BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 333 �� ^ETVRTAK 31. OKTOBAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

JAVNI SKUPOVI, PO KOJIMA JE PARA]IN JEDINSTVEN U SRBIJI, ODR@ANI VE] U 26 SELA

Na zborovima, predsednik Sa{a Paunovi} podnosi izve{taj o radu i najavqu-je budu}e poslove, a zatim gra|ani iznose svoje predloge i probleme

��Strana 3.

ZBOG ^EGA NERADE NEKE

AMBULANTEU SELIMA?

GRA\ANI PREDLA@U, OP[TINA ISPUWAVA

��Strane 2, 3, 5, 6, 7, 8. i 9.

LED SVETIQKE ZA KVALITET I U[TEDU

��Strana 4.

PO^ELA ZAMENA JAVNERASVETE U SELIMA

ZAVR[ENA

DVA KONKURSA

POMO]OP[TINE

POQOPRIVREDNIMPROIZVO\A^IMA

KAKO SE PLANIRA BUXET OP[TINE

��Strana 20.

��Strana 2.

NAJVA@NIJA INVESTICIJAU IZGRADWU

INDUSTRIJSKOG PARKA

IIIIZZZZLLLLOOOO@@@@BBBBAAAA ““““CCCCRRRRAAAAFFFFTTTTEEEERRRR””””

UUUU ZZZZAAAAVVVVIIII ^̂̂̂AAAAJJJJNNNNOOOOMMMM MMMMUUUUZZZZEEEEJJJJUUUU

Plana

TRAGOM PITAWA POSTAVQANOG

NA ZBOROVIMA GRA\ANA

��Strana 12.

~etvrtak 31. oktobar 2019.2 AktuelnoBilten

U ovogodi{wem ciklusujavnih skupova sa gra|ani-ma u mesnim zajednicama,predsednik op{tine Sa{aPaunovi} na svakom zboruupoznaje prisutne, krozprezentaciju, sa na~inomna koji se planira buxet,velikim tro{kovima kojeOp{tina ima zbog u~e{}au vi{egodi{wim projek-tima od zna~aja za svestanovnike na{e op{tine,a koji mnogo uti~u naplan buxeta.

Kao i u svakomdoma}instvu, buxet ~iniplan prihoda i rashoda, arazlika izme|u wih suraspolo`iva sredstva kojadaju mogu}nost da se ne{togradi, odnosno ula`e ukapitalne projekte ire{avaju problemi u seli-ma i gradu. Op{tina imastalne tro{kove koji semogu predvideti nagodi{wem nivou, poputtro{kova za javnu rasve-tu, grejawe i odr`avawe{kola, vrti}a, objekatamesnih zajednica, zatimsocijalna davawa, prevoz|aka i drugo, a ima itro{kove koji nisu stal-ni, poput u~e{}a u pro-jektima koji su izuzetnova`ni za sve wenestanovnike.Svakako je najva`niji

dolazak {vedske kompanije“Rimaster” koja je ve}zaposlila 90 qudi uzakupqenoj hali, a plani-ra do hiqadu radnika, sa

pro{irewem proizvodweu industrijskoj zoni.Op{tina ima obavezu dasagradi industrijski park~ija je procewena vrednostoko 250 miliona dinara,{to je suma jednakaasfaltirawu 100 seoskihulica ili izgradwi petnovih vrti}a veli~ine“Gulivera”. Jo{ stotinumiliona su obavezeOp{tine prema drugiminvestitorima (za izgrad-wu infrastrukture i plan-sku dokumentaciju) u ciquzapo{qavawa, koje je zaOp{tinu prioritet.Rezultat te izgradweinfrastrukture za poslo-vawe jeste investicionizamah malih i sredwihpreduze}a u na{oj

op{tini. U periodu od2013. do danas, 78 investi-tora dobilo je gra|evin-sku dozvolu za gradwu 94poslovna i proizvodnaobjekta povr{ine oko73.000 kvadrata, {to jepribli`no povr{iniStaklare.Velika sredstva, oko 300miliona dinara, sti`u od[vajcarske razvojne agen-cije i Kancelarije za jav-na ulagawa za rekon-strukciju sedam javnihobjekata ({est osmorazred-nih {kola i Centra zasocijalni rad), a pro-ceweno u~e{}e Op{tineza projektnu dokumentacijuje oko 50 miliona. Izme|unarodnih sredstavapreko Kancelarije za jav-

na ulagawa obezbe|ena jetako|e rekonstrukcijaBolnice i Doma zdravqa,ukupno 15.000 kvadrata,bi}e i dogradwe, a obavezaOp{tine je da finansiraprojektnu dokumentaciju,{to je dvadesetak mil-iona dinara. Za dva projekta odbrane odpoplava, izgradwu novogsistema odbrane na Crnicii ru{ewe starih i izgrad-wu novih mostova, {tofinansiraju Evropska uni-ja i [vajcarska razvojnaagencija (ukupno 720 mil-iona dinara), u~e{}eOp{tine je oko sto mil-iona, koliko su otprilikeweni tro{kovi i kad je upitawu veliki projekatunapre|ewa vodosnabdevawa.

Vrednost zamene glavnogcevovoda, izgradwe {estnovih bunara i zamene delavodovodne mre`e u gradu,na osnovu ugovora saNema~kom razvojnom bankomi Vladom Srbije, ukupnoiznosi 450 miliona dinara,a Op{tina finansirarekonstrukciju gradskihulica u kojima se mewavodovodna mre`a. Najzad,tu su i takozvane nametnuteobaveze, isplata biv{imvlasnicima za zemqi{teoduzeto pre otprilike polaveka, oko 50 milionadinara. Kad se uzmu u obzir stal-ni tro{kovi koje Op{tinamora da opredeli buxet-skim korisnicima za nor-malno funkcionisawelokalne zajednice, u bux-

etu za kapitalne projektepreostaje na godi{wemnivou od 15 do 17 odstobuxetskih sredstava zavelike projekte i zare{avawe problema u 41mesnoj zajednici - 33seoske i osam gradskih.Kakve su potrebe stanovni-ka u mesnim zajednicama -teme su o kojima se raz-govara na zborovima, a doizlaska ovog broja“Biltena” odr`ano ih jeukupno 26. A s ozbirom na tro{kovekoje Op{tina ima, a kojepredsednik Op{tineprezentuje na svakom skupu,razumqivo je {to se sviproblemi u svakoj mesnojzajednici ne mogu odmahre{iti, nego se utvr|ujuprioriteti. Z. Ra{i}

Razgovor o re{avawukomunalnih problema iplanirawu op{tinskog bux-eta protekle sedmiceodr`an je i u MZ Popovac,a predsednik op{tineSa{a Paunovi}, krozprezentaciju, posle op{tegdela, podsetio je {ta jesve u prethodnom perioduura|eno u ovom selu.Izme|u ostalog, rekon-

struisan je za Popov~anevrlo va`an regionalniput M-5, zatim op{tinskiput Davidovac- Popovac,deo puta kroz selo.Sprovedeni su radovi naadaptaciji {kole na kojojje zamewena stolarija, biloje radova u informati~komkabinetu, na mokrom ~voru,izgra|eni su sportskitereni. Rekonstruisana jevodovodna mre`a u selu,adaptirane su prostorijemesne zajednice, organi-zovano izno{ewe komu-nalnog otpada, ure|ivaninekategorisani putevi,

upu}ivana pomo} poqo-privrednim proizvo|a~ima,a Paunovi} je podsetio ida su u toku dva op{tin-ska konkursa za reg-istrovana poqoprivrednagazdinstva i to za sufi-nanirawe kamata za poqo-privredne kredite kodbanaka i za subvencioni-sawe opreme za poqo-privrednu proizvodwu. UPopovcu je, tako|e, redovnoodr`avana javna rasveta,putni pojasevi, obavqeno

prskawe protiv komara-ca...^elni ~ovek Op{tine jeukratko i na ovom zborugovorio o velikim radovi-ma koji se realizuju una{oj op{tini, a ti~u sesvih gra|ana. Za Popov~aneje va`an i projekatunapre|ewa vodosnabde-vawa, budu}i da se u nared-nom periodu o~ekuju radovii na izvori{tu Toplik,kao i projekat energetskeefikasnosti vezan za

{kolu.U drugo delu skupa, kadasu imali mogu}nost da dajupredloge i postave pitawa,prisutni `iteqi Popovcaposebno su se intereso-vali za izgradwu indus-trijskog parka za potrebekompanije "Rimaster", teza druga preduze}a koja`ele da svoju proizvodwu

lociraju u na{em gradu.Zanimala ih je delatnost“Rimastera”, zatimmogu}nost dolaska jo{ nekevelike strane firme una{ grad, pa je predsednikpojasnio da to ne zavisi odlokalne samouprave ve}od dr`ave koja subven-cioni{e velika, uglavnominostrana preduze}a. Ali

Op{tina zato radi ono{ta mo`e da bi podstak-la investirawe, pa je samai uz pomo} Evropske uni-je ulo`ila velika sredst-va u opremawe industrijskezone i stvarawe povoqnogambijenta za otvarawe iizgradwu novih firmi,kao i turisti~kih objeka-ta. R.B.

KAKO SE PLANIRA BUXET I KAKVI TRO[KOVI OP[TINU O^EKUJU U NAREDNOM PERIODU

NAJVA@NIJA INVESTICIJA U IZGRADWU INDUSTRIJSKOG PARKAOsim ulagawa zbog dovo|ewa investitora i zapo{qavawa, zna~ajno je u~e{}e Op{tine u drugim projektimava`nim za celu lokalnu zajednicu koji se finansiraju iz me|unarodnih i dr`avnih sredstava

BITAN UTICAJ NA PLAN BUXETA

��Dolazak {vedske kompanije "Rimaster" koja }ezaposliti do 1000 radnika, zbog ~ega Op{tina gra-di industrijski park.��Obaveze prema investitorima u industrijskojzoni i drugima (izgradwa infrastrukture).��U~e{}e u projektima [vajcarske razvojne agenci-je i Kancelarije za javna ulagawa (rekonstrukcija 6osmorazrednih {kola i Centra za socijalni rad).��U~e{}e u projektu rekonstrukcije Bolnice i Domazdravqa (15.000 metara kvadratnih objekata).��U~e{}e u dva projekta radi odbrane od poplava:izgradwi novog sistema odbrane i ru{ewu starih iizgradwi novih mostova. ��U~e{}e u projektu unapre|ewa vodosnabdevawa (novicevovod Izvor - Para}in, {est novih bunara, zame-na vodovodne mre`e u gradu).��Nametnute obaveze (isplate za zemqi{te oduzetopre pola veka, "prevoz"...).

SA JAVNOG SKUPA O PLANIRAWU BUXETA I KOMUNALNIM PROBLEMIMA U POPOVCU

PREDSTOJI REKONSTRUKCIJA [KOLEOsmorazredna {kola u Popovcu nalazi se u programu energetske efikasnosti koji finansira Vlada [vajcarske, uz u~e{}e Op{tine

AKTUELNI POSLOVI

U toku je javna nabavka za projektovawe staze od{kole do Kolonije, te za ugovarawe radova zaure|ivawe prostora za decu kod objekta mesne zajed-nice. Izra|en je projekat glavnog kanalizacionog kolek-tora Popovac -Bo{wane-Davidovac-Glavica, sa kojim}e Op{tina konkurisati za sredstva za izgradwu koddr`avne Kancelarije za javna ulagawa, a konkurs jeu toku. Tako|e, donacijom Vlade [vajcarske izvr{i}ese radovi na energetskoj rehabilitaciji {kole,odnosno, ona }e biti kompletno rekonstruisana,kao i ostale seoske {kole koje su u{le u ovaj pro-gram, obavestio je Paunovi} prisutne.

Predsednik Op{tine na svakom zboru govori najpre o ovoj temi

Popovac

~etvrtak 31. oktobar 2019. 3Aktuelno Bilten

Nedovoqan broj lekara inemogu}nost wihovog pri-jema zbog zabranezapo{qavawa u javnom sek-toru, glavni je razlog {tood postoje}eg broja ambu-lanti u selima, lekaritrenutno rade samo u devet.Drugi je razlog nedovo-qan broj opredeqenihpacijenata u seoskim ambu-lantama, daleko ispodpropisanog normativa,ka`u u para}inskom Domuzdravqa, u odgovoru napitawe zbog ~ega ne radeneke seoske ambulante,~esto postavqano nazborovima.- Va`e}im kadrovskim

planom, za Dom zdravqa uPara}inu sa svim izdvo-jenim ambulantama, pred-vi|ena su 52 lekara, {toje ve} mawe u odnosu naprethodni kadrovski plan,a mi imamo 49 u stalnomradnom odnosu, od kojih~etvoro ne radi jer su naspecijalizaciji. Op{tinasvojim sredstvima finan-sira jo{ troje, ali oninemaju pravo na pe~at,zbog ~ega ne mogu da radeu ambulantama ve} samo uSlu`bi hitne pomo}i,obja{wava direktorka, drVesna Vesi}. Od 2013. godine u penz-

iju je oti{lo 9 lekara, aprimqeno 6. Situacija }ebiti jo{ te`a jerpo~etkom naredne godine

pravo na penziju sti~ejo{ troje, a prijem jenemogu} bez saglasnostiMinistarstva zdravqa.Ambulante u selima radeu Ra{evici, Dowem Vidovu,Busilovcu, Drenovcu,Plani, Sikirici, DowojMutnici, Stubici iPopovcu. Osim Ra{evicei Popovca, sve ostaleambulante po broju paci-jenata ni pribli`no neopravdavaju anga`ovawelekara. Bez obzira na to,u wima lekar radi po ras-

poredu, a u Ra{evici iPopovcu svih pet radnihdana u nedeqi. Dr Sne`anaNikodijevi}, pomo}nikdirektora, nagla{ava da,iako se to mo`da tako ne~ini, mnogi pacijenti nisuni zainteresovani da sele~e u svom selu ve}dolaze u gradski Domzdravqa ili, ~ak, birajubilo kog drugog lekarana nivou filijale.- Lekar treba da ima

1.600 opredeqenih paci-jenata, a prihvatqiv broj

imaju samo Ra{evica iPopovac, 1.130, odnosno1.370 pacijenata. Primeraradi, Drenovac ima 463pacijenta, Dowa Mutnica435, Stubica 374, Plana468, Dowe Vidovo 409,Busilovac 163, Sikirica530. Prakti~no, nijednaod seoskih ambulanti nezadovoqava broj pacijena-ta po izabranom lekaru,ka`e dr Nikodijevi},podse}aju}i da ambulantau Busilovcu radi iakonema tehni~kih uslova zaneophodan internet, palekar recept pi{e ru~no.

A kako sve vi{ezdravstvenih radnikaodlazi iz Srbije u inos-transtvo, u u Domu zdravqaisti~u da situacija mo`epostati jo{ gora. Ne}eni imati ko da le~i.

Z. Ra{i}

Pregledom izvr{enihradova u GorwojMutnici, kao ipoja{wewem Sa{ePaunovi}a, predsednikaop{tine Para}in, daveliki projekti ~ija jerealizacija u toku ilitek predstoje, bitnosmawuju sredstva uop{tinskom buxetu zare{avawe infrastruk-turnih i komunalnihproblema u mesnim zajed-nicama, po~eo jepro{lonedeqni javniskup u Gorwoj Mutnici.U ovom selu ve} je

asfaltiran veliki brojulica, ura|en je put krozselo i ure|ivani su poqs-ki putevi. Sre|ena je fasa-da na domu kulture, adap-tirana {kola i izgra|enje sportski teren kod{kole.Gorwomutni~ani su, tako|e,dobili fudbalski teren,svla~ionice su im ovegodine predate na upotre-bu, upu}ivana je pomo}

fudbalskom klubu, koju }edobijati i ubudu}e.Svakako da su najva`nijiradovi obavqeni nakonvelikih poplava 2014.godine, kad je ure|enokorito reke Suvare. Uselu je tako|e izgra|enavodovodna mre`a, ovegodine po~ela je izgradwakanalizacije. Uz sve pobro-jano, redovno su zavr{avanii svi teku}i komunalniposlovi kao {to su:odr`avawe javne rasvete,

izno{ewe komunalnog otpa-da, prskawe protiv komara-ca, odr`avawe putnih poja-seva… Paunovi} je rekaoda su u toku dva konkursaza pomo} poqoprivred-nicima od kojih se jedanodnosi na pla}awe kamatakod poqoprivrednih kred-ita, a drugi na subvenci-je iz buxeta registrovan-im poqoprivrednim gazdin-stvima.Kad je o budu}im poslovi-ma re~, u toku je javna

nabavka za nastavakizgradwe kanalizacije, au planu je ure|ewe pros-tora kod doma kulture. Usledila su pitawa

me{tana, od kojih su seneka odnosila na~i{}ewe i vra}awe rekeu tok u delu u kome jeiza{la iz wega i iz tograzloga plavi nekolikoparcela, kao i namogu}nost asfaltirawaputa kroz Grzu.Da bi se reka vratila ukorito, potrebno je vide-

ti u ~ijem su vlasni{tvuparcele i da li tu regu-laciju treba da obave"Srbijavode", a za asfalti-rawe puta kroz Grzulokalna samouprava nijenadle`na po{to je putdr`avni, obja{weno je natu temu. Op{tina je, ina~e,poku{ala da se dogovori sanadle`nima oko ure|ewatog puta, ali to nije uspe-lo jer dr`ava verovatnonije imala para, objasnioje Paunovi}. R.B.

Dnevni red 75. sedniceSkup{tine op{tinePara}in, odr`ane 24.oktobra, po hitnom pos-tupku dopuwen je sa dveta~ke kako bi se {to presproveo postupak javnogogla{avawa i izboraponu|a~a za zakupproizvodno-poslovnogobjekta u Industrijskojzoni “Zmi~”, ~ija izgrad-wa po~iwe. Nakon {to su dopune

uvr{tene u dnevni red,skup{tinska ve}ina je bezrasprave donela odluku oizmenama i dopunama

Odluke o pribavqawu,otu|ewu i davawu u zakupnepokretnosti na teri-toriji op{tine Para}inna kojima Op{tina imajavnu svojinu, a zatim jedoneto i re{ewe o imen-ovawu komisije za davaweu zakup nepokretnostiputem prikupqawa pisanihponuda, i to poslovno-proizvodnog objekta uindustrijskoj zoni.

U nastavku sedniceizmewene su odluke o osni-vawu dve sportske ustanove,SRC “Borac” i SRC“Jedinstvo”. Z.R.

Tokom protekle sedmice,zakqu~no sa utorkom,~lanovi Op{tinskog ve}abili su tako re}i u stalnomzasedawu. Svakoga danadetaqno su pretresani rad-ni tekstovi Odluke odavawu u zakup nepokret-nosti u javnoj svojiniOp{tine i javnog oglasaza davawe te nepokretnos-ti u zakup, kao i tekstbudu}e ugovora koji }eOp{tina potpisati sazakupcem. U pitawu jeposlovno-proizvodni objekatu industrijskom parku,povr{ine 2.989,60 kvadra-ta, za koji je izdatagra|evinska dozvola, azavr{etak gradwe i prib-avqawe upotrebne dozvoleplanirano je za maj narednegodine. Na sednici Ve}aodr`anoj proteklog poned-eqka jo{ su usagla{avanineki detaqi, pa je raspra-va zakqu~ena. Tako|e je zakqu~ena raspra-va o modelu ugovora o prav-ima i obavezama Kancelarije

za upravqawe javnim ula-gawima i Op{tine Para}inu relizaciji obnove objeka-ta u javnoj svojini po pro-gramu koji je donela VladaRS. Kako je obja{weno,zakqu~iva}e se ugovori zasvaki pojedina~ni projekat,a prvi za koji je stiglauslovna saglasnost i potreb-ne su samo jo{ male korek-cije, odnosi se na rekon-strukciju osnovne {kole uDrenovcu. Tako|e, vrlo jeblizu dobijawe saglasnostiza projekte rekonstrukcijei dogradwe Centra za soci-jalni rad i O[ “RadojeDomanovi}”. Ve}nici su na ovoj sednicidali saglasnost na izve{tajkomisije iz oblasti sportao prenosu neutro{enih sred-stava Orijentiring kluba“Para}in” iz tre}eg u~etvrti kvartal i tako|e sudoneli re{ewe o prenosusredstava buxeta koje nijemogu}e iskoristiti u teku}ubuxetsku rezervu i wihovomrasporedu. Z. Ra{i}

TRAGOM PITAWA ZBOG ^EGA NE RADE NEKE ZDRAVSTVENE AMBULANTE U SELIMA

NEMA DOVOQNO LEKARA ZBOG ZABRANE ZAPO[QAVAWAU penziju je posledwih godina oti{lo 9 lekara, a po~etkom naredne godine odlazi jo{ troje

ZA PREKOMORAVSKA SELA AMBULANTA U RA[EVICI

Stanovnici nekoliko prekomoravskih sela mogu dakoriste samo centralnu ambulantu u Ra{evici, zbog~ega negoduju iako im ona nije predaleko. U Domuzdravqa nagla{avaju da je ta ambulanta dobrotehni~ki opremqena, ima EKG, tu je i apoteka, a paci-jenti iz Svojnova, Poto~ca ili Tre{wevice svakakobi morali da do|u u Ra{evicu, sa receptom po lek.

SA 75. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE PARA]IN

Uz dve ta~ke dnevnog reda iz saziva, razma-trane su jo{ dve dopune po hitnom postupku

SVAKODNEVNA ZASEDAWA OP[TINSKOG VE]A

O odluci i tekstu javnog oglasa, posle Op{tin-skog ve}a, izja{wava}e se odbornici Skup{tine

NASTAVAK IZGRADWE KANALIZACIJE I URE\EWE PROSTORA KOD DOMA KULTURE

DOGOVORENI BUDU]I RADOVI U GORWOJ MUTNICIU toku je javna nabavka kako bi se sa zapo~etom izgradwom kanalizacije nastavilo

“POD LUPOM” DAVAWE U ZAKUP HALE

PREDLOZI USVOJENIBEZ RASPRAVE

Pored centralnog Doma zdravqa, radi devetseoskih ambulanti i dve izdvojene u gradu

~etvrtak 31. oktobar 2019.4 InfrastrukturaBilten

Na osnovu novog Planageneralne regulacije kojimje obuhva}eno i naseqeCarice Milice-jug, premaautoputu, a kojim jeomogu}eno re{avawespornih imovinskih odnosaposle vi{e godina, steklisu se uslovi za izgradwu@i~ke ulice, pa je nakonobavqenih priprema onanedavno i asfaltirana.- Jo{ nekoliko ulica u

tom nasequ treba asfalti-rati u narednih godinuili godinu i po dana. Pretoga uradili smo vodovodi kanalizaciju, pa je u@i~ku kona~no stigao iasfalt. Pravo je zadovo-qstvo da smo re{ili prob-

lem o kome smo mnogopri~ali na zborovimagra|ana i na sastancimaodr`anim u Op{tini sagra|anima ove i susednihulica. To je prva ulicakoja dobija asfalt u ovom

kraju, ali bi}e asfalti-rawa i u narednom peri-odu, rekao je predsednikOp{tine Sa{a Paunovi},obilaze}i finalne radoveu @i~koj.Ove godine dosta pri-

gradskih ulica, nakonre{avawa imovinskih prob-lema, dobilo je asfaltnikolovoz, me|u wima ulaz-na saobra}ajnica u naseqeCara Du{ana bez broja, pojedna ulica u Stri{komnasequ i Ribnici,izgra|ena je [ava~ka uDankovu, a radi se i pre-ostali deo Moravske uliceu nasequ @abare u Mesnojzajednici “BrankoKrsmanovi}”. Bilo je tako|easfaltirawa naKara|or|evom brdu, aPaunovi} je dodao da ima inekoliko prilaza, prolazai ulica koji su u me|uvre-menu ugovoreni i koji jo{nisu zavr{eni samo izrazloga {to izvo|a~i nisustigli. Oni }e sigurno bitizavr{eni tokom ove jeseniili u prole}e.Podsetimo, za izgradwu

vodovodne i kanalizacionemre`e u nekoj ulici, akoona nije u vlasni{tvuOp{tine, dovoqna je samosaglasnost vlasnikaparcela da mre`a pro|e,ali za izgradwu kolovoza,odnosno asfaltirawe,parcele kroz koju prolaziulica moraju da buduop{tinske. R.B.

