednostiholesterola kod njih bile pre uspostavljanja terapije. Tako da se zapravo ne zna tanokoliko se teapijom uticalo na faktore rizika, ak ni koliko je faktor rizika iznosio u itavo

hrono program ishrana

Documents