Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUIZ „MITROSA“ PORUČUJU STOČARIMA:

Pripremajte početak tova! Strana 2.

REALNO O SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA:

Niko ih ništa ne pita Strane 10 – 11.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 61 • 10. april 2015. • cena 40 dinara

od 30.3. do 3.4. 2015.

SE LU U PO HO DE – DO NJI PE TROV CI

Rast ce ne ku ku ru za

Bla gi rast ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

Fo to

: M

. M

i le u

snić

Fo to

: M

. M

i le u

snić

UPRKOS VETRU

Jak ve tar i pa da vi ne su za ko ji dan od lo ži li po če tak se tve ja rih kul tu ra. I struč nja ci sa ve tu ju po ljo pri-vred ni ci ma da pu nom pa rom u se tvu tek kre nu

po sle us kr šnjih pra zni ka ka da oto pli i za gre je se se-tve ni sloj do tem pe ra tu re ko ja će omo gu ći ti kli ja nje i ni ca nje sun co kre ta, so je i ku ku ru za.

Do ta da, po ljo pri vred ni ci ko ri ste sva ki rad ni dan da ze mlji šte što bo lje pri pre me za se tvu.

Srećan Uskrs!

ČITAOCIMA KOJI SLAVE PO JULIJANSKOM KALENDARU

Do nji Pe trov ci ima ju 250 ku ća i hi lja du ži te-lja. Ne kad je sva ka ku ća ima la naj ma nje po dva ko nja, ne ko li ko kra va i pe de se tak ova ca

u to ru. To ga je ne sta lo, kao da ni kad ni je bi lo. Stra na 4.

Ne gu ju li pi ca ne re, stru ja ču va ov ce

2 10. april 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Ge ne ral ni di rek tor „Mi tro sa“ ra mo adro vić iz ja vio je za

„Srem sku po ljo pri vre du“ da obe ća nja ko je je srem skim sto ča ri ma sre di nom de cem-bra dao no vi vla snik „Mi tro-sa“ Jo han Gi er lin ger, va-že i da nas

- Sve što smo obe ća li u de cem bru, va ži i da nas. Mi smo sprem ni za sa rad nju i do go vor. Vre me je da se po la ko raz mi šlja o to vu za po tre be „Mi tro sa“. Sto ča ri-ma smo još u de cem bru ja-sno i ne dvo smi sle no re kli šta že li mo i šta nu di mo. Osnov no je da nu di-mo pla ća nje na li ni ji kla nja jer je to je di ni na čin da se i sto ča ri okre nu to vu kva li tet nih ra sa svi nja – ka že Adro vić za „Srem sku po ljo pri vre-du“.- Kra jem apri la po či nje kam pa-nja sa far me ri ma, ka ko bi na vre-me po če li tov, jer na ma to vlje ni ci tre ba ju već u ok to bru me se cu ka da po či nje pro iz vo dlja u „Mi tro su“. Naš cilj je da se ba zi ra mo na ma le pro-

iz vo đa če, a ne na ve li ke evrop ske sto ča re ko ji će usko ro gra di ti far me u Sr bi ji.

Na pr voj kon fe ren ci ji za no vi na-re odr ža noj u „Mi tro su“, no vi na ri-ma je naj pre pred sta vljen po ten-ci jal austrij skog "Gi er lin ger hol din-ga" ko ji je sre di nom ja nu a ra ku pio „Mi tros“ za 800.000 evra. Di rek tor Adro vić je no vi na ri ma pre neo in for-ma ci je me nadž men tu "Gi er lin ger

hol din ga" i o fa bri ka ma ko-je ova kom pa ni ja po se du je u ze mlja ma u okru že nju.

Ka ko je is ta kao Adro vić, pro iz vo da „Mi tro sa“ ne će bi ti u pro da ji na do ma ćem tr ži štu, već je ce lo kup-na pro iz vod nja na me nje-na iz vo zu. Na na šem tr ži-štu Kom pa ni ja „Gi er lin ger“ pri sut na go di na ma ali kao pro iz vo đač ni za pre hram-be nih pro iz vo da s ozna kom rob ne mar ke ve li kih tr go-vin skih la na ca ko ji po slu ju u Sr bi ji.

Po če tak pro iz vod nje na ja vljen je za ok to bar me sec, a po sao će od-mah do bi ti 300 rad ni ka. Od dr ža ve će „Mi tros“ do bi ti 5,8 mi li o na evra pod sti caj nih sred stra va.

Ge ne ral ni di rek tor „Mi tro sa“ Ra-mo Adro vić iz ja vio je da će se u „Mi tros“ do 2017. go di ne ulo ži ti 20 mi li o na evra, ume sto 12 mi li o-na evra ka ko je bi lo pr vo bit no na-ja vlje no. U no vim po go ni ma po sao će od mah do bi ti 300 rad ni ka, a sa pro ši re njem pro iz vod nje po ra šće i broj rad ni ka. Ra mo vić ka že da je kraj nji cilj da se 2020. go di ne do-stig ne dnev ni ni vo pre ra de 5.000 to vlje ni ka i upo sle nost vi še od hi-lja du rad ni ka.

- Star tu je mo sa 300 za po sle nih i u na red nim fa za ma raz vo ja će ih bi ti pu no vi še.– po ru čio je Adro vić i pre ci zi rao da je plan da se poč ne s ka pa ci te tom pre ra de od hi lja du to-vlje ni ka dnev no.

- Naš plan je da se sva ke go di-ne obim pro iz vod nje, ta ko da 2020. go di ne do stig ne mo dnev no kla nje 5.000 to vlje ni ka. Ta da će „Mi tros“ ima ti vi še od hi lja du za po sle nih. Pro iz vod nja se ba zi ra is klju či vo na srp skoj si ro vi ni i sve što pro iz ve de-mo na me nje no iz vo zu. Mi već sa da mo že mo obe ća ti da će Mi tro vi ca do-bi ti jed nu od naj sa vre me ni jih fa bri-

ka na Bal ka nu – po ru čio je Adro vić.To kom po se te no vi na ra „Mi tro-

su“ ko ji je sa da ve li ko gra di li šte, gra do na čel nik Srem ske Mi tro vi ce

Bra ni slav ne di mo vić je iz ja vio da zna čaj ove in ve sti ci je i u to me što će oži ve ti je dan od sim bo la Srem ske Mi tro vi ce.

- De set me se ci od ini ci jal nih raz-go vo ra sa Jo ha nom Ger lin ge rom do šli u fa zu re kon struk ci je obje ka ta „Mi tro sa“. Vi še ne ma sum nje da će fa bri ka opet ra di ti, a na ma je naj va-žni je da „Mi tros“, je dan od naj ve ćih sim bo la gra da, po no vo kre će s pro-iz vod njom – re kao je Ne di mo vić.- Grad je do bio do brog in ve sti to ra ko ji iz vr ša va sve svo je oba ve ze, a bi će i do bar po slo da vac. Isto vre me-no, po če tak ra da „Mi tro sa“ do ne će i oži vlja va nju sto čar stva na ovom pod ruč ju.

Da bi na vre me ura di li pla ni ra nu re kon struk ci ju, „Mi tro su“ je znat no po mo gla Grad ska upra va za ur ba ni-zam i stam be no ko mu nal ne po slo ve na če lu sa vla di mi rom pet ko vi ćem ko ja je u eks pre snom ro ku in ve sti to-ru iz da la neo p hod nu do ku men ta ci ju za ra do ve u kru gu fa bri ke.

Ž. n. – M. M.

Kom pa ni je MK gru pa i In du-stri ja me sa "Ma ti je vić" na-ja vi le su po čet kom sed mi ce

da na me ra va ju da osnu ju kon zor-ci jum za ku po vi nu po ljo pri vred nog pred u ze ća PKB kor po ra ci ja iz Be-o gra da.

Ka ko se na vo di u sa op šte nju, MK gru pa i "Ma ti je vić" na osno vu du go-go di šnjeg is ku stva u obla sti agra ra ima ju na me ru da udru že svoj ka pi-tal, zna nja i is ku stva i osnu ju kon-zor ci jum kao za in te re so va nog kup-ca za PKB.

- Ide ja-vo di lja osni va nja kon zor ci-ju ma je stva ra nje re spek ta bil nog do-ma ćeg kup ca u pro ce su pri va ti za ci je, ko ji će bi ti rav no pra van po nu đač sa dru gim do ma ćim i stra nim in ve sti to-ri ma - na vo di se u sa op šte nju.

Osnov na de lat nost MK gro u pe je pro iz vod nja i tr go vi na po ljo pri vred-nim pro iz vo di ma, a In du stri ja me sa "Ma ti je vić" se od 1992. go di ne ba vi pro iz vođ nojm me sa i me snih pre ra-đe vi na.

Grad Be o grad je vla snik PKB Kor-po ra ci je ko ja, po na vo di ma pred-

stav ni ka Skup šti ne gra da, ima pro-blem s li kvid no šću, i funk ci o ni še jer ne iz mi ru je oba ve ze pre ma jav nom sek to ru.

PKB du gu je 30 mi li o na di na ra, a pro da jom ne će bi ti obu ha će no ze-mlji šte u bli zi ni no vog, "Pu pi no vog mo sta" pre ko Du na va.

PKB tre nut no ob ra đu je oko 21.000 hek ta ra ze mlje i po lo vi-na uglav nom slu ži za po ro i zvod nju stoč ne hra ne, dok se na osta lim po vr ši na ma pro iz vo de in ten ziv ne ra tar ske kul tu re ko je su naj i spla ti-

vi je i to je uglav nom se men ska pro-iz vod nja.

PKB ima u svom vla sni štvu 1.400 hek ta ra gra đe vin skog ze mlji šta i 5.200 hek ta ra po ljo pri vred nog ze-mlji šta.

Pro seč na pla ta oko 2.000 za po-sle nih je 49.000 di na ra.

Na po ziv Agen ci je za pri va ti za ci-ju za do sta vlja nje pi sa ma o za in ter-so va no sti za 502 fir me na spi sku za pri va ti za ci ju, za PKB je bi lo naj vi še in te re se na ta, 11 do ma ćih i stra nih ku pa ca. Me đu za in te re so va ni ma su bi li i MK gru pa i "Ma ti je vić".

s. p.

BE O GRAD • Mk Gru pa i Ma ti Je viĆ

udru žu ju se da ku pe pkBna po ziv agen ci je za pri va ti za ci ju za do sta vlja nje pi sa ma o za in ter so va no sti za 502 fir me na spi sku za pri va ti za ci ju, za pkB je bi lo naj vi še in te re se na ta, 11 do ma ćih i stra nih ku pa ca

Za ku po vi nu PKB-a za in te re so va no 11 kom pa ni ja

SREM SKA MI TRO VI CA ● dOk te če re kOn struk Ci Ja pO GO na, iz „Mi trO sa“ pO ru ču Ju stO ča ri Ma:

pri pre maj te po če tak to va!po če tak pro iz vod nje u ok to bru ka pa ci te tom dnev ne pre ra de hi lja du to vlje ni ka – kraj nji cilj je da se 2020. go di ne upo sli hi lja du rad ni ka i dnev no ko lje 5.000 to vlje ni ka

Biv ši gi gant do bi ja no vo li ce

Gra­do­na­čel­nik­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić

Po­sle­re­kon­struk­ci­je­mno­gi­ne­će­pre­po­zna­ti­„Mi­tros“

Ra­mo­Adro­vić

310. april 2015.

REČ STRUČ NJA KA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Prog­no­zno­ -­ iz­ve­štaj­na­ slu­žba,­ko ja je us po sta vlje na ra di za­šti­te­bilјa­u­AP­Voj­vo­di­ni,­ već­

pet­go­di­na­uspe­šno­ra­di­na­su­zbi­ja-nju i pre ven ci ji štet nih or ga ni za ma na­ polјima­ u­ Po­kra­ji­ni.­ Osno­va­na­je­ na­ ini­ci­ja­ti­vu­ Po­kra­jin­ske­ vla­de,­od no sno Po kra jin skog se kre ta ri ja­ta­ za­ polјoprivredu,­ vo­do­pri­vre­du­i­ šu­mar­stvo­ sa­ cilјem­ da­ se­ una-pre­di­ i­ zna­čaj­no­ pobolјša­ kva­li­tet­polјoprivrednih­ pro­iz­vo­da.­ U­ do-sa­da­šnjem­ ra­du,­ osim­ te­ren­skog­ra­da­ zna­čaj­ni­ su­ i­ na­uč­ni­ re­zul­ta­ti­ove­ slu­žbe.­ Ova­kve­ i­ slič­ne­ oce­ne­sti gle su Prog no zno­iz ve štaj noj slu­žbi­Voj­vo­di­ne­i­svi­ma­ko­ji­su­u­njoj­an­ga­žo­va­ni­ od­ nji­ho­vih­ osni­va­ča,­struč­ne­ jav­no­sti­ i­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­dja­ča­ i­ po­vo­dom­ pe­to­go­di-šnjni­ce­ra­da.

Sve je kre nu lo od pro jek ta ko jeg su­ ini­ci­ra­li­ Po­kra­jin­ska­ Vla­da­ i­ Po-kra jin ski se kre ta ri jat ta po ljo pri vre­du.­Taj­pro­je­kat­je­pro­šao,­pod­se­ća­dr Dra gi ca Jan ko vić,­ ru­ko­vo­di­lac­Prog­no­zno­-­ iz­ve­štaj­ne­slu­žbe­Voj-vo­di­ne.­ Obez­be­đe­ni­ su­ svi­ neo­p-hod ni pred u slo vi za rad si ste ma za­šti­te­ i­ re­zul­ta­ti­ni­su­mo­gli­da­bu­du­mi­mo­i­đe­ni.

Prog no za - vrh za šti te bi lja

-­ Re­zul­tat­ pro­jek­ta,­ ko­ji­ je­ po-kre nu la Po kra ji na je ste us po sta vlja­nje si ste ma prog no zno ­ iz ve štaj ne slu­žbe.­Prog­no­za­je­uvek­vrh­za­šti-te­bi­lja.­Jer,­da­bi­se­ra­di­la­pro­go­za­mo ra ap so lut no da se po zna je pa­to­gen­-­štet­ni­or­ga­ni­zam,­sva­ka­fa-za­nje­go­vog­raz­vo­ja­mo­že­da­bu­de­prog­no­stič­ki­pa­ra­me­tar­ko­ji­bi­mo-gao­da­po­vu­če­ne­ke­me­re.­Prog­no-za­ne­ke­po­ja­ve,­šte­to­či­ne­ili­bo­le­sti­pod ra zu me va kom plet no po zna va­nje­ bi­o­lo­gi­je,­ epi­de­mi­o­lo­gi­je,­ a­ to­zna­či­in­ter­ak­ci­je­sa­uslo­vi­ma­sre­di-ne­ko­ji­su­tu­ili­ko­ji­do­la­ze,­­­­pod-ra zu me va pra go ve za pred u zi ma nje me­ra.­ To­ je­ i­ ob­je­di­nje­na­ bi­o­lo­ška­vre­men­ska­ pri­ča.­ Ne­mo­že­ se­ bez­svih­tih­zna­nja­na­pra­vi­ti­prog­no­za.­Ono­što­zna­či­si­stem­prog­no­ze,­ko-ji­je­u­na­šem­slu­ča­ju­ap­so­lut­no­po-dig­nut,­je­ko­or­di­na­ci­ja­svih­tih­fa­za,­­po­zna­va­nja­bi­o­lo­gi­je­ i­mno­go­ to­ga­dru­gog.­Mi­stal­no­na­vo­di­mo­na­por-ta­lu­ www.pi­svoj­vo­di­na.com­ u­ ko-joj­se­fa­zi­na­la­zi­bilj­ka,­jer­ni­je­ista­opa snost od ne kog pa to ge na ka da ni­če­ ili­ ka­sni­je,­ na­vo­di­ dr­ Dra­gi­ca­Jan­ko­vić,­ do­da­ju­ći­ da­ se­ sve­ pre-po­ru­ke­kom­bi­nu­ju­sa­uslo­vi­ma­ko­ji­vla­da­ju­ u­ po­lju­ i­ ta­da­ se­ pred­la­žu­me­re­ko­je­tre­ba­i­ka­da­pred­u­ze­ti­u­za­šti­ti­bi­lja.

U Voj vo di ni 12 re gi o nal nih cen ta ra

Sa­či­njen­ je­ plan­ da­ na­ pod­ruč-ju­Voj­vo­di­ne­Prog­no­zno-­iz­ve­štaj­na­slu­žba­ Voj­vo­di­ne­ ima­ 12­ re­gi­o­nal-nih­cen­ta­ra,­sva­ka­pod­ruč­na­slu­žba­po sta la je re gi o nal ni cen tar ovog si­ste­ma­prog­no­ze.­U­ sva­kom­ cen­tru­su­od­re­dje­na­dva­čo­ve­ka­ko­ja­su­di-rekt no ve za na za Prog no zno ­ iz ve­štaj­nom­ slu­žbom­ Voj­vo­di­ne.­ Ime-no­va­ni­su­ko­or­di­na­to­ri­i­iz­vr­ši­o­ci,­ali­se­ne­du­go­po­sle­shva­ti­lo­da­slu­žbe­

ko­je­ ima­ju­ pre­ko­ 100.000­ hek­ta­ra­ne­mo­gu,­ sa­ to­li­kom­bro­jem­ lju­di,­da­oba­ve­sve­po­slo­ve­oko­prog­no­ze.­Za­tra­že­no­je­da­de­vet­ta­kvih­slu­žbi­do­bi­ju­i­mla­dje­iz­vr­ši­o­ce,­ko­ji­ma­je­ovo­bi­la­pri­li­ka­da­­uče­za­šti­tu­bi­lja.­-­To­je­Po­kra­jin­ski­se­kre­tar­za­po-

ljo­pri­vre­du­odo­bo­rio­ ta­ko­da­Prog-no­zno­ iz­ve­štaj­na­ slu­žba­ na­ te­re­nu­sa­da­ ima­ 33­ čo­ve­ka.­ U­ Po­kra­jin-skom­cen­tru­slu­žbe­po­če­le­smo­da­ra­di­mo­mo­ja­ ko­le­gi­ni­ca­ i­ ja,­ ta­ko-dje­je­bi­lo­br­zo­ja­sno­da­ne­mo­že­mo­bez­po­dr­ške­ "te­ških"­ in­for­ma­ci­o­nih­si­ste­ma,­do­šao­nam­je­in­for­ma­ti­čar,­na sta vi lo se sa ku po vi nom neo p­hod nih ser ve ra i dru ge kom pju ter­ske opre me u ko je se sa da sli va ju mi­li­o­ni­ i­mi­li­o­ni­po­da­ta­ka.­Za­po­sli­li­smo­i­ma­te­ma­ti­ča­ra,­ku­plje­no­je­55­me te o ro ških sta ni ca ko je su sta vlje­ni­u­naj­va­žni­je­use­ve­Voj­vo­di­ne.­Po-da ci se sva ko dnev no sli va ju u jed nu ba­zu,­ sve­ je­ soft­ver­ski­ ra­đe­no­ ta­ko­

da­ mo­đe­mo­ da­ pro­ve­ri­mo­ po­u­zda-nost­po­da­ta­ka,­ob­ja­šnja­va­da­lje­dr­Dra­gi­ca­Jan­ko­vić.

Ceo si stem prog no ze pod ra­zu­me­va­ ne­ko­li­ko­ stva­ri,­ is­ti­če­na­ša­sa­go­vor­ni­ca,­a­to­su:­bi­o­lo-ška­oči­ta­va­nja,­po­sta­vlja­nje­fe­ro-mon ski klop ki ko je su se lek tiv ne i go vo re o vre me nu iz le ta nja ne kog or­ga­ni­zma.­-­Sva­ki­dan­se­oči­ta­va­vre­me­iz-

le­ta­nja­ lep­ti­ra,­ a­ ide­ja­ je­ bi­la­ da,­po što ima mo me te o ro lo ške sta ni ce i­fe­ro­mon­ske­klop­ke­i­sva­ko­dnev­na­oči­ta­va­nja­ da­ se­ pr­vi­ put­ u­ Sr­bi­ju­uvo­de­fe­no­lo­ški­mo­del.­To­zna­či­da­se­sve­­šte­to­či­ne­ko­je­ima­ju­pra­go-ve­raz­vo­ja­uve­du­u­fe­no­lo­gi­ju.­Na­ša­ba­za­ je­ kr­ca­ta­ ta­kvim­ po­da­ci­ma­ o­vre­me­nu­iz­le­ta­nja­or­ga­ni­za­ma,­ste-pen­ da­ni­ma,­ vre­me­nu­ em­bri­o­nal-nog­raz­vo­ja­or­ga­ni­zma,­ka­da­će­se­po­ja­vi­ti,­na­vo­di­ru­ko­vo­di­lac­Prog­no-zno­iz­ve­štaj­ne­slu­žbe­Voj­vo­di­ne.­

Ko­li­ko­ su­ ova­kvi­ i­ slič­ni­ po­da­ci­zna­čaj­ni­ za­ pro­iz­vo­dja­če­ po­ka­zu­ju­po­da­ci­ do­bi­je­ni­ pre­ko­ por­ta­la­ slu-žbe,­jer­se­po­ve­ća­va­broj­­ula­za­ka.­Kre­nu­lo­ se­ na­ pri­mer,­ sa­ ne­ko­li­ko­sto­ti­na­SMS­po­ru­ka­sa­sa­ve­ti­ma,­a­sa­da­ ima­ju­ 18.000­ bro­je­va­ u­ ba­zi­po­da­ta­ka.­Svi­oni­ho­će­SMS­po­ru­ke­sa­sa­ve­ti­ma,­a­u­pi­ta­nju­su­uglav-nom­in­di­vi­du­al­ni­pro­iz­vo­dja­či.Dr­Dra­gi­ca­Jan­ko­vić­do­da­je­da­su­

se­struč­nja­ci­Prog­no­zno-­iz­ve­štaj­ne­slu­žbe­na­te­re­nu­pro­šle­go­di­ne­ba-vi­li­sa­158­štet­nih­org­ni­za­ma,­a­ko-li­ko­će­ ih­ove­go­di­ne­bi­ti­po­ka­za­će­vre­me.­ Sa­ kli­mat­skim­ pro­me­na­ma­do la zi do pro me na ve za nih za in­sek­te­one­ko­ji­su­­već­ov­de,­ali­i­sa­no­vim­or­ga­ni­zmi­ma.­Sve­šte­to­či­ne­su,­ina­če,­uve­de­ne­

u­ fe­no­lo­ški­mo­del­ i­pro­iz­vo­dja­či­ma­se­mo­gu­po­sla­ti­tač­ne­prog­no­ze­sa­sa­ve­ti­ma­šta­či­ni­ti­u­za­šti­ti­bi­lo­pu-tem­SMS­ili­pre­po­ru­ka­ma­na­por­ta-lu,­a­sa­ve­ti­se­da­ju­i­pre­ko­emi­si­je­"Ze­le­na­prog­no­za".Na­ pod­ruč­ju­ Voj­vo­di­ne­ ova­ slu-

žba­ ima­1.000­me­sta­ osma­tra­nja­ a­2.000­na­pod­ruč­ju­Sr­bi­je.­Na­pi­ta­nje­šta se pla ni ra no vo u ra du Prog no zno iz­ve­štaj­ne­ slu­žbe­ Voj­vo­di­ne­ dr­Dra-gi­ca­Jan­ko­vić,­ru­ko­vo­di­lac,­krat­ko­je­re­kla:­ne­ma­­na­zad.­Njen­plan­za­na-red­ni­pe­riod­bi­će­i­kon­tro­la­pe­sti­ci­da.

S. Đa ko vić

DR DRA GI CA JAN KO VIĆ, RU KO VO DI LAC PROG NO ZNO IZ VE ŠTAJ NE SLU ŽBE VOJ VO DI NE

Za šti tom do zdrav stve no bez bed nog pro iz vo daKo li ko su in for ma ci je Prog no zno - iz ve štaj ne slu žbe Voj vo di ne dra go ce ne za po ljo pri vred ne pro iz vo dja če go vo re po da ci o sto ti na ma i hi lja da ma ula za na por tal www.pi svoj vo di na.com ili 18.000 vla sni ka te le fon skih bro je va za in te re so va nih za do bi ja nje pre po ru ka pu tem SMS-a ko ji se na la ze u ba zi po da ta ka ove slu žbe

Pe to go di šnji rad i pla no vi Prog­no­zno-iz­ve­štaj­ne­ slu­žbe­Voj­vo­di-ne­ u­ po­dr­šci­ polјoprivredi,­ pre-zen to va ni su u okvi ru jed no dnev­nog­se­mi­na­ra­u­No­vom­Sa­du."Prog­no­zno-iz­ve­štaj­na­ slu­žba­

Voj­vo­di­ne­ni­je­sa­mo­jed­na­od­ret-kih,­ ne­go­ i­ najbolјa­ prog­no­zno-iz­ve­štaj­na­ slu­žba­ u­ re­gi­o­nu",­iz­ja­vio­ je­ Bra­ni­slav­ Bo­ga­ro­ški,­po kra jin ski se kre tar za po ljo­pri­vre­du­ na­ tom­ sku­šu.­ "Na­vr-ša va se pet go di na ka ko sa ra­đu­je­mo,­ ini­ci­ja­ti­va­ je­ po­te­kla­

od­ polјoprivredno-sa­ve­to­dav­nih­slu­žbi­ i­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri-ja­ta­ za­ polјoprivredu.­ Do­ sa­da­smo­ ulo­ži­li­ u­ njen­ rad­ već­ 495­mi­li­o­na­di­na­ra.­Za­2015.­go­di­nu­pla­ni­ra­ se­ no­vih­ 80­ mi­li­o­na­ di-na­ra.­Mi­slim­da­iza­se­be­ima­mo­ozbilјne­re­zul­ta­te­u­ra­du".

Bo ga ro ški je iz ra zio mi šlje nje da­ ni­je­ je­di­ni­ cilј­ da­ ima­mo­ do-bru­ pro­iz­vod­nju­ polјoprivrednih­pro­iz­vo­da­,­ne­go­da­ta­pro­iz­vod-nja­i­nje­ni­re­zul­ta­ti­tre­ba­da­bu­du­bez­bed­ni.

Dr Dra gi ca Jan ko vić

Na sa ve to va nju agro no ma

Ra ci o nal ni si stem za šti te-­Uslo­ve­pod­ko­ji­ma­mi­vo-

di­mo­ za­šti­tu­ bi­lja­ sa­gle­da­va­li­su­Ame­ri­kan­ci,­ Ita­li­ja­ni,­Nem­ci­i dru gi i uve ri li su se u kva li tet na­šeg­ra­da.­U­Evro­pu­se­ne­mo-že­ići­sa­pro­iz­vo­di­mo,­a­ko­ji­su­pre­do­zi­ra­ni­ he­mi­jom.­Ovih­ pet­go­di­na­slu­ži­lo­je­da­se­na­pra­ve­ra­ci­o­nal­ni­si­ste­mi­za­šti­te.Uslo­vi­su­na­pra­vlje­ni­da­se­to­či­ni­u­su-zbi­ja­nju­štet­nih­or­ga­ni­za­ma,­da­se­zna­ko­li­ko­pu­ta,­ka­da­i­ka­ko­se­ "tu­če.­Za­šti­ta­pod­ra­zu­me­va­bez­be­dan­pro­iz­vod,­a­bez­be­dan­pro­iz­vod­olak­ša­va­iz­voz,­is­ta­kla­je­dr­Dra­gi­ca­Jan­ko­vić.

Po hva le

4 10. april 2015.

SE LU U PO HO DE

KU­TAK­ZA­STRUČ­NJA­KE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne­ka­da­ su­ sre­mač­kim­ šor­vi­ma­je­zdi­li­ li­pi­ca­ne­ri,­ vu­kli­ fi­ja­ke­re­pu­ne­ sva­to­va,­ a­ za­ nji­ma­ se­

di­za­la­ pra­ši­na­ iz­me­đu­ sto­let­nih­ du­do­va,­ do­ ne­ba­ vi­so­kih.­ O­ ova­kvim­pri­zo­ri­ma­ sa­da­ sve­do­če­ sa­mo­ pri­če­naj­sta­ri­jih­ ži­te­lja­ se­la­ i­ po­ne­ka­pre­o­sta­ra­ po­žu­te­la­ fo­to­gra­fi­ja.­ U­ auto­mo­bi­li­ma­sa­da­ni­ko­ne­vi­di­­mla­du­i­mla­do­že­nju,­ku­ma­ i­ ku­mi­cu­ i­ osta­le­le­pe­sva­to­ve.­A­to­je­ne­ka­da­bi­la­draž­sre­mač­ke­svad­be.­­Do­nji­­Pe­trov­ci­ima­ju­250­ku­ća­i­

hi­lja­du­ ži­te­lja.­Ne­kad­ je­ sva­ka­ku­ća­ima­la­naj­ma­nje­po­dva­ko­nja,­ne­ko­li­ko­kra­va­­i­pe­de­se­tak­ova­ca­u­to­ru.­U­sva­koj­avli­ji­bi­la­su­za­pr­žna­ko­la,­a­fi­ja­ke­ra­na­pre­tek.­To­ je­ ­na­jed­nom­ne­sta­lo,­ kao­da­ni­kad­ni­je­bi­lo.­ I­ to­nas­pod­sti­če­da­oži­vi­mo­sta­ra­do­bra­vre­me­na­na­šeg­se­la,­ali­i­da­una­pre­di­mo­ži­vot­u­21.­ve­ku­–­uvo­di­nas­u­pri­ču­o­ide­ji­mla­dih­da­ob­no­ve­stoč­ni­fond­ u­ se­lu­ La­zar­ Je­šić,­ pred­sed­nik­

se­la.­ On­ je­ in­že­njer­ po­ za­ni­ma­nju,­ima­29­go­di­na,­­a­že­ni­se­u­ma­ju­ove­go­di­ne.Ono­što­vam­na­pr­vi­po­gled­pri­ja­

oku­u­Do­njim­Pe­trov­ci­ma­su­okre­če­ne­ku­će­i­ofar­ba­ne­ka­pi­je.­A,­trav­nja­ci­ su­ ta­kvi­ da­ im­mo­gu­po­za­vi­de­ti­ i­En­gle­zi.­ Sve­ je­ le­po­ ušu­ška­no,­ oči­šće­no,­po­ko­še­no,­pa­je­na­pro­leć­nom­sun­cu­uti­sak­još­ja­či.­Na­ro­či­to­je­ta­ko­ oko­ ško­le.­ Ovo­ zda­nje­ je­ ku­ći­ca­u­cve­ću.­Se­o­ski­sta­dion­je­ure­đen­za­iz­lo­žbu.­Omla­di­na­ uglav­nom­ do­la­zi­ u­ ka­

fa­nu­ kod­ Ni­ko­le­ Čvor­ko­va,­ vr­šnja­ka­pre­sed­ni­ka­La­za­ra­Je­ši­ća.­­Mi­naj­vi­še­na­sve­tu­tro­ši­mo­kre­

ča­i­ far­be­za­ku­će­ i­ka­pi­je­–­do­če­ka­nas­Ni­ko­la­sa­osme­hom­i­na­sta­vlja:­­­Ho­će­mo­ne­što­da­pro­me­ni­mo­u­

se­lu.­Po­če­lo­je­nas­de­se­tak.­Sad­pri­la­ze­i­dru­gi.­Ni­ko­od­nas­ni­je­sta­ri­ji­od­35­go­di­na.­Mo­ja­ka­fa­na­ ­sve­sla­bi­je­ra­di.­Ne­ma­na­rod­no­va­ca.­Čim­na­nji­

vi­ne­ra­đa­i­ne­ma­to­va­u­šta­li­i­obo­ru,­ne­ma­u­Sr­bi­ji­na­pret­ka.­Ja­se­ni­ka­da­ni­sam­ ­ bakć`o­ oko­ sto­ke.­ Sad­ sam­po­čeo­sa­far­mom­ova­ca.­Ra­ču­nam­da­ću­za­go­di­nu­dve­ima­ti­vi­še­od­pe­de­set­ ova­ca.­ One­ ne­ zah­te­va­ju­ sku­pu­is­hra­nu.­ Na­ba­vi­ću­ i­ ko­nje.­ Osno­va­li­smo­ko­njič­ki­klub.­Ima­mo­fi­ja­ke­ri­ja­du.­Že­li­mo­da­une­se­mo­ma­lo­ve­dri­ne­u­se­lu.­I­us­pe­će­mo.­Ili­ja­Vo­ji­no­vić­ima­25­go­di­na­i­već­

je­vla­snik­pet­ko­nja­li­pi­ca­ne­ra­i­sta­da­od­ pe­de­se­tak­ ova­ca.­ U­ obo­ru­ go­di­šnje­uto­vi­vi­še­od­200­svi­nja.­On­ži­vi­na­tet­ki­nom­pla­cu­i­pot­pu­no­je­ne­za­vi­san­od­ro­di­te­lja.­ I­on­ ima­na­me­ru­da­se­že­ni­ovog­pro­le­ća.­­­Mo­ji­sva­to­vi­će­bi­ti­u­fi­ja­ke­ri­ma,­

a­ de­ra­ni­ iz­ se­la­ će­ te­ra­ti­ li­pi­ca­ne­re.­Že­lim­da­ima­po­ro­di­cu­i­do­bro­ži­vim.­Ov­de­ u­ se­lu­ ­ ima­mo­ gde­ i­ či­me­ da­hra­ni­mo­sto­ku.­Onaj­ko­ ima­mar­vu,­ima­i­ka­pi­tal.­To­je­bi­lo­od­kad­je­sve­ta­i­ve­ka.­Za­što­bi­se­mi­to­ga­od­re­kli.­Dr­ža­va­ako­že­li­da­nam­po­mog­ne,­do­bro­do­šlo,­ako­ne­hva­la­joj.­Sa­mo­ne­ka­ nam­ ne­ od­ma­že­ sa­ ne­po­treb­nim­ uvo­zi­ma­ mle­ka,­ me­sa­ i­ osta­le­hra­ne­ kad­ sve­ to­mi­ bo­lje­mo­že­mo­pro­iz­ve­sti­ov­de­u­Sr­bi­ji­–­za­klju­ču­je­Ili­ja­Vo­ji­no­vić.Bra­ni­sla­vu­Or­lo­vi­ću­ je­34­go­di­ne,­

ože­njen­je­ima­dvo­je­de­ce.­On­se­ni­ka­da­ni­je­ba­vio­po­ljo­pri­vre­dom.­Pe­va­po­svad­ba­ma,­ka­fa­na­ma,­ho­te­li­ma­ i­ima­svoj­bend.­Pri­šao­je­mla­dim­čla­no­vi­ma­se­o­ske­vla­de­i­na­ba­vio­ov­ce.­Tra­ži­da­ku­pi­par­le­pih­li­pi­ca­ne­ra.­I­on­je­član­Ko­njič­kog­klu­ba­u­se­lu.­­ Ja­ imam­ sko­ro­ sto­ti­nu­ ova­ca­ i­

ja­ga­nja­ca.­U­ba­šti­ sam­ iz­gra­dio­ pa­šnjak­ na­ ko­me­ će­ ov­ce­ ču­va­ti­ stru­ja.­Ne­ži­vi­se­vi­še­od­pe­sme­kao­pre.­Pe­va­lo­ se­ i­ pla­ća­lo,­ jer­ se­ ima­lo­ od­pro­da­je­sto­ke.­Kad­je­to­ga­ne­sta­lo­u­se­lu,­ ne­ma­ ni­ pa­ra.­ Ne­ma­ vi­še­ pa­ra­ni­ u­gra­du.­Ta­mo­ lju­di­ sve­ če­šće­osta­ju­bez­po­sla.­Oni­ne­ma­ju­nji­vu,­kao­mi­na­se­lu,­kao­re­zer­vu­kad­ iz­gu­be­ rad­no­ me­sto­ da­ ima­ju­ ne­što.­

Za­to­mi­slim­da­je­na­ša­ide­ja­da­pr­vo­kre­ne­mo­s­ov­ca­ma­ko­jih­ tre­nut­no­u­se­lu­ima­vi­še­od­hi­lja­du,­sjaj­na,­a­kad­se­po­bolj­ša­ju­uslo­vi­ za­ot­kup­mle­ka­

u­ dr­ža­vi­ da­ kre­ne­mo­ sa­ po­ve­ćanjm­bro­ja­kra­va­u­se­lu­–­ is­ti­če­Bra­ni­slav­Or­lo­vić.Po­red­po­me­nu­tih,­ov­ce­i­ko­nje­su­

na­ba­vi­li­ Alen­ La­bo­vić,­ ima­ 27­ go­di­na,­pred­sed­nik­Fu­bal­skog­klu­ba­u­se­lu,­bra­ća­Sa­ša­(26)­i­Igro­(22)­Ta­din,­Stan­ko­To­mić,­ (23),­Bra­ni­slav­Čvor­kov­(27),­Ni­ko­la­Opa­ru­šić­(31),­Dra­gan­Sta­ni­sa­vlje­vić­(28),­Ran­ko­Ga­rić­(22)Mla­di­ lju­di­ u­ Do­njim­ Pe­trov­ci­ma­

zna­ju­ da­ zbog­ za­kon­ske­ re­gu­la­ti­ve­ko­ja­ je­ to­tal­no­ obes­pra­vi­la­ se­la,­ ni­su­u­sta­nju­­baš­ni­šta­da­uti­ču­na­to­ka­ko­će­ ­ se­ i­da­ li­ će­se­za­nji­ho­vo­se­lo­ tro­ši­ti­ no­vac­ iz­ op­štin­skog,­ po­kra­jin­skog­ ili­ re­pu­blič­kog­ bu­dže­ta.­Ali,­za­to­mo­gu­sa­mi­upra­vlja­ti­svo­jim­do­ma­ćin­stvom­ i­ to­ sad­po­ka­zu­ju­na­naj­bo­lji­ na­čin.­ Isti­ni­ za­ vo­lju,­ do­bro­su­po­če­li,­ako­ ih­opet­ne­ka­dr­žav­na­re­gu­la­ti­va­u­in­te­re­su­zbog­ne­kih­na­vod­nih,­evrop­skih­i­svet­skih­vrednsti,­ne­od­vra­ti­i­dig­nu­ru­ke­od­sve­ga.