Po zavr{etku izgradwebetonskog kanala za pri-hvat i odvo|ewe buji~nihvoda i svih neophodnihpripremnih radova, Ulicavojvode Stepe u Planiovih dana je asfaltirana,~ime je predsednikop{tine Sa{a Paunovi}ispunio obe}awe koje je daostanovnicima tog sela naprethodnim zborovima.U MZ Plana nastavqa seprojektovawe seoskih uli-ca u dogovoru sa gra|ani-ma, a ove godine treba dabudu zavr{ene jo{ dveulice po va`e}em pro-gramu, i to u Buqanu iLe{ju, najavio je Paunovi}.Za izgradwu je ugovorenojo{ dvadesetak seoskihulica i ti radovi treba dapo~nu narednih dana ponovom programu, a reali-zova}e se tokom ove ipo~etkom naredne godine.- Nakon toga u selima

preosta}e za izgradwu samomawi broj saobra}ajno netako va`nih ulica kojekoristi mawi broj `ite-qa. Ve}ina va`nijih uli-ca u seoskim mesnim zajed-nicama je ve} re{ena. Sadave} imamo problem da unekim seoskim mesnimzajednicama pre asfalti-

rawa moramo da re{avamoimovinske probleme, a ubrdskim selima moramoda re{avamo, najpre, prob-leme buji~nih voda, naveoje jo{ Paunovi}.Takvih problema bilo jeranije i u posledweasfaltiranoj ulici uPlani, koju su buji~nevode vi{e puta razarale.Intervenisao je ~ak i[tab za vanredne situaci-je jer je ova sabra}ajnicausled velikih padavinapostajala neprohodna.Me|utim, posle izgradwebetonskog kanala, tih prob-lema vi{e ne}e biti.U ovom selu, nakon

izgradwe Ulice vojvodeStepe, ostaju samo jo{ trive}e ulice za asfaltirawe.Prva me|u wima koja }edobiti kolovoz, ka`epredsednik Saveta MZPlana Dragan Risti}, jesteulica prema grobqu, {to jebio zahtev me{tana naposledwem zboru. Ina~e, od2006. godine u ovom selu

asfaltirano je ukupno 15ulica, a do tada je bilaasfaltirana samo glavnakoja prolazi kroz selo.A Andrijana Petrovi},

bolesna devoj~ica koja uovoj ulici `ivi, nijemogla da dobije boqi pok-lon za svoj 18. ro|endan odasfaltirane ulice, doda-je Risti}. R.B.

Lepo vreme ide na rukuizvo|a~u radova, paizgradwa 9,7 kilometaranovog cevovoda zavodosnabdevawe od Izvorado Davidovca te~e br`eod planiranog tempa, pod“budnim okom” Javnogpreduze}a “Vodovod” isupervizora, koji su ~estou poseti gradili{tu.

Tokom wihovogpro{lonedeqnog obi-laska, cevi su ve} bilepostavqane u zoni ben-zinske pumpe “Dorotej”,

a od po~etne ta~keura|eno je 3.850 metara.Svi su zadovoqni tempomizgradwe i najavquju da}e sve biti gotovo preroka od 18 meseci.Slede}a faza bi}eprovla~ewe novogcevovoda ispod region-alnog puta, a zatim }ewegova trasa pratititrasu puta sve do mestaizme|u Davidovca iGlavice, gde }e se spo-jiti sa starim dovodom.

Z.R.

IZGRADWA NOVOG CEVOVODA TE^E NESMETANO

RADOVI BR@I OD PLANA

POSLE RE[AVAWA IMOVINSKIH PROBLEMA U NASEQU CARICE MILICE - JUG

IZGRA\EN KOLOVOZ U @I^KOJ ULICIOva godina je jedna od najuspe{nijih kada je u pitawu izgradwa infrastrukture u pri-

gradskim naseqima

USPE[NA GODINA ZA PRIGRADSKA NASEQA

Teku}a godina je jedna od najuspe{nijih kada je re~o izgradwi infrastrukture u prigradskim naseqi-ma, a to je bilo mogu}e, ka`e Paunovi}, jer sure{avani imovinske problemi po novom Planu gen-eralne regulacije.- Mislim da }e se ti poslovi nastaviti godinu ilidve, a onda }emo mo}i da ka`emo da sve ulice upara}inskim prigradskim naseqima imaju vodovodnu ikanalizacionu mre`u, kao i asfalt. Verovatno je da }emobiti jedna od prvih op{tina u Srbiji ove veli~ine kojaje re{ila te probleme, naglasio je Paunovi}.

OLAK[AWE ZA PORODICU \OKI]

Najzadovoqnija zavr{enom ulicom je svakakosamohrana majka Ivana \oki}, koja je i najvi{einsistirala na izgradwi. Posebno je raduje {toje pored asfalta izgra|en i pristup koji }eolak{ati prolaz invalidskih kolica neophod-nih wenoj bolesnoj }erki Andrijani.

OP[TINA ISPUNILA OBE]AWE SA PRETHODNIH ZBOROVA DATO ME[TANIMA PLANE

ASFALTIRANA ULICA VOJVODE STEPEU ovoj mesnoj zajednici preostaju jo{ tri ve}e saobra}ajnice za izgradwu

PO^ELA ZAMENA SVETIQKI

JAVNE RASVETE U SELIMA

LED SIJALICENAJPRE U

DOWEM VIDOVUZamena }e biti obavqena u svim seoskim mesnim zajed-nicama, a rezultat }e biti mawe kvarova i u{teda

KONA^NO ASFALT - Nekoliko godina re{avani su imovinski odnosi

Pre asfaltirawa izgra|en kanal za buji~ne vode

Kvarovi na javnoj rasvetinaj~e{}e je prijavqivankomunalni problem useoskim mesnim zajedni-cama na{e op{tine. Iztog razloga lokalnasamouprava, zajedno saDirekcijom za izgradwuu ~ijoj je nadle`nostiodr`avawe uli~nogosvetqewa, po~ela je real-izaciju velikog projektazamene `ivinih sijalicaled svetiqkama u svimselima na{e op{tine.Veliki posao po~eo je

pro{le sedmice najpre uDowem Vidovu, gde }eukupno biti zameweno 125uli~nih svetiqki.- Na svakom javnom skupu,po~ev od zborova o plani-rawu buxeta do sastanakakoje organizuje Savetmesne zajednice i nefor-malnih sastanaka sagra|anima, uvek je isticanproblem uli~ne rasvete.Imamo odli~nu saradwusa Direkcijom za izgrad-wu i otprilike dva putagodi{we je vr{ena zame-na postoje}ih sijalica,ali se dogodi da par danaposle zamene one naodre|enim mestima opetpregore. Postavqawem led

sijalica sigurno }emodobiti kvalitetnijeosvetqewe, a na svakoj ban-deri bi}e postavqena pojedna svetiqka, tako da }eme{tani sigurno bitizadovoqniji, isti~e Dragan@ivkovi}, predsednikSaveta MZ Dowe Vidovo.^elni ~ovek op{tine

Sa{a Paunovi} podse}ada se led rasvetom posti`udva ciqa.- Prvi je u{teda elek-

tri~ne energije i o~eku-jem veliku u{tedu kakou Dowem Vidovu, tako i udrugim selima. Drugi ciqje da imamo mnogo maweprijava kvarova. To su inaj~e{}e prijave vezaneza komunalne probleme uselima s obzirom da jo{uvek tamo imamo bele`ivine sijalice koje sebr`e kvare, objasnio jePaunovi} zna~aj ovogvelikog projekta koji serealizuje u selima.Zamenom svetiqki u svimselima, a zatim i u gradu,ima}emo urednijeosvetqewe, boqu no}nurasvetu i mawe kvarova, ai tro{kovi za elektri~nuenergiju }e biti zna~ajnomawi. R.B.

~etvrtak 31. oktobar 2019. 5Javni skupovi Bilten

Javni skup u Stubici same{tanima ovog sela bioje izuzetno pose}en, apredsednik op{tine Sa{aPaunovi} najavio je dveteme, planirawe buxeta ijavni uvid u nacrt Planadetaqne regulacijeStubica-Vidikovac. [to seti~e seoskih tema, ugov-oreno je asfaltiraweulice, {to je bio zahtev sapro{logodi{weg skupa.Re~eno je da se gradikanalizacioni kolektor,kao i kanalizacija u selu,a ugovoreno je krpqeweputa. U toku jepreparcelacija za svla~ion-ice i sportski teren ido kraja zbora dogovorenokoja }e slede}a ulica bitiasfaltirana.Pored pomenutih poslo-

va, ranije je izgra|enaneks {kole, fiskulturnasala, sportski teren, sani-ran je Doma kulture, ambu-lanta prikqu~ena navodovod, ura|ena rasveta

prema parku. Izra|en jeplan detaqne regulacijeza put Stubica-Zabrega,obavqeno ravnawe brdskihputeva...U toku je konkurs kod

Kancelarije za javna ula-gawa, a Op{tina jekonkurisala za sredstva zakanalizacioni kolektor kaPopovcu. Radi se pomenutiplan detaqne regulacije zapark Stubica-Vidikovac,seoska {kola je u programuza rekonstrukciju [vaj-carske razvojne agencije;ugovoreni su radovi za nas-tavak asfaltirawa UliceBranislava Nu{i}a. U toku

je izmena granica parcelakod fudbalskog igrali{takako bi se stekli uslovi saozakowewe. Traje javnanabavka za nastavak izgrad-we kanalizacije u selu iplanira se daqa izgradwakanala.Plan detaqne regulacijeStubica-Vidikovac prezen-tovali su predstavnicistru~nih slu`bi Op{tine.U pitawu je ure|ewepovr{ine od oko 16 hektarasa obuhvatom dela oko crkvei puta-Ulice srpskihvladara. Osim za{titeprirodnih dobara, ciq jerazvoj ovog potesa kao tur-

isti~kog lokaliteta, zatimpro{irewe i ure|ewe portecrkve... U vezi ove temebilo je puno pitawa i pred-loga, a kako je javni uvidjo{ trajao, obja{weno jeda predlozi mogu da seubele`e i razmotre. Zatim je ponovo bilo

pitawa o kanalizaciji,

asfaltirawu... Izglasanoje da prva za daqe asfalti-rawe bude ulica Belo brdo,a za wom slede}a po dogov-oru, uz koju }e se graditii kanal za buji~ne vode.Zakqu~eno je da se ovegodine asfaltira jednaulica i projektuju dve(Belo brdo i jo{ jedna).

Posle legalizacije crkveOp{tina mo`e da opredelisredstva za daqe ure|ewe,tako|e je potrebna legal-izacija i za sportski teren.Evidentirano je pitawesre|ivawa klizi{ta, zakoje mora da se utvrdinadle`nost...

N. Stankovi}

O komunalnim prob-lemima me{tani Rataraizja{wavali su se 21. okto-bra u prostorijama {kole,a predsednik op{tineSa{a Paunovi} prvo jeizvestio o poslovima kojisu do sada ura|eni, a zatimo onome {to sledi unarednom periodu. Ulica prema grobqu bi}easfaltirana, jer je to biozahtev me{tana iskazan uanketi, a tri ulice su ufazi projektovawa, posle~ega }e i one biti

asfaltirane. Posle pred-stavqawa buxeta i projekatana koje odlaze sredstva,pre{lo se na lokalne teme. Do Ratara je stigla

vodovodna mre`a, izgra|enbunar za vodosnabdevawe,voda dovedena do {kole iu znatan deo sela. Izgra|enje kanalizacioni kolek-tor za grupu sela me|ukojima je i Ratare, rekon-struisan put, asfaltirane

ulice, nasipani putevi,postavqena za{titna ogra-da oko igrali{ta, sre|enafasada {kole, a tu je iadaptacija Doma kulture,prostorije i bine u wemu,te prostora ispred. Nagrobqu se gradi kapela,Op{tina poma`e“Ratarijadu”, poqo-privrednike...Od narednih poslova, u

planu je zavr{etak izgrad-we kapele. Tako|e su ugov-oreni radovi nara{~i{}avawu potoka

izme|u Stri`e i Ratara uzoni kod auto-puta, u tokuje priprema javne nabavkeza asfaltirawe ulice pre-ma grobqu. U planu zanaredni period je i rekon-strukcija puta Ratare-Gorwe Vidovo, te ure|eweparka ispred Doma kulture.Usledila su pitawa

me{tana, jedno je bilokada }e biti ura|en putka Gorwem Vidovu,

me|utim, prisutni na zborusu se glasawem izjasnili daim je va`nije prvoasfaltirawe ulica u selunego obnova tog puta. Zaodr`avawe ~isto}e grobqai kapele odgovorni sume{tani, bio je odgovorna primedbu da ima sme}a.Kad je u pitawu prevozu~enika do {kole, on seorganizuje u slu~ajuudaqenosti ve}oj od 4kilometra, ali je mogu}ukoliko ima za timpotrebe, re~eno je na ovomzboru. Kontrola preve-like brzine vozila naregionalnom putu nijeu ingerenciji Op{tine.Me{tani su tako|etra`ili produ`etakrekonstrukcije togdr`avnog puta do Pojata,{to tako|e nije uop{tinskoj, ve} u repub-li~koj nadle`nosti.Pitali su jo{ za ost-varivawe prava na pomo}za dete sa posebnimpotrebama, nasipawe putaposle izgradwe vodovodnemre`e, mogu}nost izgrad-we toaleta u Domu kul-ture, zatim za nedostatak

lekara, preoravawe pute-va, rastiwe kod dalekovo-da, za {ta je ina~e zadu`enEPS. [to se ti~e preo-ravawa puteva, da bi nekobio ka`wen od stranekomunalne inspekcije, morabiti zate~en u prekr{aju.Tako|e, bilo je re~i i odaqoj izgradwi kanal-izacije, koju ve} ima deosela.

N. Stankovi}

U Gorwem Vidovu je dosela stigla vodovodnamre`a i prikqu~ena{kola, ali je malointeresovawa stanovnika zaprikqu~ak, istaknuto je,izme|u ostalog, na skupu utom selu, uz obja{weweda je izgradwa vodovodnemre`e i prikqu~ivaweneophodno da bi mogla dase gradi kanalizacija zakoju postoji interesovaweGorwevidovaca.Od poslova koji su

ura|eni u ovom selu, osimizgradwe vodovodnog sis-tema, istaknuti su, krozprezentaciju koju je pred-stavio predsednik op{tineSa{a Paunovi}, izgrad-wa kanalizacionog kolek-tora za grupu sela, me|ukojima je i Gorwe Vidovo,rekonstrukcija region-alnog puta, asfaltiraweulica. Izgra|en je sport-ski teren, sre|ena {kola,adaptiran Doma kulture,prostor ispred, letwapozornica. Ura|en je plandetaqne regulacije fud-

balskog igrali{ta,odr`avani su poqski pute-vi, postavqen usporiva~saobra}aja pored {kole.Obavqani su svi redovnikomunalni poslovi, a reg-istrovana poqoprivrednagazdinstva mogu da se javena dva op{tinska konkur-sa za bespovratna sredst-va aktuelna za wih.U narednom periodu pro-jektova}e se tri ulice,koje }e se kasnije iasfaltirati, a seoskok ul t urno - ume tni~kodru{tvo i daqe }e dobi-jati pomo}.Prisutni me{tani, izme|uostalog, pitali su kolikodoma}instava se dosadprikqu~ilo na vodovod ikada }e dobiti kanal-izaciju, {to zavisi samo odinteresovawa doma}insta-va, obja{weno je, jer poslesklapawa ugovora zaprikqu~ak na vodu, za pri-bli`no godinu dana mo`eda se posao izvede. Dosvih para}inskih selastigla je voda osim do

Busilovca i Golubovca, asamo {kola u Busilovcunije prikqu~ena navodovod. Gorwevidovci su, tako|e,pitali za rekonstrukcijuputa ka Rataru, ali supotom izglasali kao pri-oritet asfaltirawe uli-ca u svom selu a ne obnovulokalnog puta. Kako je iza Ratare i za GorweVidovo asfaltirawe sop-stvenih ulica va`nije odovog puta, posao wegoveobnove }e se odlo`iti,ali }e se uraditi krpqewe.Me{tani su jo{ tra`ilizabranu preoravawapoqskih puteva, {to ijeste zabraweno, ali oso-ba mora biti zate~ena uprekr{aju da bi senapisala prijava. Iznetisu i zahtevi za nabavkustolica za Dom kulture,re~eno da deo krova pro-ki{wava i da pozornicatreba da se rekonstrui{e,{to su sve evidentiralipredstavnici stru~nihslu`bi. N. Stankovi}

ZBOR ODR@AN U STUBICI, 21. OKTOBRA, BIO JE IZUZETNO POSE]EN

NASTAVI]E SE IZGRADWA KANALIZACIJEPrisutnim me{tanima predstavqen je plan detaqne regulacije Stubica-Vidikovac, u fazi izrade

ZA[TO PDR STUBICA-VIDIKOVAC

Obja{weno je da urbanisti~ki plan mo`e da semewa u skladu sa potrebama, ali je neophodan jerOp{tina mo`e da gradi samo na zemqi{tu u svomvlasni{tvu, te da plan omogu}ava da se crkva legal-izuje i omogu}i izgradwa izleti{ta. Deo premaZabregi je obuhva}en drugim planom detaqne reg-ulacije, {to omogu}ava da se ova dva dela spojeu nekom budu}em periodu, re~eno je na skupu.

ULICA PREMA GROBQU U RATARU BI]E ASFALTIRANA

Na zboru je izglasano da je va`nije asfaltirawe ulica nego obnova puta ka Rataru

OP[TINA ISPUWAVA ZAHTEVE ME[TANAU planu je zavr{etak kapele i izgradwa jo{ tri ulice posle projektovawa

PUT KA RATARU BI]E ZAKRPQEN

ZZAA GGOORRWWEEVVIIDDOOVVCCEE TTAAKKOO\\EE PPRRIIOORRIITTEETT IIZZGGRRAADDWWAA UULLIICCAA

Stubica

Gorwe Vidovo

Ratare

~etvrtak 31. oktobar 2019.6 Javni skupoviBilten

Na javnom skupu odr`anom15. oktobra u Domu kultureu Tre{wevici, predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi} predstavio jeradove koji su do sadaura|eni u selu, te sveva`ne projekte, koji tra-ju vi{e godina i iziskujupuno sredstava iz buxetaOp{tine. Me|u wima jenajva`nija izgradwa indus-trijskog parka za“Rimaster” koji planira dazaposli do hiqadu radni-ka, ~ime bi se re{io prob-lem nezaposlenosti u na{ojop{tini. U Tre{wevici je voda

dovedena do {kole,zavr{ava se rezervoar uRa{evici za potrebevodosnabdevawa svih preko-moravska sela, a od brojazainteresovanih zavisi koje}e selo prvo dobitivodovod. Asfaltirane suulice, po jedna poplo~anai betonirana, zbog terena.

Zna se slede}a za izgrad-wu u narednom periodu.Gra|eni su betonskikanali, odr`avane neas-faltirane ulice, poqskiputevi, prostor oko Doma,ambulante, bilo je radovana Domu kulture, izgra|enoigrali{te za malesportove, rekonstruisane

svla~ionice, ure|ena{kola, saniran mokri ~vor,izgra|ena fiskulturnasala; tako|e se obavqaniredovni komunalni poslovikao i u svim drugim seli-ma..U toku je priprema doku-mentacije za raspisivawejavne nabavke za asfalti-

rawe ulice Vuka Karaxi}a,teku radovi na daqemure|ewu centra sela, aTre{wevica dobija ipomo} u organizaciji “Danavina”. Pomo} dobija iseoski fudbalski klub.Na zboru je re~eno da jeu planu izrada projektno-tehni~ke dokumentacije za

re{avawe problema skele,koja ne radi godinama, aneophodna je, u vezi ~egaje bilo najvi{e pitawaprisutnih. Obja{weno je daje Op{tina uputila dopisLu~koj kapetaniji i dobi-la odgovor koji sve zakon-ski propisi moraju bitiispuweni, navedeni suuslovi za otvarawe skel-skog prelaza, za koji jepotrebno da vlasniciparcela na datom potesudaju Op{tini saglasnost zavlasni{tvo, jer je to uslovda bi op{tina gradilaobjekat. Zatim, potrebno jeizraditi projekat plovnog

objekta-skele, sa pristup-nim saobra}ajnicama udu`ini od po 50 metara saobe strane reke, {to }e nakraju pregledati i odobri-ti Sektor za tehni~kipregled skele i potrebnoje da odre|eno lice polo`istru~ni ispit za mornara-upravqawe plutaju}implovilom. Prisutni me{tani su

insistirali na jo{ jed-nom sastanku kako bi seutvrdilo ko su sve vlas-nici parcela na mestuskelskog prelaza, kako bioni preneli vlasni{tvoOp{tini. N. Stankovi}

Gra|ani na{e op{tinemogu na razli~ite na~ineda upute svoje predloge isugestije u vezi komunal-nih problema - pisanimputem Op{tini, putem saj-ta ili dru{tvenih mre`a,kao i na javnim skupovi-ma, rekao je na po~etkunedavnog zbora uGolubovcu, predsednikop{tine Sa{a Paunovi}.Nakon op{teg uvodnog

dela prezentacije, istom zasva sela, o velikim pro-jektima koji se sprovode nateritoriji op{tine,Paunovi} je predstavioizve{taj {ta je konkret-no ura|eno u Golubovcu upreteklom periodu, {tase radi i kakvi su planoviza daqe.Gra|en je kolektor za

kanalizaciju za pravacRatare, Gorwe Vidovo,Sikirica, Drenovac,Kre`binac, Busilovac iGolubovac, do koga jo{nije stigao. Asfaltiranesu ulice, rekonstruisan

deo puta, izgra|en sport-ski teren, trafo-stanica,kanal za odvo|ewe buji~nihvoda... Ure|ivani su poqs-ki putevi, organizovanprevoz |aka iz Golubovcau Busilovac... Aktuelna sudva konkursa za op{tinskupomo} registrovanim poqo-privrednim gazdinstvima -za subvencije i za sufi-nansirawe kamata za poqo-privredne kredite.Najavqen je i projekatzamene javne rasvete ledrasvetom u svim selima.Od va`nih poslova,

ura|ena je projektno-tehni~ka dokumentacija zaizgradwu glavnog dovodavode do sela, za {ta }eOp{tina konkurisati zadr`avna sredstva kodKancelarije za javna ula-gawa, kako je to ve}najavqeno medijski kaodr`avni projekat. Ugovorenisu radovi na rekonstruk-ciji dela glavnog puta krozselo i na rekonstrukcijidela puta Kre`binac-

Busilovac; u planu jenastavak izgradwe kanala,izgra|en je put do Planei kupqena parcela zafudbalsko igrali{te. Uanketi sa me{tanima uvezi pro{irewa grobqa,polovina je bila zapro{irewe postoje}eg,a polovina za novuparcelu, re~eno je naskupu. Put ka grobqu}e se re{iti u narednimmesecima. Buji~ni kanalisu projektovani i bi}eizgra|eni. Me{tani su tra`ili da

im se omogu}i rad bul-do`era za ure|ewe puteva,~ime bi mogli da re{e iput prema grobqu. Ovajpredlog je odobren iupisan. Ostala pitawaodnosila su se na rasti-we koje ugro`ava strujnidovod, {to treba prijavi-ti inspekciji, seosku pro-davnicu u stawu ru{ewa...Bilo je predloga za nasi-pawe vi{e prilaza, kao idela oko {kole koja nijeu funkciji i u izuzetno jelo{em stawu, a obja{wenoda se nasipaju putevi kojisu op{tinski i zavedenikao takvi u katastru, te daje neisplativa obnova pos-toje}eg {kolskog objektave} je racionalnije naprav-iti mawi, novi.Na kraju skupa zakqu~enoje da }e se raditi glavniput i buji~ni kanali, sani-ra}e se put ka grobqu,nasipati prilaz farmi iomogu}iti rad buldo`eraza potrebe sela.