­ Mi­o­mir­Fi­li­po­vić

Mo­ni­lia­ la­xa, pro­u­zro­ko­vač­je­ su­še­nja­ cve­to­va­ i­ rod­nih­gran­či­ca­pa­ra­zi­ti­ra­pre­te­žno­

ko­šti­ča­vo­ vo­će:­ bre­skvu,­ kaj­si­ju,­šlji­vu,­vi­šnju,­ tre­šnju.­Spa­da­u­vr­lo­štet­na­obo­lje­nja­ko­šti­ča­vog­vo­ća,­ko­ja­uzro­ku­je­ma­sov­no­pro­pa­da­nje­cve­to­va­i­gran­či­ca,­zbog­če­ga­pri­nos­bi­va­zna­čaj­no­uma­njen.­Pr­vi­simp­

to­mi­se­ma­ni­fe­stu­ju­po­sle­cve­ta­nja,­u­vi­du­na­gle­pro­me­ne­bo­je­cve­to­va­,­ko­ji­po­sta­ju­mr­ko­si­ve­bo­je,­su­še­se­ i­ pro­pa­da­ju.­ Simp­to­mi­ su­ slič­ni­ošte­će­nji­ma­od­mra­za,­ ali­ kod­ne­ga­tiv­nog­uti­ca­ja­ni­skih­tem­pe­ra­tu­re­su­še­ se­ svi­ cve­to­vi,­ a­ kod­ in­fek­ci­ja­ovom­glji­vom­su­še­se­cve­to­vi­na­po­je­di­nim­gran­či­ca­ma.

Glji­va­pre­zi­mi­kao­mi­ce­li­ja­u­rak­ra­na­ma­u­ko­ri­za­ra­že­nih­gran­či­ca,­i­u­mu­mi­fi­ci­ra­nim­plo­do­vi­ma­ko­ji­ se­na­la­ze­ u­ kro­šnji­ ili­ na­ po­vr­ši­ni­ ze­mlji­šta.­ U­ vre­me­ cve­ta­nja­ do­la­zi­do­in­fek­ci­je­pa­to­ge­na­kroz­cvet,­tj.­kroz­ tu­čak­glji­va­pro­di­re­u­plod­nik­gde­ se­ raz­vi­ja­ mi­ce­li­ja.­ Sa­ cve­ta­glji­va­se­ši­ri­na­gran­či­ce.­Glji­va­se­br­zo­ raz­vi­ja,­cvet­se­osu­ši­ i­pri­le­pi­uz­gra­ne,­pa­iz­gle­da­kao­da­je­ošte­ćen­ od­ mra­za.­ Pa­to­gen­ pro­iz­vo­di­tok­si­ne­ ko­ji­ se­ pre­no­se­ spro­vod­ni­si­ste­mom,­ i­ oni­ uzro­ku­ju­ su­še­nje­gran­či­ca.­Vla­žno­i­pro­hlad­no­vre­me­po­go­du­je­raz­vo­ju­glji­ve.Naj­kri­tič­ni­ja­ fa­za­ raz­vo­ja­ ko­

šti­ča­vog­ vo­ća­ za­ in­fek­ci­ju­ glji­vom­Mo ni lia la xa­ je­ cve­ta­nje,­ a­ uko­li­ko­ga­ pra­ti­ vla­žno­ (re­la­tiv­na­ vla­žnost­va­zdu­ha­ pre­ko­ 85%)­ i­ pro­hlad­no­vre­me­bo­lest­je­iz­u­zet­no­iz­ra­že­na­i­de­struk­tiv­na.U­ slu­ča­ju­ vi­še­go­di­šnjeg­ po­na­

vlja­nja­vla­žnog­vre­me­na­u­fe­no­fa­zi­cve­ta­nja,­stra­da­ju­gra­ne­i­sta­bla­se­po­la­ko­su­še­(naj­i­zra­že­ni­je­kod­kaj­si­je,­šlji­ve­i­vi­šnje­i­bre­skve).

Su­zbi­ja­nje­pro­u­zro­ko­va­ča­su­še­nja­ cve­to­va­ i­ rod­nih­ gran­či­ca­ ko­šti­ča­vog­vo­ća,­po­či­nje­u­fa­zi­mi­ro­va­nja­ve­ge­ta­ci­je­tj.­pri­li­kom­re­zid­be,­ka­da­tre­ba­od­stra­ni­ti­su­ve­gra­ne­i­uklo­ni­ti­mu­mi­fi­ci­ra­ne­plo­do­ve­sa­ gra­na­ i­ iz­ voć­nja­ka.­ He­mij­sko­tre­ti­ra­nje­ se­ oba­vlja­ u­ ose­tlji­vim­fa­za­ma­ raz­vo­ja­ bi­lja­ka­ do­ma­ći­na.­Broj­ tre­ti­ra­nja­ za­vi­si­ od­ vre­men­skih­uslo­va.Pr­vi­tret­man­ura­di­ti­na­po­čet­ku­

cve­ta­nja­(10%­otvo­re­nih­cve­to­va),­dru­gi­ u­ fa­zi­ pu­nog­ cve­ta­nja,­ po­po­tre­bi­i­u­fa­zi­pre­cve­ta­va­nja.­

Po­što­ glji­va­ br­zo­ raz­vi­ja­ re­zi­stent­nost­po­teb­no­je­to­kom­ve­ge­ta­ci­je­vr­ši­ti­ro­ta­ci­ju­ak­tiv­nih­ma­te­ri­ja­pri­li­kom­za­šti­te­vo­ća­od­ovog­pa­to­ge­na.­U­ ci­lju­ su­zbij­nja­Mo ni li la xa­ ko­

ri­ste­ se­ pre­pa­ra­ti­ na­ ba­zi­ ci­pro­di­ni­la­ (Cho­rus­ 50­ WG,­ Cor­max,­ Ci­pro­dex),­pro­hlo­ra­za­(Mi­ra­ge­45­EC,­Oc­ta­ve),­bo­ska­li­da­+­pi­ra­klo­stro­bi­na­ (Sig­num),­ te­bu­ko­na­zo­la­ (Fo­li­cur­250­EW,­Akord),­ti­o­fa­nat­me­ti­la­(Du­o­fen),­ipro­di­o­na­(Di­o­nal­500­SC,­Di­o­nis),­ipro­di­o­na­+­ti­o­fa­nat­me­ti­la­(Ku­bik­plus,­Di­o­nis­plus).

PRO­U­ZRO­KO­VAČ­SU­ŠE­NJA­CVE­TO­VA­I­ROD­NIH­GRAN­ČI­CA­KO­ŠTI­ČA­VOG­VO­ĆA

Mo­ni­lia­la­xa Pi­še:­Dipl.ing.­Sen­ka­Mi­ško­vić

Glji­va­pre­zi­mi­kao­mi­ce­li­ja­u­ko­ri­za­ra­že­nih­gran­či­ca

Pr­vi­tret­man­tre­ba­ura­di­ti­na­po­čet­ku­cve­ta­nja

DO­NJI­PE­TROV­CI

Dok­ne­gu­ju­li­pi­ca­ne­re,­stru­ja­ču­va­ov­ceZa­krat­ko­vre­me­mla­di­Do­njo­pe­trov­ča­ni­za­pa­ti­li­su­sta­do­ve­će­od­hi­lja­du­ova­ca­–­Ko­njar­stvo­sve­po­pu­lar­ni­je­pa­me­šta­ni­ne­gu­ju­i­tri­de­se­tak­li­pi­ca­ne­ra­-­Če­ka­ju­od­dr­ža­ve­po­volj­ni­je­uslo­ve­ot­ku­pa­mle­ka­da­se­u­se­lu­po­veća­broj­kra­va­-­Fi­ja­ke­ri­ja­da­kao­brend­se­la

Bra­ni­slav­Or­lo­vić

Ško la u Do njim Petrov ci ma

Ili­ja­Vo­ji­no­vić

510. april 2015.

AK TU EL NO STI

STRUČ­NI­SKU­PO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star ka po ljo pri vre de Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić iz ja vi la je u sre du u

No vom Sa du da se in ter vent ni ot kup to vlje nih svi nja uspe šno pri vo di kra­ju i da je sve sprem no i za na tu ral nu raz me na to vlje ni ka za ku ku ruz.

Za ot ku plji va nje do go vo re nih ko­li­či­na­ to­vlje­ni­ka­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­do­bi­li­ od­gvo­ra­ju­ći­ iz­nos­ nov­ca,­ u­skla du sa onim ka ko je do go vo re­no,­re­kla­je­mi­ni­star­ka­po­ljo­pri­vre­de­i­na­gla­si­la­da­ne­oče­ku­je­vi­še­ta­kve­pro ble me kao što ih je bi lo po sled­njih­ne­ko­li­ko­me­se­ci­u­toj­obla­sti.-­Na­dam­se­da­će­i­na­tu­ral­na­raz-

me na to vlje ni ka za ku ku ruz bi ti br zo za vr še na ­ re kla je ona no vi na ri ma pri li kom po se te Po ljo pri vred nom fa­kul te tu u No vom Sa du i do da la da će­i­taj­dru­gi­deo­to­ga­po­sla­bi­ti­br­zo­za vr šen.

Na­po­mi­nju­ju­ći­da­je­to­kon­kret­na­me­ra­po­mo­ći­dr­ža­ve­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma,­mi­ni­star­ka­je­is­ta­kla­da­ oče­ku­je­ da­ će­ ona­ bi­ti­ do­ kra­ja­do­bro­spro­ve­de­na­i­da­će­mo­ko­nač-no­ re­ši­ti­ taj­vi­še­me­seč­ni­pro­blem­u­na­šem­sto­čar­stvu.Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­ je­do­da­la­

da­će­tr­ži­šte­svi­nja­bi­ti­sta­bi­li­zo­va­no­i­da­će­u­na­red­nim­me­se­ci­ma­lak­še­mo­ći­da­se­kon­tro­li­še­po­nu­da­to­vlje-ni ka.U­pri­log­ ta­kvoj­oce­ni­ je,­ re­kla­ je­

ona,­i­či­nje­ni­ca­da­se­i­tr­ži­šte­Ru­ske­fe­de­ra­ci­je­sta­bi­li­zu­je,­ta­ko­da­će­na­ši­kla­ni­ča­ri­ i­u­bu­du­će­bi­ti­ za­in­te­re­so-va­ni­za­iz­voz­u­Ru­si­ju.-­Oče­ku­je­mo­i­na­sta­vak­do­bre­sa-

rad­nje­iz­me­đu­kla­ni­ča­ra­i­od­ga­ji­va­ca­svi­nja,­ od­no­sno­ da­ će­ na­šim­po­ljo-pri­vred­ni­ci­ma­ bi­ti­ po­nu­đe­ne­ do­bre­ce­ne­za­to­vlje­ni­ke­ko­ji­ma­će­oni­bi-

ti­za­do­volj­ni­-­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

Ona je pod se ti la da je do go vo re na ce­na­ za­ pr­vu­ ka­te­go­ri­ju­ svi­nja­ 170­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­ili­11­ki­lo­gra­ma­ku­ku­ru­za,­za­dru­gu­150­di­na­ra­ili­10­ki­lo­gra­ma­ku­ku­ru­za,­a­ za­ tre­ću­ka-te­go­ru­ju­ 140­ di­na­ra­ ili­ 9­ ki­lo­gra­ma­ku ku ru za.Po­moć­nik­mi­ni­stra­po­ljo­pro­i­vre­de­

Ne­nad­Ka­ta­nić re kao je da je bi lo ma njih pro ble ma u ot ku pu zbog to ga što­su­ne­ke­pri­ja­vlje­ne­kla­ni­ce­u­me-đu­vre­me­nu­od­u­sta­le­od­ svo­jih­kvo-ta,­pa­je­ma­nji­broj­od­pred­vi­đe­nog­oba­vljao­ot­kup,­ali­ge­ne­ral­no­taj­po-sao­je­pre­o­šao­bez­ve­ćih­pro­ble­ma,­oce­nio­je­Ka­ta­nić.

On je na veo da je za taj in ter­vent ni ot kup Mi ni star stvu po ljo pri­vre de do sta vljen spi sak za ot ku plji­va­nje­25.000­to­vlje­ni­ka,­od­če­ga­je­za­10.000­odvo­jen­no­vac,­a­osta­tak­će­bi­ti­ot­ku­pljen­kroz­rob­nu­raz­me­nu­za ku ku ruz.Što­se­mle­ka­ti­če,­mi­ni­star­ka­Sne-

ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­iz­ja­vi­la­je­po­čet­kom­sed­mi­ce­da­oče­ku­je­da­će­usko­ro­do­ći­do­sta­bi­li­za­ci­je­evrop-skog­tr­ži­šta­ka­da­je­reč­o­pre­hram-be­nim­pro­iz­vo­di­ma,­pre­sve­ga­mle­ku­i­mleč­nim­pro­iz­vo­di­ma.

Mi ni star ka je re kla i da je Sr bi ja po­če­la­raz­go­vo­re­sa­ki­ne­skim­nad­le-žnim­slu­žba­ma­u­ci­lju­usa­gla­ša­va­nja­ser­ti­fi­ka­ta­za­te­pro­iz­vo­de­ka­ko­bi­u­na red nom pe ri o du mo gli da se iz vo­ze­i­na­ki­ne­sko­tr­ži­ste.

­ U ve li koj me ri smo in ten zi vi ra­li­ raz­go­vo­re­ sa­ ki­ne­skim­ nad­le­žnim­

slu­žba­ma­ sa­ že­ljom­ da­ usa­gla­si-mo­ser­ti­fi­ka­te­ka­da­se­ra­di­o­mle­ku­i­mleč­nim­pro­zi­vo­di­ma­ i­da­ i­na­ taj­na­čin­otvo­ri­mo­jed­no­ve­li­ko­tr­ži­šte­-­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Da­je­to­va­žno,­ka­za­la­je,­po­tvr-

đu­je­ i­ po­da­tak­ da­ vo­de­će­ svet­ske­kom­pa­ni­je­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka,­kao­i­iz­Evro­pe,­na­ro­či­to­ne­mač­ke­kom­pa-ni­je­ zna­ča­jan­ deo­ svo­jih­ pro­iz­vo­da,­pre sve ga mle ka u pra hu pla si ra ju na ki­ne­skom­tr­ži­stu.­Ona­je­uka­za­la­da­su­u­to­me­ra­ču­na­i­na­do­bre­po­li­tič­ke­od­no­se­Sr­bi­je­i­Ki­ne­i­kon­tak­te­na­šeg­pre mi je ra sa ki ne skim pre mi je rom.Upi­ta­na­o­si­tu­a­ci­ji­na­tr­ži­štu­pre-

hram­be­nih­pro­iz­vo­da,­pre­sve­ga­me-sa­i­mle­ka,­ona­je­ka­za­la­da­smo­svi­sve­do­ci­ po­re­ma­ća­ja­ na­ tr­ži­štu­ ovih­pro­iz­vo­da,­ pre­ sve­ga­ u­ Evro­pi­ kao­

po­sle­di­ca­za­teg­nu­tih­po­li­tič­kih­od­no-sa­iz­me­đu­EU­i­Ru­ske­fe­de­ra­ci­je.-­ Ni­ mi­ ne­ mo­že­mo­ da­ bu­de­mo­

izo­lo­va­ni,­Sr­bi­ja­je­u­spe­ci­fič­noj­po-zi­ci­ji­ jer­ je­ u­ pro­ce­su­ pri­dru­ži­va­nja­EU,­ ta­ko­ da­ni­smo­ još­ uvek­po­sta­li­pu­no­prav­na­ čla­ni­ca,­ ali­ smo­ pre­u-ze­li­ne­ke­oba­ve­ze­u­pro­ce­su­evro­in-te­gra­ci­ja­ -­ re­kla­ je­ona.-Te­oba­ve­ze­od no se se na pot pi sa ne spo ra zu me o­sta­bi­li­za­ci­ji­i­pri­dru­zi­va­nju­iz­2008.­go­di­ne,­re­kla­je­ona.Ka­da­je­reč­o­mle­ku­u­pra­hu,­dr-

ža­va­se­ta­ko­đe­opre­de­li­la­da­i­u­tom­slu­ča­ju­ sop­stve­nim­ sred­stvi­ma­ ot-ku pi vi ško ve mle ka u pra hu ko ji se na la ze u na šoj mle kar skoj in du stri ji ka­ko­bi­se­da­la­mo­guć­nost­da­mle-ka ri i da lje ot ku plju ju mle ko od na ših pro­iz­vo­đa­ča.­ S.­P.

U pla nu i pro gra mu ra da ne­dav no otvo re ne vi no te ke u po­dru­mu­ Ku­će­ Voj­no­vi­ća­ u­

In­đi­ji,­nad­le­žni­su­na­ja­vi­li­da­će­u­ovim­pro sto ri ja ma re dov no bi ti or ga ni zo va­ne­ edu­ka­ci­je­ sa­ raz­li­či­tim­ te­ma­ma,­ko­je­ in­te­re­su­ju­vo­ća­re­ i­ vi­no­gra­da­re.­Baš­u­ve­zi­sa­tim,­ne­dav­no­je­or­ga­ni-zo­va­na­pr­va­ta­kva­edu­ka­ci­ja­na­ko­joj­je­bi­lo­naj­vi­še­re­či­o­or­gan­skom­uz­go­ju­i­or­gan­skom­đu­bri­vu.­Ka­ko­se­mo­glo­ču­ti­na pre da va nju no vo do ba im pe ra tiv no is­ti­če­ zna­čaj­ zdra­vog­ ži­vo­ta,­ a­ osnov­zdra­vog­ži­vo­ta­je­is­hra­na­i­to­ne­bi­lo­ka-kva-­ već­ or­gan­ska.­ Svi­ za­in­te­re­so­va­ni­vo­ća­ri­ i­ vi­no­gra­da­ri­ ima­li­ su­pri­li­ku­da­sa zna ju ne što vi še o no voj vr sti or gan­skog­đu­bri­va­ko­je­da­je­znat­no­ve­će­pri-no se i bo lji kva li tet pro iz vo da u od no su na­ve­štač­ka­đu­bri­va­ko­ja­se­pri­me­nju­ju­u pro iz vod nji. -­Ono­ o­ če­mu­ je­ naj­vi­še­ bi­lo­ re­či­

to­kom­ edu­ka­ci­je,­ je­su­ spe­ci­jal­ne­ vr-ste­ or­gan­skog­ đu­bri­va­ ko­je­ na­do­pu-nju­ju­ sva­ osta­la­ đu­bri­va­ i­ u­ ve­li­kom­de lu sred stva za šti te. Ume sto ve li kih ko­li­či­na­mi­ne­ral­nog­đu­bri­va,­pe­sti­ci­da­i svih dru gih he mij skih otro va upo tre­bom i pri me nom bi o teh no lo gi je do bi ja se zdra vi ja hra na ­ re kao je Mi­ljen­ko­Đu­kec,­edu­ka­tor­na­pr­vom­pre­da­va-nju­u­In­đi­ji.Tro­ko­vi­im­pu­ta­ni­su­ni­ma­lo­ve­ći­ne-

go­što­su­u­ko­mer­ci­jal­noj­pro­iz­vod­nji,­a­po­zna­to­je­ka­kav­uti­caj­zdra­va­hra-na­ima­na­ljud­sko­zdra­vlje.­Že­li­mo­da­sta­vi­mo­ak­ce­nat­na­or­gan­sku­hra­nu­i­or gan sku pro iz vod nju i da ona po sta­ne­uobi­ča­je­ni­pro­ces­pro­iz­vod­nje­kod­na ših po ljo pri vred ni ka.

-­ Pri­no­si­ se­ sma­nju­ju­ u­ si­tu­a­ci­ji­gde ima mo osi ro ma še no i za tro va no ze­mlji­šte,­dok­se­pri­or­gan­skom­uz­go-ju­pri­no­si­ po­ve­ća­va­ju­ čak­ i­ pre­ko­30­od­sto­-­is­ta­kao­je­ovaj­struč­njak­i­po-ru­čio­da­zdra­vi­ja­hra­na­ni­je­po­pra­vi­lu­i sku plja.Zvon­ko­ Gvo­zda­no­vić,­ vo­ćar­ i­ vi-

no gra dar iz No vog Slan ka me na je dan od­uče­sni­ka­na­pr­vom­pre­da­va­nju­u­in-đij­skoj­vi­no­te­ci,­ je­ iz­ra­zio­ve­li­ko­za­do-volj­stvo­in­for­ma­ci­ja­ma­ko­je­su­do­bi­li.-­Ve­o­ma­sam­za­in­te­re­so­van­za­or-

gan­sko­đu­bri­vo­u­pro­iz­vod­nji­ ja­bu­ke,­gde­vr­lo­br­zo­mo­že­te­ima­ti­re­zul­ta­te.­Po­go­to­vo­ sa­da­ ka­da­ se­ u­ fa­zi­ cve­ta-nja­po­ja­vlju­je­cve­to­jed­ko­ji­nam­pra­vi­ne mer lji vu šte tu i u toj fa zi ka da se

bo ri mo pro tiv to ga mi u isto vre me uni­šta­va­mo­pče­le.­Ovaj­pre­pe­rat­je­in-te­re­san­tan­jer­od­bi­ja­cve­to­je­da­a­pri-vla­či­pče­le­ko­je­do­la­ze­u­voć­njak­i­vr­še­opra­ši­va­nje­-­ka­že­Zvon­ko­i­na­gla­ša­va­da­će­u­ ro­ku­od­ tri­ne­de­lje­ ima­ti­pr-ve­re­zul­ta­te­tre­ti­ra­nja­vo­ća.-­Znam­da­su­mno­ge­plan­ta­že­vi­no­ve­lo­ze­ra­di­le­tre­ti­ra­nje­sa­or­gan­skim­đu­bri­vom­i­da­su lju di vi še ne go za do volj ni. Ima li su taj eks pe ri men tal ni deo i pre ma ne­kim­sa­zna­nji­ma­je­dan­deo­plan­ta­že­je­dao­čak­40­od­sto­ve­će­pri­no­se­-­ka­že­ovaj­vo­ćar­ i­vi­no­gra­dar­ i­ is­ti­če­fi­nan-sij ske efek te.

­ In te re san tan je po da tak da se ov­de­ra­di­o­jef­ti­ni­joj­pro­iz­vod­nji,­a­na­kon­tri­go­di­ne­upo­tre­be­or­gan­skog­đu­bri­va­

do bi ja te de set po sto hu mu sa u ze mlji. Lju di ko ji zna ju da je po treb no mno go vre me na i staj nja ka za sa mo je dan od­sto­hu­mu­sa,­od­mah­mo­gu­da­iz­ra­ču­na-ju­pred­no­sti­ -­ is­ti­če­Zvon­ko­ i­pod­se­ća­da­svi­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ima­ju­raz­ne­pro-ble­me­usled­ve­li­ke­upo­tre­be­ve­štač­kog­đu­bri­va­ko­je­za­ga­đu­je­vo­du.-­Što­je­naj­va­žni­je,­pro­iz­vo­di­ko­ji­se­

or gan ski uz ga ja ju bi sva ka ko bi li kon­ku­rent­ni­ji,­ za­ni­mlji­vi­ji­ na­ tr­ži­štu­ ko­je­se­ sve­ vi­še­ okre­će­ zdra­vi­jem­ uz­go­ju­pro­iz­vo­da.­ Va­žno­ je­ sa­mo­ na­pra­vi­ti­kri­tič­nu­ma­su,­od­no­sno­vi­no­gra­da­re­i­vo­ća­re,­jer­bi­u­tom­slu­ča­ju­mo­gli­da­

do bi je mo za dru gu kla su ja bu ke i do 50­cen­ti,­a­o­pr­voj­kla­si­i­da­ne­go­vo-ri­mo.­U­sva­kom­slu­ča­ju­mo­gli­bi­ima­ti­i­bo­lji­kva­li­tet­i­jef­ti­ni­ju­pro­iz­vod­nju,­pre-ve­de­no­ na­ma­te­ma­tič­ku­ ra­ču­ni­cu­ 800­evra­po­hek­ta­ru­-­ka­že­on­i­na­gla­ša­va:-­Vi­di­mo­da­su­ne­ki­kra­je­vi­Sr­bi­je­

već­ pre­šli­ na­ or­gan­sku­ pro­iz­vod­nju,­pa­ta­ko­već­sa­da­ima­mo­or­gan­sku­pa-pri­ku­a­u­Po­že­gi­i­or­gan­ski­ku­pus.­Naj-va­žni­je­ je­ što­ova­kvi­ pro­iz­vo­di­ ima­ju­pla­sman,­ sa­mo­ je­va­žno­da­na­ši­ po-ljo­pri­vred­ni­ci­shva­te­pred­no­sti­ova­kve­pro iz vod nje.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

IN­ĐI­JA­•­EDU­KA­CI­JA­NA­TE­MU­OR­GAN­SKE­PRO­IZ­VOD­NJE

Bu­duć­nost­je­u­or­gan­skom­uz­go­ju­i­tre­ti­ra­nju­­Pro­iz­vo­di­ko­ji­se­or­gan­ski­uz­ga­ja­ju­bi­sva­ka­ko­bi­li­kon­ku­rent­ni­ji,­za­ni­mlji­vi­ji­na­tr­ži­štu­ko­je­se­sve­vi­še­okre­će­zdra­vi­jem­uz­go­ju­pro­iz­vo­da.­Va­žno­je­sa­mo­na­pra­vi­ti­kri­tič­nu­ma­su,­od­no­sno­vi­no­gra­da­re­i­vo­ća­re,­jer­bi­u­tom­slu­ča­ju­mo­gli­da­do­bi­je­mo­za­dru­gu­kla­su­ja­bu­ke­i­do­50­cen­ti­ka­že­–­Zvon­ko­Gvo­zde­no­vić­vo­ćar­i­vi­no­gra­dar­iz­Sla­nak­me­na

Or gan sko tre ti ra nje vi no gra da da je pri no se i kva li tet

Sa edu ka ci je u vi no te ci

NO­VI­SAD­•­O­PRO­BLE­MI­MA­STO­ČA­RA­I­MLE­KA­RA

In­ter­vent­ni­ot­kup­pri­kra­juPo­če­tak­na­tu­ral­ne­raz­me­ne­to­vlje­ni­ka­za­ku­ku­ruz­–­Dr­ža­va­se­opre­de­li­la­da­ot­ku­pi­i­vi­ško­ve­mle­ka­u­pra­hu­ko­ji­se­na­la­ze­u­na­šoj­mle­kar­skoj­in­du­stri­ji­ka­ko­bi­se­da­la­mo­guć­nost­da­mle­ka­ri­i­da­lje­ot­ku­plju­ju­mle­ko­od­na­ših­pro­iz­vo­đa­ča

Dr­žava­će­ot­ku­pi­ti­mle­ko­u­pra­hu­da­bi­bio­na­sta­vljen­ot­kup­mle­ka­od­pro­iz­vo­đa­ča

Za­vr­šen­in­ter­vent­ni­ot­kup­to­vlje­ni­ka­za­no­vac

6 10. april 2015.

VRD­NIK­•­PR­VA­KON­FE­REN­CI­JA­LAG-a­„FRU­ŠKA­GO­RA-DU­NAV“

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pot pi si va njem Pro to ko la o sa­rad­nji­ u­ obla­sti­ odr­ži­vog­ raz­vo ja, op šti ne Srem ski Kar lov­

ci,­Be­o­čin,­Irig,­Šid­i­Bač­ka­Pa­lan­ka­iz­ra­zi­li­ su­ svo­ju­ za­in­te­re­so­va­nost­da­ ostva­ru­ju­ me­đu­sob­nu­ sa­rad­nju­u­obla­sti­odr­ži­vog­raz­vo­ja­i­da­for­mu­li­šu­za­jed­nič­ki­okvir­za­sa­rad­nju­ko­ja­će­omo­gu­ći­ti­kva­li­tet­ni­ji­na­stup­bu­du­ćih­ part­ne­ra­ pre­ma­Evrop­skoj­uni­ji,­ re­če­no­ je­ pro­te­kle­ ne­de­lje­ u­Vrd­ni­ku­u­ho­te­lu­„Pre­mi­jer­Akva“­na­pr­voj­ kon­fe­ren­ci­ji­ Lo­kal­ne­ ak­ci­o­ne­gru­pe­„Fru­ška­Go­ra­Du­nav“,­ko­ja­je­pot­pi­si­va­njem­Pro­to­ko­la­ i­ zva­nič­no­po­če­la­da­po­sto­ji.­Ide­ja­za­stva­ra­nje­LAG­a­ko­ji­će­

ob je di ni ti sve one op šti ne ko je se na­sla­nja­ju­ na­ Fru­šku­ Go­ru,­ od­no­sno­Du­nav,­pre­ma­re­či­ma­Ja­smi­ne­Ba­ljin­Iskrin,­di­rek­tor­ke­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­ Sre­skih­ Kar­lo­va­ca­ ko­ji­ su­ ujed­no­ bi­li­ i­ glav­ni­ ini­ci­ja­to­ri­nje­go­vog­ na­stan­ka,­ sta­ra­ je­ go­to­vo­dve­go­di­ne­i­od­od­sa­mog­star­ta­kre­i­ra­na­je­kao­mo­guć­nost­da­va­nja­do­dat­nog­ za­ma­ha­ raz­vo­ju­ op­šti­na­ko­je­su­i­for­mal­no­po­sta­li­nje­ni­čla­no­vi.­­Naš­cilj­je­iz­me­đu­osta­log­i­da­

po­mog­ne­mo­ raz­voj­ ru­ral­nih­ pod­ruč­ja­ ko­ja­ u­ sve­u­kup­nom­ ude­lu­srem­ske­pri­vre­de­i­ži­vo­ta­igra­ju­još­uvek­ zna­čaj­nu­ ulo­gu.­ Na­ši­ naj­ve­ći­tu­ri­stič­ki,­ali­i­eko­lo­ški­i­sva­ki­dru­gi­po­ten­ci­ja­li­ još­uvek­su­u­zna­čaj­noj­me­ri­ve­za­ni­upra­vo­za­ru­ral­ne­kra­je­ve­i­upra­vo­otu­da­će­na­ro­či­ta­pa­žnja­bi­ti­po­sve­će­na­upra­vo­raz­vo­ju­se­la,­re­kla­je­Ba­ljin­Iskrin.

Sve­sni­zna­ča­ja­se­la­

Svoj pot pis na Pro to kol u ime Iri­ga­ sta­vio­ je­ pred­sed­nik­ Op­šti­ne­Ste­van­ Ka­zi­mi­ro­vić, u ime Be o­či­na­ pr­vi­ čo­vek­ ove­ op­šti­ne­Mi­lan­

Šo­bić,­ u­ ime­ Srem­skih­ Kar­lo­va­ca­za­me­nik­pr­vog­čo­ve­ka­Op­šti­ne­Raj-ko­Ma­rin­ko­vić,­ u­ ime­ Ši­da­ pred­sed­nik­ Op­šti­ne­Ni­ko­la­ Va­sić, dok je­u­ime­Bač­ke­Pa­lan­ke­to­uči­nio­pr­vi­ čo­vek­ sa­mo­u­pra­ve­Alek­san­dar­Đe­do­vac.­

Pot pi si va nju su pri su stvo va li i Mi­loš­ Še­šli­ja­ is­pred­ po­kra­jin­skog­Se­kre­ta­ri­ja­ta­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­kao­ i­go­sti­iz­Lo­kal­ne­ak­ci­o­ne­gru­pe­„Ba­ra­nja“­iz­Hr­vat­ske,­pred­stav­ni­ci­gra­da­Do­bo­ja­ko­ji­već­du­že­vre­me­ostva­ru­ju­zna­čaj­nu­ sa­rad­nju­ sa­ Bač­kom­ Pa­lan­kom­kao­čla­ni­com­LAG­a­„Fru­ška­Go­ra­Du­nav“­i­dru­ge­zva­ni­ce.­Ka­ko­je­u­svom­obra­ća­nju­is­ta­kao­

Ste­van­Ka­zi­mi­ro­vić,­Op­šti­na­Irig­će­po­seb­nu­pa­žnju­po­sve­ti­ti­mo­guć­no­sti­ raz­vo­ja­ po­ljo­pri­vre­de­ kroz­ za­jed­nič­ke­ pro­jek­te­ ko­ji­ će,­ ka­ko­ je­is­ta­kao,­stvo­ri­ti­po­god­ne­uslo­ve­za­pla sman iri ške ro be ka ko na do ma­će,­ta­ko­i­na­ino­stra­no­tr­ži­šte.­­­Irig­je­po­znat­kao­vo­ćar­ski,­vi­

no­gra­dar­ski­i­vi­nar­ski­cen­tar­Sre­ma­i­ uz­Srem­ske­Kar­lov­ce­ ko­ji­ su­deo­LAG­a­sva­ka­ko­smo­li­de­ri­i­van­na­šeg­re­gi­o­na.­Op­šte­je­po­zna­ta­stvar­

da­su­vi­na­pro­iz­ve­de­na­na­Fru­škoj­Go­ri­ od­lič­nog­ kva­li­te­ta­ i­ mi­ će­mo­na sto ja ti da tu pred nost ko ju ima­mo mak si mal no is ko ri sti mo tim pre što na na šoj te ri to ri ji ima mo i ve li ki broj­ma­lih,­ po­ro­dič­nih­ vi­na­ri­ja­ ko­je je su naš brend, ali brend od ko­jeg,­na­ža­lost,­još­uvek­ne­mo­že­mo­da­ži­vi­mo.­Za­to­ je­naš­cilj­da­kroz­LAG­ iz­me­đu­osta­log,­po­ku­ša­mo­da­

po­mog­ne­mo­ i­ na­šim­ vi­na­ri­ma,­ pa­sa mim tim i po ljo pri vre di u ce lo sti, re­kao­je­Ka­zi­mi­ro­vić.