N. Stankovi}

Na po~etku javnog skupau Tekiji, odr`anom u Domukulture, predsednik Sa{aPaunovi} izvestio je oradu u prethodnom perio-du. Izgra|eni su betonskikanali za buji~ne vode,vodovodna mre`a preosta-la zbog imovinskih prob-lema, po~elo je asfalti-rawe u Ulici cara Du{anakoje }e se nastaviti dospajawa sa gradom, upore-do sa re{avawem imovin-skih pitawa. U jednoj odulica ugovorena je izgrad-wa kanalizacije, koja }ebiti zavr{ena uskoro.Posle izlagawa o velikimprojektima, uz u~e{}eop{tine, koji su u toku, aiziskuju puno sredstava,~ime ostaje mawe zaposlove u 33 seoske i 8

gradskih mesnih zajednica,prezentovano je {ta jeura|eno u Tekiji uprethodnom periodu.Izme|u ostalog, asfalti-rawe ulica, odr`avawepoqskih puteva, izgra|enje bunar za vodosnabde-vawe, kanalizacija umnogim ulicama, kanaliza atmosferske vode,gasovodna mre`a, sportskiteren, sre|ivawe kanala nasportskom igrali{tu,adaptacija Doma kulture...Op{tina poma`eodr`avawe manifestacija,obavqa i sve uobi~ajenekomunalne poslove, ododno{ewa sme}a doprskawa komaraca... I ovdesu pomenuti op{tinskikonkursi za poqoprivred-nike i po~etak projekta

zamene postoje}e javnerasvete led svetlom.U planu su jo{ neki

poslovi, me|u kojima suugovoreni radovi naizgradwi kanalizacije uulici prema nadvo`waku,zatim ure|ewe prilazafudbalskom igrali{tu izamena stolarije na objek-tu fudbalskog kluba. Prisutni su pitali,

izme|u ostalog, kada }eu ostale ulice sti}ikanalizacija, predlaganesu razli~ite ulice zaasfaltirawe, a dobiliodgovor da }e ulice biti

asfaltirane redom, {tova`i i za kanalizaciju.Bilo je pitawa u vezipla}awa tro{kova Domakulture ukoliko se tuobavqaju komercijalniposlovi, pa je re~eno da seu tom slu~aju prostor morazakupiti, a da nijednomgra|aninu nije zabrawenokori{}ewe javnog objektau svrhe koje nisu komer-cijalne. Na primedbu nanaplatu nasipawazemqi{ta posle izrade{ahti ili se~ewa asfal-ta, obja{weno je datro{kovi prikqu~ewanisu jednaki u svim uli-cama, negde ima dodatnihtro{kova. Skup je zavr{enpitawima o mawim komu-nalnim problemima.

N. Stankovi}

OSTALA PITAWA SA ZBORA

Osim pitawa vezanih za skelu, me{tani su seinteresovali za izgradwu i ~i{}ewe kanala, javnurasvetu, za koju je obja{weno da }e biti zamewenakvalitetnijim led rasvetom, za ure|ewe grobqa, za~ije su odr`avawe odgovorni sami me{tani.Zdravstvena ambulanta ne radi zbog nedostatka lekara,a razlog je zabrana zapo{qavawa u javnom sektoru.

SA STANOVNICIMA TRE[WEVICE O INFRASTRUKTURNIM I KOMUNALNIM PROBLEMIMA

PREDSTOJI NASTAVAK ASFALTIRAWATraju radovi na daqem ure|ewu centra sela, a po~etak izgradwe vodovodne mre`e zavisi od zainteresovanosti za prikqu~ak

JAVNI SKUP O PLANIRAWU BUXETA U GOLUBOVCU

RADI]E SE GLAVNI PUT I KANALIZa izgradwu dovoda vode Op{tina }e konkurisati za dr`avna sredstva

ME[TANI TEKIJE NA ZBORU UTVR\IVALI SVOJE PRIORITETE

UGOVORENA IZGRADWAKANALIZACIJE

Ovaj posao predstoji u ulici prema nadvo`waku i nas-tavi}e se, zatim, u drugim ulicama po planu

Golubovac

Tekija

Tre{wevica

~etvrtak 31. oktobar 2019. 7Javni skupovi Bilten

Imovinsko re{avawe fud-balskog terena radi wegov-og pro{irewa i asfalti-rawa susedne ulice prive-deno je kraju jer je odbi-jena `alba napreparcelaciju, tako daOp{tina mo`e da pristupipreparcelaciji i daformira budu}i teren,re~eno je, izme|u ostalog,na javnom skupu u Poto~cu.Za naredni period ugov-orena je izgradwa dveulice, radi}e se i ona~iji su kolovoz odnelebuji~ne vode, a izgradwavodovoda mo`e da se plani-ra ve} od slede}e godine,u zavisnosti od intereso-vawa. Gradi}e se prvo uonom podjuhorskom selugde ima najvi{e intereso-vawa za prikqu~ak.Nakon {to je predstaviosve tro{kove buxeta,posebno za velike projek-te, predsednik op{tineSa{a Paunovi} podsetio je

na prethodne poslove uselu: asfaltirano je vi{eulica, gra|eni su kanali ipopravqaju se, obezbe|en jedovod vode i prikqu~ena{kola, a rezervoar koji seprivodi kraju u susednojRa{evici omogu}i}eodr`avawe stabilnog pri-tiska u vodovodnimmre`ama svih podjuhorskihsela. Sanirana je fasadaDoma kulture, renoviranasala i jedna prostorija,iza je sagra|en sportskiteren, rekonstruisan krovna ambulanti. Izgra|ena jei trafo-stanica, fiskul-turna sala za {kolu,popravqena ograda. Radipro{irewa fudbaskog ter-ena, {to je bio va`anzahtev na zborovima,ura|en je plan detaqaneregualacije i re{avani suimovinski odnosi. Data jepomo} crkvi, poqo-privrednicima, nasipanisu poqski putevi, obavqani

svi redovni poslovi poputizno{ewa sme}a, odr`avawajavne rasvete, putnog pojasa,prskawa komaraca...I u narednom periodu

bi}e asfaltirawa ulica iOp{tina }e re{avatidimenzije fudbalskog tere-na, kako bi taj posao priv-ela kraju. Me{tani sutra`ili dodatna poja{wewaza igrali{te, a na pitawevezano za bunar koji je pre-

su{io u individualnomdoma}instvu, odgovor je bioda je op{tinski plan da sevoda iz gradskog vodovodadovede za celo selo.Da je “trava u kom{ijskomdvori{tu zelenija” i uPoto~cu se potvrdilo, jerje izneta tvrdwa da je tu

ra|eno mawe nego u drugimselima, uz navo|ewe susedneRa{evice za primer.Usledilo je obja{wewe daje voda stigla prvo doRa{evice iz tehni~kihrazloga (zbog mosta), zbog~ega se tamo gradi i rez-ervoar, ali }e on obezbe-

diti uredno vodosnabde-vawe svih prekomoravskihsela. Ambulanta u Ra{evi-ci predvi|ena je jo{starim dr`avnim planom,a nedostatak lekara glavnije razlog {to ne radiambulanta u Poto~cu.

Z. Ra{i}

U Svojnovu su ve} ugovoreni radoviza asfaltirawe Ulice VukaKaraxi}a, projektuje se velikikanal u Juhorskoj ulici, {to jebio zahtev sa prethodnog skupa, a uplanu je izrada propusta-prelazaza atmosferske vode na putu zamanastir. Bez ve} ugovorene ulice,preostale su jo{ tri za izgradwukoje se sigurno mogu uraditi unarednom ~etvorogodi{wem man-datu, re~eno je, izme|u ostalog, naposledwem zboru u ovom selu.

Me{tani su dali predlog koja }eulica za projektovawe biti prva,a imali su i mnoga druga pitawavezana za daqu izgradwu kanala,po~etak izgradwe vodovodne mre`e,rad ambulante... Slede}i betons-ki kanal mo`e se graditi nakonizgradwe kanala koji se ve} pro-jektuje, a koji ko{ta vi{e odasfaltirawa ulice, bio je odgov-or na jedno od pitawa. Vodovodnamre`a mo`e se planirati pozavr{etku ovog posla u Ra{evi-ci, a gde }e se prvo graditi - uSvojnovu, Poto~cu ili Tre{wevi-

ci, zavisi od interesovawa zaprikqu~ak. [to se ti~e ambulanteu Svojnovu, ba{ kao i u Poto~cu,ona ne radi jer nema lekara zbogzabrane zapo{qavawa u javnom sek-toru. Kad je o zemqoradni~kimzadrugama re~, Op{tina }e radopomo}i wihovo osnivawe ako jojse zainteresovani gra|ani obrate zapomo} sa tom inicijativom.Ina~e, u prvom delu zbora,

Paunovi} je kroz prezentaciju naveo{to je sve ranijih godina ura|eno

u ovom selu, odasfaltirawa bro-jnih ulica,ukqu~uju}i put kamanastiru (gde jeizgra|en most),izgradwe kanala,trafo-stanice,s v l a ~ i o n i c a ,rekonstrukcijeDoma kulture,{kole, gde jeura|eno jo{ cen-tralno grejawe imokri ~vor,izgra|en i ogra|ensportski teren.Tako|e, ure|en jecentralni Trg

slobode, Op{tina poma`e organi-zaciju manifestacije “Dani kul-ture”, anga`ovani su volonteri,pomo} su dobijali poqoprivredni-ci i seoski fubalski klub, uz sveostale uobi~ajene redovne posloveu selu... Paunovi} je tako|e podse-tio i na dva aktuelna konkursa zaregistrovana poqoprivredna gazdin-stva, kao i na ~iwenicu da velikiprojekti u kojima op{tina u~estvu-je buxetskim sredstvima smawujumogu}nost za re{avawe problema u33 sela i osam gradskih mesnihzajednica. Z. Ra{i}

Osmorazredna {kola uSikirici nalazi se u pro-gramu rekonstrukcije me|unar-odnim sredstvima i bi}e kom-pletno obnovqena, a sem toga,projektuje se Ulica BrankaKrsmanovi}a u delu ispodsela i nakon izbora izvo|a~aradova, bi}e asfaltirana,re~eno je na javnom skupu utom selu, ~etvrtom po redu 17.oktobra, odr`anom u {koli.Na osnovu zahteva, jedna odulica bi}e sre|ena u pri-vatnoj re`iji, rezanim asfal-tom. Kanalizacioni kolek-tor stigao je blizu Sikirice,a u Drenovcu se nastavqaizgradwa vodovodne mre`e ivide}e se koje }e narednoselo biti na redu. Na zboruje “pao” i dogovor koja jeslede}a ulica za asfalti-rawe. Izme|u dve mogu}nosti- prema igrali{tu ili pre-ma Drenovcu, prisutni subili za staru ulicu premaigrali{tu, koju svi koristei koja je nekada imala asfaltali je on potpuno propao.Nakon op{teg i pojedina~nog

dela prezentacije, Sikiri~anisu imali dosta pitawa.Rastiwe pored poqskih pute-va i ovde je veliki problem,pogotovu put do Morave, pa jere~eno da }e Op{tinapoku{ati da organizuje ekipeda ra{~isti glavne poqskeputeve, od kojih su neki pre-orani, ali veliki problem jekako na}i radnike, kao ineure|enost imovine. Projekat regulacije potokamora da se radi ponovo, a kadje re~ o dotrajalom Domukulture, Paunovi} je rekao dabi on morao da se radi sko-ro kao nova zgrada i da bi toko{talo dvadesetak milionadinara, te da nije racional-no da se u Sikirici pravidom kada jo{ nema vodovoda,kanalizacije... Za skupove,sem toga, mo`e da se koristinova fiskulturna sala {kole,koja ispuwava sve uslove.U prethodnom periodu, kakoje predstavqeno kroz izve{taj,do Sikirice je stigao vodovodi prikqu~ena je {kola, kas-nije i ambulanta; rekonstru-

isan je dr`avni put R-214,asfaltirane su mnoge ulice;izgra|ene svla~ionice na fud-balskom terenu, mali sport-ski teren presvu~en je novimasfaltom; sre|en je deo fasadena {koli, izgra|ena novafiskulturna sala, postavqenusporiva~ saobra}aja ispred teobrazovne ustanove... ZaSikiricu su bitni i izvedeniradovi na objektu i balon-halibudu}eg Centra zaistra`ivawe neolita Balkana.Tako|e, ure|ivani su poqskiputevi, fudbalski klub ipoqoprivrednici su dobijalipomo}, obavqani su sviredovni komunalni poslovi,anga`ovani su i volonteri.

Z. Ra{i}

FUDBALSKO IGRALI[TE I ASFALTIRAWE I DAQE GLAVNE TEME U POTO^CU

DVE ULICE UGOVORENE ZA IZGRADWUU ovom selu se od slede}e godine mo`e planirati i izgradwa vodovodne mre`e, {to zavisi od interesovawa za prikqu~ewe

^I[]EWE POTOKA

Jedno od pitawa prisut-nih me{tana odnosilose na pro~i{}avaweseoskog potoka, {to jemogu}e jedino ako je onzvani~no u katastru.Potoci sa Juhora su ukatastru samo delom,re~eno je na skupu, zbog~ega je za taj posaoneophodna pisana saglas-nost vlasnika parcelakojim potok prolazi.

DOGOVOR O PRIORITETNIM POSLOVIMA NA ZBORU U SIKIRICIME[TANI SVOJNOVA IMALI SU DOSTA PITAWA ZA PREDSEDNIKA

SLO@NI OKO DAQEG ASFALTIRAWANakon Ulice Branka Krsmanovi}a, prisutni su se dogovorili da ulicapored igrali{ta koju svi koriste bude slede}a za asfaltirawe

OD ULICA I KANALA, DO ZADRUGASve preostale ulice u Svojnovu bi}e izgra|eneu narednom ~etvorogodi{wem mandatu

KONKURSI ZA

POQOPRIVREDNIKE

Kao i u svim selima,prisutni zboru suobave{teni da teku dvaop{tinska konkursa namewe-na poqoprivrednim gazdin-stvima - za subvencije i zasufinsirawe kamata poqo-privrednih kredita. Rok zaprijavqivawe je 31. oktobar.

Sikirica

Poto~ac

Svojnovo

~etvrtak 31. oktobar 2019.8 Javni skupoviBilten

Na zboru o planirawuop{tinskog buxeta za 2019.godinu u Mesnoj zajednici[aludovac, prisutnime{tani su se izjasnili daje nastavak izgradwe kanal-izacije prioritetetanposao za selo. Drugi zahtevkoji o~ekuju da bude re{enjeste nastavak izgradweUlice carice Milice,pored {kole. Ovi radovisu ve} ugovoreni, izneto jena skupu, kao i radovi na~i{}ewu kanala-potokapreko puta Doma kulture.U planu je i ure|ewe pros-tora ispred Doma. Tako|e,u toku su radovi zazavr{etak mokrog poqa.Za [aludov~ane bitna

je i sanacija dva poqskaputa koja vode do wihovihimawa koje Uprava zapoqoprivredu iz objek-tivnih razloga nije moglada uredi, te je dogovorenoda Op{tina na|e nekodrugo re{ewe.

Izve{taj o radu stru~nihop{tinskih slu`bi zaprethodni period koji jeprezentovao Sa{aPaunovi}, predsednikOp{tine, jasno govorikoliko je lokalnasamouprava u~inila zarazvoj ove mesne zajednice.U [aludovcu je izgra|en

rezervoar za vodosnabde-vawe i vodovodna mre`a,gra|ena je kanalizacija ikanalizacioni kolektor,mokra poqa, asfaltiranje ili poplo~an velikibroj ulica, obavqena jerekonstrukcija puta krozselo, nasipani su poqskiputevi...

U ovoj mesnoj zajednici je,tako|e, izgra|ena nova{kola (kod koje supostavqeni usporiva~i sao-bra}aja), sportski teren,adaptirana je sala domakulture, a Op{tina jepomagala i rad udru`ewagra|ana, te je upu}ivanapomo} poqoprivrednom

udru`ewu i fudbalskomklubu. Prisutni na skupuobave{teni su da su utoku dva konkursa na kojese poqoprivrednici, odnos-no registrovana poqo-privredna gazdinstva, mogujaviti kako bi ostvarilinov~anu pomo} Op{tine.Tako|e, uspe{no sure{avani teku}i komu-nalni problemi, obavqanoje izno{ewe otpada,

odr`avawe javne rasvete,putnih pojaseva i pravaca,postavqeni su smerokazi,prskani komarci i mnogidrugi poslovi...Na zahtev me{tana, za

[aludovac je izra|en iPlan detaqne regulacije zapotrebe legalizacije fud-balskog terena i izgradwesvla~ionica, kako bi ovoigrali{te ispunilo usloveza takmi~arski sport. R.B.

@iteqi Kla~evice imali sutako|e priliku da se na zboruizjasne o problemima kojebi `eleli da re{e u nared-noj godini, a predsednikop{tine ih je krozprezentaciju, na po~etku, pod-setio na sva dosada{wa ula-gawa lokalne samouprave kakou projekte od interesa zacelu lokalnu zajednicu, takoi na konkretne poslove uKla~evici. Za me{tane ovog sela jenajva`nije, prema zahte-vima koji su se ~uli naskupu, nastaviti izgrad-wu preostalih ulica irekonstrukciju op{tin-skog puta Kla~evica-DowaMutnica, izgraditi kanalpored ovog puta, objekatmesne zajednice i spre~itipadawe pra{ine na delovenaseqa i puteva koji senalaze u neposrednoj blizi-ni rudnika "Plana". Urazgovoru na ovu temuobja{weno je da su svarudna bogatstva u vlas-ni{tvu dr`ave, te jeneophodno da samistanovnici Kla~evice ovajproblem prijave nadle`nim

inspekcijama, kako bi seproblem uz pomo} lokalnesamouprave u budu}nostire{avao.I u ovom selu prethodnihgodina zavr{eno je mnogoinfrastrukturnih radova.Najvi{e je izdvojeno zakompletnu rekonstrukcijudela op{tinskog putaKla~evica-Dowa Mutnica,~ime je lokalna samoupra-va ispunila obe}awe datome{tanima kojima je tajput jedina veza sa gradom.Podse}awa radi, rekon-strukcije lokalnih putevanije bilo vi{e godina jerje akcenat bio na izgrad-wi ulica u selima, a zbogtoga {to je dr`ava umaw-ila takse na registracijumotornih vozila koje sukori{}ene u ovu svrhu,pa nije bilo dovoqno paraza sve.Kako je predstavqeno

kroz izve{taj o radu, uKla~evici su asfaltiraneulice, gra|eni kanali zaodvo|ewe buji~nih voda,ura|ena drena`a kod{kole, a zahtev me{tanaje da se ti kanali grade i

daqe. Izgra|en je rezer-voar za vodu, asfaltiranesu sve najva`nije ulice,ra|ena je rekonstrukcijaregionalnog puta M-5, delapomenutog op{tinskog putaka Dowoj Mutnici; tako|ese radilo na izgradwikanalizacionog kolektoraza Dowu Mutnicu, Izvor iKla~evicu. Izgra|en je iopremqen sportski teren,ure|en prostor ispred{kole, izra|en plan detaqneregulacije za fudbalskoigrali{te. Kao i u svimselima, odr`avani su poqs-ki putevi, putni pojasevi,javna rasveta, prskani komar-ci... a Op{tina je re{avalai sve teku}e komunalneprobleme.Sastanak je protekao u

konstruktivnoj atmosferiako zanemarimo prozivkeupu}ene savetu ove mesnezajednice na ra~un wenograda. Za naredni periodugovoren je nastavakure|ewa prostora ispred{kole, sa postavqawemmobilijara, kao i nas-tavak izgradwe kanala uselu. R.B.

Kroz izve{taj o radulokalne samouprave zaprethodne periode, kojije u~esnicima zbora uZabregi o planirawuop{tinskog buxeta prezen-tovao Sa{a Paunovi},predsednik op{tine,mogu}e je pratiti razvojovog sela. Izgra|en jeveliki broj ulica, gdenije bilo tehni~kih uslo-va za asfaltiraweobavqeno je poplo~avawe,oko 80 odsto selapokriveno jev o d o v o d n o mm r e ` o m .Odr`avani supoqski putevi, awihovo nasipawese predvi|a i unarednom periodu.Renovirana jefasada {kole,izgra|en mokri~vor, teren zamale sportove is v l a ~ i o n i c e .Obavqeni su ipripremni radoviza restauracijucrkve SvetogJovana Glavoseka, ure|ivanput prema manastiru. Uzto, uspe{no su re{avaniteku}i komunalni prob-lemi, upu}ivana je pomo}poqoprivrednom udru`ewu,lokalnom kulturno-umet-ni~kom dru{tvu, te zaodr`avawe manifestacija.Obavqano je redovnoprskawe protiv komara-

ca, izno{ewe komunalnogotpada, odr`avawe putnogpojasa... Prisutni suobave{teni da Op{tinaovog trenutka sprovodidva konkursa za poqo-privrednike, na koja semogu javiti do kraja mese-ca. Odr`avana je i javnarasveta, a na zborunajavqen veliki projekatwene rekonstrukcije, kojipodrazumeva postavqaweekonomi~nih led sijalica

u svim selima, {to }e,delom, finansiratiEvropska banka za rekon-strukciju.U toku je izrada dva

plana detaqne regulacije,od kojih se jedan odnosi napodru~je manastira pre-ma Popovcu, nizvodno odZabrege, a drugi je vezanza put Zabrega- Sisevac,

{to su i sami me{tanitra`ili. To podrazumevare{avawe imovinskihproblema i kasnije inve-stirawe Op{tine u infra-strukturu na ovim pros-torima, {to je zna~ajno zabudu}i razvoj seoskog tur-izma, objasnio je Paunovi},dodav{i da o~ekuje da }eova ulagawa doneti i novaradna mesta.Za Zabre`ane je va`na

predstoje}a rekonstruk-

cija mati~ne {kole uPopovcu iz me|unarodnihsredstava, a me{tani tra`eizgradwu staze od svoje{kole do asfaltnog puta,kao i nastavak izgradwevodovodne mre`e. Tako|e,ugovorene su jo{ dve uliceza izgradwu i radovi nasre|ivawu Doma kulture.

R.B.

JAVNI SKUP SA PREDSEDNIKOM OP[TINE ODR@AN U KLA^EVICI ZBOR U ZABREGI BIO JE JEDAN U NIZU PRO[LE SEDMICE

KANALI ]E SE GRADITI DAQEZa ovo selo vrlo je zna~ajna pro{logodi{wa rekonstruk-cija dela op{tinskog puta Kla~evica-Dowa Mutnica

PLANOVI ZA RAZVOJSEOSKOG TURIZMA

Iz tog razloga, u toku je izrada dva plana detaqne regu-lacije, na potesu manastira i za put ka Sisevcu

[TA SU TRA@ILI STANOVNICI MESNE ZAJEDNICE [ALUDOVAC NA ZBORU

ZA SELO NAJVA@NIJA KANALIZACIJAUgovoreni su i radovi za asfaltirawe Ulice carice Milice, kao i ~i{}ewe kanala za odvo|ewe buji~nih voda

BITNI PROJEKTI ZA SVE

Paunovi} je upoznao i me{tane [aludovca sa bit-nim uticajima na plan buxeta velikih infra-strukturnih projekata koji se finansiraju sredstvimaEvropske unije, [vajcarske razvojne agencije idr`avne Kancelarije za javna ulagawa, uz u~e{}eOp{tine. Te investicije odnose velika buxetskasredstva i zna~ajne su za celu lokalnu zajednicu,posebno izgradwa industrijskog parka za potrebekompanije “Rimaster”. koja }e zaposliti do 1.000qudi. Ostale velike investicije su izgradwa sis-tema odbrane od poplava, adaptacija {est {kola,bolnice, Centra za socijalni rad, te unapre|ewesistema vodosnabdevawa.

Zabrega

Kla~evica

[aludovac

~etvrtak 31. oktobar 2019. 9Javni skupovi Bilten

Na po~etku javnog skupa uDrenovcu, 16. oktobra uprostoriji {kole, predsed-nik op{tine Sa{a Paunovi}je govorio o radovima kojisu izvedeni u ovoj mesnojzajednici. Me|u wima subili radovi u {koli, anajavqeno je da tek sledeobimni radovi na rekon-strukciji {kolskog objektau okviru projekta kojifinansira Kancelarija zajavna ulagawa i delomOp{tina. U tom projektu jejo{ gradska {kola “RadojeDomanovi}”, a radi}e setako|e {kole u Popovcu,Buqanu, Stubici iSikirici, {to finansira[vajcarska razvojna agencija. Za Drenovac, najavqeno jeasfaltirawe jo{ dve ulice,Branka Radi~evi}a iSin|eli}eve, koje su ve}ugovorene, kao i uobi~ajenoure|ivawe poqskih puteva.Bitna je i zamena glavnogcevovoda i izgradwa {estnovih bunara, jer }e iDrenovac biti prikqu~en na

vodovod u gradu. [kola jeve} prikqu~ena i izgradwavodovodne mre`e je u toku.Tako|e je zna~ajna i izgrad-wa kanalizacionog kolektoraza nekoliko sela, ukqu~uju}ii Drenovac. U toku suradovi na izgradwi pijaceiza Doma kulture, a ura|enplan detaqne regulacije zaure|ewe prostora za izgrad-wu sportskog terena. Drenov~ani su tra`ili

vi{e dana rada lekara useoskoj ambulanti; bilo jepitawa u vezi poqo-privrednih subvencija, divqedeponije na wivi, daqeg

asfaltirawe regionalnogputa, sve do Pojata.Obja{weno je da svakonepropisno bacawe sme}amora da se re{i prijavomkod komunalne inspekcije, a{to se ti~e regionalnogputa, on je u dr`avnojnadle`nosti. Nastavakasfaltirawa bio je u planu2014. godine, ali su sredstvatada preusmerena zbog popla-va u Srbiji. Za nedostataklekara Doma zdravqa za radu seoskim ambulantama jeodgovorna zabranazapo{qavawa u javnom sek-toru. Izme|u ostalog, ~ule

su se `albe na stawe{kole koja ve} du`e vreme~eka na rekonstrukciju,odgovor je bio da }e rekon-strukcije biti prekoKancelarije za javna ula-gawa, te da Op{tina, zbogtoga, ne mo`e da ula`e tu

svoja sredstva. Jedno pitaweodnosilo se na dogradwusvla~ionica iza ure|enogDoma kulture, za {ta jere~eno da je mogu}e akopostoji prostor.Postavqeno je pitawe zaure|ewe terena za male

sportove, {to zahteva pro-jektovawe objekta, a zatimje usledio dogovor okoredosleda daqeg asfalti-rawa ulica. Sve ulice }evremenom biti asfalti-rane, jedna po jedna.

N. Stankovi}

Do Kre`binca je stigaovodovod i prikqu~ena je{kola, nasipan je deo puta,~i{}en deo betonskih kanala,a jedan deo treba i da serekonstrui{e, kako su rek-li neki od me{tana, jer uovom selu su buji~ni kanaliveoma va`ni i dugi, ~akkilometar i po. Navedenoje i da se dva preseka na putuRovawa ~esto nasipaju ali ihbuji~ne vode odnose, {to bitrebalo spre~iti, pa suradovi u toku. Izgra|eni sukanali-prelazi za atmos-ferske vode na tri lokaci-je i o~i{}eni betonskikanali od nanosa muqa izemqe. U prethodnom periodu rekon-struisan je put od region-

alnog do Kre`binca, deoni-ca puta Kre`binac-Busilovac,asfaltirane su ulice, gra|enikanali za odvod buji~nihvoda, napisani poqski pute-vi, saniran odron, ogra|enfudbalski i izgra|en sport-ski teren, ure|ivana je{kola, mokri ~vor i gre-jawe, upu}ena pomo} zaizgradwu crkve. Poplo~anje prostor ispred mesnezajednice, zamewen deo kro-va na Domu kulture,izgra|ena trafo-stanica, apredsednik je podsetio i nadva op{tinska konkursa zapoqoprivredne proizvo|a~e,za subvencije i za sufi-nansirawe kamate za poqo-privredne kredite, koji suu toku do kraja oktobra.

U narednom periodu uplanu je ure|ewe prostoraispred Doma kulture. Tokomrazgovora dogovoreno je da}e se re{avati imovinskiproblemi neophodni zaasfaltirawe ulica, {tonije mogu}e bez projekto-vawa posle preparcelacije.Projektova}e se i kanali zaodvod buji~nih voda.Me|u predlozima je bilo

i ~i{}ewe potoka u cen-tru sela zbog male pro-pusne mo}i ispod mosta,{to je evidentirano iodobreno. U dowem delusela od nadvo`waka potreb-no je uraditi kanal za odvodvode do potoka i o~ekuje seda }e se to uraditi slede}egodine. Pitawe je bilo i

da li }e se nastaviti pomo}Op{tine u izgradwi ver-skog objekta, za koji pro{legodine nisu stigli da isko-riste sredstva, pa su vra}ena,na {ta je re~eno da }eOp{tina ponovo objavitikonkurs za sredstva za tunamenu. Bilo je re~i i ougro`avawu doma}instava odvode iz ~esme jer kanal kojije sprovodi nije regulisan,{to je evidentirano, zatimpitawa kada }e bitiizgra|ena kanalizacija, za{ta je re~eno da se sadakanalizacija gradi u desetsela, a za Kre`binac }eop{tina konkurisati zadr`avna sredstva.Pomenuto je ~i{}ewe

grobqa, koje po propisimatreba da odr`avaju me{tani,~i{}ewe seoske deponijekod jezera, {to se mo`eurediti radom buldo`erakada dolazi da ure|ujeputeve. Predlagane surazli~ite ulice za asfalti-rawe, re{avawe imovin-skih problema oko vlas-ni{tva igrali{ta, a najve}ideo sastanka bio je posve}enbuji~nim kanalima - izgrad-wi i ~i{}ewu. U zakqu~kuje re~eno da }e se nas-taviti asfaltirawe ulica,projektovawe kanala,ure|ewe prostora ispredDoma i nasipawe.

N. Stankovi}

I Siwi Vir, kao i ostala pod-juhorska sela para}inske op{tine, imaproblem sa buji~nim vodama sa Juhora,pa je Op{tina izradila projekat zaure|ewe potoka i kanala za ovumalu mesnu zajednicu. Me|utim, predobijawa gra|evinske dozvole iizgradwe, potrebno je re{iti imovin-sko-pravne odnose, pa }e na tomelokalna samouprava raditi u nared-nom periodu.U ovom selu, tako|e, postoji

mogu}nost izgradwe vodovodne mre`ejer je napravqen glavni cevovod zaprekomoravska sela, a zavr{ava se ineophodni rezervoar u Ra{evicikoji }e obezbediti stabilnostvodosnabdevawa. Da li }e se vodovod-na mre`a graditi prvo u Tre{wevi-ci i Siwem Viru, ili Poto~cu iSvojnovu, zavisi prevashodno odtoga u kojim selima ve}i brojstanovnika `eli prikqu~ewe.Prethodnih godina u Siwem Viru

asfaltirane su ulice, renoviran jeDom kulture i ure|en prostor ispredwega. Tako|e su dogra|ene svla~ion-ice za fudbalski klub i rekon-struisan je mali sportski teren.A za |ake iz Siweg Vira svakako

je od va`nosti i izgra|ena fiskul-turna sala u sastavu osmorazredne{kole u susednoj Tre{wevici.

Z. Ra{i}

NA ZBORU U DRENOVCU, 16. OKTOBRA, NAJAVQENA I JEDNA VELIKA INVESTICIJA

KOMPLETNA OBNOVA OSMORAZREDNE [KOLEPored ovog dr`avnog projekta uz u~e{}e Op{tine, ugovoreno je asfaltirawe jo{ dve ulice, a gradi se i pijaca iza Doma kulture

[TA JE VE] URA\ENO

U prethodnom periodu bilo je rekonstrukcije region-alnog puta R-214, asfaltirawa ulica, ure|ivawapoqskih puteva, izgradwe kanala; ure|en je sport-ski teren u selu, svla~ionice, rekonstruisana {kol-ska sala, ambulanta, renoviran Dom kulture, ogradaoko wega, velika sala je ove godine predata naupotrebu “Spasovdanskom vezu”. Op{tina je dalapomo} za izgradwu crkve, “Paprikijadu”, KUD, pomoglaizgradwu budu}eg Centra za prou~avawe neolita Balkana.Postavqeni su usporiva~i saobra}aja kod {kole...

KANALI ZA ODVOD BUJI^NIH VODA VEOMA VA@NI ZA KRE@BINAC

PROBLEMIMOVINSKO-PRAVNI ODNOSII ova mala mesna zajed-nica ima}e mogu}nostizgradwe vodovodnemre`e jer se zavr{avarezervoar u Ra{evici

ZA SIWI VIR PROJEKTOVANO

URE\EWE POTOKA I KANALA

NASTAVQA SE PROJEKTOVAWE KANALA I ULICAU planu je tako|e nastavak ure|ewa prostora ispred Doma kulture

Kre`binac

Drenovac

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 31. oktobar 2019. ~etvrtak 31. oktobar 2019.

Student {este godineMedicinskog fakulteta uBeogradu, Du{an Brki}, izStri`e, sa prose~nomocenom 9,68, bio jepolovinom septembra uBelgiji, u Antverpenu, naMe|unarodnom kongresustudenata medicine. Ovajkongres okupqa mladeistra`iva~e iz celog sve-ta, a Brki} je prezentovaosvoj nau~no-istra`iva~kirad iz interne medicinevezan za {titnu `lezdu.Istra`ivawe je, obja{wava,u saradwi sa mentorom -redovnim profesoromMedicinskog fakulteta uBeogradu, sproveo naKlinici za endokrinologi-ju Klini~kog centra Srbije.

- Taj rad sam odbranio namini simpozijumu naMedicinskom fakultetukrajem marta, i to jeuobi~ajeni postupak zasticawe prava na prezento-vawe rada na Kongresu stu-denata biomedicinskih nau-ka Srbije, odr`anom naKopaoniku. Moja prezentaci-ja na tom kongresu proteklaje sa najvi{im ocenama ipohvalama stru~ne komisi-je, a on je i u Kwizi sa`eta-ka kongresa, koja je zvani~nidokument centara za nau~no-istra`iva~ku delatnoststudenata medicine u Srbiji,ispri~ao nam je, po povratkuiz Belgije, Du{an.U julu je sa tim radom

konkurisao za u~e{}e na

Me|unarodnom studentskomkongresu u Antverpenu.Naravno, pozvan je. Imaoje prezentaciju, u~estvovaona postprezentaciji, dok suse radionice odr`avale uuniverzitetskoj bolnici.- Bilo je stotinu u~esni-ka, aktivnih i pasivnih.Mada je moj rad bio izinterne medicine, poha|aosam radionicu robotskehirurgije jer me hirurgijanajvi{e interesuje. Dosadsam napisao dva nau~na radaiz interne oblasti, a natre}em, iz hirurgije, upra-vo radim, jer sam nedavnopolo`io i taj ispit.Ina~e, prvi put u bolni-ci u Antverpenu sedeo samza da Vin~i robotom.Utisak je impresivan. Tajkongres je bio za menedragoceno iskustvo, madaMedicinski fakultet uBelgiji nije prvi koji samobi{ao u inostranstvu.Bio sam i u Nema~koj,Gr~koj. Jedina prednost kojuu medicini u svetu imajujeste tehnologija. Van toga,{to se ti~e fonda znawai odnosa izme|u profeso-ra i studenata, mi smo uprednosti. Zato {to smonau~ili da radimo u drugim,da ne ka`em lo{ijimuslovima ali bez vrhunsketehnologije, mi moramovi{e da razmi{qamo svo-jom glavom. A to je veli-ka prednost srpskih lekara,tvrdi Du{an.

Planovi ovog mladog~oveka usmereni su ka u~ewui sticawu prakti~nogiskustva na klinikama uSrbiji i u inostranstvu. Ada ima podr{ku - ima. Iod Op{tine Para}in, kojaje iz buxeta finansirala deowegovih tro{kova radiu~e{}a na kongresu uBelgiji. Z. Ra{i}

Na posledwem ovogo-di{wem va{aru uPara}inu, na SvetogTomu, bio je nezapam}enbroj prodavaca i kupaca,verovatno zbog toga {toje vreme bilo pravoletwe. Ovaj va{ar je biospecifi~an jo{ po jed-nom - Op{tina Para}inimala je svoj {tand,omogu}iv{i takogra|anima da u razgov-oru sa predsednikomop{tine i drugim pred-stavnicima op{tinskihslu`bi, u~estvuju li~nou kreirawu budu}ih

op{tinskih poslova. Dadaju primedbe, sugesti-je, ali i da iznesuproblem.A gra|ani su tu prilikui te kako koristili.Zastajkivali su, poz-dravqali predsednika,fotografisali se sawim, iznosili ideje,ukazivali na probleme...Para}in je jedinstve-

na op{tina u Srbiji potome {to poslove plani-ra uz u~e{}e gra|ana nazborovima, kroz anketi-rawe, razgovore od ku}edo ku}e... [tand na

va{aru, gde cirkuli{eveliki broj qudi, bio jestepenik vi{e u tomzajedni~kom kreirawubuxeta. Svako ko je`eleo mogao je da pop-uni anketu, a bila je toobostrano dobra prili-ka - za predsednikaop{tine Sa{u Paunovi}ai ostale prisutne na{tandu da ~uju sugesti-je gra|ana, a za gra|ane,da iz prve ruke dobijusavet kako da re{e nekisvoj problem, ako jenadle`nost op{tinska.A kako je rekao

Paunovi}, neke iznetekomunalne probleme jebilo mogu}e brzo re{iti,recimo izlaskominspekcije na teren,dok su ozbiqniji prob-lemi evidentirani. Svi koji su postavili

pitawe, a nisu dobili

odgovor odmah na {tan-du, dobi}e ga u pisanomobliku narednih dana. Usvakom slu~aju, gra|anisu bili prijatno izne-na|eni jo{ jednim direk-tnim na~inom komu-nikacije sa predsed-nikom. Z.Ra{i}

Para}inska Grza, tvrdeplaninari, bukvalno jesinonim Treking ligeSrbije, a za pet godinawenog postojawa zavr{nicaovog takmi~ewa uvek seodvijala na stazama Ju`nogKu~aja. Tako je i 19. okto-bra, na Svetog Tomu, oko

250 planinara iz celeSrbije tr~alo zavr{no 7.kolo na jednoj od tri stazepo sopstvenom izboru -kratkoj, sredwoj ili dugoj.Pola sata kasnije starto-vala je i akcija pe{a~ewa“Grzi u zagrqaj”, nanajkra}oj stazi od 14 kilo-

metara, sa oko 300 u~esni-ka. Organizator obe akcije jePlaninarski klub “Javorak”,a Igor Stefanovi}, predsed-nik, govore}i o trekingu,ka`e da takmi~ewa trajucele godine, a na Grzi jezavr{nica. Sabiraju se pet

najboqih rezultata iklubovi se tako pozi-cioniraju, u dve konkuren-cije, mu{koj i `enskoj. Na{klub je trenutno u KUP-uSrbije u `enskoj konkuren-ciji drugi, a u mu{kojizme|u 10. i 15. mesta.Pro{le godine na tabeliPlaninarskog saveza Srbije“Javorak” je bio ~etvrti ugeneralnom plasmanu po svimaktivnostima. Uop{te,para}inski planinari suvisoko pozicionirani me|u~ak sedamdesetak klubova uSrbiji.

Bajkovite {ume Grzepru`ile su tog prelepogdana maksimalno u`ivawe uprirodi, uz borbu za plas-man. Posle nekoliko satipe{a~ewa i trke, u zavis-nosti od du`ine staze, a naj-du`a je bila 34 kilometra,usledila je podela medaqai `urka uobi~ajena zaovakve prilike.Na`alost, naslov na{eg

teksta ne zna~i samo da jena Grzi odr`ano posledwekolo ovogodi{we Trekinglige. Prvi put od kad taliga postoji, slede}e godineova trka ne}e se odr`atina Grzi jer je “Javorak”odlu~io da se ne kandidu-

je za organizaciju kolaTreking lige. Atraktivnastaza na{eg izleti{ta ne}ese na}i ni u drugimtakmi~arskim kalendarimaPlaninarskog saveza Srbije(PSS). Kako ka`e IgorStefanovi}, iako osniva~itrekinga u Srbiji, malo suse umorili, pa }e seokrenuti nekim drugimplaninarskim aktivnostima.Tako }e wihova redovnaakcija “Grzi u zagrqaj” odslede}e godine biti ukalendaru tradicionalnihakcija PSS. Z. Ra{i}

NA[ SUGRA\ANIN DU[AN BRKI], STUDENT MEDICINE,

PREDSTAVIO SVOJ RAD U BELGIJI

OD INTERNE MEDICINEDO ROBOTSKE HIRURGIJEPrednost Evrope je samo tehnologija, u fondu znawa srpski lekarisu ja~i, tvrdi Du{an, sa prosekom 9,68

POKU[A]U DA

OSTANEM U SRBIJI

Obilaze}i razli~itemedicinske fakultete uinostranstvu, Du{an jevideo kakva je situaci-ja u Evropi. Zna sve pred-nosti i mane, ali ne kro-ji, bar ne jo{, planove zaodlazak. Razmi{qa najpreda zavr{i studije i kli-ni~ki sta`, potompripravni~ki.- Nije mi prioritet

inostranstvo mada sumnogi oti{li. Zapo~etak, poku{ao bih daostanem u Srbiji. Sadavolontiram na Institutuza majku i dete, na de~jojk a r d i o h i r u r g i j i .Hirurgija je velikaoblast, treba daistra`im {ta menajvi{e interesuje, da seusmerim, da u~im…

FFIINNAALLNNOO KKOOLLOO TTRREEKKIINNGG LLIIGGEE SSRRBBIIJJEE II AAKKCCIIJJAA PPEE[[AA^̂EEWWAA NNAA GGRRZZII OODDRR@@AANNII IISSTTOOGG DDAANNAA

NIKAD MASOVNIJI, POSLEDWI VA[AR U GODINI BIO JE PRILIKA I ZA PLANIRAWE BUXETA

Op{tina je imala svoj {tand, pa je to bio jedan novi, vi{i stepenik u direktnoj komunikaciji sa gra|anima

RAZGOVORI SA GRA\ANIMA NA SVETOG TOMU

PPPPLLLLAAAANNNNIIIINNNNAAAARRRRIIII TTTTRRRR ^̂̂̂AAAALLLLIIII PPPPOOOOSSSSLLLLEEEEDDDDWWWWIIII KKKKRRRRUUUUGGGG

Prvi put za da Vin~i robotom

Du{an Brki} na radionici izrobotske hirurgije u Antverpenu

~etvrtak 31. oktobar 2019.12 SeloBilten

Registrovana poqo-privredna gazdinstva ovegodine mogu da ra~unaju napomo} iz op{tinskog bux-eta - ukupno tri milionadinara bespovratnih sred-stava, za koja mogu daapliciraju putem konkur-sa. Raspisana su dva, i toza subvencionisawe nabavkeopreme i ma{ina u ukup-nom iznosu od dva milionadinara, kao i za sufinan-sirawe kamata za poqo-privredne kredite u izno-

su od milion. Oba konkur-sa traju do 31. oktobra,tako da danas isti~e rokza prijavqivawe.Pravo u~e{}a na prvom

konkursu imala su reg-istrovana poqoprivrednagazdinstva koja su uaktivnom statusu u ovojgodini, imaju sedi{te nateritoriji op{tinePara}in i ~ija je oblastdelovawa iskqu~ivo vezanaza poqoprivredu i rural-ni razvoj, sa podnetim

zahtevom za sredstva do65.000 dinara, sa porezomna dodatu vrednost. Kako je u konkursu

navedeno, Op{tina }eobezbediti 40 odsto sub-vencija za vrednostinvesticije, a oprede-qena sredstva }e sedodeliti bespovratnoza nabavku ma{ina iopreme u sto~arstvu,kao i nabavku kvalitet-nih priplodnih grlasviwa, ovaca i koza,nabavku ma{ina za pri-marnu i dopunsku obraduzemqi{ta, |ubrewe,setvu i za{titu biqaka;kr~ewe starih i podiza-we novih vi{egodi{wihzasada vo}aka, hmeqa ivinove loze; podizawe iopremawe plastenika zaproizvodwu povr}a, vo}a,cve}a i rasadni~kuproizvodwu; nabavku

ma{ina, ure|aja iopreme za navodwavaweuseva; nabavku sistemaprotivgradne za{tite uvo}wacima i vi{ego-di{wim zasadima i zanabavku novih p~eli-wih dru{tava i opremeza p~elarstvo.Po drugom konkursu, reg-istrovanim poqoprivred-nim gazdinstvima oprede-qeno je milion bespovrat-no za sufinansirawekamate za poqoprivrednekredite visine do 200.000dinara. Op{tina }eobezbediti isplatu 100posto nominalne kamate,maksimalno 12.000 dinarapo zahtevu, a korisnikmora da poseduje u vlas-ni{tvu, ili zakupu, poqo-privredno zemqi{te uoblasti sto~arstva ilibiqne proizvodwe.