Is­ko­ri­sti­ti­sve­mo­guć­no­sti

Svo­ju­šan­su­u­raz­vo­ju­vi­nar­stva­i­se­o­skog­tu­ri­zma­kroz­no­vo­for­mi­ra­ni­LAG,­pre­ma­re­či­ma­Mi­la­na­Šo­bi­ća,­po­tra­ži­će­i­Be­o­čin­ko­ji­će­u­tom­smi slu po se ban ak ce nat sta vi ti na Ba­no­štor­i­kul­tur­no­na­sle­đe­ove­op­šti­ne.­­Tu­ri­zam­je­naj­bo­lji­na­čin­da­se­

do­đe­ do­ nov­ca­ i­ po­ten­ci­ja­le­ ko­je­Be­o­čin,­kao­op­šti­na­ko­ja­se­jed­na­ko­na­sla­nja­na­Fru­šku­Go­ru­i­Du­nav­ima,­ na­sto­ja­će­mo­da­ kroz­ Lo­kal­nu­ak­ci­o­nu­ gru­pu­ raz­vi­je­mo­ i­ mak­si­mal­no­is­ko­ri­sti­mo.­Ta­ko­đe,­u­na­šoj­op­šti­ni­je­pri­lič­no­raz­vi­jen­se­o­ski­tu­ri­zam,­pa­će­mo­i­u­tom­po­gle­du­po­ku­ša­ti­da­uti­če­mo­na­LAG­da­kre­ne­u­prav­cu­da­ljeg­pod­sti­ca­nja­i­raz­vo­

ja­ova­kvog­vi­da­tu­ri­zma,­sma­tra­pr­vi­čo­vek­Be­o­či­na.Sa­sta­vo­vi­ma­Ka­zi­mi­ro­vi­ća­i­Šo­

bi­ća­slo­žio­se­ i­pred­sed­nik­Op­šti­ne­Šid­Ni­ko­la­Va­sić­ko­ji­je­na­po­me­nuo­da­u­tom­po­gle­du­i­ova,­naj­za­pad­ni­ja­ srem­ska­ op­šti­na­ ima­ či­me­ da­se­po­hva­li.­­­I­mi­svo­je­vi­na­re­za­tr­ku­ima­

mo.­Ne­ra­di­se­tu­o­bi­lo­ka­kvoj­kon­ku­ren­ci­ji,­ ne­go­ o­ pro­stoj­ či­nje­ni­ci­da­ u­Sre­mu­ ima­mo­ od­lič­ne­ uslo­ve­za­ raz­voj­ vi­nar­stva.­ Ja­ bih­ u­ tom­smi­slu,­ka­da­se­o­Ši­du­ra­di,­spo­me­nuo­pre­sve­ga­Ber­ka­so­vo,­ali­tre­ba­is­ta­ći­i­to­da­će­mo­se­tru­di­ti­da­po­mog­ne­mo­raz­voj­i­dru­gih­gra­na­po­ljo­pri­vre­de.­ Mi­ smo­ re­gi­ja­ ko­ja­ je­u­ zna­čaj­noj­me­ri­ oslo­nje­na­ na­ ru­ral­na­pod­ruč­ja­ko­ja­ ima­ju­ iz­u­ze­tan­po­ten­ci­jal.­Na­na­ma­kao­čla­ni­ca­ma­LAG­a­je­da­te­po­ten­ci­ja­le­pred­sta­vi mo i mak si mal no is ko ri sti mo, re­kao­je­Va­sić.­ S.­Lap­če­vić

Po­se­ban­ak­ce­nat­na­po­ljo­pri­vre­di­i­tu­ri­zmu-­Naš­cilj­je,­iz­me­đu­osta­log,­da­po­mog­ne­mo­i­raz­voj­ru­ral­nih­pod­ruč­ja­ko­ja­u­sve­u­kup­nom­ude­lu­srem­ske­pri­vre­de­i­ži­vo­ta­igra­ju­još­uvek­zna­čaj­nu­ulo­gu.­Na­ši­naj­ve­ći­tu­ri­stič­ki,­ali­i­eko­lo­ški­i­sva­ki­dru­gi­po­ten­ci­ja­li­još­uvek­su­u­zna­čaj­noj­me­ri­ve­za­ni­upra­vo­za­ru­ral­ne­kra­je­ve­i­upra­vo­otu­da­će­na­ro­či­ta­pa­žnja­bi­ti­po­sve­će­na­upra­vo­raz­vo­ju­se­la,­re­kla­je­Ja­smi­na­Ba­ljin­Iskrin

Da­ i­ Po­kra­jin­ski­ se­kre­ta­ri­jat­za­po­ljo­pri­vre­du­pre­po­zna­je­zna­čaj­ovog­LAG­a,­ is­ta­kao­je­ i­Mi­loš­Še­šli­ja­za­du­žen­za­agro­e ko no mi ku po ljo pri vre de ko ji je­is­ta­kao­da­će­u­ci­lju­po­dr­ške­ovoj­ ini­ci­ja­ti­vi­ ko­ja­ će,­ ka­ko­ je­na­po­me­nuo,­da­ti­na­ro­či­ti­za­mah­raz­vo­ju­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ ru­ral­nih­pod­ruč­ja,­ po­kra­jin­ska­ ad­mi­ni­stra­ci­ja­na­sto­ja­ti­da­no­vo­for­mi­

ra­ni­ LAG­ što­ pre­ uklju­či­ u­ već­po­sto­je­ći­si­stem.­­Naš­cilj­je­da­vam­po­mog­ne­

mo­da­či­ta­vu­Voj­vo­di­nu­pre­mre­ži­mo­LAG­ovi­ma­i­ta­ko­bu­de­mo­deo­ši­re­sa­rad­nje­ko­ja­mo­že­da­osi­gu­ra­raz­voj­i­opo­ra­vak­na­še­po­ljo­pri­vre­de.­ Spro­vo­đe­nje­ udru­ži­va­nja­ i­stva­ra­nje­lo­kal­nih­pla­no­va­od­iz­u­zet­ne­je­va­žno­sti­za­raz­voj­sre­di­na­iz­ko­jih­do­la­zi­te,­tim­pre­što­je­

kre­i­ra­nje­raz­voj­ne­po­li­ti­ke­„od­do­le“­naj­bo­lji­na­čin­da­se­za­i­sta­raz­vi­je­te­i­opo­ra­vi­te.­Vi­bo­lje­ne­go­bi­lo­ko­dru­gi­mo­že­te­sa­gle­da­ti­va­še­po­tre­be,­ali­i­mo­guć­no­sti,­sta­vi­ti­ih­u­ rav­no­pra­van­od­nos,­a­mi­će­mo­vam­po­mo­ći­da­stva­ri­oko­ko­jih­se­do­go­vo­ri­te­spro­ve­de­te­u­de­lo,­re­kao­je­Še­šli­ja­i­po­zvao­i­dru­ge­op­šti ne u Voj vo di ni da kre nu pu tem LAG­a­„Fru­ška­Go­ra­–­Du­nav“.

Mi­lan­Šo­bić

Ob­no­va­po­ljo­pri­vre­de­kre­će­„od­do­le“

Pro to kol je pot pi san

Mi loš Še šli ja

Ste­van­Ka­zi­mi­ro­vić

Ni­ko­la­Va­sić

710. april 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Udru­že­nje­po­ljo­pri­vred­ni­ka­op­šti­ne­Pe­ćin­ci­ sklo­pi­lo­ je­ugo­vor­o­po­slov­no­ teh­nič­koj­sa­

rad­nji­ sa­ osi­gu­ra­va­ju­ćim­ dru­štvom­DDOR­iz­No­vog­Sa­da,­ko­jim­se­ova­osi­gu­ra­va­ju­ća­ku­ća­oba­ve­zu­je­da­će­čla­no­vi­ma­udru­že­nja­odo­bri­ti­do­dat­ni­po­pust­od­10­po­sto­pri­li­kom­za­klju­či­va­nja­ugo­vo­ra­o­osi­gu­ra­nju­use­va,­plo­do­va­i­ži­vo­ti­nja,­kao­i­svih­osta­lih­ri­zi­ka­ve­za­nih­za­osi­gu­ra­nje­nji­ho­vog­do­ma­ćin­stva­po­put­imo­vi­ne,­me­ha­ni­za­ci­je­i­čla­no­va­po­ro­di­ce.Ka­ko­bi­ostva­ri­li­do­dat­ni­po­pust­u­

iz­no­su­od­10­po­sto,­po­ljo­pri­vred­ni­ci­sa­ te­ri­to­ri­je­ op­šti­ne­ Pe­ćin­ci­ mo­ra­ju­ pri­li­kom­ za­klju­če­nja­ ugo­vo­ra­ sa­DDOR­om­ima­ti­po­tvr­du­o­član­stvu­u­Udru­že­nju­po­ljo­pri­vred­ni­ka­op­šti­ne­Pe­ćin­ci,­ka­že­pred­sed­nik­Udru­že­nja­Mi­tar­Ri­sti­vo­je­vić.­­Po­tvr­de­o­član­stvu­će­se­iz­da­

va­ti­u­pro­sto­ri­ja­ma­Udru­že­nja­u­Pe­ćin­ci­ma,­ Uli­ca­ Jo­ve­ Ne­gu­še­vi­ća­ br.­1.­Osi­gu­ra­nje­use­va­i­plo­do­va­po­kri­va­osi­gu­ra­nje­od­osnov­nih­opa­sno­sti:­gra­da,­po­ža­ra­ i­uda­ra­gro­ma,­a­mo­gu­će­je­za­klju­či­ti­i­po­seb­na­osi­gu­

ra­nja.­Na­ovaj­na­čin­že­li­mo­da­svo­jim­čla­no­vi­ma­omo­gu­ći­mo­da­pod­po­volj­ni­jim­uslo­vi­ma­osi­gu­ra­ju­ svo­je­ use­ve­i­ga­zdin­stva­i­na­taj­na­čin­uma­nje­šte­tu­u­slu­ča­ju­ele­men­tar­nih­ne­po­go­da,­iz­ja­vio­je­Ri­sti­vo­je­vić.

S. L.

Za­ re­a­li­za­ci­ju­ pro­gra­ma­ me­ra­po­dr­ške­ za­ spro­vo­đe­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­ i­po­li­ti­ke­

ru­ral­nog­raz­vo­ja,­Op­šti­na­Irig­će­u­ovoj­go­di­ni­iz­dvo­ji­ti­dva­mi­li­o­na­di­na­ra.­Ova­me­ra,­ka­ko­je­re­če­no­na­pro­šlo­ne­delj­noj­32.­po­ re­du­sed­ni­ci­Skup­šti­ne­op­šti­ne,­ tre­ba­lo­bi­ da­po­mog­ne­u­oba­vlja­nju­pro­leć­nih­ra­do­va­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ u­ op­ti­mal­nim­agro­teh­nič­kim­ro­ko­vi­ma,­što­bi,­ka­ko­re­če­no,­tre­ba­lo­da­do­ve­de­do­po­sti­za­nja­do­brih­kraj­njih­re­zul­ta­ta.­Pre­ma­obra­zlo­že­nju­pred­lo­že­nog­

pro­gra­ma­ na­ ko­ji­ je­ re­sor­no­mi­ni­star­stvo­ da­lo­ sa­gla­snost,­ kao­ naj­va­žni­ji­ pro­ble­mi­ sa­ ko­ji­ma­ su­ se­to­kom­ pro­te­kle­ go­di­ne­ iri­ški­ pa­o­ri­su­sre­ta­li,­apo­stro­fi­ra­ne­su­vre­men­ske­ ne­pri­li­ke,­ ogra­ni­če­na­ upo­tre­ba­mi­ne­ral­nih­đu­bri­va,­od­no­sno­ser­ti­fi­ko­va­nog­sad­nog­ma­te­ri­ja­la.­­ Raz­log­ to­me­ le­ži­ naj­pre­ u­ ne­

do­stat­ku­fi­nan­sij­skih­sred­sta­va,­ali­ i­teh­no­lo­ške­za­sta­re­lo­sti­i­ne­e­fi­ka­sno­sti­si­ste­ma­tran­sfe­ra­teh­no­lo­gi­je.­Me­ha­ni­za­ci­ja­ko­ja­se­ko­ri­sti­u­ra­tar­stvu­je­ za­sta­re­la,­ pa­ otu­da­ i­ po­tre­ba­ da­

se­na­šim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­po­mog­ne­u­onoj­me­ri­u­ko­joj­je­to­mo­gu­će­­­is­ta­kla­je­pri­li­kom­upo­zna­va­nja­od­bor­ni­ka­sa­pro­gra­mom­Slo bo dan ka Ma­rić,­za­du­že­na­za­oblast­agra­ra­u­op­štin­skoj­upra­vi.­Ko­ri­sni­ci­ove­me­re­mo­gu­bi­ti­re­

gi­stro­va­ni­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či­i­to­oni­ko­ji­pot­pi­šu­iz­ja­vu­o­ne­po­sto­ja­nju­zah­te­va­za­isto­ula­ga­nje­u­dru­gim­jav­nim­fon­do­vi­ma,­od­no­sno­oni­pa­o­ri­či­ja­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva­ima­ju­0.5­do­10­hek­ta­ra. ­ S.­Lap­če­vić

Na­april­skom­za­se­da­nju­Skup­šti­ne­ op­šti­ne­ Sta­ra­ Pa­zo­va­­usvo­jen­ je­Go­di­šnji­ pro­gram­

za­šti­te,­ure­đe­nja­i­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ na­ pod­ruč­ju­op­šti­ne­ Sta­ra­ Pa­zo­va­ za­ 2015.go­di­nu.­Ovim­Pro­gra­mom­ob­u­hva­će­ni­su­ ra­do­vi­ na­ za­šti­ti­ i­ una­pre­đe­nju­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­plan­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­dr­žav­noj­ svo­ji­ni,­ kao­ i­ iz­da­va­nje­u­za­kup­dr­ža­vog­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­ Ukup­no­ pod­ po­ljo­pri­vred­nim­ ze­mlji­štem­ u­ sta­ro­pa­zo­vač­koj­op­šti­ni­ je­ 24.544­ od­ če­ga­ ob­ra­di­vo­ po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ iz­no­si­24.196­hek­ta­ra,­od­no­sno­98,58­od­sto.­ Go­lu­bin­ci­ su­ po­ po­ljo­pri­vred­nom­ ze­mlji­štu­ naj­ve­ća­ ka­ta­star­ska­op­šti­na­s­5.273­hek­ta­ra,­za­tim­ Sta­ra­ Pa­zo­va­ s­ 4.581ha,­ Voj­ka­ s­4.394ha,­Be­le­giš­s­3.093ha,­Sur­duk­s­2.810­hek­ta­ra,­Sta­ri­Ba­nov­ci­ima­ju­ 1.983­ ha,­ Kr­nje­šev­ci­ 1.578ha,­No­va­Pa­zo­va­637hek­ta­ra­i­No­vi­Ba­nov­ci­ 203­ ha­ek­ta­ra.­ Od­ ukup­nog­ob­ra­di­vog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­pod­ nji­va­ma­ je­ 97,85­ od­sto,­ pod­voć­na­ci­ma­0,03­od­sto,­vi­no­gra­di­ma­0,24­ od­sto,­ li­va­da­ma­ 0,41­ od­sto,­dok­pa­šlja­ci­ob­u­hva­ta­ju­1,22­od­sto,­a­na­tr­sti­ke­i­mo­čva­re­ot­pa­da­0,13­od­sto.­Ka­ko­u­Go­di­šnjem­pro­gra­mu­sto­

ji,­op­šti­na­Sta­ra­Pa­zo­va­pred­u­zi­ma­me­re­ za­šti­te­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­

mlji­šta­kroz­ak­tiv­no­sti­obu­ke­po­ljo­pri­vred­nog­sta­nov­ni­šta­va­o­po­tre­bi­vr­še­nja­ he­mij­ske­ ana­li­ze­ ze­mlji­šta­i­ na­či­nu­ uzi­ma­nja­ uzo­ra­ka,­ pri­ku­plja­uzor­ke­ze­mlji­šta­i­do­sta­vlja­na­ana­li­zu­nad­le­žnim­in­sti­tu­ci­ja­ma,­ra­di­na­sa­na­ci­ji­dilj­vljih­de­po­ni­ja­po­red­ ob­ra­di­vih­ po­vr­ši­na,­ su­fi­nan­si­ra­

rad­ stre­la­ca­ pro­tiv­grad­ne­ za­šti­te­ i­uče­stvu­je­ u­ ku­po­vi­ni­ pro­tiv­grad­nih­

ra­ke­ta,­kao­i­odr­ža­va­nju­pet­pro­tiv­grad­nih­sta­ni­ca.­Na­te­ri­to­ri­ji­ove­op­šti­ne­iz­gra­đe­na­je­ka­nal­ska­me­re­ža­za­od­vod­nja­va­nje,­kao­i­deo­ka­nal­ske­mre­že­za­na­vod­nja­va­nje­od­re­ke­Du­nav­ i­ ka­na­la­ Bu­do­var­ pre­ma­Sta­roj­Pa­zo­vi­i­Go­lu­bin­ci­ma.­Atar­ski­pu­te­vi­ su­ u­ za­do­vo­lja­va­ju­ćem­ sta­nju,­oce­nje­no­je­u­po­me­nu­tom­pro­gra­mu,­ a­ op­šti­na­ sva­ke­ go­di­ne­ za­nji­ho­vo­ odr­ža­va­nje­ i­ una­pre­đe­nje­iz­dva­ja­zna­čaj­na­sred­stva,­kao­i­za­fi­nan­si­ra­nje­ra­da­po­ljo­ču­var­ske­slu­žbe­či­ji­je­za­da­tak­da­se­sta­ra­o­za­šti­ti­use­va,­put­ne­i­ka­nal­ske­mre­že­i­da­iden­ti­fi­ku­je­i­obe­le­ži­op­štin­ske­i­dr­žav­ne­par­ce­le.­Me­đu­tim,­ po­stu­pak­ sre­đi­va­nja­

ze­mlji­šnih­ knji­ga­ i­ ko­ma­sa­ci­ja­ na­te­ri­to­ri­ji­sta­ro­pa­zo­vač­ke­op­šti­ne­su­i­te­ka­ko­po­treb­ni­jer­se­po­ja­vlju­ju­pro­ble­mi­pri­li­kom­uvo­đe­nja­u­po­sed­li­ca­ko­ja­iz­li­ci­ti­ra­ju­prar­ce­le­u­dr­žav­nom­vla­sni­štvu­pri­li­kom­uzi­ma­nja­u­za­kup­ dr­žav­nog­ ze­mlji­šta.­ Na­ tim­par­ce­la­ma­u­po­se­du­su­za­te­če­na­li­ca­sa­ko­ji­ma­je­pre­tri­de­se­tak­go­di­na­ne­ka­da­šnje­Po­ljo­pri­vred­no­do­bro­„Na­pre­dak“­ra­di­ukrup­nja­va­nja­svo­jih­par­ce­la,­iz­vr­ši­lo­za­me­nu­par­ce­la­

ko­je­oni­ni­ka­da­ni­su­uknji­ži­li.­ Pred­pri­va­ti­za­ci­ju­ „Na­pret­ka“­ 2005.­ go­di­ne­ iz­vr­še­no­ je­ raz­gra­nji­če­nje­ pri­če­mu­je­deo­ne­uk­nji­že­nih­pri­vat­nih­par­ce­la­fi­zič­kih­li­ca­do­bio­sta­tus­dr­žav­nog­ ze­mlji­šta.­ Na­ osno­vu­ Pro­gra­ma­za­šti­te,­ure­đe­nja­i­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ dr­žav­noj­ svo­ji­ni,­ li­ci­ti­ra­ju­ se­ i­ ­ spor­ne­par­ce­le­u­ko­je­je­naj­če­šće­mo­gu­će­ući­uz­tu­žbu­nad­le­žnoj­po­ljo­pri­vred­noj­in­spek­ci­ji.­Ina­če,­op­šti­na­Sta­ra­Pa­zo­va­ras­

po­la­že­s­bli­zu­dve­ipo­hi­lja­de­hek­ta­ra­ze­mlji­šta­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni.­Pro­gra­mom­utvr­đi­va­nja­ra­do­va­na­za­šti­ti­i­ure­đe­nju­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­što­ pod­ra­zu­me­va­ od­vod­nja­va­nje­ i­na­vod­nja­va­nje,­ po­bolj­ša­lje­ kva­li­te­ta­ ob­ra­di­vog­ ze­mlji­šta­ i­ kon­tro­la­plod­no­sti,­ do­bro­volj­no­ gru­pi­sa­nje­par­ce­la­ i­ obe­le­ža­va­nje­ dr­žav­nih­par­ce­la,­ure­đe­nje­atar­skih­pu­te­va­i­po­di­za­nje­ve­tro­za­štit­nih­po­ja­se­va­ i­ure­đe­nje­ i­opre­ma­nje­pro­tiv­grad­ne­i­ po­ljo­ču­var­ske­ slu­žbe,­ pred­vi­đe­no­je­da­se­utro­ši­pre­ko­46­mi­li­o­na­di­na­ra­što­ je­u­gra­ni­ca­ma­pla­ni­ra­nih­pri­ho­da.

G. M.

PE­ĆIN­CISKLO PLJEN UGO VOR SA DDOR-om

Jef ti ni je osi gu ra nje za­čla­no­ve­Udru­že­nja­po ljo pri vred ni kaKa ko bi ostva ri li do dat ni po pust u iz no su od 10 po­sto,­po­ljo­pri­vred­ni­ci­sa­te­ri­to­ri­je­op­šti­ne­Pe­ćin­ci­mo­ra­ju­pri­li­kom­za­klju­če­nja­ugo­vo­ra­sa­DDOR-om­ima­ti­po­tvr­du­o­član­stvu­u­Udru­že­nju­po­ljo­pri­vred­ni­ka­op­šti­ne­Pe­ćin­ci

� Mi�tar�Ri�sti�vo�je�vić

IRIG­•­ME­RA­PO­MO­ĆI­PO­LJO­PRI­VRED­NI­CI­MA

Dva mi li o na za agrarOva­me­ra­tre­ba­lo­bi­da­po­mog­ne­u­oba­vlja­nju­pro­leć­nih­ra­do­va­u­po­ljo­pri­vre­di­u­op­ti­mal­nim­agro­teh­nič­kim­ro­ko­vi­ma,­što­bi,­ka­ko­re­če­no,­tre­ba­lo­da­do­ve­de­do­po­sti­za­nja­do­brih­kraj­njih­re­zul­ta­ta

Od bor ni ci da li sa gla snost na Pro gram za raz voj po ljo pri vre de

STA­RA­PA­ZO­VAUSVO­JEN­GO­DI­ŠNJI­PRO­GRAM­ZA­ŠTI­TE,­URE­ĐE­NJA­I­KO­RI­ŠĆE­NJA­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLJI­ŠTA

Po­treb­na­ko­ma­sa­ci­ja­i­sre­đi­va­nje­ze­mlji­šnih­knji­ga Pred­pri­va­ti­za­ci­ju­„Na­pret­ka“­2005.­go­di­ne­iz­vr­še­no­je­raz­gra­nji­če­nje­pri­če­mu­je­deo­ne­uk­nji­že­nih­pri­vat­nih­par­ce­la­fi­zič­kih­li­ca­do­bio­sta­tus­dr­žav­nog­ze­mlji­šta.­Na­osno­vu­Pro­gra­ma­za­šti­te,­ure­đe­nja­i­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri-vred­nog­ze­mlji­šta­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni,­li­ci­ti­ra­ju­se­i­­spor­ne­par­ce­le­u­ko­je­je­naj­če­šće­mo­gu­će­ući­uz­tu­žbu­nad­le-žnoj­po­ljo­pri­vred­noj­in­spek­ci­ji

Od bor ni ci da li ze le no sve tlo i Go di šnjem pro gra mu za šti te, ure�đe�nja�i�ko�ri�šće�nja�po�ljo�pri�vred�nog�ze�mlji�šta������

8 10. april 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Jed na od glav nih ka rak te ri sti ka glo da ra je sva ka ko nji hov ogro­man re pro duk tiv ni po ten ci jal.

To su naj plod ni ji si sa ri, sa naj ve ćim bro jem ge ne ra ci ja u to ku jed ne go­di ne. Žen ka vi še pu ta u to ku go di ne da je mla de je din ke ko je za dva do tri me se ca do sti žu pol nu zre lost.

Glo da ri spa da ju u kla su Mam ma­lia red Ro den tia. U okvi ru ovog re da po seb no su zna čaj ne dve fa mi li je Cri ce ti dae i Mu ri dae, sa pre stav ni­ci ma ko ji su naj ve će šte to či ne ga­je nih bi lja ka [3].. U fa mi li ju Cri ce ti­dae spa da hr čak – Cri ce tus cri ce tus. Fa mi li ja Mu ri dae ob u hva ta raz ne vr­ste vo lu ha ri ca i mi še va. Polj ska vo­lu ha ri ca – Mic ro tus ar va lis spa da u naj štet ni je glo da re, ima kra tak rep, zde pa sto te lo, ši ro ku de be lu gla­vu, za tu pa stu nju šku, uši su ma le i je dva pri met ne a rep je kra tak i ne pre la zi tre ći nu du ži ne tru pa. Mi še vi iz ro da Apo de mus, pru ga sti polj ski miš – Apo de mus agra ri us i ve li ki polj ski miš ili žu to gr li miš – Apo de mus fla­vi co lis ima ju dug rep, iz du že no te lo, valj ka stu nju šku i ve li ke uši [4]

Voć nja ke ošte ću ju sle de će vr ste glo da ra iz re da Ro den tia: vo lu ha ri ce (vo de na vo lu ha ri ca – Ar vi co la ter re­stris, polj ska vo lu ha ri ca – Mic ro tus ar va lis i pod zem na ili ze mlji šna vo­lu ha ri ca – Mic ro tus sub ter ra ne us), mi še vi (pru ga sti miš – Apo de mus agra ri us, ve lik polj ski ili žu to gr li miš – Apo de mus fla vi co lis i šum ski miš – Apo de mus sylva ti cus), pu ho vi (si vi

puh – Glis glis i puh le šni kar – Mu­scar di nus avel la na ri us), sle po ku če – Nan no spa lax le u co don. Ta ko đe, voć nja ke ošte ću je di vlji ili evrop ski zec – Le pus euro pa e us [6]..

Agro e ko lo gi ja polj skih glo da ra

Broj nost po pu la ci je glo da ra na ob ra di vim po vr ši na ma va ri ra u za­vi sno sti od vre men skih uslo va. Po pra vi lu, za nji ho vo pre nam no ža va­nje po treb ne su go di ne sa to plom i du gom je se ni, su vom i bla gom zi mom i su vim i to plim vre me nom u ra no pro le će. Uko li ko ta da ima do volj no hra ne na ras po la ga nju sa svim si gur no do la zi do pre nam­no ža va nja [1]. Ki šno i ma glo vi to vre me re du ku je zna čaj no broj nost glo da ra. Polj ski glo da ri iz be ga va ju ze mlji šta sa vi so kim ni vo om pod­zem nih vo da. U uslo vi ma po ve ća ne vla žno sti va zdu ha br zo obo le va ju od upa le plu ća i dru gih bo le sti. To kom zi me u uslo vi ma ja kih go lo mra zi­ca la ko ugi nja va ju. Ka da je zi ma sa sne žnim po kri va čem glo da ri su ve o ma ak tiv ni i ta da ko pa ju ka na­le u sne gu i ošte ću ju mla de bilj ke. To kom let njih me se ci ka da su ja ke su še do la zi do sma nje nja na ta li te ta polj skih glo da ra.

Glo da ri su stal no pri sut ni na pa­šnja ci ma, pu sta ra ma, utri na ma, na si pi ma. Na ovim te re ni ma op sta­ju u naj ne po volj ni jim uslo vi ma. Ze­

mlji šta gde glo da ri ima ju op ti mal ne uslo ve za raz voj i gde po sti žu mak­si mal nu broj nost su ob ra di ve po­vr ši ne pod neo ko pa vi na ma a to su str na ži ta, lu cer ka, de te li na. Oko pa­vi ne iz be ga va ju i vr lo ret ko na nji­ma do sti žu zna čaj ni ju broj nost [2].. Pri rod ni ne pri ja te lji ima ju zna čaj nu ulo gu u sma nje nju broj no sti glo da­ra. Pti ce gra blji vi ce i to mi šar, ko ji ih lo vi da nju i so ve ko je ulo ve 10 do 15 mi še va za jed nu noć. Li si ce, rov či ce i la si ce ih sva ko dnev no lo ve. Jed na li si ca dnev no ulo vi 30 do 40 mi še va.

Štet ni glo da ri u voć nim za sa di ma

Sve vr ste glo da ra ima ju iz u zet­no va žnu ulo gu u odr ža va nju la na ca is hra ne a sa dru ge stra ne svo jom is hra nom i ko pač kom ak tiv no šću mo gu iza zva ti zna čaj ni ja ošte će nja obje ka ta zna čaj nih za po ljo pri vre du (voć nja ke, vi no gra de, ra sad ni ke, ba šte i po lja).

Vo lu ha ri ce mo gu iza zva ti zna čaj­ni ja ošte će nja pri zem nog de la ko re i ko re no vog vra ta kod svih vr sta vo­ća ka. Ak tiv ne su to kom ce le go di ne, čak i pod sne žnim po kri va čem.

Mi še vi pri či nja va ju zna čaj ni ja ošte će nja a za vre me pre nam no ža­va nja na mla dom dr ve ću i sad ni ca­ma ta ko što glo đu ko ru.

Pu ho vi u go di na ma pre nam no ža­va nja, zbog spe ci fič nog na či na is­hra ne (her bi vor na vr sta) i pe ri o da ak tiv no sti mo gu bi ti iz u zet no štet ni u voć nja ci ma i ra sad ni ci ma, jer se hra ne plo do vi ma a po ne kad i ko rom mla dih gra na [6]..

Sle po ku če je vr sta glo da ra ko­ja stal no ži vi po ze mljom i hra ni se pod zem nim de lo vi ma bi lja ka, re­

pro duk tiv ni po ten ci jal mu je ni zak, u voć nja ci ma je pri sut no ali ne pra vi eko nom ski zna čaj ne šte te.

Po red glo da ra u voć nja ci ma je pri su tan je i di vlji ili evrop ski zec ko ji u go di nam pre nam no ža va nja mo že iza zva ti ve li ke šte te u zim­skom pe ri o du u ra sad ni ci ma i voć­nja ci ma, jer se hra ni ko rom mla dih sta ba la i ko re no vim vra tom.

Zbog ve li kog ude la bilj ne kom­po nen te u is hra ni glo da ra i ze če va, ošte će nja u voć nja ci ma i ra sad ni ci­ma mo gu bi ti zna čaj na. Vo lu ha ri­ce, mi še vi, sle po ku če i ze če vi, na mla dim sta bli ma naj če šće ošte ću ju ko re nov vrat, što do vo di do nji ho­vog pu ca nja i iz va lji va nja. Na de­bljim i sta ri jim sta bli ma glo đu ko re, što uzro ku je po ja vu sit ni jih li sto va i plo do va u toj se zo ni, a bilj ke po sta­ju ose tlji vi je (na ro či to na mra ze ve) i pod lo žne se kun dar nim obo lje nji­ma. Uko li ko su sta bla u ve li koj me­ri ošte će na, mo že do ći do nji ho vog kom plet nog su še nja i pro pa da nja [6].

Su zbi ja nje štet nih glo da ra u voć nim za sa di ma

Su zbi ja nje glo da ra je ve o ma slo­žen za da tak jer po je di nač na tre ti ra­nja par ce la ne mo gu da ti efi ka san re zul tat. Polj ski mi še vi i vo lu ha ri ce su mi gra tor ne vr ste i ka da na jed­noj par ce li osta nu bez hra ne pre la­ze na no ve po vr ši ne. U slu ča ju ma­sov nih po ja va glo da ra neo p hod no je su zbi ja nje na ve ćim po vr ši na ma i ta da mo že mo do bi ti po zi ti van re zul­tat. Va žno je na po me nu ti da se ni ka­da ne če ka na je zda glo da ra da bi se pri stu pi lo me ra ma su zbi ja nja ne go se nji ho vo su zbi ja nje oba vlja kon ti nu i­ra no, si ste mat ski sva ke go di ne.

Da bi se de ra ti za ci ja ro den ti ci di­ma ade kvat no spro ve la neo p hod­no je pr vo utvr di ti o ko joj se vr sti glo da ra ra di i ko li ka je broj nost po­pu la ci je. Iz lo vlja va njem glo da ra uz po moć klop ki do bi ja se uvid o ko joj se vr sti glo dar ra di. Pro ce na broj­no sti i gu sti na po pu la ci je mo že se iz vr ši ti na osno vu pre bro ja va nja ak tiv nih ru pa (Sli ka br. 2.) i otvo ra i to pred sa mo iz vo đe nje me ra su­zbi ja nja. Ak tiv ne ru pe se la ko pre­po zna ju po sve žoj ze mlji, osta ci ma ne sa žva ka ne hra ne i fe se cu.

Pre ma bro ju ak tiv nih ru pa uz po­moć ta be le (Ta be la 1.) od re di će mo broj nost i već kod ni ske broj no sti tj. uko li ko je broj ak tiv nih ru pa od 10

do 50 po jed nom hek ta ru, re a gu je­mo pri me nom ro den ti ci da.

Za klju čak

Voć nja ci i ra sad ni ci su ose tlji vi na šte te od glo da ra. Neo p hod no je od re di ti o ko jim glo da ri ma se ra di što je va žno za iz bor me ra za šti te. Ošte će nja ko re na i ko re is pod po­vr ši ne naj če šće pro u zro ku ju mi še vi. Pri me na ro den ti ci da se vr ši ako je broj ak tiv nih ru pa od 10 do 50 po jed nom hek ta ru. Su zbi ja nje se iz­vo di u zim skom pe ri o du ka da ne ma plo do va.

Na ogled nom po lju za sa da ja bu­ke PSS Ki kin da, su zbi ja nje glo da ra mam ci ma na ba zi a. m. bro ma di o lon oba vlje no je 3. no vem bra 2014. go­di ne ka da je na tri hek ta ra utro še no de set kg ma ma ka a na kon dve ne de­lje to kom kon trol nog tret ma na utro­še no je još dva kg istih ma ma ka.

To kom je se ni 2013. go di ne i ce­le 2014. go di ne po volj ni vre men ski uslo vi na te ri to ri ji Op šti na Ki kin da i No vi Kne že vac uslo vi li su pre nam­no ža va nje glo da ra na po vr ši na ma pod lu cer kom i ozi mim ži ti ma. Po­ljo pri vred ni pro iz vo đa či su to kom je se ni u 2014. go di ni ra di li tret ma­ne 1 – 2 pu ta na istim po vr ši na ma pod lu cer kom i str nim ži ti ma. Raz­ba ci va nje ma ma ka oba vlja lo se po su vom vre me nu u ak tiv ne ru pe.

Mla de voć ne za sa de tre ba oba­ve zno za šti ti ti od ze če va i dru gih ži­vo ti nja sta vlja njem za štit ne mre že ili pre ma zi va njem ko re re pe len ti ma ko ji svo jim ne pri jat nim mi ri som i uku som od bi ja ju ži vo ti nje.

Li te ra tu ra:[1] Voj vo dić, Đ., Vrabl, S. (1984): Bo le sti i šte to či ne ja bu ke i kru ške,

1984, 125 – 126. No vi Sad[2] Ko lek tiv auto ra pod ru ko vod­

stvom dr Pa vla Vu ka so vi ća (1967): Šte to či ne u bilj noj pro iz vod nji – II

spe ci jal ni deo[3] R.Ra ta jac (1995): Zo o lo gi ja za stu den te po ljo pri vred nog fa kul te ta[4] Ko lek tiv auto ra, Sa vez dru šta­

va za za šti tu bi lja Ju go sla vi je, Be o­grad (1983): Pri ruč nik iz ve štaj ne i

prog no zne slu žbe za šti tepo ljo pri vred nih kul tu ra, 1983., 151

– 167. Be o grad[5] Dr Bo jan Stoj nić (2012): Po ljo­

pri vred na zo o lo gi ja[6] Pe tro vić A., Ju ri šić A., Raj ko vić D. (2010): Po ten ci jal no štet ne vr­ste sit nih si sa ra, Bilj ni le kar, god.

XXXVI II, broj: 4­5. No vi Sad

ŠTET NI GLO DA RI U VOĆ NIM ZA SA DI MA

Na uda ru vo ć nja ci i ra sad ni ciSve vr ste glo da ra ima ju iz u zet no va žnu ulo gu u odr ža va nju la na ca is hra ne a sa dru ge stra ne svo jom is hra nom i ko pač kom ak tiv no šću mo gu iza zva ti zna čaj ni ja ošte će nja obje ka ta zna čaj nih za po ljo pri vre du

Pi še: Ži van ka Špi rić, dipl. ing.PSS Ki kin da

Vr sta Ka te go ria Broj nost Broj ru pa/ha

Polj ski miš I vr lo ni ska do 10

II ni ska 10 ­ 50

III sred nja 50 100

IV vi so ka 500 – 2.000

V vr lo vi so ka 2.000 ­ 10.000

Polj ska voluharica I vr lo ni ska do 10

II ni ska 10 ­ 500

III sred nja 500 – 5.000

IV vi so ka 5.000 – 20.000

V vr lo vi so ka 20.000­50.000

Ta be la 1. Oce na i nten zi te ta na pa da po ka te go ri ja ma i vr sti glo da ra [4]

Sli ka br. 2. Ak tiv ne ru pe po tvr đu ju pri su stvo glo da ra na par ce li

Sli ka br. 1. Ogled no po lje za sad ja bu ke PSS Ki kin da, mart 2015.