B. Drenovakovi}

Nakon nedavnog zbora uTre{wevici u okviruplanirawa op{tinskog bux-eta, u dogovoru sa zain-teresovanim stanovnici-ma ovog sela koji imajuwive sa desne straneVelike Morave, predsednikOp{tine Sa{a Paunovi}organizovao je jo{ jedanskup ~ija je tema bilaponovno aktivirawe radaskele. Prisutni suobave{teni o uslovimakoji moraju biti ispuwenida bi skela radila, naosnovu dopisa koje jeOp{tina dobila odnadle`nih dr`avnih insti-tucija. Dr`avna inspekcija je

ina~e, rad skele zabrani-la pre tri godine kadase sa we traktorom pre-vrnuo i utopio poqo-privrednik iz Tre{wevice.Da bi skela ponovo pre-vozila preko reke, neophod-no je da budu ispuwenizakonski uslovi: da seobezbedi prilazni put, popropisima uredi obala zaweno pristajawe i postave

table, da se uradi pro-jekat za plovni objekat-skelu i poseban projekat zapristani{te, pristupniput u du`ini od najmawe50 metara sa obe stranereke, {to podrazumevajavnu nabavku za projekatpristani{ta, projektovawe,a zatim i tender za izborizvo|a~a radova... Sve suto prisutni u sali domakulture mogli da vide i navideo bimu.“Pitawe svih pitawa” jere{avawe imovinskih prob-lema kako bi Op{tina

pribavila potrebnozemqi{te, sada u privat-nom vlasni{tvu, dobiladozvolu za izgradwu i svete uslove ispunila, pa jenakon diskusije, brojnihpitawa i obja{wewa, uatmosferi uobi~ajenoj zasastanke na kojima sere{ava problem, izabrantro~lani odbor me{tanakoji }e, sa op{tinskimpravobraniocem, pronalaz-iti vlasnike parcela.Ako se re{e imovinski

problemi i ne bude tre-balo da se radi urban-

isti~ki plan (za koji tre-ba najmawe {est meseci),a u skladu sa du`inomtrajawa javnih nabavki,samo za dobijawegra|evinske dozvole, u ide-alnim uslovima, potrebnoje ~etiri do pet meseci.Nakon toga treba ugov-oriti radove za pris-tani{te, {to je velikajavna nabavka i jo{ naj-mawe dva meseca. Potrebnoje re{iti i pitawe ko }evoziti skelu i kako seprevoz pla}a.

R.B.

Po~etkom novembrapo~iwe va|ewe {argarepe,a period bez padavina uve-liko smawuje tro{koveovog posla i proizvodwe,odnosno smawuje brojpotreban radnika zava|ewe {argarepe po hek-taru. To proizvo|a~imapuno zna~i jer se o~ekujeda prinosi budu ni`i uodnosu na pro{lu godinu,isti~e Mira Miqkovi},savetodavac izPoqoprivredne stru~neslu`be Jagodina.- Izuzetno ki{ovit jun ipo~etak jula, kada je tre-balo obaviti duboko orawenakon skidawa `itarica,a zatim nemogu}nost ide-

alne predsetvene pripreme,na mnogim parcelamauslovili su pomerawerokova setve. To uti~e nasmawewe prinosa{argarepe, tako da je naparcelama koren sitniji oduobi~ajenog. Visoke tem-perature u avgustu tako|esu uticale na prinos, pase predvi|a rod od 65 do70 tona po hektaru, {to jeza 10 do 15 tona mawe uodnosu na pro{lu godinu,zakqu~uje Miqkovi}eva.Da li }e tako i biti,

zna}e se kad va|ewe{argarepe, koje na podru~juPomoravqa ima najvi{e uokolini Stri`e, budezavr{eno. B.D.

Da bi se smawilamogu}nost pojave insekata,potrebno je u skladi{taunositi samo zdrave`itarice koje imajusadr`aj vlage ispod 12posto. Povoqna temper-atura za razvoj skla-di{nih {tetnih organi-zama je izme|u 20 i 35 ste-peni. Zbog toga u skla-di{tu treba obezbeditiodgovaraju}e uslove - tem-peraturu i vla`nost vaz-duha i zrna, kako ne bido{lo do pojave i {irawa{teto~ina. - Na osnovu {teta koje

prave, skladi{ni insektimogu se podeliti u dvegrupe: primarni, koji

o{te}uju cela zrna (`i{cii `itni moqac) i sekun-darni, koji se hrane ve}o{te}enim zrnima(bra{nari). Da bi se`itarice o~uvale uzdravstveno ispravnomstawu, najva`nija je pri-mena preventivnih mera.Treba ukloniti zaostalezalihe `ita, skladi{teo~istiti, okre~iti i hemi-jski tretirati ako je rani-je bilo pojave {teto~ina.A ako ipak do|e do pojave{tetnih insekata u skla-di{tu, potrebno je obav-iti hemijski tretman pri-menom kontaktnih insek-ticida, savetuje QiqanaJeremi} iz PSSS. B.D.

PO^ELO VA\EWE KORENASTOG POVR]A

MAWI PRINOS [ARGAREPE

SA^UVATI @ITO U SKLADI[TU

[TETO^INE @ITARICA

ZBOG NISKE CENE OVOGODI[WEG RODA

U na{em kraju poqo-privredni proizvo|a~imogu biti zadovoqni ost-varenim prinosima {qiveza ovu godinu. Procena jeda su se prose~ni prinosikretali oko 25 tona pohektaru, {to se mo`e sma-trati dobrim prinosom zaovu vo}arsku kulturu, ka`eIgor Andreji}, saveto-davac u Poqoprivrednojslu`bi Jagodina.- [qiva je u Pomoravskomokrugu zastupqena napovr{ini od oko 4.000hektara, od ~ega se 2.500hektara nalazi u op{tiniRekovac. Kvalitet {qiveje tako|e bio zadovoqava-

ju}i, ali je otkupna cenadosta varirala, tako dase u periodu berbe {qivaprve klase prodavala zasvega 15 do 25 dinara.Berba je zavr{ena krajemavgusta, kada su obranekasne sorte, a zbog ni`ihcena procena je da jenajve}i deo roda, preko85 odsto, zavr{io u pre-radi, ka`e Andreji}.U sortimentu {qive u

Pomoravskom okrugu idaqe dominira stenlej, a uzasadima su prisutne jo{~a~anska lepotica, ~a~ans-ka najboqa, ~a~anska rod-na, a u posledwe vreme igrose felicija. B.D.

[QIVA OTI[LA U PRERADU

POMO] IZ OP[TINSKE KASE ZA REGISTROVANA POQOPRIVREDNA GAZDINSTVA

SUBVENCIJE ZA OPREMU ISUFINANSIRAWE KAMATE

Preko Uprave za poqoprivredu, putem konkursa, bi}e raspodeqeno ukupno tri miliona dinara

UPLATA KAMATE BANCI

Da bi u~estvovala na konkursu, zainteresovanapoqoprivredna gazdinstva treba da dostave zahtevesa prate}om dokumentacijom Op{tinskom uslu`nomcentru ili po{tom na adresu Uprave za poqo-privredu, a ispravnost dokumentacije kontrolisa}e,osim Odeqewa za poqoprivredu nadle`ne uprave,jo{ Odbor za poqoprivredu i razvoj sela. Nakondono{ewa re{ewa, sredstva za sufinansirawekamate uplati}e se direktno na teku}i ra~un bankepo dobijawu izve{taja da je kredit odobren.

NEKOLIKO DANA POSLE ZBORA, ODR@AN JO[ JEDAN SKUP U TRE[WEVICI

KAKO OBEZBEDITI RAD SKELE?Problem je kompleksan jer se moraju ispuniti zakonski uslovi, a najpre re{iti imovinska pitawa

Dok je zakon dozvoqavao, op{tinsku pomo}su dobijala poqoprivredna udru`ewa

~etvrtak 31. oktobar 2019. 13Grad Bilten

Radovi na mostu u Ulicikraqa Petra Prvog po~elisu po~etkom oktobra izavr{i}e se ovih dana,ako vremenski usloviostanu povoqni. Zbog tihradova je most zatvorenza saobra}aj, a obuhvatajuizgradwu temeqa zapostavqawe mobilneopreme kada nai|epoplavni talas, isti~eMilo{ Tomi}, koordina-tor projekta odbranePara}ina od velikih vodaCrnice.

- Temeqi su ve}postavqeni kroz park, a namostu se rade tako {to sezatvara put-prilaz mostu ispaja sa obalnim zidomkod semafora na keju kodSpomenika BrankuKrsmanovi}u. Tu se spajamobilna oprema sa desnestrane reke, a sa leve,temeqi za wu su izaHotela “Petrus” do hotela“Orbis”. Ceo taj potez}e biti zatvoren mobilnimpregradama u slu~ajunailaska velikih voda kakobi se spre~ilo izlivawe.Na samom mostu temeq jezapravo {ina koja }e bitizatvorena tako da ne}eometati saobra}aj. Osimovog, mobilnom opremompredvi|eno je zatvarawejo{ mosta u Ulici \ura|aBrankovi}a, kod “^okolen-da”, gde }e se tako|epostaviti {ina, za {tase o~ekuje republi~ka

saglasnost jer to nijelokalni put. Ti radovi }esvakako uslediti nakonradova na glavnom mostu,najavio je Tomi}, i dodaoda se isti radovi obavqa-ju ili su ve} zavr{enina pe{a~kim mostovima.U samom koritu reke prikraju je izrada kinete, ao~ekuje se pro{irewe pro-jekta da bi se kineta pro-du`ila i postigao {tove}i stepen za{tite. Poplanu, projekat se zavr{ava

25. oktobra, ali se o~eku-ju dodatna sredstva i jo{mesec dana radova. Uvreme pisawa ovog teks-ta jo{ su tekli nekiradovi na obalo-utvrdamaod mosta u Nemawinojdo auto-puta, zatim doGlavice i kroz Glavicu,gde su ti poslovi prak-ti~no zavr{eni.Ovim projektom Para}inje tako|e dobio 400 metaranovih pe{a~kih staza saobe strane Crnice, od

mosta kod sredwe {kole domosta u Ulici \ura|aBrankovi}a. Na tom delubilo je imovinskih prob-lema, ka`e Milo{ Tomi},ali je sve re{eno, staze suure|ene i poplo~ane, ataj deo grada dobio je noviprilaz. U planu je ozele-wavawe, postavqawe javnerasvete i klupa, pa }e tobiti novo {etali{te koje}e sa starim ~initi celinudugu ~etiri kilometra.

N. Stankovi}

Iako smo najavili krajdezinsekcije za ovu godinu,iz republi~kog programaMinistarstva za lokalnusamoupravu 18. oktobrarealizovan je jo{ jedantretman uni{tavawa larvikomaraca. Op{tinski pro-gram dezinsekcije reali-zovan je po planu, ali ovegodine dodati su larvi-cidni tretmani sadr`avnog nivoa jer jeuni{tavawe larvi defin-

isano kao najboqi na~insmawewa populacijekomaraca.Na teritoriji svih

op{tina Pomoravskogokruga larvicidni tretmanrealizovan je tokom tridana, a i ostali regionisu radili dopunske repub-li~ke tretmane kako biobuhvat akcije bila {tove}i, a time i efikasni-ja za{tita od komaraca.

N.S.

Na teritoriji na{eop{tine, po programu,deratizacija se sprovodi od11. oktobra do po~etkanovembra, a ekipe podiz-vo|a~a - Veterinarskestanice Para}in, postavqa-ju mamke u svimdoma}instvima u svimseoskim mesnim zajedni-cama, po rasporedu koji seobjavquje preko medija idru{tvenih mre`a.Doma}ini koji nisu bilikod ku}e mogu i sami dado|u u Veterinarsku stan-

icu po mamke, jer je uborbi protiv glodara, kojisu prenosioci mnogihbolesti, bitna sveobuh-vatnost akcije, isti~eMilo{ Tomi} iz Kabinetapredsednika Skup{tineop{tine.Po zavr{etku akcije u

seoskim mesnim zajedni-cama prelazi se u gradske,gde se mamci postavqaju najavne povr{ine - pijace,grobqe, deponiju, priobaqereke, te u podrume zgradai doma}instava. N.S.

Na predlog Saveta zabezbednost saobra}ajaop{tine Para}in, uUlici Nikole Pa{i}ana sredini kolovoza,du` pune linije,postavqeni su gumenimonta`ni ivi~waci sadelineatorima, u ciqure{avawa problemanepropisnog parkirawavozila. Time je re{en dugogo-di{wi problem koji jeovu prometnu ulicu~inio jedva prohodnom,naro~ito kada jezatvoren glavni mostzbog izgradwe odbrane odpoplava, a saobra}aj

preusmeren na UlicuNikole Pa{i}a. Kada susa jedne ili obe stranebila nepropisno parki-rana vozila, ovom uli-

com, naime, nisu moglada pro|u ni vozila hitnepomo}i, vatrogasna vozi-la, autobusi... Sada{wim saobra}ajn-

im re{ewem razdvojenisu tokovi i vozila sene mogu zaustavqati iparkirati kao ranije,~ime je omogu}en lak{ii br`i prolaz. Ulica jeina~e obele`ena punomlinijom ali voza~i tonisu po{tovali, pa jedolazilo do zagu{ewasaobra}aja ili ~ekawapo desetak minuta i vi{e,ka`u nadle`ni uDirekciji za izgradwu,uz napomenu da jepostavqawem upozorewavoza~ima na po~etkuulice nazna~eno da susaobra}ajne trake fizi~kirazdvojene. N. Stankovi}

U toku su radovi na zgra-di u Ulici BrankaKrsmanovi}a 18, iznadLova~kog dru{tva, na kojojse rekonstrui{e predwastrana fasade. Ovi radovifinansirani su iz kredi-ta koji je ova stambenazajednica dobila preko~etvrtog javnog poziva BIDzone za ure|ewe fasada iravnih krovova.Pre toga, uz pomo} kred-

ita BID zone na ovoj zgra-di je ve} ura|en ravan krovi zadwa strana fasade, jersu se svake godine javqalina konkurse. Sada su dobili980.000 dinara, koliko imje i bilo potrebno za

ure|ewe ovog dela fasade.Sve zgrade koje su dobilebeskamatne kredite po~etiri javna pozivazavr{ile su poslove za kojesu konkurisale, rekli sunam u BID zoni. Sredstvasu iskoristili za ure|eweravnih krovova i fasada,kao i za nabavku pumpi zavodu. Praksa pru`awabeskamatnih kredita kojise vra}aju na rate tokomnekoliko godina pokazalase kao zna~ajna pomo}zgradama. Skup{tine sta-nara su to i prepoznale,pa za konkurse BID zonevlada veliko intereso-vawe. N.S.

U proceduri dono{ewaPlana detaqne regulacije“Stubica-vidikovac”,zavr{en je jednomese~nijavni uvid tokom koga suzainteresovani mogli dadaju svoje pisano obraz-

lo`ene sugestije, primedbei predloge. Uvid je trajaodo 24. oktobra, a pro{logutorka je ve} zasedalaKomisija za planove kojojsu mogli da prisustvuju ipodnosioci primedbi. Z.R.

PO KONKURSU UDRU@EWA BID ZONE

ZAVR[EN JAVNI UVID U PLAN

PDR “STUBICA VIDIKOVAC”

UVELIKO TRAJE DERATIZACIJA

MAMCIMA PROTIV GLODARA

JO[ JEDAN DR@AVNI TRETMAN

UNI[TAVANE LARVE KOMARACA

FINALNI RADOVI NA RECI U SKLOPU PROJEKTA ODBRANE OD POPLAVA

ZA KRAJ, MOSTOVI I PE[A^KE STAZENa glavnom mostu postavqa se {ina za mobilnu opremu i zavr{ava 400 metara novog {etali{ta

DVE RAMPE ZA MA[INE

Tomi} je najavio jo{izgradwu pristupnihstaza do same reke, kaoi dve rampe za silazakma{ina u reku radiodr`avawa. Rampe }ese nalaziti u bliziniElektrodistribucije iu najni`em delu Dowegparka.

U VRLO PROMETNOJ ULICI NIKOLE PA[I]A U CENTRU GRADA

RE[ENO NEPROPISNO PARKIRAWESredinom kolovoza postavqeni su gumeni monta`ni ivi~waci sa delineatorima

RADOVI NA ZGRADI KOD PO[TE

Aktuelni radovi na glavnom mostu

Koordinator projekta Milo{ Tomi}: 400 metara novih staza

~etvrtak 31. oktobar 2019.14 Dru{tvoBilten

U para}inskom Domuzdravqa u toku je vakci-nacija protiv gripa, a ovegodine obezbe|eno je 2.000vakcina "vaksigrip", pre-poru~ene od strane Svetskezdravstvene organizacije.Dr Ivana Marjanovi},

specijalista op{te medi-cine, ka`e da se poslevi{e godina ponovo daje

~etvorovalentna vakcinakoja nas {titi od dvapodtipa virusa A i dvapodtipa virusa B.- Grip je akutna zaraznabolest koju izaziva virusgripa. Ono {to ga raz-likuje od ostalih akut-nih respiratornih infek-cija je to {to se javqa uepidemijama, pa ~ak mo`e

do}i do pandemija, kada sebolest {iri na vi{e kon-tinenata. Izrazito se brzo{iri kapqi~nim putem isezonskog je karaktera, ajavqa se u periodu od jan-uara do marta. Inkubacijaje kratka, jedan do tri dana.Bolest po~iwe naglo,dominira povi{ena telesnatemperatura, glavoboqa,jeza, drhtavica, bolovi umi{i}ima, zglobovima,kostima, a prisutna je irespiratorna simptoma-tologija... Ukoliko se nekomplikuje, traje nedequdana, a naj~e{}e komp-likacije su upala plu}a,upala uha, sinusa ili bron-hitis, obja{wava dr IvanaMarjanovi}.Najboqe vreme za vakcin-isawe je od oktobra dokraja godine. Da bi sesmawio rizik od zarazetreba izbegavati kontaktsa obolelima, provetra-vati ~e{}e prostorije,unositi dovoqno vitamina,ali svakako najboqa pre-vencija je upravo vakci-nacija. Vreme potrebno zasticawe imuniteta je dvedo tri nedeqe, a imunitetzatim traje od 6 do 12meseci. Zbog toga, ali izbog ~estih promena samogvirusa koji je svake godinedruga~iji, potrebno jevakcinisati se jednomgodi{we, napomiwe

Marjanovi}eva. Ona dodajeda vakcinacija nije sto-procentna za{tita, ali i uslu~aju oboqevawa obezbe|ujelak{u klini~ku sliku.- Vakcinu treba pre sve-ga da prime oboleli odhroni~nih nezaraznihbolesti respiratornog sis-tema - astme i drugihbolesti plu}a, zatim kar-diovaskularni bolesnici idijabeti~ari, kao i onikoji su sme{teni izaposleni u gerontolo{kimcentrima, ustanovama soci-jalne za{tite i zdravstveniradnici. Kontraindikacijesu alergija na jaja, pile}eproteine, neomicin iostale sastojke vakcine,kao i sve akutne infekcijesa povi{enom telesnomtemperaturom. U tomslu~aju vakcinaciju tre-ba odlo`iti dok bolest nepro|e, upozorava drMarjanovi}.

B. Drenovakovi}

U toku je projekat koji sebavi bezbedno{}u mladihu saobra}aju koji real-izuju Policijska stanicaPara}in, lokalnasamouprava, UG “Srpskodru{tvo za vanrednesituacije” i para}inskesredwe {kole, tre}i poredu. Projekat se real-izuje u oktobru i novembru,a po~eo je zajedni~kimsastankom u sali Op{tine,kada su, izme|u ostalog,utvr|eni i termini u{kolama za odr`avawepredavawa. -"Sa~uvaj svoj `ivot -

izaberi mladost, ne ludost"je projekat koji senadovezuje na projekte iz2015. i 2016. godine, asada je tre}i po redu.Odnosi se na u~enikezavr{nih godina sredwih{kola, tre}e i ~etvrte,koji su obu~avaju za voza~emotornih vozila. Uglavnomje tema {tetno dejstvoalkohola i narkoti~nihsredstava, pa mladimapoku{avamo da objasnimokoliko je to pogubno zawihovo upravqawe motorn-

im vozilom, rekao je timpovodom Sa{a Andreji},kapetan Policije. Projekat se realizuje u

saradwi sa “Srpskimdru{tvom za vanrednesituacije” (SDVS), kojeje zadu`eno za obukupru`awa prve pomo}i `rtva-ma saobra}ajnih nesre}a,uz podr{ku lokalnesamouprave i sredwih {kola.Prema re~ima dr Ivana

Bo`inovi}a, predsednikaSDVS, ciq je edukacijamladih pomo}u "pijanihnao~ara", da vide kakoizgleda situacija kada seu alkoholisanom stawuupravqa vozilom.

- Radimo u realnimsituacijama, sa u~enicimakoji nose te nao~are, da bivideli koliko je torizi~no u vo`wi. @eqana{eg udru`ewa je dau~enike edukujemo da poddejstvom alkohola ne ulazeu saobra}aj. Tako|e, na{i~lanovi koji su saobra}ajniin`eweri na predavawimaiznose ~iwenice opona{awu u saobra}aju,problemima, kriti~nimsituacijama, brojunastradalih u saobra}ajn-im nesre}ama... U~imo decutako|e kako se ukazujeprva pomo} na licu mestajer je to prilika da se

sa~uvaju `ivotipovre|enih, ka`e drBo`inovi}.Projekat obuhvata pre-

davawa i prakti~an radza sve zainteresovane sred-wo{kolce, a dosada{waiskustva pokazuju da semladi rado odazivaju iuvek imaju puno pitawa.Tako|e, resorno min-istarstvo prepoznalo jezna~aj projekta i u planuje wegovo pro{irivawe,jer su podaci pokazali daje posle prva dva reali-zovana projekta smawenou~e{}e sredwo{kolaca usaobra}ajnim nesre}ama.

N. Stankovi}

Stres na radu je skup {tetnih fizi~kih i emo-cionalnih odgovora koji nastaju kada zahtevi posla neodgovaraju sposobnostima ili naklonostima radnika.Uslovi rada koji dovode do stresa na radu su: veli-ka radna optere}ewa, retki odmori u toku rada, dugoradno vreme, lo{a komunikacija u kolektivu, suvi{eodgovornosti, nesigurnost na poslu, nemogu}nost napre-dovawa, brze promene u organizaciji i tehnologiji zakoje su radnici nepripremqeni.Organizam u stresnim situacijama biva primoran da

koristi sve svoje adaptivne i odbrambene mehanizmeda bi ostvario mogu}nost za prevazila`ewe iliubla`avawe stresa. U borbi protiv stresa organizamprolazi kroz tri stadijuma: stadijum uzbune kada se desistres, stadijum otpora u kojem telo poku{ava da se pri-lagodi na nove uslove i bori, i stadijum iscrpqenosti,odnosno sloma organizma, usled ~ega dolazi do razvo-ja bolesti, pa ~ak i smrti. Reakcija i delovawe stre-sa na radu je individualno i zavisi od uzrasta, pola,obrazovawa, porodi~nog i socijalnog stawa, kao izdravstvenog i ekonomskog. Kako prepoznati da li je neko pod stresom? Ukolikose radi o akutnom stresu, tada se osoba sprema da brzoi eksplozivno odreaguje borbom ili bekstvom. Prisutnisu slede}i simptomi: ubrzan rad srca, brzo disawe,poja~ano znojewe, napetost u mi{i}ima, suva usta.Javqaju se te{ko}e rasu|ivawa i brzog odlu~ivawa,pad koncentracije, ja~a negativno razmi{qawe. Kodhroni~nog stresnog reagovawa i dugotrajnog izlagawastresu, osoba se `ali na mnogobrojne tegobe. Prisutnisu: brzo zamarawe, ose}aj napetosti, zaboravnost,slabo pam}ewe, lo{ san. Mo`e da do|e do "BURNOUT" sindroma, u kome `rtva stresa ne prepoznajestawe u kome se nalazi ili ga tuma~i na pogre{an na~in.Na kraju, dolazi do iscrpqewa svih adaptivnih meh-anizama i wihovog sloma. Klini~ka slika mo`e bitifizi~ki ili psihi~ki slom. Tada se treba obratitilekaru. Profesionalni stres uti~e na op{te zdravqe rad-

nika, dovodi do kardiovaskularnih bolesti, infark-ta srca ili mozga, hipertenzije, ko{tano-mi{i}nihporeme}aja koji se karakteri{u bolom u le|ima iko~ewem ki~me, mentalnih poreme}aja, anksioznihporeme}aja, depresije. ^e{}e su i povrede na radu.Prevencija ove vrste stresa obezbe|uje se promenomna nivou preduze}a, obukom menaxera o stresu,obezbe|ivawem zdravog radnog mesta. Postoje jednos-tavne aktivnosti koje mo`ete da preduzmete i koje moguda pomognu da upravqate stresom koji poga|a va{`ivot. Jednostavno opu{tawe kada osetite da ste podstresom: prekinite sa radom, opustite ramena iispustite dubok izdisaj. Ponovite ovo vi{e puta.Napravite listu onoga {to treba da uradite, odlu~ite{ta je najva`nije i zapo~nite sa tim. Spoznajte va{aograni~ewa, da niste jedina osoba sa problemima i dapostoje stvari na koje ne mo`ete da uti~ete. Smawitekoli~inu kofeina i alkohola. Redovno se bavitenekom fizi~kom aktivno{}u, {etajte. Hranite se zdra-vo, spavajte minimum osam sati. Bavite se nekim hobi-jem: pecawe, ~itawe, rad u ba{ti, kuvawe. Dru`ite se,provodite vreme sa prijateqima i svojom porodicom.

Dr Tatjana Da{i}, spec. medicine rada

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

PREPOZNATI STRES NA RADU

Gradsko kulturno-umetni~ko dru{tvo "Abra{evi}"po~etkom meseca u~estvovalo je u ]i}evcu na tradi-cionalnoj manifestaciji "Zdrav fest". Kako saznaje-mo, ~lanovi ovog KUD-a osvojili su dva prva mesta ito za najlep{u no{wu i za najboqu scensku koreografiju,a predstavili su se "Vla{kim igrama iz Kobi{nice".

B.D.

U DOMU ZDRAVQA U PARA]INU PO^ELA VAKCINACIJA PROTIV GRIPA

NAJBOQA ZA[TITA OD OBOQEVAWAImunitet se sti~e za dve do tri nedeqe i traje od {est do dvanaest meseci

VAKCINACIJA

UVEK PRE PODNE

Vakcine su mogu prim-iti pre podne radnimdanima, a pre togapotrebno je da se paci-jenti jave svom izabra-nom lekaru radi pre-gleda i dobijawa nalo-ga za vakcinaciju.

ZAJEDNI^KI PROJEKAT POLICIJSKE STANICE, SDVS I LOKALNE SAMOUPRAVE

ZA VE]U BEZBEDNOST MLADIH U SAOBRA]AJUU pitawu je tre}i projekat - edukacija starijih sredwo{kolaca, da pod uticajem alkohola ne voze

GKUD "ABRA[EVI]"

DVA PRVA MESTANA “ZDRAV FESTU”

Za vakcinaciju treba imati nalog izabranog lekara

Prvi sastanak svih nosilaca projekta odr`an je u Op{tini

~etvrtak 31. oktobar 2019. 15Zdravqe Bilten

PRAVILO TRI STVARI• Tri stvari se nikada ne mogu vratiti:

vreme, izgovorena re~, prilika.• Tri stvari ne treba gubiti: mir, nadu, ~ast.• Tri stvari su najvrednije u `ivotu:qubav, uverewe, poverewe.

• Tri nepouzdane stvari u `ivotu: mo}, sre}a, imovina.

• Tri stvari koje odre|uju ~oveka: rad, iskrenost, dostignu}e.

• Tri stvari koje uni{tavaju ~oveka: alkohol, gordost, bes.

• Tri stvari koje je najte`e re}i: Volim te, Izvini, Pomozi mi.

SAVET PLUS

IZREKA

Qudi }e uvek bacati kamewe na tvoj put.Da li }e to biti zid ili most, to je tvoj izbor.

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Ankete pokazuju da je sve vi{etinejxera i mladih koji suusamqeni, ~ak i usamqeniji negostariji odrasli qudi. Ovo delujebesmisleno kada se ima u vidu damladi, {koluju}i se, provode vremesa vr{wacima, bave se sportom iimaju tako|e porodicu i prijate-qe.Ono {to posebno zabriwava je

{to istra`ivawa pokazuju da pos-toje medicinske i psiholo{keposledice ose}awa usamqenosti, kao{to su:• Emocionalne posledice: depre-sija i pove}awe rizika za suicid.• Lo{e spavawe i posledicenedostatka sna: kognitivnopogor{awe, nepa`wa, emocional-no otupqivawe, smawena produk-tivnost.

• Nesposobnost za samoregulaciju:gojaznost, visoki holesterol,mogu}nost razvijawa zavisnosti i{tetno delovawe PAS.• Ve}i rizik za razvoj medicinskihproblema: problemi sa imuno-lo{kim sistemom, pojava infekcijai upalnih stawa.Medicinska i psiholo{ka lit-

eratura navode tri uzrokausamqenosti, bez obzira na godine.• Gubitak voqene osobe ili nekogza koga je pojedinac sna`no vezan• Ose}awe iskqu~enosti do stranedrugih• Do`ivqaj usamqenosti: ose}awesamo}e ~ak i kada su drugi qudiprisutni. Tinejxeri i mladi odrasli qudisu u `ivotnom dobu koji je peri-od gra|ewa identiteta i otkrivawa

ko smo mi kao pojedinci i koje jena{e mesto u svetu. Ovo je obi~nostresan i zbuwuju}i period `ivota,~esto ispuwen dramom i gubitkom,ili promenama u vezama sa drugimqudima.Mladi nisu razvili ve{tine kojebi im omogu}ile da se nose sa iza-zovnim situacijama, poput toleri-sawa ose}awa izolovanosti. Wihovimozgovi se nisu razvili dovoqnoda umawe snagu emocija - oni jo{uvek ne mogu da koriste svojevi{e, racionalne sposobnosti, dareguli{u svoja ose}awa, reakcijei impulse Da bismo im pomogli, moramo ihrazumeti. Bi}e to i na op{tezadovoqstvo: mladi uspe{ni iostvareni, a stariji - ponosni imirni.

ZA[TO SU MLADI USAMQENI?

Oni su prqavi i prepunibakterija poput javnihtoaleta, pokazalo jenajnovije istra`ivawe bri-tanskih nau~nika.Stru~waci su uzeli uzorkesa tipki na gradskimbankomatima {irom VelikeBritanije, koje svakod-nevno koristi hiqade

qudi. Ujedno, uzeli suuzorke s daski vc {oqaobli`wih javnih toaleta iuporedili ih. Analiza uzo-raka je pokazala da se nabankomatima i vc {oqa-ma nalaze iste bakterije.Prema jednom od ranijih

istra`ivawa o najprqav-ijim javnim mestima, banko-

mati su bili na desetommestu. Istra`ivawe je tadapokazalo da su najprqav-ije telefonske govornice,a osim {to ih svakod-nevno koristi velik brojqudi, slu{alica je blizunosa i usta. Sada se stawepromenilo, bankomati suvisoko na ovoj listi.

Novac nam je zaistapotreban, a bankomati supristupa~no mesto da sebrzo do|e do wega, nar-avno, ako ga imate nara~unu. Me|utim, mislitena to da su bankomati inovac, bez prawa ruku,velika opasnost pozdravqe.

Ovogodi{wa tema kam-pawe te~e pod sloganom„Za svet bez gladi“, safokusom na smawewe bro-ja gladnih u svetu.Tokom proteklih deceni-ja do{lo je do dramati~nogzaokreta u na~inu ishrane.Tradicionalni na~in kojije podrazumevao upotrebuhrane koja sezonski uspe-va u odre|enom podnebqu,zamenio je unos hranevisoke energetske, a malenutritivne vrednosti.Dominatni su {e}eri, mas-no}e, industrijski proizve-dena hrana, meso i proizvo-di od mesa, polugotovi igotovi obroci. Sve ~e{}enajmawe jedan obrok tokomdana se jede van ku}e, ahrana se priprema uglavnomsamo tokom vikenda.Potro{a~i se u gradskimsredinama u izboru vrstahrane uglavnom oslawaju nasupermarkete, kioske takoz-vane brze hrane ilinaru~uju hranu “za poneti”.S toga ne ~udi {toprekomerna uhrawenost igojaznost uzimaju svoj danakmada ponovo raste i brojgladnih.Savet za pravilnu ishranubi podrazumevao slede}e:redovni obroci, pravilanizbor vrste namirnica ina~ina wihove pripreme.Umesto belog hleba i peci-

va, prednost treba datihlebu od integralnog zrna`itarica. Po`eqno jeiskqu~iti grickalice kao{to su {tapi}i, grisini,ribice, krekeri, kojesadr`e i ve}u koli~inusoli, ali i lisnata testai peciva zbog sadr`ajazasi}enih masno}a.@itarice se mogu koris-titi kao dodatak supamaili ~orbama umesto teste-nine, ili kao prilog uzmeso/ribu i povr}e. Onesadr`e slo`ene {e}ere kojiobezbe|uju dovoqnu sitost sajedne strane, a tako|e sadr`ei dovoqno vlaknastih

materija koje obezbe|ujuboqe pra`wewe creva. Kada su u pitawu mleko

i mle~ni proizvodi, koris-no je u svakodnevnojishrani izbegavati buter,kajmak, pavlaku, krem sir,sirne namaze, margarin.Preporuka je i da sekoristi sezonsko vo}e ipovr}e, {to raznovrsnijeto boqe. Kada su u pitawumeso, riba i proizvodi,treba izbegavati iznutricei suhomesnate proizvode, aprednost dati ribi, kao ibelom pile}em ili}ure}em mesu. Va`no jeda se ukloni ko`ica sa

`ivinskog mesa, odnosnovidqiva masno}a (belidelovi) sa ostalih vrstamesa. Dovoqan unos te~nosti jetako|e va`an, pre svegavode i biqnih ~ajeva, dvado dva i po litra dnevno.Na~in ishrane zavisi oduzrasta, pola, zdravstvenogstawa, vrste posla kojim seosoba bavi, fizi~keaktivnosti u toku dana,te se i ovi op{ti prin-cipi prilago|avaju indi-vidualnim potrebama.

Birate gorivo za svojauto? Birajte i gorivo

za SVOJE telo!

Poma`ite drugima - volontirawem, pru`awem uslu-ga u kom{iluku ili pridru`ivawem nekoj organizaciji.Tako se izbegava fizi~ka izolacija i povezujete se sadrugima. Pridru`ite se grupi koja ima iste probleme -

Deqewe sopstvene pri~e i slu{awe tu|ih, sli~nih iskus-tava, mo`e doprineti smawewu ose}awa usamqenosti. Nabavite qubimca - To dovodi do otpu{tawa oksi-tocina, {to ima za posledicu ose}aj povezanosti iemocionalnu podr{ku. Sem toga, briga o qubimcimadonosi radost.Bez negativnih misli - Ako se na usamqenost gle-

da kao na sudbinu, to mo`e voditi mawku motivaci-je za promenu. Zato pobijawe nekih specifi~nih neg-ativnih misli koje pojedinac ima mo`e doprinetiuverewu da je usamqenost preuveli~ana. Poku{ajte da razumete svoju usamqenost - Pojedinacse mo`e ose}ati tako zbog gubitka ~lana porodice,iskqu~ivawa iz grupe ili zajednice, ili zbog stawauma, ~ak i kada je u dru{tvu drugih. Zato je va`noshvatiti da je usamqenost li~no ose}awe. Otkrivawemizvora tog ose}awa, ono se mo`e prevazi}i.Budite kreativni: bavite se umetno{}u - kwiga, film,muzika ili slikawe, svime {to mo`e skrenuti mis-li i poboq{ati raspolo`ewe. Pridru`ite se zajednici - qudska bi}a imaju potre-bu za interakcijom i povezivawem. Zajednice namomogu}avaju zadovoqewe ovih potreba, okupqaju nas okozajedni~kih ciqeva i poma`u da osetimo da smo deone~eg ve}eg.Ose}ati se usamqeno nije prijatno i mo`e zahtevatidosta napora kako bi se to ose}awe prevazi{lo.Ali, uz li~an napor i pomo} drugih, postoje na~inida ponovo osetite povezanost sa drugim qudima.

UZ SVETSKI DAN HRANE: DRAMATI^AN ZAOKRET U NA^INU ISHRANE

RECITE NE BRZOJ HRANI

STVARNO OZBIQNO - BANKOMATI

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA

[TA ^INITIPROTIV

USAMQENOSTI?

~etvrtak 31. oktobar 2019.16 Kultura/ObrazovaweBilten

Izlo`ba slika sa ovogo-di{we “Siseva~ke kolonije”otvorena je u galerijiKulturnog centra (KC) 22.oktobra. Kolonija, koja jetrajala nedequ dana, okupi-la je desetoro umetnika kojisu se dru`ili i stvarali uateqeu Hotela “Koliba” naGrzi, a svako od wih je svo-je slike nastale na koloni-ji ostavio fondu Kulturnogcentra. Urednik likovnog programau KC @arko Stankovi}, uzpodse}awe da je kolonijaodr`ana od 26. avgusta do 1.septembra, navodi da jeu~estvovalo deset slikara i

to Vlada Milinkovi} izBeograda, DraganaKupre{anin tako|e izBeograda, Sla|ana Miqkovi}iz Kraqeva, NevenaTanaskovi} iz Para}ina ali`ivi u Beogradu, odakle je iDesimir Deni}, profesor sa

Fakulteteta primewenih umet-nosti, zatim TatijanaBlagojevi} i QubisavMilunovi}, tako|e izBeograda, profesor VladanAran|elovi} iz Ni{a iMomir Armu{, slikarakvarelista iz Soko Bawe.

- Kao i do sada, svi suostavili po svoja dva plat-na koja }e da nadograde na{uzbirku slika sa prethodnihkolonija koju grad ~uva“qubomorno” ovde u depoukod nas. Tokom trajawakolonije u~esnike odvedemodo obli`weg Sisevca, gde jekolonija i nastala, odnosnogde je organizovano prvookupqawe davne 1975. godine.Tom prilikom slikare upoz-najemo sa prirodnim lep-otama, kulturno-istorijskimspomenicima Sisevca, upoz-najemo ih i sa gradom. Ovaizlo`ba je, ina~e, vrloraznovrsna jer smo se trudilida u~esnici svaki put bududrugi umetnici, objasnio jeStankovi}.

Slikar QubislavMilunovi}, ro|en uQuboviji, a `ivi i radi uBeogradu, bio je prisutantokom otvarawa izlo`be.Za “Bilten” ka`e da jeprvi put bio na Koloniji“Sisevac” i u posetina{em kraju. Utisci su jakopozitivni, svi u~esnici subili “zanimqivo dru{tvo”,pa bi voleo da do|e islede}i put. Tvrdi da je“Siseva~ka kolonija” jednaod najozbiqnijih i naju-glednijih u Srbiji, asvakako me|u najstarijima. Posetioci Kulturnog cen-tra }e ovu izlo`bu mo}i dapogledaju do 12. novembra.

B. Drenovakovi}

Aktiv profesora srpskog jezi-ka i kwi`evnosti para}inskeGimnazije organizovao je 15.oktobra kwi`evno ve~eposve}eno Miloradu Pavi}u.Ve~e je odr`ano u {kolskojbiblioteci povodom jubileja,90 godina od ro|ewa poznatogsrpskog pisca, a realizator jenastavnica Marija Luki}.Tako|e, povod je bio i pred-stoje}i Sajam kwiga u Beogradu,

pa su u~enici Gimnazije: TinaPrvulovi}, Stefan Milo{evi},Julija Jovanovi}, KatarinaStevi} i Ana Petrovi}, ~italiodlomke dela Milorada Pavi}ai u`ivali u wihovoj poetici,bogatstvu jezika i izraza. Naovaj na~in Gimnazija edukujeu~enike o srpskom kulturnom ikwi`evnom nasle|u, podsti~equbav prema pisawu ikwi`evnosti. N.S.

U moru izuzetno sadr`ajnihaktivnosti povodom “De~jenedeqe” u O[ "BrankoRadi~evi}" u Popovcu, najin-teresantnija je sadwa drveta

ginka bilobe, pa su{kolska dvori{ta umati~noj {koli i upet izdvojenih odeqe-wa postala bogatija zaovu ~udesnu biqku kojapredstavqa simbolradosti i napretkajedne generacije.

Kako obja{wavadirektorka {kole, mr

Sne`ana Cveji}, ginko bilo-ba, ili samo ginko, je “`ivifosil” po ^arlsu Darvinu jerje predstavnik prve biqnevrste u obliku stabla.

Najstarija je reliktna vrs-ta jer postoji ve} 270 mil-iona godina i jedini jeuspeo da pre`ivi ledenodoba. Ginko je pre`iveo iatomski udar na Hiro{imui postao simbol ponovnogra|awa. Danas jo{ uvek rasteu planinama jugoisto~ne Kine,pre~i{}ava zaga|en vazduhu gradovima, ima lekovitasvojstva, a ujedno poboq{avacirkulaciju, pam}ewe ipa`wu.Sadwa ginka ostavila je

utisak na |ake, pa su oni nad-

gledali sadnice narednihdana. Tim pre jer su se putemfilma i izradom panoa, raz-govorom sa starijim drugari-ma, ve} upoznali sa izuzetnimkarakteristikama ginka.Koliko je deci bila zan-

imqiva ova aktivnost, tolikoje to bila i naredna, posve}enaSvetskom danu hleba, 16. okto-bru. Zbog toga su u {koli uBuqanu tog dana u pripremihleba i ostalih |akonijau~estvovale u~iteqice, nas-tavnici, u~enici i roditeqi.

N.S.

Predstavu “Iza zatvorenih vrata”, po kultnom delufilozofa egzistencijaliste @an Pol Sartra, pozori{napublika mogla je da pogleda u Para}inu u ponedeqak,28. oktobra. Gluma~ku ekipu ~inili su Milan i JelicaKova~evi} i Jelena Velkovski, dok su autenti~nascenografija i kostim rad Aleksandre Kova~evi}.Glavni junaci ~uvene predstave su negativci, a komadje izveden prvi put u Srbiji 1966. godine u re`iji BrankaPle{e. Vi{e od pola veka kasnije, na sceni je MilanKova~evi}, koji je ujedno i rediteq, a predstava i daqeprivla~i veliku pa`wu. Z.R.

Privredni `ivot.- Zanatlije itrgovci, kao i privrednici uop{te,u`ivali su veliku kraqevunaklonost i podr{ku. U razgovorusa zanatlijama u Para}inu kraq seraspitivao o stawu zanatstva,uzrocima wegovog propadawa, orga-nizaciji esnafa, {kolovawu nastrani, podmlatku. U ]upriji seraspitivao o konkurenciji inos-trane robe i wenom uticaju na ras-pad esnafa. Nije bio u stawu da imobe}a znatniju pomo} od dr`ave. UPara}inu je prisutnim zanatlija-ma izjavio da }e "dr`ava sa svo-je strane u~initi da zanatlijamapomogne", ali ih je, istovremeno,upozorio da ne mogu "sve o~ekivatiod dr`ave". Savetovao im je da sami

sebi pomognu gde god je mogu}e.U ]upriji je to ponovio i dodaoda sebi mogu najboqe pomo}iako budu stvarali zadruge zaproizvodwu i potro{wu i ako sebudu trudili da usavr{e svojezanate, svako u svojoj struci.Propadawe zanata i stareesnafske organizacije nije semoglo zaustaviti i kraq je toshvatio. Nalet industrijskih dobararu{io je stari na~in proizvodwe,{to je poga|alo veliki deostanovni{tva u varo{ima igradovima. Kraq nije obe}avaodr`avnu pomo}. Smatrao je da jestvarawe zadruge bilo re{ewe koje}e olak{ati prelazak iz zanatske uindustrijsku proizvodwu.