10. april 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA U KA U PRAK SI

U po ljo pri vred noj pro iz vod nji se po red glav nih pro iz vo­da, zr na i se me na u pro ce­

su pro iz vod nje pro du ku je i zna čaj­na ko li či na nus pro i zvo da kao što su sla ma, ku ku ru zo vi na, gra ne pri li kom ore zi va nja vo ća itd. Bu du ći da u da­na šnjem sa vre me nom do bu, ka da se te ži ka ko ri šće nju ob no vlji vih iz vo ra ener gi je zbog svo jih pri rod nih oso be­no sti i eko lo škog zna ča ja, sva ka dr­ža va, u za vi sno sti od svo jih pri rod nih bo gat sta va, gle da da u tom prav cu usme ri teh no lo gi ju za pro iz vod nju ener gi je. Sr bi ja bi po tom prin ci pu tre ba la da za u zme stav, da li da se okre ne ovoj gra ni pro iz vod nje ener­gi je ko ja je naj do mi nant ni ja kao re­surs, a to je bi o ma sa.

Isto ri ja

U tra di ci o nal noj po ljo pri vre di, po­ro dič no po ljo pri vred no ga zdin stvo je bi lo go to vo ne za vi sno od spolj nih iz vo ra ener gi je ka ko za ob ra du ze­mlji šta ta ko i za gre ja nje u do ma­ćin stvi ma. Ek ten ziv na po ljo pri vre da je ima la ma le po vr ši ne po je di ni ci rad ne sna ge. Pro iz vod nja je bi la sa­mo do volj na sa ret kim tr žnim vi ško­vi ma, hra na i ener gi ja se pro iz vo di la za sop stve ne po tre be i udeo ru ral nog sta nov ni štva u po pu la ci ji je bio do­mi nan tan. Sa in du strij skim re vo lu ci­ja ma i po ra stom svet ske po pu la ci je i po ljo pri vred na pro iz vod nja se me­nja i ukrup nji je. Za pre ge su za me­nje ne po gon skim ma ši na ma ko je su tro ši le fo sil na go ri va, po ljo pri vred na pro iz vod nja je vi še stru ko po ve ća na a ob ra di ve po vr ši ne se kon stant no sma nju ju. Ru ral no sta nov ni što se stal no sma nju je a po tro šnja ener gi je po ve ća va. In du strij ske re vo lu ci je su po kre ta ne po tro šnjom fo sil nih go ri va do nji ho vog ne stan ka što je uzro ko­va lo ener get ske kri ze i pre la zak sa jed nog na dru go go ri vo. Po sle uglja,

naf te i nu kle ar ne ener gi je, svet se vra ća ener gi ji sun ca kroz bi o ma su. Al ter na tiv ni iz vo ri ener gi je su uvek bi li ak tu el ni ka da je po tre ba za ener­gi jom ve ća od ras po lo ži vih ka pa ci te­ta. Za gre va nje stam be nog pro sto ra je pro blem sa ko jim se čo ve čan stvo stal no su sre će i iz na la zi no va (sta ra) re še nja. Pe le te od bi o ma se su jed no od njih.

Bi lan si ener get skih kri za

Po tre ba za ener gi jom ne pre kid­no ra ste i zah te va mo bi li za ci ju svih ras po lo ži vih teh no lo gi ja, jer su go­to vo sve čo ve ko ve ak tiv no sti na Ze­mlji za sno va ne na ko ri šće nju ne kog od ras po lo ži vih vi do va ener gi je. Da­nas je uobi čaj na po de la svih vi do va ener gi ja na ob no vlji ve i neo b no vlji ve. Po me nu ti ob li ci ener gi je se da nas ko­ri ste, ali je nji hov do pri nos u ener­get skom bi lan su po je di nih ze ma lja ipak raz li čit. Uče šće ob no vlji vih iz­vo ra ener gi je u od no su na neo b no­vlji ve iz vo re če sto i znat no se me­nja u ukup nom ener get skom bi lan su Sve ze mlje Sve ta po ku ša va ju ra znim me ha ni zmi ma da po ve ća ju uče šće ob no vlji vih iz vo ra u svom bi lan su, sve sne či nje ni ce da su re zer ve neo­b no vlji vih iz vo ra ener gi je ogra ni če ne i ne do volj ne da za do vo lje ras tu će po­tre be za ener gi jom. S dru ge stra ne, neo b no vlji vi ili kon ve ci o nal ni iz vo ri ener gi je su eko lo ški ne po god ni i što je naj va žni je ogra ni če ni. Ta ko, s vre­me na na vre me a kod nas stal no smo u ener get skom kri za ma ko je de sta bi­li zu ju či ta vo dru štvo.

Ob no vlji vi iz vo ri su ne is cr pan iz­vor ener gi je na stao ener gi jom Sun ca od ko je po ti če ve ći na dru gih iz vo ra: ener gi ja bi o ma se, ve tra, vo de nih to­ko va i sl. Od svih ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, naj ve ći se do pri nos u bu­duć no sti oče ku je od bi o ma se, ka ko zbog ko li či ne ener gi je ko ja se pe ri­

o dič no ob na vlja ta ko i zbog re la tiv no ma lih tro ško va pro iz vod nje, od no sno pri ku plja nja. Da kle, bi o ma sa je te ma mno gih in sti tu ci ja i po je di na ca ko ji svo jim za la ga njem na gla ša va ju njen po ten ci jal i neo p hod nost po se do va­nja teh ni ke i teh no lo gi je za nje no ko­ri šće nje. Po mak u ovom do me nu je mo guć sa mo uz osmi šlje nu i ure đe nu po li ti ku ko ri šće nja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je. Po ve ća nje ener get ske efi­ka sno sti pred sta vlja, ta ko đe, sa vre­men i go to vo uni vre zal ni za da tak na go to vo svim po stro je nji ma, te iza zi va per ma nen tan in te res u pro jek to va nju no vih po stro je nja. Sa dru ge stra ne, za da tak na u ke i po ljo pri vred ne stru­ke je da od go vo ri gde i ko li ko je ko­je ze mlji šte spo sob no da u uslo vi ma su ve ra tar ske pro iz vod nje i ne po sto­ja nja uslo va za iz no še nje staj nja ka, osta ne kao re surs u ne na ru še nom sta nju. Po treb na je na ci o nal na stra­te gi ja po ovom va žnom pi ta nju, kao i ve će an ga žo va nje struč nja ka iz obla­sti po ljo pri vre de gde god da se go­vo ri o ob no vlji vim iz vo ri ma ener gi je po re klom iz bi o ma se. Pe let je po re­klom iz Ka na de a pro iz vod nja pe le ta u Evro pi ot po če la je 80­tih go di na i to pr vo u Šved skoj zbog vi so ke ce ne naf te i po tre be da se sma nji za ga­đe nje va zdu ha i ži vot ne sre di ne ko­je na sta je ve li kom upo tre bom uglja i osta lih fo sil nih go ri va. Po tro šnja i tr ži šte pe le ta u Evro pi se od ta da stal no raz vi ja ju ta ko da je 2006. go­di ne bi lo 200 fa bri ka za pro iz vod nju, a pro iz vod nja je pre ma ši la 4,5 mi li o­na to na. Naj ve ći svet ski pro iz vo đa či pe le ta su Šved ska, Ame ri ka, Ka na da i Austri ja a na Bal ka nu pred nja či Bo­sna i Her ce go vi na. Srp sko tr ži šte pe­le ta se raz vi ja od 2006. a in ten ziv ni ja pro iz vod nja i upo tre ba pe le ta po či nje 2008. go di ne. U Sr bi ji da nas ra di ne­ko li ko fa bri ka pe le ta a vi še od 90% pro iz vod nje se iz vo zi pre sve ga zbog ne do volj ne in for mi sa no sti do ma ćih po tro ša ča kao i zbog ne kom plet ne po nu de pe ći i ko tlo va na do ma ćem tr ži štu. Per spek ti va pro iz vod nje pe­le ta u Sr bi ji je do bra ka ko zbog stal­nog ra sta ce na naft nih de ri va ta ta ko i zbog to ga što pe let po sta je do ma ći pro iz vod za ko ji ne tre ba iz dva ja ti ve­li ke su me de vi za a ta ko đe se sma­nju je za vi snost od fo sil nih go ri va. Pe let je vi so ko kva li tet ni, eko lo ški čist ener get ski iz vor.

O si ro vi na ma za pe le te

Pe let je eko lo ški či sto go ri vo ko je na sta je pre so va njem pi lje vi ne ili isit­nje ne bi o ma se po re klom od ra tar skih use va (sla me, ku ku ru zo vi ne i sl.) bez do da va nja he mij skih sred sta va. Pe let je do bio na ziv po na či nu pro iz vod nje pri če mu se ras tre si ti ma te ri ja li pa­

ku ju u ma le valj ke. Pro iz vod nja se oba vlja po mo ću ve li kih me ha nič kih pre sa. Pe let ku gli ce su vr lo gu ste i pro iz ve de ne su s ni skim sa dr ža jem vla ge (oko 8%) što im omo gu ća va da go re na vr lo vi so koj tem pe ra tu ri i uz po ve ća nu efi ka snost. Kva li tet no je i vr lo ka lo rič no go ri vo či jim sa go­re va njem na sta je sve ga 1% pe pe­la. Ujed na če ni ob lik i ma la ve li či na omo gu ća va ju auto mat sko hra nje nje pe ći uz ma la po de ša va nja. Pred nost upo tre be pe le ta kao iz vo ra ener gi je je i to što se sa njim la ko ru ku je i la ko se pot pa lju je, a mo že se ko ri sti­ti i u sob nim pe ći ma ili ko tlo vi ma za cen tral no gre ja nje či ji je rad u pot­pu no sti auto ma ti zo van. Ki lo gram pe­le ta mo že pro iz ve sti oko pet ki lo va ta to plot ne ener gi je. Ko li či na ener gi je ko ju do bi ja mo go re njem 2 kg pe le ta jed na ka je li tri lož ulja [3]. Si ro vi ne ko je se mo gu ko ri sti ti za pe le ti ra nje su: sla ma od ži ta ri ca i sla ma od so je, sta blji ke ku ku ru zo vi ne, ko šti ce i lju­ske vo ća, gra ne od ore za nih sta ba la vo ća i vi no ve lo ze i dr. Pše nič na sla­ma se sa sto ji od istih ele me na ta kao i dru ga pri rod na čvr sta go ri va (jed no­go di šnja i vi še go di šnja bi o ma sa i fo­sil na go ri va). Tu se pod ra zu me va ju: uglje nik (C), vo do nik (H), ki se o nik (O), azot (N), sum por (S), mi ne ral ne ma te ri je i vla ga . Osnov ne ma te ri je ko je ula ze u sa stav žit ne sla me su: ce lu lo za 36% , he mi ce lu lo za 25%, lig nin 18%, or gan ske kom po nen te 8%, so li 6% i mi ne ral ne ma te ri je 7% .Pro iz vod nja nus pro i zvo da po je di ni­ci po vr ši ne je u ra tar skoj pro iz vod nji vi še stu ko ve ća od ko li či ne glav nog pro iz vo da i to bi mo gao u bu duć no sti bi ti zna ča jan iz vor pri ho da za po ljo­pri vred na ga zdin stva, s ob zi rom na ra stu ću po tre bu za ener gi jom. Vra­ća nje iz ne še ne or gan ske ma te ri je je naj ve ći pro blem na ko ji za go vor ni ci ob no vlji ve ener gi je ne obra ća ju pa­žnju i za da tak stru ke je da uka že na to. Oču va nje plod no sti ze mlji šta nam mo ra bi ti na pr vom me stu, bez ob zi­ra ko li ko gla sni bi li ma šin ci ili ener­ge ti ča ri. Sve do ci smo da se sa dr žaj hu mu sa na ora ni ca ma sma nji je i do­dat no iz no še nje or gan ske ma te ri je bi taj pro ces sa mo ubr zao. Iz tog raz­lo ga sla ma i ku ku ru zo vi na ne mo že bi ti bes plat na, ka ko za mi šlja ju pro iz­vo đa či pe le ta već se nji ho vom re a­li za ci jom na tr ži štu mo ra obez be di ti po vrat or gan ske ma te ri je u ze mlji šte sa ko jeg je iz ne ta. Ce na ne bi tre ba­lo da bu de ma nja od ce ne staj nja ka sa svim tro ško vi ma oko ras tu ra nja po par ce li.

U vo ćar stvu i vi no gra dar stvu pri­li kom ore zi va nja se po ja vlju je pro­blem sa gra na ma ko je tre ba iz ne ti iz voć nja ka ili vi no gra da. Da bi se pro iz vod na po vr ši na mo gla odr ža va ti

či stom i ured nom, gra ne se sa ku plja­ju i iz no se, što iz i sku je do dat ne tro­ško ve, pa bi sit nje nje na li cu me sta i nji ho vo ka sni je pe le ti ra nje mo glo da se eko nom ski is pla ti. Na tr ži štu se u po sled nje vre me po ja vi lo vi še vr sta sit ni li ca gra na ko je ra de na raz li či te po go ne: od struj nih i ben zin skih/di­zel mo to ra do onih ko je ra de na kar­dan ski po gon. Iz bor je ve li ki a ce na va ri ra od kva li te ta i ka pa ci te ta ma ši­na, kao i od vr ste po go na. Elek trič ne sit ni li ce gra na su naj jef ti ni je i nji ho va ce na se kre će od 100 eura pa na vi­še. [1]. Iz ne ta or gan ska ma te ri ja u in ten ziv noj po ljo pri vred noj pro iz­vod nji se na dok na đu je ba lan si ra nim đu bre njem mi ne ral nim i or gan skim đu bri vi ma i ov de je pro ces ap so lut no oprav dan.

Bu­duć­nost

Sva ko dnev no se su sre će mo sa pro ce na ma o re zer va ma fo sil nih go ri­va, pr ven sve no naf te i ga sa. Svet ske kri ze i ra to vi se vo de baš za te re zer­ve, do vo de ći do ote ža nog a sa mim tim i sku pljeg snab de va nja in du stri je i sta nov ni štva. Za to se sa dru ge stra­ne stal no tra že no vi iz vo ri ener gi je, kao i no ve teh no lo gi je za nje nu pro­iz vod nju. Taj sek tor se raz vi ja i kod nas i za oče ki va ti je da se trend na­sta vlja.

Pro la ze ći ata ri ma ši rom Voj vo di­ne vi di mo po je di ne par ce le ko je su za sa đe ne sa br zo ra stu ćim dr ve ćem ko je će bi ti is ko ri šće no kao ob no vlji vi iz vor ener gi je, bi lo kao ogrev no dr vo ili za pro iz vod nju pe le ta. Nji ve za sa­đe ne to po lom su još uvek po je di nač­ne a ne dav no se po ja vlja i no va vr sta dr ve ta ko ja se ga ji baš za ove svr he. [2]. Ta ko đe se raz mi šlja o uvo đe nju u pro iz vod nju žbu na stih bi lja ka ko je bi se ko si le pe ri o dič no i ko je bi bi la si­ro vi na za in du sti ju pe le ta ko ja na sta­je na na šim pro sto ri ma. Sa stal nim po sku plje njem naf te i ga sa, sa da šnji pro iz vod ni po go ni pe le ta će pre ra sti u pra vu in du stri ju. Ta ko đe, za kon­ska re gu la ti va upu ću je u oba ve znost upo tre be ob no vlji vih iz vo ra ener gi je i sva ka ko da će pro iz vod nja i upo tre ba pe le ta na ći svo je me sto u bi lan si ma po tro šnje ener gi je.

Za­klju­čak­

Pro iz vod nja pe le ta kao ob no vlji­vih iz vo ra ener gi je od nus pro i zvo da iz po ljo pri vred ne pro iz vod nje je re al­nost sa ko jom se su sre će mo. U smi­slu ra stu ćih po tre ba za ener gi jom, za me nom fo sil nih go ri va ob no vlji vim za oče ki va ti je da će i pri ti sak na po­ljo pri vred nu pro iz vod nju bi ti u po ra­stu. Stru ka i na u ka mo ra da za u zme stav po ovom pi ta nju i da ne do zvo li od no še nje or gan ske ma te ri je sa ora­ni ca bez kon tro le i sti hij ski, ka ko se po ne gde de ša va lo. Vra ti ti ze mlji ono što je od ne to je naš za da tak. Uz agro­he mij ske ana li ze i re dov nu kon tro lu plod no sti ora ni ca sa po seb nom pa­žnjom na sa dr ža ju ukup ne or gan ske ma te ri je­hu mu som, ta mo gde ima­mo is pod 3%, ne do zvo li ti od no še nje že tve nih osta ta ka, a gde su iz ne še ni oba ve zno je vra ti ti kroz staj njak. Ovo na če lo bi tre ba lo i za kon ski pro ce su­i ra ti da ne bi bi lo pre pu šte no na slo­bod no tu ma če nje u smi slu dnev ne po li ti ke, ka ko ko me od go va ra. Pro iz­vod nja pe le ta od bilj nih osta ta ka­da, uz po što va nje po ljo pri vred ne stru ke.

Li te ra tu ra: [1] http://pa u lov ni ja.rs/); [2]

http://www.ala ti i ma si ne.com/pro­iz vod/elek tric na­dro bi li ca­se kac­

gra na­vs­2500­vil la ger; [3] http://www.ecopellets.rs/

PRO IZ VOD NJA PE LE TA OD BI O MA SE – ZA I PRO TIV

Na ša re al nost i po tre baStru ka i na u ka mo ra da za u zme stav po ovom pi ta nju i da ne do zvo li od no še nje or gan ske ma te ri je sa ora ni ca bez kon tro le i sti hij ski, ka ko se po ne gde de ša va lo. Vra ti ti ze mlji ono što je od ne to je naš za da tak

Pi še: Alek san dar Pap, dipl.ing

Količina energije koju dobijamo gorenjem 2 kg peleta jednaka je litri lož ulja

Pojavljuju se nove vrsta drveta koje se gaje baš za energiju

10 10. april 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ISTI­NI­U­OČI­•­KO­LI­KI­JE­RE­A­LAN­ZNA­ČAJ­ME­SNIH­ZA­JED­NI­CA­NA­SE­LU

U vre­me­ sve­ uče­sta­li­je­ pri­če­ o­ po­tre­bi­ob­no­ve­se­la­ko­ju­kao­po­pra­vil­lu­pra­te­stal­na­de­a­gra­ri­za­ci­ja­ru­ral­nih­pod­ruč­ja­i­

na­za­u­sta­vljiv­od­la­zak­mla­dih­u­gra­do­ve,­po­treb­no­je­po­sta­vi­ti­pi­ta­nje­ulo­ge­i­zna­ča­ja­me­snih­za­jed­ni­ca­u­kre­i­ra­nju­i­vo­đe­nju­raz­voj­ne­i­odr­ži­ve­po­li­ti­ke­na­se­li­ma,­od­no­sno­pi­ta­nje­mo­guć­no­sti­stva­ra­nja­ ili­ još­ bo­lje­ re­če­no­ ob­no­ve­ ko­mu­ni­tar­nog­ si­ste­ma­ko­ji­ bi,­ ka­ko­ sma­tra­ ve­li­ki­ broj­po­li­tič­kih­mi­sli­la­ca,­ spu­šta­njem­ni­voa­ od­lu­či­va­nja­ i­ od­go­vor­no­sti­ na­ni­vo­bli­ži­ gra­đa­ni­ma­kao­ko­ri­sni­ci­ma­ uslu­ga,­ je­di­ni­mo­gao­ da­ do­pri­ne­se­ostva­re­nju­ve­či­tog­po­li­tič­kog­ ide­a­la:­mak­si­mal­nog­do­bra­za­mak­si­mal­ni­broj­lju­di.Оvo­pi­ta­nje­na­zna­ča­ju­do­bi­ja­sa­mom­či­nje­ni­

com­da­su­to­kom­po­sled­njih­de­ce­ni­ja,­pra­te­ći­tok­op­šte­cen­tra­li­za­ci­je,­ali­ne­i­(po­mno­gi­ma­ni­ka­da­do­vr­še­ne­ ili­pak­pra­vil­no­oba­vlje­ne)­de­cen­tra­li­za­ci­je­ Sr­bi­je,­ me­sne­ za­jed­ni­ce­ iz­gu­blie­ go­to­vo­sve­svo­je­nad­le­žno­sti­i­imo­vi­nu­što­se,­ka­ko­is­ti­ču­ struč­nja­ci,­me­đu­ ko­ji­ma­ i­ prof.­ dr­Sne­ža­na­ Đor­đe­vić­ sa­ Fa­kul­te­ta­ po­li­tič­kih­ na­u­ka­ u­Be­o­gra­du­na­ro­či­to­ne­ga­tiv­no­od­ra­zi­lo­na­se­o­ske­sre­di­ne­ko­ji­ma­su­upra­vo­me­sne­za­jed­ni­ce­bi­le­i­osta­le­pr­va­i­ne­ret­ko­je­di­na­ve­za­sa­ši­rom­dru­štve­nom­po­li­tič­kom­za­jed­ni­com.­Pre­ko­ svo­jih­ me­snih­ za­jed­ni­ca­ sta­nov­ni­štvo­

ru­ral­nih­pod­ruč­ja­ko­je,­re­ci­mo­i­to,­či­ni­zna­ča­jan­deo­ sve­u­kup­nog­ sta­nov­ni­štva­ u­ Sre­mu,­ do­bi­ja­mo­guć­nost­stal­ne­ko­mu­ni­ka­ci­je­sa­sa­mo­u­pra­va­ma­či­ji­su­deo,­od­no­sno­omo­gu­ća­va­ju­sa­mo­u­pra­va­ma­da­pra­vil­no­sa­gle­da­ju­pro­ble­me­i­po­tre­be­se­la.­Pa­ipak,­pi­ta­nje­je­da­li­i­u­ko­li­koj­me­ri­me­sne­za­jed­ni­ce­na­se­li­ma­da­nas­mo­gu­da­„na­te­ra­ju“­ lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­da­nji­ho­vim­zah­te­vi­ma­iza­đu­u­su­sret,­od­no­sno­da­li­i­u­ko­joj­me­ri­mo­gu­sa­mo­stal­no­da­ oba­ve­ one­po­slo­ve­ ko­je­ op­štin­ske­ad­mi­ni­stra­ci­je­sma­tra­ju­ma­nje­zna­čaj­nim­ili­pak­ne­na­la­ze­vre­me­i­no­vac­da­im­se­po­sve­te.­U­to­me­se­za­pra­vo­i­ogle­da­ju­re­al­na­moć­i­uti­caj­me­snih­za­jed­ni­ca­da­nas.

Tap­ka­nje­u­me­stu

Dok­su­u­go­di­na­ma­u­ko­ji­ma­se­uspeh­me­rio­ ste­pe­nom­ ostva­re­nja­ „so­ci­ja­li­stič­kog­ ide­a­la“,­me­sne­za­jed­ni­ce­kao­„sa­mo­u­prav­ni­or­ga­ni“­ima­le­mo­guć­nost­da­vo­de­ra­ču­na­o­sve­u­kup­nom­dru­štve­nom­ži­vo­tu­na­se­lu­ i­de­le­gat­skim­si­ste­mom­uve­de­nim­1974.­ po­sta­le­ i­ po­li­tič­ki­ za­stu­plje­ne­u­svo­jim­sre­di­na­ma,­da­nas­je­nji­ho­va­ulo­ga,­pre­ma­tvrd­nja­ma­Sa­še­Jef­ti­ća,­pred­sed­ni­ka­Sa­ve­ta­Me­sne­za­jed­ni­ce­Ja­zak,­strikt­no­for­mal­na.­One­sma­tra­Jef­tić­ko­ji­je,­od­biv­ši­mo­guć­nost­an­ga­žo­va­nja­kroz­po­li­tič­ke­par­ti­je­ipak­us­peo­da­po­sta­ne­pred­sed­nik­Sa­ve­ta,­u­pot­pu­no­sti­za­vi­se­od­vi­ših­ni­voa­vla­sti,­a­pre­svih­od­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­či­ji­su­deo.­­ Ono­ što­ na­ma­ ne­do­sta­je­ je­ste­ pra­vil­no­

ustro­jen­si­stem.­Mi­ko­ji­vo­di­mo­me­sne­za­jed­ni­ce­na­se­li­ma­iako­zna­mo­da­se­tu­ra­di­o­po­tre­bi­

me­nja­nja­za­ko­na,­za­šta­op­šti­ne­ i­gra­do­vi­ ipak­ni­su­ nad­le­žni,­ sma­tra­mo­ da­ je­ ova­kav­ si­stem­neo­dr­živ,­ tim­pre­što­se­glas­se­la­ ili­uop­šte­ne­ču­je­ili­se­ču­je­sla­bo.­To­na­ro­či­to­va­ži­za­ona­se­la­ko­ja­vo­de­lju­di­ko­ji­ni­su­deo­bi­lo­ko­je­ve­ći­ne­ko­ja­upra­vlja­gra­do­vi­ma­ili­op­šti­na­ma.­Ne­ka­da,­me­sne­za­jed­ni­ce­ima­le­su­čak­oba­ve­zu­da­vo­de­ra­ču­na­ o­mla­di­ma­ i­ de­ci,­ kul­tu­ri,­ obra­zo­va­nju,­što­ je­ ne­ret­ko­ zna­či­lo­ i­ mo­guć­nost­ li­mi­ti­ra­nih­ula­ga­nja­u­odr­ža­va­nje­škol­skih­zgra­da,­o­zdrav­stvu,­a­po­sto­ja­lo­ je­ i­oba­ve­za­do­no­še­nja­pla­na­ra­da­Me­sne­za­jed­ni­ce­što­je,­sma­tram,­bi­lo­na­ro­či­to­ va­žno­ upra­vo­ za­ po­ljo­pri­vre­du.­ Za­ ta­ko­ne­što­ po­sto­ja­li­ su,­ isti­ni­ na­ vo­lju­ i­ bo­lji­ uslo­vi.­Rad­ni­ci­su­ ima­li­vi­še­pa­ra,­pa­su­sa­mo­do­pri­no­si­bi­li­ ja­či,­ se­lja­štvo­ je­ či­ni­lo­ ve­ći­nu­ na­ se­lu­pa­je­i­po­ljo­pri­vre­da­sta­ja­la­bo­lje.­Da­nas,­mi­smo­ pri­nu­đe­ni­ da­ mo­li­mo­ ili­ da­ pre­go­va­ra­mo­ sa­ lo­kal­nim­ sa­mo­u­pra­va­ma,­ za­vi­si­ ka­ko­se­ko­ko­ti­ra,­ da­nam­se­pru­ži­ ne­ki­ di­nar­da­oba­vi­mo­ma­kar­one­naj­o­snov­ni­je­ko­mu­nal­ne­po­slo­ve.­ Ta­ko­ se­ sa­mo­ tap­ka­ u­ me­stu­ i­ ne­mo­že­se­oče­ki­va­ti­da­će­nam­bi­ti­bo­lje,­ tvr­di­Jef­tić­i­do­da­je:­­­Ne­ma­tog­Do­ma­kul­tu­re,­ne­ma­te­am­bu­lan­te­ ili­bi­lo­če­ga­što­mi­sa­mi­mo­že­mo­da­sre­di­mo.­Me­snim­za­jed­ni­ca­ma­su­ru­ke­ve­za­ne­i­one­su­usta­no­ve­ko­je,­ako­mo­gu,­ naj­če­šće­ re­ša­va­ju­ ona­ naj­te­ža­ so­ci­jal­na­pi­ta­nja.­Ti­me­se­na­ša­od­go­vor­nost­po­ve­ća­la,­a­ni­ko­nas­ni­šta­ne­pi­ta.­

Ži­la­ku­ca­vi­ca­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­veDa­su­me­sne­za­jed­ni­ce­bi­le­i­te­ka­ko­zna­čaj­ne­

za­ži­vot­se­la,­sma­tra­ i­Mi­lan­Alek­sić,­pr­vi­čo­vek­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­Pe­ći­na­ca,­Oga­rac,­član­ Sa­ve­ta­Me­sne­ za­jed­ni­ce­ i­ vi­še­ pu­ta­ pred­sed­nik­se­la­po­zna­tog­po­naj­sta­ri­joj­oču­va­noj­ku­ći­u­Sre­mu.­U­rad­­Me­sne­za­jed­ni­ce­Ogar,­Alek­sić­je­uklju­čen­već­go­to­vo­tri­de­ce­ni­je­i­za­to­vre­me,­ka­ko­is­ti­če,­do­sta­to­ga­se­pro­me­ni­lo.­U­od­no­su­na­vre­me­na­u­ko­ji­ma­su­sa­ve­ti­da­va­li­zna­ča­jan­do­pri­nos­raz­vo­ju­se­la­i­pla­ni­ra­nju­po­ljo­pri­vre­de,­za­hva­lju­ju­ći­op­štoj­kri­zi­u­dru­štvu,­ovi­ne­ka­da­šnji­sa­mo­u­prav­ni­or­ga­ni­da­nas­su­pre­ra­sli­u­eks­po­zi­tu­re­ lo­kla­nih­sa­mo­u­pra­va.­To,­sma­tra­Alek­sić,­ima­i­svo­je­ma­ne­i­svo­je­pred­no­sti,­a­naj­ve­ća­me­đu­ nji­ma­ je­ či­nje­ni­ca­ da­ sa­vre­me­ne­me­sne­za­jed­ni­ce­ne­ma­ju­svo­ju­imo­vi­nu­i­sred­stva­ko­ji­ma­bi­mo­gle­da­una­pre­de­ži­vot­na­se­li­ma.­­Pred­sed­nik­Me­sne­za­jed­ni­ce­bio­je­u­pra­vom­

smi­slu­kmet,­a­bi­ti­na­če­lu­se­la­bio­ je­ jed­na­ko­va­žno­kao­i­bi­ti­pred­sed­nik­Op­šti­ne.­Lo­kal­no­sta­nov­ni­štvo­vo­di­lo­je­ra­ču­na­o­po­lji­ma,­pu­te­vi­ma,­a­mo­gu­vam­re­ći­da­se­Sa­vet­do­sta­pi­tao­i­ka­da­ se­ raz­ma­tra­la­mo­guć­nost­ da­ svo­je­vre­me­no­po­sta­nem­ di­rek­tor­ se­o­ske­ za­dru­ge.­ Ako­ pred­sed­nik­Sa­ve­ta­re­ci­mo­vi­di­da­se­lo­ni­je­oči­šće­no,­da­je­sneg­za­kr­čio­sa­o­bra­ćaj­i­ako­vam­ka­že­da­to­ure­di­te,­ni­je­bi­lo­mo­guć­no­sti­da­se­to­ne­uči­ni,­ob­ja­šnja­va­Alek­sić­ i­do­da­je:­­­U­ono­vre­me­me­sne­za­jed­ni­ce­ima­le­su­svo­ju­imo­vi­nu,­svo­ja­sred­stva,­oko­60­po­sto­nov­ca­od­pro­da­je­pla­ce­

va­ je­ išlo­Me­snoj­za­jed­ni­ci,­pla­ća­la­se­pa­ša­ri­na­i­ ta­ko­ da­lje.­ Da­nas­ to­ga­ vi­še­ ne­ma­ i­ isti­na­ je­da­su­mno­ga­se­la­či­ji­čel­ni­ci­ni­su­deo­ve­ći­ne­u­sa­mo­u­pra­vi­za­pu­šte­na.­Po­li­ti­ka­je,­mi­slim,­uze­la­pra­vi­še­ma­ha­u­toj­sfe­ri­i­to­je­ono­što­ne­va­lja­i­što­tre­ba­me­nja­ti.Mo­guć­no­sti­ uklju­či­va­nja­ Me­sne­ za­jed­ni­ce­

u­ po­ljo­pri­vred­ne­ po­slo­ve,­ is­ti­če­ Mi­lan­ Alek­sić,­ogle­dao­se­pre­sve­ga­kroz­kon­tro­lu­ra­da­se­o­skih­za­dru­ga.­One,­tvr­di­Alek­sić,­ni­su­mo­gle­da­od­re­đu­ju­za­dru­ga­ma­šta­da­ra­de,­ali­su­vo­di­le­ra­ču­na­da­se­ne­se­ju­iste­kul­tu­re,­da­se­od­pr­ska­nja­za­šti­te­pa­šnja­ci­i­dru­go.­­Vo­di­la­se­bri­ga­i­o­obra­zo­va­nju,­pre­ko­ula­ga­

nja­u­odr­ža­va­nje­ško­la,­ku­će­za­uči­te­lja,­a­ima­le­su­mo­guć­nost­ i­da­pro­ve­re­sturč­nost­ sa­mog­uči­te­lja.­Što­se­ti­če­zdrav­stva,­bi­le­su­za­du­že­ne­za­am­bu­lan­te­i­to­se­ra­di­lo­u­skla­du­sa­mo­guć­no­sti­ma,­ ob­ja­šnja­va­ Ale­kisć­ i­ do­da­je:­ ­­ Me­sna­za­jed­ni­ca­ je­ ipak­ i­da­nas­ži­la­ku­ca­vi­ca­ lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­i­ja­mi­slim­da­se­to­ni­ka­da­ne­će­pro­me­ni­ti.­ Pi­ta­nje­ je­ ko­li­ko­ se­nji­hov­ sta­tus­mo­že­po­pra­vi­ti,­ali­se­one­si­gur­no­ne­mo­gu­uki­da­ti,­ni­ti­će­to,­ve­ru­jem,­bi­ti­ura­đe­no.­Bez­njih,­čak­i­ova­ko­raz­vla­šće­nih,­da­se­ta­ko­iz­ra­zim,­ne­ma­ži­vo­ta­na­na­šim­se­li­ma­–­čak­ni­ono­li­ko­ko­li­ko­ga­ima­da­nas­ka­da­je­u­tren­du­od­la­zak­u­gra­do­ve.­

Po­pla­ve­iz­ba­ci­le­isti­nu­na­po­vr­ši­nuDa­Me­sne­za­jed­ni­ce­ne­ma­ju­vi­še­go­to­vo­ni­

ka­kve­ nad­le­žno­sti,­ pre­ma­ re­či­ma­ Va­sa­ Dam­nja­no­vi­ća­pred­sed­ni­ka­Sa­ve­ta­Me­sne­za­jed­ni­ce­

Od­lu­ču­ju,­a­da­ih­ni­ko­ni­šta­ne­pi­taPi­ta­nje­je­da­li­i­u­ko­li­koj­me­ri­me­sne­za­jed­ni­ce­na­se­li­ma­da­nas­mo­gu­da­„na­te­ra­ju“­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­da­nji­ho­vim­zah­te­vi­ma­iza­đu­u­su­sret,­od­no­sno­da­li­i­u­ko­joj­me­ri­mo­gu­sa­mo­stal­no­da­oba­ve­one­po­slo­ve­ko­je­op­štin­ske­ad­mi­ni­stra­ci­je­sma­tra­ju­ma­nje­zna­čaj­nim­ili­pak­ne­na­la­ze­vre­me­i­no­vac­da­im­se­po­sve­te.­U­to­me­se­za­pra­vo­i­ogle­da­ju­re­al­na­moć­i­uti­caj­me­snih­za­jed­ni­ca­da­nas

Vla­di­mir­Na­sto­vić

Zgra da u ko ju je sme šte na ja­zač­ka­Me­sna­za­jed­ni­ca

Ru­ši­se­sta­ra­zgra­da­Me­sne­za­jed­ni­ce­u­Man­đe­lo­su

1110. april 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ISTI NI U OČI • KO LI KI JE RE A LAN ZNA ČAJ ME SNIH ZA JED NI CA NA SE LU

Bo sut, naj bo lje su po ka za le pro šlo go di šnje po-pla ve. Iako pred sed nik se la, Dam nja no vić, ka ko na po mi nje, ni je imao mo guć nost da bi lo ko me iz da na re đe nje, pa se ta ko od bra na se la u ko jem je u jed nom mo men tu bi lo čak pet kri znih šta-bo va, sve la na do bru vo lju nje go vih me šta na i vo lon te ra ko ji su do la zi li sa stra ne.