Kao va`an ~inilac u `ivotuzemqe, trgovci su, tako|e, plenilikraqevu pa`wu. U ]upriji iPara}inu kraq se raspitivao orobi i dobrima kojima se najvi{etrgovalo, o kupovnoj mo}i qudi,naro~ito seqaka, o tome {ta ikoliko kupuju. "Pazari li seqakili se stegao?", pitao je on. U]upriji se raspitivao da litamo{wi trgovci odlaze po robuu Pe{tu i Be~, da li narod kupu-je sve u radwama ili ne{to isam proizvodi (naro~ito tekstil),kad se najvi{e prometa obavqalou trgovini... Na rastanku je kraqpredstavnicima trgovine saop{tiosvoja mi{qewa i podelio nekolikosaveta. U Para}inu ih je pozvao

da od svoje dece stvaraju vaqanetrgovce "jer trgovina na{a trebasve vi{e inteligentnih qudi". U]upriji ih je upozorio da vodera~una o svom ugledu jer tamo gdetoga nije bilo, gde svako ra~una naprevaru, "tu nema trgovine, tubrzo do|u kriza i bankrotstvo". U Para}inu je dugo razgovarao sapredstavnicima trgova~ke omla-dine. Raspitivao se za wihovoudru`ewe i broj ~lanova. Pozivaose na svoje dugogodi{we iskustvoi rekao im: "Ne jurite za velikomdobiti." Time je `eleo da ka`e dase na taj na~in ulazi u velikerizike, "a mi u Srbiji nismobogati da mo`emo da reskiramomnogo. Treba se uvek zadovoqiti

sa malo, samo da je sigurno, pa netreba tr~ati za velikim profitima,a izgubiti i ono {to ~ovek ima."Podse}ao ih je da trgovina nijesmela da se pretvori u {peku-laciju jer tada postaje opasna zaone koji se wome bave. "[peku-laciju ne mo`e ~ovek da pro-ra~una, a trgovina mo`e da postojisamo na ra~unu", upozorio je svo-je slu{aoce. Na kraju, kraq jeupozorio mlade` da su wihoviroditeqi i stariji vodili trgov-inu onako kako su mogli, da su~esto bili samouki. To vi{e nijebilo mogu}e. "Na vama je sada dase vaspitavate i spremite da sena{a trgovina oja~a i procveta",zavr{io je svoje savete mladima.

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

OOSSNNOOVVNNAA [[KKOOLLAA ““BBRRAANNKKOO RRAADDII^̂EEVVII]]”” PPOOPPOOVVAACC UU ““DDEE^̂JJOOJJ NNEEDDEEQQII””

ZZZZ AAAA SSSS AAAA DDDD IIII LLLL IIII UUUU DDDD VVVV OOOO RRRR IIII [[[[ TTTT IIII MMMM AAAA GGGG IIII NNNN KKKK OOOO BBBB IIII LLLLOOOO BBBB UUUU

U KULTURNOM CENTRU OTVORENA IZLO@BA SLIKA SA 44. “SISEVA^KE KOLONIJE”

DESETORO UMETNIKA SLIKALO NA GRZIIdeja je da se slede}a, jubilarna kolonija odr`i u Sisevcu, gde je i nastala i ~ije ime nosi

U FONDU KC 400 SLIKA

Po re~ima Zorice \or|evi}, direktorke Kulturnog cen-tra koji je organizator kolonije “Sisevac”, ideja je dau~esnici svake godine budu razli~iti i pre svega mladi.Plan za slede}u, jubilarnu 45. koloniju, koja treba da seodr`i avgusta slede}e godine, jeste da se organizujeba{ u Sisevcu, odakle je i krenula. U vlasni{tvu gradaje, ina~e, ve} oko 400 slika sa prethodnih kolonija i svakegodine taj fond se oboga}uje.

KWI@EVNI DOGA\AJ U GIMNAZIJI

VE^E POSVE]ENO MILORADU PAVI]U

LEGENDARNI KOMAD U NA[EM POZORI[TU

“IZA ZATVORENIH VRATA”

~etvrtak 31. oktobar 2019. 17Obrazovawe Bilten

Negovawe fizi~ke kulturei sportskog duha kad su upitawu u~iteqi upara}inskim {kolama uvekje prisutno kako na ~aso-vima u radu sa decom, takoi u me|usobnom nadmetawu,rekla je Violeta@ivkovi}, predsednica

Dru{tva u~iteqa povodomosvajawa tre}eg mesta naposledwoj “U~iteqijadi”,odr`anoj u Ohridu.Pre dve godine Para}inje bio doma}in ove

sportske manifestacije, ito veoma uspe{no, aDru{tvo u~iteqa op{tinePara}in je ove jeseniu~estovovalo na {estoj poredu “U~iteqijadi”. To jesportsko nadmetawe u~ite-qa Srbije, a ove godineodr`ano je u Makedoniji uOhridu. Organizatori man-ifestacije bili su Savezu~iteqa Republike Srbije iDru{tvo u~iteqa iz Ni{a. ^ak 63 prosvetna radnika

iz na{eg grada, koji su~lanovi Dru{tva u~iteqa,nadmetali su se sa kolega-ma iz drugih op{tina usvim takmi~arskim disci-plinama - u malom fud-balu, basketu, odbojci, nad-vla~ewu konopca, igri"Izme|u dve vatre", pikadu,{ahu, stonom tenisu, pli-vawau a bile su i takozvane“Igre iznena|ewa”. - Para}inska ekipa je pobe-dila u nadvla~ewu konopca,

Tawa Stojanovi} je osvojilaprvo mesto u {ahu, a baske-ta{i drugo u svojoj disci-plini. Tako|e, na{a `enskaekipa je bila tre}a u popu-larnoj igri “Izme|u dvevatre”. U kona~nom plasmanubili smo tako|e tre}i, posledoma}ina iz Ni{a i ekipe iz[apca, sumirala je rezul-tate sportskih nadmetawaPara}inaca na “U~iteqi-jadi” Violeta @ivkovi}.

N. Stankovi}

Trka podsloganom "Zasre}nije detiwst-vo" u organizaci-ji para}inskogCrvenog krstaodr`ana je u{koli “Mom~iloPopovi} Ozren”za u~enike ni`ihrazreda, pod motom"Imamo ciq, do|ina start". A ciqje bio dobra zaba-va i negovawesportskog duha, uzdodelu medaqa,rekla jeA l e k s a n d r aA t a n a c k o v i } ,stru~ni saradnikCrvenog krsta.

Zahvaquju}idugogodi{woj saradwi ove{kole i Crvenog krsta,realizovana je uspe{nojo{ jedna sportskaaktivnost, trka za mla|e|ake od prvog do ~etvrtograzreda, ka`e direktorO[ “Mom~ilo Popovi}Ozren” Neboj{aMilisavqevi}.- Imamo ukupno oko 400u~enika i mi smo jedina{kola na teritorijiop{tine Para}in koja jeove {kolske godineupisala ~etiri odeqewaprvaka. Ina~e, saradwa saCrvenim krstom je veomablagotvorna, nastavnici

i u~enici u~estvuju u svimaktivnostima koje Crvenikrst organizuje, pa i ukvizu, u kom smo ostvar-ili veoma dobar rezul-tat. U~enike koji su bilideo ekipe, sa nastavni-com-mentorom DraganomTo{i}, Crveni krst jenagradio jednodnevnimizletom, obja{wavaMilisavqevi}.Trke su odr`ane na trav-natom delu {kole u dvekategorije, za de~ake idevoj~ice za svaki razredposebno, a osvaja~i triprva tri mesta poneli sumedaqe. B.D.

U januaru 1990. zimovao sam u Slova~koj, u Smokovecuna Visokim Tatrama. Dok se moja supruga skijala, jasam pisao pesme, igrao {ah i pio ~aj u hotelu.[etao sam i kroz Ko{ice, ali mi je u se}awu poseb-no ostala jedna no} u hotelu.Naime, dok je moja “lep{a polovina” spavala, ja samcele no}i }askao sa portirom, Slovakom. On pijan,ja trezan, ali sam u jednom trenutku zatra`io plzen-sko pivo, da ne zaspim. Konobar me je pogledao mrkoi odbrusio mi: "To nemam!" Tek kasnije shvatio samsu{tinu wegovog prezrivog pogleda. To bi bilo istokao kad bi gost u beogradskoj "Moskvi" naru~ioo`ujsko (hrvatsko) pivo!Slova~ki sam dobro razumeo i to je bilo dovoqno dashvatim su{tinu pri~e pijanog, ali inteligentnog sagov-ornika. Dabome, u to vreme, kad je cela Srbija uve-liko brujala o "uvozu" oru`ja u Hrvatsku, taj plavokosiportir mi je proro~anski nagovestio: "Mi i ^esi sene volimo, ali }emo da se razi|emo na miran na~in,a vi i Hrvati razi}i }ete se na krv i no`!" Posleje, gle ~uda, tako i bilo. Ba{ je bio dalekovid taj Janoiz Smokoveca!Ve} slede}e godine zapucalo je na Balkanu, ali poli-ti~ka talasawa i burne rasprave jo{ u toj 1990. godi-ni uveliko su podizale plimu mr`we i "mirisali"na buran rasplet ne samo u Srbiji, ve} u celojJugoslaviji. Milo{evi}ev tvrdokorni komunizam,slep i gluv na pad Berlinskog zida, tresao se iz teme-qa. Vi{estrana~je je svuda uzimalo maha, a uni-taristi~ka diktatura se gr~evito opirala. Bilo je tovreme burnih mitinga i nicawa novih politi~kih pokre-ta i lidera.Eto, godine 1990. ja sam jo{ bio profesor u Titelu,a u taj gradi} ~esto su navra}ali politi~ki prvacii pred masom lansirali svoju novu ideologiju. Titelje najpre posetio Nenad ^anak koji tamo ima ro|akaTomu Kostovskog, direktora Vodne zajednice. Govorioje u bioskopu. Stav mu je bio tvrdokoran, aliinteligencija i obrazovawe neosporni.No, znatno ubedqiviji utisak ostavio je na mene

Vojislav Ko{tunica. Vrhunski intelektualac jasnihdemokratskih vidika, ipak je bio smireniji ielasti~niji od ^anka. Tada sam ga slu{ao saodu{evqewem i poverovao u wegov nagove{taj slomaMilo{evi}a. No, po{to je wegova govorancija bilai slo`ena, i zanimqiva, i duga, napravio je pauzu. Ion i publika iza{li su pred trem bioskopa. U tokute pauze usudio sam se da pri|em Ko{tunici. Uz izvi-wewe, predstavio sam se i postavio mu direktnopitawe:- Gospodine Ko{tunica, kako Vi tuma~ite potez pro-fesora Mihajla Markovi}a? Znamo da je on jedan iz~uvene grupe od osam profesora sa Filozofskogfakulteta koje su zbog demokratskih pogleda 1968. godinekomunisti proterali s fakulteta, a sad se, evo,prikqu~io svojim progoniocima socijalistima(presvu~enim komunistima).Ko{tunica se na to kiselo nasme{io i iskreno odgov-orio:- Ne znam {ta mu je bilo! I ja se ~udim, ali on mika`e da }e im "samo napisati statut" i da }e se poslepovu}i iz wihovih redova.Kasnije je prof. dr Mihajlo Markovi}, ne odr`av{ire~, jo{ prili~no dugo bio u tom "kolu", ali to jeve} nova pri~a. Za mene je zanimqiviji drugi detaq,vezan za mene li~no. Naime, krajem zime te iste godineiz {tampe je iza{la moja kwiga "Prve tre{we". Upravosam je bio poneo uredniku "Politike za decu"Milenku Matickom. Samo {to sam kro~io u Makedonskuulicu, nabasao sam, licem u lice, na VojislavaKo{tunicu. U dugoj, plavoj jakni, sa rukom u xepu, i{aoje sam. Ni traga od telohraniteqa! Uz izviwewe, zaus-tavio sam ga:- Gospodine Ko{tunica, mo`da se se}ate, mi smo nedavnorazgovarali u Titelu?!Znao sam da on svake druge ve~eri govori u drugom

gradu i da sre}e bezbroj qudi. Kako bi mogao da seseti tolikih pojedinaca?Gledaju}i "kroz mene", on je odglumio:

- Ah, da, da!- Da li mogu da Vam poklonim jednu svoju kwigu?- Kako da ne?! Kako da ne!Nasloniv{i koleno na sims zgrade, na brzinu sam munapisao finu posvetu. Tada budu}i predsednik SavezneRepublike Jugoslavije stavio je moje "Prve tre{we"u xep jakne i uz pristojno "hvala", produ`io kaKolar~evoj. Ko zna da li ju je ikad otvorio, ali zar je to va`no?

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

SA KO[TUNICOMU MAKEDONSKOJ

U^ITEQI IZ PARA]INA TRE]I NA SPORTSKOM NADMETAWU U OHRIDU

NA “U^ITEQIJADI” VI[EOD HIQADU U^ESNIKA

Para}inci su u~estvovali kao ~lanovi Dru{tva u~iteqa op{tine Para}in

PRELEPO DRU@EWE

Pored osvojenih peharai diploma, jo{ vredni-je su uspomene na prele-po dru`ewe u~iteqa izrazli~itih gradova ifer plej navijawe.“U~iteqijada” odr`anau Ohridu je, ina~e, bilarekordna po broju u~esni-ka, sa 1.050 takmi~ara iz36 dru{tava u~iteqa.

SARADWA O[ “MOM^ILO POPOVI]

OZREN” I CRVENOG KRSTAHUMANITARNA AKCIJA \AKA TEHNOLO[KE [KOLE

TRKA “ZA SRE]NIJE DETIWSTVO”ZA POMO] MARIJIRADISAVQEVI]Weni vr{waci organizovali su prodajnu izlo`bukola~a, cve}a i drugih rukotvorina u holu {kole

U~enici Tehnolo{ke{kole, ta~nije 2/1, 2/2 i2/5 odeqewa, uz pomo}svojih profesora ZoriceIvanovi}, An|elkeVukovi}, Nade`deLe{janin, Igora ]osi}a iStanislava Grozdanovi}a,organizovali su polovinomoktobra humanitarnu akci-ju u holu {kole. Akcija je bila namewenawihovoj drugarici, MarijiRadisavqevi}, koja `ivi uDowem Vidovu u veomate{kim uslovima, u ku}ibez vode, donedavno i bezstruje, u stawu ru{ewa.U holu {kole pripremilisu prodajnu izlo`bu svo-jih proizvoda: kola~a,cve}a, ukrasnih jastuka,svojih zanatskih usluga zaulep{avawe - manikira,pedikira, {minkawa i

frizirawa, tako da su nanajboqi na~in pokazalii svoju humanost i ve{tinui znawe u raznim oblas-tima. Svi koji su `elelimogli su da do|u u {kolu,da se zaslade, ulep{ajuili kupe neki ukras zasebe, a za pomo} wihovojdrugarici. Za jedandan prikupqeno je 27.240dinara, a Marijinivr{waci sa akcijom nas-tavqaju daqe. Ne}e statidok se nova ku}a za wihovudrugaricu ne zavr{i, jerje, kako ka`u, Marijazaslu`ila da ima nor-malne uslove za `ivot. Ona je i odli~an u~enik,pobednik takmi~ewa“Kwi`evna olimpijada”,pa su weni drugoviodlu~ili da joj pomognu naovaj na~in. N. Stankovi}

Pobednici u trkama svihuzrasta nagra|eni su medaqama

~etvrtak 31. oktobar 2019.18 SportBilten

Sve~ana manifestacijazatvarawa 17. "Sportskogleta". odr`ana je u halisportova u organizacijiop{tinskog Sportskogsaveza (SSOP), uz nas-tupe ~lanicaGimnasti~kog kluba“Para}in” i plesnog klu-ba DC TEAM.Najboqim u~esnicima,

pojedincima i ekipama zajedno od prva tri mesta usvim disciplinama, medaqesu uru~ili zamenikpredsednika op{tineTomislav [aleti} ipredsednik SSOP MarkoJovanovi}, u razdraganomambijentu, kakav je uvekovom prilikom. Sumiraju}irezultate minule mani-festacije, Jovanovi} ka`eda je ovo “Leto” donelopuno novina i puno novihu~esnika.

- Zahvalio bih se

u~esnicima, sponzorima iorganizatorima koji subili svake ve~eri u cen-tru grada, te mati~nim{kolama na selu koje su sepobrinule da sve protekneu najboqem redu.Uspeli smo da realizuje-mo i druga takmi~ewa kojasu od velikog zna~aja zaSportski savez i za na{grad. Mislim na Roda bas-ket 3h3 koji je republi~kotakmi~ewe, kao i na odbo-jku na pesku na terenu ucentru grada. Kasnije su tajpesak deca koristila zaigru, podse}a Jovanovi}. Odleto{wih sportskihaktivnosti on je izdvajiojo{ nastup ko{arka{a ukolicima, sa klubom“Tigar”. - Podela medaqa je

zavr{ni ~in kojim zat-varamo “Leto” i po~iwe-mo da se spremamo za

“Sportsku zimu”, gde }emose truditi tako|e dauvedemo neke novine i danajmla|im sugra|animapru`imo jo{ vi{e sport-skog sadr`aja, rezimirao jepredsednik SSOP.

“Sportsko leto” po~eloje u maju “Prole}nimigrarijama” u vrti}ima,nastavqeno takmi~ewima useoskim {kolama, paprezentacijama klubova itakmi~ewima u razli~itimsportskim diskiplinamau centru grada u glavnojulici. Ova letwa mani-festacija kao dobar spojsporta i zabave osmi{qenaje kako bi se |acima navelikom raspustu korisnopopunilo slobodno vreme.Pod sloganom "Igraj za`ivot izaberi sport" poovoj manifestacijiPara}in je propoznatqivi jedinstven ne samo uokru`ewu, ve} {iromSrbije. B. Drenovakovi}

U Boqevcu na Rtawskompolumaratonu, na najdu`ojstazi, Tomislav Pani},~lan Atletskog kluba“SFS Borac” osvojio jedrugo mesto u generalnomplasmanu i drugo u kate-goriji seniora. MirkoAn|elkovi} je u konkuren-ciji veterana stigao {esti. Dok su polumaratonci

tr~ali svoju stazu, u gradusu se takmi~ili osnovci isredwo{kolci u svojimkategorijama. U kategori-ji osnovaca An|ela [uti}

je na stazi od 200m zauzela2. mesto, Iva [uti} na300m je bila tre}a, AnaMarinkovi} osma. An|eli-na Nikoli} na 350m je

zauzela 4. mesto. U kate-goriji sredwo{kolaca na600m Milo{ Aleksi} jebio drugi, na istoj distan-ci u kategoriji devoj~ica

Awa \oki} je osvojila prvomesto. Marijana [qivi}je na 5000m zauzela 2. mesto.Nedugo zatim, u Rekovcu naprvom iz serije krosevaRTS-a, u konkurenciji najm-la|ih takmi~arki, na 200mAn|ela [uti} je osvojila 2.mesto, na distanci 600mTamara Radosavqevi} je bila11, dok su Ana Marinkovi}i Iva [uti} u istoj trcizauzele 13. i 14. mesto. Utrci juniora na 1200mMilo{ Aleksi} je bio~etvrti. B.D.

Takmi~arska sezona zapliva~e uveliko traje, amladi takmi~ari PK“Delta" ni`u uspehe iznedeqe u nedequ. Na mitin-gu "Kragujeva~ki oktobar",odr`anom u Kragujevcu,osvojili su 20 medaqa i dvapehara.Osvaja~i ukupno 10 zlatasu Ivan Karapanxin (2006)i Ilija [o{i} (2007)koji su osvojili po trimedaqe; Nemawa [o{i}(2007) osvojio je dva zla-ta i po jedno Kala i SaraKova~ (2008. i 2009.).Srebrnu medaqu su uzeliViktorija Milutinovi}

(2004) i miks {tafeta usastavu: Karapanxin,[o{i}, Petrovi}, [o{i}. Po jednu bronzanu medaquosvojili su Kala Kova~,Nemawa [o{i} i VojinMiti}, dok je Sara Kova~osvojila dve. Titulu najbo-qeg i pehar u kategorijide~aka od 13 godina poneoje Ivan Karapanxin (2006),a u kategoriji od 12 god-ina Ilija [o{i} (2007).Milica Trajkovi}, An|elaMarkovi}, Sara \oki},Matija Milojevi}, KsenijaMilojevi} i DaniloMladenovi} su uspe{noisplivali svoje trke. B.D.

Na zavr{na dva koladr`avnog ribolova~kogprvenstva u disciplinifider, odr`anim najezeru ]elije, nastupalasu tri takmi~ara OSR"Mrena". Stefan Arsi}postao je prvak Srbije,dok se na ~etvrto mestoplasirao Du{anVeqkovi}, stekav{i sta-tus reprezentativcaSrbije sedmi put za redom. Milo{ Petkovi} zauzeo je 22.mesto na tabeli najboqih srpskih fidera{a. B.D.

Gimnasti~arke GK“Para}in” u~estvovalesu u Svilajncu u finaluPrvenstva Srbije u grup-nim ve`bama u organi-zaciji Gimnasti~kogsaveza Srbije. U ve`biloptom poziciju najbo-qih u svojim kategorija-ma ponele su pionirke,kadetkiwe i juniorke

ekipe Para}in 2. Mla|ejuniorke zauzele su u ovojdisciplini 4. mesto.Juniorke ekipe Para}in1 bile su najboqe u ve`biobru~evima.Ovim rezultatima GK

''Para}in'' je svrstan unajuspe{nije kluboveGimnasti~kog savezaSrbije. B.D.

U organizaciji Pauerliftingsaveza odr`an je KUPSrbije u ben~ presu "TrofejBeograda", na kom su tak-mi~ari para}inske tere-tane “Black gym” MarijaJovanovi} i Milo{Mili}evi} osvojili trizlatne medaqe. Marija jeprogla{ena i za najja~ujuniorku takmi~ewa, osvo-jila je prvo mesto u

juniorskoj kategoriji, dokje Milo{ Mili}evi} osvo-jio prvo mesto u M1 kate-goriji. Na KUP-u se nad-metalo 80 takmi~ara izSrbije i SeverneMakedonije.Naredno takmi~ewe na

kome }e wih dvoje u~estvo-vati je Prvenstvo Srbije uben~ presu 30. novembra uVladi~inom Hanu. B.D.