- Po pla va je na po vr ši nu iz ba ci la isti nu da su me sne za jed ni ce da nas vi še ne go raz vla šće ne. Ne sa mo da vi še ne ma ju svo ju imo vi nu, ne go ne ma ju ni mo guć nost da na re de da se oba vi po-sao ko ji bi bio na ko rist svim me šta ni ma se la. Ne ka da smo ima li ci vil nu za šti tu, pa je šef Me-sne za jed ni ce mo gao da iz da ko man du i da ne raz mi šlja da li će ne što bi ti oba vlje no ili ne. Sa dru ge stra ne, bi lo je i vi še sa mo do pri no sa, a ne tre ba za ne ma ri ti ni či nje ni cu da su sa ve ti ima li mo guć nost da se sa za dru ga ma na svo joj te ri to-ri ji do go va ra ju oko po ljo pri vred nih po slo va. Sve-ga to ga vi še ne ma, a za to su kri vi oni ko ji su, sma tra ju ći da je si stem ja kih me snih za jed ni ca „osta tak ko mu ni zma“ na sto ja li da po sva ku ce-nu si stem cen tra li zu ju, ob ja šnja va Dam nja no vić i do da je da do dat ni pro blem sva ko dnev nom ra du sa ve ta pra ve ne pred vi đe ne si tu a ci je: - Re ci mo, usled obil nih pa da vi na u Bo su tu ima mo dve ne-pro hod ne uli ce či ja sa na ci ja je pod zna kom pi ta-nja jer u pla nu ko ji smo pod ne li lo kal noj sa mo u-pra vi ni smo pred vi de li „sve“ van red ne okol no sti. Iskre no, pi ta nje je ko uop šte i mo že da pred vi di „sve“ što će mu se u to ku go di ne de ša va ti, a ka-ko ne ma mo svo ja sred stva i za vi si mo od lo kal ne ad mi ni stra ci je, mo ra mo da če ka mo da se stvo re uslo vi da se sa na ci ja oba vi.

Upo re do sa opa da njem re al ne mo ći me snih za jed ni ca, is ti če Dam nja no vić, ra stao je uti caj po li tič kih par ti ja ko je če sto ne mo gu da na pra ve ja snu gra ni cu iz me đu ono ga što je in te res se la i ono ga što je in te res ili po tre ba po li tič kih or ga ni-za ci ja ko ji ma pri pa da ju.

- Ne ka da smo ima li de le gat ski si stem i ni je se mo glo de si ti da ne ko se lo osta ne bez svog pred stav ni ka. Vi da nas ima te se la ko ja u mi tro-vač kom par la men tu i vla sti ima ju ne ko li ko pred-stav ni ka, a sa dru ge stra ne ima te, re ci mo, je dan Ku zmin ko ji ne ma svoj glas. Ko je bli zu va tri, taj se i ogre je, ka že naš na rod, ma da ni to ni je uvek baš ta ko. Mi smo se od ne kog ko je imao mo guć nost da za i sta kre i ra ži vot na se lu, pre-tvo ri li u so ci jal nu usta no vu ko ja ne ret ko mo ra da re ša va i stva ri za ko je ni je nad le žna. Sve je vi še lju di ko ji te ško ži ve i ko ji nam se ja vlja ju. Ko li ko mo že mo, mi po ma že mo, upu ćej mo ih na adre se nad le žne za nji hov pro blem, ako tre ba i vo zi mo do Mi tro vi ce, sve u ci lju da po mog ne mo ono li ko ko li ko je u na šoj mo ći. To što se sve sve-lo na to plu reč i po ko ju za jed nič ku ak ci ju za one naj u gro že ni je, ni je na ša kri vi ca, ne go onih ko ji mi sle da me sne za jed ni ce ni su ni šta osim ser vi-sa lo kal ne sa mo u pra ve i osnov na bi rač ka ba za, ja san je Dam nja no vić.

Ne ma po vrat ka na sta ro

Me đu oni ma ko ji pak sma tra ju da me sne za jed-ni ce još uvek ima ju zna čaj nu ulo gu u ži vo tu se la je i Vla di mir Na sto vić, na čel nik mi tro vač ke Upra-ve za po ljo pri vre du i član Sa ve ta Me sne za jed ni ce Man đe los. Na sto vić sma tra da su nad le žno sti ko je su me sne za jed ni ce u pro šlo sti ma hom sa mo stal-no oba vlja le bi le ne ras ki di vo ve za ne za či nje ni cu da je bi lo i vi še nov ca ko ji je ta kav vid ne za vi sno sti u ra du mo gao da osi gu ra. Pro me ne ko je su na stu-pi le kra jem pro šlog ve ka nu žno su, sma tra na čel-nik, uslo vi le i pro me ne na po lju ra da sa ve ta.

- Ja sam ro đe ni Man đe lo ša nin pa do bro pam tim i ona vre me na u ko ji ma su me sne za jed ni ce ima-le zna čaj nog ude la u ži vo tu se la. Ta ko đe, gre šio bih ako bih re kao da je da nas nji ho va ulo ga za ne-ma re na. Ona isti na, ni je na ni vou od pre ne ko li ko de ce ni ja, ali i da nas se bez me snih za jed ni ca ne mo že, tim pre što je to pr vi ni vo vla sti pre ko ko jeg me šta ni se la mo gu da ka žu šta ih ti šti, da for mu li-šu svo je zah te ve ili da pro sto iz ne su svo je vi đe nje ka ko bi se lo tre ba lo da funk ci o ni še, ob ja šnja va Na-sto vić i do da je: - Vra ća nja na sta ro ne ma i to tre ba da bu de ja sno. Evo mi u Man đe lo su gra di mo kom-plet nu no vu zgra du Me sne za jed ni ce i is ker no oče-ku je mo da će sa no vom zgra dom do ći i no vo, bo lje vre me za na še se lo. Ne ma vi še sa mo do pri no sa, imo vi ne u vla sni štvu me snih za jed ni ca, a ne ma vi še ni in te re so va nja za ba vlje nje se lom kao što je ne ka da bi lo. U ta kvim okol no sti ma, sma tram, naj vi še što mo že i tre ba da se uči ni je ste us po sta-vlja nje sta bil ni jih kon ta ka ta iz me đu se la i lo kal ne sa mo u pra ve, kao i po ve ća nje pri ho da se li ma od stra ne lo kal ne ad mi ni stra ci je. Se o sko sta nov ni štvo či ni ve li ki deo ži te lja Gra da Srem ska Mi tro vi ca, a sa dru ge stra ne to su ma hom pro iz vo đa či ko ji ma se u vre me nu ko je do la zi mo ra omo gu ći ti da uzmu vi še ude la ne sa mo u ob li ko va nju ži vo ta svo jih se la ne go i sa mo u pra va na či joj su te ri to ri ji. Svi ma je ja sno da je cen tra li za ci ja nad le žno sti ko ja je do-ve la do to ga da sa mo u pra ve go to vo sve dr že u svo jim ru ka ma bi la nu žna, a ka da je već ta ko, on da u okvi ru po sto je ćeg si ste ma ko ji je di ni da-nas mo že da osi gu ra op sta nak se la tre ba tra ži ti naj po god ni je re še nje, a to je rav no mer na ras po-de la pre sve ga nov ča nih sred sta va ka ko se o ska na se lja ne bi bi la za po sta vlje na ni od ur ba nih, ali ni me đu sob no. Da bi to mo gli da ostva ri mo, mo-ra mo da zna mo po tre be se o skog sta nov ni štva, a za to su nam neo p hod ne me sne za jed ni ce. Ti me se krug za tva ra i još jed nom po tvr đu je stal nost nji ho vog zna ča ja.

Pi ta nje vra ća nja zna ča ja me snim za jed ni ca ma, sma tra i Mi lan Alek sić, su štin ski je ve za no za sve-op šti eko nom ski na pre dak. U vre me nu ka da je eko-no mi ja bi la ren ta bil ni ja, da va nje ve ćih nad le žno sti sa ve ti ma bi lo je i po želj no i mo gu će. Da nas, ka ko me sne za jed ni ce vi še ni su u sta nju da vo de ra ču na o po ljo pri vre di, od no sno ko mu nal nim po slo vi ma, te oba ve ze je nu žno mo ra la pre u ze ti lo kal na sa mo u-pra va.

- Ide ja da se dr žav no ze mlji šte u jed noj ka ta star-skoj op šti ni vra ti me snim za jed ni ca ma vi še je ne go do bra. Me đu tim po sta vlja se pi ta nje re al ne mo guć-no sti da se ta kva ide ja ostva ri. Tre nut no to ni je, a či ni mi se da ne će ni bi ti ostva ri vo. Shod no to me, je di na stvar ko ja mo že da se ura di je ste da se u svom ra du na te re nu lo kal ne sa mo u pra ve mak si mal no oslo ne na me sne za jed ni ce, a po go to vo se o ske, jer sa mo oslu ški va njem po tre ba i pro ble ma me šta na se la mo-že se kre i ra ti pra vil na lo kal na po li ti ka. Mi se to ga obič no se ti mo ka da na i đe mo na ne ke pro ble me, ali ta kav rad tre bao bi da bu de sva ko dne van. Ta ko će se sva se la ču ti što je ja ko va žno i u vre me na bla-go sta nja, a po seb no sa da ka da je te ško, ob ja šnja va Mi lan Alek sić.

Po put Na sto vi ća i Alek si ća i Sa ša Jef tić je si gu ran da je re še nje sta tu sa me snih za jed ni ca u se o skim sre di na ma po treb no po tra ži ti unu tar već po sto je ćeg si ste ma.

- Da nas su se o ske me sne za jed ni ce osta vlje ne po stra ni. Ne mi slim da lju di u gra do vi ma ži ve mno go bo lje, jer ov de se i ne ra di o to me, ne go

o šan si. U gra do vi ma se sve ne ka ko bo lje vi di i ja če ču je. Tu su oni ko ji vo de sa mo u pra ve i uvek je va žni je da se upra vo ta mo sre di šta se mo že, a se li ma ka ko bu de. Kad po gle da te re ci mo sa-o bra ćaj ni ce, te ško će te na ći u gra do vi ma to li ko lo še ko li ko su na se li ma. Gra do vi su bli zu, mi smo da le ko i za to mo ra mo bi ti gla sni ji da bi se naš glas uop šte i čuo. Što se ti če una pre đe nja na šeg sta tu sa, pred la gao sam i sa da to či nim, da pred sed ni ka Sa ve ta bi ra skup štin ska ve ći-na, da ti lju di da lje stva ra ju svo je sa ve te i da po auto ma ti zmu bu du deo op štin skog Ve ća, ali da se za kon ski oba ve zu ju da će vo di ti ra ču na is klju či vo o se li ma iz ko jih do la ze. Ma da sam sve stan ma nja kov sti ova kve ide je, mi slim da je to je di ni na čin da se glas se la ču je. Mi ne-ma mo svo ju imo vi nu, ne ma mo svo je pri ho de, jed nom re či – ne ma mo ni šta i ka da već za vi-si mo od lo kal ne sa mo u pra ve, on da bi nam ba-rem bi lo ko ri sno da se naš glas ču je, za klju ču je raz go vor Jef tić.

S. Lap če vić

Христос воскресе

Sremska MitrovicaSremska MitrovicaSremska Mitrovica

- U vre me ka da sam ja bio mla đi, me sne za jed-ni ce, ili je ba rem ta ko bi-lo u Mar tin ci ma gde sam ja ži veo, bi le su pri lič no uklju če ne u sva ko dnev-ni ži vot. Ima le su svo je nad le žno sti, no vac, pi ta le su se za po je di ne stva ri, a ta ko đe, se ćam se da su ima le i svo je sop stve ne slu žbe ko je su u mno go-me po ma ga le odr ža va-nje i raz voj se la. Pri me-ra ra di, ima li smo pu ta re ko ji su po na lo gu Me sne za jed ni ce vo di li ra ču na o se o skim pu te vi ma ka gra du i dru gim se li ma, o pu te vi ma unu tar se la, kao i o ka na li ma. Sva kog pro le ća on je imao za da tak da se ti me šta ne se la da mo ra ju da odr ža va ju svo-je ka na le, a ko ni je is pu nja vao tu oba ve zu bi vao je ka žnja van ne kom va ri jan tom dru-štve no-ko ri snog ra da i na kra ju je mo rao da is pu ni na red bu. To je ka sni je ne sta lo, a upra vo to je, vi di mo na kon maj skih po pla-va, ono što nam i te ka ko ne do sta je. Ta ko-

đe, ima li smo i svo je po-lja re ko ji su vo di li ra ču na o sta nju atar skih pu te va, obi la zi li ora ni ce i ni je se mo glo de si ti da za tek ne u nji vi ne kog ko ni je vla-snik, a da ra ni je ni je bi lo pri ja vlje no da će kom ši ja ili pri ja telj za vas od ra di-ti ne ki po sao. Sva ki po ljar je imao svo je zo ne, bi lo ih je ono li ko ko li ko je pre ma ata ru bi lo po treb no i nji-ma je ma lo šta mo glo da pro mak ne. Po sto ja li su i mr ci na ri ko ji su sa ku plja li ži vo tinj ski ot pad i od no si-li ga na me sta pred vi đe na za ba ca nje, ta ko da se ni je

mo glo de si ti da po kraj pu ta ili u ata ri ma što je da nas če sta po ja va na le ti te na leš ne ke ži vo ti nje, pri ča nam ro đe ni Mar tin ča nin Ra-do slav Ne šić i do da je da ni šta ma nje va žni ni su bi li ni ču va ri pru ge ko ji su vo di li ra ču-na da se na pru ga ma ko je su pro la zi le kroz se la ne do go di ne što ne pre div đe no i dru gi ko ji su u ime Me sne za jed ni ce vo di li ra ču na o kva li te tu ži vo ta na se lu.

Po lja ri, pu ta ri, ču va ri pru ge...

Ra do slav Ne šić

Sta ri Dom kul tu re i no va ka fa na

u Ve li kim Ra din ci ma

Sa ša Jef tić

Mi lan Alek sić

12 10. april 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro iz vod ni ci klus kra ve uslov no se mo­že­ po­de­li­ti­ na­ ne­ko­li­ko­ fa­za:­po­če­tak­ lak­ta­ci­je­ (0-70­ da­na),­

vr­hu­nac­ kon­zu­mi­ra­nja­ su­ve­ ma­te­ri­je­obro­ka­(70-140­da­na),­od­sre­di­ne­do­kra­ja­lak­ta­ci­je­(140-305­da­na)­i­za­su-še­nje­(45-60da­na­pred­te­lje­nje).U­ ide­al­nim­uslo­vi­ma­ovaj­ci­klus­bi­

tre­ba­lo­da­tra­je­tač­no­go­di­nu­da­na,­ali­u­prak­si­je­to­obič­no­ne­što­du­že.­Po-tre­be­gr­la­se­u­po­je­di­nim­fa­za­ma­zna-čaj­no­ raz­li­ku­ju,­ što­uslo­vlja­va­ raz­li­ke­u­is­hra­ni,­od­no­sno­sa­sta­vu­obro­ka.

Po­če­tak­lak­ta­ci­je

Ovo­ je­ pe­riod­ ko­ji­ tra­je­ pr­vih­ 10­ne­de­lja­(60-70­da­na)­lak­ta­ci­je.­Pro­iz-vod­nja­mle­ka­se­br­zo­po­ve­ća­va­i­do-sti­že­mak­si­mum­sa­6-8­ne­de­lja­po­sle­te­lje­nja.­Kod­vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­gr­la­to­mo­že­ da­ bu­de­ i­ ne­što­ ka­sni­je.­Obim­kon­zu­mi­ra­nja­hra­ne,­a­po­seb­no­ener-gi­je,­u­tom­pe­ri­o­du­ne­pra­ti­po­tre­be­za­pro­iz­vod­nju­mle­ka.­Kra­va­se­na­la­zi­u­ne­ga­tiv­nom­bi­lan­su­ener­gi­je,­ta­ko­da­se­ mo­bi­li­zu­ju­ nje­ne­ te­le­sne­ re­zer­ve­(u­vi­du­ma­snog­tki­va)­za­pro­iz­vod­nju­mle­ka.­Pri­la­go­đa­va­nje­kra­ve­na­obrok­ko­ji­ će­do­bi­ja­ti­u­ lak­ta­ci­ji­ je­va­žno­u­ovom­ pe­ri­o­du.­ Po­ve­ća­va­nje­ ko­li­či­ne­kon­cen­tra­ta­ za­ 0,5-1­ kg­ sva­kog­ da-na­po­sle­te­lje­nja­po­ste­pe­no­po­ve­ća­va­uno­še­nje­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja­u­or­ga­ni-zam,­a­da­se­pri­to­me­sma­nju­je­ri­zik­od­ne­kih­ is­hram­be­nih­pro­ble­ma­ (kao­što­je­od­bi­ja­nje­hra­ne­ili­aci­do­za).­Tre-ba­ iz­be­ga­va­ti­da­ko­li­či­na­kon­cen­tra­ta­pre­đe­60%­SM­obro­ka,­ jer­mo­že­do-ve­sti­do­aci­do­ze,­ smet­nji­u­va­re­nju­ i­sma­nje­nja­sa­dr­ža­ja­mleč­ne­ma­sti.Po­tre­be­ u­ svim­hran­lji­vim­ma­te­ri-

ja­ma­mo­ra­ju­ da­ bu­du­ za­do­vo­lje­ne­ u­ovom­naj­zna­čaj­ni­jem­pe­ri­o­du­lak­ta­ci-je.­Po­seb­na­pa­žnja­mo­ra­da­se­po­sve­ti­za­stu­plje­no­sti­vla­ka­na,­ jer­ona­obez-be­đu­ju­ nor­mal­no­ funk­ci­o­ni­sa­nje­ bu-ra­ga.­Ta­ko­đe,­ve­o­ma­va­žan­je­i­udeo­po­je­di­nih­ frak­ci­ja­ pro­te­i­na.­ Da­va­nje­ukup­nih­pro­te­i­na­na­ni­vou­po­tre­ba,­ili­čak­ne­što­iz­nad­to­ga,­sti­mu­li­še­kon­zu-mi­ra­nje­su­ve­ma­te­ri­je­obro­ka­ i­omo-gu­ću­je­ uspe­šno­ ko­ri­šće­nje­ te­le­snih­re­zer­vi­za­stva­ra­nje­mle­ka.Po­če­tak­lak­ta­ci­je­je­pe­riod­u­ko­me­

kra­ve­ do­sti­žu­ mak­si­mal­nu­ pro­duk­ci-ju­mle­ka.­Od­vi­si­ne­pro­iz­vod­nje­ko­ju­gr­lo­ do­stig­ne­ za­vi­si­ i­ ukup­ni­ re­zul­tat­ce­le­lak­ta­ci­je.­Iako­se­obič­no­is­ti­če­da­kra­ve­mak­si­mal­nu­pro­iz­vod­nju­mle­ka­tre­ba­da­do­stig­nu­što­br­že,­sma­tra­se­da­je­za­vi­so­ko­pro­i­zvod­nu­kra­vu­naj-bo­lje­ako­mak­si­mum­po­stig­ne­iz­me­đu­8­ -10­ne­de­lje­ lak­ta­ci­je.­ Po­sle­mak­si-mu­ma­ kod­ pr­vo­tel­ki­ se­ pro­iz­vod­nja­sma­nju­je­za­oko­0,2%,­a­kod­sta­ri­jih­kra­va­ 0,3%­mle­ka­ na­ dan­ (ili­ Is­hra-na­vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­kra­va­3%­sva­kih­10­da­na).­Kra­ve­sa­vi­so­kim­ge­net­skim­po­ten­ci­ja­lom­ za­ pro­iz­vod­nju­ mle­ka­mak­si­mum­pro­iz­vod­nje­do­sti­žu­ne­što­ka­sni­je­ i­po­ka­zu­ju­bo­lju­per­zi­sten­ci­ju­lak­ta­ci­je.­Pro­iz­vod­nja­u­ra­noj­lak­ta­ci­ji­

u­ ve­li­koj­me­ri­ od­re­đu­je­ ono­ što­ gr­lo­mo­že­ da­ po­stig­ne­ u­ či­ta­voj­ lak­ta­ci­ji.­Za­sva­ki­kg­po­ve­ća­nja­ko­ji­se­ostva­ri­u­ovom­pe­ri­o­du­mo­že­se­oče­ki­va­ti­da­će­kra­va­pro­iz­ve­sti­200­do­225­kg­vi­še­mle­ka­to­kom­lak­ta­ci­je.Kon­zu­mi­ra­nje­hra­ne­u­pe­ri­o­du­po-

sle­te­lje­nja­je­sma­nje­no.­Mak­si­mum­u­kon­zu­mi­ra­nju­se­po­sti­že­tek­ne­ko­li­ko­ne­de­lja­(2-4)­po­sle­po­stig­nu­tog­mak-si­mu­ma­ u­ pro­iz­vod­nji­ mle­ka.­ Pro­iz-vod­nja­mle­ka­u­ra­noj­lak­ta­ci­ji­se­zna-čaj­nim­ de­lom­ od­vi­ja­ na­ osno­vu­mo-bi­li­sa­nih­ te­le­snih­ re­zer­vi.­Zna­tan­deo­re­zer­vnih­ma­sti­ or­ga­ni­zma­kra­va­ko-ri­sti­za­za­do­vo­lje­nje­de­fi­ci­ta­u­ener­gi-ji.­Na­su­prot­to­me,­sa­mo­ma­le­ko­li­či­ne­pro­te­i­na­mo­gu­da­ se­na­ sli­čan­na­čin­mo­bi­li­šu­ iz­ or­ga­ni­zma.­ Gu­bi­tak­ te­le-sne­ma­se­od­1­kg­obez­be­đu­je­do­volj-no­ener­gi­je­za­oko­6­do­7­kg­mle­ka,­a­pro­te­i­na­za­3­do­4­kg.­Pr­vih­da­na­po-sle­par­tu­sa­kra­ve­tre­ba­da­do­bi­ja­ju­isti­obrok­kao­i­pre­te­lje­nja.­Ovo­je­pe­riod­kon­so­li­da­ci­je­is­hra­ne.­To­kom­pr­vih­10-15­da­na­obrok­se­sve­vi­še­(u­ma­njim­ko­li­či­na­ma)­ po­ve­ća­va­ i­ uvo­de­ no­va­hra­ni­va.­ Pr­vih­ ne­ko­li­ko­ da­na­ da­je­ se­naj­kva­li­tet­ni­je­ se­no,­ si­la­ža­ naj­bo­ljeg­kva­li­te­ta­kao­ i­ma­la­ko­li­či­na­kon­cen-tra­ta­(is­pod­3,5­kg).­Po­tom­se­uvo­de­i­osta­la­hra­ni­va,­a­ko­li­či­na­kon­cen­tra­ta­se­po­ve­ća­va­za­0,5-1,0­kg­na­dan­dok­se­ne­do­stig­ne­že­lje­na­ko­li­či­na.­Ži­vo­ti-nje­sa­ve­ćim­ma­snim­re­zer­va­ma­ko­je­ima­ju­po­ten­ci­jal­za­vi­so­ku­pro­iz­vod­nju­mle­ka­obič­no­su­naj­po­dlo­žni­je­ke­to­zi.­Ke­to­za­je­po­sle­di­ca­po­re­me­će­nog­me-ta­bo­li­zma­uglje­nih­hi­dra­ta.­Obič­no­se­ja­vlja­na­po­čet­ku­lak­ta­ci­je­ka­da­gr­lo,­u­ ne­do­stat­ku­ uglje­nih­ hi­dra­ta­ mo­bi-li­še­ ener­gi­ju­ iz­ma­snih­ de­poa.­ Usled­ne­pot­pu­ne­ok­si­da­ci­je­ma­snih­ki­se­li­na­na­go­mi­la­va­ju­se­ke­ton­ska­te­la­u­kr­vi,­pri­ če­mu­or­ga­ni­zam­ne­uspe­va­da­ ih­uklo­ni.­Simp­to­mi­se­ogle­da­ju­u­gu­bit-ku­ape­ti­ta­I­sma­nje­nju­pro­cen­ta­glu-ko­ze­u­kr­vi.Ne­do­sti­za­nje­ pu­nog­ mak­si­mu­ma­

pro­iz­vod­nje,­ kao­ i­ po­ja­va­ ke­to­za,­ su­pro­ble­mi­ ko­ji­ se­ naj­če­šće­ ja­vlja­ju­ u­ovom­ pe­ri­o­du­ i­ po­sle­di­ca­ su­ ne­a­de-kvat­ne­is­hra­ne­pre­i­po­sle­te­lje­nja.­Što­je­ni­ži­mak­si­mum­pro­iz­vod­nje­u­ovom­de­lu­lak­ta­ci­je­to­je­i­ce­lo­kup­na­pro­iz-vod­nja­u­lak­ta­ci­ji­ma­nja.Is­hra­na­vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­kra­va­u­

ovom­pe­ri­o­du­ naj­zna­čaj­ni­je­ je­ da­ se­što­br­že­i­uz­što­ma­nje­pro­ble­ma­po-ve­ća­kon­zu­mi­ra­nje­hra­ne.­To­se­pre-ma­ naj­no­vi­jim­ shva­ta­nji­ma­ o­ is­hra­ni­vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­ kra­va­ po­sti­že­ na­sle­de­ći­na­čin:•­ ko­ri­šće­njem­ naj­kva­li­tet­ni­jih­ ka-

ba­stih­hra­ni­va;•­pre­ci­znom­iz­ba­lan­si­ra­nošüu­obro-

ka­u­po­gle­du­svih­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja;•­rav­no­mer­nim­i­sva­ko­dnev­nim­po-

ve­ća­va­njem­ko­li­či­ne­kon­cen­tra­ta;•­ kod­ vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­ gr­la­ u­

obrok­se­mo­že­do­da­ti­ne­što­ma­sti,­pr-vo­100­g/dan­u­po­čet­noj­fa­zi,­a­za­tim­po­ve­ća­va­ti­ do­500­g­ to­kom­sle­de­ćeg­

pe­ri­o­da,­a­ako­ je­po­treb­no­ i­vi­še,­ali­tek­po­sle­pe­te­ne­de­lje­lak­ta­ci­je.­Obro-ci­ ne­ tre­ba­ da­ sa­dr­že­ vi­še­ od­ 7,5%­ma­sti­u­SM­obro­ka;•­ hra­na­ mo­ra­ da­ bu­de­ stal­no­ na­

ras­po­la­ga­nju;•­ tre­ba­ iz­be­ga­va­ti­ sva­ki­ mo­gu­ći­

stres.

Vr­hu­nac­lak­ta­ci­je­i­kon­zu­ma­ci­ja­hra­neOvaj­ pe­riod­ ob­u­hva­ta­ dru­gih­ 10­

ne­de­lja­ (70-140­ da­na)­ po­sle­ te­lje-nja.­Kra­ve­tre­ba­odr­ža­va­ti­na­vr­hun­cu­pro­iz­vod­nje­ko­li­ko­god­je­to­mo­gu­će.­Kon­zu­mi­ra­nje­hra­ne­se­u­tom­pe­ri­o­du­pri­bli­ža­va­ mak­si­mu­mu.­ Kra­va­ po­ste-pe­no­ula­zi­u­po­zi­ti­van­bi­lans­ener­gi­je,­a­hran­lji­ve­ma­te­ri­je­iz­obro­ka­za­do­vo-lja­va­ju.­U­ tom­pe­ri­o­du­kra­ve­vi­še­ne­gu­be­ te­le­snu­ma­su­ -­ ili­ je­ odr­ža­va­ju­kon­stant­nu­ili­do­ne­kle­po­ve­ća­va­ju.Po­sle­do­sti­za­nja­mak­si­mal­ne­pro­iz-

vod­nje,­ ko­li­či­na­mle­ka­ se­ma­njom­ ili­ve­ćom­br­zi­nom­sma­nju­je.­Kod­do­brih­gr­la,­ko­ja­su­pri­to­me­va­lja­no­hra­nje-na,­po­sti­že­se­da­ova­br­zi­na­ne­bu­de­ve­li­ka,­ od­no­sno­ vi­so­ka­ per­zi­sten­ci­ja­lak­ta­ci­je.Ovo­je­pe­riod­lak­ta­ci­je­u­ko­me­is-

hra­na­naj­di­rekt­ni­je­uti­če­na­pro­iz­vod-nju.­Od­to­ga­ka­ko­je­obrok­sa­sta­vljen­di­rekt­no­za­vi­si­ko­li­či­na­do­bi­je­nog­mle-ka.­Pri­ to­me­uvek­ tre­ba­ ima­ti­u­vi­du­da­kra­ve­ima­ju­fi­zič­ki­ogra­ni­če­nu­mo-guć­nost­ kon­zu­mi­ra­nja­ hra­ne.­ Zbog­tog­ogra­ni­če­nja,­što­je­ve­ća­pro­iz­vod-nja­mle­ka,­to­kon­cen­tra­ci­ja­ener­gi­je­i­pro­te­i­na­u­obro­ku­mo­ra­da­bu­de­ve­ća.­­Ko­li­či­na­SM­iz­kon­cen­tra­ta­u­obro­ku­u­ovom­ pe­ri­o­du­ do­sti­že­mak­si­mum­ -­ i­mo­že­da­iz­no­si­naj­vi­še­2,3%­TM­kra-ve.­U­ovom­pe­ri­o­du­i­da­lje­tre­ba­ko­ri-sti­ti­kva­li­tet­nu­ka­ba­stu­hra­nu.­Kon­zu-mi­ra­nje­SM­tre­ba­da­bu­de­mi­ni­mal­no­1,5%­TM­ka­ko­bi­se­oču­va­le­sve­funk-ci­je­bu­ra­ga­i­odr­žao­pro­ce­nat­mleč­ne­ma­sti.Po­ten­ci­jal­ni­ pro­ble­mi­ ko­ji­ na­sta­ju­

to­kom­ ovog­ pe­ri­o­da­mo­gu­ da­ bu­du:­na­gli­pad­pro­iz­vod­nje­mle­ka,­pad­pro-cen­ta­mleč­ne­ma­sti,­ ti­hi­ estrus­ i­ ke-to­za.­Da­bi­se­obez­be­di­lo­mak­si­mal­no­uno­še­nje­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja­u­or­ga­ni-zam­po­treb­no­je­sle­de­će:•­da­va­nje­hra­ne­vi­še­pu­ta­na­dan;•­ko­ri­šće­nje­naj­kva­li­tet­ni­jih­ras­po-

lo­ži­vih­hra­ni­va;•­per­ma­nent­no­sma­nji­va­ti­mo­guć-

nost­da­do­đe­do­stre­sa.Kra­jem­pr­ve­ ili­ u­ to­ku­ dru­ge­ fa­ze­

lak­ta­ci­je­ obič­no­ se­ oba­vlja­ oplod­nja­kra­ve.To­se­do­ga­đa­naj­če­šće­iz­me­đu­40.­

i­ 90.­ da­na­ lak­ta­ci­je,­ od­no­sno­ po­sle­

do­sti­za­nja­ mak­si­mu­ma­ u­ pro­iz­vod­nji­mle­ka.­Ka­ko­u­ to­vre­me­gr­la­do­bi­ja-ju­ zna­čaj­ne­ ko­li­či­ne­ hran­lji­vih­ ma­te-ri­ja­ (kon­zu­mi­ra­nje­ SM­ je­ bli­zu­ mak-si­mu­ma),­ to­ ne­ma­ po­seb­ne­ po­tre­be,­a­ni­mo­guć­no­sti,­da­se­ra­di­uspe­šni­je­oplod­nje­obrok­po­ve­ća.

Fa­za­III­-­Od­sre­di­ne­do­kra­ja­lak­ta­ci­je­(140-305­da­na)U­ ovoj­ fa­zi­ is­hra­na­ kra­va­ je­ re­la-

tiv­no­jed­no­stav­na.­Pro­iz­vod­nja­mle­ka­opa­da­(br­zi­nom­od­8­do­10%­me­seč-no),­ kra­va­ je­ bre­me­ni­ta­ i­ ni­je­ te­ško­za­do­vo­lje­nje­nje­nih­po­tre­ba­u­hran­lji-vim­ma­te­ri­ja­ma.­Ko­li­či­na­kon­cen­tra­ta­tre­ba­da­bu­de­na­ni­vou­ko­ji­od­go­va-ra­obi­mu­pro­iz­vod­nje­mle­ka­uz­to­što­se­u­ovom­pe­ri­o­du­još­i­na­dok­na­đu­je­gu­bi­tak­TM­sa­po­čet­ka­lak­ta­ci­je.­Mla-de­kra­ve­-­pr­vo­tel­ke,­tre­ba­da­do­bi­ju­do­dat­ne­ hran­lji­ve­ma­te­ri­je­ za­ po­rast­(oko­20%­iz­nad­po­tre­ba­gr­la­sta­rih­2­go­di­ne,­i­10%­kod­gr­la­sta­rih­3­go­di-ne).­ U­ ovom­pe­riod­ sma­tra­ se­ da­ je­ve­o­ma­is­pla­ti­vo­ko­ri­šće­nje­NPN­iz­vo­ra­azo­ta.Pred­kraj­lak­ta­ci­je­opa­da­pro­iz­vod-

nja­mle­ka,­ a­ po­ve­ća­va­ se­ efi­ka­snost­is­ko­ri­šća­va­nja­ hran­lji­vih­ ma­te­ri­ja.­Zbog­to­ga­je­kraj­ lak­ta­ci­je­op­ti­ma­lan­pe­riod­ za­ po­prav­ku­ kon­di­ci­je­ kra­va.­Ka­ko­na­vo­di­Van­So­est­(1982)­efi­ka-snost­ is­ko­ri­šće­nja­ ener­gi­je­ za­ pro­iz-vod­nju­mle­ka­je­62%­iz­hra­ne,­a­82%­iz­ma­snog­tki­va.­Za­stva­ra­nje­ma­snog­tki­va­ efi­ka­snost­ is­ko­ri­šće­nja­ ener­gi­je­je­75%­u­lak­ta­ci­ji­a­59%­u­za­su­še­nju.­To­ ob­ja­šnja­va­ zbog­ þega­ je­ naj­bo­lje­da­kra­va­stva­ra­te­le­sne­re­zer­ve­dok­je­još­u­lak­ta­ci­ji.­Pri­to­me,­stva­ra­nje­re-zer­vi­ se­ u­ ovom­pe­ri­o­du­ po­sti­že­ bez­ve­ćih­me­ta­bo­lič­kih­pro­ble­ma­ ili­po­re-me­ća­ja­ (ma­sna­ de­ge­ne­ra­ci­ja­ je­tre­ i­sl.).Ko­rek­ci­ja­ kon­di­ci­je­ ili­ pri­pre­ma­ za­

sle­de­ću­ lak­ta­ci­ju­ tre­ba­ da­ za­poč­ne­pri­ kra­ju­ te­ku­će­ lak­ta­ci­je.­ Za­su­še­na­gr­la­ sa­ su­vi­šnim­ ko­li­či­na­ma­ te­le­snih­ma­sti­ (lo­ja)­no­se­u­ se­bi­ po­ten­ci­jal­ne­mo­guć­no­sti­za­po­ja­vu­ozbilj­nih­me­ta-bo­lič­kih­po­re­me­ća­ja.­Sin­drom­de­be­lih­kra­va­do­vo­di­do­na­go­mi­la­va­nja­pre­te-ra­ne­ko­li­či­ne­ma­sti­u­ tr­bu­šnoj­du­plji,­je­tri­ i­ bu­bre­zi­ma,­ opa­da­nja­ ape­ti­ta­ i­sma­nje­nje­ op­šte­ ot­por­no­sti­ kra­va­na­in­fek­ci­je.