Ekipe para}inskog “Javorka” uspe{no su zavr{ile ovogo-di{wu sezonu Treking lige Srbije. @enska ekipa ovog klu-ba osvojila je drugo mesto u KUP-u TLS i ~etvrto mestou ukupnom plasmanu od 20 ekipa. Pojedina~no, devojke suu prvih deset najboqih u zemqi od 250 takmi~arki. Mu{kaekipa je deseta u KUP-u i 16. u ukupnom plasmanu TLS. U 7. zavr{nom kolu Treking lige, odr`anom na Grzi, u~estvo-valo je 253 takmi~ara iz 34 kluba u mu{koj konkurencijii 25 kluba u `enskoj konkurenciji. Na ovom takmi~ewu `ens-ka ekipa “Javorka” zauzela je 3. mesto. B.D.

DODELOM MEDAQA SVE^ANO ZATVORENO “SPORTSKO LETO 2019”

PREKO 1.000 TAKMI^ARA

Prema podacima SSOP, u “Sportskom letu” takmi~ilose 178 ekipa, ukupno 1008 u~esnika u razli~itim sport-skim disciplinama. Vi{e ekipa (118) je bilo uselima, odnosno 582 u~esnika, dok je grad okupio 60ekipa i 426 u~esnika. U malom fudbalu, u selima jebilo 46 ekipa, u gradu 36. Tenis nogom okupio je 12ekipa u gradu, u basketu u selima takmi~ilo se 37ekipa, 12 u gradu. Dok se u seoskim {kolama uodbojci takmi~ilo 35 ekipa sa 132 u~esnika, u graduje igrana rekreativno. U stonom tenisu bilo je 166 tak-mi~ara, u {ahu 161, badmintonu 10. U brojnim doga|aji-ma za najmla|e evidentirano je ~ak 4.725 dece, dok suostale pojedina~ne aktivnosti okupile 3.494 u~esnika.

ATLETSKO TAKMI^EWE NA RTWU I KROS RTS-A U REKOVCU

ZA “SFS BORAC” SEDAM MEDAQA

FINALE PRVENSTVA SRBIJE U GRUPNIM VE@BAMA

NAJBOQE NA[E GIMNASTI^ARKE

PO^IWU PRIPREME ZA“SPORTSKU ZIMU”

MITING “KRAGUJEVA^KI OKTOBAR”

KRAJ SEZONE ZA PLANINARE “JAVORKA”

USPEH @ENSKE EKIPE

STEFAN ARSI] IZ OSR "MRENA"

PRVAK SRBIJE U FIDERU

TERETANA "BLACK GYM"

ZLATA SA “TROFEJA BEOGRADA”

ZA PLIVA^E “DELTE”20 MEDAQA

Stefan prvak u fideru

~etvrtak 31. oktobar 2019. 19Sport Bilten

Op{tinskim takmi~ewimau stonom tenisu organi-zovanim u hali sportovapo~ela je realizacija ovo-godi{wih aktivnosti u{kolskom sportu u na{ojop{tini, po kalendaruSaveza za {kolski sportop{tine Para}in za {kol-sku 2019/2020. godinu zau~enike osnovnih i sred-wih {kola.

U konkurenciji osnovnih{kola (de~aci) prvo mestopripalo je ekipi O["Branko Radi~evi}"Popovac, drugo je zauzela{kola "Mom~ilo Popovi}Ozren", tre}e “Branko

Krsmanovi}” DowaMutnica. U konkurencijidevoj~ica pobedila jeekipa iz O[ “BrankoKrsmanovi}” Sikirica,slede istoimena {kolaiz Dowe Mutnice i O[“Mom~ilo Popovi}Ozren”. U kategoriji sred-wih {kola (mu{karci)najboqe stonotenisere imaTehnolo{ka {kola, zatimEkonomsko-trgovinska, paME[, a redosled je istii u `enskoj konkurenciji.Pro{log ~etvrtka, 24.

oktobra, u na{em gradu jeodr`ano i Okru`no tak-mi~ewe u stonom tenisu,na kome se takmi~ilo 50u~enika u ekipnoj i poje-dina~noj konkurenciji,ali takmi~ari iz na{ih{kola nisu imali sre}e da

se plasiraju daqe.Op{tinsko takmi~ewe uatletici za osnovce isredwokolce odr`ano jesredinom pro{le sedmicena stadionu "SFS Borca"i u {koli "\ura Jak{i}".U~enici svih razreda tak-mi~ili su se u tr~awuna raznim distancama, od60 do 1000 metara, zatim

u skoku u daq, bacawuvorteksa, skoku u vis,bacawu kugle. Mladiatleti~ari koji su ost-varili najboqe rezultateu~estvova}e na okru`nomtakmi~ewu koje }e seodr`ati krajem martanaredne godine na sta-dionu u ]upriji.

B. Drenovakovi}

Proteklog vikenda u 11. kolu Srpske lige "Istok"Rembas iz Resavice i SFS Borac iz Para}inaigrali su nere{eno 1:1, pa je tako Borac uzeo bodu gostima. U 11. kolu Zone "Zapad" para}inskoJedinstvo, kao doma}in, pobedilo je ekipu Lugomiriz Rakite sa 3:0.U 12. kolu Pomoravsko-okru`ne lige utakmica Hajduk^epure-Morava Ko~ino selo zavr{ena je rezul-tatom 1:2, dok je Napredak iz Drenovca savladaoPartizan iz Majura sa 2:1.U 11. kolu Me|uop{tinske lige "Jug" rezultati suslede}i: Istok 63 Plana-Napredak Svojnovo 3:2,Beqanica Strmosten-Radni~ki Tekija 5:2, PomoravqeOstrikovac-Mladost Gorwa Mutnica 3:4, RudarPla`ane-Mladost Sikirica 7:0, Napredak Stubica-[umadija Tre{wevica 2:2, a slobodan je bio Juhor2016 iz Poto~ca.U 10. kolu Op{tinske lige Para}in @elezni~ariz Kla~evice pobedio je Jedinstvo iz Ratara sa 4:1,Omladinski iz Para}ina Heroj iz Busilovca sa 5:0.Utakmica izme|u Popovca i Poleta iz Zabregezavr{ena je rezultatom 0:2, Borac 1950 iz Bo{wanasavladao je Radnik iz Davidovca sa 3:0. Nere{enosu igrali ISK Izvor i Dowa Mutnica 1:1, BSKBuqane nadigrao je Budu}nost iz Lebine sa 3:2, a utak-mica izme|u Sloge iz Doweg Vidova i Razvitka izMirilovca igra}e se 6. novembra. B.D.

Kadetski serijal rapidturnira u {ahu pod nazivom"Najboqi potez" osmi{qenje na inicijativu {ahovskihradnika iz Kru{evca,Kragujevca, Trstenika,Jagodine i Para}ina, aplanirano je da se orga-nizuje ukupno 5 turnira, usvakom gradu po jedan, uorganizaciji {ahovskihklubova iz tih gradova. Serijal je namewen deci,od pred{kolskog uzrasta do8. razreda osnovne {kole,a wegovi promoteri sureprezentativci Srbije u{ahu, VM Milan Zaji} i@VM Jovana Raport.Prvi turnir startovao jeu Kru{evcu, uz u~e{}e65 dece iz desetak grado-

va i op{tina sa podru~jaisto~ne i ju`ne Srbije. Umla|oj grupi do 4. razre-da prvo mesto osvojio je~lan O[K “Para}in“Andrej Dezelin, kome je uzzlatnu medaqu pripao ipehar za ukupnog pobed-nika. U istoj grupi jezablistala i NedaPetrovi}, tako|e iz na{egkluba, osvojiv{i 2. mestoi srebrnu medaqu ukonkurenciji devoj~ica,saznajemo od predsednikaO[K “Para}in”, magistraSa{e Jevti}a.Naredni turnir iz ovog

serijala bi}e organizo-van u novembru u organi-zaciji O[K “Para}in”.

B.D.

Posledwe (11.) koloOrijentiring ligeSrbije odr`ano je naBukuqi, duga distanca.Orijentiring klub“Para}in” osvojio jedve medaqe i to zlato i{ampionsku titulu unajja~oj seniorskoj kat-egoriji osvojio je SavaLazi}, dok je MarkoRadovanovi} na drugommestu. U kategoriji devo-jaka 21B, Maja Krsti}bila je peta, u kate-goriji veterana preko45 godina DejanRadovanovi} ~etvrti, aDragan Krsti} peti.Ovo takmi~ewe bilo

je i posledwe zvani~nou doma}em prvenstvu. Uukupnom poretkuOrijentiring ligeSrbije, u seniorskojkonkurenciji najboqi jeSava Lazi} sa osvojenihmaksimalnih 600 bodova,dok je MarkoRadovanovi} u istoj kat-egoriji, iako po godi-

nama junior, zauzeo dru-go mesto sa 566,29 bodo-va. Milovan Mili}zavr{io je takmi~ewena 13. mestu u konkuren-ciji 23 takmi~ara kojisu nastupili u ligi. Lazar Simi} je {esti

u kategoriji do 18 god-ina. Dejan Radovanovi}zauzeo je sedmo, DraganKrsti} 14., AleksandarMilojkovi} 18. i DejanIli} 20. mesto u kate-goriji veterana preko45 godina.Pre ovog posledweg

kola, na prvenstvuBeograda u orijentiringuna dugoj distanci,odr`anom u Lipovi~koj{umi, Sava Lazi} jetako|e pobedio, dok jeMarko Radovanovi} biotre}i. U kategoriji vet-erana preko 45 godina,Dejan Radovanovi} zauzeoje prvo mesto, DraganKrsti} je bio peti,Aleksandar Milojkovi}{esti. B.D.

Karatisti “Crnice” u~estvovali su na KUP-u u`eSrbije za poletarce, pionire i nade u Atenicikraj ^a~ka 19. oktobra. U konkurenciji 550 tak-

mi~ara osvojili su8 medaqa. Zlato suosvojili TeodoraJozovi} i Dimitrije@ivkovi}, srebroDimitrije @ivkovi}i Milica @ivadi-novi} dva odli~ja,dok su se bronzanimmedaqama okitili IvaSvrzi}, Veqko Ne{i}i Ogwen Jozovi}. Proteklog vikenda

na takmi~ewu “Grandpri Ni{“ IvaSvrzi} je osvojilazlatnu medaqu u kata-ma, a Veqko Ne{i}srebrnu u borbama.

B.D.

Posledwe kolo Prve`enske lige centralneSrbije za 2019. godinuigrano je od 18. do 20.oktobra u Para}inu uDnevnom klubu za stare, adoma}in je bio O[K“Para}in”. Prvo mesto

sasvim zaslu`eno osvojilaje ekipa “Rudar” izKostolca, koja je bila ifavorit turnira. Drugoje osvojio V[K iz Vaqeva,dok su {ahistkiwe O[K“Para}in” na tre}em mes-tu. B.D.

PO^ELA [KOLSKA SPORTSKA TAKMI^EWA ZA 2019/2020. GODINU

PRVA NADMETAWA U STONOM TENISU I ATLETICIOp{tinsko takmi~ewe u atletici odr`ano na stadionu SFS Borca i O[ “\ura Jak{i}”

“OLIMPIJSKE

IGRE” U MAJU

Darko Bajki}, koor-dinator za {kolskisport Pomoravskogokruga, ka`e da jeaktuelna {kolska god-ina specifi~na zasportske radnikeanga`ovane u {kolskomsportu jer su {kolske“Olimpijske igre”zakazane za maj u NovomSadu. Ina~e, prvoslede}e takmi~ewe uokviru {kolskog sporta jeOtvoreno okru`no tak-mi~ewe u plivawu. Ono }ese odr`ati na bazenima uPara}inu, a zatim slediko{arka i daqe redom.

FUDBALSKI VIKEND ZA NAMA

BORCU BOD U GOSTIMA,POBEDA JEDINSTVA

ZAVR[ENO POSLEDWE KOLO

ORIJENTIRING LIGE SRBIJE

PRVA @ENSKA LIGA CENTRALNE SRBIJE

BRONZA ZA O[K “PARA]IN”

SA DVA TAKMI^EWA DESET MEDAQA KADETSKI SERIJAL RAPID TURNIRA U [AHU

PEHAR I MEDAQEZA ANDREJA I NEDU

SAVA I MARKONAJBOQI U DR@AVI

USPE[NI KARATISTI “CRNICE”

~etvrtak 31. oktobar 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Kao finalni doga|aj ume|unarodnom projektuo`ivqavawa bronzanog dobaEvrope i tradicionalnoggrn~arstva, u kome u~estvu-je i para}inski Zavi~ajnimuzej, 25. oktobra u na{emmuzeju otvorena je izlo`ba,,CRAFTER - Evropa finan-sira bronzanodopskegrn~are”. Projekat je ost-varen u saradwi izme|ugrn~ara i arheologa izNema~ke, Ma|arske, Srbijei [panije, a rad na{egmuzeja se zasniva naprou~avawu Vatinske kul-ture. Eksperimentalna arhe-

ologija je omogu}ila rekon-strukciju grn~arskih stilo-va u svakom od regiona,{to su zabele`ila ~etirirediteqa u svakoj od zemaqau~esnica. Uporedo saprikazivawem ponovo,,o`ivqenih” posuda iz peri-oda od 2200. do 1500. godinepre nove ere, koje suzadr`ale svoju visokuestetiku, prikazani su irezultati analize origi-nalne keramike iz ovogperioda.

Izlo`bu je otvoriopredsednik Op{tine Sa{aPaunovi}, koji je pohvaliorad predstavnika na{egMuzeja zahvaquju}i kojima jemuzej postao mesto okupqawasvih koji prate kulturnedoga|aje, da }e Op{tinanastaviti da poma`e radove ustanove. O svom raduu me|unarodnom projektugovorili su Vesna Vu~kovi},vi{i kustos arheolog,Vladan Cari~i}, rediteq iautor filma, DejanJovanovi}, kerami~ar kojije radio replike posuda izVatinskog perioda i direk-tor Zavi~ajnog muzejaBranislav Stojanovi}. Kao realizator projekta

CRAFTER Vu~kovi}eva jerekla je da je osnovna zamisaobila rekonstrukcijatehnologije bronzanodopskekeramike, koja je u slu`birazvoja grn~arskog zanata.- To je vi{eslojan projekatkoji se zasniva na eksper-imentalnoj arheologiji,nau~nom istra`ivawu idokumentarnom filmu u sve~etiri zemqe. Tako|e,~etiri grn~ara, svako iz

svoje zemqe su radili rep-like posuda jer su napodru~ju Evrope postojale~etiri bronzanodopske kul-ture, rekla je VesnaVu~kovi}. Prema re~ima autora rep-lika, kerami~ara DejanaJovanovi}a, za wega je ovobilo veliko iskustvo jernije bilo lako tragati zaglinom, sirovinom, alatima,koji su bili tada u upotre-bi, dok je Vladan Cari~i},autor filma ,,TajneVatinske grn~arije” objas-nio da je istra`ivao dosa-da{we rezultate eksperi-mentalne arheologije kojanije ~esto primewivana.Poseban je bio izazov daneko iz sveta filma radinau~ni film, ali je najve}uinspiraciju na{ao u raz-govoru sa akademikom

Milutinom Gara{aninomkoji je rekao da je Srbija,arheolo{ki gledano, obe}anazemqa, ali tome nijeposve}ena dovoqna pa`wa. Direktor Muzeja BranislavStojanovi}, pred brojnompublikom na otvarawuizlo`be, naveo je da pro-jekat CRAFTER traje god-inu i po dana, para}inskimuzej je sara|ivao u tomprojektu sa nekoliko svet-skih muzeja kao jedini part-ner u centralnoj Srbiji ita me|unarodna saradwa sig-urno }e se nastaviti daqe. Ova izuzetno zanimqiva iatraktivna izlo`ba, poseb-na po svom zna~aju, sadr`aju,nau~nom doprinosu i esteti-ci, iz vremena 2000. prenove ere, otvorena je zaposetioce do 6. novembra.

N. Stankovi}

U porti Hrama SveteTrojice, 25. oktobra,Udru`ewe potomaka ratnikaSrbije (UPRS) od 1912. do1920. obele`ilo je 101 god-inu od oslobo|ewa Para}inau Prvom svetkom ratu. Timpovodom odr`an je parastospoginulim srpskim ratnici-ma, a vence na Spomenikmajoru Marku Pavlovi}upolo`ili su delegacijaop{tine Para}in, pred-stavnice “Kola srpskih ses-tara” i u~enici gradskihosnovnih {kola. Patriotske pesme i odlomkeiz dela srpskih pisaca gov-orili su u~enici {kola"\ura Jak{i}" i "Mom~iloPopovi} Ozren". Tako|e,~lan UPRS Nemawa@ivanovi} kroz spise na{eg

uglednog Para}inca iz peri-oda Velikog rata, KosteHaxividojkovi}a, podsetioje prisutne na dramati~netrenutke u danimaoslobo|ewa Para}ina.

- Borba za varo{ je bilanat~ove~anska, a qudi izvaro{i su bili prisiqeni nabeg i povukli su se ne{toju`nije od varo{i, do selaSikirice i Drenovca...

Najzaslu`niji za sloboduPara}ina jeste major MarkoPavlovi}, komandat tre}egbataqona Drugog pe{adijskogpuka. Na`alost, major Pavlovi}nije do~ekao oslobo|ewe, smrt-no je rawen zajedno sa svojih14 vojnika, podsetio je@ivanovi}.Na ovoj sve~anosti predsed-

nik UPRS Mladen Stevi}uru~io je zahvalnice i plakete“Kolu srpskih sestara”,zameniku predsednika UPRSZoranu Petrovi}u, TeodosijuMladi}u, Bobanu Jelisav~i}u,Obradu @ivadinovi}u, CrkviSv. Trojice, naredniku u pen-ziji Zoranu Pavlovi}u, teosnovnim {kolama. Zahvalnicu“Besmrtnog puka” Rusije dobi-la je Redakcija "Biltena".

B. Drenovakovi}

Konkurs za studentske iu~eni~ke stipendije iz bux-eta op{tine Para}in za{kolsku 2019/20. godinuzavr{en je 24. oktobra. Iove godine planirano jestipendirawe 60 redovnihstudenata dr`avnih fakul-teta od druge do zavr{negodine sa najmawomprose~nom ocenom devet,~etiri |aka generacije kojisu sada bruco{i i 10redovnih u~enika od drugog

do ~etvrtog razreda sred-we {kole koji su odli~nii postigli su neko od prvatri mesta na me|unarodnim,republi~kim takmi~ewimaili olimpijadama znawa. Stipendije ne mogu ost-

variti korisnici repub-li~kih stipendija ilistipendija i kredita sport-skih, kulturnih i drugihorganizacija koje se finan-siraju iz buxeta Op{tinePara}in. N.S.

Na ovogodi{wem “Danunauke”, odr`anom u grad-skom pozori{tu 25. okto-bra, para}inski osnovciimali su priliku da upoznajuna vrlo zanimqiv na~in ele-mente fizike i hemije i dau~estvuju u eksperimentima.Koordinator ovog doga|aja,Milan Popovi}, ka`e da setrude da svake godine unesunovine u program ovog fes-tivala namewenog mladima.- Doneli smo eksponate

koji obja{wavaju osnovneprincipe fizike, ne{to maloi hemije. Igramo se pri-tiskom, vodonikom, koji jelagan gas i zbog te malegustine mo`emo da ga isko-

ristimo za izvo|ewe nekiheksperimenata koji su zaistazanimqivi. Imamo i te~niazot temperature minus 196stepeni, tako da tokom “Dananauke” mo`e bukvalno sva{tada se vidi, rekao je Popovi}.Popularizacija i promo-

cija nauke na ovaj na~insprovodi se svuda u svetu, dabi se deca zainteresovalaza neku oblast. Ovaj doga|aj,ina~e, svake godine orga-nizuje Dom omladine uzpodr{ku lokalne samouprave,a po uzoru na “Festivalnauke” u Beogradu. Osnovcisu se zabavqali, postavqalipitawa i u~ili kroz eksper-imente. B.D.

Peti put u kompleksu sred-wevekovnog manastiraNamasija, u kawonu Crnice,okupili su se pesnici, |aci,wihovi profesori i folk-lora{i, na istoimenojkwi`evnoj koloniji, u orga-nizaciji Dru{tva "Petrus"iz Zabrege. Prelep dan i{aoje na ruku poetski nadaren-im u~enicima Ma{insko-elektrotehni~ke i Ekonomske{kole, koji su kazivali sti-hove, uz kwi`evnike izPara}ina i nastup folklo-

ra{a, instrumentalista ivokalnih solista iz Zabrege.- Imali smo i tortu povodomna{eg malog jubileja, petegodine odr`avawa mani-festacije, koja sad ve} ima svo-ju redovnu publiku. Zidinemanastira Male Svete Goredovoqno govore o na{ojpro{losti, a na nama je da ihovakvim doga|ajima sa~uvamo zabudu}nost, da budu inspiraci-ja za ove mlade umetnike, ka`eVlada Vu~kovi}, jedan od orga-nizatora. Z.R.

OBELE@ENA 101 GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA U VELIKOM RATU

PO^AST MAJORU MARKU PAVLOVI]U

IZLO@BA “CRAFTER - ZANATSKA EVROPA U BRONZANOM DOBU I DANAS”

EKSKLUZIVA U ZAVI^AJNOM MUZEJUU pitawu je izlo`ba replika posuda Vatinske kulture, nastala u me|unarodnom pro-jektu u kome je u~estvovao na{ Muzej

PROMOCIJA KULTURNE BA[TINE

Projekat CCRRAAFFTTEERR je finansiran iz programaEvropske unije ”Kreativna Evropa” iMinistarstva za kulturu i informisawe RS. Ciqprojekta je promovisawe kulturne ba{tine, ukazi-vawe na zna~aj rada dana{wih grn~ara ugro`enindustrijalizacijom i otvarawe novih mesta zawihov zanat. A za na{ grad ovo je bila pravaekskluziva - svetska izlo`ba u na{em muzeju.

OP[TINA POMA@E STUDENTE I \AKE

ZAVR[EN KONKURSZA STIPENDIJE

POEZIJA KRAJSRPSKE SVETIWE

ZABAVNI EKSPERIMENTI ZA OSNOVCE

““““DDDDAAAANNNN NNNNAAAAUUUUKKKKEEEE”””” UUUU OOOORRRRGGGGAAAANNNNIIIIZZZZAAAACCCCIIIIJJJJIIII DDDDOOOOMMMMAAAA OOOOMMMMLLLLAAAADDDDIIIINNNNEEEE

JJJJUUUUBBBBIIIILLLLAAAARRRRNNNNAAAA KKKKWWWWIIII@@@@EEEEVVVVNNNNAAAA KKKKOOOOLLLLOOOONNNNIIIIJJJJAAAA """"NNNNAAAAMMMMAAAASSSSIIIIJJJJAAAA""""

Svi u~esnici me|unarodnog projekta ispredpara}inskog Zavi~ajnog muzeja, na otvarawu