Fa­za­IV­-­Za­su­še­nje­(45-60­da­na­pred­te­lje­nje)Ovo­je­kri­ti­čan­pe­riod­u­ lak­ta­ci­o-

nom­ci­klu­su.­Do­bar­pro­gram­za­su­še-nja­mo­že­zna­čaj­no­da­po­ve­ća­pro­iz-

vod­nju­ mle­ka­ u­ na­red­noj­ lak­ta­ci­ji­ i­da­ sma­nji­mo­guć­nost­ ja­vlja­nja­me-ta­bo­lič­kih­pro­ble­ma­u­vre­me­i­po­sle­te­lje­nja.U­ pe­ri­o­du­ za­su­še­nja­ gr­lo­ se­ pri-

pre­ma­ za­ par­tus­ i­ na­red­nu­ lak­ta­ci-ju.­Ta­da­se­mo­že­do­ne­kle­po­pra­vi­ti­i­kon­di­ci­ja­kra­ve,­a­ob­na­vlja­se­i­tki­vo­vi­me­na.­ Pe­riod­ za­su­še­nja­ tre­ba­ da­tra­je­naj­ma­nje­6­ne­de­lja­ali­je­bo­lje­ako­tra­je­pu­na­dva­me­se­ca.­U­ovom­pe­ri­o­du­hran­lji­ve­ma­te­ri­je­ iz­obro­ka­naj­e­fi­ka­sni­je­se­ko­ri­ste­za­po­ve­ća­nje­ma­se­plo­da.­Ma­sa­plo­da­se­uve­ća­va­sve­ vi­še­ ka­ko­ se­ pri­bli­ža­va­ par­tus.­To­ uslo­vlja­va­ i­ po­ve­ća­ne­ po­tre­be­ u­hran­lji­vim­ma­te­ri­ja­ma.­Po­ve­ća­ne­po-tre­be­ se­ za­do­vo­lja­va­ju­ po­ve­ća­njem­ude­la­ kon­cen­tro­va­nih­ hra­ni­va­ u­obro­ku.­Na­ne­ko­li­ko­da­na­pred­par-tus,­me­đu­tim,­ pre­sta­je­ se­ sa­ da­va-njem­kon­cen­tra­ta.Za­su­še­ne­ kra­ve­ mo­ra­ju­ da­ bu­du­

odvo­je­ne­ od­ gr­la­ u­ lak­ta­ci­ji.­ Obro-ci­ tre­ba­ da­ bu­du­ ta­ko­ for­mu­li­sa-ni­ da­ za­do­vo­lja­va­ju­ po­tre­be­ kra­ve­u­ svim­ hran­lji­vim­ ma­te­ri­ja­ma­ i­ to­za:­odr­ža­nje­or­ga­ni­zma,­po­rast­plo-da­ i­ even­tu­al­nu­ po­prav­ku­ kon­di­ci­je­(ako­ je­ pro­pu­šte­no­ da­ se­ to­ za­vr­ši­u­pret­hod­noj­fa­zi).­Kon­zu­mi­ra­nje­SM­obro­ka­je­oko­2%­TM.­Kon­zu­mi­ra­nje­ka­ba­ste­hra­ne­tre­ba­da­bu­de­naj­ma-nje­1%­TM.­Ko­li­či­na­kon­cen­tra­ta­tre-ba­ da­ bu­de­ u­ skla­du­ sa­ po­tre­ba­ma­ali­da­ne­pre­la­zi­1%­TM.­Ako­se­kao­ka­ba­sto­hra­ni­vo­ ko­ri­sti­ si­la­ža­ ku­ku-ru­za,­ko­ja­je­bo­ga­ta­u­ener­gi­ji,­kon-zu­mi­ra­nje­SM­mo­že­da­bu­de­i­ma­nje­od­2%­TM.­Da­bi­se­iz­be­glo­to­vlje­nje­kra­va­ pre­po­ru­ču­je­ se­ da­va­je­ ka­ba-ste­hra­ne­ma­nje­hran­lji­ve­vred­no­sti­(pše­nič­na­ sla­ma,­ ku­ku­ru­zna­ sta­blji-ke­ i­ trav­no­ se­no).­ U­ ovom­ pe­riod­mo­že­se­po­po­tre­bi­ogra­ni­či­ti­ko­li­či-na­une­se­nih­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja.­Za-vi­sno­ da­ Is­hra­na­ vi­so­ko­pro­i­zvod­nih­kra­va­ kva­li­te­ta­ ras­po­lo­ži­ve­ ka­ba­ste­hra­ne,­ona­mo­že­da­či­ni­ceo­obrok­u­ovom­pe­ri­o­du.Na­oko­dve­ne­de­lje­pred­ te­lje­nje­

po­treb­no­je­po­če­ti­sa­da­va­njem­kon-cen­tra­ta­ ko­ji­ će­ se­ ko­ri­sti­ti­ u­ to­ku­lak­ta­ci­je.­ To­ je­ neo­p­hod­no­ ka­ko­ bi­se­mi­kro­or­ga­ni­zmi­bu­ra­ga­na­vre­me­pri­la­go­di­li­na­tu­vr­stu­hra­ne.­Ovo­ne­mo­ra­ nu­žno­ da­ se­ od­no­si­ sa­mo­ na­kon­cen­trat,­već­ i­na­sva­dru­ga­hra-ni­va­ ko­ja­ će­ kra­va­ do­bi­ja­ti­ to­kom­lak­ta­ci­je­ a­ ko­ja­ ne­ do­bi­ja­ u­ vre­me­za­su­še­nja.Na­ dan­ par­tu­sa­ kra­vi­ se­ znat­no­

sma­nju­je­ape­tit.­Ta­da­joj­se­da­je­sa-mo­ne­što­ se­na­ i­me­ki­nja,­ a­or­ga­ni-ča­va­se­i­ko­li­či­na­vo­de.­Ka­da­sve­ide­nor­mal­no,­ kra­va­ se­ br­zo­ opo­ra­vlja­od­po­ro­đa­ja,­pa­u­na­red­nim­da­ni­ma­nje­na­is­hra­na­ula­zi­u­fa­zu­kon­so­li­da-ci­je.U­ ovom­pe­ri­o­du­ tre­ba­ za­do­vo­lji­ti­

po­tre­be­ u­ Ca­ i­ P,­ ali­ iz­be­ga­va­ti­ ve-će­uno­še­nje­ovih­mi­ne­ra­la.­Do­volj­no­je­ 50-80­ g­ Ca­ i­ 30-40­ g­ P.­ Ako­ je­u­obro­ku­za­su­še­nih­kra­va­Ca­za­stu-pljen­sa­vi­še­od­0,6%­Ca­a­P­vi­še­od­0,4%­po­ve­ća­va­se­mo­guć­nost­po­ja­ve­mleč­ne­gro­zni­ce.­Ta­ko­đe,­u­ovom­pe-ri­o­du­tre­ba­da­va­ti­ade­kvat­ne­ko­li­či­ne­vi­ta­mi­na­A,­D­i­E,­jer­se­ti­me­s­jed­ne­stra­ne­uti­če­ na­ vi­tal­nost­ te­le­ta,­ a­ s­dru­ge­do­pri­no­si­bo­ljem­zdra­vlju­kra-ve­(pre­ven­tiv­ni­uti­caj­na­za­dr­ža­va­nje­po­ste­lji­ce­i­mleč­na­gro­zni­ca).Po­ten­ci­jal­ni­ pro­ble­mi­ ko­ji­ na­sta-

ju­ka­da­su­kra­ve­u­za­su­še­nju­pre­vi-se­ugo­je­ne­na­po­čet­ku­ lak­ta­ci­je­su:­mleč­na­gro­zni­ca,­za­dr­ža­va­nje­po­ste-lji­ce,­ma­sna­de­ge­ne­ra­ci­ja­je­tre,­slab­ape­tit­i­dr.

IS­HRA­NA­KRA­VA­U­PRO­IZ­VOD­NOM­CI­KLU­SU­

Raz­li­ke­u­is­hra­ni­u­raz­li­či­tim­fa­za­maPo­tre­be­gr­la­se­u­po­je­di­nim­fa­za­ma­zna­čaj­no­raz­li­ku­ju,­što­uslo­vlja­va­raz­li­ke­u­is­hra­ni,­od­no­sno­sa­sta­vu­obro­ka

Pi­še:­Alek­san­dar­Rep­ček­­dipl.­ing.­PSS­Vr­bas

Vr hu nac lak ta ci je ob u hva ta dru gih 10 ne de lja po sle te lje nja

Ogro­man­zna­čaj­kva­li­tet­ne­is­hra­ne

1310. april 2015.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pre ma po pi su po ljo pri vre de iz 2012. go­di­ne­ (Re­pu­blič­ki­ za­vod­ za­ sta­ti­sti­ku),­po­vr­ši­na­pod­vi­no­gra­di­ma­u­

Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­ iz­no­si­ 22.149,97­ hek­ta­ra,­od­ko­jih­je­4.667,25­hek­ta­ra­pod­sto­nim­ sor­ta­ma,­ a­ 17.482,72­ hek­ta­ra­ pod­vin­skim­ sor­ta­ma.­ S­ ob­zi­rom­ da­ po­pis­ni­je­ spro­ve­den­ i­ na­ te­ri­to­ri­ji­ AP­Ko­so­va­i­Me­to­hi­je,­pret­po­sta­vlja­se­da­su­ukup­ne­po­vr­ši­ne­na­ce­loj­te­ri­to­ri­ji­Sr­bi­je­oko­25.000­hek­ta­ra,­ ra­ču­na­ju­ći­ da­ po­je­di­ne­po­vr­ši­ne­ni­su­ni­po­pi­sa­ne.Pre­ma­Spo­ra­zu­mu­o­sta­bi­li­za­ci­ji­i­pri­

dru­ži­va­nju,­ Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­ ima­ de­vet­de­fi­ni­sa­nih­ vi­no­gra­dar­skih­ re­jo­na­ i­ 66­de­fi­ni­sa­nih­vi­no­gor­ja­či­ji­se­na­zi­vi­mo­gu­ko­ri­sti­ti­za­ozna­ča­va­nje­vi­na­sa­ge­o­graf­skim­po­re­klom.Ru­ko­vo­di­lac­ Gru­pe­ za­ vi­no­gra­dar­

stvo­ i­ vi­nar­stvo­ u­ Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri vre de Dar­ko­ Jak­šić­ re­kao­ je­ da­ je­Sr­bi­ja­ na­ pla­nu­ za­kon­ske­ re­gu­la­ti­ve­ve­za­ne­ za­ oblast­ vi­nar­stva­ u­ po­sled­nje­tri­go­di­ne­ura­di­la­do­sta,­ali­da­pred­sto­ji­mno­go­po­sla­u­uskla­đi­va­nju­do­ma­ćeg­za­ko­no­dav­stva­ sa­ re­gu­la­ti­va­ma­ EU.­ Po­Jak­ši­će­vim­re­či­ma,­zna­ča­jan­deo­ tro­go­di­šnjeg­ ra­da­bio­ je­po­sve­ćen­ma­pi­ra­nju­vin­skih­ re­gi­o­na­ u­ Sr­bi­ji­ što,­ pre­ sve­ga,­ko­ri­sti­pro­iz­vo­đa­či­ma­vi­na­jer­će,­ka­ko­je­po­ja­snio,­ tač­no­ zna­ti­ ka­kav­ kva­li­tet­ vi­na­mo­gu­oče­ki­va­ti­u­kom­re­gi­o­nu.­"Ce­la­Sr­bi­ja­je­po­de­lje­na­na­tri­vi­no­gra­dar­ske­re­gi­je,­a­uve­den­je­i­si­stem­mar­ki­ca­ko­ji­će­zna­čaj­no­do­pri­ne­ti­po­ve­ća­nju­po­ve­re­nja­ pro­iz­vo­đa­ča­ vi­na­ u­ si­stem",­ na­vo­di­Jak­šić.­ Mar­ki­ce­ su­ uve­de­ne­ ka­ko­ bi­ se­ozna­čio­kva­li­tet­vi­na­i­to­po­vr­lo­stro­gim­pra­vi­li­ma,­ka­že­on.­Jak­šić­is­ti­če­da­ze­le­na­mar­ki­ca­ozna­ča­va­ re­gi­o­nal­ni­ kva­li­tet­vi­na­i­do­bi­ja­se­za­osvo­je­nih­vi­še­od­59­in­dek­snih­ po­e­na,­ cr­ve­na­mar­ki­ca­ ozna­ča­va­kva­li­tet­na­vi­na­i­za­nju­je­neo­p­hod­no­da­vi­no­bu­de­oce­nje­no­sa­vi­še­od­79­in­dek­snih­ po­e­na,­ dok­ se­ vr­hun­ska­ vi­na­obe­le­ža­va­ju­lju­bi­ča­stom­mar­ki­com­i­mo­ra­ju­ima­ti­vi­še­od­89­in­dek­snih­po­e­na­što­je­ za­i­sta­ oštar­ kri­te­ri­jum.­ Upra­vo­ zbog­to­ga,­ do­dao­ je­ on,­ u­ Sr­bi­ji­ ima­ sve­ga­pet­na­e­stak­vr­hun­skih­vr­sta­vi­na.­Ono­što­je­neo­p­hod­no­ura­di­ti­da­bi­se­na­ša­re­gu­la­ti­va­ u­ vi­nar­stvu­ iz­jed­na­či­la­ sa­ evrop­skom­ je­ste­ pro­me­na­ u­ ka­te­go­ri­za­ci­ji­ i­eno­lo­škim­po­stup­ci­ma,­ a­ vr­lo­ je­bit­na­ i­od­red­ni­ca­ge­o­graf­skog­po­re­kla,­uka­zu­je­Jak­šić.­ "Jed­na­ od­ osnov­nih­ uslo­va­ ko­je­na­la­že­EU­je­od­re­đi­va­nje­vi­no­gra­dar­skih­po­vr­ši­na­i­mi­smo­us­pe­li­da­to­od­re­di­mo,­ta­ko­da­u­Sr­bi­ji­ima­ukup­no­25.000­hek­ta­ra­pod­vi­no­gra­di­ma",­ re­kao­ je­ Jak­šić. Pre­ma­ pro­ce­ni­ (RZS)­ pro­iz­vod­nja­ gro­ždja­u­2014.­go­di­ni­bi­la­je­ma­nja­za­61,8­od­sto­od­one­u­2013.­go­di­ni.­To­je­i­ma­nje­ u­ od­no­su­ na­ de­se­to­go­di­šnji­ pro­sek­za­64,2­od­sto,­pa­se­oče­ku­je­i­sra­zmer­no­sma­nje­nje­pro­iz­vod­nje­vi­na.­Na­kra­ju­2014.­go­di­ne­gro­ždje­u­Sr­bi­ji­ je­ob­ra­no­sa­22.150­hek­ta­ra.­Pri­nos­po­hek­ta­ru­je­bio­ 5.530­ ki­lo­gra­ma.­ Ukup­na­ pro­iz­vod­nja­gro­ždja­bi­la­je­122.483­to­ne.­Ina­če,­pro­te­klih­go­di­na­pro­se­čan­rod­

gro­ždja­ bio­ je­ oko­ 350.000­ to­na­ go­di­šnje,­ a­ od­ nje­go­ve­ pre­ra­de­ pro­iz­ve­de­se­1,5­mi­li­o­na­hek­to­li­ta­ra­vi­na.­Na­kra­ju­2014.­go­di­ne­kva­li­tet­be­lih­sor­ti­je­ne­što­bo­lji­u­od­no­su­na­cr­ne,­što­do­dat­no­za­vi­si­i­od­lo­ka­ci­je,­kao­i­sa­me­sor­te.­Uzev­ši­

u­ob­zir­za­li­he­vi­na­iz­pret­hod­nih­go­di­na,­lo­ša­pro­iz­vod­na­go­di­na­zbog­ne­po­volj­nih­vre­men­skih­uslo­va­se­ne­će­u­ve­li­koj­me­ri­od­ra­zi­ti­ na­ snab­de­ve­nost­ tr­ži­šta­ vi­nom.­U­ Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ Sr­bi­je­ oce­nju­ju­ da­je­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­je­dan­od­zna­čaj­ni­jih­pro­iz­vo­dja­ča­ i­ po­tro­ša­ča­ gro­ždja­ i­ vi­na­u­ re­gi­o­nu­za­pad­nog­Bal­ka­na.­ Ina­če,­vi­no­gra­dar­ska­ pro­iz­vod­nja­ ima­ skrom­no­uče­šće­ u­ ukup­no­ ostva­re­noj­ vred­no­sti­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje­ od­ sa­mo­2,3­od­sto.­Da­smo­uni­šti­li­vi­no­gra­dar­sku­pro­iz­vod­nju­u­Sr­bi­ji­naj­bo­lji­do­kaz­je­či­nje­ni­ca­da­je­na­da­na­šnjoj­te­ri­to­ri­ji­Sr­bi­je­1955.­go­di­ne­bi­lo­oko­135.000­hek­ta­ra­vi­no­gra­da!­Sad­je­po­če­lo­da­se­ob­na­vlja­vi­no­gor­je.­ ­ U­ po­sled­njih­ de­ce­ni­ju­ i­ po­Sr­bi­ja,­ali­ i­ ceo­ re­gion,­su­do­ži­ve­li­eks­pan­zi­ju­ po­di­za­nja­ vi­no­gra­da­ i­ otva­ra­nja­vin­skih­po­dru­ma.­U­Sr­bi­ji­da­nas­ima­oko­300­pri­vat­nih­vi­na­ri­ja,­od­če­ga­sa­mo­20­od­sto­ra­di­pro­fi­ta­bil­no,­50­ne­ide­ni­na­pred­ni­na­zad,­dok­30­od­sto­ima­ozbilj­nih­pro­ble­ma­ sa­ fi­nan­si­ja­ma.­ Što­ se­ kva­li­te­ta­ ti­če­ sta­ti­sti­ka­ je­mno­go­ bo­lja,­ čak­95­ od­sto­ vi­na­ri­ja­ ima­ ve­o­ma­ do­bra­ vi­na,­dok­onih­pet­od­sto­ima­so­lid­na,­lo­ših­ne­ma!­Sr­bi­ja­se­pri­bli­ža­va­EU­pa­sa­mim­tim­na­ši­pro­iz­vo­di­mo­ra­ju­da­bu­du­kon­ku­rent­ni­sa­evrop­skim.­Ce­ne­srp­skih­vi­na­ni­su­kon­ku­rent­ne­na­tr­ži­štu­EU,­ta­ko­da­će­srp­ski­vi­na­ri­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­mo­ra­ti­da­sma­nje­ce­ne,­što­ni­je­ta­ko­la­ko­ jer­ su­pro­iz­vod­ne­ ce­ne­ vi­na­u­Sr­bi­ji­ja­ko­vi­so­ke.­Pro­iz­vod­ne­ce­ne­ni­su­sa­mo­gro­ždje,­čep­i­fla­ša,­ka­ko­ve­ći­na­lju­di­mi­sli,­već­tu­ula­ze­i­ko­mer­ci­ja­la,­tran­sport­i­mar­ke­ting.­Je­dan­od­pro­ble­ma­srp­skih­vi­na­ra­ je­ne­kon­tro­li­san­uvoz­ vi­na,­ i­ što­se­to­ga­ti­če­tre­ba­se­ugle­da­ti­na­su­sed­ne­ze­mlje­kao­što­je­Hr­vat­ska.­Rast­ i­ po­tro­šnja­ vi­na­ u­ Sr­bi­ji,­ ali­ u­

ma­lim­ko­li­či­na­ma.­Ide­se­sa­pa­ro­lom­bo­lje­i­jed­na­bu­telj­ka­kva­li­tet­nog­vi­na,­ne­go­pet­li­ta­ra­pro­seč­nog,­ka­že­pro­iz­vo­djač­vi na Vla­di­mir­Pa­na­jo­to­vić,­vla­snik­be­o­grad­ske­vi­na­ri­je­„Po­drum­Pa­na­jo­to­vić’’.­Što­ se­ od­no­sa­ ce­ne­ i­ kva­li­tet­nog­ vi­na­­ti­če,­ mi­slim­ da­ to­ u­ Sr­bi­ji­ još­ uvek­ ne­mo­že­da­za­ži­vi­jer­su­uku­si­raz­li­či­ti,­ma­nje­vi­še­sve­vi­na­ri­je­ima­ju­do­bar­kva­li­tet.­Če­sto­se­de­ša­va­da­naj­bo­lje­idu­vi­na­ko­ja­ni­su­baš­naj­bo­ljeg­kva­li­te­ta,­ali­po­ne­kim­ka­rak­te­ri­sti­ka­ma­od­go­va­ra­ju­ve­ći­ni­lju­di.­

Tra­di­ci­ja­i­vi­no­gra­diJoš­ od­ vre­me­na­ im­pe­ra­to­ra­ Pro­ba­

ko­ji­ je,­uvi­dev­ši­ sve­bla­go­de­ti­ov­da­šnje­kli­me,­ do­neo­ vi­no­vu­ lo­zu­ na­ ob­ron­ke­Fru­ške­Go­re,­na­ovim­pro­sto­ri­ma­se­ga­je­naj­bo­lje­sor­te­vi­no­ve­lo­ze­i­pro­iz­vo­de­vi­na­vr­hun­skog­kva­li­te­ta.­U­vre­me­ka­da­su­u­vi­ni­ma­sa­ovih­pro­sto­ra­uži­va­la­go­spo­da­car­skog­Be­ča,­pre­vi­še­od­jed­nog­ve­ka­i­po­ro­di­ca­Ku­zma­no­vić­iz­Če­re­vi­ća,­na­ob­ron­ci­Fru­ške­Go­re,­po­če­la­je­sa­uz­

go­jem­vi­no­ve­lo­ze­i­pro­iz­vod­nje­vi­na­i­ra­ki­je.­Kao­sve­dok­tih­vre­me­na­u­po­dru­mu­se­na­la­zi­ bu­re­ sa­ gr­bom­Austro­u­gar­ske­mo­nar­hi­je­ iz­ 1904.­ go­di­ne.­ Do­ sa­da­ je­bar­je­dan­član­do­ma­ćin­stva­iz­sva­ke­ge­ne­ra­ci­je­osta­jao­na­po­ro­dič­nom­ima­nju­i­na­sta­vljao­tu­tra­di­ci­ju.­Ta­ko­i­da­nas­o­ce­lo­kup­noj­pro­iz­vod­nji­

gro­žđa­i­vi­na­bri­ne­inž­Jo­van­Ku­zma­no­vić,­vo­ćar­stva­i­vi­no­gra­dar­stva.­Kao­i­kod­ve­ći­ne­dru­gih­vi­no­gra­da­ra,­bi­la­je­za­stu­plje­na­sor­ta­Ita­li­jan­ski­ri­zling­kao­za­štit­ni­znak­fru­ško­gor­skog­vi­no­gor­ja.­Do­70­tih­go­di­na­XX­ve­ka­Če­re­vić­je­imao­to­li­ko­vi­no­gra­da­da­se­pro­iz­vod­nja­vi­na­be­le­ži­la­mi­li­o­ni­ma­li­ta­ra.­U­to­do­ba­po­ro­di­ca­Ku­zma­no­vić­pro­iz­vo­di­la­je­do­30.000­li­ta­ra­vi­na.­Od­1980.­go­di­ne­u­vi­no­gra­di­ma­po­ro­di­ce­Ku­zma­no­vić­uz­ga­ja­se­,,Neo­plan­ta’’,­pr­va­do­ma­ća­sor­ta­vi­no­ve­lo­ze­za­vr­hun­ska­be­la­vi­na.­Stvo­re­na­na­ in­sti­tu­tu­u­Srem­skim­Kar­lov­ci­ma­kao­plod­ukr­šta­nja­ ,,Tra­min­ca’’­ i­ ,,Sme­de­rev­ke’’.­ Po­red­,,Neo­plan­te’’­ u­ vi­no­gra­di­ma­ su­ za­stu­plje­ne­ i­ dru­ge­ sor­te­ vi­no­ve­ lo­ze:­ ,,Šar­do­ne’’,­,,Mu­skat’’,­,,Ham­burg’’,­,,Pro­bus’’­i­,,Fran­kov­ka’’.­Sa­mo­u­po­dru­mu­po­ro­di­ce­Ku­zma­no­vić,­ka­pa­ci­te­ta­15.000­li­ta­ra­pro­iz­vo­de­se­vi­na­na­tra­di­ci­o­na­lan­na­čin­i­ču­va­ju­u­dr­ve­nim­bu­ra­di­ma­i­inoks­su­do­vi­ma.­U­no­vi­je­vre­me­u­sklo­pu­vi­na­ri­je­na­la­zi­se­i­sa­la­za­de­gu­sta­ci­ju­ko­ja­mo­že­da­pri­mi­30­go­sti­ju.­Sa­la­je­na­pra­vlje­na­adap­ta­ci­jom­ sta­rog­ vin­skog­ po­dru­ma­ u­ko­joj­ go­sti­ mo­gu­ u­ pri­jat­noj­ at­mos­fe­ri­de­gu­sti­ra­ti­vi­no­uz­hra­nu­i­tam­bu­ra­še.Na­rav­no­ da­ fi­nan­sij­ski­ to­ko­vi,­ kri­ze,­

i­ sma­nje­nja­do­hot­ka­uti­ču­na­po­tro­šnju­svih­ pro­iz­vo­da,­ a­ na­ pr­vom­me­stu­ luk­su­znih,­me­dju­ko­ji­ma­se­na­la­zi­i­vi­no­do­da­je­ pro­iz­vo­djač­ vi­na­ iz­ srem­skog­ se­la­Vi­zi­ća­Va­si­li­je­Du­me­daš. Po nje go vim re­či­ma­ra­ni­je­su­po­je­din­ci­ku­po­va­li­ve­će­ko­li­či­ne­ vi­na,­ a­ da­nas­ ve­ći­ broj­ gra­dja­na­ku­pu­je­ma­nje­ko­li­či­ne­vi­na,­što­ne­gde­još­uvek­pra­vi­ba­lans­i­omo­gu­ća­va­br­že­ši­re­nje­vin­ske­kul­tu­re.­Naj­ve­ći­ broj­ pro­iz­vo­dja­ča­ vi­na­ u­Sr­

bi­ji­ su­ma­le­ fir­me.­ Nji­ho­va­ pred­nost­ je­da­mo­gu­da­odr­ža­va­ju­vi­sok­kva­li­tet­pro­iz­vo­da,­ jer­ ne­mo­ra­ju­ da­ hr­le­ ka­ hi­per­pro­duk­ci­ji,­ ka­ko­ bi­ za­do­vo­lji­li­ zah­te­ve­tr­ži­šta.­U­Sr­bi­ji­ je­ i­ve­li­ki­pro­blem­uvoz­pro­iz­vo­da­ ko­ji­ su­ ce­nov­no­ kon­ku­rent­ni­na­šim­ i­ ima­ju­ bo­lji­ pe­di­gre,­ ali­ je­ za­to­nji­hov­kva­li­tet­di­sku­ta­bi­lan.­Pro­iz­vo­dja­či­is­ti­ču­da­ni­je­do­bro­što­se­u­Sr­bi­ji­stal­no­me­nja­ju­ za­ko­ni,­ što­ one­mo­gu­ća­va­ pri­vred­ni­ci­ma­kon­ti­nu­i­tet­u­ra­du­bez­do­dat­nih­ula­ga­nja.­Pro­iz­vo­dja­či­sma­tra­ju­da­je­po­ro­dič­nim­pred­u­ze­ći­ma­po­treb­na­si­gur­ni ja pro da ja i pla sman pro iz vo da. Sr­bi­ja­ je­ ima­la­ vi­še­go­di­šnju­ ten­den­

ci­ju­opa­da­nja­pro­iz­vod­nje­gro­ždja­i­vi­na.­Raz­lo­ga­ima­do­sta,­a­do­ta­kvog­pro­ce­sa­do­šlo­je­usled:•­Lo­ših­tr­ži­šnih­uslo­va;•­Pro­pa­da­nja­ve­li­kih­vi­na­ri­ja,­ko­je­su­ot­

ku­plji­va­le­gro­ždje­od­ma­lih­pro­iz­vo­dja­ča;•­ Lo­šeg­ sor­ti­men­ta­ na­me­nje­nog­ za­

pro­iz­vod­nju­ vi­na­ i­ du­go­go­di­šnje­ pro­iz­vod­nje­vi­na­ni­skog­kva­li­te­ta;•­ Ne­po­sto­ja­nja­ ja­sne­ ka­te­go­ri­za­ci­je­

kva­li­te­ta­vi­na­i­ne­do­volj­no­ja­snog­obe­le­ža­va­nja­ta­kvih­vi­na;•­ Ne­do­volj­ne­ po­dr­ške­ ovog­ sek­to­ra­

od­stra­ne­dr­ža­ve;•­Ne­po­sto­ja­nja­mo­der­nih­pre­ra­dji­vač­

kih­ka­pa­ci­te­ta;

•­ Lo­šeg­ imi­dža­ srp­skih­ vi­na­ i­ ne­do­volj­ne­me­dij­ske­pro­mo­ci­je;•­Enorm­nog­uvo­za­jef­ti­nih­vi­na­iz­Ma­

ke­do­ni­je;•­Gu­bit­ka­po­ve­re­nja­od­stra­ne­ku­pa­

ca­po­pi­ta­nju­kva­li­te­ta­i­kon­tro­le­do­ma­ćih­vi­na;Pro­iz­vod­njom­gro­ždja­se­ba­vi­80.341­

ga­zdin­stvo,­što­je­je­12,7­od­sto­od­ukup­nog­ bro­ja­ ga­zdin­sta­va­ u­ Sr­bi­ji.­ Vin­ske­sor­te­gro­ždja­se­ga­je­na­17.483­hek­ta­ra,­što­či­ni­75,7­od­sto­ukup­nih­po­vr­ši­na­pod­vi­no­gra­di­ma.­Sor­te­či­je­je­gro­ždje­na­me­nje­no­po­tro­šnji­u­sve­žem­sta­nju­ga­je­se­na­ ukup­no­ 4.667­ hek­ta­ra,­ od­no­sno­ na­24,3­ od­sto­ ukup­nih­ po­vr­ši­na­ pod­ vi­no­gra­di­ma.­Po­ljo­pri­vred­no­ga­zdin­stvo­ko­je­se­ba­vi­pro­iz­vod­njom­gro­ždja­u­pro­se­ku­ima­ 0,28­ hek­ta­ra­ pod­ vi­no­vom­ lo­zom­(pre­ma­po­da­ci­ma­Re­pu­blič­kog­za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku).­To­je­sve­za­be­le­že­no­i­u­po­seb­noj­pu­bli­ka­ci­ji,­,,Vi­no­gra­dar­ski­atlas’’­(auto­ri­ Dra­go­slav­ Iva­ni­še­vić,­ Dar­ko Jak­šić­i Na­da­Ko­rać).­Po­ re­či­ma­ Jak­ši­ća,­ vi­no­rod­na­ Sr­bi­ja­

ob­u­hva­ta­ ­ te­ri­to­ri­ju­ ce­le­ re­pu­bli­ke­nad­mor­ske­vi­si­ne­do­800­me­ta­ra,­kao­i­pod­ruč­ja­iz­nad­ove­nad­mor­ske­vi­si­ne­uko­li­ko­se­ona­na­la­ze­na­li­sti­re­jo­ni­ra­nih­pod­ruč­ja­sa­ve­ćom­nad­mor­skom­vi­si­nom.­Po­nje­go­vim­re­či­ma­u­okvi­ru­vi­no­rod­ne­Sr­bi­je­iden­ti­fi­ko­va­na­ su­ tri­ re­gi­o­na:­ cen­tral­na­Sr­bi­ja,­Voj­vo­di­na­i­Ko­so­vo­i­Me­to­hi­ja.­U­okvi­ru­ tri­ re­gi­o­na­ po­sto­je­ 22­ re­jo­na­ sa­77­vi­no­gor­ja­i­vi­še­vi­no­gra­dar­skih­oaza.­Na­ osno­vu­ po­da­ta­ka­ pri­ku­plje­nih­ po­pi­som­po­ljo­pri­vre­de­2012.­go­di­ne,­u­re­gi­o­nu­cen­tral­ne­Sr­bi­je­i­re­gi­o­nu­Voj­vo­di­ne­(na­pod­ruč­ju­AP­Ko­so­vo­i­Me­to­hi­ja­Po­pis­po­ljo­pri­vre­de­2012.­go­di­ne­ni­je­ spro­ve­den)­ na­la­zi­ se­ ukup­no­ 22.150­ hek­ta­ra­pod­vi­no­vom­ lo­zom,­od­ če­ga­u­ re­gi­o­nu­cen­tral­ne­Sr­bi­je­17.118­hek­ta­ra,­a­­u­re­gi­o­nu­Voj­vo­di­ne­5.032­hek­ta­ra.

Ma­li­broj­vi­na­ri­jaBroj­ ve­li­kih­ vi­na­ri­ja­ je­ u­ Sr­bi­ji­ re­la­

tiv­no­ma­li,­ma­da­po­kvan­ti­te­tu­za­u­zi­ma­ju­ ve­li­ki­ udeo.­ Sred­nje­ vi­na­ri­je­ u­ Sr­bi­ji­pred­sta­vlja­ju­ tre­nut­no­ naj­ak­tiv­ni­ju­ gru­pu­pro­iz­vo­đa­ča,­s­ob­zi­rom­da­je­sve­ve­ći­broj­vi­na­ri­ja,­na­ro­či­to­po­ro­dič­nih­vi­na­ri­ja,­ko­je­po­sled­njih­go­di­na­po­ve­ća­va­ju­obim­pro­iz­vod­nje­i­pro­ši­ru­ju­svo­je­pre­ra­đi­vač­ke­ka­pa­ci­te­te­pre­la­ze­ći­iz­gru­pe­ma­lih­u­gru­pu­sred­njih­vi­na­ri­ja.­Ma­le­vi­na­ri­je­či­ne­naj­ve­ću­gru­pu­pro­iz­vo­đa­ča­vi­na­u­Sr­bi­ji.­Na­kon­pro­pa­da­nja­iz­ve­snog­bro­ja­biv­ših­dru­štve­nih­vi­na­ri­ja­od­re­đen­broj­pre­ra­đi­vač­kih­ka­pa­ci­te­ta­ni­je­u­upo­tre­bi.­Sr­bi­ja­ već­ du­ži­ niz­ go­di­na­ ostva­ru­je­

ve­li­ki­ne­ga­ti­van­bi­lans­u­spolj­no­tr­go­vin­skom­pro­me­tu­vi­na.­Naj­ve­ći­obim­tr­go­vi­ne­vi­nom­Sr­bi­ja­je­pro­te­klih­go­di­na­ima­la­u­okvi­ru­re­gi­o­na­Ju­go­i­stoč­ne­Evro­pe,­od­no­sno­za­pad­nog­Bal­ka­na.­Pre­ko­50­od­sto­vi­na­ko­je­je­iz­ve­ze­no­iz­Sr­bi­je­na­me­nje­no­je­CEF­TA­tr­ži­štu­i­uoč­ljiv­je­trend­ra­sta­iz­vo­za­ na­ ovo­ tr­ži­šte.­Dru­go­ po­ ve­li­či­ni­

tr­ži­šte­vi­na­za­Sr­bi­ju­je­tr­ži­šte­Evrop­ske­uni­je,­na­ko­je­se­iz­Sr­bi­je­iz­ve­ze­od­15­43­od­sto­ko­li­či­ne­ukup­no­iz­ve­ze­nog­vi­na.­Po­sled­njih­go­di­na­je­pri­me­ćen­trend­opa­da­nja­ iz­vo­za­vi­na­na­ovo­ tr­ži­šte­upo­re­do­sa­iz­vo­zom­vi­na­na­CEF­TA­tr­ži­šta.­Po­pi­ta­nju­ze­ma­lja,­iz­voz­vi­na­je­bio­usme­ren­naj­vi­še­u­Bo­snu­i­Her­ce­go­vi­nu,­Cr­nu­Go­ru,­Ne­mač­ku,­Austri­ju,­Ka­na­du,­Švaj­car­sku,­Ru­si­ju­ i­SAD.­Naj­ve­ći­uvoz­vi­na­ostva­ren­ je­ iz­ Ma­ke­do­ni­je,­ Cr­ne­ Go­re­ i­Hr­vat­ske,­Ita­li­je,­Fran­cu­ske­i­Či­lea.­Ni­voi­ca­rin­ske­za­šti­te­u­tr­go­vi­ni­gro­

žđem­ i­vi­nom­ iz­me­đu­Sr­bi­je­ i­EU­ re­gu­li­sa­ni­ su­ Pro­to­ko­lom­ dva­ Spo­ra­zu­ma­ o­sta­bi­li­za­ci­ji­ i­ pri­dru­ži­va­nju.­Ovim­pro­to­ko­lom­pre­ci­zi­ra­no­ je­da­Sr­bi­ja­ ima­pra­vo­ na­ iz­voz­ 63.000­ hek­to­li­ta­ra­ vi­na­ u­Evrop­sku­ uni­ju­ bez­ ca­rin­skih­ da­žbi­na­ i­to­53.000­hek­to­li­ta­ra­vi­na­u­ori­gi­nal­nom­pa­ko­va­nju­ i­ 10.000­ hek­to­li­ta­ra­ vi­na­ u­rin­fu­zu.­Sa­dru­ge­stra­ne,­Evrop­skoj­uni­ji­je­odo­bre­na­pre­fe­ren­ci­jal­na­sto­pa­ca­ri­ne­od­nu­la­od­sto­je­za­iz­voz­25.000­hek­to­li­ta­ra­vi­na­u­Sr­bi­ju.­Što­se­ti­če­uvo­za­vi­na­sa­ osta­lih­ tr­ži­šta­ u­Sr­bi­ji­ pri­me­nju­je­ se­ca­rin­ska­sto­pa­od­30­od­sto­za­uvoz­vi­na­na­do­ma­će­tr­ži­šte.­Po­tro­šnja­vi­na­i­sve­žeg­gro­žđa­u­Sr­

bi­ji­ je­ni­ska­u­po­re­đe­nju­sa­dru­gim­ze­mlja­ma­i­iz­no­si­sve­ga­2,24­ki­lo­gra­ma­po­gla­vi­ sta­nov­ni­ka­ sve­žeg­ gro­žđa,­ dok­ je­po­tro­šnja­vi­na­oko­se­dam­li­ta­ra­li­ta­ra­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka.­Ne­po­sto­ja­nje­ vin­ske­ kul­tu­re­ u­ Sr­bi­ji­

i­ iz­u­zet­no­ma­la­po­tro­šnja­do­ma­ćih­vi­na­uka­zu­je­ da­ je­ neo­p­hod­no­ u­ ovoj­ obla­sti­us­po­sta­vi­ti­ što­ak­tiv­ni­ji­mar­ke­ting­ i­uči­ni­ti­no­vi­pri­stup­srp­skom­vi­nar­stvu,­ka­ko­bi­do­ma­ća­vi­na­na­pra­vi­na­čin­bi­la­pre­po­zna­ta­kod­nas­i­u­sve­tu.­Ono­što­tre­nut­no­je­ste­pred­nost­je­kva­li­tet­do­ma­ćih­vi­na­i­svi­pred­u­slo­vi­ko­je­je­po­treb­no­is­ko­ri­sti­ti.­Do­ma­ći­pro­iz­vo­đa­či­ ima­ju­ve­li­ki­pro­

blem­ u­ na­pla­ti­ pro­iz­ve­de­nog­ vi­na­ ka­ko­od­ ve­li­kih­ tr­go­vin­skih­ la­na­ca­ ta­ko­ i­ od­ugo­sti­telj­skih­obje­ka­ta,­ne­ma­ju­do­volj­no­do­bro­re­še­nje­za­kva­li­te­tan­mar­ke­ting,­ka­ko­u­Sr­bi­ji,­ ta­ko­ i­u­dru­gim­ze­mlja­ma,­što­ ih­sve­ukup­no­spre­ča­va­u­da­ljem­ pro­ši­ri­va­nju­ pro­iz­vod­nje.­ Ne­pro­da­te­ za­li­he­ iz­pret­hod­nih­go­di­na­prak­tič­no­uma­nju­ju­pro­iz­vod­ne­ka­pa­ci­te­te­u­na red nim se zo na ma. Bu­du­ća­ eko­nom­ska­ po­li­ti­ka­ u­ vi­no­

gra­dar­stvu,­pre­ra­di­gro­žđa­ i­pro­iz­vod­nji­vi­na­mo­ra­bi­ti­ kon­ci­pi­ra­na­u­smi­slu­bo­ljeg­mar­ke­tin­ga­i­po­bolj­ša­ne­efi­ka­sno­sti.­Po­treb­no­ je­ u­ što­ kra­ćem­ ro­ku­ har­mo­ni­zo­va­ti­ sve­pro­pi­se­sa­ re­gu­la­ti­vom­EU.­Po­treb­no­ je­ za­vr­ši­ti­ pro­ces­ pri­va­ti­za­ci­je­u­pred­u­ze­ći­ma­ko­ja­ras­po­la­žu­sa­zna­čaj­nim­ ka­pa­ci­te­ti­ma­ u­ pro­iz­vod­nji­ i­ pre­ra­di­gro­ždja.­U­tom­pro­ce­su­neo­p­hod­no­je­pod­sti­ca­ti­udru­ži­va­nje­ma­lih­pro­iz­vo­dja­ča­sa­krup­ni­jim­pro­iz­vo­dja­či­ma,­kao­i­re­gi­o­nal­na­udru­ži­va­nja­pro­iz­vo­dja­ča.­

­ (Na­sta­vi­će­se)

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

PRO­IZ­VOD­NJA­GRO­ŽDJA,­VI­NA­I­RA­KI­JE

Ma­nji­rod,­kva­li­tet­no­vi­noPre­ma­po­pi­su­po­ljo­pri­vre­de­iz­2012­(RZS),­po­vr­ši­na­pod­vi­no­gra­di­ma­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­iz­no­si­22.149,97­hek­ta­ra,­od­ko­jih­je­4.667,25­hek­ta­ra­pod­sto­nim­sor­ta­ma,­a­17.482,72­hek­ta­ra­pod­vin­skim­sor­ta­ma.­Na­kra­ju­2014.­go­di­ne­u­Sr­bi­ji­je­ubra­no­sa­mo­122.483­to­ne­gro­ždja,­dok­je­de­se­to­go­di­šnji­pro­sek­oko­350.000­to­na

U­Sr­bi­ji­tre­nut­no­ima­80.000­pro­iz­vo­dja­ča­gro­ždja­ i­ 217­vi­na­ri­ja.­U­si­ste­mu­ vi­na­ sa­ ozna­kom­ge­o­graf­skog­po­re­kla­po­sto­ji­66­pro­iz­vo­dja­ča­sa­203­vi­na.­Usled­ve­li­ke­ra­zno­li­ko­sti­u­obi­mu­i­ste­pe­nu­re­a­li­za­ci­je­

pro­iz­vod­nje­svi­pro­iz­vo­dja­či­gro­ždja­i­vi­na­po­de­lje­ni­su­u­ne­ko­li­ko­gru­pa,­po­čev­ši­od­pro­iz­vo­dja­ča­gro­ždja­ko­ji­ne­ma­ju­mo­guć­nost­pre­ra­de,­pa­do­ve­li­kih­ si­ste­ma,­ od­no­sno­ naj­ve­ćih­pro­iz­vo­dja­ča.

Pro­iz­vod­nja­gro­ždja­u­2014.­go­di­ni­bi­la­je­ma­nja­za­61,8­od­sto­od­one­u­2013.­go­di­ni

U­2013.­go­di­ni­ iz­ve­ze­no­ je­vi­na­u­ vred­no­sti­ od­ 17.154.942­ do­la­ra­ dok­ je­ uvoz­ iz­no­sio­ 36.939.708­do­la­ra.­ To­kom­ pr­vih­ de­set­ me­se­ci­

2014.­go­di­ne­iz­voz­vi­na­je­ostva­ren­u­ vred­no­sti­ od­ 13.622.675­ do­la­ra,­dok­je­uvoz­za­isti­pe­riod­ostva­ren­u­vred­no­sti­od­27.289.329­do­la­ra.­

Broj­ke

Ra­zno­li­kost

Sr­bi­ja­ima­de­vet­de­fi­ni­sa­nih­vi­no­gra­dar­skih­re­jo­na­i­66­de­fi­ni­sa­nih­vi­no­gor­ja

14 10. april 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Broj ne su pred no sti na sti ra nja ze mlji šta u po vr tar skoj pro iz­vod­nji­a­ jed­na­od­zna­čaj­ni­jih­

je ra ni je sa zre va nje plo do va i ra ni ja pro­iz­vod­nja­ što­ obič­no­ omo­gu­ća­va­vi­še­ tr­ži­šne­ce­ne.­Zbog­ma­njeg­kon tak ta sa ze mlji štem plo do vi su či­sti­ji,­kva­li­tet­ni­ji­i­sma­nje­no­je­pro­pa­da­nje­ zbog­ tru­le­ži.­ Mal­čo­va­nje­po­zi­tiv­no­uti­če­na­struk­tu­ru­ze­mlji­šta,­ na­nje­go­va­he­mij­ska,­ fi­zič­ka­ i­bi­o­lo­ška­ svoj­stva.­ Na­ po­kri­ve­nom­ze mlji štu sma nju je se de struk tiv no de­lo­va­nje­ ki­šnih­ ka­pi,­ ne­ obra­zu­je­se­po­ko­ri­ca­što­sve­uti­če­na­po­vo­ljan­va­zdu­šni­re­žim.­Spre­ča­va­njem­is­pa­ra­va­nja­ vo­de,­ na­sti­ra­nje­ uti­če­na­ po­vo­ljan­ vod­ni­ re­žim,­ a­ sa­mim­tim se sma nju je po tre ba za za li va­njem.­ Malč­ ma­te­ri­jal­ pre­ko­ da­na­spre­ča­va­ su­vi­šno­ za­gre­va­nje­ i­ gu­bi­tak­ to­plo­te.­ Ti­me­ se­ u­ ze­mlji­štu­sma­nju­ju­ raz­li­ke­ iz­me­đu­ dnev­nih­i­ noć­nih­ tem­pe­ra­tu­ra­ što­ po­volj­no­uti­če­ na­ rad­mi­kro­or­ga­ni­za­ma.­ Pri­po­volj­nim­ fi­zič­kim­ svoj­stvi­ma­ ze­mlji­šta­ ce­lo­ku­pan­ rad­ mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ je­ in­ten­ziv­ni­ji,­što­uti­če­na­br­že­raz­la­ga­nje­or­gan­skih­ma­te­ri­ja,­od­no­sno­na­bo­lja­he­mij­ska­svoj­stva­ze­mlji­šta.­ Pri­ na­sti­ra­nju­ spre­ča­va­se­ raz­voj­ko­ro­va,­što­uz­po­volj­ni­ja­fi­zič­ka­i­he­mij­ska­svoj­stva­uti­če­na­br­ži­rast­i­raz­voj­bilj­ke.­Na­sti­ra­njem­ze­mlji­šta­ uti­če­ se­ i­ na:­ rav­no­mer­ni­ju­ dnev­no­noć­nu­ tem­pe­ra­tu­ru­ze­mlji­šta,­ odr­ža­va­nje­ kon­cen­tra­ci­je­CO2­u­va­zdu­hu­ne­po­sred­no­oko­bilj­ke,­ sma­nje­nje­ vla­žno­sti­ va­zdu­ha,­ po­bolj­ša­nje­ mi­kro­bi­o­lo­ške­ ak­tiv­no­sti,­ sma­nji­va­nje­ opa­sno­sti­ od­raz­vo­ja­bilj­nih­bo­le­sti.­Po­što­teh­ni­ka­pri­me­ne­pal­stič­ne­fo­li­je­pod­ra­zu­me­va­si­stem­„kap­po­kap“­hran­lji­ve­ma­te­ri­je­se­fer­ti­ga­ci­jom­uno­se­u­si­stem­i­pre­ci­zno­do­vo­de­do­ko­re­no­vog­si­ste­ma­či­me­je­i­gu­bi­tak­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja­mi­ni­ma­lan.

Vr ste ma te ri ja la za na sti ra nje

Za­na­sti­ra­nje­ze­mlji­šta­ko­ri­ste­se­raz­li­či­ti­ pri­rod­ni­ i­ sin­te­tič­ki­ma­te­ri­ja­li.­Od­or­gan­skih­ma­te­ri­ja­la­to­mo­gu­bi­ti:­sla­ma,­ple­va,­dr­ve­na­stru­go­ti­na,­ kom­post,­ staj­njak,­ tre­set,­spe­ci­jal­ni­pa­pir.­Raz­vo­jem­me­ha­ni­za­ci­je­ za­ me­ha­ni­zo­va­no­ na­sti­ra­nje­ze­mlji­šta,­na­sti­ra­nje­cr­nom­ili­tam­nom­po­li­e­ti­len­skom­fo­li­jom­uvo­di­se­u­ši­ru­pro­iz­vod­nu­prak­su­naj­če­šće­u­pro­iz­vod­nji­ja­go­da,­lu­be­ni­ca,­di­nja,­pa­pri­ke­ i­ pa­ra­daj­za­ [1].­ Da­nas­ se­za­ na­sti­ra­nje­ ko­ri­sti­ naj­če­šće­ cr­na­ili­tam­na­po­li­e­ti­len­ska­fo­li­ja­de­blji­ne­

0,03­15­mm­i­ši­ri­ne­od­80­150­cm.­[2]­Za­pro­iz­vod­nju­sa­vre­me­nih­pla­stič­nih­fil­mo­va­ko­ri­ste­se­kva­li­tet­ni­po­li­me­ri­i­adi­ti­vi­pa­ove­fil­mo­ve­od­lu­ku­ju­iz­van­dred­ne­oso­bi­ne­is­te­glji­vo­sti,­ fo­to­se­lek­tiv­no­sti,­ me­ha­nič­ke­ot­por­no­sti,­ ad­he­ziv­no­sti.­ [1].­ Pre­po­sta­vlja­nja­ fo­li­je­ ze­mlji­šte­ se­ ob­ra­di,­ po­đu­bri,­ po­vr­šin­ski­ pri­pre­mi­za­se­tvu­ili­sad­nju­i­za­li­je.­Po­treb­no­je da po vr ši na ze mlji šta bu de rav­na­ka­ko­bi­fo­li­ja­što­bo­lje­pri­le­gla­uz­ze­mlju.[2]Pla­stič­ni­ fil­mo­vi­ za­ na­sti­ra­nje­

ze­mlji­šta­mo­gu­bi­ti­ne­raz­gra­dlji­vi­ i­raz­gra­dlji­vi­(fo­to­ra­zgra­dlji­vi­i­bi­o­ra­zgra­dlji­vi)­[1].U­ ra­noj­ pro­iz­vod­nji­ po­vr­ća­ kod­

to­plo­lju­bi­vih­ vr­sta­ ko­ri­ste­ se­ tran­spa­rent­ni­fil­mo­vi.­Za­mal­čo­va­nje­bi­lja­ka­sna­žnog­ra­sta­ili­vi­še­go­di­šnjih­kul­tu­ra­ u­ ra­sad­ni­ci­ma­ ka­da­ je­ po­treb na i za šti ta od za ko ro vlja va nja ko­ri­ste­se­cr­ne­malč­fo­li­je­ko­je­pro­pu­šta­ju­ ma­li­ deo­ ul­tra­lju­bi­ča­stog,­in­fra­cr­ve­nog­i­vi­dlji­vog­de­la­spek­tra.­Ova­kve­ fo­li­je­ su­ UV­ sta­bi­li­zo­va­ne,­ve­će­de­blji­ne­i­mo­gu­se­ko­ri­sti­ti­i­do­5­go­di­na.­Za­ga­je­nje­use­va­u­to­pli­jem­de­lu­ ve­ge­ta­ci­o­ne­ se­zo­ne­ ko­ri­ste­se­be­lo­cr­ne­fo­li­je­ko­je­se­od­li­ku­ju­vi­so­kom­re­flek­si­jom­sve­tlo­snih­i­to­plot­nih­ta­la­sa.­Ja­ka­re­flek­si­ja­je­va­žan­ fak­tor­ za­ ga­je­nje­ pa­ra­daj­za­i­pa­pri­ke­u­van­se­zon­skom­pe­ri­o­du.­Cr­ve­no­braon­fo­li­ja­ko­ja­ima­iz­u­ze­tan­ ter­mič­ki­ efe­kat­ i­ do­pri­no­si­ ra­ni jem sa zre va nju plo do va ko ri sti se is­klju­či­vo­u­ga­je­nju­pa­ra­daj­za.­Žu­to­cr­na­ fo­li­ja­ je­kao­cr­no­be­la­ iz­u­

zet­no­hlad­na­fo­li­ja,­i­ko­ri­sti­se­sa­mo­u­let­njem­ga­je­nju­po­vr­ća­na­otvo­re­nom­po­lju­ka­da­se­oče­ku­je­jak­na­pad­va­ši­i­be­le­mu­ši­ce.Na­kon­ za­vr­še­nog­ ve­ge­ta­ci­o­nog­

ci­klu­sa­ sle­di­ ukla­nja­nje­ fo­li­je­ sa­par­ce­le.­ Iako­ po­sto­je­ re­še­nja­ za­po­lu­me­ha­ni­zo­va­no­ i­ me­ha­ni­zo­va­no­ukla­nje­nje­fo­li­je­ono­se­naj­če­šće­oba­vlja­ruč­no.­Ima­ju­ći­u­vi­du­či­nje­ni­cu­ o­mo­gu­ćem­ uti­ca­ju­ pla­stič­nih­fil­mo­va­ na­ ži­vot­nu­ sre­di­nu,­ na­kon­za­vr­še­ne­ ve­ge­ta­ci­je­ neo­p­hod­no­ je­upo­tre­blje­nu­fo­li­ju­uklo­ni­ti­sa­par­ce­le­i­od­lo­ži­ti­na­od­go­va­ra­ju­ća­me­sta.­Zna­ča­jan­do­pri­nos­u­re­ša­va­nju­ovog­pro ble ma je pro iz vod nja i pri me na raz­gra­dlji­vih­ fo­li­ja.­ Kod­ upo­tre­be­fo­to­ra­zgra­dlji­vih­ fo­li­ja­ po­treb­no­ je­uskla­di­ti­vre­me­po­čet­ka­raz­grad­nje­fo­li­je­ od­mo­men­ta­ po­sta­vlja­nja­ sa­du­ži­nom­ ve­ge­ta­ci­je­ ga­je­ne­ bilj­ke.­Po­li­me­re­ je­mo­gu­će­uči­ni­ti­ i­bi­o­ra­zgra­dlji­vim­ ugrad­njom­ skro­ba­ kao­pu­ni­o­ca­ u­ma­kro­mo­le­kul­sku­ struk­tu­ru.­ Mi­kro­or­ga­ni­zmi­ ko­ri­ste­ skrob­kao­hra­nu­i­ti­me­se­na­ru­ša­va­i­ras­pa­da­po­li­mer­na­struk­tu­ra.

Re zul ta ti ogle da sa pa ra daj zom

Po­ljo­pri­vred­na­ struč­na­ slu­žba­„Som­bor“­je­u­pe­ri­o­du­2011­2013.­go­di­ne­iz­ve­la­de­mon­stra­ci­o­ne­ogle­de­po­vr­ća­na­otvo­re­nom­ i­ za­šti­će­nom­pro­sto­ru­sa­360­sor­ti­i­hi­bri­da­21­raz­li­či­te­po­vr­tar­ske­vr­ste.­Ogle­di­su­iz­ve­de­ni­na­po­vr­ši­ni­od­3.5­ha­u­si ste mu za na vod nja va nje „kap po kap“­i­ve­štač­kom­ki­šom,­sa­na­sti­ra­njem­fo­li­jom,­uz­pri­me­nu­naj­sa­vre­me­ni­jih­đu­bri­va­i­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja.­U­ta­be­la­ma­1­i­2­pri­ka­za­ni­su­re­zul­ta­ti­ogle­da­sa­pa­ra­daj­zom­u­2012.­i­2013.­go­di­ni­ko­je­su­sva­ka­za­se­be­bi­le­spe­ci­fič­ne­a­ti­me­i­zna­čaj­no­raz­li­či­te­u­po­gle­du­me­te­o­ro­lo­ških­uslo­va­ko­ji­su­vla­da­li­to­kom­ve­ge­ta­ci­je­u­ove­dve­go­di­ne.­U­2012.­go­di­ni­ ko­li­či­na­ pa­da­va­ni­ u­ pe­ri­o­du­mart­ok­to­bar­iz­no­si­la­je­257,2­mm­dok­je­u­istom­pe­ri­o­du­u­2013.­go­di­ni­ iz­me­re­no­503,8­mm.­Sa­gle­da­va­ju­ći­pri­no­se­u­na­ve­de­ne­dve­go­di­ne­mo­že­se­za­klju­či­ti­da­je­upo­tre­ba­fo­li­je­u­pro­iz­vod­nji­pa­ra­daj­za­u­pot­pu­no­sti­oprav­da­la­pri­me­nu.

Za­klju­čak

Da­ bi­ na­sti­ra­nje­ ze­mlji­šta­ eko­nom ski oprav da lo svo ju pri me nu u pro­iz­vod­nji­po­vr­ća,­pre­od­lu­či­va­nja­za­pri­me­nu­ove­spe­ci­jal­ne­agro­teh­

nič­ke­ me­re,­ va­žno­ je­ de­talj­no­ se­upo zna ti sa vr sta ma i ka rak te ri sti­ka­ma­fo­li­ja­ko­je­se­ko­ri­ste­u­pro­iz­vod­nji.­Osnov­ni­pred­u­slov­za­uspe­šno­po­sta­vlja­nje­fo­li­je­je­i­kva­li­tet­no­po­rav­na­ta­par­ce­la.­Ta­ko­đe­je­va­žno­za­ od­go­va­ra­ju­ću­ po­vr­tar­sku­ vr­stu­upo­tre­bi­ti­ade­kvat­nu­fo­li­ju.­U­to­pli­jim­go­di­na­ma,­ zbog­ bo­lje­ po­kri­ve­no sti i za se nji va nja ze mlji šta tre ba na­pra­vi­ti­do­bar­ iz­bor­od­go­va­ra­ju­će­kul­tu­re,­da­ to­kom­ le­ta­ne­bi­ do­šlo­do­pre­ko­mer­ne­aku­mu­la­ci­je­to­plo­te­is­pod­pla­stič­nog­fil­ma.

Li te ra tu ra:

[1] An đel ko Baj kin, On drej Po nji­čan, Sa ša Or lo vić, So mer De že

(2005): Ma ši ne u hor ti kul tu ri, Uni­ver zi tet u No vom Sa du, Po ljo pri­

vred ni fa kul tet[2] Bran ka La zić, Đur kov ka

M.,Mar ko vić V.,Ilin Ž. (2001) Po vr­tar stvo, Uni ver zi tet u No vom Sa du,

Po ljo pri vred ni fa kul tet[3] http://www.poljoberza.net/

PG14_5.aspx

NA STI RA NJE ZE MLJI ŠTA U PO VR TAR SKOJ PRO IZ VOD NJI

Ra nom ber bom do bo lje ce neZa­na­sti­ra­nje­ze­mlji­šta­ko­ri­ste­se­raz­li­či­ti­pri­rod­ni­i­sin­te­tič­ki­ma­te­ri­ja­li.­Od­or­gan­skih­ma­te­ri­ja­la­to­mo­gu­bi­ti­sla­ma,­ple­va,­dr­ve­na­stru­go­ti­na,­kom­post,­staj­njak,­tre­set,­spe­ci­jal­ni­pa­pir.­Raz­vo­jem­me­ha­ni­za­ci­je­za­me­ha­ni­zo­va­no­na­sti­ra­nje­ze­mlji­šta,­na­sti­ra­nje­cr­nom­ili­tam­nom­po­li­e­ti­len­skom­fo­li­jom­uvo­di­se­u­ši­ru­pro­iz­vod­nu­prak­su

Pi­šu:Oli­ve­ra­Se­ku­lić,­dipl.ing.,­Vla­di­mir­Sa­ba­doš,­dipl.ing.,­PSS­Som­bor

Sor ta Pri­nos­t/ha

CRX 71111 73.6

FA BI O LA 70.4

CRX 71722 74.4

AVA TAR 58.2

CRX­71056­ 80.4

CRX­71149­ 64.5

CRX 71302 74.9­

CRX 71181 80.2­

CRX­71747­ 62.5

CRX 71888 65.4­

SYLVIA 70.7­

CRX 71777 67.8­

NA TAS HA 81.5

CRX 8225 68.6­

DE E MA 78.5

TOR QUAY 66.7

BSS­714­ 62.0­

BSS 815 60.7­

TOYOTO 73.5­

TOR BAY 79.1­

TOP SPIN 71.0­

BE NI TO 97.8­

PE GAZ 57.9­

BAČ­KA­ 92.1

KNJAZ 68.8­

AL PA RAC 98.9­

CHE RRY JA SMIN 37.7­

SP­109­ 93.2­

NAR VIK 69.3­

ADO NIS 52.3­

FAN TOM 106.0­

KA ZA NO VA 54.5

URA GAN 71.4

MA RA TON 62.1­

RO KER 52.5­

SA INT PI ER RE 54.3­

Ta be la 2. Pri nos plo da pa ra daj za u 2013. go di ni

Nastiranje slamom

Nastiranje folijom

Nastiranje lomljenom korom drveta

10. april 2015. 15

IZ BA KI NE AR HI VE

Prognoza vremena do kraja aprila

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Po treb no je: 500g ko ra za pi tuZa fi l - na dev: 500g sit nog si ra,

1 ja je, 4 ka ši ke ki se le pa vla ke, so po po tre bi.

Za pre maz ko ra: 4 ka ši ke ulja, 4 ka ši ke jo gur ta, 4 ka ši ke ki se le pa-vla ke, 1 ja je

Sa stoj ke za fi l sve sje di ni te ku li-nar skom ži com u je dan du blji sud.

Ta kođe i sir po me šaj te sa ja je tom,

ki se lom pa vla kom i po so li te ga.Pri pre ma:Ko re po de li ti na dve, a za tim dve

ko re, jed nu pre ko dru ge ra ši ri ti i po sre di ni pre se ći no žem.

Za tim jed nu po lo vi nu - tra ki cu pre ma za ti sme som od jo gur ta, a pre-ko nje sta vi ti dru gu ko ru.

Na je dan kraj sta vi ti sir.Pre klo pi ti kra je ve i uro la ti.

Re đa ti u pleh ko ji ste ob lo ži li pek pa pi rom.

Sva ku rol nu re dja ti jed nu do dru ge.

Ako vam pre o sta ne sme se za ma za nje pre lij te sve rol ne na kra-ju, a sva ku po je di nač no pre ma ži te uljem.

Pe ci te u pre gre ja noj rer ni 30-40 mi nu ta na 200 ste pe ni.

Po treb no je za te sto: 1/3 mar-ga ri na, 1 ja je, 1 pra sak za pe ci vo, 300 gr bra sna, 150 gr se ce ra, 2 ka-ši ke vo de.

Po treb no je za pre liv: 2/3 mar ga ri na, 150 gr. se ce ra, 5 stan gli co ko la de, 1 so lji ca vo de.

Pipre ma:Ume si ti te sto od na ve de nih sa-

sto ja ka, ru kom ras po re di ti po na u-lje nom ple hu i pe ći.

Pe čen i pro hla djen ko lač se ći na pra vil ne koc ke, sva ku koc ku umoč ti u pri pre mlje ni pre liv pa od mah za-tim u ko ko so vo bra šno.

Na čin pri pre me:Umu ti ti 3 žu man ca i po ste pe no

do da va ti 1/2 li tra mla ke, ma lo po-so lje ne vo de, usu ti 1/2 kg bra šna i lu pa ti var ja čom dok te sto ne do bi je me hu re.

Na kra ju do da ti umu će na 3 be-lan ca i la ga no sje di ni ti sve. Spu šta ti ka ši kom uštip ke u do sta vre le ma-sti ili ulja. Pr že ne uva lja ti u še ćer u pra hu.

Po treb no je:2 dcl mle ka, 2 dcl vo de, 1 kva sac,

2 ja ja, so, še ćer, 750 gr bra šnaPri pre ma:Pu sti ti da ta ma sa pro ra di, pa

po ste pe no do da ti 750 gr. bra šna i 2 ja ja. Osta vi ti te sto da na ra ste.

Iz ra di ti 2 pu ne ka ši ke ma sti, sa njom pre ma za ti te sto, pa po su-ti kri stal še će rom. Te sto ras ta nji ti

okla gi jom (na plat nu, pret hod no po su tim bra snom) za tim ga raz-vu ći ru ka ma. Pre ma za ti sa ma sti i še će rom.

Uvi ja ti te sto (plat nom, kao za pi-tu) 2-3 pu ta, se ći na par čad i uvi ja ti na ku ku ru zo vi nu. Pre ma za ti te sto sa žu man ce tom i po su ti še će rom.

Pe ći sa mo 10-15 mi nu ta na 230 ste pe ni.

Pri pre ma te sta: 140 gr ma sla ca, 140 gr bra šna,

4 žu man ca, ma lo so li. Me si ti dok te-sto ne poč ne da se odva ja od ru ku. na pra vi ti 33 ku gli ce i sva ku raz vu ći u kva drat.

Pri pre ma na de va: - umu ti ti sneg od 4 be lan ca sa

140 gr. še će ra, pa do da ti 140 gr mle ve nih ora ha. sta vi ti po ma lo na-de va na sva ki kva dra tić i sa vi ti u ob li ku pi sma

Lju bav na pi sma

Ki fl e na ku ku ru zo vi ni

Uštip ci

Ču pav ci

Rol ni ce sa si rom

Pr va ne de lja apri la je ver na ko-pi ja po sled nje ne de lje mar ta,

bar što se ti če tr ži šnih de ša va nja na or ga ni zo va nom ber zan skom tr-ži štu u No vom Sa du. Pa siv no tr-ži šte, ni ske ce ne i na gla še na ne-li kvid nost, ka rak te ri sti ke su ko je su ak tu el ne na tr ži šnoj sce ni pri-mar nih po ljo pri vred nih pro iz vo da u Sr bi ji u po sled njih me sec da na. Sa svim ma le na zna ke o mo gu ćem

ra stu ce ne pše ni ce na me đu na-rod nim tr ži šti ma bi mo gli do ne kle pro me ni ti tre nut nu su mor nu sli ku na tr ži štu ži ta ri ca. Pro met od 415 to na ro be spa da u red eks trem-no ni skih ne delj nih pro me ta i tek je za 3,75% ve ći u od no su na re-kord no ma li pro met u pret hod noj ne de lji. Fi nan sij ska vred nost pro-me ta je iz no si la 7.939.250 di na ra i za 22,12% je ma nja ne go pret-

hod ne ne de lje, s ob zi rom na do-mi nant no uče šće naj jef ti ni je ro be (ku ku ru za) u ukup nom pro me tu na ber zan skom tr ži štu.

Ce na pše ni ce je u po sled njih me sec da na to li ko pa la, da vla sni-ci hleb nog ži ta de fi nitvno sma tra ju da je to do nji prag is pod ko jeg vi še ni su sprem ni da nu de svo ju ro bu. Pod se ti mo, ni ža ce na je bi la sa mo u pe ri o du ju li - no vem bar. Ka da se za pe riod od no vem bra pro šle, pa do apri la ove go di ne ukal ku li šu tro-ško vi skla di šte nja, ce na iz pret hod-ne ne de lje od 19,50 din/kg bez PDV je pop tu no ne pri vlač na za pro dav-

ce. Upra vo to i je ste osnov ni raz log po vla če nja pro da va ca sa ovog tr ži-šta i či nje ni ce da pro te kle ne de lje ni je sklo pljen ni je dan ku po pro daj-ni ugo vor u tr go va nju ovom ro bom pre ko ber ze.

Ku ku ruz, oče ki va no i da lje ko-li ko to li ko odr ža va li kvid nost tr ži-šta ži ta ri ca svo jim po ja vlji va njem na tr ži štu. Bla gi rast ce ne ove ro-be mo gao bi da bu de sig nal ve-će tr ži šne ak tiv no sti u na red nom pe ri o du. Me đu tim, ova eko nom-ska go di na nas je ako ni šta dru-go, a ono na u či la da ne do no si mo pre u ra nje ne pro ce ne ma ko li ko

one bi li lo gič ne i oče ki va ne. Ce na ku ku ru za u ne de lji za na ma kre-ta la se u ra spo nu od 15,70 din/kg bez PDV, pa do 16,00 din/kg. Pro seč na cen tr go va nja je iz no si-la 17,50 din/kg ( 15,91 bez PDV), što je rast od 2,65% u od no su na pret hod nu ne de lju.

So ja i u pe ri o di ma pot pu ne tr ži-šne pa siv no sti pro na la zi svo je me-sto na ber zan skom tr ži štu. Pro te kle ne de lje ovom ro bom je tr go va no po ce ni od 44,55 din/kg ( 40,50 bez PDV), što je za ne znat nih 0,25% ve ća ce na od pro seč ne ce ne tr go va-nja u pret hod noj ne de lji.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 10. april 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 30. marta do 3. aprila 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

U od no su na pret hod nu ne de lju maj ski fju čers na pše ni cu je sku plji za 5,85%, dok je fju čers na ku ku ruz jef ti ni ji za 2,45 %.

Maj ski fju čers na so ju je sku plji za 1,56% u od no su na pro šli pe tak, dok je fju čers na so ji nu sač mu na CME po sku peo za 2,95%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MAJSKI 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 186,51 $/t 194,82 $/t 187,98 $/t 194,16 $/t 194,16 $/t

Ku ku ruz 153,93 $/t 155,27 $/t 148,10 $/t 150,23 $/t 150,23 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, mart 14 358,04 $/t 355,54 $/t 357,60 $/t 363,62 $/t 363,62 $/t

So ji na sač ma, mart 14 322,40 $/t 323,20 $/t 326,80 $/t 331,90 $/t 331,90 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Bla gi rast ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Još jed na rad na ne de lja u ni zu, ko ja do no si eks trem no ma li obim pro me ta na „Pro dukt noj ber zi“ u No vom Sa du. Tr go va no je sa mo ku ku ru zom i so jom. Tra žnja za pše-ni com je ve o ma skrom na, ta ko da ni znat no ni že ce nov ne ko ta ci je na stra ni po nu de, u od no su na po sled-nju za klju če nu ce nu, ni su na i šle na afi r ma ti van od go vor ku pa ca.

Ce na so je, na da na šnji dan, je tek za 0,10 din/kg ve ća ne go pro-šlog pet ka, ta ko da se mo že go vo-ri ti o ce nov noj sta bil no sti na ovom tr ži šnom seg men tu. Za raz li ku od

ovog tr ži šta, tr ži šte ku ku ru za je to kom ne de lje re gi stro va lo trend ra sta ce ne, ko ja je to kom ne de-lje do sti za la ni vo i od 16,00 din/kg, bez PDV-a. Ovu ne de lju je ce-na ku ku ru za za vr ši la na ko ta ci ji od 15,90 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,40 din/kg vi še ne go pro šlog pet ka.

Ovo ne delj ni rast ce ne ku ku ru-za, pro u zro ko vao je i rast in dek sne vred no sti PRO DEX-a, u od no su na pro šli pe tak i to za 1,37 in dek snih po e na, be le že či ak tu el nu in dek snu vred nost od 207,38 po e na.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 390 17,27-17,60 390 17,27-17,60 +2,65%

So ja, rod 2014. 25 44,55 25 44,55 +0,25%

Pše ni ca, rod 2014. 500 22,00 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

176,10 EUR/t (fu tu res maj 15)

135,32 EUR/t (fu tu res maj 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

193,75 EUR/t (fu tu res maj 15)

164,50 EUR/t (fu tu res jun 15)

U Bu dim pe šti se ce na fju čer sa na pše ni cu pa la za 2,52%, dok je fju čers na ku ku-

ruz jef ti ni ji za 1,28% u od no su na pret hod nu ne de lju. Maj ski fju čers na pše ni cu u Pa ri zu u po sledjnih ne de lju da na po sku peo za 2,79%, dok je ku ku ruz sko čio za 1,54%.

OBIM I STRUK TU RA PRO ME TA NA PRO DUKT NOJ BER ZI U MAR TU 2015. GO DI NE

Naj ve ća pro me na ce ne i to u ne ga tiv-nom sme ru, to kom mar ta je za be le že-

na na tr ži štu hleb nog zr na. Za raz li ku od ovog tr ži šta, kod ku ku ru za i so je je do šlo

do bla gog ce nov nog sko ka u od no su na ce nu iz fe bru a ra. Uku pan ko li čin ski pro met u tr go va nju pre ko „Pro dukt ne ber ze“ je u od no su na pret hod ni me sec ni ži za 19,06%

i ob u hva tao je 4.138 to na ro be, či ja je fi-nan sij ska vred nost iz no si la 92.214.500,00 din (pad za 15,39%).

PB

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 30.3.2015.-6.4.2015.

POVrĆE 30.3.2015.-6.4.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

10. april 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 19.00 20.00 20.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.70 21.50 21.50 bez promene slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 rast prosečna

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% proteina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 20.00 13.00 pad prosečna

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 220.00 220.00 220.00 pad vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 210.00 200.00 bez promene vrlo slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 150.00 160.00 150.00 bez promene prosečna

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene dobra

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 180.00 180.00 rast vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 160.00 160.00 rast vrlo slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 80.00 120.00 100.00 pad slaba

9 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 150.00 180.00 180.00 rast slaba

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 160.00 180.00 180.00 pad prosečna

11 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 130.00 140.00 140.00 pad prosečna

12 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

13 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

14 Krompir (mladi ) Uvoz(uvoz) kg 150.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

15 Kupus (mladi) Uvoz(uvoz) kg 130.00 130.00 130.00 - vrlo slaba

16 Kupus (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 80.00 85.00 80.00 pad slaba

17 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 180.00 180.00 - vrlo slaba

18 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 25.00 25.00 bez promene vrlo slaba

19 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 260.00 400.00 350.00 rast prosečna

20 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 22.00 20.00 pad prosečna

21 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 30.00 40.00 30.00 bez promene dobra

22 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 230.00 310.00 235.00 rast slaba

23 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 600.00 500.00 rast vrlo slaba

24 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 235.00 280.00 235.00 rast vrlo slaba

25 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 260.00 300.00 280.00 rast slaba

26 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 270.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

27 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 190.00 165.00 rast prosečna

28 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 240.00 bez promene prosečna

29 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene prosečna

30 Pasulj (beli) Domaće kg 200.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.

mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

2 Prasad 16-25kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

3 Prasad <=15kg sve rase kg 250.00 260.00 260.00 bez promene slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 130.00 140.00 140.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 220.00 220.00 bez promene vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Domaće kg 145.00 147.00 145.00 pad dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 100.00 rast slaba

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 320.00 360.00 360.00 rast vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 320.00 360.00 360.00 rast vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 55.00 60.00 55.00 rast prosečna

7 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 70.00 70.00 70.00 rast slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 80.00 85.00 85.00 - slaba

9 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 100.00 105.00 100.00 rast vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 60.00 55.00 pad vrlo slaba

11 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 75.00 bez promene slaba

12 Jabuka (Gloster) Domaće kg 65.00 65.00 65.00 - vrlo slaba

13 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 75.00 bez promene vrlo slaba

14 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 70.00 75.00 75.00 rast slaba

15 Jabuka (Mucu) Domaće kg 55.00 65.00 65.00 rast slaba

16 Jabuka (ostale) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 bez promene slaba

17 Jagoda (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg 360.00 380.00 360.00 pad prosečna

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 150.00 150.00 bez promene slaba

19 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 150.00 170.00 160.00 rast slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 - slaba

2 Junad >480kg sve rase 200.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 110.00 110.00 bez promene vrlo slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 130.00 140.00 140.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 25.00 24.00 rast slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 rast prosečna

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre-mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Ur sus C360 1984. god, plug Le o pard dvo brazd ni, 4500evra. Ura đe na pu na ge-ne ral na, ra dio sa mo 50 sa ti, ima ka bi nu, pr vi i je di ni vla snik, odr ža van, uz nje ga ide plug, dr lja ča če tvo ro kril na i pri ko li ca ruč ne iz ra de. Sve za jed no 4500 evra. Tel: 060/338-94-30

• Trak tor ko sa či ca no va, 1300 evra. Trak tor je po lo van ali bez ika kvih tra go va ko ri šće nja. Bu kval no kao nov. Sve na nje mu je fa brič ko i u sa vr še nom sta nju. Na zad njoj fo to gra fi ji se vi di iz la zna cev za iz ba ci va nje tra ve i tu se vi di da ma ši na ni je ko ri šće na. Po gon ski mo-tor od 12,5 KS i za hvat no že va 92 cm. Tel: 061/171-50-38.

• Trak tor Vol vo bm814, ce na 5450 evra. Trak-tor u do brom sta nju, sve is prav no. Za me na za ki per ka mion do 3500 evra. Za ma nji trak-tor i do pla ta. Mo gu ca kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Kom bajn Zmaj dvo red ni 223, 10000 evra. Be rač Zmaj dvo red ni 223, 100 ju ta ra ob rao, kao nov. Po te zni ca po za di za vu ču 3 pri ko li-ce pu ne ku ku ru za u kli pu. Či zma ugra đe na pro ši ren zad nji to čak da ne ga zi red. Tel: 066/521-81-11.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem se tvo spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Vla di mi rac T 25, 1600€. Trak tor je u od lič-nom sta nju, hi dra u li ka is prav na, gu me sve no ve. Tel: 064/000-26-60.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no-si vo sti, 1989. go di šte, 1200€. Tel: 063/531-155.

• Trak tor RX170 u od lič nom sta nju, a uz trak-tor i ta nji ra ču, se tvo spre mač i gru ber. Trak tor je 12.200 EUR, a u kom ple tu sve za jed no 20.200 EUR. Tel: 063/217-287.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri-ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel: 062/819-04-39.

• Mo to kul ti va tor IMT 506, sa mo ti ka ma i toč-ko vi ma, 360€. Tel: 064/177-99-12.

• Trak tor Vol vo bm814, 5.500€. Trak tor u do brom sta nju, sve is prav no. Za me na za ki-per ka mion do 3.500 EUR. Za ma nji trak tor i do pla ta. Mo gu ća kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Ze tor 12045, 7.600€. Trak tor u do brom sta-nju. Tel: 062/376-776.

• Kom bajn de utz fhar 2780, god. 1986, kli ma sec ka, he der 4.20m sa ko li ci ma, do bro odr ža-van i ga ra ži ran. Tel: 063/868-00-38.

• IMT 539, 2.850€. IMT 539 je u rad nom sta nju, ima zad nje gu me no ve, Be ška. Tel: 063/736-40-06.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. 5000€. Tel: 069/115-70-73.

• Trak tor IMT 577 DV, 1991. god, oču van, 1.500 sa ti, mo tor ni je di ran, 10.000€. Tel: 022/313-543.

• Kom bajn Zmaj dvo red ni 223, 10.000€. Be rač Zmaj dvo red ni 223, 100 ju ta ra ob rao, kao nov. Po te zni ca po za di za vu ču 3 pri ko li-ce pu ne ku ku ru za u kli pu. Či zma ugra đe na pro ši ren zad nji to čak da ne ga zi red. Tel: 022/313-543.

• Ra ko vi ca 65 4.900€. 1991. god. eks tra sta-nje, ni je pu cao blok, ni je far ba na, od ja vlje ne ta bli ce, pr vi vla snik. Tel:063/531-155.

• IMT 539 4.800€, 1992. god. u per fekt nom sta nju, 1920 rad nih sa ti, ka bi na, kom pre sor, sve fa brič ko na nje mu, sve gu me no ve, iz u-zet no oču van, pr vi vla snik. Tel:063/531-155.

• Trak tor Vol vo bm814, 5.800€. Trak tor u do brom sta nju, sve is prav no.Tel:060/471-47-88.

• Be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi-dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta nju. Tel:060/066-45-96.

• Zma jev ka tip 470. Sve tlo sna sig na li za ci-ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel:022/265-61-11.

• De utz Fa hr 6.50 11.500€, 1985. god. u od lič nom sta nju, 140KS, zad nje gu-me no ve, re gi stro van, mo že za me na. Tel:063/531-155.

• Zmaj pri ko li ca. Pri ko li ca je iz re mon to va-na ša si ja, is pe ska re na stra ni ce 2mm, pa tos 5mm, gu me no ve, re gi stro va na. Tel:064/193-69-97.

• Be la rus T40 1.600€. Te le fon 1015/450-144.

• Mas sey Fer gu son 3090 10.700€, 1988. god. u eks tra sta nju, 110KS, re gi stro van, mo že za me na. Tel:063/531-155.

• Trak tor Sa me Sil ver u do brom sta nju, go di šte 2004., 105 KS. Ce na 7.000 evra. Tel:065/900-72-72.

OPRE MA

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to-na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta nju. Tel. 064/516-97-10.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele-va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek-tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064 /289-77 -84.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe rica. Tel: 064/289-77-84.

• Toč ak za špartač, 3000 din. Ispravan točak . Tel: 064 /233-15-31.

• Dve suša re za duv an 42 i 44 rama na drva, u potpuno ispravnom stanju, cena za obe 3600 evra. Tel: 060/ 65 1-63-77.

• Zmaj 485 1987. g odište, str anice Zmaj 2 mm, patos 2mm, gume 16 pr. Tel: 063/8-36- 98-28.

• Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm, 1300 e vr a. Tel: 060/545- 75-56.

• P rikolica Z maj 6 t k ip er , vaz duš na i elektro instalacija.Dimenzije 430x210x90, 2300 ev ra. Tel: 060/ 54 5-75-5 6.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . Tel : 0 66/52 1-8 1- 11.

• Ciste rn u m etalnu z apr emi ne 3000l korišćena za navodnjavanje, 650 evra. T el: 064/145-4 4-30.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z CH. Tel : 064/510-98-66.

• B era č za kukuruz Zmaj 2 14 j ednored ni, 1983. god. u ispravnom stanju, 1900 e vra. Te l: 063/5 31- 155.

• Prodajem špediter Dubr av a. Tel: 061 /325-30 -90.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel-:0 60 /670-3 6-6 0

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st an ju. Te l: 064/ 516- 97-10.

• H orizon talni transporter . T rofazni mo to r sa 3 k s sa z aštitom. Pro iz vo đač Mašinogradnja Ada. Proizveden 17.10.2 00 7. Tel: 064/3 97-30-67.

• Rasturivač za stajnjak, 1 30 0€. Tel: 0 64 /296-3 7- 99 .

• Sušara za ž it a rice, kapaciteta 5 000kg. Gorionik od 55kW, na dizel, 3.2 00€ . Tel: 0 64 /8 21-13-3 0.

• Prek rup ač, pro izvođač Os ijek, u solidnom stanju, Indj ija. Tel : 0 62/819 -04 -39.

• Kru njač pr ek rupač P oljos tr oj Odžac i, trofazni, m alo kor išćen. Ninoslav Zdravković, Ba nj a Vrd ni k. Tel: 160€ .

• P rskalica Mor ava, 550€. Zapremine 6 60 L, pum pa Komet BP 105/2 0, širina g rana 10m. Stanj e odlično. Nalazi se u selu Šu lj am. Tel : 064/296-37-9 9.

• Polova n atomizer 440l Slovenačka pumpa, 65 0€. Tel: 063/897- 91-48.

• Š partač i tarup za repu, i spr avno st an je, šp-ar ta č ima tan jire i o rgina l motikice + srednje motike veće. T el: 063/ 766 -88 -4 9.

• Tomas pumpa za navodnjavane, 350 l /mi n. Tel : 062/ 81 9-04 -39.

• Č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispod 60K S. Tel: 0 64/233-15-31.

• P rsk al ica M or ava 660l, 55 0€. Prs kalica Mor-ava 6 60l, raspon grana 10m Pumpa C omet 1 05 l/min .U f abričkom stanju cena po dogo-vor u. Te l: 0 60/545-75 -5 6.

• P ol ovna kosačica sa brixovim motorom, 8 0€ . Tel: 0 64/ 177-99- 12.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 064/16 1-55- 09.

• P rik olica Zmaj 6 ton a k ip er , vazd ušn a i elektro instalacija. Dimenzije 430x210x90 Tel: 060/5 45- 75-56 .

• Agro-an plug p o licenci Vogel-not 3x35cm, visina 70 cm . Tel : 060 /5 45 -75 -56.

• Muzi li ca Di va neizmenič na, mu ze neizmenično, dva prednja vimena pa dva zad-nja. Tel: 022/555-178.

• Špartač IMT, 239€. T e l: 060/825- 89-09.

• No det pn eu ma ssem 4 r ed a. Pneum atska se jalica za kuk uruz 4 re da. Š ir oka creva, kompletno remontovana, iz u voza. T el: 064/510-9 8-66.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz C H. Tel : 064/ 510-98-66.

• Rolbaler D eu tz Fahr r b 3. 80, 5.600 €. Rolbal-er sa v arijabilnom komorom. Širina bale 1 20, p rečnik od 5 0 do 180. Širok i pikap brzo v ez anje sa dva kanapa. Prvi kai še vi. Tel: 062/37 6- 776.

• Plugov i-dva pluga o brtač a Lemke n dvobrazdni i t robraz dni, obrtač Frost, nemačk i trobr azdni, r av nj ak OLT- jednob-ra zdn i, i vadilica z a r epu, me ha nička, sve je u odlič nom očuvano m stan ju i imam ka-rdan o d predn je v uče od tra ktora Tor ped a devedesetke, kar dan je re mon tovan kao nov, stojao za razervu. Tel: 061/200-32-17.

• P lu g. Tel : 0 64/276-1 5- 63 .

• P rod ajem drlj aču i pri kolicu Dubrava 2,5 tona oso vin ka . T el:06 4/ 39 7-29-32.

• Č etvorore dna sad il ic a sa nos ačima za ra-sa d. Sadil ic a za vi še vrsta ra sa da, u dob orom stanju. Ima nosače za tacne. Tel : 063/582-9 59 .

• Presa John Deer 342 , plugo vi IM T sa dve i tri brazde, prskalica Rau 4 40l.Tel : 063/767-73-97.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo-tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vla sni k. Tel: 06 0/066-45-96.

• Prskali ca Kra njska 330l, grane 8m, prvi vlasn ik. Tel: 060/ 06 6-45-9 6.

• Transporter za kukuru z Lif am 9 m, k ao nov, 800 €. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kr eć e. Tel: 02-2/ 313-543.

• Č etvorore dna sadilica sa n osačima za ra-sad, 5 00 €. Sadil ic a za vi še vrsta ra sa da, u dob orom stanju. Ima nosače za ta cne. T el : 063/582- 95 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:0 60 /6 70-36- 60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selekt or . Tel: 062/84 8-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/ 51 6-97-10.

• Prodajem pum pu Morav a 2000 lit/min. na kardan, ekstra stan je . Tel: 064 /242-92 -50.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro sele-kt or . Tel: 06 2/848- 81-08.

• Muz ilice za krav e, koze i ovce VIT EX -M MS. U po nudi im amo i rem on tovane a pa ra te i r ezervn e delo ve za muzi lice! M uzn e čaše , s-abirn ik m leka, razvo dn ik vakuuma izrađeni su od m etala. Te l: 062/1 50-19-9 5.

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STAN OVI, L OK ALI

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, nalazi se u Platičevu. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/366-11-99.

• Prodajem kuću ulica Ravanička u Sremskoj Mitrovici. Tel: 610-723.

• Povoljno prodajem staru kuću od čvrstog materijalau Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari.Tel: 064/539-38-56 i 022/592-213.

• Prodajem plac u centru Novih banovaca 12 ari. Tel: 060/730-87-97.

• Prodajem kuću 95m2 u Laćarku ili menjam kuću za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/563-92-06.

• Prodajem dve kuće Ticanova 85 i Mala Slavonija Nikole Tesle . CG, opremljene. Tel: 630-435.

• Primam učenicu na stan sa upotrebom kuhinje i kupatila. Tel: 061/246-33-89.

• Izdajem poslovni prostor 30m2 plus magacin 30m2, Save Šumanovića 7, Šid, povoljno. Tel: 064/215-82-17.

• Izdajem nov lokal 28m2 preko puta suda sa parkingom. Tel: 063/504-473.

• Hitno prodajem dvoiposoban stan u naselju Dekanac 4 sprat 59m2, CG, terasa, cena 24.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Izdajem lokal u Laćarku, Branko. Tel: 064/615-16-82.

• Dajem baštu za sejanje, cena po dogovoru. Tel: 670-084.

• Prodajem 4 jutra zemlje u Žarkovcima. Tel: 061/288-31-03.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/3661199

• Prodajem vikendicu u Šišatovcu sa 30 ari voćnjaka. Tel:617-159 i 064/199-99-27.

• Prodajem spratnu kuću novije izgradnje u Bloku B hitno i povoljno. Tel: 063/321-255

• Prodajem kuću 80m2 u Sremskoj Mitrovici na Crvenoj česmi, dvorišni stan 35m2, PVC , gas, izolacija. Tel: 069/626133

• Prodajem ekstra sređenu kuću-stan 72m2 sa pratećim objektima, naselje Nikola Tesla ekstra lokacija. Tel: 060/6150415 i 22/615-415

• Prodajem kuću u ulici Stefana Lastavice 39 (pičkovac). Tel: 064/611-32-23.

• Prodajem stan 39m2 u Beogradu kao jednoiposoban, uknjižen, CG, cena 36000 evra. Tel: 011/239-09-30.

• Izdajem nameštenu garsonjeru u Novom Sadu. Tel: 064/165-51-31.

• Prodajem spratnu kuću u ulici Stevana Sremca. Tel: 066/972-78-77.

• Prodajem 5 jutara zemlje potes Livade Laćarak. Tel: 022/614-284.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/366-11-99.

• Prodajem kuću u Laćarku 95m2 ili menjam za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/563-92-06.

• Poljoprivredno zemljište. Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, nalazi se u sremskom selu Platičevu, opština Ruma. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću u Martincima na dobroj lokaciji, ulica Železnička 74 i prodajem ambar. Tel: 063/888-10-23.

• Prodajem tri placa na Lipovači kod Šida, svaki je površine oko 7 ari.Placevi su pogodni za gradnju vikendica. Za svaki plac zaseban put. Placevi su pod desetogodišnjim zasadima voća. Telefoni: 022/2716-206, 063/838-96-47.

• Prodajem kuću u Laćarku nova 140m2 naselje Bela Ruža. Tel:626-025.

• Prodajem ekstra sređenu kuću – stan, naselje Nikola Tesla, garaža tri šupe, zemljište privatna svojina. Tel: 060/615-04-15.

• Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/583-944.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 10. april 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem traktor 577 novi tip sa dva para zadnjih točkova.Tel: 069/668-206.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• 2.5 god stare sadnice aronije oko 60cm visine, 250din. Tel: 062/966-55-35.

• Prodajem sadnice „Godži Tibetanac“ najhrana godine u svetu. Tel: 670-232.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Balirana detelina na prodaju oko 400 bala. Nije kisla, pod šupom skladištena. Tel: 062/890-47-59.

• Sadnice lešnika 300 komada, cena po kmadu 1 euro. Ponuda važi 5 dana. Tel: 064/261-75-20.

• Prodajem jednogodišnje sadnice brzo rastućeg drveta Paulownia Elongata. Cena po dogovoru količinski popust. Za više informacija pozovite. Tel: 064/970-35-07.

• Soja rod 2014, 3000kg, 45din/kg. Tel: 064/552-11-40.

• Polen izuzetnog kvaliteta, 8€. Godina proizvodnje 2014. Pčelinjak se nalazi na obroncima Fruške gore. Polen pakujemo u plastične kese, u količinama od 100g do 2,5kg i šaljemo brzom poštom na vašu adresu. Tel: 060/711-25-55.

• Sojina sačma, džakirana, 63din/kg. U ponudi je 5t. Tel: 063/373-863.

• Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Veća količina sena. Tel:065/876-51-53.

• Polen. Tel: 064/652-24-53.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

USLUGE, POSLOVI

• Vršim popravku gasnih šporeta i roštilja. Tel: 063/583-944.

• Dajem časove nemačkog i engleskog jezik, radim pripremu na institut Gete. Tel: 060/306-44-42.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike( ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Lijem tegove, za traktore sa ili bez prednjeg hidraulika. Tel:065/250-66-25.

• Negovala bi starije osobe 24 sata uz obezbeđen smeštaj. Tel:061/365-06-52.

• Vršim usluge seliidbe sa kombijem. Tel: 065/63-111-22.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• 20 ovaca rase Virtemberg. Ovce su umatičene i markirane. Cena od 120-150 evra. Tel: 064/361-62-80.

• Odličan i proveren priplodni ovan, u odličnoj kondiciji, sve ovce koje su bile sa ovim ovnom su imale po 2 jagnjeta. U obzir dolazi i zamena za ovce i dogovor oko cene. Nije umatičen. Star 24 meseca, 2 evra/kilogram, a ima između 130-150kg. Tel: 065/455-72-80.

• Ovan 400 evra i muško jagnje 200 evra za priplod. Oboje umatičeni. Tel: 065/956-95-64.

• Kobila bela lipicanerka sa ždebetom, 2000 evra. Tel: 061/685-92-30.

• Steone krave, omatičene. Tel: 064/256-44-24.

• Alpska koza, 150 evra. 4 jarenje nije za pašu bila za jaslama. Tel: 064/128-10-72.

• Koza stara 2 godine, muze se. Tel: 062/240-106.

• Alpska koza, 150 evra. 4 jarenje jarila po troje dobra mlekulja, može zamena za odraslu živinu Tel: 064/128-10-72.

• Prodajem jagance za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 evra/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Prodajem hajkom kuniće na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunića po dogovoru. Cena 400 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Žensko ždrebe lipicanera, staro 8 meseci, 450 evra. Tel: 065/956-95-64.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Jagnjići težine od 25 do 33 kg, 3€. Tel: 060/159-26-55.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 015/778-65-68.

• Lipicaner pastuv, 800€. 9 godina, sa papirima. Tel: 064/128-10-72.

• Hajkom zečevi i kavezi. 6 kaveza 2 x po 3 , profesionalni za tov i skotne ženke, kavezi su 150 eura oba plus ženke 3 komada i jedan mužjak cena po skotnoj ženki je 25 eura sve to ide u kompletu ne rasparujem ništa. Tel: 064/128-10-72.

• Mlade japanske prepelice, tek pronele - 170 kom. ženki+mužjaci, sa kavezima (za 240 ptica), zbog selidbe u Beograd. Sve ptice su pronele, odmah imate zaradu, jato je ekstra-za sebe pravljeno. Tel: 065/918-11-96.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 6 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Krčedin. Tel: 064/228-13-93.

• Dva konja starosti 4 i 5 godina. Cena po dogovoru, pozvati. Tel: 063/549-278.

• Muško jagnje rase Virtemberg sa papirima. Jagnje je staro četiri meseca. Tel: 062/182-07-92.

• Koza i 2 jareta, 120€. Mlada koza, prvojarka i dva jareta. Rasa alpina. Koza je stara 1.5 godina, a jarići imaju oko 20-ak dana. Tel: 065/956-95-64.

• 9 ovaca il de frans, umatičenih, njihovo potomstvo ima pravo na subvencije na teritoriji Vojvodine. Tel: 060/540-02-58.

• Prodajem jaganjce za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 eura/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Ovnići rase romanovski, starosti 4-5 meseci. Tel: 064/540-40-73.

• Ile de France ovan. Visokokvalitetan ovan, umatičen star godinu dana. Slika sve govori. Tel: 065/200-61-63.

• Telad simentalci, više komada. Tel: 063/766-99-99.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

• Izrada i montaža svih vrsta plastenika po želji kupca po principu kjluč u ruke. Uz plastenik idu folije domaćeg i uvoznog proizvođača vrhunskog kvaliteta, trake ili creva za zalivanje kap po kap,orosivaci,agril folija,mrezica za zasenu i sve ostalo sto je potrebno. Tel:064/197-26-25.

PČELARSTVO

• Košnice LR i DB i ramovi za košnice sa američkim razmakom, postoji mogućnost i pojedinačno delovi. Cena ramova 30din rifuzno a ukovani 40din. U ponudi su i podnjače za sakupljanje polena. Tel: 064/915-77-42.

• Nukleusi, košnice, ramovi. LR nukleusi za pet ramova, pedeset komada. LR košnice sa podnjačom (sa skupljačem polena), pedeset komada. Aluminijusmke limove za poklopce, sto komada. LR aluminijumske rešetke za polen, pedeset komada. Tel: 064/929-71-07.

• Uređaj za prikupljanje pčelinjeg otrova, 150 evra. Ovaj uređaj Vam omogućava prikupljanje pčelinjeg otrova pomoću slabih strujnih impulsa, kojom prilikom pčele ne uginu. Može se priključiti 5 ramova na jedan uređaj. Cena 150evra aparat sa jednim ramom. Posebno ram 50e. Tel: 022/310-545.

KUĆNI LJUBIMCI

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

• Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel: 022/716-200

• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155

• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857

MOTORNA VOZILA

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Prodajem Opel Korsu godina proizvodnje 1998, registrovan godinu dana.

Tel: 064/370-45-93.

• Prodajem “hundai matrix” 1,5 SRDI, 2002. godište, bez ulaganja registrovan do marta 2015.odličan. Tel:065/442-91-93. Zvati uveče.

• Prodajem Pežo 206 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. Tel: 063/321-255

• Prodajem Ford KA godina proizvodnje 2002, registrovan u ispravnom stanju cena 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Prodajem „Pasat“ godina proizvodnje 2001, 1.9 TDI ocarinjen. Tel: 065/271-19-80.

• Prodajem Reno Megan godina proizvodnje 2003, 1.4 benzin ocarinjen sva oprema. Tel: 066/974-12-68.

• Prodajem pežo 106, 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. ocarinjen, cena 1500 evra fi ksno. Tel; 064/495-73-26.

• Prodajem Fiat Uno, godina proizvodnje 2000 prvi vlasnik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

RAZNO

• Prodajem frižider na butan, prekrupač i uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Inkubator za leženje pilića marke Simplex. Kapacitet inkubatora predvaljaonika 13000 a valjaonika 4000 komada jaja nedeljno. U odličnom stanju, spreman za rad. Tel: 064/616-76-89.

• Gumeni prsti za čerupaljke, 18 din. Izrađeni od kvalitetne gume 50 sch, po želji može i u boji. Tel: 063/778-07-79.

• Prodajem prekrupač, frižider na butan. Tel:631-320.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Džambo vreće raznih nosivosti: 600, 1000, 1100, 1200kg. Vreće su od granulata plastike. Tel: 062/111-69-13.

• Drvo života, 150€. Staro skoro 20 godina. Tel: 062/319-760.

• Filadendron, 10000din. Tel: 062/319-760.

• Prodajem kazan za rakiju (prevrtač) od 100 L sa mesaljkom i tabarkom od 500L.Kazan u odličnom stanju. Tel: 022/322-015.

• Vezovi i ramovi za bikove i krave. Tel: 064/233-15-31.

• Kolica na dva točka nosivost 300kg, 80€. Ručno pravljena, u odličnom stanju. Tel: 063/823-02-14.

• Drvena burad za vino i rakiju, zapremine 350 i 70l. Tel: 065/578-91-65.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom. Tel: 069/615-782.

• Pržiona za soju. Tel: 064/276-15-63.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Kederi za ugradnju stakla i dihtovanje vrata na traktorima, prikolicama kamionima, autobusima, camcima, prekrupacima, starijim modelima auta lada, zastava i razne namene. Cene su povoljne kvalitet zagarantovan-preuzimanje licno ili saljem preko kurirskih sluzbi za vecu kolicinu moguć dogovor. Tel: 064/183-06-36.

• Prikolica za prevoz stoke. Dimenzije dužina 2.2 metra, širina 1.3 metra, dubina 1 metar. Kombinacija drvo-metal. Cena 650 EUR, cena nija fi ksna. Tel: 022/458-050.

• Čuvala bi starije osobe. Tel: 066/438-101.

• Ozbiljna i savesna žena čuvala bi dete. Tel: 627-879 i 065/517-79-36.

• Frizerskom salonu potreban ženski frizersa iskustvom. Tel: 063/592-523.

• Prodajem drva od jabuke 2500m2, bagremove stubove, rezane, pocinčanu žicu za vinograde i voćnjake. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Aluminijumske cevi F 75. 20 aluminijumskih cevi, F 75 za navodnjavanje. Tel: 064/668-45-54.

• Potreban automehaničar sa iskustvom za rad u klanici Zmajevac Irig. Tel: 064/613-10-76.

• Krckalica za lešnik, ručna ili na elektromotor. Tel: 063/580-819.

• Dva fi kusa šarena trikolora, visine 2.5m, bogati i razgranati. Tel: 022/435-093.

• Prohromski sud-kotlić zapremine 350 lit, proizvedeno u Švajcarskoj, prečnik 1.000mm, dubina 400mm sa blagim ispupčenjem na dole gde se na sredini nalazi klapna za ispust koja može da se blindira. Tel: 063/514-133

• Rotori za drljaču 300€. Rotori za drljaču u dobrom stanju, možda 2-3 ležaja zamenuti. Kupljeni zbog nadogradnje i tako ostali. Info poziv. Tel: 064/249-1702

• Mašina za sečenje lekovitog bilja i suvog lista na električni pogin, kapacitet 2.5kg na sat, sitno seckanje ili krupnije za 30min. Korištena za seckanje domaće nane.Moguca zamena za stolarsku kombinirku OSJECKU ili za poljoprivredne proizvode, može i camova ili lipova daska. Tel: 064/915-77-42.

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250 din.Tel: 022/623-131

• Creva za peskarenje. Povoljno, creva za peskarenje sa diznama 8 i 10mm, kondenz boce i peskare. Tel: 063/854-16-38.

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250 din. Ovčija creva usoljena 92mm OD 1300 din. Svinjska creva usoljena 92mm OD 1350 din. Tel: 022/623-131

• Kasa-sef 350€ Kasa-Sef-Zimpa, sa dve brave na glavnim vratima, sve je u perfektnom stanju, prva farba. Tel: 063/514-133

• Saksije. Okrugle, veličina 8'', čvrst materijal, nove i polovne. Tel: 063/806-7952

• Vezice za vinovu lozu, malinjake, kupinjake, paradajz u staklenicima i sve ostale puzavice, u pakovanjima od 200, 300 , 600 komada. Cena zavisi od pakovanja. Jednostavne za upotrebu. Ne štete životnoj sredini. Tel: 063/862-2352

• Gume za čerupač 45din. Gumeni prstići za čerupaljke ekstra kvaliteta, garantovana dugotrajnost, cena 45 din/kom. Čerupaljke za piliće izrađene od pocinkovanog lima 1mm ojačane, nisu farbane tako da nema opasnosti od tragova farbe na mesu. Cena bez elektromotora 100 EUR, cena sa monofaznim el.motorom, 170 EUR. Tel: 063/151-4161

• Čerupaljka 100€. Čerupaljke su izrađene od pocinkovanog lima 1mm, ojačane, nisu farbane tako da ne postoji opasnost od tragova farbe na mesu. Cena bez elektromotora 100 EUR, cena sa el.motorom (monofazni), 170 EUR. Gume za čerupaljke, ekstra kvalitet, garantovana dugotrajnost, cena 45 din/kom. Tel: 063/151-4161

• Rasterivač pacova 30€. Promena frekvencija od 10 do 30 KHz u nepravilnim vremenskim razmacima sprečava navikavanje pacova na zvuk i rezultat je napuštanje domaćina na obostranu radost. Tel: 022/310-545.

• Kutije za pribor 650din. Kutije za pribor i alat, novo, uvoz iz Turske, ima više veličina sa plastičnim zatvaranjem za traktor, kola, radionicu i sl. 14 inči 650 din, 16 900 din, 19 1100 din,22 1500 din Tel: 063/494-553.

• Diodna svetla prečnika 7 cm, 15€. Cena je za par. Tel: 060/081-0093

• Kasa-sef 350€ Kasa-Sef-Zimpa, sa dve brave na glavnim vratima, sve je u perfektnom stanju, prva farba. Tel: 063/514-133

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250din. Kontakt Rada. Ovčija creva usoljena 92mm od 1300 din. Svinjska creva usoljena 92mm od 1350 din. Tel: 022/623-131.

LIČNI OGLASI

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48 god. radi druženja,moguć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udovac 57 godina traži ženu nepušača do 50 godina radi braka. Tel: 066/9741-654.

• Za slobodne usamljene slobodne ženske osobe koje su za druženje sa slobodnim muškarcem, prvo sms. Tel:064/034-29-61.

● Želim da upoznam dobru i slobodnu ženu do 50 godina. Tel:063/870-30-14.

• Upoznao bih slobodnu damu do 53 godine. Isključivo radi braka, usamljen i bez dece. Tel.: 061/61-93-552.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1910. april 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASI

SMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 10. april 2015.

ŠID • USVO JEN PRO GRAM ZA ŠTI TE, URE ĐE NJA I KO RI ŠĆE NJA PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro gram za šti te, ure đe nja i ko ri-šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta u 2015. go di ni u op šti ni Šid usvo-

ji li su od bor ni ci lo kal nog par la men ta na sed ni ci odr ža noj pro te kle ne de lje. Reč je o pro gra mu ko ji sa dr ži ana li zu po sto je ćeg sta nja po ljo pri vred nog ze-mlji šta i mo guć nost no ve or ga ni za ci je ure đe nja i za šti te, ob u hva ta ju ći pro iz-vod ni, agro e ko nom ski, in fra struk tur ni i eko lo ški aspekt. Go di šnji pro gram od bor ni ci ma je obra zlo žio Zo ran Se-me no vić, član Ko mi si je ko ja se ba vi la iz ra dom tog pro gra ma.

Pre ma nje go vim re či ma, šid ska op-šti na od ove go di ne vi še ne će ima ti par ce la za jav no nad me ta nje zbog to-ga što je ured bom Mi ni star stva po ljo-

pri vre de od lu če no da pre ma pri o ri te tu svu ze mlju do bi ju sto ča ri.

- S ob zi rom da šid ska op šti na ima ma lo ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni, to zna či da za ra ta re ne će pre o sta ti ni-šta za li ci ta ci ju, od no sno oni vi še ne će ima ti mo guć nost da ko ri ste dr žav no po ljo pri vred no ze mlji šte. Na kon pr-vog kru ga li ci ta ci je osta lo je još 600 hek ta ra ze mlji šta i od Mi ni star stva po ljo pri vre de tra ži će mo zah tev da ga po no vo da mo na li ci ti ra nje. Ra di se o po vr ši ni od 370 hek ta ra u Ja me ni, 130 hek ta ra in du strij ske zo ne i još ne ko li-

ko par ce la u Bin gu li i u Ada šev ci ma. Ka da je reč o rib nja ku u Mo ro vi ću on je dr žav no vla sni štvo, ko ri snik je Mi-ni star stvo po ljo pri vre de, ko je je svo je pra vo ko ri šće nja pre da lo „Voj vo di na-šu ma ma“. Na ža lost, re pu blič ka Di rek-ci ja za upra ve za šu me ne do zvo lja va da i ta pri na dle žnost do đe na po kra-jin ski ni vo, jer bi na ša lo kal na sa mo-u pra va ta da mo gla da ura di ne što po tom pi ta nju, a ova ko smo ne moć ni. Mi od 2006. go di ne po ku ša va mo da taj rib njak po vr ši ne 130 hek ta ra vra ti mo pod okri lje šid ske op šti ne, ali smo vi-

še pu ta do bi li od go vor da za to ni smo nad le žni – ob ja snio je Zo ran Se me no-vić, član Ko mi si je za iz ra du Pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri-vred nog ze mlji šta.

Pred sed nik Op šti ne Šid Ni ko la Va-sić is ta kao je da je dr ža va do ne la od-lu ku da se da pri o ri tet oni ma ko ji se ba ve sto čar stvom i do dao:

- Kod nas ima do sta lju di ko ji se ba ve uz go jom sto ke i oni su u pri o ri-te tu za do bi ja nje ze mlji šta, a mi ne-ma mo do volj ne ko li či ne ko je bi mo gle da se po nu de i dru gi ma ko ji su za to

za in te re so va ni. Za to će se ove go di ne, po pr vi put u šid skoj op šti ni, de si ti da ne će mo ima ti dru gi krug li ci ta ci je. Svi smo sve do ci da je zbog po pla va ko je su nas za de si le pro te kla go di na bi la iz-u zet no te ška, te da je zbog to ga u Ja-me ni osta lo oko 370 hek ta ra ze mlji šta ko je ni je li ci ti ra no. Zbog to ga sred stva ko ja su pla ni ra na da će se pri ku pi ti od za ku pa po ljo pri vred nog ze mlji šta naj-ve ro vat ni je ne će bi ti u oče ki va nom iz-no su - re kao je pred sed nik Va sić i do-dao da će lo kal na sa mo u pra va da pod-ne se zah tev Upra vi za po ljo pri vred no ze mlji šte da Me snoj za jed ni ci Mo ro vić ustu pi na ko ri šće nje rib njak ko ji se ta-mo na la zi.

Pre ma nje go vim re či ma, za od vod-nja va nje po ljo pri vred nog ze mlji šta i ure đe nje ka nal ske mre že na te ri to ri ji šid ske op šti ne ove go di ne pla ni ra no je de set mi li o na di na ra.

S. Mi haj lo vić

Ne će bi ti dru gog kru ga li ci ta ci jeŠid ska op šti na od ove go di ne vi še ne će ima ti par ce la za jav no nad me ta nje zbog to ga što je ured bom Mi ni star stva po ljo pri vre de od lu če no da pre ma pri o ri te tu svu ze mlju do bi ju sto ča ri – re kao je Zo ran Se me no vić, član Ko mi si je za iz ra du go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta

Že lja da se da Me snoj za jed ni ci Mo ro vić ustu pi na ko ri šće nje ta mo šnji rib njak

Ni ko la Va sić, pred sed nik Op šti ne Šid

Zo ran Se me no vić, član Ko mi si je